Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ritam Sabedorije
Darko Nikolić
2014
1
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Prolog
Noć je poĉela da se sama najavljuje sumrakom
koji se nadvio nad Mrtvim planinama. Negde u
njihovom središnjem delu, kako u odnosu na pravac
prostiranja planinskog venca od juga ka severu, tako i
po visini na koju su dospeli, konjanici su pravili
predah. Poslednji odmor njih pedesetoro pred još malo
uspona, dok ne naĊu neko ravnije mesto za noćenje.
Predah je prijao. Em ga je bilo retko, em je
teren bio naporan. Istraţivanja im je, ionako, bilo i
suviše
u
tom
danu,
najviše
zbog
sporosti
napredovanja po sivim stenama, kojih je bilo svuda.
Od manjeg kamenja, do ogromnih gromada, sve je po
boji delovalo kao davno sprţena zemlja. Jedino je
malobrojno drveće gustih krošnji, desno od staze koju
je video samo njihov vodiĉ, odudaralo od te slike.
Mrtvilo okruţenja kojim su se kretali bio bi im
jedini utisak iz ovog dela putovanja da se niz planinu
nije slivala Crna reka. Nisu išli uz nju, mapa je tako
nalagala, ali im nije bila ni daleko. Korhoi im reĉe da
je nazvana po boji koju je imala u svom gornjem toku,
a nekako ĉudno je postajala prozirnija kako se
primicala podnoţju. To podnoţje je ostalo daleko iza
njih. Tri dana jahanja, maltene cela. Sitnica naspram
više od mesec dana na konjima, koliko je i prošlo kada
su sa samog istoĉnog ruba Novog sveta krenuli u
neobiĉnu potragu, idući daleko od obale na kojoj su se
iskrcali. A potraga ka srcu novootkrivenog kontinenta
je bila vredna truda, ţudelo se za zlatnim gradom,
davno zatrpanim, davno zaboravljenim. Tako je bar
glasila legenda. Njihovo je bilo da utvrde ima li istine u
njoj.
Mina je gledala ljude oko sebe. Pre nekoliko
meseci, kada su se otisnuli na puĉinu, videlo se u
svakome od njih da ţeli da postane slavan poput voĊe
2
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
puta, istraţivaĉa Valtazara Riola. Od dolaska u Mrtve
planine, sve je poĉelo da se menja. Kako je vreme u
penjanju odmicalo a teren bivao sve naporniji za
osvajanje, izrazi lica su im se menjali od veselih ka
sumornijim. Neretko bi potpuna tišina odmenila orne
osmehe sa poĉetka puta, a neverica da će naći ono što
traţe je narastala. Ipak, ti sjajni borci, krenuvši na
daleki put slušajući odluke vladara svojih ĉesto
zavaĊenih a sada krhkim prijateljstvom povezanih
kraljevstava, nisu gunĊali. Bili su odabrani, sa pravom.
Najbolji meĊu najboljima, iz pet potpuno razliĉitih
kraljevstava, jahali su zajedno. I to da istraţe
neispitani zapad kontinenta za koji nisu ni znali da
postoji do pre pet godina. Samo, toj neobiĉnoj povorci
od pedesetak naoruţanih ljudi postalo je na tom
mraĉnom usponu malo muka od priĉe o slavi i zlatu. Ni
od jednog ni od drugog nije bilo ni traga, ni glasa.
Ništa ţivo nisu našli. A trebalo bi da već jesu, uveliko.
Baš tu, u Mrtvim planinama.
Tišinu unutar manje grupe ljudi u kojoj je bila
Mina, a koja se odmarala jedući pod nadvijenim
kamenom nalik kljunu, prekinu glas. Reĉi izgovori
jedini ĉovek koji More bez kraja nije prešao sa njima,
već je roĊen i odrastao baš u Novom svetu.
„Ne razumem“, reĉe vodiĉ Korhoi odjednom,
dok je zamišljeno gledao desetak konjanika, odvojenih
od ostalih, kako stoje udaljeni, kao da preostale ĉetiri
petine te neobiĉne ekspedicije i ne postoje.
Minu je to pitanje zbunilo. Kao kraljevu ćerku,
malo šta ju je zbunjivalo, jer je vrhunsko obrazovanje
dobila od najboljeg sholara koji je ikada kroĉio na
Sever.
„Šta ne razumeš, crni prijatelju?“, upita momka
koji im je bio vodiĉ. Već treći dan uveliko jedini vodiĉ,
jer ostali nisu ni pomišljali da od podnoţja Mrtvih
planina krenu uzbrdo.
3
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ne razumem. Znam da se ne volite mnogo vi
iz razliĉitih kraljevstava vašeg sveta, ali.. Što oni uvek
stoje po strani. Pet kraljeva vas šalje, da?“
„Da. Zapravo, tri kralja“, odgovori mu Mina, pa
oseti nešto hladniji nalet veĉernjeg povetarca, te
namesti bolje severnjaĉko krzno na svojim ramenima.
„Pet ili tri? Ja nekad ništa ne razumem šta od
vas ĉujem, iako te reĉi znam“, konstatova ne baš
savršenim izborom tek nauĉenih reĉi visoki mladić,
ĉija je koţa bila daleko tamnija od stena po kojima su
se kretali.
„Pet je kraljevstava u našem... Starom svetu.
Ali, nema svako kraljevstvo kralja“, reĉe Mina, pa
vrhom noţa otkinu parĉe osušene govedine, a zubima
koricu pogaĉe koja je bila u zavijutku.
„Imate kraljevstva, nemate kraljeve? Kako vi
uopšte došli do nas!?“, pitao se više za sebe momak
od dvadesetak leta, kome su oĉi delovale kao da su
bele ĉim bi mrak postajao jaĉi.
„Ama, Korhoi, svako naše kraljevstvo ima
vladara. Samo, u jednom je to kraljica. U tri su na
vlasti kraljevi. A ovi peti...“, reĉe Mina, pa pogleda iste
one ljude sa plaštovima koje je i njen sagovornik
prethodno gledao kada je poĉeo da zapitkuje.
„Šta je sa njima? Oni nemaju ni kralja, ni
kraljicu?“, upita ponovo znatiţeljni vodiĉ.
Mina uzdahnu. Nije joj nikada bilo lako da
govori o RĊi. Bar su ţitelji ĉetiri preostala kraljevstva
tako zvali prostranstva znana vekovima kao
Kraljevstvo Pagror. Ali, od kada je poslednji kralj, Vrol
Pagror, u svojoj ludoj ţelji da vlada celim Starim
svetom pokrenuo Veliki rat, nijedno od ĉetiri
napadnuta kraljevstava više nije Vrolovu teritoriju
zvalo njenim pravim imenom.
„Prozvali smo ih RĊa“, izgovori Mina izmeĊu
dva zalogaja, nekako mirno, kao da posle prethodnog
4
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
nije osetila setu zbog svega što je doţivela u Velikom
ratu.
„RĊa? Ne znam tu reĉ“, reĉe crni vodiĉ devojci
duge crne kose, snaţne u rukama, vrlo lepe u licu, a
vešte sa mlatom, oruţjem od kog se nije odvajala.
„RĊa je... Vidiš im boju barjaka? Nema više
dovoljno svetlosti, ali vidiš? E, i one trake što imaju
oko mišica? I boju plaštova?“
„Vidim, da. Moje pleme to zove ’roas’. To je kad
je nešto... Pojedeno. To je boja kad gvoţĊe ostari“,
reĉe mladi crni ĉovek. Devojka koja mu je, sa svojom
21 godinom, mogla biti vršnjakinja, odmah nastavi.
„E, to! To mi zovemo rĊa. Njihovo kraljevstvo
isto tako zovemo. I njih same zovemo tako“.
„Ali, roas je loša pojava. Ona jede. Zašto ljude
zovete lošom reĉi, a jašete zajedno sa njima?“,
nastaviše se pitanja.
Mina je opet uzdahnula. Pogledala je Štitove
koji su je okruţivali, krupne ljude Severa koje je njen
otac, kralj, liĉno odabrao iz svoje garde da joj budu
pratnja u misiji kakve ranije nikada nije bilo.
„Vidiš, Korhoi, mi smo ih nekako... uvek tako
zvali. Malo zbog boje koju su odabrali za svoju, malo
zbog njihove naravi. Voleli su uvek sve što je tuĊe.
Nezasiti. Razmetljivi. Prebogati. Hodaju uzdignutog
nosa. Zato su i rat poĉeli“, nastavi Mina, pa na tren
pogleda sledeći zalogaj.
„Rat? Neki davno?“
„Ne, crni moj prijatelju. Ne tako davno,
uopšte“, reĉe Mina Grunveld, pa zagrize meso iznova,
a prstom preĊe kroz drvenu ĉiniju u kojoj je bilo
usoljenog sira, te uze poslednje parĉence.
Kroz misli su joj prolazili dani stari tek nešto
više od pet godina. Dani u kojima je ostala bez mlaĊeg
brata, koga ubi baš ruka kralja RĊe. Tog Vrola
Pagrora, surovog vladara koji otpoĉe Veliki rat, više
nema. Nema ni Kraljevstva Pagrora. Potĉinjeno,
5
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
postalo je, prosto, RĊa. Sećanja na mrtvog brata,
meĊutim, nikada nisu izbledela.
„Bio je dete“, reĉe Korhoiju odjednom, potpuno
zamišljena.
„Ko?“, upita je on.
„Moj brat“, izgovori, pa zaćuta. Gledala je
vojnike RĊe, ĉuvene Plaštove, kraljevu gardu. Gardu
kralja koga više nema. Kraljevstva koga više nema.
PobeĊeno od strane ostala ĉetiri, koja iz ponora poraza
nekako ĉudesno krenuše u slavne juriše i zbaciše
Pagrore sa vlasti RĊe.
Korhoi nije ništa pitao o bratu. Shvatila je u
njegovom pogledu da je uvideo da je to bolna tema,
ĉim su u tako kratkom razmaku servirane reĉi „brat“,
„rat“ i pomalo suzno oko.
„Vidi, Korhoi, stvar je prosta. Taĉno, nismo baš
mi ostali, koji nismo iz RĊe, u nekim dobrim odnosima.
Uvek tu ima pograniĉnih razmirica, manjih ili većih
sukoba, netrpeljivosti, rivalstva... Ali... Oni su hteli sve
da nas porobe. Umalo su i uspeli. Ubili su mog brata,
kraljevog sina. Ja sam ti iz Kraljevstva šume. Sa
Severa, kako nas zovu svi ostali. Ubili su i sina jednog
drugog kralja, malog princa Obala. Hm. Obale, kako to
da ti objasnim... To su ti oni tamo, oni što imaju one
praćke, stoje sa starim Karsom Trozupcem. Mornari,
pomorci... zovi ih kako hoćeš, samo na obalama i ţive.
RĊa ih je skoro uništila. RĊa je i skoro celo Visoko
kraljevstvo porobila, da je i sama kraljica je morala da
beţi. A kraljice Visokog ne beţe. Nikada nisu, do
Velikog rata. O Jugu i da ti ne priĉam. Stradali su,
moţda i najviše. Mada, oni nikada neće kukati, iako su
i za njih tako ponosne i snaţne, to bili dani kuknjave“,
rekla je gotovo u dahu Mina.
Prisećala se poĉetka Velikog rata, kada je prvi
put videla kako novi katapulti RĊe sa više od šest
stotina stopa udaljenosti prave rupe u zidinama za
svoje savršeno oklopljene i savršeno brutalne vojnike.
6
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Sećala se i priĉa o spaljenim selima. I ubijenim
seljacima. I hiljadama onih koji su beţali. Deci koja su
ostajala bez igde iĉega i igde ikoga. Sila Pagrora bila
je velika. Naroĉito kada su joj uz rame koraĉali
prepredeni Istoĉnjaci. Moćan savez, iako se ti
ostrvljani nikada ranije nisu usudili da podignu oruţje
na neko od Pet kraljevstava. Zlato je uĉinilo svoje.
„Ako su vas sve pobedili, kako su izgubili?“,
nastavi znatiţeljni vodiĉ, koji o Starom svetu nije znao
mnogo toga. Od spoznaje da on postoji i prvih
kontakata uspostavljenih sa Došljacima, kako su ih
zvali u Novom svetu, poĉeo je da uĉi došljaĉki jezik,
da bi mogao da sazna sve. A znatiţeljan je bio taman
toliko, da neprestano zapitkuje.
„Da, stvarno. Ako su vas pobedili, kako su
izgubili?“, ponovi Korhoi.
Mina je odćutala. Setila se svog roĊaka,
slavnog Isaka Daladura, kog je volela ne zato što je i
on neobiĉno voleo mlat, već zato što je u tim strašni
danima rata pokazao pravu dušu Severa. Hrabru,
neustrašivu dušu Kraljevstva šume. Ĉudni veseljak,
gospodar jednog od najjuţnijih gradova Severa, bio je
dovoljno lukav da na pravi naĉin i u pravom trenutku
podigne ustanak. Prikljuĉili su mu se razbijeni delovi
vojske. Narod. Svi.
„Bila su ĉetiri heroja. Samo su se pojavili,
gotovo niotkud. Eto, nema ni pet godina, a kao da je
bilo pre stotinu“, sećala se Mina svih priĉa koje su
stizale do nje, tada 16-godišnje, o ĉuvenoj Velikoj
ĉetvorci koja je rešila Veliki rat.
„Heroji? Šta je to?“
„Junaci. Jedan je bio naš, Isak...“
„A jedan je bio naš“, ubaci se odjednom u priĉu
stari Kars Trozubac, ĉiji topli osmeh ulepša tu
hladnjikavu noć.
„Gospodaru Kars! Priĉajte mi“, reĉe Korhoi i
ustade da ustupi mesto najiskusnijem ĉlanu
7
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ekspedicije. Najstarijem, ako se ne raĉunaju sholari
koji su bili u pratnji Valtazara Riola ne bi li zapisivali i
savetovali, kako su to uĉenjaci uvek i ĉinili kao
najuĉeniji ljudi Starog sveta.
„Sedi, momĉe, sedi. Prija mi da protegnem
noge. Mi sa Obala i nismo navikli da jašemo baš
ovoliko“, reĉe uz osmeh Kars, pa osloni dršku svog
trozupca pokraj ĉizme, sebe osloni na to oruţje, te
dodade: „Šta te zanima?“
„Taj rat. Kako ste pobedili, ako ste ga izgubili?“
Mina je osmotrila starog ĉlana liĉne garde kralja
Obala. Kars je delovao skladno, smireno, ali uvek
spremno. Mišice uopšte nisu dozvoljavale da se utvrdi
koliko je star, ĉak ni to što se kosa povukla malo sa
ĉela. Kratka brada i brkovi ĉinili su njegovo lice
ozbiljnim, a reĉi mudrim.
„U svakom ratu neko umisli da je pobedio. Ali,
ratovi ne donose pobednike, samo poraţene. Pre ili
kasnije to svi shvate“, reĉe Kars, pa otpi iz svoje
ĉuture medovinu. „Prija...“, poruĉiše njegove oĉi.
Korhoi je ubrzo saznao i za to kako je Isak
poveo Sever u ustanak, baš kada i mladi
prestolonaslednik Obala, Nil Arilion, svoj narod.
„Naš Nil ti je bio dete, kao Mina tada. Ali, narod
ga je oduvek voleo. Slušao, kao i njegovog dobrog
oca“, pripovedao je Kars, a Mina osetila u njegovom
glasu zašto su uvek govorili da je Kars ne najodaniji
ĉuvar kralja Obala, već njegov najveći prijatelj.
„Da, Nil bi mi sad ovde dobro došao. Vedrog
duha, razmrdao bi ovu uĉmalu kolonu. A dodatni maĉ
koji itekako zna šta radi, uvek dobro doĊe u
neispitanim teritorijama“, dodade Kars, pa uzdahnu i
reĉe sebi u bradu:
„Nil i Vili... Kakav je to samo juriš bio pred
zidinama Pagrora“.
Brzo se trgnuo, pa nastavio da odgovara na
znatiţelju koja nije napuštala Korhoija ni jednog trena.
8
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Kada je mladi vodiĉ ĉuo i za Vilija Turloka,
pomalo nestvarnog junaka Juga koji je poveo svoj
vojniĉki ustrojen narod da bi se RĊi uzvratio udarac, a
zatim ĉuo i za Tinu Pasilis koja je Visoko, kraljevstvo
kojem vladaju ţene, podigla na ustanak, pribliţilo se
vreme za pokret.
„Nauĉićeš sve, polako mladi prijatelju“, reĉe
Kars te viknu: „Idemo dalje“.
Valtazar Riol je bio voĊa puta. Mina ga nije baš
mnogo cenila, valjda jer ga je u poslednje vreme
odavala pohlepa za zlatom, a ne kao nekada ranije,
istraţivaĉki duh. Ali, pravi voĊa vojnika koje su vladari
poslali da u zajedniĉkoj ekspediciji pronaĊu zlatni
grad, bio je upravo Kars.
„Gospodar Kars tako lepo priĉa“, reĉe Korhoi
dok se spremao da uzjaše.
„Nije on gospodar, Korhoi. On je samo ĉuvar.
Straţar. Kraljev ĉuvar“, reĉe Mina, pa se nakloni. Ne
Karsu sa Obala, koji odmaĉe, već konjaniku širokih
ramena, a duge crne kose, koji projaha pokraj nje
zajedno sa sedmoricom sopstvenih ĉuvara. Bio je to
prvi kontakt dva deteta kraljeva, tako visoko u Mrtvim
planinama. Korhoi opet iskoristi trenutak tišine da
upita nešto.
„Shvatio sam. Ovi sad, ovi sa zelenim
barjacima, to su sa vašeg Juga?“
„Jeste. A kao što sam ja dete kralja Severa,
Bibi je dete kralja Juga“, reĉe mu Mina, pa cimnu
bradom u pravcu snaţnog mladića koji je prolazio pred
njima sa svojom pratnjom. Ona se skokom pope na
svog konja, drţeći mlat kako je oduvek i volela da ga
drţi – za lanac, sa kog je sa jedne strane visila drvena
drška, a sa druge ĉeliĉna kugla naĉiĉkana bodljama.
„Jak je. Pravi sin kralja“, reĉe Korhoi.
„Svi su na Jugu jaki“, reĉe tiho, kroz osmeh
Mina, više kao ţensko nego kao neko sa Severa, gde
9
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Juţnjaci nisu bili baš omiljeni, iako cenjeni zbog svoje
danonoćne posvećenosti jaĉanju tela i borbama.
Do njih je, onako još uvek nepomiĉne, u mestu,
dojahala i Morska straţa. Vojnici Obala, ljudi iskusnog
Karsa Trozupca. Njegova pratnja, koja se nije odvajala
od svog voĊe. VoĊe, bar u ovoj ekspediciji. Prišle su
brzo i nekako još brţe prošle Strele. Najbolje ratnice
Visokog kraljevstva, koje je kraljica liĉno probrala iz
svoje garde ne bi li se uverila ima li istine u onome što
je Valtazar Riol tvrdio.
A Valtazaru se verovalo. Kako i ne bi, kada je,
po okonĉanju Velikog rata, kao nagradu za to što je
malo pripomogao pobednicima u rušenju sopstvenog
kralja, dobio novac i brodove za put preko Mora bez
kraja. Niko se nikada nije usudio da dva i po meseca
plovi njime samo u jednom pravcu, ĉak ni ljudi Obala.
On jeste, otuda mu i sva slava za otkrivanje Novog
sveta. Kako li je znao da je taj novi kontinent tamo,
niko na starom nije bio siguran. Mina je naĉula da je
na Poslednjem ostrvu, istraţujući nešto, video kako
ptica odlazi dalje na zapad. To što se oduvek verovalo
da na zapadu nema niĉeg posle Poslednjeg ostrva, on
je iskoristio da postane najveće ime meĊu svim
istraţivaĉima. I najpoznatiji stanovnik Starog sveta. I
Novog, bar je priţeljkivao.
Valtazar je putovao na najsveĉanije ukrašenom
konju, kakav je i sam umeo da bude obuĉen u
poslednje vreme. Oko njega su bili sholari, ĉesto sa
nameštenim pregatama – kapuljaĉama koje su ih i
razlikovale od ostalog sveta, a koje su kao poseban
odevni predmet imale tek toliko materijala za
prekrivanje glave te za spuštanje sa ramena, ukoso,
do sredine grudi, odnosno sredine leĊa. Stari sholari
su ih retko skidali sa temena, ovi dodljeni Riolu su bili
baš takvi, ali su bili i potpuno opremljeni: sa sobom su
nosili brojne torbe sa napicima, biljem i papirima, kao
10
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
i kaveze sa golubovima. Sholar bez goluba ne bi bio to
što jeste.
„Nikako da shvatim što ste poveli i njih“, reĉe
odjednom Korhoi i pogledom pokaza Mini ka
Plaštovima RĊe.
Ćerka kralja Severa uzdahnu. A onda gotovo
šapatom priznade.
„Znaš, nisu svi u toj RĊi loši. Kraljeva garda je
na kraju i presudila svom kralju, kada je potpuno
pomahnitao“.
Korhoi je ćutke poterao svog konja uzbrdo.
Jahao je pokraj Mine, pa se okrenuo i pogledom
zatraţio nastavak priĉe.
„Nisu svi Plaštovi ustali na Vrola Pagrora,
naravno. Kako bi, kada su mu verni. Ali dobar deo,
kada se Veliki rat pribliţio kraju, jeste. Oni što su mu
tako surovom ostali surovo odani, prošli su kako su
kako su prošli. Neki su ubijeni, neki su pobegli.
Skrivaju se, kao i delovi razbijene im vojske. Ali, kako
dani prolaze, sve ih je manje“, priĉala je Mina, zanevši
se, a ne odgovorivši na pitanje.
„Ali, zašto su pošli?“, prekide je Korhoi.
„RĊa nije uništena. Samo više nema svog
vladara. Kraljica je prognana, njeni sinovi takoĊe u
zatoĉeništvu. Plaštovi koji su presudili kralju, sa
izaslanicima ostala ĉetiri kraljevstva, brinu o poretku.
Sada su nekako... i oni naši“, izgovori Mina Grunveld
tu poslednju reĉ sa ĉuĊenjem. Niko, odavno, ljude iz
RĊe nije zvao „našima“.
Kolona se polako formirala. Na njenom ĉelu
jahao je Kars Trozubac i njegovi ljudi sa Obala. Iza su
bile Strele, vitke devojke Visokog kraljevstva, koje su
uz dugaĉke lukove imale još jedno neobiĉno oruţje,
sokolove. Mina je sa snaţnim Štitovima, sa kojima je i
pošla iz dvora Severnog kraljevstva, bila u sredini. Tik
iza nje jahao je mladi princ Juga kogu su za tili ĉas
pristigli.
11
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Mina“, reĉe joj joj Bibi Zant, koji se izdvoji
malo od svoje sedmoĉlane garde znane širom Starog
sveta kao Zubi.
„Bibi“, odgovori ona, klimnuvši glavom momku
koji je po godinama bio sliĉan njoj, ali graĊom toliko
skladan da je na tren zaboravila koliko je pogleda
tokom uspona upućivala Sanatoru Doviku, jednom od
svojih Štitova.
„Šta misliš, Mina, ima li ikakve nade?“, upita je.
„Uvek ima nade. Bog nam je nju i dao da bismo
se imali za šta drţati ako smo nad ponorom“, odgovori
mu mirnim glasom dok je, jašući, gledala ispred sebe.
„Pobogu, Mina, kakav ponor, ovde samo postoji
uzbrdo“, reĉe ćerki kralja Severa pa se naglas
nasmeja, kako je to sin kralja Juga voleo da radi. Bibi
se, meĊutim, brzo umiri.
„Mislio sam...“, nastavi, ali ga ona prekide.
Najpre pogledom, a onda i reĉima.
„Znam šta si mislio. Ali, ako je Valtazar bio u
pravu da Novi svet postoji, i to bez ikakvog dokaza,
zašto mu ne bismo dali još malo šanse da pokaţe valja
li mu ta iscepana mapa?“, izgovori Mina, pa pogleda
iza sebe ka slavnom istraţivaĉu, oko kog su jahali
sholari Severa, Juga, Visokog i Obala. Jedino iz RĊe
nije bilo nikog osim Plaštova. A oni su jahali tiho, iza
ostalih. Kao da su odbaĉeni, iako to nisu bili. Ponosni
na svoju ĉast, svesni da ih i sopstveni narod osuĊuje
zbog ubistva kralja Pagrora, a kamoli neprijatelji ĉija
su kraljevstva svojevremeno hteli da pokore.
Bibi frknu, ne ţeleći da previše razgovara o
Valtazaru. Nije mu bio drag, baš kao i Mini, primeti
ona. Zato ćerka kralja Severa i promeni temu.
„I, prinĉe Juga... Kaţu da si skoro nepobediv na
onim vašim turnirima?“
„Biće prilike, Boţe zdravlja, pa da me vidiš na
delu“, nasmeja se Bibi Zant, pomalo ponosno, a
pomalo zavodniĉki, kako je i voleo da ţivi.
12
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Mina mu nije dozvolila da se razmeće pred
njom.
„Da, ĉula sam za te tvoje veštine. Doduše, ĉula
sam samo za poslednja dva velika turnira u vašem
prestonom gradu. Kaţu mi da si oba puta na kraju
završio na leĊima“, reĉe pa se nasmeja, izazvavši i
neprimetni smešak svojih Štitova. Ona naroĉito
primeti onaj na licu mladog Sanatora Dovika. Te usne
su joj baš znaĉile u poslednje vreme.
„Ne bih ja to nazvao porazima. Niko nikada i
nije uspeo da pobedi Vilija Turloka. A ja, eto, nisam
hteo. Pa, najbolji mi je drug, gde na njega da stvarno
potegnem oruţje, ko bi onda mamio uzdahe
severnjaĉkih devojaka“, reĉe Bibi o slavnom mladom
junaku Juga, pa izazva smeh svoje garde, a umiri lica
Severnjaka. Naroĉito Mine, koja kraj Velikog rata
pamti i po neĉem neobiĉno lepom. Sobiĉku u kome je
imala dovoljno vremena da nasamo bude baš sa
Vilijem.
„Stoj!“, viknu odjednom jedan od pripadnika
Morske straţe sa vrha povorke. Tajac odmeni do tada
tiho komešanje konjanika. Kolona se zaustavi u trenu.
Sokolovi sami poletoše sa ruku Strela u
sumrak, ali se uskoro na nebu samo zaĉuše krici. I
nova tišina.
Pero je padalo sporo. Niko nije video vazdušnu
bitku, ali tri odabrana sokola moraju biti jaĉa i od
najjaĉeg orla, pomisli Mina. No, samo je jedno pero
padalo. Baš sporo. Gledajući pravo pred sebe, ka
uzdignutim vrhovima Mrtvih planina, ĉlanovima
ekspedicije već zašlo sunce nije pomagalo da bolje
osmotre taj jedini dokaz kratke bitke. Sekundi ĉekanja
da konaĉno padne potrajali su kao veĉnost.
Pruţena Miralina ruka uhvati krvavo pero i ona
ciknu, a ţene-ratnice se odmah razmaknuše oko nje i
ka nebu usmeriše vrhove smrtonosnih strela. Maĉevi
se isukaše, a koplja, helebarde i mlatovi osetiše na
13
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sebi ĉvrsto stegnute šake. Oni u koloni zaduţeni za
golubove, najuĉeniji meĊu njima, sholari koje su
poslali dvorovi, priviše belim pticama uz noge poruku
„Napadnuti smo“, spremni da perima dopišu koju reĉ,
bude li bilo vremena. Pustili bi ih i bez dopisivanja, da
je stvar hitna a bitna, pa ih brţe bolje povadiše iz
kaveza. Za svaki sluĉaj. Za taj sluĉaj.
Ĉudni
krici
zaparaše
nebo
odjednom.
Nepregledno jato slepih miševa izlete iz jedne špilje i
napravi oblak dovoljno velik da se nadvije nad skoro
celom kolonom. Preleteše ljude i njihove konje, a svi
pognuše glave, pa i Mina, prekrivši kosu slobodnom
rukom. Klepetanje sitnih krila kao da im se svima
odvijalo u glavama. Bilo ih je tako mnogo, a tako
buĉnih...
Kada ogromni crni oblak konaĉno proĊe,
opasnost koja se na tren osetila u vazduhu promeni se
u tihe osmehe i poneku šalu.
„Tjah. Slepi miševi. Pretvorili smo se u obiĉne
miševe od ovog kamenja i jezive tišine“, progovori
Kars, sada već sa ĉela kolone gledajući unazad ka
ljudima.
Ĉim se okrenu da nastavi penjanje, huk
nekakvog dugog koplja zapara vazduh i njegov vrh
proĊe mu spreda kroz vrat.
„Zaaaaaaaaaaiiiiiiiillllll!“, zaurla skiĉanje iz
stotina, hiljada grla, a iza svakog većeg kamena, iz
otvora koje nisu ni primetili, iz svega nepomiĉnog pred
njima - na kolonu se stušti sila kakvu nikada nisu
videli, niti o njoj ikada ĉuli. Korhoi je poĉeo da se
trese. Pokušao je da nešto izgovori, ali te reĉi niko iz
Starog sveta nije razumeo.
Ogromni ljudi, ako bi se ta stvorenja od sedam
stopa mogla ljudima nazvati po svom izgledu, sa
seĉivima najrazliĉitije vrste, od maĉeva drevnih, sablji
bronzanih do kopalja dugih, sjuriše se sa svih strana
14
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
na ratnike koji su ceo ţivot ţiveli za bitku po kojoj će
ih pamtiti. Ovo je bila baš ta bitka.
Slepi miševi se pojaviše ponovo niotkud,
vrativši se ka mestu odakle su izleteli iz stena, ali
ovoga puta napadajući i one koje krila nemaju. Najpre
bele golubove, još uvek u rukama sholara. A onda i
same uĉenjake, zarivajući svoje zube u njihove
vratove, oĉi, ruke koje su pokušavale da iz kaveza
oslobode ptice makar bez poruka.
Pokolj na nebu i taj staraĉki nije bio ništa
naspram onog koji se je tek poĉinjao.
„U zaklon, ka reci!“, vikao je Bibi, vitlajući
maĉem kao u transu dok je gledao kako ka ĉelu
ljudske kolone nadire lavina neljudi. Njihovo oruţje
nije bilo ni izbliza toliko snaţno kao silina pokreta,
veliĉina mišica i spretnost kojom su se stuštili u
punom trku.
Ali, reka nije bila blizu. Iako bi im pruţila
kakvu-takvu odstupnicu, bar štiteći ih sa jednog boka
što bi ostavljalo samo borbu na drugom i frontalni
udar koji je dolazio iz pravca udaljenog vrha planine,
reka se ĉinila dalekom za one ĉiji je pokolj već postala
sudbina.
Prvi udar su osetili hrabri ljudi Obala.
Kars se, sav u krvi, mrtav koprcao u sedlu
uznemirenog konja koji je njištao pod njim. Morska
straţa, ne stigavši ni da uzdahne zbog smrti slavnog
komandata iz Velikog rata ĉiji neupotrebljeni trozubac
pade na crno kamenje, munjevito zgrabi praćke.
Nekoliko brzih okreta iznad glave i puštanje jednog
kraka omogućiše da oštri piljci izlete i poput rafala
pokose prve redove napadaĉa.
Pokose. Tako je bar trebalo da bude. Tako je
uvek kada polete sićušna seĉiva vojske Obala. Ali, sve
što se desilo sa tim ĉudnim, snaţnim ĉovekolikim
bićima bio je poneki krik, neĉujan u buci koju su
stvarale stotine njih, ogromnih. Nezaustavljivih.
15
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
PogoĊeni ĉak nisu ni pali. Nisu ĉak ni ustuknuli kada
su ih doĉekali isukani maĉevi.
Uz bok pomorcima izjahaše ljudi Šume, Minini
severnjaci ogromnih topuza i još snaţnijih ĉeliĉnih
maĉeva, kakve Novi svet nije video do susreta sa
došljacima iz Starog. Strele, iza njih, sa svojih belih a
uznemirenih lepotana, u trenu iz lukova odapeše hice
u nepreglednu masu. Napeše strune iznova i iznova,
ali histeriĉni urlici pred njima nisu se smanjivali. Niti
su pogoĊeni padali. Sa strelama u udovima, ĉak i u
ponekoj glavi, jurišali su sumanuto. Iz njihovih rana
slivala se gusta, krv gotovo zelene boje koja je na
meseĉini imala drugaĉiji odsjaj od Karsove. Ali, rane ih
nisu zaustavljale. Naprotiv. Ti snaţni, visoki stvorovi
sivkaste koţe na kojoj dlaka nije bilo već samo sirovih
mišica, uz iskeţene zube i silinu kojom su nadirali niz
padinu delovali su sve više zastrašujuće kako se
distanca smanjivala.
„U stranu, sklanjaj se u stranu!“, zaurlaše
odjednom glasovi iza prve linije fronta koja je ĉekala
susret sa neprijateljem. A zastrašujući neprijatelj je
bio svega nekoliko desetina stopa blizu. I sve bliţe i
bliţe. Ti iznenadni glasovi ljudi nadjaĉaše ĉak i topot
njihovih konja. Plaštovi RĊe.
Ponosni. Rešeni da ih pamte kao odane Dobru,
a ne kao one koji gaze svoju reĉ. Na konjima
protutnjaše u susret velikoj sili, visoko podignutih
maĉeva. Plaštovi su se vijorili za njima dok su jahali u
slavu. U smrt.
Ako bi kog od napadaĉa i proboli, ako bi kome
ruku koja drţi maĉ odsekli, ogromni stvor bi i dalje
vrištao, a iskeţeni zubi kao u ţivotinja bi pokazivali da
bol moţda i oseća, ne i slabost. Tek kada bi neko telo
palo obezglavljeno, više se nije mrdalo.
„Secite im glave, secite im...“ bilo je poslednje
što su ljudi RĊe izgovorili podno vrhova Mrtvih planina.
MeĊu njima više nije bilo ţivih.
16
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Slepi miševi su se posvetili novom udaru sa
leĊa. Okomiše se na Valtazara, koji je pokušavao da
se rukama spase okrećući svog konja ka reci, kao što
je radilo i sve više ratnika, traţeći bilo kakav bolji
poloţaj od frontalnog sudara sa zastrašujućom, sve
brojnijom silom. Deo ljudi i sve Strele poĉeše da prave
odstupnicu pokušavajući da rasteraju crni oblak sa
krvavim zubima, a Mina, povlaĉeći se okruţena vernim
Štitovima, primeti nešto posve neoĉekivano. Baš kada
je mlatom zgromila šišmiša, ogromni ratnik koji joj se
pribliţavao sa boka uhvati se za oĉi, zaurla još jaĉe i
ostade na tren zgrĉen, skoro kao ukopan. Stade i ona,
pokušavajući da razume šta se dešava, ali napadaĉ se
za tili ĉas pribra. Odmah ju je spazio, bacio koplje ka
njoj, ali njen brzi refleks na konju, kome se hitro
pribila uz grivu, spase je od oštrice, te ona odmah
nastavi sa galopom ka reci. Bila je sve bliţe. Ali, njenih
je bilo sve manje.
Ni trećina nije preţivela prvi udar. Bar je to
mogla da nasluti po desetak njih koji su još uvek bili
na konjima, meĊu njima i Bibi, koji je maĉeve slao baš
tamo gde treba. Reka je postala saveznik, ali
nedovoljan. Šume uz nju nije bilo kao u dalekom
podnoţju, pa su krvavi napadi iz vazduha nastavljeni,
a ogromni napadaĉi opet bili blizu. Krenuti niz reku
samo bi odlagalo smrt, pomisli i pogleda kako njeni
severnjaci polako padaju, jedan po jedan. Oni koji su
sišli sa konja da bi bili okretniji u borbi nisu prolazili
mnogo bolje. Crni kamen natapala je krv dve boje. A
kamen je bivao sve crveniji i crveniji kako su trenuci
prolazili. Pogled u stranu, dok joj je konj poskakivao
po nakvašenom kamenju koji je nekada moţda bio i
lepa obala, bi dovoljan da vidi i kako sa svog konja
pada maĉem probodeni Štit Sanator Dovik. Njen Štit.
Odmah do njega, hrabri ratnik Juga je svoj maĉ zario
u trbuh napadaĉa sa ĉijih usana se zaĉu grozan urlik.
17
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Taj stvor, u isti mah, Juţnjaku odrubi glavu jednim
potezom ogromne mišice koja je drţala veliki maĉ.
Tren kasnije, okrećući se u mestu, vitlajući
mlatom ka dvojici koja su joj se pribliţavala, konj se
pod Minom prope pogoĊen kopljem u prsa. Pad
unazad, u plićak, bio je strašniji nego što je oĉekivala.
Udarac glavom u crni kamen odmah joj raskrvari
teme. Lice joj nakvasi mlaka voda i vrela krv. Oĉi su
joj se sklapale dok joj se svest mutila, svesna da je to
njen kraj. Mlat je sve slabije stezala, a Crna reka poĉe
da je, nemoćnu, vuĉe sporo sa mesta krvoprolića u
kome se glasovi ljudi više nisu ĉuli. Samo krici
„Zaaaaaiiiiilllll!“.
I jedan mnogo ĉudniji.
„Saaaaah-beeee-dooooooriiiiiiaaaaaa!!!“
18
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Sabedorija
Krĉma podno juţnih zidina Zlatnog dola bila je
jedino mesto u gradu u kome se u tim sitnim noćnim
satima mogla primetiti bilo kakva ţivost. Obiĉno ponoć
nije doba dana u kome društveni ţivot zamre u
gradovima pet kraljevstava Starog sveta, ali kako se
išĉekivao prvi dan proleća, a u njega je po drevnim
obiĉajima valjalo ući ranim ustajanjem i odlaskom u
prirodu, malobrojni gosti jedini su bili budni.
Gradska straţa je sebi odavno priuštila luksuz
da drema na zidinama pokraj kapije, dok spavanja ni
izbliza nije bilo iza vrata nad kojima je bio urezan
natpis „Urtova gostionica“. U njoj se još uvek sluţilo,
gosti su nazdravljali sudarima punih krigli. Aul koji se
tu toĉio bio je meĊu boljim pivima u RĊi, pa je
pripitost odavno zavladala meĊu budnima, no oni nisu
jedini koristili okrilje noći za uţivanje.
U štali pokraj krĉme njegove ruke pele su se uz
njen struk. Gledajući ga odozgo, dok je leţao na gomili
slame, prestala je da se pita kakva ju je to luda sreća
zadesila da naoĉiti stranac, tako slatkoreĉiv a tako
zgodan, baš u gostionicu njenog oca svrati i baš nju
odabere, tako obiĉnu. Inela smesti svoje butine bliţe
njegovim. Raskopĉana košulja otkri unutrašnje strane
njenih napupelih grudi koje su gorele od ţelje da
dodirnu njegove. Ţudeći za spajanjem dva tela o kome
je toliko maštala, prenu se baš kada i on: vrata iza
njihovih leĊa se otvoriše uz tresak, a stari Urt, sa
dvojicom grdosija, takoĊe sa toljagama u rukama,
dreknu:
„Inela! Ubiću i tebe i njega!“
Momak se brzo izvuĉe, a kako mu je konj bio
daleko, tik pokraj vrata, shvati da je beg bez borbe
nemoguć. Dodatni problem je predstavljala ĉinjenica
da mu je maĉ u koricama, a one privezane o sedlo,
19
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
koje je sve više ostajalo iza trojke koja mu se
pribliţavala. Pogled u stranu, ka oslonjenim vilama, bi
dovoljan da pomisli „Nisu trozubac, ali posluţiće“.
Hitar pokret omogući mu da ih zgrabi pre nego
što mu je Urt dovoljno prišao da ga opauĉi debelim
drvetom, te se momak izvi u stranu, po nogama od
pozadi udari besnog krĉmara, potom i po glavi, tek
toliko da se Urtu pomuti svest. Zbunjeni tandem
širokih pleća se pogleda, pa se zatrĉa na njega, ali i
njih zadesi iznenadni pokret suparnika. On se i sam
zalete ka njima, zabode vile u pod i odbaci se u vis,
preletavši baš izmeĊu njihovih glava. Dve uzdignute
toljage samo je velika koliĉina aula u krvi spreĉila da
završe na susednim ĉelima, a dok su se okretali za
strancem - po potiljcima ih udari najpre jedan, a
potom drugi kraj drške.
Trojica na podu, bez svesti, devojka koja se
tresla od straha i konji koji su na tren zanjištali dok je
kratka borba trajala. Shvatio je da je vreme za
rastanak, te priĊe Ineli, uze joj dlan u svoj i celiva ga,
šapnuvši:
„Reci ocu da sam te primorao. Razumeće“.
Ostavivši zbunjenu devojku da se pita šta sve
ovo bi i kako mu je uopšte ime, odjaha tren kasnije na
svom Vihoru, pravo u noć. Topot konja za tili ĉas
proĊe kroz kapiju koju budne oĉi odavno nisu ĉuvale,
a potom preko mosta pravo na jug, ne toliko daleko
koliko mu se ĉinilo da će noć potrajati kada je video ko
je otvorio vrata štale.
A noć je još trajala kada ga je brzi konj doveo
pred zidine neobiĉnog grada u koji je pošao.
„Još nije zora... Nije trebalo ovoliko da ţurimo,
druţe“, pomilova po grivi Vihora, svestan da je stigao
pred jedine kapije u pet kraljevstava koje se nikada ne
otvaraju pre nego što sunce izaĊe na istoku. Stara
mudrost kojom ga je Mirdos Drveni uĉio da se „noću
Zlo pomami“ na tom mestu je toliko verno
20
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
primenjivana da nikome i nikada kapije nisu otvarane
noću jer je „dan za Dobro, a noć za Dobro nije“.
Shvativši da ima još nekoliko sati samoće pred
sobom, priveza vernog druga za obliţnje drvo pa svoj
mali zaveţljaj stavi pod glavu, te prileţe, dok ne svane
prvi prolećni dan. BuĊenje uopšte nije bilo onako
kakvim se nadao.
Hladan dodir ĉelika na levom obrazu bio je
pravi šok. Otvorio je prvo jedno oko, spazivši traku
boje rĊe oko zgloba ĉizme pred njim, a onda otvori i
drugo. Pogled mu se dizao, preko savršeno iskovane
oštrice maĉa do gvozdene rukavice koja ga je drţala,
potom srebrnkastog odsjaja veriţnjaĉe, sve do
barbute kojom je bio prekriven najveći deo lica.
„Pre nego što me ubiješ, reci mi bar zašto se
selim kod svog brata. Mislim... ĉisto da znam šta da
mu kaţem kada ga sretnem u plavim dubinama?“,
upita odozdo, oĉekujući odgovor „Ovo ti je zbog Inele“
i pokret maĉa.
„C-c-c“, reĉe neoĉekivano meki glas, a onda
ruka skinu šlem kakav se ne viĊa ĉesto. Njena duga
kosa ţute boje i osmeh koji nije video skoro pet
godina behu dovoljni da mu padne kamen sa srca.
„Tina! Pa ti nisi normalna, morskih talasa mi!“,
uzviknu.
„Stariš, Nile, stariš. Ranije si bio oprezniji“,
reĉe Tina Pasilis, pruţajući mu ruku da ustane.
Zagrljaj im beše dug. Iskren, prijateljski. Baš
kao kada su se, davno, poslednji put videli na
rastanku podno bedema Niti.
„Kada sam video boje rĊe oko ĉlanka...“
„Od malog trika srce ti sišlo u pete? Umeš ti i
bolje, prijatelju“, reĉe i dodade mu maĉ. „Kao u stara
vremena, ko izgubi – donosi vino?“, upita ga moţda
najpoznatija devojka Visokog kraljevstva, a on,
nasmejan baš kao i ona, prihvati dvoboj iako još uvek
pospan, ali i radostan.
21
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tek što su se vrhovi oruţja dodirnuli za poĉetak
megdana, teške, stare kapije pokraj njih poĉeše da se
otvaraju.
„Taĉni kao i uvek. Baš kada se sunce raĊa“,
reĉe Nil Arilion i pogleda osmoricu mladih sholara koji
dve kapije otvoriše širom.
Konje su uveli primećujući tajac oko sebe. A on
je nastao ĉim su mladići koji će se uĉenjacima tek
nazvati - shvatili ko im je to došao u goste.
U susret im priĊe starac veoma duge brade, sa
rukama na leĊima pre nego što ih raširi pred njima.
„Gosti dragi. Vi baš poranili. UĊite, uĊite. U
gostoprimnici je sve spremno za vas“, reĉe im, a oni
poslušaše starog Daruniusa, kao što su ga svi u graduškoli sholara već decenijama i slušali, što upravniku i
priliĉi.
U gostoprimnici, prostranoj odaji namenjoj
posetiocima, bilo je priliĉno ţivahno za to doba dana,
ali i gosti koji su stigli nisu bili bilo ko. Em mlada, vitka
a slavna devojka, em princ prestolonaslednik Obala.
Prineše im prvo po ĉašu mlake vode, stari ritual svih
sholara od kog se ne odustaje vekovima kada se o zori
radi. Potom ih posluţiše ovsenom kašom, uz malo
voća, kao što je to i red meĊu uĉenjacima. Razgovor
koji isprva beše sav srdaĉan prekinu topot konja na
samom ulasku u veliko dvorište. Sa prozora spaziše
srednjoveĉnog, u krzno odevenog ĉoveka koji siĊe sa
konja ĉim ga za uzde prihvatiše dva sićušna sholara,
verovatno tek u prvoj od pet godina uĉenja koliko ih
ĉeka.
Sišavši, konjanik najpre ĉuĉnu, pa se protegnu,
a onda poĉe da se sporim pokretima u mestu okreće i
posmatra
unutrašnjost
jedinog
grada
u
pet
kraljevstava ĉije su zidine ĉinile savršeni krug oko
dvorišta.
„Neka ga. Neka osmotri. Nije nam dolazio
davno. Baš davno“, reĉe Darunius.
22
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nil uvide da njegov stari prijatelj u oĉima ima
više sete nego što je to ikada mogao ranije da primeti.
Znao je i zašto, samo nije znao da će ponovni susret
sa dvorištem u kome je proveo deo rane mladosti biti
toliko dirljiv.
„Svaki put mu oĉi zasuze. Naravno, nemojte
mu to reći u lice. Znate kakav ume da bude Isak kada
ga dirnete u ono što voli“, reĉe upravnik grada-škole.
Isak Daladur je gledao po vratima, prozorima,
balkonima, sve dok ne spazi Tinin pokret rukom. To
mahanje ga baš obradova.
„Mala, ako mi niste saĉuvali ni malo onog
dobrog vina sa juga, teško vama“, prodra se iz
dvorišta Isak pre nego što se u trenu uspentra uz
desetak stepenika do gostoprimnice. Put je, ionako,
vrlo dobro znao.
„Ĉasni gospodaru Juţne Straţe, ĉast nam je
videti vas ponovo“, reĉe mu vremešni upravnik.
„Aha. Tako nisi priĉao, Daruniuse, kada ste me
izbacivali odavde. Otac me umalo nije ubio od batina
kada me je video pred vratima koji dan kasnije“, reĉe
isprva ozbiljnim glasom ĉovek sa Severa, a onda skinu
krzno sa svojih pleća i zagrli na kratko prvog u odboru
za doĉek. Kada se okrenuo mlaĊima, osmeh mu se
razvuĉe kako je to samo on, veseljak, umeo.
„Nile! Tina! Kao da su decenije prošle! Kako
vreme promiĉe ti si sve više isti otac, sto mu buradi
aula! Vidi nje! Dobro, tebi ne bih smeo da kaţem da si
kao otac, matori kovaĉ bi me onim svojim maljem
smanjio još više! Ala izraste ti...“, reĉe Isak, privivši ih
oboje na grudi.
„Gospodaru Daladure, da se posluţite“, priĊe
im mladi sholar gostoprimniĉar.
„Dela, dela. Nisam ništa okusio od... Malopre.
Samo, nemoj mi te tople vode i ovsene kaše. Ima li
kakvog vina, sa juga recimo, da nazdravimo ovom
susretu pre nego što...“, i tu mu glas stade.
23
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da. Ozbiljan razgovor nas ĉeka. Vremena su
ozbiljna“, izgovori Darunius okupljenima, a baš tada
novi konj ujaha pokraj nekoliko sholara koji su izlazili
na prolećni uranak. Mladić nešto duţe ţute kose koji
ga je jahao, u tankom oklopu koji je prekrivao tek
gornji deo njegovih mišićavih grudi, bio je upravo onaj
koga su ĉekali. No, umesto uobiĉajenog tihog
pozdrava, sa prozora, a i iz kolone sa kojom se
mimoišao na kapiji, zaori se desetine glasova „Vili!
Vili! Vili!“.
„Mir! Mir, deco, da ne bi bilo ĉasova i danas!“,
povika Vukor Zemljani, ĉiji je red sholara širom
kraljevstava poznat po savršenoj vezi ĉoveka i prirode.
Ali, Ċake, ne mlaĊe od 13, a ne starije od 20 godina,
nije bilo lako umiriti. Po drugi put su neki od njih mogli
da vide snaţnog Vilija Turloka, nepobedivog borca na
turnirima, mladog gospodara Bedema i jednog od
ĉetvoro junaka Velikog rata.
„Prvo Obale i Visoko. Onda Sever. Sada i Jug.
Svi smo tu. Pa, da poĉnemo“, reĉe Darunius koji izaĊe
potom pred Vilija, što uĉiniše i ostali gosti.
„Tina! Dobro je da ti je otac kovaĉ, trebaće mu
silni maĉevi da te odbrane od prosaca“, reĉe snaţni
Vili preslatkoj, ali devojci iz Visokog kraljevstva
slavnoj po ratnim veštinama koje su zadivile i mnoge
uspešne vojskovoĊe. Potom se ĉuveni ratnik Juga
okrenu ka Daladuru.
„Gospodaru Isaĉe! Kakva je radost videti vas
opet. Nemojte mi samo reći da ste već nazdravili bez
mene?“, izgovori Vili Turlok, nasmejan i dok je zagrljaj
sa severnjakom trajao. A zagrljaji Severa i Juga nisu
bila baš ĉesta pojava u Pet kraljevstava.
„Nile! Prijatelju stari, ne zameri što tebe
poslednjeg pozdravljam. Tina mi ne bi oprostila, a Isak
bi me mlatom pozdravio po leĊima da sam ga
preskoĉio“, reĉe Vili prestolonasledniku Kraljevstva
obala, koji na tren bi vrlo, vrlo srećan što su ĉetiri
24
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
junaka Velikog rata iznova na istom mestu. Koji
momenat kasnije priseti se da je povod njihovog
okupljanja daleko ozbiljniji: sve jaĉe glasine da je
ekspedicija u Novom svetu pobijena. I to sa namerom.
Ĉijom i kakvom, niko nije znao, ali je tek tih
nagaĊanja bilo na pretek.
Sastanak koji je poĉeo nedugo nakon pozdrava
i zdravice, koja na Isakovo insistiranje nipošto nije
smela da bude izostavljena, promenio je gostima
ţivote za svagda. I onima u Sabedoriji.
U sali upravnikovoj, za velikim okruglim stolom
sedela je sa jedne Daruniusove strane slavna ĉetvorka
iz Velikog rata, svi iz razliĉitih kraljevstava, a sa druge
pet naĉelnika pet redova sholara. Tik pokraj Vukora
Zemljanog, bio je tu njegov vršnjak, vremešni Karnis
koji je upravljanje Drvenima preuzeo nedugo nakon
što je Isak bio izbaĉen, te, redom, nešto niţi i u
stomaku pozamašni Duk Metalni, visoki Zarlo Vodeni i
pomalo ĉudni, gotovo neprimetni Cint Vatreni, jedini
uz Duka ĉija brada nije uopšte bila duga, za razliku od
prodornih oĉiju koje su upijale sve što se oko njega
zbiva. Uostalom, Vatreni su oduvek i bili poznati kao
red „otvorenih oĉiju“, koji iz okoline koja ih okruţuje
saznaju mnogo više nego oni kojima pogled sluţi samo
da paze da se ne sapletu ili ne bi li uoĉili lepu ţenu.
Nil i Vili su taman poĉeli da gotovo naglas
preispituju da li je bilo najmudrije slati malobrojnu
ekspediciju tako duboko u neistraţene teritorije Novog
sveta, i baš kada se sloţiše da tamošnja
novootkrivena kraljevstva zapravo i ne bi pustila veću
vojsku Starog sveta, prekide ih glas najstarijeg meĊu
prisutnima.
„Prijatelji, ne bismo vas okupljali nakon svih
ovih godina da se nismo sloţili da je vreme koje je
pred nama moţda opasnije i od onog uoĉi Velikog
rata. Pokolj koji...“, poĉe Darunius priĉu, ali ga Nil, ne
baš uĉtivo, prekide.
25
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Pokolj? To su glasine, nemojte da ih smatramo
ozbiljnim dok se sve ne razjasni. Ja i dalje ne verujem
da je Kars mrtav. To je nemoguće. On nikada ne bi
dozvolio da netrag...“, reĉe princ prestolonaslednik
kraljevstva Obala, ali ga Isak uhvati iznad šake i
pogledom mu pokaza da sedne.
„Nile, potpuno razumemo tvoj stav. Ali, on
moţda uopšte više nije bitan u naših pet kraljevstava.
Neki od nas se ovde slaţu da je pokolj o kome se priĉa
samo neosnovana glasina, jer se nikada nije desilo da
druţina od pedesetak probranih ratnika iz svih naših
kraljevstava, sa pet sholara i više od dvadeset
golubova - propadne u zemlju, a da se od njih ne ĉuje
ni glas. Dva meseca tišine su, ipak, dva meseca...“,
reĉe Karnis Drveni.
„Mislim da su nas sholari ovde okupili zbog
neĉeg drugog. Šta je bilo sa ekspedicijom saznaćemo
pre ili kasnije. Ali, ono što se sprema, ili, bolje reĉeno,
ono što je već poĉelo, daleko je veći problem“, reĉe
Vili, a onda pokaza prstom na mapu Starog sveta,
koja je bila iscrtana na velikom okruglom stolu, i
dodade:
„Prijatelji moji dragi... Tina, Isaĉe, Nile...
Sprema se novi rat. Rat u kome ću ja isukati oruţje na
vas, ako se neko ĉudo ne dogodi“, izgovori Vili, a Tina
i Nil ga pogledaše razrogaĉenih oĉiju, uz otvorene
usne koje su oslikavale nevericu. Isak je samo klimao
glavom, znajući i sam koji deo priĉe sledi. Snaţni i na
turnirima Juga nepobedivi Vili Turlok se odmah tome i
posveti:
„Rat... da. Veliki poput Velikog. Moj kralj je
poslao golubove u sve gradove Juga. Niko ne uspeva
da ga ubedi da moţda nije izgubio sina u Novom
svetu, rešen je da kazni zaverenike...“, izgovori Vili,
kada ga Tina prekide:
„Kakve sad zaverenike, Turloĉe!?“.
Odgovor je šokirao i nju, a naroĉito Nila:
26
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Vojska Juga se diţe. Iz svih gradova. I to ne
samo obiĉna armija, a iz svakog od ’gnezda’ od po
3.500 ljudi svakako kreće. Idu ĉak i deca iz ’legla’.
Hiljade njih se sprema i polazi... na Obale“.
„Vili!? Na Obale?! Ali, kakve Obale imaju veze
sa svime ovime, pa ekspedicija je bila zajedniĉka!?“,
upita preneraţeni Nil, ustavši od stola ponovo, ali ga
Isak iznova povuĉe da sedne. Turlok saĉeka, uzdahnu,
stegnu zastrašujuću pesnicu od nervoze, pa nastavi
mirnijim tonom:
„Od kada je Boar izgubio Bibija... bar je moj
kralj ubeĊen da je Buronovog mlaĊeg brata tama
pojela, niko ne uspeva da mu skrene misli sa zavere
koju je uvrteo sebi u glavu. Znate i sami koliko je
muka trebalo proći da se stare razmirice ostave po
strani. Mnogo brţe su se ta netrpljeva osećanja
nanovo rasplasmala“, reĉe Vili, zastade, pa gotovo uz
škrgut zuba nastavi: „Obale su, smatra moj vladar,
sve osmislile. I to ne bi li, kao najbliţe Novom svetu,
njime i zavladale. Bojim se da je rat neizbeţan,
prijatelji. Jer, dok mi ovde sedimo, ĉak je i vojska mog
grada kreće u pohod, u kome će se zdruţiti sa
kraljevom armijom, iz Krika. A kralj ĉeka i mene. Pod
zidinama gradova Obala“, reĉe Vili i, tokom tajca koji
je trajao i dalje, sede, gledajući Nila u oĉi. Nila,
prijatelja, na ĉije je kraljevstvo trebalo da poĊe.
„Prijatelji, ovo što mladi Turlok kaţe dovoljno je
da svi udarimo šakom o glavu, ali bojim se da su moje
vesti još gore“, progovori tada Isak i ustade, pa
nastavi:
„Pre dva dana stigao mi je golub od kralja.
Zapravo, od kraljice Lee. Rarg je potpuno sišao sa
uma od kada je izgubio Minu u Novom svetu. Bar je
ubeĊen da je ona izgubljena zauvek. A znate i sami sa
kakvom je silinom krenuo u Veliki rat kada mu je Vrol
pogubio mladog Brila... siroto dete, nebesa neka mu
se smiluju, ni dvanaestu nije doĉekao... Ovo je,
27
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
meĊutim, još veći udarac bio za njega. Lea mi je
javila, da skratim, ovo“, reĉe Isak i proĉita pisamce u
kome je stajalo: „RoĊaĉe dragi, prijatelju porodice
naše i odani podaniĉe kraljevstva Rarga Grunvelda.
Rat se sprema, kraljevu decu treba svetiti. Šalji vojsku
u Svratište, skup je potom u Sablasti“, izgovori
Daladur.
„Ne razumem? Sablast? Sever kreće na...
RĊu?“, upita potpuno šokirana Tina, ne shvatajući što
bi iko osvajao kraljevstvo koje je već bilo pokoreno u
Velikom ratu.
„Od sada ću ja priĉati, a vi ćete me slušati,
deco draga“, reĉe Darunius i iznese i situaciju i plan
koji su u Sabedoriji pripremili za slavnu ĉetvorku.
„Da, Tina, u rat ne kreće samo Jug, već i Šuma.
Sever, kako ga ovih godina sve ĉešće zovete. Ali... ne
kreće Rarg Grunveld samo na RĊu. Kreće - i na Obale.
Ne pitaj me ništa, Nile, sve što su nam sholari koji
sluţe u gradovima Severa javili je da će jedan deo
vojske najpre krenuti na primorske gradove RĊe, jer je
stari Rarg ubeĊen da iza svega stoje prevratnici koji bi
da vrate Pagrore na vlast. Uz to, ubeĊen je, u svom
besu, da im saveznici nisu samo Istoĉnjaci, već i
Obale. Dvor grmi od njegove srdţbe, uveren je da baš
kraljevstvo tvog oca, Nile, zbog najveće flote koju
ima, ima i najveće pretenzije na Novi svet. Zato smo
se okupili. Jer, u isto vreme, i Jug se podigao na
oruţje. Dva izgubljena kraljevska deteta... dovoljna za
novi rat. Veći od svih dosadašnjih. Zbog toga smo vas
i zvali. Spreĉite to“, reĉe Darunius.
„Mi? Kako mi moţemo da spreĉimo to? Pa, ja
sam samo ćerka kovaĉa, Nil bi moţda mogao da...
samo, na Obale kreću dve vojske, šta on moţe da...“,
pitala se Tina, koja nije ni slutila o kakvom je sastanku
reĉ kada je dobila poruku „Vaţnije nego pre pet
godina. Hitno doĊi. Skup je prvog dana proleća.
Ĉetvorka će ponovo biti na okupu. Darunius“.
28
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Progovori tada Karnis Drveni, iz roda
sholarskog koji na prijateljstvu insistira.
„Plan je da vas ĉetvoro krenete na tri strane.
Neko da zaustavi Jug, neko da smiri Sever, a neko da
pohita u Novi svet i sazna šta se, nebesa mu, uopšte
dogodilo. Nile, ti se ne odvajaš od ogrlice svog
ubijenog brata u Velikom ratu, zar ne?“, reĉe Karnis i
pogleda ka ruci princa Obala na kome je bila ogrlica
devetogodišnjeg Modesta Ariliona kog nekadašnji kralj
RĊe ubi.
„PoĊi na Jug i njome garantuj kralju Zantu da
Obale nemaju ništa sa nestankom ekspedicije. Kraljotac će razumeti sina kralja. Verujemo to bar... Tina
će ti praviti društvo, kao garant Visokog kraljevstva za
istinitost tvrdnje. Isaĉe, poĊi svome kralju i vidi da mu
se razum vrati, koga će poslušati ako ne tebe... A ti
Vili – oduvek si ţeleo avanture kakvih nikada nije bilo,
zar ne? Novi svet te ĉeka. Donesi nam Istinu. Pre nego
što bude kasno“, reĉe naĉelnik roda Drvenog.
Ustadoše potom tri mlada ĉlana ĉuvene
ĉetvorke i progovoriše svi u glas.
„Ako zakoraĉim na dvor Juga, kralj Zant će me
pogubiti bez da me sasluša. Pa, u rat je krenuo, ja ću
mu samo biti trofej ĉijom će se glavom diĉiti pod
zidinama moje Morske zvezde?!“, izgovori Nil.
„Da idem u Novi svet? A kralj me poziva u rat?
Da ostavim svoj grad, svoj Jug, a u rat sam pozvan?!
Kraljeva osveta nad mojim ljudima biće jeziva“,
zagrme snaţni Vili istovremeno kad i Nil Arilion,
prestolonaslednik Obala.
„Ne bojim se ni ĉitave armije pred sobom, ali
plan je...“, pokuša da se u razgovor umeša Tina,
shvativši vrlo brzo da su dva snaţna muška glasa jaĉa
od njenog, ma koliko da se upinjala da stavi do znanja
da mora biti da postoji i drugo rešenje.
Buka je potrajala skoro ĉitav minut. Dok
Darunius ne podiţe svoju ruku. Mladi su se stišali,
29
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
nedugo zatim seli, poput Isaka koji se nije ni micao sa
svoje stolice, već se, nalakćen na ivicu stola, i sam
pitao šta je, zapravo, najbolje rešenje.
„U svih pet kraljevstava vi ste oduvek oduvek
bili slobodni ljudi, oni koji donose odluke. Odluke
donose i kraljevske porodice, i gospodari gradova i
starešine sela. I danas ćete vi doneti odluku, niko to
neće niti moţe da promeni. U svih pet kraljevstava
sholari su tu samo da - savetuju. A poslednju nedelju
zime ovi stari sholari pred vama, deco naša draga,
skoro da oka nisu sklopili smišljajući najbolji plan da
se ludilo zaustavi. Ako verujete ovim sedim glavama...
dobro, nisu još uvek baš sve sede, ali ako nama
verujete - jedino što nam moţe doneti mir koji polako
ustupa pred gnevom dva kralja, je ono što smo izneli
pred vas. Ako ne ţelite, slobodno to recite. Znajte
samo da Sabedorija, njeno hiljadugodišnje znanje o
ĉoveku i prirodi koje je utkano i u nas koji smo ovde
pred vama, smatra da je plan koji smo izneli jedini za
koji mislimo da će uspeti“, izgovori stari upravnik.
„Ali, zar nije bolje da Vili ode svome kralju, pre
će njega poslušati nego mene?“, upita Nil, iskreno.
„Ima kralj Zant i savetnike kojima više veruje
od Vilija Turloka, savetnike koji su ga u isto ovo što mi
govorimo ubeĊivali, pa nisu uspeli da ga odvrate od
rata“, odgovori Darunius.
„Zašto ne krenemo onda svi ka Jugu, ako već
tako stoje stvari? Kralj će pre saslušati Ĉetvorku“, reĉe
Tina.
„A ko će zaustaviti Sever, ĉedo drago?“,
izgovori upravnik grada-škole.
„Da se ipak podelimo u parove?“, predloţi Isak,
dodavši: „Ko će stići do Novog sveta i nazad za tako
kratko vreme? Pa, to je više od pet meseci putovanja
tamo-amo, sto mu buradi aula! Do tada će hiljade
izginuti!“, dovrši svoju misao severnjak.
30
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Izginuće i stotine hiljada ako se Istina ne
sazna. Neko mora da krene po nju, ma kolike da su
opasnosti Novog sveta. Od Vilija boljeg borca sa
opasnostima nema, tu ćete se sloţiti“, odgovori
Darunius, a graja ponovo zavlada u prostoriji.
Ĉitav sat od poĉetka razgovora proĊe, a strasti
su se nekakako – smirivale. Naĉelnici rodova
sholarskih iznosili su svoje tvrdnje u prilog planu, a
kada se Isak sa njim na kraju sloţi, to kao da bi
prekretnica.
„Ako će ikoga poslušati, Grunveld će to uĉiniti
zbog svega onoga što smo zajedno uradili u Velikom
ratu. Ja pristajem“, izgovori tada Daladur.
Vili nedugo zatim obori pogled i reĉe „Moj kralj
će mi oprostiti, znam. Samo da ne stignem prekasno“.
Nil i Tina se pogledaše, svesni da im ozbiljnost
situacije i izneti argumenti ne ostavljaju više mnogo
prostora za raspravu. Nju nisu ni ţeleli, samo su
tragali za drugim, dobrim rešnjima. A njih uopšte nije
bilo na vidiku, osim ponuĊenog. Koje, sloţiše se, nije
bilo dobro, ali je bilo jedino koje je imalo kakvog,
takvog smisla.
Dogovoriše se u glas da neće odustati, ma šta
im se na dvoru Juga desilo.
„Neka me bogovi mora ĉuvaju bolje nego mog
brata. Neka me i ţrtvuju, samo da mir ne ustukne
pred ratom“, sloţi se sa planom Nil, a Tina ga dodirnu
po dlanu, klimnuvši glavom kao znak saglasnosti. I
odanosti prijateljstvu. I snaţnom, ali i krhkom, tek
zaĉetom prijateljstvu njihovih kraljevstava koje je
naglo poĉelo da se urušava.
Ĉetvorka dogovor potvrdi isukanim oruţjem na
stolu i reĉima Isaka Daladura:
„Da mudrost pobedi, a mir vlada!“.
„Da mir vlada!“, odgovoriše Tina, Nil i Vili.
31
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Darunius odahnu. Potom nazdravi ĉašom vina,
a onda njegov zaista visoki kolega Zarlo dodade nešto
posve iznenaĊujuće za goste:
„Nećete ići sami. Ptice će nam biti od velike
vaţnosti, jer će brzina vesti biti vaţnija od oruţja.
Daćemo vam najbolje mlade sholare. Tu su, ispred,
već znaju zašto su odabrani od svojih naĉelnika“,
dodade Zarlo Vodeni, ĉiji uĉenjaci u taj red behu već
vekovima birani ako bi se posle ĉetiri godine
zajedniĉkih ĉasova pokazalo da im je snalaţljivost
zaista najveća vrlina.
„Neka uĊu“, izgovori glasno Darunius i pred
slavnom, a i dalje zateĉenom ĉetvorkom, pojavi se pet
mladića.
Isprva su koraĉali sa pogledom ka kamenom
podu. Lica im nisu bila vidljiva, a ni kosa, jer su ušli sa
pregatama preko glava. Jedan po jedan su se
zaustavili vrlo polako, a onda dlanovima obuhvatili
boĉne ivice sholarskih kapuljaĉa i spustili ih iza vrata.
Tada ih njihovi uĉitelji predstaviše gostima.
„Bobi... biće Drveni za godinu dana, kada
obuku okonĉa“, reĉe Karnis poĉevši da hvali ljudske
osobine i ocene iz Psihe ĉovekove i Jezika stranih tog
17-godišnjeg neobiĉno krupnog deĉaka, naroĉito za
obiĉno mršavi sholarski red.
„Biće on Bobi Debeli, a ne Drveni“, reĉe Isak
sebi u bradu, nasmejavši se momku koji ga je
podsećao na sopstvene mlade dane, bar po stomaku.
„Tadţ... za sada samo toliko od imena, dok ne
privede kraju obuku“, predstavi Zarlo Vodeni svog
Ċaka, koji je došavši iz skromne severnjaĉke porodice
toliko briljirao u Zvezdama i poznavanju istorije da je
zadivio ĉak i sholara koji ga je odabrao za školu, a u
nju se jedino tako i moglo doći – na preporuku nekog
koji ju je već uspešno završio.
„Nejt. Metalni. Znam, deluje vam sićušno to
momĉe od 15 leta, ali on je već sada Metalni, bradom
32
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
svojom, ĉak i ovako kratkom, belom, garantujem“,
izgovori sholar Duk, zgranuvši potom ĉetvorku
podacima o koliĉini znanja koje je deĉkić upio za
kratko vreme, ali i ĉinjenici da ima sposobnost da ne
spava po nekoliko dana i noći, sve ne bi li bdio nad
knjigama raznih mudrosti.
„Alek. Biće Zemljani, ako već i nije. Godinu je
duţe meĊu ţivima od Nejta, ali, drveća mi moga, ovo
dete iz Igle je ĉudo koje nam stiţe jednom u stotinu
leta. On ne poznaje prirodu kao mi iz našeg reda, on
je jedno sa njom. Sve u njoj ume da ĉita, i šta je bilo i
šta će biti. Da moram da krenem ja sa vama, ovako
mator, ipak bih i njega poveo“, bi garancija Vukora
Zemljanog za tog mladića.
„Fengor“, progovori konaĉno Cint Vatreni kada
uĊe njegov najbolji Ċak. „Fengor. Najmudrije i
najĉudnije dete koje nam je ušlo u školu u
poslednjih... pa, koliko već, Daruniuse? Znanje Tajni
uma drţi u malom prstu. Iz lica, drţanja, gesta ĉita
mane i vrline, predviĊa pokrete i odluke. U Brojevima
je bio slab isprva, ali njegovo poznavanje Supstanci...
Videćete, mladi gospodari, njega imati uz sebe
olakšaće vam mnoge muke“.
„Izvinjavam se, ĉasni uĉitelji, što vas prekidam,
ali... vaših ogranaka je pet, a nas je ĉetvoro? Moţda
sam i ja bio isprva slab iz Brojeva, ali...“, reĉe Vili.
„Sa Isakom će krenuti dvojica. Vojska Severa
kreće na dve strane, svaka pomoć će mu biti
dobrodošla kada poĊe svom kralju. Ostali ćete dobiti
po jednog saputnika, a sada ih... izaberite. Oni za plan
već znaju, a znaju i gde ko od vas treba da krene“,
izgovori Darunius, a pre ostalih za reĉ se javi Tina.
„Mudri su to momci, pokazaste nam. Neka oni
odluĉe sa kim će i kuda, jer ste im plan već izneli“.
Mladi sholari se pogledaše, a onda poĉeše da
prilaze. Uz Tinu i Nila stadoše „jedno sa prirodom“
Alek i mala sveznalica Nejt. Pokraj Isaka priĊoše
33
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
tajnastveni Fengor i mudri Tadţ. Poslednji ostade
Bobi, koji pomalo nespretno stade uz Vilija kome ne bi
baš svejedno kada vide da uz njegovo savršeno muško
telo, stvoreno za bitke, staje debeljko.
„Krenućete posle ruĉka“, reĉe Darunius.
„Vreme je naš najmanji saveznik“.
I nakon što se konjanici oko podneva pred
drevnom kapijom raziĊoše, natovareni tek sa po
jednim dodatnim konjem koji je nosio osnovne
namirnice i ptice, ĉudni tajac zavlada gradom sholara,
ĉije kamene zidine u savršeni krug stvoriše pre više od
hiljadu godina vešte ruke graditelja iz svih
kraljevstava Starog sveta.
„Neka ih Dobro prati“, reĉe sebi pred poĉinak
stari Darunius, sumirajući nimalo obiĉan dan. Otvori
potom ormar, uze bocu svog omiljenog vina, otpi
gutljaj i tren kasnije, uz vrisak i razrogaĉene oĉi, pade
na kolena, gušeći se dok mu je iznenadna smrt stezala
grlo. Koji sekund potom, pade na pod svoje sobe
mrtav, nikada ne saznavši šta je i kome zgrešio, niti
ko će ga, otrovanog, naslediti na mestu upravnika
Sabedorije, grada-škole sholara.
34
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Mutavi
Okolina Stubova nije poznata kao predeo u koji
se rado kreće na prolećni uranak. Ne zato što je pored
jednog od gradova RĊe, koji pritom nije baš daleko od
oboda Juţnog kraljevstva, već zbog ne baš
gostoljubivog tla: na nekim mestima peskovitog, a na
nekim obraslog vrlo gustom šumom u kojoj je oduvek
bilo i svega i svaĉega. U jednoj takvoj, na brdašcu
nedaleko od puta kojim se baš retko prolazi jer su
obliţnja sela priliĉno opustela tokom Velikog rata,
nalazila se krĉma Mutavog.
Nije imao ime, ili ga bar niko od seljaka nije
znao. On sam nije znao da ga saopšti, budući da im je
odmah postalo jasno da je nepismen. Malobrojno
lokalno stanovništvo bi odlazilo do njega tek ponekad,
i to predveĉe, posle radova. Svratili bi na kratko kod
tog ĉudnog ĉoveka sa povezom na licu, koji je u njihov
kraj stigao sam, na konju, jednog posleratnog dana i
bez da je ikoga pitao – poĉeo da obnavlja krĉmu
gazde koji umro kada je ĉuo da su mu oba sina
ubijena u sudaru sa vojskom Juga. Nikoga stari
krĉmar nije imao od rodbine, osim nekog brata kog
decenijama nije video zbog svaĊe. Seljani su se stoga
saglasili da morati biti da je došljak taj daleki a najbliţi
rod stigao da nastavi gde je sa gostima stao njegov
pokojni brat.
Sami seljaci su mu dolazili kako kada. Ne preko
dana zbog obaveza, a u sumrak tek na bocu solidnog
vina ili ne baš sjajnog aula. Dok je sunce grejalo, niti
njih, niti putnika-namernika gotovo i da nije bilo. Pa
opet, tog jutra je zvuk kopita prenuo one u krĉmi.
Mutavi osmotri kako vidno umorni konjanik, koji ne
beše prebacio ĉetrdesetu, gleda kako mladić ispred
vrata cepa drva, pa izgovara:
35
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Srećan rad“, reĉe on sišavši, a potom priveza
konja pred krĉmom. „Ima li se šta pojesti u vašoj
gostionici?“
„Krĉma je ovo, neznanĉe. Ali, hrane bi moţda
moglo da se naĊe ako se kod tebe naĊe koji
srebrnjak“, reĉe Itan bar desetak godina starijem
ĉoveku.
„Naći će se, ako nudite bilo šta od mesa, nisam
ga okusio danima“, reĉe gost, pa skide svoj ogrtaĉ,
proĊe pokraj prve osobe koju je spazio, a koja odloţi
sekirĉe, ostavi drva da budu iscepana kasnije, te za
njim uĊe u krĉmu.
Unutra su bila još trojica. Konjanik prvo osmotri
dva gosta u uglu, koja su kusala nekakvu ĉorbu, a
potom ukrsti, na kratko, pogled sa gazdom, ne
starijim od pedeset leta. Došljak ga odmeri, primeti da
savijen nešto radi pokraj burića, te prizva Dobro i
zamoli ga za ĉašu bilo ĉega što bi preporuĉio. Odgovor
nije dobio od njega.
„Mutav je. Moţe da te ĉuje, ali ti ne moţeš
njega. Ja ću te usluţiti, sa mnom ćeš se ionako lakše
sporazumeti. Moţe hladnog aula malo, da se osveţiš,
neznanĉe?“, reĉe Itan.
„Uh, drage volje. Samo, nema razloga da se ne
znamo, a već se raspriĉasmo. Ruzrok sam, a ti?“
„Itan mi je ime. Ovde sam odrastao, u
obliţnjem selu. Sad pomaţem Mutavom. Odakle ti
doĊe u naš kraj?“
Gost reĉe „Sa severa“, pa dodade „Sa severa
našeg kraljevstva, ne brini, ne iz Šume“. Posle toga
zastade, ne bi li bio usluţen.
Ona trojica ga nisu ni primećivala, spazi, a on
osmotri veliku prostoriju u ĉiju se sredinu smestio.
Kada vide da je i pored obnavljanja priliĉno trošna, a
društvo u njoj nezainteresovano za njega, odveza
opasaĉ i maĉ poloţi na sto. Pokraj njegove ruke
odmah se naĊe i puna krigla, te je ispi skoro do kraja.
36
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nije neki, ali prija. Za srebrnjak bih mogao da
dobijem i kakvo jelo, kaţeš?“
„Gazda će uskoro da pristavi meso, ako ne
ţuriš...“, reĉe Itan, a Ruzrok ga prekide.
„Ne ţurim ja nigde, druţe. Dosta mi je puta,
vala“.
Itan ode do gazde, reĉe mu nešto, te se vrati i
sede za isti sto, leĊima okrenut drugim gostima.
„Ne smeta ti društvo dok ĉekamo hranu?“
„Naprotiv“, odgovori došljak, tresnuvši sa levog
rukava prašinu koju je pokupio jašući.
„Otkud ti ovde? Traţiš nekog?“, upita ga
vršnjak.
„Nikog naroĉito. Treba li da traţim nekog? Ili da
se pazim nekog? Šta bi ti posavetovao došljaka?“
„Sve zavisi koliko bi došljak da se zadrţi. Ako
ga ne jure...“
„Misliš da bi mene neko jurio?“
„Mnoge jure ovih godina“, reĉe Itan.
„Ovde bi se malo ko mogao sakriti“, nasmeja se
Ruzrok gledajući prastaru krĉmu.
„Moguće“, odgovori njegov sagovornik, bez
pojašnjenja tog stava.
„A kada bih hteo da se sakrijem, recimo od
nekoga kome sam nešto duţan, gde bi mi ti savetovao
da odem u ovom kraju?“
„Zavisi kome si duţan“, reĉe Itan.
„Recimo da bih voleo da se sakrijem kod nekog
ko je naš. To ti je dovoljan odgovor“.
Itan ga odmeri, pa tiho izgovori: „Vidim, maĉ ti
nije naivnog kova, sudeći po dršci. Ratnik si. Ili si bar
bio. A naš si. Reci mi, jure li te patrole?“
„Zvuĉiš kao da tebe jure“, nije se lako dao
Ruzrok uvući u priĉu o tome kojoj strani pripada.
„Mene ne jure. Ali bih rado da odem odavde.
Svaki dan je isti uz Mutavog. Od jutra do sumraka
37
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
priprema za goste, a uveĉe – gosti. I tako već
godinama.“
„A gde bi ti da ideš? Ratovi se spremaju, istina
ne kod nas, ali doći će i to vreme. Valjda“, reĉe
Ruzrok.
„Kako to misliš ’valjda’?“
„Naši smo, zar ne?“, upita gost.
„A ĉiji bismo bili“, reĉe uz osmeh Itan i spusti
obe šake na sto, ţeleći da dodirne izvrsno izvajanu
dršku koja je ipak bila daleko za taj pokret.
Neznanac primeti sjaj u njegovim oĉima, pa
reĉe:
„Opasna su ovo vremena. Nikada ne znaš šta te
ĉeka na putu. Razbojnika koliko hoćeš, patrole su se
proredile, da, ali samo zato što su mnoge i pohvatale
za ovih pet godina. Pa opet, gde god da kreneš, nije
bezbedno“.
„Ali, ti i dalje putuješ. Odakle? Ili, kuda, ako
nije tajna?“, upita Itan, skoro deĉaĉkim izrazom lica
pokazujući da je ţeljan bilo ĉega drugaĉijeg od rada u
usamljenoj krĉmi.
„Da, naši smo... A ja, eto, traţim još naših“,
odgovori Ruzrok.
„Nama su neki gosti, ne baš nedavno, rekli da
naših još ima po šumama. Kriju se. Ĉekaju...“ reĉe
Itan.
„Ako. Neka ĉekaju. Doći će ponovo vreme
Pagrora“, reĉe gost, a Itan raširi oĉi i posla time jasnu
poruku da zna da se prezime kralja koga više nema ne
bi smelo tek tako spominjati od kada to ĉetiri
kraljevstva zabraniše kao pobednici Velikog rata.
„Uh... dokle više da ćutimo, Itane?“, vrati se
šapatu gost, pa dodade „Dosta mi je više da ćutim.
Neću valjda RĊom zvati sopstvenu zemlju?“
„Takva su vremena došla. Mene je bar rat
mimoišao, odavde su ljudi ginuli boreći se na drugim
mestima, ali se ja nekako saĉuvah. A ti? Kako si ti
38
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
prošao?“, upita Itan, a odgovor koji je ĉuo bio je nešto
nalik onome što je priţeljkivao.
„Od kada se rat završio, a moja ĉeta bi
razbijena od severnjaka u borbi za zidine Zubi, punu
godinu sam lutao, gledajući da me ne naĊu. Nazad
nisam imao kud, u roĊenom gradu su me znali, neka
ulizica bi zarad kesice zlata sigurno uprla prstom u
mene i rekla ’Evo ga ovaj, stajao je uz Pagrora i vodio
ĉetu’. A kako svedoka, za koju kovanicu, lako moţeš
naći, odmetnuh se. Prijatelje mi sledeće zime pobi
jedna zdruţena patrola koja je pretraţivala šumarke u
našem kraju i... od tada lutam. Malo tamo, malo
onamo. Priĉa se da naših još uvek ima, po brdima,
planinama, moĉvarama, zabaĉenim kućama. Priĉa se o
prevratu, ţudim i sam za tim, ali... naši se dobro
skrivaju i od svojih. Predah mi je potreban, pa da
vidim kud ću i šta ću. Imate li kakvu sobu, nisam bio u
dobrom krevetu još od onih dana kada su mi Zubi bili
dom?“
Itan ga pogleda i okrenu se ka drugim gostima:
„Zubi, kaţeš? Hašone, ovo je izgleda neki tvoj“.
Ruzrok
se
iznenadi
ĉudnim
prekidom
razgovora, a onda preko Itanovog ramena usmeri
pogled ka kašikama koje se vratiše u ĉorbu, ali se
odatle više nisu micale.
Oba gosta ustadoše i on primeti prvo
neverovatno veliku stopu jednog od njih, a onda još
impresivnija ramena tog istinskog grmalja, dok je
nešto stariji ĉovek, sa oţiljkom ispod oka, prilazio
nešto brţe. I, baš on reĉe:
„Odakle si ti, prijatelju?“
„U Zubima roĊen, tamo i odrastao. Ti?“,
odgovori Ruzrok.
„Ja sam iz Donjeg Luka, ali sam se pod
zidinama Zubi borio, sve dok se sve nije raspalo. Jesi li
bio u ĉetama koje su branile jarak ili u onima koje su
pravile dve zasede u dolini?“
39
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„U... jarku, najpre. Potom sam probao da
naĊem spas u gradu, kod roĊaka, ali sam shvatio da
će me svakako naći“, poĉe da priĉa Ruzrok, a Hašon
posle uvoda u odgovor na tren pogleda gazdu, koji
odloţi burence da bi bolje namestio svoj crni povez
koji mu je prikrivao oko i proĊe boĉno pokraj stola.
Dok je Ruzrok završavao priĉu o svom begu
kroz tajne prolaze u gradskim zidinama, a Itan sa
gostima paţljivo slušao ispovest, gost odjednom oseti
dlan preko usta i oštar pokret noţa po grlu. IzmeĊu
reĉi „hvala nebesima“ i njegovog odlaska baš tamo,
prošlo je svega nekoliko sekundi roptanja.
„Špijun. Treći već, za manje od dva meseca“,
progovori Mutavi, drţeći krvavi noţ. „Šta bi, Hašone?
Kako si ovog prepoznao?“
„Budala. Nikakav jarak nije postojao“, bi
odgovor nasmejanog ĉoveka koji se kezio mrtvacu.
Gazda krĉme dodirnu mrtvo telo, zagledan u
šake.
„Ruke mu uopšte nisu grube. Odrastao je tamo
gde zemlje nema. Iz Visokog je, dakle. Ţene ga
poslale da nas traţi“, nasmeja se Mutavi, a onda i svi
ostali. Ali, glasni smeh ĉetvorice se naglo prekide kada
je gazda krĉme naglo zaćutao, a onda se razdrao.
„Nije uopšte smešno!“, dreknu i lupi šakom o
sto, baš pokraj glave mrtvog ĉoveka. „Treći za dva
meseca! I svaki iz razliĉitog kraljevstva. Znaju
prokletnici šta spremamo, još prokletiji da su. Ili bar
slute. E, pa, daćemo im razloge za slutnju“, reĉe
Mutavi.
„Larde, gde ćeš konkretnije? Ovih dana će
Sabedorija biti u panici ako sve ide po planu, naši
neprijatelji kreću jedni na druge u rat, moţda bi
trebalo da saĉekamo još malo, da se taj rat razbukti,
pa da onda...“, progovori ĉovek koga bi dţinom mogli
nazvati, da dţinovi postoje.
40
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Spensere, kada budem hteo da ĉujem tvoje
mišljenje, itekako ćeš toga biti svestan. Nosi ovog
ljigavca u šumarak i ne laprdaj više. Vremena moţda
nisu idealna, ali pet godina ĉekanja je bilo i previše.
Kraljevstva kreću u ratove, a mi nećemo stajati po
strani. Ne, vala. Više nećemo. Dolazi opet naše vreme,
ljudi. Slavno vreme, a ne vreme ulizica, pokunjenih
glava, straha šta će im biti sa decom. U bezdan sa
kukavicama, zbog koji je sve i propalo!“, reĉe Lard, a
onda pogleda svoje ljude:
„Kraljica Birila će uskoro biti slobodna, i sholar
Rolt sa njom, da... samo da istoĉnjaci ne uprskaju
stvar kao kod Niti. Glave ću im odseći desi li im se
išta, glave! Itane, pošalji svima poruku, a oni neka
šire ostalima: u zakazani dan skup će biti kod kapije
Strune. Glavne. Neka se polako sele ka jugu. Vreme je
da ovaj rat koji poĉinje uĉinimo još lepšim. Nema više
ĉekanja“, odgovori Lard Hurdok, a Itan klimnu
glavom.
Hašon priliĉno brzo opra krv sa stola, izaĊe
potom da pripremi konje sa Itanom, a Mutavi ponovo
postade to što se već nekoliko godina pretvarao da
jeste. Bio je priliĉno dobar glumac za nekadašnjeg
voĊu Plaštova, najodanijeg ĉoveka kralja Vrola
Pagrora. Ili, ipak, kraljice Birile. Za razliku od njega,
koji je i pored opasnosti bio sve zadovoljniji kako teku
pripreme za ono što ĉeka ĉitavo Kraljevstvo Pagrora,
koje RĊu nikada neće zvati kao stranci već po svom
kralju koga više nema, Spenser se, kao i nekoliko puta
u poslednje vreme, bavio dezertom.
„Ne svojim, naţalost“, kao da sebi reĉe
ogroman ĉovek, koji odnese mrtvo telo u šumu, a
onda ga ostavi na mestu gde je trava bila utabana i
pomalo crna. „Mutavi“ Lard Hurdok ga je gledao
izašavši na zadnja vrata i brišući ruke o kecelju.
Grdosija se izmaknu pre nego što je zviznuo baš
41
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
onako kako ih je Hašon sve nauĉio da je jedino
delotvorno.
Jedan veći grm se pomeri, a malo iza zaĉu se i
lanac koji pomera rastinje po zemlji. Iz ţbuna većeg
od pola visine ĉoveka promoli se glava maĉke. Ne baš
obiĉne, iako je po pitomom izgledu lica bila identiĉna.
Veliĉina, meĊutim, uopšte nije bila ista. Daleko veće
glave od obiĉnih maĉaka, skoro kao u belih tigrova
Severa, moţda i veća, ţivotinja raširi oĉi, a onda,
primetivši ostavljenu hranu, zakoraĉi kroz ţbun hitro.
Ocelut, i to pravi, za tili ĉas preĊe tih dvadesetak
stopa ljudskih. Skokovi divlje maĉke, dugaĉke skoro
kao konj, ne baš i toliko visoke, njeno pitomo lice kao
u domaće ţivotinje odmah pretvoriše u istinsku zver,
što je i bila. Besnog pogleda i strašnih kandţi baci se
na nepomiĉnu ţrtvu. Zubima u trenu raskomada telo
pred sobom, ne mareći uošte za stezanje oko vrata na
kome je bio veliki lanac kojim je bila privezana.
„Samo ti ruĉaj. Hašon će tebe opet jahati u
boju. Vrlo brzo. Vrlo brzo, maĉkice“, reĉe Spenser,
smeškajući se.
Grmalj zatim obrisa ogromnom rukom nos dok
ga je ocelut gledao krvavih zuba, zanesen krupnim
zalogajima mesa. Obavivši posao u šumarku, snaţni
ĉovek se pridruţi Mutavom, te odoše nazad u krĉmu. A
tamo su već pristigli novi gosti, ostalima vrlo dobro
znani iz Velikog rata u kome su nosili barjake boje rĊe.
42
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Isak
Kiša je uveliko padala već drugi dan, ali
troĉlanoj druţini to nije smetalo da nastavi tamo gde
je krenula. Nakon rastanka sa Vilijem i bucmastim
Bobijem koji zajedniĉko putovanje prekinuše posle
odmora u Krstu i uputiše se na zapad, preĉicom kroz
Šumu tišine, Isak sa svoja dva nova a mlada
saputnika poĊe dalje na sever. Nekoliko dana jahanja
bilo je već iza njih, a kratki, vrlo paţljivi odmori u
Zlatnom dolu i Tarabi, bez da su otkrivali svoje
identitete u gradovima RĊe, prošli su bez problema.
Ako se izuzme ĉinjenica da je Isaka ponekad ţignulo
koleno, a Bobi imao priliĉno muka da se navikne na
konja kog su mu dali. Taj isti Bobi je svoje muĉenje
poneo na drugu stranu, ka Novom svetu i to u pratnji
Vilija, a Isak, heroj Severa, svoje muke sa stasitim
Tadţom koji je trebalo da postane jedan od
snalaţljivih Vodenih sholara i Fengorom, budućim
Vatrenim, ĉiji je red svima ostalima delovao mistiĉnije
od drugih, valjda zbog više promatranja i delanja nego
govorenja.
Kada je u krzno odevenog starijeg jahaĉa grĉ
na licu u jednom trenutku odao da bol baš i ne
jenjava, oglasi se jedan njegov mladi saputnik. Onaj
govorljiviji.
„Gospodaru Isaĉe, kostobolja jenjava ako
smanjite jedenje mesa, a sir uzimate samo dok je vrlo
mlad, uz tucano same lana“, reĉe mu Tadţ, jašući
poslednjom deonicom puta do Juţne straţe, grada
kojim je Daladur upravljao.
„Da smanjim sa mesom? Nebesa! Šta vas to
ovih godina uĉe tamo? Matori naĉelnici su poludeli,
vidim ja. Jesi li ti pošao da mi brojiš zalogaje, mali, ili
da šalješ golubove kada stignemo do našeg kralja?“,
odgovori srdito Isak.
43
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nema on više kralja, gospodaru“, reĉe Fengor
koji je, takoĊe sa pregatom preko glave, jahao sa
druge strane voĊe puta, pa dodade: „Znate i sami,
prva zakletva u Sabedoriji je odricanje od svega
zemaljskog, i porekla, i imovine, i prezimena. I kralja“.
„Vidi ti njega! Vi sa Juga bi uvek da odvojite
sever od svog kralja, ĉak i kad ste pilići. Znam ja sve
to vrlo dobro, Fengore, dao sam i ja tu reĉ, ali dok se
ne poloţi i druga, Zakletva sholara, ta prva je samo...
smernica. Znak pokraj puta“.
„Ţivot i jeste ĉitanje znakova pokraj puta. Na
pravi naĉin“, nije se dao Tadţ.
„O, nebesa, sa kime me to spojiste! Gradom
upravljam, bitke sam velike vojevao, kralja jednog
srušio, a sada deĉurlija treba da mi govore kako da
ruĉam i šta da ĉitam! More, vas dvojica više priĉate
nego moja ţena, ja kada vam kaţem. Nju bar moram
da slušam, ali vas...“, reĉe stari lisac, pa nastavi ćutke
da jaše, shvativši da mu nije baš do nadmudrivanja po
kiši, dok se oluja sprema.
Nevreme je stizalo sa severa, kako to obiĉno i
biva u tim krajevima. Sve dobro, a i sve loše, tamo je
bilo nekako snaţnije. Gospodar Juţne straţe namesti
kapuljaĉu malo bolje, te bocnu petama vernog konja,
ne bi li se malo izdvojio od saputnika.
„Gospodar Isak je moţda veliki ratnik, odani
sluga svog kralja, ali koleno ga zbog toga neće manje
boleti kako dani prolaze. Naroĉito ne po ovakvom
vremenu“, reĉe Tadţ.
„Nije naše da o tome brinemo. Ima on ko će o
tome da vodi raĉuna“, reĉe pomalo neoĉekivano
Fengor, ali sasvim oĉekivano kratko.
„Tebi kao da nije milo što smo one okrugle
zidine zamenili ovim putovanjem?“, upita ga drugi glas
iz Sabedorije.
„Samo ne volim kišu. Ona je više za vas,
Vodene“, odgovori Vatreni, kada su već stigli Isaka.
44
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Kiša vam smeta? Ĉekajte tek da vidite šta vas
ĉeka kada krenemo u planine“, reĉe im on.
„Ja, vala, znam šta nas ĉeka. Nisam siguran da
je Fengor tako nešto iskusio“, nasmeja se Tadţ, koji je
i bio rodom iz severnih krajeva.
„To što sam odrastao u Ratarskom trgu ne
znaĉi da nisam video nevreme. Vetrovi koji umeju da
duvaju u blizini jezera i vas severnjake bi prodrmali
dovoljno da se zapitate ’Šta ovo bi?’. I to u istom danu
u kome biste se zbog vreline vazduha osećali kao da
ste na raţnju“, nije se dao njegov mladi sagovornik.
„I vrućina ti smeta. Progovorio si više od dve
reĉenice... Pitam se jesi li ti Vatreni uopšte ili nisi?“,
ne dovrši smeh stari lisac, a odjednom taj razgovor
konjanika prekide topot drugih ĉetvoronoţaca.
Reku koju su pratili, a koja je ih je baš vodila
do Juţne straţe, na njenom najplićem gazu pregaziše
na svojim konjima dvadesetorica. Dve zastave boje
rĊe, sa ribljom glavom nacrtanom na njima, bile su
sasvim dovoljan znak pokraj puta kome oni pripadaju.
Kada im se kolona dovoljno pribliţi, zaĉu se
glas iz nje.
„Stojte, u ime Viktora Surdona, gospodara
Zveketa i ĉuvara ĉasti kraljevstva kojem je odan“,
zagrme jedan od njih.
„Znam ĉiji ste, samo slepac ne bi video vaše
barjake i taj svetlucavi oklop u koji vas je Viktor
ogrnuo. Isak Daladur vam se obraća, gospodar Juţne
straţe, odani suţanj gospodara celog Šumskog
kraljevstva. Severa, kako ga vi to zovete. Kojim
dobrom vi sa ove strane reke?“, upita ih Isak sa svog
konja koji je frknuo kada je primetio da ih ona
dvedesetina polako okruţuje, bez oruţja u rukama,
ako se izuzme nekoliko kopalja.
„Gospodar Surdon nas je poslao po vas“.
„Po mene? Pa on stvarno nije... Ĉekaj,
prijatelju, da skratimo mi sve ovo. Idem svom gradu,
45
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
vaţni poslovi me ĉekaju, pozdravi svog gospodara,
reci da ćemo priĉati u miru kada se sretnemo, ali to
svakako neće biti ovih dana“, reĉe Isak.
„Bojim se, gospodaru Isaĉe, da će vaše
obaveze morati da priĉekaju. NareĊenje nam je vrlo
jasno. Ne vraćamo se bez vas“.
„Pa vi se nemojte vraćati u grad“, grohotom se
nasmeja Daladur.
„Nije nam do razgovora, već do nareĊenja. A
ono je jasno. PoĊite sa nama, pa sa našim
gospodarom vidite kada ćete i kako dalje“, odbrusi
konjanik koji je spuštao ruku sa uzda na balĉak maĉa.
„Vi to ozbiljno? Man’te nas, ne zapoĉinjite
kavgu, znate kakav sam kada na RĊu moram da diţem
oruţje“, reĉe Isak sve ozbiljnijeg lica.
„Naše kraljevstvo se ne zove tako, niti će se
ikada zvati. A vi, gospodaru Isaĉe, ako mislite da će
nas ta deca oko vas i vaš mlat sve razoruţati, a vi
probajte. Mudri budite, krenite sa nama i ništa vam se
neće desiti“.
„Dok ne doĊemo do vašeg gospodara“, dodade
Fengor.
„Tišina“, reĉe Isak, smišljajući kako da se
izvuĉe iz ove posve neoĉekivane situacije. Ali, ništa
mu ne pade na pamet kada je još jednom prebrojao
odnos snaga.
„Uradite li nešto glupo, dugo ćete se kajati. U
mom gradu je skoro dvostruko više vojske nego u
gradu iz kog ste izjahali“, proba da zapreti Daladur, ali
ga vojnik smehom razoruţa.
„Jeste, gospodaru Isaĉe, u neke obiĉne dane.
Ali, vojska ti ode, a ti osta ovde sa nama“, reĉe i
nasmejaše se i ostali iz njegove pratnje.
„Nemam ja vremena za vas. Idemo dalje,
momci“, okrenu malo u stranu svog konja Isak, a
onda zaĉu iza sebe:
46
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Straţa, na oruţje“, povika zapovednik iz
obliţnjeg grada RĊe, a maĉevi njemu potĉinjenih se za
tili ĉas isukaše. „Odavde krećemo svi zajedno, i to
odmah. Našeg gospodara zanima zašto je vaša vojska
i to cela krenula iz Juţne straţe, a na taj odgovor neće
dugo ĉekati“, dodade najistureniji konjanik, pa i sam
isuka maĉ i pokaza njime jednoj polovini ĉete da ode
iza trojke, a drugoj da iz plićaka u kome je bila
presretne joj put.
Beg je, oĉigledno, bio nemoguć. Baš kao što bi
to bila i neravnopravna borba.
Tadţ pogleda Isaka koji bi u nedomici, a onda
Fengora. On, meĊutim, nije toliko razmišljao kao dva
saputnika. Budući Vatreni sholar zavuĉe hitro ruku u
svoju torbu, izvadi nešto nalik zguţvanom papiru,
prinese to ustima i promrmlja nerazgovetne reĉi u taj
sveţanj lišća i nekakvog praha. Tren kasnije baci ga
meĊu tri konja koja su pošla iz Sabedorije, a baš tu
odmah poĉe da se diţe gust tamno-plavi dim, sve jaĉe
i sve šire. Konji se uznemiriše, i oni koji su nosili
trojku i svi oni oko njih, a kada se iznenadna
plaviĉasta magla naglo rasprostre, Fengor viknu
„Sada!“.
Dok su zbunjeni vojnici iz Zveketa pokušavali
da umire ţivotinje pod sobom, Isak sa dvojicom
mladih sholara obode konje i trojka krenu u galop ka
severu, nad ĉijim nebom su sevale tihe munje, jer je
nevreme bivalo sve bliţe i bliţe. Jedan isukani maĉ
pred gospodarom Juţne straţe odlete daleko u reku
kada ga njegov mlat pogodi po sredini. Potera se
odmah dade u jurnjavu za beguncima, koji su stekli
svega desetak sekundi prednosti, moţda koju više.
Isakov verni konj nije bio spreman za duge
trke, godine su uĉinile svoje i njegov konjanik je to
dobro znao. Ipak, isprva je prednjaĉio ispred onih koji
su nosili sholare, ne mnogo, baš kao što nisu mnogo
zaostajali ni vojnici koji su za njima pojurili. Obalu
47
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
reke su brzo napustili, pokušavši da spas naĊu u prvim
obrnocima koji su im bili sa desne strane. Konji su
davali sve od sebe da ispune oĉekivanja, a Tadţ je
rešio da im pomogne baš kada u daljini ugledaše
munjom obasjanu visoku kulu grada u koji se uputiše.
Usred punog galopa, mladi uĉenjak viknu:
„Vidimo se u Juţnoj straţi, ne okrećite se!“, i
zaustavi svog konja, ne bi li licem susreo poteru. Isak
i Fengor, potpuno zbunjeni, i dalje jašući ka mestu
spasa gledali su preko svojih ramena šta to pokušava,
a onda im je odgovor stigao sa neba.
Sekund
nakon
što
je
mladi
sholar
zaustavljanjem i okretom iznenadio i saputnike i one
koji su ih jurili, uspravio se i podigao ruke ka nebu.
Baš kada ih je naglo spustio, upreviši ih raširenih
prstiju ka ĉeti konjanika - zagrme prvi put, i to tako
strašno i tako iznenadno, da vojska stade u trenu.
Konji pod njom su poĉeli da poskakuju, a šake više
nisu tako ĉvrsto drţale maĉeve, jer su neke od njih
poĉele da se tresu od šoka. Ĉarobnjaka nije bilo već
vekovima, njihove mistiĉne radnje odavno su bile
zabranjene i išĉezle, ali oni naprasno u to više nisu
verovali.
Tadţ iskoristi taj momenat, okrenu konja na
stari smer, pa nastavi za Isakom i Fengorom, a tek
kad se pribrala, potera krenu za njima, sada sa malo
većim zaostatkom nego pre. I malo manjom
odluĉnošću na licima. MeĊutim, na boljim konjima,
vrlo brzo su stizali svoja tri cilja i da se pred njima
odjednom ne pojavi stotinak konjanika od kojih su
neki nosili bele zastave Severa, na kojima je bio
nacrtan mlat, svoj cilj bi ostvarili. Ovako, ne ţeleći
sukob sa pet puta većim neprijateljem koji je krenuo
da brani svog gospodara koji je bio u begu, potera se
okrenu i nesta brţe nego što se pojavila.
„Ĉekali smo te, oĉe. A znali kakvi su dani došli i
da u Zveketu neće sedeti mirno. Osmatraĉi su videli
48
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
nekakav dim i ĉim su nam javili, znali smo da je
vreme da pohitamo u susret“, reĉe ne baš visoki jahaĉ
skladnih crta lica, u ĉijoj ruci je bio dugi maĉ.
„Kardiljo! Nebesa, ne znam da li sam bio
srećniji kada sa te video prvi put u ţivotu ili sada!“,
odgovori Isak, zadihan skoro koliko i njegov konj.
Kapije se nedugo zatim otvoriše pred njima, a
povorka ujaha do pred sam dvor. Nekoliko sati
kasnije, kada se mrak već spuštao, a veĉera bila
posluţena i najvećim delom pojedena, Isak reĉe svima
da izaĊu iz dvorane. To se nije odnosilo na njegovu
tiho nasmejanu ţenu Raminu, ni na njihova oba sina,
Kardilja i pet godina starijeg, Varlonda koji prvog dana
proleća proslavi 30 proţivljenih leta, a ni na dvojicu
mladih sholara.
„E, sad da vas ĉujem. Sit mogu sve da
razumem. Kakve su ono bile ĉarolije? Znate li da bi
glave mogle da vam odlete zbog toga?“, reĉe stari
Daladur bez imalo uobiĉajenog veselja u svom glasu.
Tadţ odgovori prvi.
„Ĉarolija? Gospodaru, samo sam brojao“.
„Brojao si... šta? Znam i ja da brojim, derane,
pa ne znam kako će to da mi pomogne da zaustavim
20 vojnika. Još ćeš me ludim napraviti!“
„Kada smo ugledali vašu kulu, gospodaru, znao
sam da nam je ostalo još oko dve lige do nje. To je
skoro 15 hiljada stopa. Zvuk leti malo brţe od hiljadu
stopa u sekundi i samo sam brojao tih 14, 15 sekundi
od svetla do praska grmljavine koja se već desila“,
odgovori Tadţ.
„Sto mu buradi aula!“, grohotom se nasmeja
Isak. „Mene u Sabedoriji nisu nauĉili ni da razlikujem
dobro od lošeg vina, a kamoli da brojim od munje do
grmljavine. O, kakvog li mladog društva, vidiš li ti sa
kime ja putujem, Ramina?“.
„Deĉaci su zaista retke ptice, vidi se“, odgovori
njegova ţena blagog lica i još lepšeg osmeha.
49
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ramina, mani me tih vaših ptica, nisi u
Visokom već tri decenije, ovde su jedine ptice one
koje peĉemo. Nego, Fengore... cenim da ćeš i ti imati
neko logiĉno objašnjenje za onaj trik sa dimom?“
„Ne“, progovori mladi sholar i zaćuta. Tajac
zavlada ionako praznom dvoranom.
„Ne? Pa, šta je ono bilo, govori?“
„Inovacija“, ostade zagonetan momak.
„Nemoj ti meni inovacija. Ĉuješ li šta te pitam,
odgovori“, zapreti Isak.
„Na ĉasovima Supstanci su nas uĉili nekim...
trikovima, kako vi to kaţete, gospodaru Isaĉe“.
„Mene, vala, nisu uĉili tome, ako ćemo
iskreno“, reĉe Tadţ, ne zlonamerno, već pomalo setno.
„Tadţ, zaboravljaš da od jeseni imamo posebne
obuke. Mi, Vatreni, ipak radimo neke druge stvari od
vas Vodenih, zar ne?“
„Da, da... poznato mi je sve to. Nemam snage
više za objašnjenja, a cenim da bih se cerekao do
duboko u noć kada bih ga ĉuo pojašnjenje za tu
maglu. Ali... reći ćeš mi već koliko sutra, sada je
vreme za odmor“, reĉe Isak i posla mladiće u njihove
odaje.
„Oĉe, zanimljive sholare dade ti Sabedorija. Da
zamenimo njima ovog našeg starca“, našali se
Kardiljo.
„Brate, ne priĉaj svašta. Poril nas je sve
odgajao“, izgovori Varlond, misleći na sholara koji je
napustio odaju sa ostalima, ne bi li pripremio
potrepštine za nastavak puta trojke.
„Valjda sam i ja nešto na tome radila“, nasmeja
im se majka, baš kada i Isak.
Gospodar grada se, meĊutim, brzo uozbilji.
„Varlonde, verno dete moje. Odraste ti, a još se
ne oţeni. Ako ćeš da priĉaš o odgajanju, poradi, sto
mu buradi aula, na tome da ti nekoga odgajaš, nemoj
da još jedan rat proĊe, a da ne doĉekam unuke“.
50
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Misliš li da će stvarno biti novog rata, oĉe?“,
upita ga on.
„Ne znam ni sam šta više da mislim. Moţda je
došlo vreme da ga spreĉimo, a ne da se u njemu
proslavljamo, kao u prošlom. Jesi li spreman da opet
budeš posilni, Varlonde?“.
„Kako to misliš, oĉe?“
„Koliko proĊe godina od kada si poslednji put
video Bena?“
„Ariliona?“
„Ne, nego ono pašĉe što laje kod štala po celu
noć. Da Ariliona, kralja Obala.“
„Uh... Deset godina skoro. Tako nekako. Kada
je išao na gusare poslednji put. Što pitaš?“
„Jedini si iz ovih krajeva koji bi se pomorcem,
pravim, mogao nazvati. Pohitaj u Morsku zvezdu, neću
da šaljem golubove, već sina, da prenese vaţnu
poruku“.
„Koju?“, upita Varlond, išĉekujući odgovor baš
kao i brat i njihova majka.
„Da izdrţi. Šta god da se desi, da ne uzvraća.
Kaţi mu da ga prijatelj njegov ratni to moli. Valjda
neće imati na šta da uzvraća, ako nas nebesa
pogledaju a mi stignemo na vreme“.
„Poći ću koliko u zoru, oĉe“, reĉe stariji od
sinova Daladurovih.
Isak se potom okrenu Kardilju i njemu dade
zadatak:
„Spremaj se i ti za put. Opasni dani dolaze.
Kreni odmah u Blizance, ko god da bude vodio našu
vojsku tamo, reci da Isak Daladur zahteva da se ne
kreće dalje dok ne doĊe novo nareĊenje od kralja. Bar
se nadam da ću izvući to novo nareĊenje od njega
kada za 12 dana stignemo gore. Samo da ne bude
prekasno“, izgovori gospodar Juţne Straţe, poljubi
sina u ĉelo, isto uĉini i drugome i ode sa ţenom iz
sale.
51
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ramina je i pre ulaska u sobu shvatila da nije
mudro pokušavati da ga razgovorom odvrati od misli o
onome što sledi. Smestila se pored njega u krevet i,
dok je leĊao na leĊima, stavila svoju ruku preko
njegovih grudi, gledajući ga sa strane. Nije joj
odgovorio reĉima, već dlanom kojim je, bez da ju je
pogledao, prošao kroz kosu. Potom je poljubi i opet
uspravi svoj pogled ka tavanici.
„Poslednja noć u dobrom krevetu pre nego što
sretnem Rarga. Nebesa, neka i tu noć doĉekam u
udobnoj postelji“, pomisli pre nego što priĉeka da ga
san obuze.
52
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Birila
To jutro na Poslednjem ostrvu delovalo je
gotovo istovetno mnogim prethodnim. Straţa, njih
desetorica, bila je oko Visoke kule razmeštena i pre
doruĉka, a posle njega red da ĉuvaju prognanu
kraljicu došao je na Sirga i Maneu. Od osmoro Ĉuvara,
koji su na smenu brinuli da Birila ne napušta odaje u
koje je zatoĉena, njih dvoje su imali poseban motiv.
Svako svoj. No, za razliku od krupnog ratnika Juga,
kome je cela porodica pobijena kada je RĊa umalo
zavladala kraljevstvom kome je pripadao, vitka ratnica
iz Visokog imala je drugaĉije planove od prekog
pogleda, tako uobiĉajenog za one koji su na Birilu
pazili.
„Sirg, hoćeš li prvo da motriš na sprat ili ćeš da
budeš uz nju“, reĉe Manea nakon što je otvorila vrata
odaje u kojoj samo što se probudila prognana kraljica.
„Što je manje gledam, meni bolje. A i za nju bi
bilo bolje da me što manje gleda. Ako mene pitaš, celu
smenu ne bih zakoraĉio tamo gde to stvorenje ovako
nasmejano diše. Jer, ne bi dugo prošlo a ne bi ni
disala“, odgovori od ranog jutra besni ratnik Juga, ne
spuštajući ruku sa balĉaka maĉa koji mu je bio u
koricama.
Birila se iznova osmehnu, a onda osmotri
ratnicu Visokog kraljevstva koja ne uzvrati taj pogled,
već reĉe Ĉuvaru do sebe:
„Dakle, danas je moja. Baš lepo od tebe, Sirg.
Da ţivimo u istom gradu vraćala bih ti ovaj dug
svakog dana kada se vratimo. Priliĉno bolno“, reĉe
Manea, a snaţni ĉovek frknu, i izaĊe, zatvarajući vrata
za sobom.
Manea je najpre dreknula na Birilu. Onako, da
Sirg koji je poĉeo da hoda hodnicima oko kraljiĉine
odaje ĉuje da i sa njom nema šale. Tren kasnije bila je
u zagrljaju. Dugom. Strasnom.
53
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Bez ikakvih reĉi, Birila je dvostruko mlaĊu
devojku, kojoj je sa svojih 48 leta mogla i majka da
bude, a od koje su skoro sva tri njena sina bila starija,
obgrlila najpre dlanovima. Baš na ivicama lica, kako bi
doĉekala njene usne koje kao da su vekovima ĉekale
ponovni susret sa kraljiĉinim. Poljubac je bio od onih
divljih, bez zadrške, a i cela njihova veza bila je burna,
ĉim je Manea stigla meĊu Ĉuvare i otpoĉela sa tim
napornim smenama.
A smene su već drugu godinu bile razliĉite od
onih po završetku Velikog rata. Isprva je po deset
odabranih boraca ĉetiri pobedniĉka kraljevstva brinulo
da prognana kraljica i sholar Rolt sa dvora Pagrora
ostanu do kraja svojih ţivota na najdaljem ostrvu na
koje je noga ljudi Starog sveta stupila do otkrivanja
Novog, a onda se nešto promenilo. Saglasivši se da
opasnosti po mir gotovo da više i nema posle kraha
RĊe i uzimanja u zatoĉeništvo po jednog mušog deteta
svih gospodara pokorenih gradova, ĉetvoro vladara je
donelo odluku da se straţa reformiše. Na poseban
naĉin – podelom na obiĉne vojnike i one sa posebnim
zadatkom. Ĉuvare.
Po novoj podeli, sada već dve godine staroj,
svakog meseca jedno kraljevstvo bi slalo trideset
svojih vojnika da motre na okolinu Visoke kule i paze
da se ne desi nikakav kontakt izmeĊu zatoĉenika i
ribarstvu posvećenog stanovništva koje je nastanjivalo
dvestotinak kuća. Iako je tri nedelje plovidbe na zapad
bilo potrebno da se od prestonice Obala, Morske
zvezde, doĊe do Poslednjeg ostrva, a na njega su
brodovi dolazili baš retko, niko u ĉetiri kraljevstva koja
su dobila Veliki rat nije hteo ništa da prepušta sluĉaju.
Otuda i zabrana bilo kakvih viĊanja i razgovora
zatoĉenika sa stanovništvom, o ĉemu je najpre brinuo
spoljni obruĉ, sastavljen od pomalo obiĉnih straţara.
Završetak te njihove jednomeseĉne smene,
koja se svodila na osmoĉasovno motrenje na okolinu
54
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kule svakoga dana, oznaĉavalo bi i poslednju posetu
tih vojnika Poslednjem ostrvu u njihovim ţivotima.
Ĉuvari su, meĊutim, birani na po godinu dana.
Ta osmorka, a po dva ĉlana je slalo svako od
kraljevstva-pobednika, nisu bili obiĉni borci. Svakoga
od njih birao bi njegov dvor, jer je zadatak bio
poseban: trebalo je ĉetiri sata dnevno provesti pazeći
na Birilu, ĉetiri na sholara Rolta, do sutrašnje smene.
I, svakog dana, rotacija. Najpre u tandemu sa
sunarodnikom. Naredna dva dana sa Ĉuvarima iz
drugog kraljevstva. Pa iz trećeg. Pa onda i onog
ĉetvrtog, sve dok se rotacija ne okonĉa, a nedelja
proĊe. I svaki dan, naizgled, isti. Ovaj, meĊutim, nije
bio takav. Obe su to znale. I jedva doĉekale.
Gledajući sklopljene oĉi mlade ratnice koju je
ljubila, Birila u njoj prepozna strast koju je i nju samu
proslavila. Nisu je uzalud, kao mladu, a i u dane
najveće slave RĊe, zvali „najlepšom ţenom koja je
ikada hodala kroz Pet kraljevstava“, no njeno najveće
oruţje bila je zavodljiva priroda, koja nije prezala ni od
kakvih lukavstava ne bi li pomogla planovima svoga
muţa. Ili svojim. Kralja Vrola, ubijenog od sopstvene
straţe, Plaštova, nije bilo meĊu ţivima već pet godina,
no Birilin naĉin postojanja nije se menjao. Zlo u njoj
kao da je sve više narastalo ţeleći povratak na silom
oteti presto, a strast koja u njoj nikada nije spavala
samo se razbuktala dolaskom Manee na Poslednje
ostrvo.
Kraljica joj proĊe dlanom kroz gustu, ĉesto u
dug rep svezanu kosu. Namerno puštenu tog dana.
Drugim dlanom odmah pronaĊe put kroz njenu tananu
odeću i obgrli vrh grudi koje su jedva doĉekale taj
dodir. Ples usana preuzeo bi tada glavnu reĉ da mlada
ratnica nije osetila kako onog dlana nema više u
njenoj kosi, već joj se penje uz golu unutrašnju stranu
butine, sve do prepona. Odjednom, tu se naĊoše i
prsti druge ruke, te se ona izvi preko velikog okruglog
55
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
stola i pusti da je usne koje su jednom ljubile kralja
istraţuju iznova baš tamo gde je bila najvrelija.
Trzaj devojke kada je osetila kako se cela grĉi
oko jezika u sebi bi dovoljan da se Birila pridigne,
nagne preko nje zadihane, i novim, znatno tišim i
sporijim poljupcem, umiri. Koliko je to bilo moguće.
„Ne ţelim da ovo ikada prestane“, reĉe
drhtavim glasom Manea.
„I neće, draga moja. Neće nikada“, ĉu odgovor,
pre novog obećanja: „Koliko za dve noći ovo ćemo
ponoviti na brodu. Ako i dalje ţeliš da sa mnom
pobegneš iz ovog ludila, zauvek“.
„Oh... Ţelim li? Ţelim više od svega“, rekoše
napućene usne savršeno graĊene ratnice, koje
potraţiše vrat kraljice, tren pre nego što se ona
izmaknu.
„Polako, mila moja. Imaćemo sve vreme sveta
za nas, ali sada moramo nešto drugo. Jesi li priĉala sa
Jonom i Noridorom?“
„Severnjaci k’o severnjaci, škrti na reĉima. Ali
ne i delima. Da, videla sam se nasamo sa njima posle
doruĉka. Rekli su mi da je sve spremno“, odgovori
Manea, pa dodade: „Samo... meni je jasno koja ţelja
mene vuĉe, ali kako si njih nagovorila da pristanu?“
„Obećala sam im deo svog blaga kada stignemo
nazad na kopno.“
„Pristali su tek tako? Nisu li prvog dana ovde
rekli da će te zajedno ispuniti oštricama budeš li ikada
progovorila u njihovom prisustvu, još uvek besni što
im je celo selo spaljeno u ratu?“
„Priĉali su oni štošta. Ali su me ispunili neĉim
drugim. Nećemo sada o tome, rekla sam ti već jednom
da sam morala da im se dam, obojici, ne bih li videla
mogu li da ih prevedem na svoju stranu. Sa tobom
ţelim sve, ali su mi bili potrebni i oni, znaš i sama“,
reĉe kraljica.
56
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Znam, vrlo dobro znam... Ali ta pomisao, da
su te imali, da te je iko drugi imao...“
„Mila devojko, ne trošimo reĉi na ono što je
moralo da se desi. Misliš da sam uţivala puštajući te
ţivotinje da se naslaĊuju mojim telom, i to
istovremeno? Ne. Ali sam znala zašto to radim“, reĉe
nekadašnja kraljica RĊe, pa zastade. Onda izgovori:
„Kada smo prvi put ostale nasamo, priznala
sam ti da bih volela da mogu da zagrlim nekog kao što
si ti i da plaĉem danima zbog svega. I sada bih. Samo
što ne bih da plaĉemo, nego da uţivamo. Beskrajno“,
gotovo šapatom reĉe Birila i Maneinu donju usnu
obrgli sa svoje dve.
Mlada ratnica Visokog oseti kako joj ĉitavo telo
i dalje bridi, u trenu zaboravi i Jonu i Noridora, i plan
bekstva i sve drugo što postoji, potpuno se prepustivši
novom talasu strasti. Birila potom pusti mladim
rukama da odu niz kraljiĉin struk, pa niz noge, do
haljine, a onda i ispod nje. Stezanje vrhova golih
butina bilo je baš ono što je Manea ĉekala, te pribliţi
sebi telo ţene koja je nekada bila kraljica, a sada je
bila njena.
Ples usana se nastavi, baš kao i ples nestašnih
prstiju Ĉuvarke, a nakon što su joj istom merom
uzvratili i Birilini, dva tela se izviše u uzdasima koje su
morale da priguše kako su samo one znale koliko je
teško. Sirg je, uostalom, bio tu negde, u blizini.
Nastavak tog dana je protekao daleko mirnije,
bar kada se o zbivanjima u kraljiĉinoj odaji tiĉe. Misli
su bile priliĉno burnije. Manei od uzbuĊenja, Birili od
išĉekivanja.
Naredni dan doneo je novi raspored Ĉuvara, a
noć koja je usledila donela je ono što se toliko tajno
planiralo.
Kada je poslednja smena okonĉana, a Ĉuvari
otišli na odmor kod onih koji su tog dana bili slobodni
od obaveza da paze na kraljicu i Rolta, okrepljena ĉeta
57
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
obiĉne straţe se, kada je noć pala, rasporedila u krug
oko Visoke kule. Baš kao i obiĉno. Jedina razlika bilo je
teturanje ratnice iz Visokog kraljevstva koja se oko
ponoći pojavila pred vojnicima.
„Aah... Ko vam je zapovednik noćas?“, upita
Manea, drţeći se za stomak.
„Manea? Šta je sa tobom? Ja sam“, odgovori
Lanas, jedan od straţara, i sam iz Visokog kraljevstva,
kao i ĉitava tridesetoĉlana ĉeta, ĉija je trećina brinula
o zatoĉenicima te noći.
„Izgleda da sam se otrovala neĉim. Vodite me
do sholara, umreću od ovog grĉenja stomaka“, reĉe
kroz zube Manea.
„Ali... nareĊenje vladara je da noću niko...“,
odgovori Lanas, a njen glas ga prekide.
„Odluke Ĉuvara su vaţnije od odluka straţe,
Lanase. A ako me ne odvedeš do sholara, zaţaliću
prvo ja, a onda, veruj mi, i ti. Boli me! Peĉe! Vodite
me brzo gore“, zakuka ratnica Visokog steţući se za
stomak, pa straţa odluĉi da je trojica tako zgrĉenu
odvedu u kulu do sholara, kog probudiše bez da su mu
kucali na vrata.
Manea se, meĊutim, sruši na pod ĉim je ušla u
Roltove odaje, onesvešćena od bolova. Suvonjav
visoki ĉovek bez ijedne dlake na glavi, uvuĉenih crta
lica i priliĉno mraĉnog izgleda, ustade hitro iz svog
kreveta, prišavši devojci oko koje se odmah po padu
nadvilo troje straţara od kojih je jedan drţao upaljenu
baklju. Tren kasnije sholar izvadi dugaĉak noţ i
probode kroz leĊa jednog od njih, a dok su se druga
dvojica latila za svoje maĉeve – Manea ih odozdo
probode sa svoja dva kratka. Obojicu u istom trenu.
„To su trojica. Sada je red na severnjake“,
rekoše pogledi preţivelih pre nego što uzeše kljuĉeve
i, nakon što Rolt Vatreni uze svoju sholarsku pregatu i
nešto ispod kreveta, sprat niţe otkljuĉaše Birilina
vrata.
58
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Dole, podno Visoke kule, bitka je trajala manje
od vremena potrebnog da se zatoĉenici i Manea spuste
niz stepenice.
Ogromni Jona i spretni, takoĊe snaţni Noridor
su straţu, koja prvi put od progonstva kraljice i
sholara iz Pagrora nije bila raštrkana u krugu već
okupljena, pobili u treptaju oka. Od sedmorice, dvojica
su pala sa strelama u svojim grkljanima. Dok su se
ostali okretali ka ţbunju odakle su hici poleteli, isukani
maĉevi sasekoše najpre Lanasa i njegovog zamenika,
a uz dodatnu pomoć noţeva, okrilja noći i iznenaĊenja,
i trojica preostalih vojnika padoše pred naletom
severnjaĉkih grdosija. Nijedan rog se nije oglasio. Baš
kao što je sve i bilo isplanirano.
Tren kasnije svo petoro je bilo na okupu,
izmeĊu mrtvih tela straţe.
„A sad, brzo. Koliko vas noge nose“, reĉe
Manea, i povede malu povorku kroz noć, koja bi bila
od onih u kojima se ništa ne vidi da nebo nije bilo
taman onoliko vedro koliko su priţeljkivali.
Na obali ih je ĉekao ĉamac. Ĉetvorica veslaĉa
nisu ni reĉ progovarala, samo su prionula na posao
brţe no ikada kada su se svi ukrcali. Broda nije bilo
nigde na vidiku. Posve oĉekivano, jer bi bio ugledan i
sa samog Poslednjeg ostrva ranije tokom dana, ili od
strane straţarskih brodića koji su kruţili oko tog
parĉenceta kopna pazeći da se odnekud ne pojave
uljezi. Ipak, sat vremena veslanja dovede ih do
drugog ĉamca, u koji uskoĉiše, pa još brţim ritmom
odoše ka puĉini Mora bez kraja. Prvi ĉamac ih je
pratio, sve sporije i sporije zbog umora veslaĉa, a
posle više od sat vremena te zavereniĉke plovidbe,
ukaza im se na horizontu brod. Išao je ka njima po
meseĉini, a ĉim se ukrcaše na njega, poĉe radost i
veselje na palubi.
59
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Kraljice! Lard šalje pozdrave, a primi i naše iz
Rutoija“, reĉe debeli mornar oko kog se ostali
razmakoše.
„Lofuse, stari vuĉe sa Istoka! Dobro je videti te
opet, nakon svih ovih godina“, reĉe Birila i zagrli ga.
Mornari im priĊoše, razdragani, noseći poneko
bure aula, a dok je pozdravljanje trajalo, a graja
postajala sve veća usred puĉine, u stomacima Jone i
Noridora odjednom se naĊoše noţevi.
Njihovi urlici i zakrvavljeni pogledi dok su im
ubice parale utrobu izazvaše tajac na palubi. Manea se
pribi uz Birilu, koja joj šapnu:
„Rekoh ti, mila. Samo su mi posluţili za moj
cilj“.
Tren kasnije, ratnici koja se, privijena uz Birilu,
od iznenadnog dogaĊaja tresla kao da je devojĉurak,
kraljica usnama dodirnu njene. A vrhom noţa zapara
njen trbuh, dok su je, tako nasmejanu i konaĉno
slobodnu, razrogaĉene oĉi Manee gledale i pitale se
„Zar i ja?“.
60
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nil
Rastanak sa petorkom koja je pošla na sever
obavljen je bez mnogo reĉi. Svima je bilo jasno koliko
je ozbiljan put na koji se kreće, pa su nekadašnji
junaci Velikog rata prizvali Dobro jedni drugima i
krenuli svako na svoju stranu. Jedini dogovor bio je
šaljiv - da se, kao nekada, „vide kod najvećeg bureta
vina“. Istina, Isak je opet insistirao da ipak bude kod
najvećeg bureta aula, ali je to izazvalo samo smeh, ne
i promenu plana.
Nil i Tina, u pratnji prirodi sklonog Aleka i
sićušnog a naukama potpuno posvećenog Nejta,
dvojice mladih sholara koji su brinuli i o petom konju priliĉno natovarenom za svoju veliĉinu, po savetu iz
Sabedorije krenuli su preĉicom na jug. Brzo su
skrenuli sa druma koji je na istok vodio ka Robu,
ţeleći da izbegnu i taj, ali i još jedan grad Juga,
Grotlo. Cilj im je bilo, koliko je to teren dozvoljavao,
drţanje prave linije do prestonice kralja Zanta,
njegovog ogromnog grada, Krika. Kretanje je stoga
moralo biti usporenije nego što bi to inaĉe bio sluĉaj,
ali odluka da se izbegnu izgraĊeni putevi, a pre svega
predeli u kojima se vojska diţe i kreće na zapad, u rat
sa Obalama, bila je više nego razumna. Naroĉito jer je
jedan od putnika bio princ Obala, liĉno.
„Bar su su nas oni sivi oblaci mimoišli“, reĉe
Nil, pogledavši na svom zglobu obavijenu, zlatom i
sitnim biserima ukrašenu ogrlicu brata. Brata kog je,
iako je bio tek dete, kralj Pagror pogubio pre nešto
više od pet godina baš po jednom tmurnom,
najtmurnijem danu u ţivotima porodice Arilion,
vladarskoj kući Obala.
„Samo da nas oluje koje se spremaju
mimoiĊu“, dodade Tina, a onda se osvrnu ka paru
mladih uĉenjaka koji ih je pratio na svojim konjima.
61
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Snalazite li se vas dvojica? Nisam ĉesto viĊala sholare
koji jašu“, upita ih uz osmeh.
„Sve je u redu. Jedino mi se ĉini da bi Nejt rado
da drţi uzde jednim dlanom, a drugim da prelistava
stare spise“, reĉe Alek, popravivši raspoloţenje cele
ĉetvorke, osim najmlaĊeg ĉlana koji bi, da je u prilici,
stvarno ĉitao i dok jaše.
Selo pokraj kog su prošli ne zalazeći u njega
delovalo im je sablasno pusto, ĉak i za noć, jer su
oĉekivali da će videti makar kakav odsjaj ognjišta.
Ipak, bili su predaleko da bi se zagledali u to šta
seljaci rade u sitne sate, a i imali su posla sa kraljem
Juga, ne sa obiĉnim svetom. Taj svet se, radovao ili ne
novom ratu, sigurno bavio nekim drugim, vaţnijim
stvarima u poslednje dane mira.
Nil se, jašući ćutke pokraj Tine, zagleda u nju,
zamišljenu. Nikada je nije video tako lepo po meseĉini,
niti tako mirnu, u sedlu pokraj sopstvenog. Delovala je
sa tom ţutom dugom kosom kao nekakvo nestvarno,
vitko biće koje nije sa tog sveta, mada je koplje u
njenom dlanu priliĉno jasno govorilo da se sa
ovozemaljskim problemima itekako dobro snalazi.
Uostalom, po svojim veštinama i herojstvima u
Velikom ratu bila je i poznata. Skoro isto kao i po
lukavom podizanju ustanka u gotovo porobljenom
Visokom, ĉime je najavljen krah Pagrora. Tina se baš
tada okrenu i osmehnu mu se, pitomije nego što je u
tom trenu pomislio da će biti sluĉaj. Nije da mu nije
prijalo. Naprotiv.
„Ne sviĊa mi se ova tišina“, reĉe odjednom
Alek, spuštajući pregatu sa glave na leĊa.
„Svašta. Noć k’o noć. Samo što smo na
otvorenom. Ušuškani smo bili u onim okruglim
zidinama, pa smo se odvikli od ţivota po mraku“, uteši
ga godinu dana mlaĊi i znatno sićušniji Nejt, a onda se
ipak zagleda u Aleka koji se izdignu na sedlu, kao da
nešto osluškuje.
62
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Moţda je vreme da odmorimo“, reĉe Tina.
„Mrak je već pokrio sva kraljevstva. A i konjima nije
lako uz samo jedan predah tokom dana“.
Nil se sloţi sa tim, ali mu Alekovo ponašanje bi
sumnjivo.
„Sve u redu, mladi prijatelju?“, upita ga Arilion.
„Gospodaru Nile, mislim da bismo...“, poĉe
sholar.
„Nemoj to ’gospodaru’, nisu naše godine baš
toliko razliĉite, iako dolazim sa dvora. Nil je sasvim
dovoljno“, odgovori Arilion, prestolonaslednik Obala.
„Razumem. Nile... mislim da bismo mogli da
idemo još malo dalje. Nije ovo mesto za predah“, reĉe
Alek.
„Zašto?“, upita Tina, navikla na kamenom
satkan i okruţen put kakvim su upravo poĉeli da se
kreću, a kakvi skoro da jedini i postoje u njenom,
Visokom kraljevstvu.
„Previše je tiho za jednu noć“, zaĉu odgovor
mladog konjanika pokraj sebe.
„Alek, ako se plašiš da spavaš pod otvorenim
nebom, trebalo je to da nam kaţeš u Sabedoriji“,
ispade Nejt hrabriji od starijeg kolege.
„Ovo nema veze sa otvorenim nebom. Ima
veze sa predelom u kom smo. Proplanak pred nama je
bolji. Ove stene sa obe naše strane idealne su za
zase...“, reĉe Alek, ali ne završi reĉ jer se oko
ĉetvorke koja je bila na pet konja odjednom stvori
dvadesetak ljudi. Skoro svi sa nategnutim lukovima,
ali i sa ponekim isukanim maĉem.
Tajac je trajao nekoliko sekundi. Nil ih iskoristi
da osmotri one koji su zasedu napravili.
„Osam previše skladno graĊenih ljudi da bi bili
seljaci. Sedam oklopa kakve je imala stara RĊa.
Tobolci za strele takoĊe odatle. Drţanje maĉeva kao
kod ratnika, ne kao u seljaka. Svi u savršenoj
formaciji“, pomisli i pokuša da shvati zašto mu se sve
63
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
više ĉini da se ne radi o obiĉnim razbojnicima, iako su
delovali priliĉno umorno.
„A sad siĊite. Odmah!“, zagrme u tišini glas
sredoveĉnog ĉoveka, ĉiji je ogroman maĉ skoro
blještao u mraku. Toliko, da se jasno videlo da na
dlanu kojim ga nije drţao nedostaje mali prst, a da mu
jedno oko svetluca, kao da je celo bilo od stakla.
„A ko to traţi od nas?“, upita Tina, steţući
koplje koje je okrenula sa bodljom ka zemlji.
„Naša imena vam nisu od velike koristi. Ali, ono
što nosite, moglo bi da bude od koristi nama. I, ko god
da si, devojko, to koplje ti neće mnogo pomoći. Dvoje
vas je, a nas je više od trideset“.
„Ĉetvoro nas je, a vas je 18“, dobaci Nejt, koji
je već prebrojao ljude koji su ih potpuno okruţili.
„Pa, ova beba zna da priĉa“, nasmeja se
grohotom neko iz kruga koji je ĉinio uspešno izvedenu
zasedu, a smeh prihvatiše i ostali.
Nil je i taj trenutak koristio da planira naredni
potez. Brzo sebi priznade da bi borba bila verovatno
izgubljena, iako je Tina najbolji ratnik uz kog se borio,
a da je poţeleo da ga poljubi. Gubici ovog iznenadnog
neprijatelja bili bi priliĉni, ali cena koju bi putnici
platili, skoro sigurno smrt oba sholara, a verovatno i
njegova i Tinina, nije bila ono što je bio spreman da
plati. Zadatak koji su morali da obave bio je vaţniji od
junaĉenja u tom trenutku.
„Ako vam treba naš tovar, voljni smo da vam
ga ustupimo. U zamenu za slobodan prolazak dalje“,
reĉe mladi Arilion.
„Momĉe, vaše putovanje se ovde završava.
SiĊite sa konja, oni vam više neće trebati“, odgovori
ĉovek koji je oĉigledno bio voĊa te druţine, a kome
su, kada se pribliţio, jasno videli oţiljak oko oka kog
više nije bilo. Ako se ne raĉuna staklo koje ga je na
neki ĉudan naĉin priliĉno dobro odmenilo.
64
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nil pogleda Tinu, podiţe na trenutak obrve, a
onda uzdahnu, spuštajući pogled. Koji tren kasnije svi
su se spustili sa svojih konja.
Razbojnici, o kojima nisu znali ništa sem da
nisu bili zainteresovani samo za tovar, ali i da nisu od
onih koji su spremni da ubiju i plemiće iz ĉistog hira,
razorušaše ih i povedoše samo njima vidljivom
stazom. Prvo kroz stenje, a onda i kroz šumu koja im
se ukazala. Nisu bili svezani, a i teško da bi daleko
dogurali peške po gotovo apsolutnom mraku koje su
stvarale guste krošnje. Ćutke su se kretali u sredini
kolone, okruţeni isukanim maĉevima, a praćeni
napadaĉima koji su jahali njihove konje. Nedugo
zatim, stigoše do podnoţja brdašca. Baš tu voĊa nešto
reĉe dvojici najbliţih pratilaca, oni priĊoše ţbunu koji
je bio na poĉetku strmine, pomeriše ga i pred njima se
ukaza ulaz u pećinu.
„Divno. Zatvorenici. Nisam to bila više od pet
godina“, reĉe ne previše tiho Tina, što izgleda niko od
onih koji su napravili zasedu nije primetio, osim onog
koji je vodio ĉitavu kolonu.
„A ti si bila zatoĉena... kada i gde, devojko? I,
kako ti je ime?“, upita je on.
Devojka se okrenu ka Nilu. Njegov pogled joj
jasno ukaza da o napadaĉima ne znaju ništa, a da ni
oni ne bi trebalo da znaju ništa o njihom putovanju.
Zato izgovori samo: „Tina“.
„UĊi unutra sa ostalima. Tina“, bilo je sve što je
ĉula pre nego što se grm iza njih vrati na mesto, a
onda zatoĉenici ugledaše pred sobom veliku prostoriju
na ĉijim je zidovima bilo upaljeno bar desetak krupnih
baklji.
Smestili su ih uza zid i povezali im ruke iza
leĊa. Potom su jednim dugaĉkim kanapom sve njihove
zglobove dodatno povezali, obezbedivši se da nova lica
u pećini nikuda neće moći da mrdnu bez da se kreću
svo ĉetvoro. Ostavivši ih da sede, otmiĉari odoše u
65
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sredinu, gde su, smešteni na zemlji, na niskom stolu
poĉeli da veĉeraju. Ĉinili su to bez mnogo reĉi, ne
primećujući više zarobljenike, za razliku od ostatka
bande koja ih je sve vreme zagledala. Konje više nisu
videli, niti su ih ĉuli, ali su itekako mogli da ĉuju
glasove onih koji su im prilazili i posmatrali ih izbliza.
„Ova mi deluje sasvim zdravo. Mogao bih nju
da...“, reĉe jedan, ali mu Tina odgovori bez da je
završio reĉenicu:
„Probaj bilo šta i ostaćeš i bez tog probala“.
„Ha-ha-ha-ha... Tino, ovo je neka od tvog roda,
ĉim se zove sliĉno, a i priĉa o odsecanju“, reĉe taj
sićušni ĉovek, a od stola ustade jedan daleko krupniji,
kome je sa usana još klizila mast.
Bio je priliĉno snaţan, više plećat nego visok, a
nakon što nadlanicom obrisa usta reĉe joj:
„Mogla bi da ostaneš bez tog jezika. Ţene
previše priĉaju. A poslednjoj sam ga odsekao ima više
od pet godina. Predugo...“, reĉe Tino.
„Tako se ne razgovara sa jednom damom“,
izgovori Alek, ali ga snaţni tresak iste one nadlanice
obori na pod, taĉno pred Nilove noge. Mladi Arilion i
Tina, koja je bila na drugom kraju ĉetvorke, pokušaše
da se pridignu i uzvrate, ni sami ne isplaniravši kako bi
to taĉno moglo da se izvede. Doĉekaše ih, meĊutim,
donji svodovi stopala koji ih, o ramena, gurnuše
unazad ka zidu. Smeh se prolomi tom ĉudnom,
prostranom a sasvim solidno osvetljenom salom.
Smejali su se glasno svi osim jedne devojke koja je
bila naspram njih, sa druge strane stola, takoĊe sa
rukama na leĊima, uza zid.
Nil ju je posmatrao već neko vreme. Imala je
nekakve ĉudne šare oko oĉiju, crne kao da je
ugljenom sebi iscrtala taj deo lica. Kosa, još tamnija
od tih crta oko oĉiju, srednje duţine, išla joj je priliĉno
u širinu, a završavala se malo ispod visine ramena.
Doĉekala ih je tihim osmehom kad su uvedeni. A i sve
66
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
vreme ih je na ĉudan naĉin gledala sa druge strane
pećine, kao da im je pogledom upućivala poruku „Sve
je u redu“.
„Ko je ona?“, upita Nil ĉoveka koji ga je gurnuo
nogom nazad.
„Ona? Pre neki dan smo je uhv..“, poĉe da glasi
nespretni odgovor, ali ga voĊa grupe, ušavši konaĉno i
sam u pećinu, okonĉa.
„Ovde ja postavljam pitanja i niko drugi. Ko si
ti momĉe i, šta ćete vas ĉetvoro mimo puteva, usred
noći?“
„Naša imena vam nisu od velike koristi“,
pokuša Nil da bude duhovit, ali dobi takvu šamarĉinu
da umalo pade poput Aleka.
„Izgleda da ne shvataš neke stvari... Nile
Arilione“, iznenadi ĉetvorku ta reĉenica voĊe bande.
Novi tajac. Kratki.
„Pronašli su pismo iz Sabedorije“, šapnu Nejt
Aleku, mada su i Nil i Tina to mogli da ĉuju pošto mali
sholar nije bio baš vešt šaptaĉ. A i ko bi bio, kada ga
šezdesetak oĉiju gleda, netremice.
„Slavni Nil Arilion. I... Tina. Pasilis, zar ne? Šta
bi, maca pojela jezik, a?“, reĉe voĊa, izazvavši smeh
sebi odanih ljudi.
„Venriĉe, daj ih meni“, zatraţi Tino od voĊe,
nešto starijeg od sebe. Ovaj ga najpre prekorno
pogleda zbog izgovaranja imena, ali mu se onda u
oĉima vide da je smatra bezbednim da priĉa šta mu je
volja, jer sve drţi pod kontrolom.
„Ne, Tino. Tvoji noţevi i ostala seĉiva moraće
da se igraju sa nekim drugim ţrtvama. Ove ćemo da
odvedemo Mutavom. Ipak su to retke zverke, nisu za
tvoja klanja. Strpi se, naći ćemo ti nekog usput“,
odgovori Venrik.
Tino se iznervira, okrenu i šutnu sa poda prazni
tanjir, koji umalo pogodi u glavu sada već
zaboravljenu devojku koja je ĉuĉala prekoputa.
67
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Polako. I ona će nam trebati. Vea, ustaj odatle
i daj ĉorbu našim gostima. Biće im to poslednja do
kraja dugog putovanja na koje kreću“, reĉe Venrik.
Devojka poĊe da posluša, jedan od razbojnika
joj odveza ruke i ona priĊe vatri, nad kojom je visio
sada već skoro skroz prazan lonac. Bio je ogroman, pa
ga je i tako praznog teško nosila. Zbog velikog dna u
njemu je ipak bila po koja kašika za svakog od novih
zatvorenika.
„Ne moraš da mi kaţeš ko si i gde si pošao. Vas
sam i ĉekala“, iznenadi Nila dajući mu kašiku ĉorbe, a
onda se pomeri do Aleka.
„Ti si.. Zemljani, zar ne?“, reĉe mu, a kad je
kašiku stavila u usta Nejta, osmehnu mu se i reĉe
„Ĉast mi je da te konaĉno vidim. Seti me se u
molitvama“. Zbunjenost je narastala meĊu ĉetvorkom,
a kada je kašiku prinela Tininim ustima samo
prošapta: „Pozdravi oca kada ga vidiš“.
„Ko mu šalje pozdrave?“, upita kći omiljenog
kovaĉa Visokog kraljevstva, nadaleko ĉuvenog, ali
uglavnom borcima i ratnicama, a ne baš toliko da bi
ga i kakve ĉudne ţene, u crno odevene i obojenih
delova lica oko oĉiju, tako srdaĉno pozdravljale.
„Vea će biti dovoljno. Vea iz Vrline“.
„Vrline? Ne ţive li tamo samo... mudraci?“,
upita Alek, ţeleći još ĉorbe koja, nekim ĉudom, uopšte
nije bila bezukusna, za razliku od grupe domaćina koja
je bila sita, pa je poĉela da se zabavlja vadeći sadrţaje
torbi koje su doneli sa petog konja.
„Zemljani, znanja kojima te uĉe su o prirodi. O
ĉoveku ćeš, meĊutim, uĉiti sam. Celog ţivota. Da,
mudraci jedini tamo ţive. U ostatku sveta ţive
predrasude“, odgovori crna devojka.
„Predrasude? Kakve?“, upita Nejt nakon što je
uzeo drugi zalogaj.
„Jedna od njih je da su mudraci samo
muškarci“, bi odgovor.
68
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ko si ti? I ko su uopšte oni?“, zapita tiho Tina
pogledavši grupu koja je nazdravljala njihovom malom
zalihom vina.
„Moje je bilo da vas naĊem. Ovo je bio jedini
naĉin. A oni su vojnici RĊe. Spremaju prevrat. To vam
je dovoljno. Uskoro ćete se razdvojiti, a ja sam tu
samo na... proputovanju“.
„Ništa ne razumem, ko će se razdvojiti?“, reĉe
Nejt i dodade: „I šta ti znaĉi to o proputovanju? Traţiš
nekog?“
„Aha. Traţim svog“.
„Svog... koga? Šta?“, upita Nil.
„Svako u ţivotu traţi nekog svog, Nile Arilione.
Neki su ih i pronašli, ali to ne prepoznaju. Ili neće sebi
da priznaju. A neki još tragaju. Vaše traganje će biti
posve razliĉito posle ovog dana. Odmorite se, napori
tek poĉinju za vas ĉetvoro“, reĉe Vea.
„Ti spadaš u... prozorljive?“, upita ponovo mali
Nejt.
„A ti spadaš u mudre. I priĉljive, iako još male“,
nasmeja se ĉudna devojka, a onda je jedan od
otmiĉara gurnu, viknuvši na nju.
Noć je protekla iznenaĊujuće tiho. Straţari su,
po dvojica u smeni, brinuli da ĉetvorka nigde ne
mrdne, a zatvorenici se, uz zabranu razgovora, pre ili
kasnije uspavaše, nemirnih misli. Jutro je stiglo brţe
nego što su ţeleli.
Posle svega nekoliko sati sna, nareĊen je
polazak. Svezanih ruku, a sa Arilionove je odavno bila
otrgnuta vredna ogrlica, smestiše ih po dvoje na
konja. Nila i Nejta na jednog, Tinu i ispred nje Aleka
na drugog. Pre polaska, vezali su im oko vrata ĉudne
omĉe jer je u svakoj od njih stajao privezan mali
bodeţ, okrenut ka grkljanu. Svaki od dva otmiĉara koji
su jahali iza zatvorenika drţao je po dva kraja debelih
uţadi. Bilo kakav pokušaj bega bio bi ne samo bolan,
već tragiĉan. Nešto lagodnije jahala je, svezana, na
69
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
istom konju sa svojim ĉuvarom Vea, koja se brecnu na
straţara kada je hteo da maĉem zamahne ka vrani
koja ju je stalno pratila od izlaska iz pećine.
Tiho je prošao ĉitav dan, po sve većoj ţegi, uz
odmore u šumarcima, kroz koje su se uglavnom i
kretali. Drugi isto tako, a treći je protekao više u
odmoru nego pokretu, jer je izvidnica javila da se veća
grupa vojnika Juga uputila iz Ţdrepĉevog vriska na
zapad, ka Obalama. Hrane za zatoĉenike bilo je tek
koliko da ostanu uspravni u sedlu ĉitavog dana, ne i
dovoljno da bi bilo ko od njih rekao „taman za ovaj
obrok“. Ništa se nije menjalo ni sve dok narednog
jutra nisu stigli pred jedno selo. Odatle im se deo
otmiĉara brzo vratio, sa ulovom od nekoliko kokošaka
i desetak jaja iz lakog plena zvanog neĉije dvorište.
Novo sklanjanje u šumu, paljenje vatre koja je bila
dovoljna tek da se na nabijenim štapovima ţivina
ispeĉe, bio je jedini predah jer se putovanje nastavilo
vrlo brzo.
„Vea, da ne beše ovih kokošaka, pojeli bismo
tvoju vranu“, reĉe jedan od odmetnika.
„I tvoju nogu, mršava ti nešto ta ptiĉurina. Tino
bi nam te iseckao fino, kao najbolju šunku“, reĉe
drugi, pa se grohotom nasmeja i skoro zagrcnu.
Dani su se smenjivali vrlo sporo. Komunikacija
gotovo da nije postojala meĊu dve grupe zarobljenika
jer su im konji bili udaljeni, pa je Nilu ostalo samo da
ćaska sa Nejtom, koji se nije bunio, kad već nije
mogao da ĉita.
„Šta misliš, mali moj druţe... gde li nas to
vode?“
„Kod Larda Hurdoka“, odgovori odmah budući
sholar.
„Larda?! Ali on je nestao još u Velikom ra...“,
reĉe skoro naglas Nil, pa zastade na tren. A onda
dodade: „Da. Nisam o tome uopšte razmišljao. Ko bi o
njemu uopšte i mislio ovih dana. Otac mi je priĉao o
70
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
njegovoj surovosti, mada su do našeg osvajanja dvora
Pagrora i on i deo Plaštova koji nisu digli ruku na
kralja već bili nestali“.
„U istoriji našeg sveta već je bilo sedam
nestanaka pa slavnih pojavljivanja“, reĉe Nejt, koji je
verovatno išĉitao celu Istoriju kraljevstava već u prvoj
godini od dolaska u Sabedoriju.
„Lard se neće ’slavno pojaviti’, to ti garantujem
ogrlicom moga brata. Koja je... ko zna kod kog od
ovih... A i ko bi stao uz njega? Ova banda? I šta bi on
mogao da uradi sa njom? Nijedan grad RĊe, ne samo
zbog zatoĉene dece gospodara, neće krenuti u prevrat
bez kralja. A kralja nema već pet godina. Niti će ga
biti“, izgovori Nil, a mladi sholar dodade:
„Ali ima kraljice. I tri princa“.
„I svi su zatoĉeni“, odbrusi Nil.
„Ne bih na to raĉunala“, odgovori odjednom
Vea, projahavši pokraj njih dok ju je straţar drţao
pred sobom na sedlu.
Nila još jednom zbuni i njena pojava i njene
reĉi, jer nije postojala nikakva šansa da je ĉula tihi
razgovor sa Nejtom. Nedugo zatim svi su galopom
prešli preko, u tom trenutku pustog, druma koji spaja
Ţdrepĉev vrisak i Grotlo.
Sledećeg jutra, ponovo veoma tmurnog zbog
kiše koja samo što nije poĉela da pada, Vea ih je
posluţila delovima tvrde pogaĉe i tiho rekla: „Podne.
Bljesak. Tada krećete. Ĉuvajte se oceluta kada se
ponovo budete spojili“. Bilo je to poslednje što su od
nje ĉuli.
„Kakav sad ocelut? Njih nema već jako dugo“,
šapnu Nejt Nilu kada se ĉudna devojka odmaknu.
„Mladi prijatelju, nije još sve upisano u knjige iz
kojih vas uĉe. U Velikom ratu primećena su bar tri, ali
ni ti oceluti nisu bili od velike pomoći RĊi kada se na
nju sruĉiše ĉetiri vojske ostalih kraljeva“, odgovori mu
svezani princ.
71
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Oko podneva su stali da se konji odmore po
drugi put, a deo bande da pronaĊe kakvu hranu.
Devojci u crnom njeni straţari narediše da pripremi
vatru podno kotlića. Ona saĉeka da joj odveţu ruke,
posle ĉega joj se vrana spusti na rame. Tada oba bića
pogledaše ĉetvorku koja je bila podeljena na dva para,
a ĉiji pratioci pustiše uţad korišćenu samo tokom
jahanja.
Vea je u jednom trenu zavukla ruku u dţep
duge suknje i ubacila nešto meĊu granje. Kada se
vatra rasplamsala, povukla se na svoje mesto, tik
podno nogu straţara koji je ĉuvao konje i bio zaduţen
za nju. Svezana ĉetvorka naspram kotlića ju je
netremice pratila pogledima, svesna njenih reĉi o
podnevu. Odjednom, ona sagnu pogled i prekri oĉi
rukama. I oni uĉiniše isto kada ih je razrogaĉenim
oĉima, kroz na trenutak raširene prste, naterala da
urade isto.
Baš tada, sa mesta koje je trebalo da postane
tek jedno malo napušteno zgarište nakon ruĉka,
bljesnu nešto tako snaţno i tako dugo, da se svi iz
Venrikove tridesetoĉlane bande uhvatiše za oĉi,
zaslepljeni svetlošću.
Nil brzo skide omĉu sa svog vrata, uze sa nje
seĉivo koje je bilo deo nekakvog manjeg noţa, a onda
ga zabode u nogu straţara koji je stajao iza njega i
Nejta. Vrisak je bio snaţan, ali još snaţniji je bio
udarac glavom u straţarev stomak. Maĉ mu ispade iz
ruku, Nejt uze balĉak a mladi Arilion u dva, tri hitra
poteza rukama pokraj oštrice prereza kanap kojim je
bio svezan. Straţari oko njih se skoro pribraše, a Nil,
videvši da nema vremena da oslobaĊa druge, uze maĉ
i probode kroz leĊa sebi najbliţeg, koji je brzo spoznao
da ima i gorih stvari od oštrice u stopalu. Princ Obala
potom, još u polu-ĉuĉnju, doĉeka maĉem udar seĉice
koja mu je dolazila odozgo, a onda brzim pokretom
zada kobni udarac iznad struka, te i drugog posla na
72
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
onaj svet. Tren kasnije, videvši da su Tina i Alek
onesposobili svog straţara, te da pokušavaju da
prereţu kanape kojima su im ruke bile zavezane, Nil
se pope na konja, potraţi pogledom Veu, ali nje
uopšte nije bilo u tom meteţu. Baš kao ni njene verne
crne saputnice sa krilima.
Snaţni Tino u tom trenutku uhvati malog Nejta
za vrat, odiţe ga od zemlje i zagrme na Ariliona:
„Silazi sa konja ili će od malog ostati samo
jedna mrtva glava!“
„Beţi, Nile“, viknu stegnuta grla Nejt, a princ
Obala ugleda da su straţari savladali i preostale
ĉlanove druţine, iako je Tina uspela da se, na tren
osloboĊena, ĉak dvojice reši njihovim sopstvenim
maĉevima koje im je zarila u stomake. Alek je ponovo
prošao najgore jer je, udaren pljoštimice maĉem,
krvavog lica i umrljane pregate bio na zemlji.
Odluku je doneo brţe nego ikada u ţivotu.
„Znaju ko smo. Vredan smo im plen. Neće im nauditi,
a ja ću se vratiti po njih“, reĉe sebi i obode konja, pa
pobeţe kroz šumu dok je Venrik vikao na trojicu sebi
najbliţih: „Za njim, za njim!“.
Nil je znao kog ĉetvoronošca bira za beg. Vihor,
na kraju krajeva, nije bio bilo koji konj, a kada su taj
jahaĉ i njegov prijatelj zajedno, onda brţeg tandema u
Pet kraljevstava gotovo da nema. Goniĉi su vrlo brzo
to uvideli, pa su posle kratke, a skroz bezuspešne
potere, odustali i uputili se ka ostatku grupe. Mladi
Arilion se, videvši to, zaustavi, pa pogleda poloţaj
sunca.
„Nismo dalje od dana jahanja do Ţdrepĉevog
vriska, verni druţe moj. Nećemo ovoliko juriti, ali
nećemo ni odmarati do tamo. Vreme je sada
presudno“, reĉe skoro naglas, pomilova konja i upita
se – da li će uopšte pronaći jedinog prijatelja kog ima
u tom gradu Juga, slavnom po ergeli kakve nigde
nema, i to u kraljevstvu koje kreće da uništi njegovo.
73
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Vili
Od kada su na drumu ostala samo njih dvojica,
Vili je konaĉno poĉeo da više paţnje obraća na svog
mladog saputnika. Bobi nije bio klasiĉan primer za
izgled sholara, koji su zbog silnih znanja o hrani
paţljivo birali kada jedu i šta jedu. Zato su mahom bili
vitkog stasa, a ĉešće od toga mršavi. Ovaj sholar,
meĊutim, bio je sušta suprotnost. Iako je tek navršio
17 leta, delovao je kao nasmejani dţak koji se njiše na
konju, najvećem od onih koji su krenuli uvodnog
prolećnog dana iz Sabedorije. Manjem konju od tog bi,
verovatno, njegov smeh preseo već prvog dana
jahanja.
Drugog, od kada su se u Krstu rastali sa
Isakom i njegovim tandemom mladih pratilaca koji su
se uputili dalje na sever, Vili je primetio da sholar sa
kojim se uputio u najveću luku kraljevstva Obala ima
poteškoća.
„Ţulja?“, upita ga slavni borac Juga.
„Ne... Mislim, gospodaru Vili, samo mi se ĉini
da konj nije...“
„Nema potrebe da se pravdaš, Bobi. Nikome ko
je krupnije graĊe nije svejedno kada zajaše. Naroĉito
kada mora dugo da drţi noge tako široko“, reĉe
Turlok, gospodar Bedema koji je postao njima najbliţi
grad Juga, da im je kojim sluĉajem bilo moguće leteti
kao golubovima koje je Bobi nosio u malom kavezu.
Na te reĉi, mladi sholar povuĉe uzde, potom
zastenja malo podiţući levu nogu, te je prebaci uz
drugu. Nastavio je da putuje – sedeći sa strane, ali
drţeći se sada sa obe šake za uzde. Za svaki sluĉaj.
„E, tako. Sad moţemo da jašemo do sutra“,
rekao je nasmejani debeljko, koji izgleda za
neraspoloţenje nije ĉuo.
74
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Originalno, nema šta“, nasmeja se glasno Vili,
dodavši sebi u bradu „... samo, ne ĉeka nas jahanje
do sutra. Mnogo više dana je do Igle“.
Treći ruĉak koji su podelili samo njih dvojica bio
je poslednji koji je obavljen po kiši. Nebo se baš posle
tog skromog obroka razvedrilo, ne i Bobi kada je
shvatio da usoljene govedine više nema.
„Trebalo je da nam potraje do Vrela, prijatelju“,
nasmeja se, ne više glasno, Vili, shvativši da reĉ
„zalihe“ dobija priliĉno drugaĉije znaĉenje kada se
putuje sa budućim ĉlanom reda Drvenih.
Veĉe pod otvorenim nebom bilo je već nešto na
šta se Bobi uveliko navikao, o ĉemu je svedoĉilo sve
raniji ulazak u san. I sve glasnije hrkanje, što se
Turloku nije uopšte sviĊalo. Probao je zviţdukom.
Probao i drugim zvucima. Samo jednom je probao
laktom, ali se Bobi toliko prepao od tog buĊenja, da je
slavni ratnik Juga shvatio da to uopšte nije dobra
ideja. Baš kao što nije dobra ideja ostavljati ga samog.
Ĉetvrtog dana od rastanka se upravo to desilo.
Rešen da ulovi bilo šta mesnato za naredni ruĉak, a
prilika za to je bila idealna jer su stigli do oboda Šume
tišine, Vili je otišao u lov, ostavivši Bobija da priĉuva
dva konja. „Zadatak priliĉno lak, ĉak i za nekog
nespretnog poput njega“, pomisli Turlok.
Sa dva zeca, na koje je potrošio tek tri hica
strelama, Vili se posle nepuna dva sata vratio na
mesto na kome je ostavio mladog sholara. Samo,
njega tamo nije bilo.
„Boţe, zašto si me sa njim spojio? On ne ume
ništa sam, osim da pojede celu trpezu... šta ja radim
sa njim uopšte? I, gde je on nestao uopšte?!“, upita se
Vili, a onda pogleda tragove konja. Vodili su u istu
šumu u kojoj je i on relativno kratko bio, samo
drugim, nešto severnijim puteljkom kog su kopita
napravila.
75
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Pola sata praćenja tragova dovedoše ga do
krupnog stabla, i baš kod njega zaĉuo je glasove.
Prišavši drvetu, priljubi se uz njega, a onda sagnut, da
ga ţbun prikrije, ugleda priliĉan problem.
Njegov saputnik je bio svezan. Potpuno
preplašen, oznojen i razrogaĉenih oĉiju. Pokraj njega
se cerekao neki tako sićušan ĉovek, da bi ga Bobi
sigurno pojeo, ukoliko bi propustio dva obroka u nizu.
No, pored tog razbojnika, a odeća i ponašanje su ga
jasno odavali, bila su tu još ĉetvorica. Znatno mlaĊih,
ali i znatno opremljenijih od onog sredoveĉnog koji je
Bobiju pretio bockanjem noţem. Imala je i ta ĉetvorka
posla, jer je vezivala ruke nekoj neobiĉnoj devojci,
koja je bila skroz u beloj, dugoj haljini, a ĉija se crna
kosa spuštala do sredine leĊa. Borila se, koliko je to
moguće krhkom ţenskom telu kada je za ruke i oko
struka drţi šest snaţnih muških ruku, a onda joj onaj
ĉetvrti pokuša da stavi povez preko usta, ali ga ona
ugrize. Vili nije video ugriz, jer mu je devojka bila
okrenuta leĊima, ali je iz vriska razbojnika to saznao.
„Kuĉko! Platićeš za ovo i to odmah. Stalinzi,
bacite je dole, sada će da vidi na koga...“, bilo je
poslednje što je oĉigledni voĊa male bande izgovorio
braći koja su devojku drţala, kada pred njih istupi Vili.
„Ko je prvi pusti, ostaće ţiv“, izgovori
nepobedivi uĉesnik turnira Juga, kraljevstva u kome je
nepobedivost bila samo san dok Vili Turlok nije
prohodao.
„Vidi ti njega... Pa, nisi nam rekla da imaš
ĉuvara. Drţite ga!“, povika ujedeni ĉovek, drţeći se i
dalje za bolno mesto podno prsta.
Vili je tada prvi put video nekakvu korist od
Bobija. Dok je jedan od braće-razbojnika uhvatio
devojku za nadlatkice i poĉeo da je ispred sebe nosi
što dalje od mesta neizbeţne borbe, dvojica drugih
isukaše maĉeve pa, sa onim najmanjim, krenuše ka
Turloku. Taj najmanji se brzo našao licem u zemlji, jer
76
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ga je Bobi sapleo, a onda onako svezan rešio da mu
sedne na zadnjicu, izazvaši vrisak stešnjenog, a smeh
Vilija koji se potpuno oraspoloţio od iznenadne scene.
Tren kasnije morao je da atmosferi doda i malo
tonova. Svog ĉuvenog maĉa.
Baš njime je odbio seĉivo sa desne strane, i to
takvom silinom da je ruka napadaĉa odletela iznad
njegove glave, a on se zateturao. Drugi, koji je kratko
zastao da vidi šta će se desiti sa tim uvodnim
zamahom, samo je osetio udarac pesnice, koja ga,
dok je drţala maĉ, iz okreta udari posred nosa. Bez da
se mnogo pomerao iz mesta na kome je saĉekao
razbojnike, Vili je onog prvog uhvatio za kosu, te
njegovu glavu upoznao sa onom drugom, koja se
nalazila meĊu šakama natopljenim krvlju. Krupni
momak koji je odnosio devojku vide tada šta se desilo
braći, isuĉe noţ i stavi joj ga pod grlo, a voĊa, koji se
libio da krene na Vilija, reĉe:
„Umalo da se proslaviš. A sada baci lepo taj
maĉ, da ovo lepo lice devojĉino ne bi bilo unakaţeno“.
Vili osmotri situaciju. O dvojici koju je uspeo da
savlada za tili ĉas više nije morao da vodi raĉuna, ni o
onom na kome je Bobi sedeo, ali su mu preostala
dvojica bila predaleko da bi išta pokušao oruţjem.
Petnaestak stopa je, ipak, previše za bilo šta, dok je
noţ pod grlom devojke. Ona, preplašena, tresla se u
naruĉju grdosije, oborivši glavu da joj kosa prekrije
prednji deo tela sve do struka.
Već u sledećem momentu – bila je slobodna.
Na Bobijevo zaprepašćenje, kome se baš svidelo da
bude od neke konkretne koristi ĉak i dok sedi, a ništa
manje i na Vilijevo, odnekud doleteše ne baš male
kamenice koje pogodiše dva potiljka. Treća je,
meĊutim, promašila cilj i da nije bilo brze reakcije
Turloka, zakaĉila bi i njegovo rame.
„Tanai! Trĉi“, povika nekoliko deĉjih glasova, ali
devojka se nije pomakla. Okrenuvši se ka dubljoj šumi
77
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
da vidi svoje spasioce, vrati glavu ka Viliju i Bobiju,
sklanjajući kosu sa lica. Krupne, oĉi ĉudesne lepote,
ulepšaše taj dan putnicima ka Obalama, a njena koţa,
blago tamnija od one koja se obiĉno sreće u pet
kraljevstava, otkri im da je istoĉnjakinja.
Vili se zagleda u mladu devojku, od koje je Bobi
verovatno bio stariji, mada bi njena lepota zasenila i
mnoge dvorske dame Starog sveta.
Dok su se razbojnici polako hvatali za ĉvoruge
na potiljcima, a oni iza Vilija ni to nisu uspevali od
bolova zbog sudara glavama, iz Šume tišine izaĊoše
ĉudni branioci devojke ĉudne lepote. Svi su bili mlaĊi
od nje.
Neki sa praćkama nalik onima koje koriste
Obale, neki sa strelama Visokog, a neki od njih a
isukanim maĉem koji bi se pre noţem mogao nazvati,
da nije bilo toliko sićušne veliĉine onih koji su to drţali
u ruci. Desetoro dece, ne starije od 15 godina,
bojaţljivo priĊe Viliju, ĉija je impresivna figura bila
dovoljno zastrašujuća da im svaki korak bude sporiji
od prethodnog.
„Bobi, ustani sa ĉoveka, ugušićeš ga“, reĉe uz
smeh Turlok, što olabavi napetu atmosferu kod mladih
koji su izašli iza drveća. Sholar ga posluša, uzevši
odavno noţ iz ruku napadaĉa koji ga je svezao, a onda
ga pogura ka ostalima, kojima je Vili već uzeo sva
oruţja.
„Beţite odavde, da vam glave ne bi letele.
Konje ćemo pustiti za vama posle sat vremena, a sada
tutanj“, poviĉe Vili visoko podignutog maĉa, a petorica
potpuno razbijenih razbojnika oteturaše se kako su
znali i umeli, bez da su se okretali mnogo.
Tišina zavlada prostorom na kome su bila dva
putnika i mladi koji su shvatili da su, ipak, svi na istoj
strani. Jedan od njih istupi.
„Ja sam Keni. Ko ste vas dvojica?“
78
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Bobijevo ime ste ĉuli. A odeća vam jasno
govori da je sholar. Mada, priznajem, ni ja nisam
video do pre neki dan sholara tolikog stomaka. A ja
sam Vili. Vili Turlok“, odgovori jedini odrasli ĉovek na
tom iznenadnom skupu.
Neverica zavlada meĊu decom.
„Onaj... Onaj Vili Turlok?“, upita drugi, nešto
krupniji deĉak od Kenija.
„Ne poznajem druge Vilije Turloke“, bi uvod u
odgovor. „Nego... nemojte da vas plaše imena. U neko
lepo moţe i otrov da se upakuje. I u neko strašno neki
lek“.
„Gospodaru Vili, sada već govorite kao sholar.
A lepo sam ja rekao da ćete vi od Bobija imati šta da
nauĉite, samo se vi drţite mene“, nasmeja se mlaĊi
saputnik, što prihvati i njegov stariji, a i deca.
Napetost je naprasno nestala, mada ne posve i
opšta zbunjenost celom situacijom.
„Dobro, sada kada je sve postalo mirnije, pre
nego što mi bilo šta drugo kaţete, recite mi – otkuda
vi u Šumi tišine? I otkud vam to oruţje?“, upita
gospodar Bedema novo društvo.
„Mi tu ţivimo“, „Ovo je naša šuma“, zagrajaše
odgovori, a Vili se pomalo zbuni. Devojka koju je
spasao tada istupi pred njih, a on primeti da joj je na
ramenu, pokraj poseĉenog dela haljine, usled pada
razbojnika koji je drţao noţ kada ga je kamen pogodio
u teme, ostao blagi krvavi trag.
„Da, mi ţivimo ovde. Imamo samo jedni druge.
Roditelje nam je odneo Veliki rat. I... tu smo se
okupili. Vremenom“, reĉe devojka ĉije lice osta mirno i
pored rane koja je bivala sve vidljivija.
„Poseĉena si... treba to poviti neĉime. Bobi“,
izgovori Vili, ali pre nego što je njemu sve omiljeniji
bucko uopšte reagovao, Keni reĉe: „Nema potrebe.
Amarili će to. Nije ništa strašno. Ţelite li da jedete sa
nama, gospodaru Vili?“
79
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„O, da! Ţelimo!“, odgovori umesto Turloka
mladi sholar, pa svi opet prasnuše u smeh.
Nekoliko stotina koraka dalje, dublje u šumi,
stigoše do mesta na kome se odjednom, sa drveća, a
mahom iz ţbunja, pojavi nekoliko desetina dece.
„Svi ste... siroĉići?“, upita zapanjeni Vili.
„Da. Tu smo već neko vreme. Godinu, dve, tri,
kako ko“, reĉe Keni, a onda zviznu. Pored zbunjenih
mališana, mahom odevenih vrlo skromno, pojavi se tu
i grupa nešto starijih deĉaka, a sa njima i jedan
devojĉurak, ne stariji od deset godina.
„Amarili, Tanai ima posekotinu“, reĉe Keni, a
dok je Vili posmatrao devojĉicu koja je, ćutke,
prilazila, pred decu istupi momak koji bi morao da je
Kenijev vršnjak.
„Ja sam Šon. U ovom delu šume je moja reĉ
glavna. A ko ste vas dvojica i šta ćete ovde?“, upita.
„Šone, ovo su Vili...“, reĉe Keni, ali ga voĊa te
posve neobiĉne grupe mališana prekide podignutom
rukom i saĉeka odgovor od Turloka. Kada ga je ĉuo,
lice mu se na tren zbuni, potom malo uplaši, a onda
namršti.
„Tvoji sa juga su mi porodicu pobili“, reĉe Šon.
„Moji ljudi nisu ubijali porodice“, reĉe Vili.
„Ako je tako, zašto sam onda sam sahranio i
oca, i majku, i njenu braću i njihove ţene?“
„Odakle si ti Šone, gde se to desilo?“, upita
Turlok.
„Iz okoline Gornjeg luka“.
„Šta bi ratnici Juga radili toliko severno, ĉak i u
Velikom ratu? Moji ljudi svakako tamo nisu išli, a ne
znam ni za druge iz mog kraljevstva koji bi se ĉak
tamo borili“.
„Mi smo bili u poljima tog dana. Pokolj koji se
desio u selu nije ostavio preţivele, a ja sam liĉno iz
ujakovog tela izvadio maĉ Juga“.
80
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ratnici juga ne ostavljaju maĉeve za sobom.
Osim ako ne leţe uz njih, prijatelju“, odgovori Turlok.
„Nismo mi nikakvi prijatelji“, reĉe voĊa deĉje
druţine.
„Šone, mislim da sada nije vreme da o tome
priĉamo, njih dvojica su me spasili. Prvo je Bobi prišao
kada sam vrištala, a potom...“, reĉe Tanai, a onda je
devojĉurak uhvati konaĉno za ruku i blago je povuĉe
na dole.
Tajac koji je nastao bio je samo uvod u nešto
posve ĉudno. Sagnuvši se pred devojĉicom, Tanai joj
okrenu leĊa, skloni kosu sa ramena na kome je bila
rana, i pusti moţda najmanjeg ĉlana tog neobiĉnog
skupa da tu spusti svoj dlan. Posle jednog uzdaha
zbog dodira prstića i rane, Tanai na tren sklopi oĉi, a
onda se osmehnu. Devojĉurak isto zaţmure, nešto
izgovori vrlo tiho, te se odmaknu, a Vili i Bobi ostaše
nemi. Rane više nije bilo.
„Ĉarolija! Gospodaru Vili, ovo je...“, reĉe
zapanjeni sholar, ali ga Šon prekide.
„Nije nikakav ĉarolija. To je Amarili. Iz Grabeţa
je. Isceljuje nekom molitvom koju ju je nauĉila baka“.
„Izgleda da ne mrziš sve sa Juga“, primeti Vili.
„Njena baka, nebesa neka joj daju mir, mi nije
ništa naţao uĉinila“.
„Imaš reĉ gospodara Bedema da nije ni niko od
njegovih ljudi“, izgovori Turlok i, pruţajući Šonu svoju
snaţnu ruku, dodade: „Ĉim budem u prilici, saznaću
šta se desilo u tvom selu. Imaš moju reĉ da ću, ako je
bilo ko sa Juga u tome uĉestvovao, od kralja Zanta
traţiti da liĉno presudim ubicama“.
Šon se zagleda u snaţnu šaku pred njim. U
oĉima mu se videla neverica, koja je ipak popuštala
pod ţeljom svih prisutnih da odgovori svojim dlanom.
Nedugo zatim je to i uĉinio.
„Radim ovo samo zbog toga što ste spasili
Tanai“, reĉe nevoljno, mada je bilo jasno da je ipak
81
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
poverovao Vilijevom glasu koji je bio protkan
istinskom namerom.
Ruĉak koji je usledio bio je sveĉaniji zbog
zeĉeva koje je priloţio Turlok, mada gozba i nije bila
toliko velika koliko se Bobi nadao. Gladnih usta je,
jednostavno, bilo previše, pa se uglavnom sve svodilo
na rane prolećne salate, jeĉmeni i raţani hleb koji je
odnekud donet i pritom nije bio mnogo sveţ, kao i
nešto krupnijeg mesa od ulovljene zeĉetine.
Razgovori su bili buĉni, puni smeha i iskreni.
Vilija je Bobi poĉeo da oduševljava trikovima koje je
deci izvodio sa kamenĉićima, a iako su mu neki od njih
moţda bili i vršnjaci, oduševljeno su gledali sholara
koji ih je zabavljao.
„Ko me pobedi u Kamenoj kuli, ali samo iz
jednog pokušaja, moţe da bira poklon iz moje torbe“,
reĉe u jednom trenutku debeljko, pa sede raširenih
nogu i poreĊa kamenĉiće. Najdalje od sebe je stavio
samo jedan. U redu ispod njega tri, pa u sledećem
redu pet. U sebi najbliţem redu poreĊao ih je sedam,
jedan pokraj drugog.
„Kako se to igra?“, upita Amarili, kojoj su Vili i
njegov saputnik tek tada po prvi put ĉuli glas, jer su je
u guţvi pomalo izgubili, priĉajući sa mnogim drugima.
Sa leĊa joj je prišla Tanai, zagrlila je, a onda
rekla: „Da pustimo momke, m? Evo, Keni hoće prvi. Mi
ćemo samo da gledamo. Za poĉetak. Što se igre tiĉe,
vaţno je samo da ne odneseš poslednji kamen, jer
kome on ostane – taj je izgubio“.
„Što onda Keni ne odnese odmah sve sem
jednog kamena?“, upita Amarili.
„Zato što u jednom potezu mogu da nosim
samo iz jednog reda. Koliko god hoću. Ĉak i ceo red,
ako mi se prohte“, reĉe momak kog su prvog upoznala
dva saputnika. On se onda zagleda i reši da iz reda u
kome je bilo pet kamenĉića skloni ĉetiri.
82
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Hm... 1-3-1-7“, promrlja Bobi u svoju bradu
sagledavši novu situaciju sa kamenĉićima, te skloni
njih ĉetiri iz sebi najbliţeg reda. „Ti si na potezu,
Keni“.
Deĉak reši da skloni sve preostale kamiĉke iz
reda iz kog je Bobi skonio ĉetiri, a mladi sholar se
potom nasmeja.
„1-3-1, dakle... Da vidimo šta ćeš sad“, izgovori
debeljko, pa skloni dva kamenĉića iz reda u kome su
od poĉetka igre bila tri.
Pogledavši preostale kamiĉke, a ostao je po
jedan u tri reda, Keni se zamisli.
„Ovaj ću. Ne, ovaj... Uh! Koji god da uzmem, ti
ćeš jedan, a meni će ostati poslednji!“
„Rekoh ti da sam nepobediv u ovome“,
nasmeja se Bobi, a onda pogleda Vilija koji ga, ništa
manje raspoloţen, potapša po ramenu. To je bio lakši
deo posla. Teţi je bio pomoći mladom sholaru da
ustane nakon što je dobio i preostalih 11 partija.
Noć se već spuštala nad Šumom tišine, a
vreme za polazak je odavno prošlo.
„Morali bismo da krenemo. Dug put nas ĉeka,
tek smo na njegovoj polovini, a vremena baš i
nemamo“, reĉe Turlok.
„Ali... Noć će. Noću se ne putuje. Ostanite uz
nas, pa ranom zorom krenite gde vam je volja“,
izgovori Šon, po prvi put prijateljskim tonom od kada
su ga sreli.
„Gospodaru Vili, Šon je u pravu. Noć će nas
uhvatiti, a nećemo ni sat odmaći od ovog mesta. Ovde
je bar toplo, vatra...“, reĉe Bobi stavljajući pregatu
preko glave da bi dodao na vaţnosti svojih poslednjih
reĉi, a gospodar Bedema se osmehnu i sloţi.
„Slaţem se, mladi prijatelju. Sat vremena
jahanja nam neće mnogo vremena uštedeti. Onda
ćemo za Iglu krenuti u zoru“.
83
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„U
Iglu?“,
upita
Tim,
15-godišnjak
iz
Ţdrepĉevog vriska, koji je uz Vilija proveo dobar deo
dana, priĉajući svom novom prijatelju iz zajedniĉkog
im Juga o tome kako su mu oca i oba brata ubili
vojnici RĊe još pre nego što je Veliki rat zvaniĉno
poĉeo.
„Da, Time... Idemo na brod. Pa u Novi svet“,
reĉe Turlok.
Tajac meĊu decom nije se desio ni jednom od
kada su se svi okupili, ali tog trenutka tišina je
zasenila sve drugo.
„Novi svet?“, upita Amarili.
„Da. Ĉuli ste za njega?“
„Naravno da smo ĉuli. To što smo deca, i što
smo u šumi, ne znaĉi da ne znamo ništa. Samo... Je l’
istina da tamo postoji narod u kome su samo oni koji
su bez roditelja?“, upita Šon.
Bobi reši da mu odgovori, kao najnaĉitaniji na
tom pospanom skupu u kome je svako naprasno
postao budniji nego što je mislio da će biti sluĉaj u
sumrak:
„Malo je šta poznato o njima. ’Ljudi iz krošnji’,
tako nekako je Valtazar pisao o njima. Ţive u nekim
ĉudnim kućama, na stotinu stopa od zemlje, skoro u
krošnjama. Rekao je da u tu šumu odlaze svi koji
ostanu sami u ratu... Ne znam da li su siroĉići, moţda
su to odrasli ljudi. Riol nije pisao detaljno o njima. Bar
ne u onome što je stiglo do Sabedorije“, reĉe mladi
sholar.
„Vili, povedi i nas“, reĉe Amarili.
„O, devojĉice draga... Bojim se da naš put nije
ni najmanje dobar kao ta tvoja ţelja. Mnoge opasnosti
nas ĉekaju“, poĉe Turlok svoju priĉu, ali ga Bobi
prekinu.
„Gospodaru Vili... Ali, ta šuma je mnogo bliţe
obali Novog sveta nego tamo, dublje u kopnu, gde
84
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
smo se mi uputili. Sigurno je da bi se na brodu moglo
naći koje mesto...“
„Bobi, vreme je da se uozbiljimo. Stanje je sve
jezivije, novi rat...“
„Novi rat?“, upita nekoliko klinaca, raširivši oĉi
kao da im je neko pred njima baš tada ubio najmilije.
Vili shvati da ovi mališani ne znaju šta se zbiva,
niti šta se sprema, niti šta je uzrok svemu tome. Baš
kao što ni on nije znao uzrok, ali je bio rešen da
sazna. I zbog molbe Sabedorije. I zbog toga što mu do
ovakvog rata nije bilo. A i zbog Mine.
„Gospodaru Turloĉe, moţe li bar neko od nas
starijih da krene sa vama?“, upita Tanai, a onda
nesvesno trepnu kapcima na naĉin na koji bi vešte
dame sa dvorova umele u sekundi da zavedu. Ona je
to uradila posve prirodno, bez ikakvih loših namera,
što Turloku bi jasno.
Vili se zagleda u nju. Pa u Amarili. Pa u Kenija,
Šona, Tima...
„Deco, ne mogu da vas povedem. Razumite.
Mnogo vas je, razumem zašto ţelite iz ove šume, ali...
Ne mogu. Nisam dvorska dama da brinem o vama, a
ne bih mogao da podnesem da se nekome od vas tako
malih bilo šta desi. Hajde da prenoćimo sada, jutro je
pametnije od veĉeri, pa ćemo tada na tenane. Vaţi?“,
upita ih Vili.
Sloţivši se sa njim, ustadoše i poĉeše da
razmeštaju postelje koje su odavno napravili od pruća
i lišća. Neki se popeše u minijaturne kućice u niskim
krošnjama, a gostima dodeliše Šonov šator, jedini koji
su imali. I jedini iz kog se te noći ĉulo hrkanje, dok je
Vili pokušavao da smisli kako da šmugne sa Bobijem,
a da ne probudi i ne povredi decu koja su imala tako
ĉistu ţelju – da budu sa sebi sliĉnima, na bezbednom.
85
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Buron
Krik je vekovima uspevao da odoli svim
nevoljama i kao jedan od retkih gradova koji nikada
nisu pali u neprijateljske ruke ponosno se uzdizao na
jedinom brdašcu u tom delu kraljevstva Juga.
Trostruke zidine, meĊutim, nisu bile krcate straţarima.
Bilo ih je kao da je u pitanju obiĉan dan, iako to
uopšte nije bio sluĉaj. Osim uobiĉajenih, nije bilo
dodatnih oĉiju da paze sa širokih spoljašnjih bedema,
koji su štitili najveći deo stanovnika prestonice. Nije
dodatnih bilo ni na visokim središnjim, koji su narod
razdvajali od plemstva. A nije ih u većem delu bilo ni
na zidinama unutrašnjeg utvrĊenja koje je, u dva
nivoa, od svega lošeg ĉuvalo kraljevsku porodicu. I
kule-osmatraĉnice su tog dana bile priliĉno puste, jer
je straţa koja je motrila na bezbednost kralja imala
druga nareĊenja od Boara Zanta: trebalo je
organizovati ratni pohod. Baš zato, iz grada se
spremala povorka kakvu Jug odavno nije video na
jednom mestu.
U samom dvorcu, sa balkona svoje velike
odaje, mladi Buron je posmatrao ţivost u svakom od
segemenata koje su ĉinili ogromno utvrĊenje.
„Prinĉe, stigao je Lurit“, reĉe jedan od krupnih
momaka iz Buronovog obezbeĊenja, prenuvši 22godišnjeg prestolonaslednika u trenucima promišljanja
o onome što se zbiva. I o onome što sledi.
„Neka uĊe. Ostavite nas same“, reĉe Buron, pa
rukom pomeri svoj ogrtaĉ u stranu, okrenu se i
zakoraĉi ka sredini odaje. Pred njim se uskoro našao
stariji, proćelavi ĉovek, koji se pokloni do zemlje.
„Preskoĉimo formalnosti, Lurite. Kakve su
vesti?“, upita princ.
„Gospodaru Burone, nisu onakve kakvim se vaš
otac nada“, odgovori ĉovek kog je princ poznavao još
od detinjstva.
86
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Od tebe ih svakako neće ĉuti, stari moj.
Slušam te“, reĉe mladi Zant, pa sede u svoju visoku
drvenu stolicu, nalik prestolu u kome je u glavnoj
odaji sedeo kralj, kada je kraljevao.
„Moji doušnici u Obalama kaţu da je su one
izgleda svesne opasnosti koja im se sprema. Vojska im
se polako, gotovo neprimetno ali ipak okuplja. Stari
Arilion se izgleda sprema za glavni udar“, reĉe Lurit.
„Nisam ni sumnjao. Kao što mi znamo šta se
tamo zbiva, ne ĉudi me da mu odavde neko javlja šta
radimo. Ali, voleo bih da mi šaka dopadne ta ptiĉica
koja je propevala...“
„Prinĉe, to moţe biti i neki seljak. Ne radimo mi
ništa skriveno, hiljade vojnika je pred gradom, još više
njih stiţe sa svih strana. Ovakav manevar se ne moţe
sakriti i da hoćemo“, izgovori Lurit, jedan od retkih u
koje Buron imao mnogo poverenja.
„Nije ovo nikakav manevar. Ovo je sila. Sila
koja kreće u pohod. I neće stati dok jedno od ova dva
kraljevstva ne nestane“, reĉe princ Juga, pa uzdahnu.
„U vašem glasu kao da ima neke sete, ako
smem da primetim?“, upita Lurit.
„Sete? Ne volim ja Obale, stari prijatelju. Ali ih i
ne mrzim. Ţivot bi bio mnogo bolji da ratovi ne
postoje. Ali, u neke se mora ići. Zar da pognemo glave
kada ubiju kraljevog sina?“, reĉe Buron.
„Razumem vas. Zbog vesti koje donosim tri
sam konja promenio da bih stigao do vas. Ali... U
Obalama niko, pa ni na dvoru, ne spominje nikakvu
dobit od pokolja u Novom svetu. Štaviše, svi moji
ljudi, a verujte mi, prinĉe, traţio sam da mi se ne
javljaju dok triput ne provere glasine, tvrde da su
Arilioni...“, reĉe Lurit, pa zastade.
„Govori“, podiţe glas i obrvu budući kralj Juga.
„Svi moji ljudi tvrde da su Arilioni potpuno
zateĉeni vestima iz Novog sveta“.
87
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Glume, vešto, kao što su oduvek umeli da
sakriju svoje namere. Zar misle da će nas svojom
tišinom zavarati? Da će moj otac nastaviti da ide u lov,
mirno, iako mu je jedan od sinova ubijen? Gluposti.
Oĉekivati drugaĉije ponašanje je isto kao kada bi
oĉekivali da neko odmah poĉne javno da slavi uspešno
sproveden podli plan. Ne, prijatelju moj, oni su samo
rešili da saĉekaju da se bura stiša, pa da zagospodare
novim prostranstvima. Sami. Moj otac je tu u pravu,
potpuno“, reĉe Buron.
„Ako je tako, gospodaru, onda vam moje reĉi i
nisu bile potrebne“, kaza Lurit.
„IzaĊimo na balkon, da ti pokaţem kakav gnev
će osetiti Obale zbog toga što su uradile“, pozva ga
princ.
Samo što su zakoraĉili na veliku terasu, sa koje
se pruţao pogled ka severnoj kapiji i hiljadama
uţurbanih ljudi iza i ispred nje, Buron reĉe tiho:
„Iz ovih odaja glas moţe da se ĉuje i u
susednim, ma koliko da smo tihi. A ovde, uz gradsku
vrevu, jedva ćemo ĉuti jedan drugoga. Zato ovde
mogu da ti kaţem: od tebe sam ĉuo baš ono ĉega sam
se pribojavao. Sve što si mi rekao o Obalama, u dubini
svog srca sam i predosećao. Sve vreme“, uzdahnu
Buron, pa dodade: „Nikada neću preţaliti Bibija.
Nikada. Niti ću stati, dokle me noge nose, makar išao
na kraj sveta, dok ne naĊem njegovog ubicu. Samo...
nisam uopšte siguran da su Obale to organizovale“.
Tajac na terasi na trenutak je bio potpun.
Podno tih zidina, koje su se nadvijale nad mali trg na
kome su se ljudi opremali, uzjahivali konje i pripremali
svoja oruţja, vreva je bila sve glasnija. Buron nastavi,
govoreći više za sebe:
„Bibi je mogao sam i sa petoricom da se bori.
Iako mlad, mogao je. Mene bi jednom rukom mogao
da pobedi, u takvog je ratnika izrastao. A onih
njegovih sedam Zubi... Otac ih je liĉno probrao iz naše
88
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
garde, ostavivši samo dvojicu Bibijevih, a poslavši ĉak
petoricu svojih. Oni bi mogli sa desetinama da se
nose. I baš zato me me sve to buni, sve... Zašto ni
jedan jedini golub nije poleteo? Zašto se niko od njih
još uvek ne javlja? Nemoguće je da su svi nestali bez
traga, to prosto nije moguće!“
„Gospodaru, iste reĉi su izgovorene i u Morskoj
zvezdi. Kralj Arilion je besan, izgubio je sholara uz kog
je odrastao, izgubio je najboljeg prijatelja Trozupca...“
„Ako ih je izgubio, Lurite... Ako ih je izgubio.
Sve me to zbunjuje. Jako. Uz majku sam nauĉio da ne
verujem slepo onome što drugi kaţu. Niti da mi je
dovoljno ono što vidim svojim oĉima. Nauĉio sam da
radim i jedno i drugo, da, ali da mi treće bude
najvaţnije: ono šta srce kaţe. A ono kaţe da je ovaj
rat...“, zastade tu Buron.
„Da je ovaj rat...?“, nastavi njegov najbolji
doušnik.
„Pogrešan“.
U tom trenutku zaĉu se Rog vladara, jer se
poslednja kapija pred dvorom otvori zbog ulaska
konjanika. Sedmoro ih je okruţivalo osmog, u sredini.
Podno dvojice tihih sagovornika jedna duga kosa se
umiri, kao kada vetar iznenadno stane. Sa gotovo
divljeg konja iz sredine, kog pridrţaše dvojica mladića,
siĊe devojka graĊe kao u najboljih ratnica Visokog.
„Evo Larnale. PoĊi sada, moram sa sestrom da
dogovorim neke detalje. Hvala ti na svemu, stari
prijatelju“, reĉe Buron Luritu koji se nakloni glavom i
izaĊe iz odaje.
U nju je, nedugo zatim, sa svojim šlemom u
ruci, ušla devojka koju je princ doĉekao raširenih
ruku.
„Brate“, reĉe ona i zagrli ga. „Spreman da vodiš
kraljevstvo dok se ne vratimo u slavi?“
„Larnala, uopšte nisam siguran da je mudro da
i ti ideš“, reĉe joj godinu dana mlaĊi brat.
89
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da ţene vode Jug, išao bi i ti. Ne zbog mene.
Zbog Bibija i onih krvoloka što ga svirepo ubiše“.
„Da... Slaţem se. Ali, neko mora da ostane u
Kriku. Otac je odredio mene, a ja bih odredio i tebe“.
„Ne moţeš sam da upravljaš praznim gradom?
Ha! Šalila bih se na tu temu do sutra, da nas sutra ne
ĉeka polazak. Vreme je da krv plati za krv“, izgovori
ona, rešena da razgovor na tu temu ne traje previše,
jer je ionako sve jasno.
„Sestro, uvek si bila najratobornija od nas
ĉetvoro. I tu ti ravne nema. Otac ima razlog da bude
ponosan na tebe, kao i svi mi. Samo se pitam, moraju
li i ţene u rat?“, upita je gledajući preko njenog
ramena ka vratima. Kod njih se, njegovim Zubima,
pridruţiše i sestrina sedmorica ĉuvara.
„Ne moraju. Ali ţele. Brata su nam ubili,
Burone. Brata. I da sam dete, pošla bih“.
„I ja bih. Da otac nije odluĉio kako je odluĉio“.
„Neko mora i da ostane uz majku. A i da
vlada“.
„Praznim
gradovima,
kako
neko
reĉe
malopre...“
„Biće puni kada se vratimo. I ljudi i raskoši.
Obale će pamtiti po ruševinama, a nas po slavnim
jurišima. Pesme će nam spevati, Burone, nazdravljaće
se najboljim vinima Juga kada se vratimo. Raduj se.
Bibi bi bio ponosan na ono što radimo sada za njega“,
reĉe Larnala, pa nasu sebi malo vina, otpi i sede u
bratovljevu stolicu.
„I, šta misliš, Burone Zante... Koliko će dana
proći pre nego što se u slavi vratimo? Mesec, dva,
pet?“
„Nisam razmišljao o tome. Morska zvezda je
samo jednom pala u svojoj istoriji...“
„Pašće po drugi put. Poslednji“, dobaci Larnala.
90
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da. Nema sumnje. Samo se pitam, da li će
prvi put pasti zbog napadaĉa. Jedini put je rušena
zbog izdaje, i to pre više od tri veka“.
„Ti to sumnjaš u oca? Mene? Nas?“, otvori
sestra oĉi, širom, kao da je ĉula potpuno neoĉekivanu
vest.
„Ne, Larnala. Naravno da ne sumnjam. Samo
zamišljam nemenovni pokolj pod tim ĉudnim
zidinama... Hiljade će izginuti dok se neko ne uspentra
na neki od onih krakova. Obećaj mi da nećeš biti u
prvim redovima?“, skrenu Buron temu ka vojnoj
taktici.
„Ne mogu ništa da ti obećam osim da ću ih sa
vrhova tih zidina bacati dole kao što su oni našeg
brata“.
„Larnala, mi i ne znamo kako su ga ubili...“
„Ali, znamo ko je. Zar ne, brate?“, podiţe obrvu
najstarije dete kralja Juga i, steţući balĉak svog maĉa,
ustade. A onda dodade:
„Ne znam ni ĉemu svi ovi razgovori, Burone.
Priĉali smo toliko puta u noći punog meseca, kada je
prvi put došla vest da vesti od njih nema. Rekla sam ti
tada da su pomorci to sigurno uradili. Otac je, uverena
sam, dobro proverio to. Inaĉe ne bi podigao ovoliku
silu“.
„Otac ţeli krv, zbog palog deteta. A najlakše je
okriviti one koji su najbliţi tragediji i poći na njih. Ali,
šta ako je to neko namerno tako udesio, da baš to
pomislimo? Samo zamisli da je tako kako kaţem, ma
koliko ti neverovatno zvuĉalo. Šta bi onda rekla o
ovom ratu?“, upita je otvoreno Buron. I, Larnala se
prvi put u tom razgovoru zaista zamisli. Nije dugo
prošlo, a ona progovori:
„Do sada smo samo priĉali ’uradili su
severnjaci, uradila je RĊa, ovi su ili oni su’. Nikada mi
nisi rekao nešto tako... Ti stvarno misliš da je neka
zavera posredi? Dobro, i da je tako, a nije tako, šta
91
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kaţu oni tvoji ĉudaci što se sa njima domunĊavaš
skoro svaki dan?“
„Larnala, nisu ĉudaci, nego... ljudi od
poverenja. Koji imaju veze u svakom gradu pet
kraljevstava“.
„Dobro, ne zanima me zoveš li ih špijunima ili
drugovima, šta kaţu?“, upita sestra.
„Kaţu da su na dvor Obala jednako zbunjeni
kao i mi“.
„Mi nismo zbunjeni. Mi smo rešeni“, nije se dala
Larnala.
„Zbunjeni smo, sestro... Zbunjeni. I otac, isto.
Samo je na Jugu oduvek bilo najlakše latiti se za maĉ i
presuditi onome u koga sumnjaš nego sesti i
razmisliti“.
„Pa, koliko da razmišljamo? Je l’ godinu dana
dovoljno za ubijeno kraljevo dete? Ili ti je tek dve
dosta za mrtvog brata?“, rasrdi se sestra.
„Znaš i sama da sam sa Bibijem proveo više
vremena nego svi vi ostali zajedno. Ne govori tako“,
reĉe i na neki ĉudan naĉin potpuno pripitomi sestru
svojom iskrenošću. Po prvi put od silaska sa konja nije
delovala ratoborno. Štaviše, sede ponovo, zamišljena,
kako to samo sestre umeju.
„Bibi... Bratić moj... Ne znam šta da kaţem,
sem da mi nedostaje. Jako. Volim te, Burone, biću ti
verni podanik kao što sam i našem ocu, ali Bibi je bio
za kralja više nego bilo ko od nas, Boarove dece. Bio
je bolji borac i od oca, i od mene, i od svoje sedmorice
ĉuvara. O, Zubi, prokleti da ste, zar da...“, reĉe
Larnala, ali je Rog vladara prekide na tren. „Otac
stiţe“.
„Ne, on će sa majkom doći tek predveĉe. Ovo
je Baladar“, izgovori Buron i bi u pravu.
NajmlaĊem ĉlanu kraljevske porodice njih dvoje
nisu izašli daleko u susret. Saĉekali su ga u predvorju,
gde se broj ĉlanova Zuba uveća sa 14 na 21 kada je
92
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ušao Baladar, ne skidajući sa leĊa veliki luk od
tisovine.
„Burone... Larnala... Samo sam svratio da
vidim treba li još šta pred polazak? Moje leglo je
potpuno spremno, svih hiljadu i po njih koji su na
kraju obuke biće na ĉelu kolone, otac mi je dozvolio“,
reĉe im momak od 19 leta, svega godinu mlaĊi od
Bibija koji je ostalim sagovornicima bio pred oĉima
dok su gledali Baladara, fiziĉki veoma sliĉnog.
„Ne, sve je u redu, Baladare, ja sam se
pobrinula za ostale oĉeve naredbe. Buron, ionako, ima
poslova na dvoru. Ti i ja ćemo ujutru izjahati zajedno.
Isprva ću pozadi brinuti o komori, a kada doĊe dan
koji ĉekamo, moja jedinica će ti biti desno krilo“, reĉe
sestra.
„Biće mi ĉast da sa tobom krenem u osvetu“,
reĉe mladi ratnik, koga Buron osmotri od glave do
pete.
Za razliku od vršnjaka, Baladar je bio priliĉno
snaţnih ruku. Nije imao nikakvu poštedu tokom
petogodišnje obuke, obavezne za sve 13-godišnjake
Juga. Na svoje insistiranje je, odmah posle boravka u
leglu koje je ţivelo i veţbalo baš u okolini Krika,
pridruţen prestoniĉkom gnezdu. Nije video mnogo
sveta, ali je za manje od pola godine u kraljevoj vojsci
stekao dovoljno naklonosti starešina, da su ga vratili u
leglo kako bi i sam bio jedan od zapovednika
novajlijama.
„Krila, Larnala? Luk na leĊima, ĉak i u
sopstvenom dvoru, Baladare? Ja kao da sam u društvu
ţena iz Visokog“, reĉe Buron i nasmeja se glasno, pa
potapša po plećima mlaĊeg brata.
„Nije mi do smeha Burone“, reĉe mladić. „Luk
nosim jer se od njega ne odvajam ni tokom obuke. A i,
što više veţbam, sve sam bolji. Rekord mi je oko 900
stopa“.
93
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„U tvoju snagu nisam sumnjala, brate. A
preciznost, sluţi li te, ili si i dalje onakav kao kada sam
te ja obuĉavala – gledaš levo, pogodiš torbu sholara
Ulona desno?“, nasmeja se i Larnala.
Buron primeti da se najmlaĊi ĉlan porodice ĉudi
dobrom raspoloţenju, pa mu pojasni:
„Baladare, nismo mi ništa tuţniji od tebe. Samo
pokušavamo da se malo opustimo pre nego što sve
ovo poĉne. Hoćeš malo vina, pomaţe kada su nervi
zapeti kao ta tvoja struna na leĊima?“
„Vino? Moţe“, reĉe mladić, uzdrţavajući se od
duţeg odgovora jer su mu usta bila suva posle
jahanja.
„Hajdemo u moju odaju, malopre sam otvorio
jedno“, reĉe princ prestolonaslednik, pa poĊe uz
stepenice zajedno sa sestrom i bratom, a iza i ispred
njih, raštrikani, uz stepenice se popeše Zubi.
„Momci, opustite se“, progovori mladi Baladar.
„Ovde ne moţe ni ptica da sleti a da je neko od straţe
ne primeti. Ili neko od onih hiljada u gradu i ispred
njega. Odmorite malo, ĉekaju nas naporni dani“.
Poslušaše ga, te samo ĉetvorica ostadoše ispred vrata.
Nedugo zatim, u Buronovoj odaji, u kojoj se
Larnala ovoga puta smestila u jednu od manje
impresivnih stolica pokraj otvorenih vrata balkona,
Baladar upita princa koji je nasipao vino u drugu od tri
ĉaše:
„Brate... Moram nešto da te pitam. Ne srdi se,
ako zvuĉi uvredljivo, ali... Moji ljudi mi kaţu da si ti
protiv ovog rata. Ima li istine u tome?“.
Tišinu je prekinuo samo zvuk pune ĉaše koja se
spuštala na sto. Tek koji momenat kasnije zaĉu se
odgovor.
„Recimo da sam malo taktiĉniji od našeg oca.
Prosto, sagledao bih još malo celu situaciju, najlakše
je potegnuti oruţje...“
94
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Bibija su nam ubili, Burone!“, prekide ga
Baladar.
„Nisam rekao da neću osvetu, već da je treba
paţljivo isplanirati“.
„Ma, šta paţljivo?! Da li je neko paţljivo pitao
našeg brata ’Ţeliš li da umreš sada, ili odmah?’“
„Baladare, sve što kaţem je da oruţje treba da
nastupi na kraju, a ne da ga poteţemo...“, izgovori
Buron, a onda širom raširi oĉi kada je video da mu
mlaĊi brat poseţe za jednom strelom.
„Baladare, šta..“, ne stiţe da završi pitanje, a
luk se okrenu ka Larnali i zategnuta struna se opusti.
Buron se brzo okrenu, iz sestrine ruke ispade
ĉaša koju je prvu napunio, a vino se prosu po podu.
Na Larnalu pade zmija tigrastih šara, probodena stopu
iza jezive glave. I takva, smrtno ranjena, oštrim
zubima zagreba list devojke koja vrisnu. Ona odmah
skoĉi u stranu, i svojim noţem zada kobni udarac
odjednom nepomiĉnom biću koje joj se sa vrha vrata
spuštalo ka vratu kada ga Baladar spazi.
„Krait! Tigrasti Krait“, uzviknu Buron.
„Otkad oni idu ovoliko visoko, brate? Otkad se
oni kreću danju?“, upita Larnala, pa oseti da joj
klecaju kolena te se uhvati za naslon stolice pre nego
što ĉuĉnu.
„Zubi! Straţa! Brzo po Ulona! Neka se zatvore
kapije dvora i srednje kapije grada. Skakaĉ!“, povika
Buron.
„Skakaĉ? Ovde?“, reĉe Baladar, pa isuka još
jednu strelu i istrĉa na terasu, viĉući „Ne vidim nikoga,
Burone! Kako izgleda? Ko je on?“
Buron pritrĉa sestri, a oko njega su odmah bili i
verni Zubi, kojih nije bilo baš kada su morali biti tu.
„Ne brini, Larnala. Ulon će to da sredi, samo je
ogrebotina“, proba da uteši princ sestru.
„Heh... Ne vidim te, Burone. Samo neka
magla... I glava... boli“, reĉe ona.
95
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Otrov već deluje“, pomisli prestolonaslednik,
ali ga ruka starca pomeri u stranu pre nego što je išta
izgovorio. Ulon Metalni je već bio tu, a u sledećem
trenu je, zavukavši ruku u svoju torbu, odmah privio
nešto na ogrebani list i naredio straţi da je usprave u
stolici.
„Sada je tako uspravljenu ponesite u njenu
odaju. Brzo!“, reĉe sholar dvora Juga, pa skidajući
pregatu nervozo sa glave poĊe za njima, a Buronu i
Baladaru reĉe: „Vas dvojica ostanite ovde. Sada joj ne
moţete vi pomoći, samo Bog milostivi i ove travke
koje mi je dao“.
NajmlaĊi
Boarov
sin
poţele
da
bude
neposlušniji nego ikada, ali ga brat uze za nadlanicu i
reĉe „Ostani. Sada mi trebaš miran, dok otac ne doĊe
veĉeras. Ĉuješ li me?“, prodrma ga Buron.
„Ĉujem... Skakaĉ.. Pobegao nam je, brate“,
reĉe Baladar.
„Skakaĉ moţe da izgleda kao starica ili dete, jer
i starica i dete mogu da budu skakaĉi. Ništa mi tu
nismo mogli da uradimo što nismo“, reĉe princ.
„Ali, on mora da je tu. Tu negde, blizu dvora.
Uĉili su nas da ne moţe biti više od hiljadu stopa od
ţivotinje kojom upravlja...“
„Straţa će uĉiniti svoje, ako se ikako oda.
Sumnjam da će se to desiti, jer na Zanta ne kreću
naivni, samo oni koji vrlo dobro znaju šta rade“.
„I zato će platiti, brate. I za Bibija, i za Larn...“,
reĉe Baladar, a prestolonaslednik ga prekide.
„Za Larnalu neće niko morati ništa da plati.
Ulon će to srediti. Veruj mi. Ĉuješ li me? Otvori oĉi,
ovo je rat, ovakvih scena, i još gorih, nagledaćeš se od
jutra do mraka, iz dana u dan. Razumeš li me?“.
Baladar isprva nije odgovarao. Samo je zurio u
starijeg brata i tek kada su glasovi straţara koji su
nosili njihovu sestru utihnuli dalje u hodniku, upita:
„Rat, kaţeš? Jesi li i dalje protiv njega, brate?“
96
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Isak
Tadţ i Fengor su već bili pokraj konja u
dvorištu unutrašnjeg bedema Juţne straţe kada im se
Isak pridruţio, opraštajući se od Ramine na
stepenicama.
„Neka vas Dobro ĉuva. I reci momcima da
odmah pošalju pticu kada stignete, da znam da ste u
redu“, reĉe mu supruga, koju on poljubi, a onda
uzjaha, uze od mladog štitonoše šlem i mlat, te bez
mnogo reĉi izjaha kroz kapiju.
U pratnji desetak vojnika krenuli su put Juţne
kule, u koju su došli kada ih je već druga noć sustigla.
„Ĉudni su mi ovi vaši gradovi bez gospodara“,
reĉe Fengor sjahavši po tmini.
„Sve tri Kule imaju gospodara, ali je gospodar
Vort Gul obiĉno u Zapadnoj“, podseti ga Tadţ o
poretku na Velikom jezeru, bar kada se o tri grada
Severa radi.
„Znam, ali svejedno, grad nije grad ako
gospodar nije u njemu. Kad maĉke nema, onda
miševi...“, odgovori mu mladi sholar, ali ih Isak
prekide.
„Hajdemo unutra, ne volim da se mnogo
druţim sa prolećnim kišama. Naroĉito ne noću“, reĉe
im Daladur.
Gradska straţa ih doĉeka srdaĉno, uz naklone i
uobiĉajeni protokol, a onda ih jedan od njih iznenadi:
„Gospodar Gul je tu, odmah ćemo ga obavestiti
da ste stigli“.
„Vort je tu? Sjajno. Znaĉi, biće dobre klope!“,
nasmeja se Isak, pa iznenadi i on straţara, potapšavši
ga snaţno po ramenima.
U predvorju Juţne kule, najmanjem od tri
grada Severa kojima je Gul upravljao na obodu
Velikog jezera, doĉeka ih sredoveĉni, raskošno
97
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
obuĉeni ĉovek. Pomalo pogrbljen, više pod teretom
bogatog ogrtaĉa, proćelavi domaćin reĉe radosno:
„Isaĉe! Nismo na kraj sveta, ali tebe stvarno
viĊam reĊe od Juţnjaka“, raširi Vort ruke.
„Prijatelju, da su vremena lepša, mogli bismo u
lov. Kao u davna vremena, kad sam uĉio od tvog oca
neke trikove“, odgovori Daladur.
„Nebesa neka mu se smiluju. Imalo se šta od
njega uĉiti. Nego... Ko su ti ovi momci? Od kad ti to
putuješ u društvu sholara, i to sa dvojicom? Mislio sam
da ti je Sabedorija mrska kao i RĊa“, nasmeja se
gospodar Kula.
„Duga priĉa, Vorte. Ali, voljan sam da ti je
ispriĉam ako imaš kakvog peĉenog vepra“, odgovori
Isak, radostan što je naišao na Gula kog nije ni
oĉekivao da će sresti.
„Gospodaru Isaĉe, zbog kolena, uzmite
samo...“, reĉe mu Tadţ, ali ga Daladur prekide.
„Momĉe, rekoh ti juĉe da ću lan i mladi sir jesti
tek kada ne budem više mogao sam da ustanem iz
kreveta. Do tada me pusti više sa tim novotarijama
koje vas uĉe. Ĉuj, laneno seme naspram vepra. Ha!“,
izgovori Isak, pa poĊe za Vortom.
U velikoj gostoprimnici se ubrzo naĊe
raznoraznih Ċakonija, a posude su se priliĉno brzo
praznile, naroĉito ispred gospodara Juţne straţe.
Smeh koji se gotovo neprestano ĉuo odmeni
odjednom Vortovo pitanje:
„Ne reĉe mi ti, što ti sin ne putuje sa tobom,
nego ispred tebe? Varlond je došao još ranije tokom
dana, uzeo novog konja i otišao dalje bez mnogo
pojašnjenja? Samo je rekao da ţuri“.
„Strašna vremena se spremaju. Ima u Hladnoj
zori neka posla, koja je odlagao zbog zime, pa je
otišao dok ne poĉne sve ovo što je neminovno“,
odgovori Daladur uz poslednji zalogaj.
98
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„U Hladnoj zori? Šta će on kod Sione? Od kada
je muţa izgubila od divljih zveri kao da više nije sva
svoja. Ne znam ni što je dvor Visokog još drţi za
sposobnu ţenu“, upita Gul.
„Ne ide kod nje... Svratiće da je poseti kako i
red nalaţe, ipak ona gospodari tim gradom, ali ima on
neka druga posla, u samoj Hladnoj zori. Nego... šta ti
misliš o svemu ovome?“, skrenu brţe-bolje Isak temu,
ne ţeleći da otkriva prave namere sa kojima je
Varlond krenuo na zapad.
„Šta mislim o ĉemu? O ratu? Kada kralj poziva,
Vortovo je samo da klimne glavom. Nema šta tu da se
misli, Isaĉe. Pa, Rargu su i drugo dete ubili zlotvori,
ponor neka ih sve proguta!“
„U ponor sa njima, da... Strašne su to stvari,
Vorte. Nezamislive. Ne mogu ni da pomislim kako bih
reagovao da se mojim... Nego, Gule, da bar malo
skrenemo misli sa toga. Krećemo ranom zorom dalje,
u prestoni grad. Mogu li da raĉunam na tvoju podršku?
Trebaće mi bar nekoliko vojnika, tek koliko za pratnju.
Maltene sve svoje sam iz Juţne straţe poveo sa
sobom, ostali su odavno otišli sa barjacima na kraljev
poziv... Morao bih bar nekog od njih da vratim dole.“
„Naravno, Isaĉe. Put ka Severu je bezbedan,
ako se to ikada moţe reći zbog zveri, slobodno pošalji
sve svoje ljude nazad. I meni je većina uveliko otišla
na mesto okupljanja, ali odmeniće te tvoje nekoliko
mojih. Šta je to, do Kandţe samo, ne brini“, reĉe Vort.
„Šta je to... Kako da ne“, pomisli Isak, srećan
što će ţeni vratiti bar neke ĉuvare uoĉi tmurnih dana
koji su delovali kao neminovni.
Mladi sholari su ćutke pratili priĉu dvojice
gospodara gradova Šumskog kraljevstva. A onda se,
kada i Isak, pridigoše sa stolica, siti i zahvalni na
gostoprimstvu.
„Vreme je za poĉinak“, reĉe Daladur. „Ne trudi
se da ustaješ rano, prijatelju, mi ćemo sa prvim
99
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
zracima sunca već biti u sedlima. Ako sunca uopšte
bude od ovih oblaka“.
Bilo ga je, ipak, u zoru, ali zubatog. Sa Severa
prava zima odlazi znatno kasnije u odnosu ostala ĉetiri
kraljevstva, pa je neretko da i u prolećne dane sneg i
dalje pokriva lige i lige prostranstava.
U pratnji dvostruko manjoj od one koju su imali
kada su pošli iz Juţne straţe, uputi se troĉlana
druţina, zajedno sa petoricom vojnika, na drugi deo
svog puta. Prolazak kroz Severnu kulu, samo zbog
nuţnog zadrţavanja, bio je tek noćenja radi, a prvi
naredni zalazak sunca doĉekali su već podno brda po
kojima je kraljevstvo bilo poznato. Uz nepregledne
šume, gotovo veĉni sneg i divlje zveri, svakako.
Upravo zbog krvoloĉnih ţivotinja, a Severom
su, i pre pojave ljudi, vladali zimski vukovi, sneţni
lavovi, beli tigrovi, medvedi i orlovi, dobar deo
drumova nije bio nalik ostalim kraljevstvima. Oni
opasni delovi puteva kroz planinski venac uz koje je
bila naĉiĉkana gusta šuma, imali su posebnu zaštitu.
Ograde.
Kameni drum je, kao i svuda na Severu, bio
širok od 15 do 20 stopa, a upravo je dodatnim
kamenjem bio oiviĉen. Na mestima gde je šuma bila
tik uz stazu, iz tog kamenja virila je ograda, koja se
uzdizala do desetak stopa u vis. Drveni stubovi su je
drţali na po jednoj duţini konja, a spajani su redovima
debelih metalnih ţica, koje su sluţile da zveri ne proĊu
iznenadno na put kojim se kreću ljudi. Bar je tako bilo
leti, nakon popravki ograda. Zimi je, meĊutim, što
zbog velikih nanosa snega, što zbog gladi jezivih
stvorenja, ograda na mnogim mestima popuštala.
„Prolećna šetnja našim kraljevstvom. Milina.
Ako ţeliš da ti srce bije ludo sve vreme tokom puta“,
reĉe glasno Isak, dok mu se brk smešio.
Onda pogleda Fengora koji je prvi put video
severnjaĉke ograde na drumu, pa se nasmeja glasnije.
100
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Šta bi, momĉe? Nije svejedno? Ha!“
„Ima zveri i na Jugu, gospodaru Isaĉe. Samo
osmatram predele, straha u meni odavno nema“.
„Fengore, ako meni koji sam na Severu
odrastao ni dan danas nije svejedno da tik posle zime
proĊem drumovima, onda znam kako je tebi, veruj
mi“, dobaci Tadţ.
Fengor nije delovao kao da mu je ta tema
zanimljiva, primeti Daladur. Mada, njemu je retko koja
tema bila dovoljan poziv da se stvarno raspriĉa.
Iskoristivši trenutak kada je Tadţ poĉeo da sa
vojnicima razgovara o ĉasovima kroz koje je prolazio u
Sabedoriji sa lakoćom, Isak pogledom pozva Fengora
da mu se pribliţi. A onda neprimetno ubrza kas kako
bi sa njim porazgovarao bez da to pratnja i drugi
mladi sholar ĉuju.
„Reci mi, momĉe... Znaš li zašto sam izbaĉen iz
Sabedorije?“
„Gospodaru Isaĉe, mislim da to nije tema koja
je trebalo da me interesuje. Ne, ne znam. Nisam se
raspitivao. Mada, govorilo se po školi da ste jedan od
retkih koji su izbaĉeni. Detalje mi baš i nisu otkrivali“,
odgovori Fengor.
„Uhvatili su me da pokušavam da izvedem neku
ĉaroliju. Našla ova stara luda neke stare spise, u
zabranjenom delu stare biblioteke i... Eto“.
Fengor odćuta, iako se u njegovom ĉudnom
pogledu paţljivom posmatraĉu moglo proĉitati „Što bi
se to mene ticalo?“. Isak se, meĊutim, nije na tome
zaustavio.
„Slušaj me, momĉe. Video sam šta si uradio
kada smo bili opkoljeni. Ono što si izveo nije bilo ništa
što se uĉi na predavanjima iz Supstanci, zar ne?“
„Gospodaru... Moţda su u vaše vreme uĉili
sholare neke druge stvari. Niste, uz svo uvaţavanje,
napredovali u školovanju kao ja, do poslednje, pete
godine. A ja sam posle ĉetvrte odabran za Vatrene.
101
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Znate vrlo dobro da su u našem redu Supstance jedan
od vaţnijih predmeta koji se izuĉavaju u petoj...“, reĉe
Fengor, ali ga Daladur prekine.
„Mani me takvih pojašnjenja. Nisam od juĉe,
Fengore. A i prošao sam kroz Sabedoriju... Koliko,
toliko. Kakve god da su supstance, šta god da se meša
jedno sa drugim, nije potrebno da se toj smesi bilo šta
šapuće da bi delovala“, izgovori Daladur, pa zaćuta, ne
skidajući pogled sa sagovornikovog lica.
Mladi Sholar raširi svoje oĉi, ĉesto skupljene
kao da ĉkilji. Ali, osta nem. Za razliku od Isaka.
„Šta god da si tamo uradio, nemoj da sam te
više ikada video da pokušavaš bilo šta sliĉno. Još uvek
nisi sholar, Fengore, a samo oni imaju tu privilegiju da
im glava ne leti zbog ĉarolija. Doduše... meni je ta,
sudbina sholara koji su uhvaćeni da to rade, još gora
od smrti“, reĉe Isak.
„Mislite na veĉno progonstvo? Ne brinite,
gospodaru. Mene takva sudbina ne ĉeka“.
„Sudbina? O ĉemu vi to?“, dojaha Tadţ bliţe.
„Priĉamo o sluţbi na Severu. Hladni su vam ovi
krajevi, gledaću da sluţim nekog gospodara juţnije“, u
maniru iskusnih Vatrenih izvuĉe se sa lakoćom Fengor
pred mladim kolegom, pa ućuta, kao što je to ĉesto i
ĉinio. Zatim priljubi pregatu uz svoje uši, a namesti je
i do obrva, jer je hladnoća zaista ĉinila svoje.
Prva dva dana puta po drumu koji je dobrim
delom bio oiviĉen ogradom prošla su priliĉno mirno i
priliĉno tiho. NajmlaĊim ĉlanovima te male povorke
isprva je bilo ĉudno da spavaju na stazi, ali je mnogo
ĉudnije bilo ono što im se desilo trećeg jutra.
Samo što su krenuli, sa desne strane primetiše
oborenu ogradu. To je moglo da znaĉi i sve i ništa.
Tadţ brzo sjaha sa konja, pa izbliza pogleda ţice.
„Nisu pokidane. Sneg ih je oborio tokom zime.
Mogli bismo da podignemo ova dva stuba i uglavimo ih
na njihova mesta?“
102
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„To bi bilo pametno. Samo, bez previše buke
dok radimo. Nije mudro prizvati one velike zube i to
kroz ovako otvorena vrata“, reĉe Isak, pa i sam sjaha
ne bi li se prihvatio posla.
„Gospodaru, ne morate vi“, rekoše vojnici,
bezuspešno pokušavajući da ĉoveka koji vlada Juţnom
straţom odvrate od hvatanja promrzlog drvenog
stuba. Za manje od pola sata oba su bila na svojim
mestima, a onda Isak protrlja dlanom o dlan i reĉe:
„E, sad bismo mogli i da doruĉkujemo“.
Samo što su izvadili meso i hleb koji se još
uvek ĉinio sveţim, zaĉu se rika. A onda tajac. Mladi
sholari se, nesvesno, pribiše jedan uz drugog. Isak
osmotri njihova, pa lica vojnika koji isukaše što
maĉeve, što koplja. Samo jedan je imao luk i strele. U
ruci oseti kako nesvesno steţe mlat, a onda odahnu.
Kroz ogradu vide sneţnog lava koji im se pribliţavao,
pa zastao, daleko od membrane koja je delila gladnog
i plen.
„Neće taj ni pokušati da priĊe ogradi. Previše
su oni lenji da se time bave“, nasmeja se Isak, ali
njegov smeh, dok je gledao kroz ogradu, prekinu nova
rika. Dolazila je sa severa.
Okrećući se u levo, ka nastavku druma kojim
su se kretali, Daladur pomisli „Samo da je sa spoljne
strane one druge ţice“. Nije bio u pravu.
Tri sneţna lava spuštala su se ka njima.
Drumom. Oiviĉeni ogradom, išli su pravo ka osmorki
koja je nemo posmatrala taj prizor. Zveri su se kretale
sporo, sa pogledima u koje kao da su sve ţrtve
odjednom stale. A ţrtve su od oruţja imale tek dva
koplja, strelca, maĉeve vojnika i Daladurov slavni
mlat.
„Mirno. Deĉaci, iza nas, uz konje. Strela ide
prva. Levo. Koplje u istu metu, a drugo desno. Maĉeve
spremite. I udarajte samo u glavu“, napravi Isak
taktiku u ĉetiri sekunde.
103
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
I bi kao što je rekao. Sholare je izgubio iz vida
ĉim su uzeli uzda uznemirenih konja. Bez dugog
oruţja, stajao je tik iza petorice vojnika, steţući sve
više dršku mlata koji se njihao pokraj njegovog
kolena. Potom ga prebaci u levu ruku, a drugom
šakom izvadi jedan od dva noţa koja je uvek drţao
privezana uz desnu butinu.
Napad je poĉeo strelom. Ranjeni lav je zaurlao,
pogoĊen malo iznad oĉiju, ali se, teturajući, razjarenih
ĉeljusti, i dalje kretao kao i preostala dva. Koplje ga
je, meĊutim, pogodilo iza prednje noge, prošavši kroz
grivu, a zarvši se u boĉnu ivicu leĊa. To ga je nateralo
da se nekontrolisano kreće, ali i ubrza ka vojniku koji
ga je pogodio strelom, a koji umesto nove isuka maĉ.
Isak pogleda dva preostala lava koja su poĉela da riĉu,
ali je srednji nekako naprasno odustao od daljeg
napredovanja.
„Ĉudno... Kada su u ĉoporu, zveri uvek u
ĉoporu i napadaju“, pomisli Isak, a onda zaĉu njištanje
konja, te krajiĉkom oka vide iza sebe da ih Tadţ
umiruje, drţeći ih za uzda. Fengor je, meĊutim, stajao
kao kakav kip. Samo malo ĉudnije. Malo više ĉudnije.
Kapci su mu trepereli brzinom leptirovih krila, pogled
je bio izgubljen ka visinama. Daladur nije stigao ni da
dovrši misao koju je poĉeo sa „A!? Mali je skak...“, a
trgnu ga vrisak.
Jauk vojnika na koga je skoĉio nepovreĊeni
zimski lav bio je zastrašujuć. Utihnuo je ĉim se ĉeljusti
sklopiše oko njegovog vrata, što je bila cena koju je
platio za promašaj kopljem. Cena koju je zver platila
za drski, samostalni napad bila su dva maĉa tik iza
njene lobanje, a onda i udarac Isakovog noţa ispod
potiljka. Ta probadanja stigoše previše kasno za
nesrećnika. Onaj strelom pogoĊeni lav je, bez skoka,
ranjen i gotovo na kraju snaga, obigravao oko dva
isukana maĉa, a onda ga iznenadno po kiĉmi udari
snaţna, bodljama naĉiĉkana kugla Daladurovog mlata.
104
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Urlik je bio poĉetak njegovog kraja, jer ga maĉevi
opkoliše sa svih strana, ne promašujući.
Lav koji je bio u sredini poĉetnog poretka samo
je gledao. Iako najkrupniji, kretao je korak, pa stajao.
A onda se okrenuo i bez ikakvog beţanja u pravom
smislu te reĉi, otišao uzbrdo drumom. Nedugo zatim
nestao je sa vidika sedmoĉlane druţine.
Isak, zadihan posle kratke, ali burne borbe,
osmotri njene krvave tragove.
„Ima ih i previše“, pomisli gledajući mrtvog
vojnika, a potom i sholare koji su se tresli. Fengor za
nijansu manje od Tadţa.
„Odvadite poneki kamen koji pridrţava ogradu.
Bar pet stopa neka bude razmak, da ostane ĉvrsta.
Nemamo vremena za sahrane, samo ćemo ga
prekriti“, reĉe Daladur, a svi preţiveli ga poslušaše,
dok je gledao Fengora i jedva ĉekao novi trenutak da
sa njim popriĉa nasamo.
Ostatak tog, ali i narednog dana, prošao je
uglavnom u tišini i sporom napredovanju, kako ih lav
koji je bio pred njima ne bi uhvatio nespremne. Posle
drugog, iznova sablasnog noćenja pod sve sneţnijim
delovima druma, probudi ih topot konja.
„Evo naših“, reĉe sa olakšanjem jedan od
vojnika koji je bio na straţi.
To „naši“ se odnosilo na desetak konjanika koji
su im stizali u susret, a kada su im prišli, jedan od njih
progovori.
„Gospodaru Isaĉe, kralj nas šalje po vas“.
„Kralj?“, pomisli Daladur, zbunjen jer se nije ni
najavio starom prijatelju Rargu Grunveldu, koji je
vladao
celim
Šumskim
kraljevstvom,
ostalima
poznatom kao Sever.
„Lepo od njega“, bi sve što Isak progovori, pa
se posle penjanja na konja uputi ka Kandţi do koje je
ostalo tek nešto više od dana jahanja. Već prvog
naiĊoše na mrtvog belog lava na putu, tako blizu
105
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ograde koja se tu završavala, jer i šume više nije bilo
u tom kraju.
„Juĉe nam je izašao u susret, sam. Divlja zver,
prava. Krenula na nas deset“, pojasni jedan od vojnika
iz nove pratnje kako je skonĉala ţivotinja koja se
neobjašnjivo nije mešala u prethodnu borbu u kojoj je
mogla da se pošteno nasiti.
Jahanje
se
nastavilo
bez
bespotrebnih
zadrţavanja, a onda se, baš po planu, pred putnicima
ukazaše obrisi Kandţe.
Prestoni grad Severa nalazio se na ušću dve
reke, koje putnici nisu mogli da vide jer su stizali sa
juga. Prvo ugledaše slavne visoke drvene ograde koje
su vekovima odolevale i zimi, i zverima, i napadaĉima.
Kada su prošli kroz veliku kapiju, pred njima se ukaza
ledom još pokriveni jarak koji je okruţivao Kandţu, a
iza njega kamenom opasani grad sa brojnim
straţarskim kulama.
„Kralj vas ĉeka, gospodaru Isaĉe“, reĉe im
jedan od Štitova, kraljevih ĉuvara, koji im izjaha u
susret.
„Rule, ti li si to?“, upita Daladur ĉoveka koji mu
se obratio.
Odgovor je stigao kada je skinuo šlem.
„Rul Dovik, Štit kralja Šuma. Glavom i
bradom“, reĉe ĉovek kome nije bilo više od 30 leta, a
koji je imao i krupnu glavu, a i ništa sitniju bradu. I
priliĉno sumorno lice.
„Sanator je njegov mlaĊi brat. Nestao je u
Novom svetu u ekspediciji“, ĉu Isak kako Tadţ
pojašnjava Fengoru ko ih je od 30 Štitova, koliko ih
uvek ima uz kralja Severa, doĉekao.
Isak primeti na Rulovom licu da je, za razliku
od njihovog poslednjeg susreta, potpuno nestala
njegova nekadašnja vedrina. Razumeo je zašto,
razumeo je i zašto mu nije do razgovora, baš kao što
je to Tadţovim objašnjenjem shvatio i Fengor.
106
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Skoro pun sat jahanja od kada su prošli kroz
kameni bedem bilo je potrebno da se doĊe do dvora
Grunvelda, sa kog su bile skinute sve bele zastave i
postavljene crne.
„Crni dani, crne zastave“, uzdahnu Isak,
brbljajući sebi u bradu.
Doĉeka nije bilo na ulasku, ako se ne raĉunaju
Štitovi koji, poput Rula, ništa nisu progovarali. „Njihov
posao i nije da priĉaju. Moj će biti da priĉam najbolje u
ţivotu“, reĉe sebi u bradu Daladur, pa proĊe kroz
velika drvena vrata išarana ornamentima i ugleda na
kraju dvorane kralja kako sedi na svom prestolu.
Njegove porodice nije bilo u blizini, što ga vrlo
iznenadi, jer je u kraljici Lei, svojoj daljoj roĊaki,
oĉekivao veliku, makar jedinu podršku svojim
nastojanjima. Bilo je tu samo nekoliko tmurnih lica,
mahom ĉlanova kraljevog veća i jedan novi, a po
godinama vrlo stari sholar.
„Sagnite glave kada mu priĊemo i ne diţite ih
dok vam on to ne kaţe. I, ni reĉ“, naredi Isak
sholarima. Poslušali su ga, hodajući korak iza njega,
koji je bio u sredini.
„Kralju Šuma, odani sluga tvoj Daladur iz Juţne
Straţe, tebi je na usluzi i ponizno moli da ga udostojiš
ove posete“, bi prvo što je Rarg ĉuo od gostiju.
„Znam ko si, Isaĉe. Digni glavu, pa reci šta ćeš
u ovom tuţnom domu a ne uz svoju vojsku, koju
poslah ka istoku?“
Isaku se nije svideo ton, iako je itekako
oĉekivao da njegov prijatelj nije raspoloţen. U ovom
glasu, meĊutim, osetio je veću dozu ljutine nego što je
mislio da će biti sluĉaj.
„Voleo bih da porazgovaramo o tome nasamo“,
reĉe gospodar Juţne Straţe.
„Ĉemu tajanstvenost? Od koga ja da se
skrivam, i to u sopstvenom dvoru? Nikada meĊu nama
nikakvih tajni nije bilo, Isaĉe. Ili ih to sada ima?“,
107
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
upita Grunveld, koji je od Daladura bio pet godina
mlaĊi, ali je delovao starije zbog usahlog, i dalje vrlo
krupnog lica koje je prekrivala kratka, gusta brada.
„Nikakavih tajni pred svojim kraljem nemam“,
reĉe Isak, posmatrajući Rarga, a govoreći sebi
„Ovakvog ga ne znam. Ni kada je Brila izgubio u
Velikom ratu, nije bio ovakav. Nešto se desilo što ne
znam“.
„Nemaš nikakvih tajni? Zaista? Onda moţeš da
mi kaţeš šta to pokušavaš?“, reĉe kralj, izazivajući
pomalo i jezu svojim tonom, a naroĉito poslednjim
reĉima.
„Kralju moj, moja jedina namera sa kojom sam
doputovao ovde, i izgubio jednog saputnika zbog zveri
usput, je da pitam nešto svog gospodara o onome što
sledi“.
„Ha! Da pitaš? Šta je to ostalo nejasno,
Daladure, kada su mi i drugo dete ubili?“
„Nikada mi, koji nismo izgubili decu, nećemo
moći da razumemo tvoj bol, kralju. Nebesa neka im se
smiluju, i Brilu i Mini. Došao sam da pitam nešto
drugo. Odoše li u kraljev zaborav moji saveti u
Velikom ratu?“, upita nešto hrabrijim tonom Daladur.
„Tvoji saveti su spasili ţivote mnogih, Isaĉe, a
mnogima iz RĊe presudili. Šume ti to nikada neće
zaboraviti. Samo... putovao si toliko da bi me pitao o
onome što je bilo pre pet godina? Da ĉujem, šta te to
dovodi ovde, stvarno? I, nisi mi odgovorio, zašto nisi
sa svojom vojskom?“
„Neću okolišati. Došao sam da molim. Za mir“.
„Za mir!?“, prodera se Rarg Grunveld i usta sa
svog prestola. „Za kakav mir, Daladure!? Sa onima
koji su mi ćerku, moje prvoroĊeno dete ubili? Zbog
toga si došao ovde, da me moliš za... mir!?“, reĉe kralj
i priĊe bliţe trojki koja je doputovala iz Sabedorije, pa
pogleda malo u stranu, ka Štitovima, ĉekajući
pojašnjenje od gostiju.
108
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Došao sam da molim i za mudrost. Ona uvek
ustukne pred nemirom, ako se nemir nastani u srcu.
Došao sam da je probudim, jer znam da je u mom
kralju oduvek bila“.
„Drskiji si no inaĉe, Daladure. Još me praviš i
ludim! A morao bi da paziš na ono što priĉaš. Naroĉito
sada...“, okrenu se naglo Rarg Grunveld ka gostima i
dreknu: „Naroĉito sada - kada si uz one koji su mi
Minu ubili!“, besnim pogledom i strašnim glasom kralj
dovrši reĉenicu.
Isak se prenerazi zbog tih reĉi, pokuša da kaţe
nešto, ali ga Rarg prekide, drekom.
„Varlonda su ti stigli Gulovi vojnici. Nosio je
tvoju poruku Obalama! Obalama!? Pismo koje mi je
Vort poslao pticom sve pojašnjava. Ali, ti i dalje
nastavljaš da glumiš odanost, i to bez ikakvog stida!
Trebalo bi da ti presudim sam ovim maĉem!“, dreknu
kralj i isuĉe oruţje, baš kao i svi Štitovi koji su bili
leĊima uz zidove dvorane.
Isak pogleda levo i desno, te kleknu, a za njim i
Tadţ i Fengor. Daladur brzo izgovori:
„Poslao sam sina da Arilionu kaţe samo jedno.
Da se brani, kao što se svako muško brani u ratu, ali
da ti, kralju moj, ne odgovara na to sopstvenim
napadima. Dok ne saznamo istinu“.
„Mi?! Koji mi, Isaĉe? Sa krvolocima šuruješ, sa
decoubicama? Sebe si stavio iznad kraljeve volje!? Ti!
Pa... da nije onoga iz Velikog rata, srce bih ti sada
išĉupao golim rukama... izdajniĉe!“, viknu besni
Grunveld, pa zastade. A onda dreknu, odlazeći ka
prestolu:
„U okove! U okove sa njima, svima!“, izgovori
kralj, smesti se zatim u tron i dodade: „Umrećeš
Isaĉe, ali ne od moje ruke. Neću da ih priljam krvlju
onoga kome krv kraljeva nije sveta, i to samo zbog
Lee i onih godina u kojima si me još i sluţio. Pustiću
109
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
da zveri to urade“, reĉe Rarg, ne mareći za povike
sholara i Daladura dok su ih Štitovi vodili van dvorane.
Već sledećeg trena, u okovima, bili su na
konjima. Rul Dovik bio je na ĉelu male kolone i sve što
je rekao stalo je u jednu reĉ, nakon što je Tadţ upitao
gde ih vode.
„Sablast“.
Tadţ nije verovao svojim ušima. Isak je bio na
konju, oborenog pogleda, znajući vrlo dobro šta sledi.
Fengor je ponovo raširio svoje oĉi, pitajući sholara do
sebe: „Zar je moguće?“. Odgovorio mu je glasno, da
ĉuje i Daladur i malobrojna pratnja.
„Da, Fengore, Sablast. Tamo ćemo umreti. Kao
i hiljade njih u gradu-tamnici“.
Rul se umeša, uz kiseli smešak kada je povorka
kretala.
„Taĉnije, momĉe, umire se ispred Sablasti. Baš
gde zveri ĉuvaju najbolju šumu koju treba seći za
kraljevstvo. A tamo se umire svakog dana. Zato će
vam put do tamo biti jedina preostala radost u ţivotu“,
reĉe Rul Dovik, uzdahnu, pa dovrši: „Milostivo od
našeg kralja... Milostivo, za izdajnike. Zbog brata bih
vam odmah presudio, da se pitam. A ne pitam se, bar
ne ovoga puta. Presudio bih vam ovim maĉem, kao
što sam mnogima. Ovako će to umesto mene uĉiniti
neka ĉeljust iz šuma podno zidina Sablasti“.
110
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nil
U mislima su mu još uvek bili Tina, Alek i Nejt.
Na Vihoru više nije jurio kao sumanut, već mnogo
pristojnijim galopom, ali mu mladi sholari i devojka uz
koju je vojevao na završetku Velikog rata nisu izbijali
iz glave. „Sigurno su dobro. Moraju biti dobro dok ih
ne oslobodim“, mislio je dok se bliţio šumarku u kome
je ţeleo da odmori konja pre poslednje deonice puta
do Ţdrepĉevog vriska.
Nil je vrlo dobro znao u kakvu opasnu avanturu
se upušta, ali ĉinjenica da se sprema za ulazak u grad
kraljevstva koje se sprema da uništi njegovo bila je
jedino rešenje u tom trenutku. „Samo da je Gotral
tamo. On nam je jedina nada, prijatelju“, pomilova
konja po grivi pa ga priveza za nisku granu starog
drveta i reši da protegne noge. „Još kada bih na kakvu
hranu naišao, ovaj dan bi i liĉio na nešto“, pomisli. No,
sve na šta je naišao blizu mesta na kome je sjahao bili
su ĉudni, milozvuĉni tonovi. Neko je svirao lautu,
usred šume.
Mladi Arilion reši da ĉuĉne. Brzo prešavši od
grma do narednog drveta, poĉe da se pribliţava izvoru
melodije, tiho. Muzika je sve više prijala, kao što je
sve više bila i iznenaĊujuća. Kod trećeg drveta kod
kog je došao, doĉeka ga iznenaĊenje. Samo što je
prislonio lice uz stablo, povijen, a na tridesetak stopa
od sebe video kako mladić sedi na panju i svira, na
boĉnoj strani vrata oseti oštricu maĉa.
„Zar opet...“, pomisli Nil, svestan da ovoga
puta zasigurno neće ugledati nasmejano Tinino lice
kada se okrene. I nije.
Pred njim je, u punoj ratnoj opremi, stajala
visoka, snaţna devojka. Imala je pomalo zaĉuĊeno,
lepo, ali vrlo rešeno lice. Širokih ramena, sa zelenom
trakom Juga oko obe mišice, maĉem je pratila njegovo
pridizanje.
111
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ne znam ko si, ali nikakvo zlo ti ne ţelim“,
reĉe prestolonaslednik Obala.
„Ne znam ni ja ko si, ali nikakvo zlo mi i ne
preti dok me maĉ sluţi“, reĉe mu ona, nasmejavši se
na tren.
„Samo sam u prolazu kroz šumu. Konj mi je
umoran, tek koliko da predahne pa idem dalje“,
izgovori Nil, a onda oseti da mu se maĉ sve više
pribija uz koţu dok ga je neobiĉno snaţna devojka
odmeravala pogledom. Celog.
„Mislim da tu laţ ne bi ni neko dete shvatilo
ozbiljno. Ko god da si, upravo ćeš da saznaš kako
špijuni završavaju na Jugu“, reĉe mu ona, gledajući ga
od glave do pete, iznova.
Iskoristio je trenutak njenog spuštenog pogleda
da se hitro odmakne od maĉa, sagne, uhvati je iza
pete i povuĉe tu nogu snaţno ka sebi. Ona pade na
leĊa, ali dok je Nil izvlaĉio svoj maĉ iz korica, a brz je
bio baš onoliko koliko bi Kars od njega to uvek traţio
dok su veţbali, i njegova protivnica već je bila na
nogama.
„Brza si, nema šta. Ali, kaţem ti opet, ne ţelim
ti nikakvo zlo“, reĉe Nil, koji se već polako kreteo u
desnu stranu, ĉineći sa suparnicom par koji je lagano
išao po obodu samo njima znanog kruga.
„Rekla sam ti, stranĉe, dok me maĉ sluţi,
nikakvo zlo mi i ne moţeš naneti. Uveri se i sam“,
izgovori ona, pa zamahnu toliko snaţno sa obe ruke
da je Nila samo snaga njegove desnice saĉuvala od
pogibije, jer bi obiĉnog borca tako silovit udar seĉiva
gotovo prepolovio.
U sledećem trenu, samo što su se maĉevi
susreli prvi put, muzika prestade, a Nil zaĉu glas koji
mora da je pripadao sviraĉu.
„Martina! Šta se dešava, gde si?!“
„Ne brini, Trife, tu sam. Samo nekom strancu
stavljam do znanja kako treba da se ponaša sa
112
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ćerkom gospodara Ţdrepĉevog vriska“, odgovori ona,
a onda naizgled zamahnu opet, pa zaustavi maĉ, te se
obrnu oko sebe i na kraju te rotacije proĊe oštricom
tamo gde je bio Nilov vrat. Bio.
Za nekog ko je sa Karsom veţbao toliko
godina, udarac iz okreta bio je hiljadu puta viĊena
rutina. Ĉim je spazio pokret ruke koji je zaustavio
maĉ, te Martino okretanje glave u stranu, shvatio je
šta sledi. Uveliko je bio u ĉuĉnju kada je maĉ proleteo
iznad njegove glave, koju on odmah probaci pokraj
njenog struka, a obgrlivši rukama devojku obori je na
tlo. Maĉ joj je ispao, a njegov se brzo našao pod
njenom bradom.
„Niko me nikada nije pobedio... Bar ne tako
brzo. Reci mi ko si, stranĉe, da bar znam ime
poslednjeg ĉoveka kog sam videla pre nego što odem
Bogu?“, upita ga ona.
„Zovem se... Ari. I, ne ţelim ti nikakvo zlo. Ako
to budem morao još neki put da ponovim, tebi stvarno
onda ne vredi priĉati“, reĉe on, nasmeja se i pruţi joj
levu ruku.
Gledala ga je odozdo, više zbunjena nego
uplašena. Zapravo, straha u toj snaţnoj devojci nije
bilo uopšte, ili ga je vešto skrivala. Pruţila mu je ruku,
a onda tako brzo uvrnula, da Nil nije ni stigao da
odreaguje. Njena noga ga klepi podno šake kojom je
drţao maĉ, te on odlete u stranu, daleko od njenog.
Već sledećeg trena, sa obe noge ga je udarila u
stomak, skoĉila iz leţećeg poloţaja na svoja stopala i
bacila se po svoj maĉ. Dok ga je uzimala, on se, drţeći
podno rebara, seti jednog od ĉetiri pravila koje ga je
Kars stalno terao da ponovi: „Brzina je vaţnija od
oruţja“. „Da, Karse... samo, lakše je sa oruţjem“,
pomisli dok se bacao u stranu, napravivši kolut
unpared te uze svoj maĉ. Ples je opet mogao da poĉne
po krugu koji su samo oni videli.
113
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Martina! Jesi li dobro? Reci mi šta se dešava“,
ĉu Nil kako je sviraĉ doziva, ali spazi pokraj njenog
oruţja da Trif nekako gleda iznad njih, a ne pravo u
dva borca koja su se spremala da nastave svoju bitku.
„Ne znam ko si, Ari, ali priznaću ti, previše si
lep da bih te ubila odmah. Pustiću te još malo, da se
nagledam tog lica. Ne nadaj se da će dugo potrajati“,
reĉe Martina, pa viknu „Sve je pod kontrolom“ i
zamahnu velikim maĉem. Udarac nije bio snaţan kao
prvi, niti je Arilion morao da izvede nešto posebno da
bi ga izbegao, ali njegova ĉetiri naredna pokušaja da
nešto uradi svojim oruţjem bila su neuspešna. Svaki
put bi naleteo na brzu odbranu, koja je odmah
prelazila u napad.
„Vešta si. Šteta što ćeš ponovo biti na leĊima.
Ne nadaj se da ćeš dugo na to morati da ĉekaš“,
izgovori Nil, a onda preĊe u potpunu ofanzivu.
Pokušavao je da izbije maĉ iz ruku devojke, koja je
ipak bila snaţnija nego što je to mogao da pretpostavi,
ĉak i posle onog uvodnog, razornog udara koji je jedva
zaustavio. Nije imao nameru da je povredi, ali ni da je
pusti da se razmahne, jer je delovala sve opasnije
kako je vreme odmicalo. A onda je izveo nešto ĉime je
i Karsa svojevremeno uspeo da razoruţa. Istina, samo
jednom, jer je prilikom sledećeg pokušaja da tako
iznenadi slavnog Trozupca dobio jedan od najbolnijih
udaraca balĉakom u svom ţivotu.
Taman kada je posle ĉetvrtog pokušaja
olabavio zglob i pustio da mu maĉ ne stoji više
uspravno kao do tada, shvatio je da je mamac uspeo.
Delovao je iscrpljeno, malo više nego što je to uistinu
bio sluĉaj, što ona iskoristi da zamahne snaţno, sa
obe ruke, ne bi li mu pokretom seĉiva odozgo maĉ
oborila na travu. No, baš tada, Nil svojim slobodnim
dlanom odozdo uhvati oštricu svog maĉa, kleknu, te
kada je zaustavio udarac, brzo se okrenu u ĉuĉnju i
petom udari po njenoj, na koju je prenela celu teţinu.
114
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Martina polete, te pade u stranu, a on se baci na nju.
Odmah ju je okrenuo licem ka zemlji, a maĉ, drţeći ga
opet sa dve ruke, podvukao pod njen vrat.
„Mislim da je vreme da završimo sa ovim“, reĉe
razoruţanoj suparnici, na kojoj je bio celom svojom
teţinom.
„Kada sam rekla da si lep, nisam te pozvala u
sebe“, izgovori ona, pa poĉe da se batrga, ali
bezuspešno. Kolena su mu bila izvan njenih, a stopala
je već podvukao sa unutrašnjih strana njenih listova.
Drţao ju je potpuno bespomoćnu.
„Slušaj... Martina. Evo mog predloga. Pustim te
da ustaneš, a ti ne pokušaš da me ubiješ, već me
saslušaš“, reĉe joj on.
Trenutak tišine kao da je potrajao. I kao da je
osetio kako se telo pod njim polako izvija. Gotovo
neprimetno, ali na onaj ţenski, ne ratniĉki naĉin. Tek
nakon što je taj pokret zadnjicom sporo, vrlo sporo
privela kraju, onda je progovorila.
„Pristajem“.
Izvukavši oštricu polako ispod vrata, dok joj je
drugim dlanom drţao kratku crnu kosu, Arilion se hitro
baci u stranu i uze njen veliki meĉ. Bitka je i zvaniĉno
bila gotova.
Kada se pridigla, stresla dlanovima lišće sa
sebe, upita ga pogledom šta ţeli od nje.
„Krenuo sam u grad tvog gospodara oca.
Nikakvo zlo ne ţelim ni tebi, ni njemu, ni sviraĉu...“
„To mi je brat“.
„Brat? Zašto ti nije pomogao?“
„Zato što je slep. A sad mi... Ari, reci šta ţeliš
od mene, pa da završimo sa ovime“.
„Ţelim samo da što pre stignem do Ţdrepĉevog
vriska. To je sve“.
„Šta ćeš u gradu mog oca? Nisi sa Juga, rat
poĉinje, svi su na nogama. Kako da znam da nisi
špijun?“
115
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Moraćeš da mi veruješ na reĉ. I na ova dva
maĉa u mojim dlanovima. Imam neka posla u gradu
dok rat ne poĉne, a ne bih da ĉekam da se on završi
pa da tek onda to obavim“, reĉe Nil i, potpuno
iznenadno, baci joj njen maĉ.
„Mogao bih sa tobom ovako do sutra. Štaviše,
prijalo bi mi, jer mislim da nikada nisam sreo neku...
takvu ţenu. Ali, stvarno ţurim“, reĉe joj.
„Devojku, ne ţenu“, odbrusi ona glasom u
kome se videlo da joj je krivo što je naišla na boljeg
od sebe. Ali, vrlo brzo njen pogled se od oborenog
uspravi ka njemu. I ponovo ga osmotri celog. A onda
mu reĉe:
„Dobro. Recimo da nikome neću reći da si mi
pravio probleme. Ali, samo ako...“
„Ja ti pravio probleme? Vi, devojke, stvarno
umete da pogrešno tumaĉite stvari. Pa, ko je ovde
koga...“
„Martina! Jesi li dobro, reci mi bilo šta!“, stizao
je Trif, sasvim polako, ispitujući dugim štapom teren
ispred sebe, dok je pod miškom nosio lautu sa šest
ţica.
„Sve je u redu, brate. Imam novog...
poznanika. Ari se zove“.
„Ari?“, reĉe Trif, prišavši potpuno, a onda, posle
Nilovog „Da“ napravi još nekoliko koraka i dotaknu lice
zbunjenog mladića. Opipa mu bradu, obraze, kosu... a
onda ponosno pruţi ruku.
„Trif Virol, sin lorda Norberta, gospodara
Ţdrepĉevog vriska“.
„Ari... Ari Nilon“, odgovori mu prestolonaslednik
Obala, kome nije padalo na pamet da se na Jugu
predstavlja pravim imenom i prezimenom. Bar dok ne
stigne do kralja.
„Trife, Ari ţeli do grada. Verujem da nećeš
imati ništa protiv da nam pravi društvo do tamo“, reĉe
116
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
nekako naprasno srdĉana Martina, koja vrati maĉ u
korice.
„Neću, samo... Ĉuo sam borbu. To ste se vas
dvoje, ili...?“
„Nisam znala ko je. Ispostavilo se da je... da
nije neprijatelj. Opreza nikada dosta u ova ratna
vremena“, reĉe Martina.
„Predratna“, dobaci Nil, pa vrati i on svoj maĉ
za pojas, te prihvati Trifa pod ruku.
„Idem po konja samo. Jesu li i vaši u blizini?“,
upita Nil, a kada je dobio potvrdan odgovor od
devojke koja mu je pre neki minut umalo glavu
odsekla, ode po Vihora i pridruţi im se. Bez mnogo
reĉi, pomogli su oboje da se Trif uspenje na svog
ĉetvoronošca, a Arilion tada primeti nešto duţi pogled
na sebi. Iznenadila ga je ta njena znatiţelja, ali je on
nju još više: namignuo joj je iznenada i otišao ka
Vihoru, ostavivši je zateĉenu, sa donjom usnom i dalje
odmaknutom od gornje.
Pun sat jahanja do prvih vojnika Juga na koje
su naišli protekli su u razgovoru o Severu. Nil se
predstavio upravo kao Severnjak kada ga je Trif pitao
odakle je i šta traţi toliko juţno, a onda je sa njim
poĉeo priĉu o svemu i svaĉemu, gledajući konstantno
kako Martina konstantno ne skida pogled sa njega.
„I tako. Moj brat Lork će naslediti oca, iako sam
ja prvi došao na svet“, reĉe Trif završavajući priĉu o
ljubavi prema muzici, sebi i porodici.
„Pet minuta si stariji od njega, deset od mene.
Nije to neka razlika, Trife“, nasmeja se Martina.
„I nije. Ne bunim se ja. Gradom kao što je naš i
treba da upravlja neko ko moţe sam na konja, a
ne...“, i tu zastade, ne ţeleći da izgovori „slepac od
roĊenja“, iako je ostalim sagovornicima bilo jasno šta
je prećutao.
Prvi vojnici koje su sreli bili su priliĉno mladi,
primeti Nil. I svi do jednog oboriše glave, visoko
117
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
podignutih kratkih maĉeva, kakvi se obiĉno i daju
leglima, kako na Jugu zovu grupe momaka koji su na
vojnoj obuci.
„Moje leglo. Baš moje, od hiljadu deĉaka. A od
njih toliko ne znam da li bih stotinu mogla da nazovem
pravim borcima, iako već koliko za dan i oni kreću na
zapad“, reĉe Martina.
„Kada se mora...“, kratko dobaci Nil, uz
olakšanje što ima najbolju moguću pratnju do
Ţdrepĉevog vriska.
„Ari, a taj stolar kojeg traţiš u gradu... Taj...
Gotral, mora da je neki dobar ĉim si toliki put prevalio
zbog njega? Ako nije, imamo mi u zamku dva sjajna,
pa ako ti zatreba...“, reĉe Trif, ali ga Arilion prekide.
„Imamo i mi na Severu dobre. Veruj mi. Ovome
je moj otac ostao duţan kesu zlatnika dok su radili
nešto u Visokom kraljevstvu, nekakve kaveze za one
ogromne ptice. Otac mi više nije ţiv, na samrti mi je
rekao da vratim dva duga koja nije stigao da vrati on
sam“, reĉe Nil.
„Pa, baš si odabrao ove ratne dane da to
uradiš?“, upita ga Trif sa svog konja.
„Krenuo sam ja pre više od dvadeset dana,
kada od rata nije bilo ni traga ni glasa. Molim se
nebesima da ga ni ne bude“, reĉe Nil ovu poslednju
reĉenicu najiskrenije što je mogao, iako se obiĉno
molio bogovima mora, kao što to i rade stanovnici
Obala.
„Rata će biti“, preseĉe njihov razgovor Martina.
„I treba da ga bude. Ako neko ubije kraljevog sina,
treba da zna kolika je cena za to“.
„Slaţem se, slaţem... Vi na Jugu nikada niste ni
razmišljali drugaĉije“.
„To nešto na naš raĉun, Severnjaĉe?“, upita ga
ona podiţući obrve, vrlo sumnjiĉavog pogleda.
„Ništa ruţno. Samo kaţem, kod vas se odmah
zna koja je cena za zlo koje vam se nanese“.
118
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Tako je“, reĉe malo drĉnije Trif, baš kada ih je
straţa na gradskim kapijama doĉekala pozdravima, te
ih propusti na kamenom poploĉane ulice.
„Znaš li kuda ćeš, Ari?“, upita ga Martina.
„Mislim da treba da naĊem onaj vaš gradski trg
sa izvorom, pa odatle levo. Hvala što ste me dopratili,
odavde ću već moći sam“, odgovori.
„Ako ti nešto zatreba, dok si u gradu, slobodno
me potraţi u dvorcu. Lepo je razgovarati sa tobom“,
reĉe Trif iskreno.
„Hoću, Trife. Ako zatreba, hoću. Ostajte mi
dobro, oboje“, reĉe Nil, a onda se zagleda u Martinu,
klimnu joj glavom i otvorenog dlana joj se nakloni u
sedlu, a potom potera Vihora brţe i ode kasom
najvećom gradskom ulicom.
Iako velelepan, Ţdrepĉev vrisak je i dalje bio –
grad sa najvećom ergelom u svih pet kraljevstava. A
ona, iako izvan gradskih zidina, i to sa severne strane
zbog ĉega je Nil nije najbolje video jer su stigli sa
istoĉne, mirise je širila svuda.
„Ne bih nikada mogao da ţivim u ovolikom
smradu... Izvini, Vihore“, reĉe u sebi Arilion pa potraţi
trg, a onda posle nekoliko minuta lutanja stiţe do
stolara kog je traţio.
Ispred vrata nije bilo nikog. U radionici samo
stari majstor i dva mlada pomoćnika. Kada je ugledao
gosta, sedi, dugokosi stolar im reĉe „Dosta je bilo za
danas“, pokaza im da su slobodni da izaĊu, a onda
saĉeka malo, pa potrĉa ka vratima, koliko su ga noge
nosile.
„Gotrale!“, viknu Nil, radosno šireći ruke.
„Svih mi bogova plavih dubuna, da li je
moguće? Mali Aril... Otkud ti ovde? UĊi, ne stoj, i
zatvaraj ta vrata“, odgovori stari majstor.
Nilu je svaki trenutak bio dragocen. U svega
nekoliko minuta pojasni i otkud tu, i gde mora da
krene i kakva mu pomoć treba.
119
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nema ovde više nikog sa Obala, Nile. Onih
nekoliko trgovaca konjima otišli su na prvi pomen
mogućeg rata. Odveli su sa sobom i sve svoje ljude,
ima skoro nedelju dana“, reĉe mu Gotral.
„Bogovi neka mi se smiluju... Nema nikog? Ni
Klarisa? Ni onog debelog Murola, koji je sa
dvadesetoricom uvek putovao?“, upita Nil, ali je sve
što je dobio od odgovora i na naredna pominjanja
imena bilo odmahivanje glavom i sleganje ramenima.
„Ne znam šta da ti kaţem, Nile. Svi su otišli.
Samo su ove moje stare kosti ostale, a nije mi do
nove selidbe. Ovde sam proveo više od deceniju, u
miru i radu, bogove ću uskoro videti u dubinama.
Bolje da im krenem iz svoje radionice, nego sa puta
naĉiĉkanim vojskama. Sve što mogu da ti ponudim je
dobra veĉera, krevet i iskren savet – ne pokušavaj da
ih traţiš. Previše si malobrojan“, reĉe mu Gotral, pa se
nasmeja nakon poslednje reĉi, baš kao i Nil.
„Moram da ih naĊem. Ne mogu da ih pustim da
tek tako ko zna gde završe. Veĉeru ću prihvatiti, ali
idem odmah dalje“.
„Kapije se uskoro zatvaraju, sa noćnom
gradskom straţom nećeš moći tako lako da se
razjasniš kao što si to uradio kada si ujahao sa
gospodarevom decom. Prenoći, znaš kako kaţu
sholari, ’dan je za Dobro’“, izgovori stari majstor, a Nil
dovrši:
„... a noć za Dobro nije“.
Prihvativši Gotralov predlog posle kraćeg
razmišljanja, Nil je pomogao u spremanju veĉere, a
onda se, uz priliĉno dobro vino, kakvo na Jugu jedino i
uspeva, raspriĉa sa starim oĉevim prijateljem. Vreme
za poĉinak je brzo došlo, a on tada isprati majstora do
vrata. Kada je Goral otišao u kuću koja je bila odmah
pokraj radionice, princ se popeo uz stepenice,
smestivši se u jedinu sobu na kraju kratkog hodnika.
120
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ponoć još nije bila prošla, a mladom Arilionu
san nikako nije dolazio u posetu. Razmišljao je i o Tini,
i o Aleku i o malom Nejtu. I o Vei, koja ga je potpuno
zbunila svojom pojavom. I o Martini, na neki ĉudan
naĉin. Odjednom, kvaka gotovo neprimeno zaškripa, a
on se odmah lati maĉa kog je drţao pokraj sebe. U
hodniku, za razliku od sobe u kojoj je bio, ostala je da
gori tanana dugaĉka sveća, te posle otvaranja vrata
jasno spazi ţensku figuru. Taman kada je hteo da
ustane, zaĉu sada već poznat glas.
„Ari, Ari... Mnogo toga ćeš morati da mi
pojasniš“, izgovori ona, a onda se, sa maĉem koji joj
je još uvek bio u koricama, baci pravo na njega.
Oĉekivao je borbu, ali ga je ovoga puta ona iznenadila.
Poljupcem.
Igru je prihvatio odmah. Martina nije neko sa
kim se lako moţe raspravljati, shvatio je. „A nekada i
nema smisla“, pomisli ĉim je ruku zavukla do njegovih
prepona.
„Mogla bih da te ubijem zbog laţi“, reĉe mu pre
nego što mu je zubima povukla donju usnu, a onda ga
skoro divlje poljubila.
„Mh... Laţi?“, upita, dok je skliznuo rukama niz
njena leĊa, pravo do onog dela kojim se promeškoljila
po njegovom meĊunoţju kada je na travi leţao preko
nje.
„Nikakav ti Severnjak nisi. Severnjak bez
komadića krzna na sebi ne postoji“, odgovori mu, a
onda podiţe svoju suknju jednom, a spusti njegove
pantalone drugom rukom, te se nabode. Do kraja.
Pitao bi je Nil još štošta o tome kako ga je
raskrinkala, ali imao je druge planove. Bar u taj mah.
Najpre ju je pustio da pomisli da vodi celu priĉu. Onda
joj je dlanovima pocepao tananu bluzu i glavu
zagnjurio u krupne grudi pre nego što se usnama
popeo uz njen vrat. Ĉim joj je prstima prošao po koţi
leĊa, okrenu je na stranu, pa se smesti potom iznad
121
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
nje. Volela je divlje, to joj je i dao. Sve do onog
trenutka kada je poĉela da se grĉi, sa njegovim
dlanom preko usana, nije ni pomišljao da stane. A
zastao je kada se cela izvijala pod njim. Oko njega,
duboko zarivenog.
„A ti?“, upita ga njen razuzdani pogled kada je
poţelela obostrani svršetak te vrele juţne noći.
„Pssst“, odgovori joj prstom kojim je poklopio
njene usne. „Dobićeš i više od onoga što sada ţeliš, ali
samo pod jednim uslovom“.
„Tvoja sam“, odgovori mu tiho, pretvorivši se iz
ratnice u ĉednu devojku, koja je zaista mislila to što je
rekla.
„Prijatelje su mi oteli razbojnici. Iz Obala sam,
ne mogu više da ti kaţem, ali špijun nisam. Moram u
ranu zoru da krenem po njih, nisu daleko mogli da
odmaknu u svom obilasku tvog grada. Pustićeš me,
bez da zoveš straţare?“, upita je.
Na trenutak je razmišljala. Odgovor je dala
steţući ga butinama, a privlaĉeći ga sa oba dlana.
Pravo u sebe. Ponovo. Ionako je bio više nego
spreman za to.
„Ne ideš ti nikuda. Ove noći“, reĉe mu, i nastavi
gde je stala, baš kao i on.
Jutro su doĉekali vreli, poput lude noći kroz
koju su prošli. Nešto oko dva ili tri sata sna nije bilo
dovoljno da se strasti primire. Naroĉito njene. Usnama
ga je probudila, ali poljupce nije osetio na svojim. U
njenim ustima se pridigao, a kada se pridigao ceo, ona
je već uveliko bila zadovoljna porcijom koju je vredno
zasluţila.
„Tebi ne vredi govoriti, vidim ja“, reĉe joj
nasmejan.
„Ti si stvarno mislio ono što si noćas pitao... za
prijatelje?“, upita ga brišući usne.
„Da“, reĉe joj odseĉno, oblaĉeći se dok je ona i
dalje leţala.
122
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Uh. Razbojnici, kaţeš... Koliko njih? Koliko je
tvojih prijatelja?“
„Troje, od toga dva mlada sholara. Njih je bilo
bar dvadesetak“.
„Na vojsku ne raĉunaj. Otac bi me moţda
pustio da ludujem još malo u ove ratne dane, ali
majka svakako ne bi“.
„Majka? Šta je sa njom?“
„Norbert je ozbiljan ĉovek, koji ne mari mnogo
za mene, zna kakva sam. Ali, mari za svog kralja. I,
ne bi se igrao igre ’pomaţem nekome iz Obala’ dok
vojsku diţe u rat. A Zolda... Zolda je iz Pagrora. To ti
je valjda dovoljno? I dalje je odana svom zaviĉaju,
mada... to pet godina već mora da se skriva, iako i
vrapci na grani znaju. Ako sazna bilo ko od njih da
pomaţem nekome iz Obala, tebi će leteti glava, a
meni... ko zna šta bi bilo meni“, reĉe Martina, traţeći
svoju odeću.
„Bar mi pomozi da izaĊem iz grada bez
problema?“, upita je Arilion.
„Pa da te onda nikada više ne vidim?“, reĉe mu
uz osmeh dok je vezivala kaiš, ali se vrlo brzo uozbilji.
Nil nije znao šta da joj kaţe. Zato joj je rekao
istinu.
„Ako oboje doĉekamo ţivi kraj rata, videćeš me
opet. Imaš reĉ Ari... Arijevu“.
Njoj, na neki ĉudan naĉin, to bi dovoljno. Ali,
nije se zaustavila samo na praćenju do ispred gradskih
zidina, već mu na izlasku reĉe:
„Tvoja sam pratnja do zalaska sunca. Onda si
moja, do zore. Tek onda rastanak“.
Nil je pristao na igru devojke koja mu je na
neobiĉan naĉin postala draga. Draţa od mnogih sa
kojima je provodio noć, a potom ih nikada više nije
viĊao. No, noć koja se bliţila, bila je vrlo posebna. Za
oboje.
123
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Posle kratkog jutarnjeg rastanka da bi Martina
izgovorila opravdanje kod roditelja zašto je neće biti
„neko vreme tokom dana“, krenuli su u potragu.
Odmakli su više od dvadeset liga po šumi koja je juţno
od zidina okruţivala grad, a Nil je odjednom zastao. I
obradovao se, baš kada se sumrak nazirao nad
istokom.
„Ţiva je!“, uze u ruku komad srebrnkaste
tkanine, pa pogleda dalje ka istoku, sa kog se mrak
već bliţio.
„Ţiva? Ko?“, upita ga Martina, potpuno
zbunjena.
„Tina... Moja poznanica“, odgovori joj, bez
razmišljanja, gledajući ka proplanku koji je bio pred
njima.
„Poznanica? Kao ja...?“, bilo je sledeće pitanje
ćerke gospodara Ţdrepĉevog vriska, ozbiljnije nego
mnoga pre toga.
Nil se okrenu i shvati u kakvoj je situaciji.
„Ne razumeš, Martina... Nju znam godinama,
nikada je nisam ni dotakao. Poznanica, kaţem ti“.
Hteo je da joj pojasni još nešto, mada mu ni
ovo prvo nije verovala, ali onda mu ona pokaza rukom
nešto preko njegovih ramena.
„Odsjaj. Gore, na proplanku“, reĉe mu, pa ga
povuĉe u stranu dok su konje za sobom vodili ka malo
gušćem delu šume. Bila je u pravu. Na vrhu majušnog
brda pred njima bilo je nekoliko senki. Onda se
ukazaše još neke. I još neke. Bar ĉetrdesetak njih. Bili
su priliĉno daleko, ali su se obrisi ljudskih kontura vrlo
jasno nazirali.
„To su oni!“, htede da poviĉe Nil, ali ga Martina
ponovo prekide.
„Ima ih više od tri desetine. Jesi li siguran da
ţeliš ovo?“
„Pratiću ih. Ti nemoj dalje“.
124
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Pa da propustim novi ples maĉevima? Ha!“,
reĉe ona gotovo muškim stilom, ne ţeleći da ga pušta
samog. Ni tada, ni bilo kada više.
Odluĉili su da konje priveţu, a da se tiho
prikradu grupi koja im je na trenutak izmakla sa
vidika, ali ne toliko da bi se uznemirili što su je
privremeno izgubili. Kada su im prišli dovoljno blizu,
Arilionu bi jasno da je našao baš one koje je traţio.
„Ima ih i više od tri desetine“, reĉe joj,
uzdahnuvši.
„Nije ni nas malo“, odgovori mu ona, pa stavi
ruke na usne i ispusti zvuk nalik onom kojim se sove
oglašavaju. Za tili ĉas do njih tihim koracima stiţe ĉeta
od dvadesetak golobradih mladića, sa kratkim
maĉevima.
„Moje leglo. Najbolji meĊu njima. Već bi u neko
gnezdo mogli da se svrstaju. Ovo će im posluţiti kao
završna veţba“.
Nil je još jednom ostao bez reĉi, a Martina mu
se nasmeja, zadovoljna što je njen plan uspeo.
Novi plan je bio jednostavan. Najstariji u grupi
napadaĉa, njih dvoje, krenuće frontalno. Kada se
neprijatelj uznemiri, sa leĊa će osetiti udar polovine
ĉete. Sa obe strane, tek kada bitka otpoĉne, udariće
po petorica najsnaţnijih iz Martininog legla.
Tako i bi. Samo, kada su istrĉali pred malu
logorsku vatru, prvo što su ĉuli posle sopstvenih
uzvika nije bio ljudski glas. Bila je to rika starog
oceluta.
„Boţe! Pa ova zver i dalje postoji?!“, reĉe
Martina, te podiţe maĉ sa obe ruke i krenu ka
ogromnoj divljoj maĉki koja je lancem bila privezana
za drvo. No, baš kada je bila na svega desetak koraka
od nje, na leĊa oceluta skoĉi ĉovek bez jedne šake. U
drugoj je drţao ĉudnu helebardu, koja je na obe
strane imala po seĉivo nalik najfinijim sekirama.
125
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Sad će Set da nahrani svoju macu. PriĊi,
sisata“, kezio joj se dok je patrljkom ispod lakta
pridrţavao metalnu ogrlicu razjarenog oceluta.
Nil je za to vreme već iskoristio dva mala noţa
koje su mu mladi, budući vojnici Juga dali pre napada.
Protrĉavši pored dvojice u glave pogoĊenih odmetnika,
dok je sa isukanim maĉem doĉekivao prvog uspravnog
neprijatelja, nedaleko iza njega vide Tinu, kako
svezana pokušava se oslobodi. Bezuspešno, jer panika
nije vladala meĊu dvadeset puta brojnijom silom od
Nila i Martine. MeĊutim, kada je prevratnike sa leĊa
zaskoĉila desetina iz legla, a u tom prvom naletu
kratki maĉevi odmah posekoše šestoricu, rasulo se
uvuĉe u logor.
Venrik, sa svojim sjajnim maĉem, poseĉe
jednog mladića kao od šale, drugog rukom odgurnu
pravo ka snaţnom Tinu koji mu svoja dva bodeţa
odmah zabode u oĉi, naslaĊujući se, sadistiĉki, tim
prizorom.
Taj vrisak je bio samo uvod u glavni deo bitke.
Kada su se ukljuĉili i svi preostali Martinini vojnici iz
legla, borba se rasplamsala, prsa u prsa, pa je Arilion
mogao da odahne što ni jedna jedina strela nije stigla
da bude odapeta, a bilo ih je u logoru odmetnika na
pretek. Martina je ĉas beţala od ĉeljusti oceluta, ĉas
sa strane pokušavala da naĊe put pokraj dvostrane
helebarde do jahaĉa. Tina je, uveliko osloboĊena,
sekla kanape kojima su Alek i Nejt bili vezani, a Nil je
morao da se bori sa dvojicom. Prebrz za njih, jednim
potezom je rešio prvi duel, odbivši u stranu sablju koja
mu je krenula u susret, a potom produţivši pokret
rukom pravo ka vratu. Sagnuvši se, pusti da maĉ koji
je hteo njega da probode proĊe kroz već mrtvog
odmetnika, a onda i drugog ubode.
Na tren je pomislio da bitka ide u sjajnom
smeru, a onda osmotri. Od dvadesetak mladih vojnika
juga, samo su ĉetvorica još bila na nogama. Tina se
126
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
borila sa dvojicom, ali imala je dva maĉa u rukama, pa
se na neki ĉudan naĉin uopšte nije brinuo za nju, dok
je Alek sa Nejtom uzimao uzda konja i traţio put iz
guţve.
„Pametni momci“, pomisli prestolonaslednik
Obala, a onda vazduh zapara jeziv vrisak. Okrenuo se,
a ocelutova ĉeljust sklapala se oko Martinine noge. Vrh
helebarde, na ĉije su obe strane iznad seĉiva bili oštri
šiljci, probode ćerku gospodara Ţdrepĉevog vriska
ispod oklopa, u visini donjih rebara, dok se divlja
maĉka bavila lomljenjem butne kosti svojim jezivim
zubima.
Nil se zalete, odgurnu jednog razbojnika,
drugog u prolazu udari maĉem po zadnjoj strani vrata
baš kada se spremao da zada kobni udarac jednom
mladom vojniku Juga, a onda se iznenadi. Iz mraka,
odnekud, dolete jedna bela strela, poput munje. Pa
druga. Obe pogodiše Seta, koji ispusti dvostranu
helebardu. Naredne ĉetiri pogodiše oceluta u glavu, a
Nil priĊe zveri i zabi joj sa dve ruke maĉ u vrat.
„Bele strele! Bele strele!“, povuka neko od onih
koji su se na prevrat spremali, pa nasta paniĉno
povlaĉenje ka brojnim konjima koji više nisu imali
svoje jahaĉe. U trenu kao da sve presta. Osim jauka
ranjenih, i zadihanosti preţivelih. Nil pogleda na
brzinu: Tina je grlila Nejta, Alek im je prilazio sa dva
konja, a dva preostala mlada vojnika Juga pritrĉavala
su mestu na kome je bio Arilion.
„Ari...“, reĉe Martina, leţeći krvava u travi.
„Martina... Polako. Tu su dva sholara. Ne
govori. Bićeš dobro“, izgovori Nil, pa dreknu „Nejt!
Alek! Brzo!“. A onda oseti kako ga njen dlan povlaĉi za
nogavicu.
„Gotovo je, Ari... Ne trudi se. Reci mi samo...
Je l’ ona preţivela?“
„Ona?“, upita smušeno Nil.
„Devojka ţute kose. Ta... tvoja“.
127
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nije ona moja, Martina“, reĉe joj, prelazeći
dlanom po njenom obrazu.
„Ne? Ah... Onda... Onda mogu pred Boga
radosna“.
„Ne ideš ti nigde, Martina. Martina! Martinaaa!“,
poĉe da viĉe Nil. Beskorisno.
„Nije više ţiva, gospodaru“, reĉe mali Nejt.
Dva mlada vojnika kleknuše, zabiše maĉeve u
zemlju, osloniše oba dlana na balĉake, a na njih svoje
glave. Molitva je obavljena u tišini. I ponekoj suzi.
Jednoj, vidljivoj, u Nilovom oku.
„Nile, znali smo da ćeš nas naći“, reĉe mu Tina,
zagrlivši ga preko ramena. „Samo, gde su vam ostali?“
„Koji ostali?“, upita jedan od mladih vojnika
Juga.
„Ko je poslao one strele?“, upita Alek.
„Mi nemamo strele“, reĉe drugi ĉlan Martininog
legla.
„Bele strele“, izgovori Nejt, a svi ga pogledaše.
„Bele strele, da“, ponovi, a onda dodade:
„Poslednji put su viĊene pre... tri i po veka. Kada se
kralj...“, izgovori mladi sholar, a drug iz Sabedorije ga
prekide.
„Nije vaţno koji kralj, Nejt. Bele strele su opet
tu“.
„Kakve bele strele, hoće li neko da mi
objasni?“, upita Tina.
„Ĉuvari Dobra. Niko im ne zna lica“, odgovori
Nejt, pomalo nasmejan, iako još uvek potpuno šokiran
onim što je preţiveo. „Tajanstveni. Bili i ostali. Ali...
Nekako mi je drago što su opet tu. Tu negde“, dodade.
I, kao da je govorio u ime svih koji su bitku preţiveli.
128
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tanai
Podne je došlo brţe nego što je mislila da će
biti sluĉaj. A opet, od graje za raspravu orne deĉurlije
i nije moglo biti drugaĉije.
„Šon je u pravu, otišli su, bez da su se ikome
javili. Toliko o tome koliko su im iskrene namere sa
nama bile“, reĉe jedan visoki deĉkić, rešen da se ne
povinuje zahtevima nekolicine da se krene put zapada,
u Iglu, gde su se Vili Turlok i njemu dodeljeni sholar
Bobi uputili krišom, pod okriljem noći.
„A mi ćemo ovde da ostanemo veĉno?
Ţivećemo u šumi, zauvek?“, upita Tim, kome je Vili
prirastao srcu, ne samo zbog ĉinjenice što je poput
slavnog junaka bio sa Juga, niti samo zbog toga što ga
je Turlok dugo i paţljivo slušao o tome kako je timario
konje u Ţdrepĉevom vrisku.
„Ako smo ţiveli ovde već nekoliko godina i ništa
nam nije falilo, što bismo to menjali zbog dvojice
laţova?“, reĉe neko iz gomile, a graja se ponovo zaĉu
u srcu Šume tišine.
Gledala ih je, nesrećna zbog podele. Gledala,
svesna da im je cilj isti: da ţive u miru, bezbriţno i
posve bezbedno. Bili su mali da bi shvatili da im
podele neće ništa dobro doneti. Ni tada, ni u ţivotu.
Konaĉno je rešila da progovori. Ušla je u centar kruga
koji se stvorio i okretala se sporo, gledajući ih sve u
oĉi, dok se mališani, jedan po jedan, nisu utišali, svi
do poslednjeg.
„Više od dve trećine vas je da se ostane. Glas
većine treba slušati. Takva su pravila u vaših pet
kraljevstava oduvek bila, neka takva i ostanu. Samo,
ja sam sa Istoka. Tamo, pored nekih surovih, vaţe
pravila i mudrosti i pravila hrabrosti. Srce mi kaţe da
treba da krenem za njima. Razum mi kaţe da deca
treba da ostanu. Ako neko od starijih ţeli sa mnom,
neka uĊe u krug. Ako neko ne ţeli, neka zna da ću se
129
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
radovati što poštuje zakone svojih predaka“, reĉe
Tanai i zaćuta.
Prva joj je prišla Amarili.
„Dušo moja... mala si da bi išla bilo gde sama“,
reĉe joj devojka u beloj haljini, te trepnu svojim
ĉudesnim oĉima, a onda je poljubi u teme.
„Neću biti sama. Imaću tebe. A i, ako se tebi
neko desi, trebaću ti ja“, reĉe Amarili.
„Srećice, kaţe se ’ako se tebi nešto desi’“,
nasmeja se Tanai.
„Neko ili nešto. U ţivotu se dešava i jedno i
drugo“, reĉe tiho Amarili, pa je zagrli oko struka.
Tanai je posmatrala ostale. Iako je bilo hrabrih
deĉaka u toj druţini, pomisao da će putovati sa dve
devojke, od kojih je jedna imala svega deset, a druga
će tek kroz koji dan biti za sedam leta starija, nije bila
ohrabrujuća. Ĉak i za pojedine deĉake koji su isprva
bili za odlazak.
Ipak, priĊe im još neko. Najpre Tim, govoreći
glasno:
„Odrastao sam uz priĉe o Turloku. Ne bi nas
napustio da nije imao jak razlog. Hoću da mi u lice
kaţe koji je to razlog, i neću stati dok ga ne naĊem,
makar ga pratio do Novog sveta“.
Tom petnaestogodišnjaku u krugu se brzo
pridruţi njegov omiljeni vršnjak, verni drug sa Obala,
Keni iz Tihe kule.
„Ne ideš ti više nigde bez mene, druţe“, reĉe
Timu, zagrli ga i saĉini ĉetvorku u centru kruga. Niko
više nije napravio korak ka njima, sve dok voĊa
šumske druţine mališana koji ostaše bez ikoga u
Velikom ratu, ne priĊe i sam.
„Ovo što radite nije normalno. Vas ĉetvoro,
sami, idete do Igle? Bez mene, vala, nećete“, iznenadi
sve Šon, a graja koja se podiţe bi glasnija od svih
prethodnih.
130
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tanai ih je gledala redom. Deĉaci sa severa su
pljuvali ka sredini kruga, proklinjući dan kada su
uopšte izabrali da ih neko poput Šona, iz RĊe,
predvodi. Juţnjaci, koji su uglavnom bili mlaĊi, nisu se
usuĊivali da krenu Timovim stopama, a devojĉice i
deĉaci iz Visokog kraljevstva bili su neodluĉni. Jedna
od njih je poţelela da zakoraĉi, uz reĉi da „mora biti
da će sve biti u redu, pa kroz rodni kraj će se koraĉati
na putu do Obala“, ali su je ostali brzo povukli nazad,
nezadovoljni bilo kakvom pomisli da napuštaju
bezbednost Šume tišine.
„Petoro dakle?“, upita Tanai, pre nego što na
ramena jednog debeljka svoje ruke osloni jedan od
najnestašnijih klinaca iz šume, a onda ga preskoĉi.
„Nećete vi nigde bez mene“, reĉe majušni
Kolbi, koji broj nekadašnjih ţitelja RĊe uveća na dva,
ĉim je uskoĉio u centar kruga.
Ali, posle tog deĉaĉića od 14 leta, više niko nije
prišao. Šestorka je ostala na istoj brojnosti iako je
pogledom pozivala svoje najvernije prijatelje. A
prijatelje je strah okovao. Strah od neizvesnosti koje
takav put donosi. A i zbog neverice da je uspeh
moguć, kada su ih već glavni junaci puta u Novi svet
ostavili bez reĉi tokom noći.
Tanai pomazi po kosi jedino devojĉe koje je
stajalo uz nju, a onda upita:
„Šone, krenula bih odmah. Da nam ne
odmaknu daleko“, izgovori, svesna itekako da je
praćenje dvojice konjanika gotovo nemoguće za
šestoro tako mladih pešaka.
Pakovanje i opraštanje je trajalo nepunih pola
sata. Zaveţljaje su prebacili preko ramena, svi osim
Amarili koja je svoj nosila oko ruke, podno lakta.
Sićušna druţina uputila se na sam zapadni rub Šume
tišine, gde je poslednji put razmenila poglede sa
onima koji su je ispratili. A odatle se protezalo bar 20
131
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
liga do prvih obronaka Visokog kraljevstva. Dvadeset
liga nemira.
Već vekovima bila je to „niĉija zemlja“, jer je ni
Oko Šume, najseverniji grad Juga, ni Vrelo, najbliţi
grad kraljevstva u kome su vladale ţene, nisu
kontolisali u kontinuitetu. Polja niske trave sluţila su i
jednom i drugom gradu razliĉitih kraljevstava da tu
napasaju svoja stada: svako se drţao svoje polovine
Polja, kako su te predele nazivali, a da jasna granica
nije bila omeĊena. Poneko brdašce, malo više
šumaraka i nekoliko proplanaka sa gustom, gotovo
zalutalom ĉetinarskom šumom, bili su sve što se
izdvajalo prilikom pogleda na zapad koji se pruţao
daleko, baš daleko.
„Sada ćemo putevima mojih predaka“, reĉe Tim
odjednom, a kada ga Keni upita o ĉemu on to priĉa,
pojasni:
„Moji su, nekada davno, ţiveli u Obalama, iako
Juţnjaci. Posao ih je odveo tamo. Kada su deda i
njegova tri sina rešili da se vrate u rodni Ţdrepĉev
vrisak, baš su se negde ovuda spuštali. Ovim
putevima“, izgovori Tim.
„Kakvim putevima? Ovde nema nikakvog
druma?“, upita nestašni Kolbi.
„Nema. Sve je zeleno. Dok zima ne svrati u
ovoje krajeve. Ali, smatraj ih mojim“, nasmeja se Tim.
„Tvojim? Time, zaboravljaš da se Jug baš u
ovim Poljima završava“, opomenu ga Šon, koji je i
dalje pokušavao da bude voĊa druţine, kao u Šumi.
Vrlo brzo je shvatio da je novo, odabrano društvo,
ipak pošlo za Tanai, a ne za njim, te se prikloni tom
poretku, istina nevoljno.
Tanai je, tek pola leta starija od Šona, a za još
jedno više od Tima i Kenija, koji se neobiĉno radovao
što se vraća „kući“, jer je poreklom iz najsevernijeg
grada Obala, imala jednostavan plan: pratiti tragove.
I, u tome od Tima, zaista, nije mogla imati boljeg
132
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
pomagaĉa. Dva konjanika jesu otišla iz deĉjeg
skrovišta pod okriljem noći, ali su zbog Bobijeve teţine
ostavljali priliĉno jasan putokaz kuda su se uputili:
pravom linijom, pravo u Vrelo.
Noć se brzo spustila, a deca nisu daleko
odmakla od Šume tišine. I sam prolazak kroz nju, iako
su im ti putevi bili daleko poznatiji, priliĉno je
potrajao, pa rešiše da jedini odmor bude upravo onaj
za noćenje. Šon i Kolbi se pobrinuše za vatru, jer je
veĉe postajalo priliĉno hladno.
„Proleće se tek budi“, reĉe Tanai, pa prigrli
Amarili uz sebe.
„Ja ću prvi da ĉuvam straţu“, reĉe odvaţno
Šon, jedan od dvojice, uz Kenija, koji je imao noţ.
„Kakva straţa, Šone. Lezi i odmori, ovde ligama
unaokolo nema nikoga. Pastiri izvode stada tek kada
skroz otopli“, reĉe mu Tim.
Prevario se. Iako ga je nesuĊeni voĊa druţine
poslušao, buĊenje pred cik zore nije bilo nešto ĉemu
su se nadali. Za tili ĉas, skoro svi su bili šĉepani
snaţnim rukama.
„Šta mi to imamo ovde?“, upita bradati ĉovek,
drţeći dva naprasno probuĊena mališana svojim
snaţnim rukama.
„Pusti me! Ma, pusti me, ti...“, reĉe Tim, ali ga
jedna ćuška od pozadi vrlo brzo utiša.
Majušnu druţinu, što po brojnosti, što po
godinama, okruţila je dvostruko veća i skoro trostruko
starija grupa ljudi. Jutarnji sunĉevi zraci pomogoše
iznenaĊenoj deci da shvate ko ih drţi: zeleni barjaci
Juga i trake vezane oko ĉela, a nekima oko mišica,
dali su odgovor u ĉije ruke su upali. Tanai, koju uz
Amarili vojnici nisu dirali, istupi pred njih.
„Nikakvo zlo vam ne uĉinismo. Od kad to
hrabra vojska Juga dira decu?“, upita ona smelo.
Jedan od vojnika, koji je stajao ispred svog
konja, uruĉi uzda onom do sebe, pa joj priĊe. Zagleda
133
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
se u lice kakvo se ne viĊa ĉesto, što zbog ĉudesne
boje koţe, što zbog lepote.
„Ti si sa Istoka? Šta ćeš ovde? I, šta ćete svi vi
ovde? Špijuni, a?“, upita drsko i uhvati je za predeo
iznad zgloba šake. Šon i Kolbi pokušaše da se otmu iz
stiska koji ih je drţao, naravno besupešno, pa njihova
namera da pomognu Tanai osta samo – namera. Vikali
su, drali se, kao i ostali, ali ih vojska vrlo brzo stiša
drmusanjem i pretnjama serviranim uz besne poglede.
Devojka je gledala vojnika pravo u oĉi. Nije
ništa izgovorila, samo ga je gledala. Tim je za to
vreme priĉao kako nisu nikakvi špijuni, kako su
siroĉići, kako su rešili da se presele u Visoko
kraljevstvo i pomaţu u odgoju ptica, što je svakako
bila laţ, ali vojnik nije mario za te reĉi. Gledao je u oĉi
neobiĉne lepote i, skoro paralisan, nesvesno popustio
stisak.
Odjednom, jedan drugi vojnik Juga dreknu:
„Tišina!“, a stisak ruke koji oseti Tanai posta
snaţniji nego što je isprva bio.
„Dva noţa iz Obala imate“, nastavi ĉovek koji je
bio oĉigledni predvodnik tek jedinice, „Matori Arilion
ne samo da ubija decu kraljeva, već šalje i decu u
špijune, a?“
Tanai ga je gledala mirnije od ostalih mališana.
Više i nije bila dete, njeno telo je bilo dokaz za to, a i
lepota koja prevazilazi deĉja maštarenja. Jedino ona
odgovori:
„Krenuli smo kao što je Tim rekao, u Vrelo.
Dugo smo ţiveli u Šumi tišine, hranili smo se slabo, ili
ni toliko. Moramo na neko drugo mesto“, reĉe ona
ĉoveku koji joj je po godinama otac mogao biti.
Bezuspešno.
„Veţite ih sve, dvojica neka ih otprate do našeg
logora, ostali na konje, ova izvidnica neće izneveriti
našeg kralja“, izgovori okrenut ka svojim vojnicima, ali
ga oni ne poslušaše. Skoro svi su poĉeli brzo da
134
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
izvlaĉe maĉeve, gledajući iza njega. Kada se on
okrete, vide petnaestak figura u sivo odevenih,
mahom sa napetim lukovima, neki od njih i sa dugim
kopljima koja su bila spremna da polete.
VoĊa izvidnice Juga isuka svoj dugi maĉ i
osmehnu se, prošavši rukom kroz svoj brk:
„O, pa koga mi to imamo ovde? Ţene? Šta ćete
vi ĉak ovde? Nemate posla tu, zar ne? Ovo su
zarobljenici kralja Zanta, pa ako vam je do ţivota stalo
bar malo, vratićete se odakle ste i došli“, reĉe im.
Niko mu nije odgovarao. Tanai osmotri lica
desetak devojaka i dvostruko manje muškaraca koji
su stajali u polukrugu, pojavivši se neprimetno, kao da
su izronili iz trave. Umesto reĉi, lukovi su poĉeli sve
više da se zateţu. Rastojanje je bilo dovoljno da i
nevešti strelci ne promaše, a kamoli neko iz Visokog
kraljevstva, gde se deca od malih nogu sa strelama
druţe. Istoĉnjakinja potom pogleda Juţnjake. Stopala
im nisu mirovala, menjali su u mestu poloţaj svojih
nogu, neki od njih prebacujući maĉ iz jedne u drugu
ruku. Oni drugi, sa sopstvenim lukovima, odavno
pripremiše po jednu strelu iz svojih dugaĉkih tobolaca.
„Nemojte da se krv lije zbog dece“, reĉe ona
glasno i svu paţnju usmeri na sebe. „Mi smo svoje
roditelje, svi odreda, izgubili zbog jednog ludila.
TuĊeg. Nemojte da neka od vaše dece ostanu veĉno
tuţna zbog neĉije današnje ludosti“, dodade, i priĊe
bliţe vojniku koji joj je pustio šaku kako bi se latio
svog luka i strele.
Stala je leĊima okrenuta njemu, zbunivši ga,
baš kao i sve ostale. Raširila je ruke pokraj svog tela,
kao da ga štiti. Pogledali su je i ratnici zelenih barjaka,
i oni pod sivim. Osetila je na sebi i poglede zbunjenih
deĉaka.
Tanai pogleda u nebo, uzdahnu, a onda ponovo
reĉi napustiše njene neobiĉno lepe usne.
135
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Mi samo ţelimo da proĊemo, u miru. Ne mora
niko da strada zbog toga“.
Tišina je i dalje vladala kod ratnica i ratnika
Visokog. Ćutali su i vojnici Juga. I deca. A onda je
jedna od devojaka duge, baš duge ţute kose uvijene u
kiku, polako spustila svoju strelu ka travi. Uĉinio je to
posle nje i vojnik iza Tanai. Pa još jedan. Polako, i svi
ostali koji su lukove drţali ĉvrsto u šakama. Maĉevi su
odolevali nešto duţe. Ne predugo.
Tanai je opet prva progovorila.
„Ĉuli smo šta se sprema. Ako je rat neminovan,
ne morate vi da izazovete novi. Vaša kraljevstva ţive
u miru, neka tako i ostane“, izgovori, a onda se
okrenu voĊi juţne patrole. Ćutao je. Ali je i on,
poslednji, vratio maĉ u korice.
„Hvala što ste pokazali da Jug nije samo sila.
Ţivot i ne zavisi samo od snage, već od ponašanja.
Pamtićemo vas po mudrosti“, reĉe i, potpuno
iznenadno, zagrli ga, oslanjajući mu na tren svoj obraz
na grudi.
Amarili pritrĉa pa zagrli nju, a onda to uĉiniše i
ĉetvorica deĉaka.
Glavni ĉovek izvidnice kralja Zanta se potom
odmaknu, te mahnu glavu tamo-amo, ni sam ne
verujući koliko je malo nedostajalo do borbe. Ni sam
ne znajući kako je tako lako, a tako bez mnogo
dvoumljenja, od nje odustao. Reĉi neobiĉne devojke
uĉinile su da mu se oĉi zacakle, baš kada je
spomenula decu koja bi mogla da ostanu bez svojih
oĉeva.
„Idite“, bi jedino što je rekao, pre nego što je
mala druţina napravila dvadesetak koraka i pridruţila
se onima iz Visokog.
Rastanak je obavljen bez ikakvih reĉi, ako se
izuzme Kolbijevo uporno dobacivanje sada već
odmaklim vojnicima Juga, sve dok ga Amarili ne utiša,
onako mala i nestvarna.
136
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tek kada su se dve grupe skroz razdvojile,
devojka koja je prva spustila strelu, podiţe Tanai na
svog konja i reĉe joj.
„Ja sam Marisa. Bobi nas šalje po vas“.
„Bobi?“, povikaše deca u glas.
Odgovor nisu dobili odmah. Baš kao što se u
Visokom reĉi ne troše previše ĉesto, ni izvidnica im
nije otkrivala svoje pojavljivanje sve dok se, nekoliko
liga zapadno nije pridruţila još jednoj druţini. A u njoj,
pored nekoliko ratnica, bili su i Vili i mladi sholar koji
mu je bio pratnja.
„Bobi!“, povikaše mališani i, sišavši sa konja,
zatrĉaše se pravo u naruĉje bucmastog momka. Tanai
je sišla sporije, poput onih njenih treptaja od kojih
zastaje dah. Pogledala je nasmejanog Vilija koji je
prvo gledao u deĉurliju, a onda sreo njen pogled.
Trajao je nešto duţe nego što su oboje to mislili da će
biti sluĉaj, a prekinuo ih je glasni povik Bobija:
„Polako, polako, oborićete me!“, iznova
izgovoreno u smehu.
Dok je mladi sholar mališane posluţivao
plodovima koje je odabrao u poljima, a za koje nisu
imali ni predstavu da su jestivi, a naroĉito da su toliko
slatki, Tanai priĊe Viliju i upita:
„Moralo je ovako?“
Prećutao je odgovor, ali ga na tren oboreni
pogled odade da nije baš radosno planirao neprimetni
rastanak.
Ruĉak je vrlo brzo serviran po polegloj travi, a
deca su se uglavnom tiskala oko Bobija koji se nije
libio da kaţe koju reĉ hvale i o sebi samom.
„Znao sam ja da ćete vi da krenete za nama.
Ama, znao sam! Kada smo sreli izvidnicu Visokog...
dobro, Vili je morao prvo da onim svojim velikim
maĉem razoruţa trojicu pre nego što su uopšte hteli
da nas saslušaju da nam ne pada na pamet da
poloţimo oruţje... mislim, on da poloţi“, reĉe Bobi uz
137
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
smeh, pa nastavi: „Zamolio sam ih da produţe u
pravcu Šume tišine. Imao sam osećaj... ne, znao sam
da će neko od vas krenuti za nama“.
„Bilo bi mi draţe da nisi bio u pravu, ako ćemo
iskreno“, reĉe Turlok, koji odmah dodade da to nema
nikakve veze sa decom, već sa ozbiljnošću cilja ka
kome su se njih dvojica uputili.
„Gospodaru Vili, mi ćemo ostati u ovim
predelima, moţemo da vam damo tri konja za
mališane, ali ne i pratnju“, reĉe mlada ratnica iz
Visokog, druga po ĉinu, ako je suditi po poslušnosti
ostalih iz te izvidnice.
„Ih, ne treba nama pratnja kada je Vili tu“,
ponosno reĉe Tim, uz Turloka jedini stanovnik Juga na
tom mestu na kome je meso zamirisalo vrlo brzo po
paljenju vatre.
Rastali su se odmah posle ruĉka, a sada već
osmoĉlana grupa uputi se na konjima pravo ka Vrelu,
gradu u kome je, i kada rata nema na pomolu, skoro
uvek bar deset hiljada ratnica.
Vrelo. Tri dana jahanja, poslednja dva po vrlo
uskim stazama i nimalo bezopasnim planinskim
prevojima, trebalo je druţini da se domogne tog
grada-kasarne, u kome su se devojĉice Visokog
kraljevstva obuĉavale za borbe. Za razliku od Juga, na
kome je boravak u leglu trajao pet godina,
reorganizacija koju je uvela Silvija Kasiopi, uz
dopuštenje kraljice, već deceniju je za pravilo imalo:
„godinu dana za sve, a dve samo za one najbolje“.
Tanai je osmatrala široki drum kojim su se peli
ka gradu, a koji je sa juga vodio iz Krila sokola. Od
kada su izašli na njega i odmah sreli prvu predstraţu,
brojno stanje kolone se konstantno uvećavalo. Prve
dve devojke su im dodeljene kao pratnja. Ostale su
bile mahom višeg ranga, a pridruţivale su im se kako
bi zajedno sa slavnim Turlokom ujahale u neobiĉni
grad. I sama pomisao da jašu uz jednog od najboljih
138
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
boraca koje je Pet kraljevstava ikada videlo, bila je
dovoljna za pomalo smešne povike podreĊenima poput
„Ostanite na poloţajima, liĉno ću ih ispratiti do Silvije“.
Nevešti
izlivi
rešenosti
zbog
„ozbiljnih
vremena“, u koje su bili protkani i neprimetni ţenski
uzdasi i, oštrom oku, više nego primetni pogledi na
savršeno muško telo ţutokosog jahaĉa, izazivali su tihi
osmeh Tanai. Istoĉnjakinja je moţda bila mlada po
godinama, ne i nevešta kada je u pitanju staro ţensko
zanimanje znano „Ma, vidi ti nju, molim te!“.
Pred sivim, ne previše visokim kapijama Vrela,
kolonu od 15-ak jahaĉa i jahaĉica doĉekale su devojke
su, za razliku od drugih, bile bez oruţja. Za one koji su
prvi put ulazili u grad za obuku ratnica, poput
mališana, to je bilo pomalo neobiĉno. Za one
iskusnije, ĉinjenica da su na nadlanicama imale
poveze na kojima su stajali sokolovi bilo je više nego
jasno da se radi o devojkama sa ĉijih ruku je svakog
ĉasa mogao da poleti smrtonosni par krila od kog
skoro da nema leka.
Kas konja je usporio ĉim su kopita dotakla
kamene ulice koje su se, već od kapija, širile u pet
pravaca. Onaj središnji vodio je izmeĊu dva ogromna
poligona. Sa leve strane Tanai je osmatrala borbu
kopljima. Deci je bio zanimljiviji desni, na kome su se
mete razliĉitih udaljenosti gaĊale iz trka, ĉuĉnja ili
stojećeg poloţaja. Vili je jahao u sredini, gledajući više
reakcije mališana koji su mu za nepuna ĉetiri dana
poznanstva polako ali sigurno prirastali srcu, mada je
to moglo samo da se primeti u njegovom pogledu ili
krajiĉku usana koje su se ponekad smešile. Naroĉito
kada bi se Bobi pljesnuo po ĉelu i sam zaĉuĊen kako
strela, posle tolikog leta, moţe da proĊe kroz alku koja
visi na lancu.
„Ovde nema deĉaka... uopšte?“, upita vidno
razoĉarani Šon, koji je od voĊe deĉje druţine u Šumi
139
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
tišine dospeo do saznanja da se oko hrabrih momĉića
ipak ne vrti ĉitav svet.
„Ima. Samo su oni u drugim paviljonima. Rade
odvojeno i obuka im je nešto duţa. Ali, najveći broj
njih je u Mrestilištu. To je grad samo za obuku
deĉaka“, odgovori jedna od starijih ţena iz pratnje.
„Gospo Joala, a što...“, htede da upita Tim, ali
ga ona prekide.
„Nisam ja gospa, deĉaĉe. Zapovednica prve
straţe sam. Joala je sasvim dovoljno. Za tebe“, reĉe
mu uz blagi osmeh.
„Joala... a što ovde niko ne veţba borbu
maĉevima? Mislim, šta ako strela promaši, ili koplje ne
pogodi svoj cilj?“, nastavi Tim, uz Vilija i pratnju
najveštiji jahaĉ kolone.
„Veţba se. I to priliĉno. Samo, ne u ovom delu
grada. Videćeš, kada za to doĊe vreme“, odgovori mu
ona, a onda pogleda Vilija, nakloni mu se glavom i
nastavi da jaše ćutke.
Tanai je u drţanju te ţene, sigurno za deset
godina starije od Turloka, primetila otmenost kakvu
ratnice obiĉno nemaju. „Zato je valjda i jedna od
zapovednica“, pomisli, pa primeti kako sve više veţbi
prestaje, a sve veći ţamor narasta dok su se devojke
na obuci okretale ka konjanicima. Naroĉito zbog
jednog meĊu njima. Upravnice su pokušavale da vrate
red, relativno brzo su to i uspevale, ali pogledi nisu
prestajali. Sasvim jasno i zašto. Vili, ipak, nije neko ko
se u tom delu Starog sveta viĊa svaki dan.
Prolazak pored nekoliko štala, a onda skretanje
i pokraj dugih redova baraka, bili su poslednja deonica
tog puta. Uskoro im se ukaza malo utvĊenje. Skromno
po veliĉini, impozantno po broju ratnica i ratnika na
zidinama, ali i po velikim, sivim zastavama Visokog
koje su se vijorile na vetru.
Tanai je sjahala sa konja kada i ostali,
zadrţavši malo više pogled na licima tog odbora za
140
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
doĉek. U njima nije bilo ni najmanje opĉinjenosti
Vilijevom pojavom, niti zbog neobiĉnosti druţine koja
ga je pratila. Ozbiljnost je vladala u vazduhu. Ne i
napetost.
„Kakav neobiĉan mir“, pomisli, a onda pomilova
konja sa kog je sišla, te obgrli Amarili preko ramena i
uĊe za ostalima u predvorje.
Već tu ih je saĉekala starija ţena, koja je
zasigurno prebacila 40 leta, ali ĉija skromna lepota i
blagonaklono lice zaseni svaku drugu pomisao.
Naroĉito kada je raširila ruke pokraj sebe i blago se
naklonila uz reĉi:
„Gospodaru Turloĉe, ĉast mi je ugostiti te...
prijatelju“.
Vili se i sam nakloni, odmah za njim to, priliĉno
nevešto, uĉiniše i deca, a Bobi se umalo preturi jer se
previše nagnuo napred. Brzo ispruţena noga ga spasi
veće bruke, ali izazva smeh svih u predvorju.
„Silivija, dozvoli mi da ti predstavim mog
saputnika. Sholar Bobi... jednog dana Drveni, ako se
ne saplete na tom putu“, reĉe uz smešak Turlok,
uklopivši se u sve opušteniju atmosferu dok je Bobi,
malo rumen u licu, nameštao svoju pregatu.
Silivija ubrzo upozna i deĉurliju koja su gledala
ĉas u nju, ĉas u straţu, ĉas u beliĉaste zidove na
kojima su bili crteţi nekakvih bitaka. Mahom sa
ţenama u pobedniĉkim pokretima. Tanai joj se
poslednja predstavi, uhvativši se za boĉne ivice svoje
haljine i nakloni se, poput dvorske dame.
„Ti si... sa Istoka? Lepi maniri za nekog
odande. Ne zameri na iskrenosti“, reĉe joj Silvija
Kasiopi.
„Imala sam roditelje koji su sluţili velikog
gospodara“, odgovori Tanai.
„Imala?“, bi sledeće pitanje.
„Oni nemaju roditelje, izgubili su ih u Velikom
ratu. Ţiveli su u Šumi tišine, pa su krenuli sa nama u
141
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Novi svet da...“, poĉe Bobi brzo da priĉa, a Vili ga
potapša po ramenu i reĉe:
„Polako, polako, mladi prijatelju. O svemu tome
ćemo na tenane. Silvija... Mi ćemo samo da
predahnemo, ako dopuštaš. Morali bismo brzo da
krenemo dalje, put do Igle nas ĉeka. A i mi njega,
nestrpljivo“.
„Ostanite moji gosti koliko god vam to srce
poţeli. Ruĉak će uskoro biti serviran, neka se mladi
gosti smeste, a ti Vili, poĊi sa mnom. Imam utisak da
nas ĉeka dug razgovor. Ĉamci za Iglu će vam biti na
raspolaganju kad god poţelite da krenete“, izgovori
Silvija, te pokretom ruke pokaza delu straţe da
povedu mališane u njihove odaje. Odmah potom je
Turloka pozvala da priĊe velikim prozorima, te sede za
jedan od tri velika okrugla stola, ne ţeleći da
napuštanjem predvorja gubi bilo koji trenutak da
sazna novosti iz ostalog dela Starog sveta.
Tanai se ubrzo našla u maloj, ali svetlom
potpuno ispunjenoj sobi na spratu. Veliki krevet je bio
dovoljan i za dvoje odraslih, kamoli za nju i Amarili,
koja se valjala po mirišljavoj posteljini kao da se igra
sa najlepšim igraĉkama. Istoĉnjakinja se nasmeja
glasno, uţivajući u bezbriţnosti tog trenutka. Potom se
vrata otvoriše, a jedna od straţarki im unese staklenu
ĉiniju punu voća.
„Nar! Tanai, vidi, nar! Pravi, kao kod... nas“,
reĉe Amarili, u ĉijim se oĉima odmah pojavi seta zbog
Grabeţa, neobiĉnog grada Juga u kome je odrastala.
Uţivale su obe u sladunjavim plodovima i
umazanim prstima, a nedugo zatim Amarili se pruţi po
krevetu, prepustivši se samo njoj znanim razlozima za
osmehe. I ponekoj molitvi, od kojih kao da se nikada
nije razdvajala.
Tanai se protegnu, pa priĊe terasici sa koje se
pruţao pogled ka centru Vrela i stotinama, hiljadama
pokreta koji su se nazirali na poligonima, sada već
142
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
previše dalekim da bi se razaznavala lica budućih
ratnica. Zakoraĉila je da još bolje osmotri, a ĉim proĊe
kroz već otvorena vrata - zaĉu glasove. Ispod sebe.
Pogled je prebacila preko kamene ograde, a na
velikom balkonu podno nje sporim koracima kretali su
se Vili i Silvija, koje spazi sa leĊa. Tanai se povuĉe od
ivice, da je ne bi primetili, prepustivši se svojoj
znatiţelji. Osluškivala je, a reĉi je mogla da razazna
priliĉno
dobro
zbog
male
udaljenosti
dvoje
sagovornika.
„... nećeš stići, Vili. Dva i po meseca do tamo,
moţda ĉak i tri, zbog onih ĉudnih morskih struja, za
povratak. Do tada će verovatno sve već biti kasno“,
reĉe Silvija.
„Moram da pokušam. Dao sam reĉ da hoću. Zar
da zbog neznanja sve što znamo nestane? Ili bar deo
sveta koji poznajemo?“
„Razumem te. I sama bih uĉinila isto, ali ne
mislim da je to najbolje rešenje.“
„Nego? Da ratujem protiv ljudi sa kojima sam
stare probleme zakopao, ostavio iz sebe i zajedno sa
njima vojevao u Velikom ratu? Da uništim njihovo
kraljevstvo, ili ono moje? Odan sam kralju, biću veĉno
uz Zanta, ali neću krvoproliće krvoprolića radi. Mora
da postoji naĉin. A jedini je – da se sazna istina“.
„Nisam rekla da ne treba ići u Novi svet zarad
istine. Samo mislim da put koji si odabrao nije
najbrţi“.
„Ne razumem te, Silvija. Dobro, nisam razumeo
ni kada si u borbama kod Varke izvela strelce sa
bojišta pre same bitke, ali je to na kraju i donelo
pobedu... Samo, sada tek ništa ne razumem, o ĉemu
ti to?“, upita Vili.
„Da moţeš da biraš, da li bi pre putovao dva i
po meseca do tamo ili... dva dana?“, izgovori Silvija, a
Tanai gotovo presta da diše ne bi li ĉula odgovor.
143
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tajac koji je usledio toliko je zanimao
Istoĉnjakinju, da je napravila neĉujni korak ka ogradi
ne bi li saznala o ĉemu se radi.
„Dva dana? Sivlija Kasiopi, prestani da se šališ
sa mnom, ovo su previše ozbiljna vre...“, izgovori
Turlok, ali ga ţena pred njim prekinu izgovorivši samo
jednu reĉ.
„Teratorn“.
Nova tišina. Tanai primeti kako joj srce lupa
sve brţe. Sve što je o Teratornima znala je da su
„najveće ptice koje je ljudsko oko ikada videlo“. Ali i
da su krvoloĉnije od mnogih drugih stvorenja. Znala je
da ih u Visokom kraljevstvu ĉuvaju u ogromnim
kavezima, kako ne bi harale nebom. I zemljom. Niko,
meĊutim, nije znao ima li uopšte tih neobiĉnih
stvorenja i dalje meĊu ţivima. Niko ih godinama nije
video. Njene pomešane misli prekinuo Vilijev glas.
„O ĉemu to priĉaš, Silvija? Ko uopšte moţe da
jaše... kako se uopšte kaţe kada sedneš na pticu? I
to... teratorna!?“
„Ima ko moţe, Vili. Ima ko moţe. Dva su
preostala, ako ne raĉunamo prošlogodišnju radost
ĉitavog kraljevstva zbog ĉetiri mladunca koja su se
izlegla“, reĉe Silvija, pa zaćuta.
„Svejedno, ne razumem šta hoćeš da... Misliš
da preletimo More bez kraja!?“, upita Turlok, koliko
iznenaĊen, toliko i uzbuĊen zbog neoĉekivane
mogućnosti koja se stvorila.
„Ako kraljica dozvoli. Da se ja pitam, odmah
bih vas pustila. Tebe, da budem precizna. Ne i
mališane. Nije taj svet za njih. Nije ni za nas, Vili, dok
ga ne upoznamo sasvim. Saĉekaj još nedelju dana i
Valerija će stići ovde. Razgovaraćemo tada sa njom“.
Novi tajac zavlada. Tanai se vrati korak
unazad, pribivši se leĊima uz vrata, pokušavajući da
shvati kuda sve ovo vodi. Let preko Mora bez kraja?
144
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ostanak u Visokom? Previše pitanja, a tako malo
odgovora.
„To bi moglo da bude nedelju izgubljenih dana“,
reĉe odjednom gospodar Bedema. „Ako kraljica
Vindain odluĉi da ne dozvoli, biće to sedam izgubljenih
dana, Silvija...“
„Moţda je ozbiljnost situacije natera da
promeni taj njen stav ’saĉekajmo da vidimo šta će
biti’. A ĉesto ima taj stav u poslednje vreme. Rekla
sam joj nedavno da treba izaći u susret vojsci Juga, sa
svom silom kojom Visoko raspolaţe. Ne borbe radi.
Već da bi se spreĉio rat sa Obalama dok se sve oko
nestale ekspedicije ne sazna. Poruĉila mi je da
’saĉekamo da vidimo šta će biti’. Moţda je ubedimo“.
„Moţda...“, odgovori Vili, pre nego što su
sagovornici napustili veliki balkon.
Tanai osta uz vrata. Udahnula je, ne znajući ni
sama šta da misli o novoj situaciji. Pomisao da bi
mogla da za nekoliko dana bude u Novom svetu budila
je podjednako snaţne emocije kao i pomisao da ništa
od dalekog puta za nju i njene drugare neće biti. U
sobu se vratila sa pogledom koji je lutao. Amarili to
nije primetila, jer je sklopljenih oĉiju mrmljala tiho reĉi
molitve koju ju je uĉila baka. Progovorila je tek kada
je straţa stigla da ih pozove na ruĉak.
Morala je da proĊe i veĉera da bi doĉekala da
Vili okupi mališane i saopšti im svoju odluku. Tanai se
nadala da će ona biti baš drugaĉija od reĉi koje je tada
ĉula.
„U zoru krećem za Iglu. Sam. Pridruţićete mi se
tamo uskoro, za oko nedelju dana. Bobi će ostati sa
vama, ĉeka ga jedan vaţan razgovor ovde. Tek kada
ga obavi, krenućete rekom za mnom. Ako me ne
naĊete u Igli, a biću u Mantovom dvorcu, to znaĉi da
je neki od brodova isplovio u Novi svet, a da sam ja na
njemu. Prvim narednim ćete krenuti vi. Tamo ćemo se
ponovo naći“, reĉe im Turlok, a deĉja graja koja se
145
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
podiţe podseti Tanai na onu prilikom rastanka u Šumi
tišine. Samo, ovoga puta nije mogla da uĊe u centar
kruga i reši sve svojom odlukom. Ovoga puta je znala
da je ni treptaj njenih ĉudesnih oĉiju neće pomoći da
izbegne neminovno. Rastanak sa Vilijem.
146
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Isak
Ma koliko surovo bilo kretati se severnjaĉkim
drumovima u rano proleće, put do Sablasti zaista je
Isaku, Tadţu i Fengoru bio kao što je to i nagovestio
Štit koji ih vodio, Rul Dovik: jedino lepo što će im se
ikada više desiti. Negde daleko na jugu, zeleni predeli
su bujali posle tamo kratkotrajne zime, ali se i za ovo
opasno putovanje po naredbi kralja moglo reći je
dobro. Bar naspram onoga što ih je u gradu-tamnici
ĉekalo.
Vojske više nije bilo ispred bedema kada su
stigli. Od nje su ostali samo brojni tragovi kampova
koji su bili na petstotinak koraka od zidina. Sićušna
zgarišta otkrivala su veliku brojnost armije koja se
privremeno okupila pa krenula na istok, odatle na RĊu,
a poneko slomljeno koplje da su vojnici Severa priliĉno
radno proveli vreme ĉekajući naredni polazak. Veţbe
nikad dosta u Kraljevstvu šume, naroĉito pred bitke.
Nekoliko komada razbacanog veša i znatno više
smrada od jarka koji je sluţio za nuţde bili su
nagoveštaj daleko jezivijih dana koji su bili
neminovnost.
Sablast. Hiljade panjeva poseĉenih stabala u
samoj blizini grada-tamnice bili su ništa naspram
guste šume koja se pruţala svuda okolo, u nedogled.
Humki nije bilo nigde, jer se mrtvi tamo nikada nisu
sahranjivali. Za mrtve su se uvek brinule njihove
ubice. Zveri. A njih je bilo, oduvek, koliko i panjeva.
Ako ne i više. Samo su svoj plen vrebale sa bezbedne
distance, neprimetno. Dok ne ogladne.
Kolona koju su ĉinili prošla je odavno poslednju
ogradu na drumu, a onda se pred zidinama spojila sa
jednom upola manjom grupom. U njoj su ĉetiri
straţara brinula o ogromnom ĉoveku koji je bes nosio
u svakoj pori svog lica. Još jedan zatvorenik, kojeg
ĉeka deset godina seĉe šume za Kraljevstvo šume.
147
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ako poţivi toliko. A retki su doĉekali da do kraja
odsluţe svoju kaznu koja je bila istovetna za sve
poslate u Sablast.
Već na samom ulazu u grad doĉekalo ih je
nekoliko ljudi. MeĊu njima, u sredini, stajao je snaţni,
veoma bradati ĉovek, koji je preturio preko svoje
glave oko 50 zima. Isak ga osmotri, pa obrisa sneg sa
svoje brade o prednju stranu ramena. Onda se, onako
svezanih ruku, nekako spusti sa konja dok se Dovik,
sa isukanim maĉem, nije odvajao od njega. Sholar koji
je stajao pored bradonje nešto mu šapnu, te posle
odobravanja u vidu klimanja glavom, priĊe Fengoru i
Tadţu. Daladur pogleda ka njima, preplašenim i
umornim od puta po vejavici koja oko Sablasti kao da
nikada nije ni prestajala, ma koje da je doba godine.
Tada zaĉu glas.
„Isak Daladur. Ti si taj?“, upita bradati ĉovek.
Isak ga pogleda ispod oka, frknu kroz nos i
odćuta. Na tren. Onda ipak reši da odgovori:
„Mislio sam da me poznaješ, ali izgleda da Brol
Vantik ima problem sa pamćenjem“, izgovori Isak.
„Mislio sam i ja da te poznajem. Ali, izdajnike
ne poznajem, nemam ih za prijatelje. Samo za
zatvorenike“, odgovori mu.
„Kao nadzornika Sablasti mogu da te razumem
zašto koristiš te reĉi. Kao nekog ko mi je uz rame
vojevao u Velikom ratu, mogu sve bolje da razumem i
zašto me tvoje reĉi bole“, reĉe Daladur.
„Tišina! Ti ćeš meni da priĉaš o Velikom ratu, ti
koji si svog kralja izdao! Ni reĉ više da nisam ĉuo,
vodite ga!“, naredi Brol Vantik, a vojnici ga poslušaše.
Isak više nije video mlade sholare tog dana. Ni
narednog. Baraka u koju je bio smešten imala je samo
tri stanovnika. Dva su bili pacovi.
Za ruĉak je bilo kasno kada su stigli. Veĉera je
bila komad tvrdog hleba i nešto što ni jedna domaćica
ne bi nikad supom nazvala, ali se baš tako zvala u
148
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Sablasti. Posluţena mu je u mraĉnoj prostoriji u koje
je svetlo ulazilo samo kada bi neko otvorio vrata. Ona
su otvarana samo kada bi mu donosili hranu.
O Sablasti je znao mnogo. Ne i da postoje
samice. Taj deo istine je upoznao na svojoj koţi, ĉim
je u jednu takvu, sićušnu baraku smešten. Tek trećeg
dana izveden je napolje, što ga isprva obradova, a
onda uţasnu, jer više od deset minuta nije mogao da
se navikne na svetlost.
„Šta je, matori? Obuzela te tama? Da nije, ne
bi ni bio ovde“, kezeći reĉe mladić koji je svoju ulogu
straţara igrao uţiveći se u nju. Zatvorenika je na tren
bocnuo podno rebara tupom stranom koplja. Cerekao
se. Sve dok ga neko ne opauĉi po glavi, od pozadi.
„Budem li te još jednom video da bilo kog
zatvorenika pipneš a da te nije napao, zamenićeš sa
njim mesta, je l’ to jasno?“, zagrme Brol, jedini koji je
uz njih dvojicu te zore stajao ispred Isakove barake.
Momĉić ućuta i pognu glavu, a onda posluša
nove Vantikove reĉi. Po naredbi zapovednika Sablasti
osta po ledenom jutru desetak koraka iza njih. Isak
poĉe tu neoĉekivanu zajedniĉku šetnju jednom od
ulica, još uvek pustih jer su zatvorenici tek trebalo da
budu probuĊeni. Straţe je bilo na zidinama, ne i u
blizini njih dvojice, pa Brol progovori.
„Mislio sam da ću te sledeći put videti na
nekom bojnom polju, Isaĉe, a ne kao svog zatoĉenika.
U šta si se to pretvorio? U izdajnika? Pogledaj se,
gospodaru Juţne straţe... Zar verni kraljev podanik
moţe da se promeni baš toliko?“, reĉe, ali ne dobi
odgovor. Onda nastavi, sa rukama na leĊima, nakon
što je bolje namestio maĉ za svojim pojasom.
„Tako mi svih buradi aula koje sam popio, da
mi je neko rekao da ću doţiveti ovakav susret, razbio
bih mu glavu! Progovori! Neću da priĉam sam sa
sobom, a nisam te video pet godina!“.
149
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Izgleda da ćemo se viĊati ĉesto ovih dana.
Godina. Taman da sve nadoknadiš“.
„Mogao bih da ti sam presudim ovde zbog te
drskosti, Daladure!“.
„Nećeš. Previše dobro te znam, Brole.
Svezanog nikada nisi hteo ni da udariš, kamoli da
probodeš“.
Prva porcija tišine trajala je desetak koraka.
Dok Vantik ponovo ne reši da otpoĉne razgovor.
„Samo mi reci, šta si hteo da postigneš
izdajom? Ĉetiri decenije te znam, Isaĉe. Neko ni ne
poţivi toliko! Da ĉujem... šta se to promenilo u tebi?“.
Isak zastanu. Pogleda nekadašnjeg prijatelja
pravo u oĉi. Onda oĉi uperi u nebo, izgovarajući:
„Nebesa su mi svedok da nikakvo zlo ne
poţeleh Grunveldima. Ni kralju Rargu, ni njegovoj
porodici. Nebesa su mi svedok da sam oplakivao i
kada je izgubio sina u Velikom ratu, i Minu, sada“,
reĉe Isak, pa pogleda Brola u oĉi iznova:
„Tuga ga je slomila, a tako slomljenog bes ga
je obuzeo. A tuţno je i moje saznanje: naš kralj više
ne zna šta radi... prijatelju moj“, dovrši svoju misao
Daladur, a kao odgovor dobi šamar od kog mu glava
odlete u stranu. Slobodnom rukom obrisa taj deo lica,
gledajući ima li krvi sa usne.
„Je l’ ovo bilo jer sam kralja proglasio gotovo
ludim?“, upita.
„Ne. Nego zato što si me nazvao prijateljem“,
reĉe Brol, a onda pozva straţara i naredi mu nešto
dovoljno tiho da Daladur nije razumeo reĉi. Vantik se
odmah udaljio, a mladić viknu „Hodaj!“, pa ga na
prvom ćošku uputi ka baraci pred kojom su bila dva
straţara i dva zatvorenika. Isak nije verovao onome
što je video.
Snaţnijeg, u leĊima krupnijeg zatoĉenika od
skoro trideset leta nije poznavao. Onog drugog itekako
150
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
jeste. I baš on ga je isto tako zaĉuĊeno gledao dok mu
se pribliţvao sve sporijim koracima, i dalje u šoku.
„Ma, da li me to moje oĉi varaju? Izgleda da
ne... Ponovo se srećemo, gospodaru Daladure. A ko bi
rekao da će to biti u zajedniĉkim okovima“, reĉe
visoki, vitki momak u ĉijim oĉima se moglo naslutiti
zadovoljstvo, ne baš i onaj odsjaj zlobe koji su obiĉno
nosili ostali ĉlanovi zbaĉene kraljevske porodice RĊe.
„Hurg? Hurg Pagror? Neka sam proklet!“, reĉe
glasno Isak, ne verujući da će zaista u iste okove sa
sinom ubijenog kralja RĊe.
Hurga je liĉno dopratio iz RĊe na kraju Velikog
rata. Najstariji sin kralja Vrola, surovi Sardar, bio je
kao 25-godišnjak odveden u Podnoţje, grad-tamnicu
Juţnog kraljevstva. Tada 17-godišnji Vorlon u Špilju,
gde su svoje kazne sluţili najgori zatoĉenici Obala.
Srednjeg sina kralja i kraljice Birile baš je Isak
dopratio do Sablasti, kada je i poslednji put video svog
nekadašnjeg prijatelja koji ga ošamari tog jutra.
„Šta bi, gospodaru Daladure? Maca pojela
jezik? Ne brinite zbog toga, ovde ima maĉaka koliko
ţelite. Samo... njih ne zanimaju samo jezici“, nasmeja
se tihim pokretom krajeva usana Hurg, pa pruţi svoju
nogu na panj.
Uskoro je to morao da uĉini i Isak. Kovaĉ je
stavio i njemu uske okove oko gleţnjeva, a kroz onaj
levi provuĉe lanac. U istom tom lancu, levo od
Daladura, bio je neznanac, a na kraju te trojke, takoĊe
svezan na isti naĉin, Hurg Pagror.
Isaku je poĉelo da biva muka. U stomaku mu
se sve prevrtalo, a to mu se nije dogaĊalo ni kada je
viĊao ostatke napada divljih zveri Severa, a ni prilikom
najstrašnijih prizora Velikog rata. Pomisao da će
ostatak ţivota provesti u istim okovima sa sinom
kralja RĊe bila je više nego muĉna. Bila je –
poniţavajuća.
151
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Vremena za razmišljanje na tu temu, bar u tom
trenutku, nije bilo. Sva trojica su pod pratnjom dva
straţara krenula ka jednoj od udaljenijih baraka,
posmatrajući usput kako i iz ostalih izlaze zatoĉenici,
kojima su jutra poĉinja sa nogom na panju. Put do
oruţarnice ĉinili su nespretni koraci novoformirane
trojke, naroĉito Isakovi. Lanac od njega do
neznanĉeve noge nije bio duţi od pet stopa, a pritom
je bilo oĉigledno da je Daladur jedini koji nikada ranije
nije hodao tako sputan. Pa opet, gospodar Juţne
straţe gledao je da što dostojanstvenije koraĉa.
Naroĉito jer je već na samom poĉetku te šetnje umalo
pao, svojom krivicom.
U baraci koja je iznad vrata imala dva natpisa,
jedan veći „Oruţarnica“ i jedan manji, ispod, „gledajte
da nam vratite ono što vam damo, jer to znaĉi da ste
ţivi“, saĉekalo ih je nekoliko ljudi, uglavnom mlaĊih.
Najmanji, a svakako najstariji meĊu njima, perom je
po listu papira upisivao crte kod imena ljudi koji su
došli. Prozivao je i lupao recke. Drugi je dodavao alat,
treći oruţje. Bio je to jedini grad-tamnica u svih pet
kraljevstava koji je zatvorenicima davao oruţje. Samo,
zatvorenicima nije padalo na pamet da pokušavaju
beg kada napuste zidine, jer su prostranstva oko
Sablasti bila itekako odseĉena od sveta, a još više
prepuna divljih ţivotinja, najĉešće vrlo gladnih.
„Ime?“, upita niţi ĉovek, star bar koliko i
gospodar Juţne straţe.
„Isak. Isak Daladur“, zaĉu se odgovor.
Oruţar podiţe pogled, do tada zagledan u
papir, osmotri zatvorenika pred sobom, pa raširi oĉi.
„Zdravo da si, Makse. Ja sam, da... Piši,
slobodno“, reĉe mu Isak.
Daladur primeti kako zbunjenenom oruţaru
gotovo da poĉe da podrhtava dlan u kome je drţao
pero, a onda se zaĉu tiha škripa njegovog vrha po
hartiji.
152
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ova sekira je vaša... tvoja, Isaĉe. Šta biraš od
oruţja?“, upita Maks.
„Šta misliš?“, bi kratak odgovor.
„Daj mu mlat...“, reĉe oruţar mladom
pomoćniku.
„Mlat?“, odgovori deĉko koji je tek trebalo da
napuni 20 leta. „Zar misliš da će ti mlat pomoći u
divljini?“, reĉe krezavih zuba, kezeći se.
Maks ga prekornim pogledom ućutka u
trenutku, shvatajući da mladić nema predstavu ko
stoji pred njim. Jedan drugi izgovori:
„Prvi dan si ovde, Daladure. Znaš kakva je
kazna ako oruţje potegneš na ĉoveka?“
„Znam momĉe, znam...“, reĉe Isak, svestan da
bi za takav prekršaj moglo da mu bude presuĊeno
odmah ako nasrne na straţara, dok bi ga ukoliko
napadne drugog zatoĉenika ĉekalo izvoĊenje van
zidina Sablasti, samo u osnovnoj odeći. Smrzavanje
bi, u tom sluĉaju, bila najveća nagrada. Lak plen
krvoloĉnim zverima – daleko verovatnija mogućnost.
Izašavši pred zidine, Isak po prvi put spazi
Tadţa i Fengora od kojih se baš tu i rastao na dolasku
u grad-tamnicu. IzmeĊu njih dvojice stajao je grmalj
nalik onom kog su videli kada su stizali u Sablast,
samo malo veći. Imao je ramena kao dva mlada
sholara zajedno, iako Tadţ i nije bio sitnije graĊe, a u
šakama ogromnu sekiru i jednu sjajnu helebardu.
Sholari, lancem vezani za tog grdosiju, sa maĉevima i
manjim sekirama u svojim rukama, delovali su
preplašeno, nekako uspevajući da to sakriju obiĉnim
pogledima. Nije im ovo bio prvi izlazak u seĉu, ali deĉji
pogledi su ipak odavali da im uopšte nije svejedno.
Naprotiv.
Svaka trojka imala je po jednog naoruţanog
straţara. Za razliku od zatvorenika, oni su pod teškim
krznom imali i veriţnjaĉe, delujući poput prave
severnjaĉke vojske. I, niko od njih nije imao nimalo
153
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
naivan pogled, stas i drţanje. Štaviše, prema
zatvorenicima su se uglavnom odnosili vrlo hladno,
baš poput vremena koje ih je doĉekalo tog jutra.
Proleće je moţda poĉelo da stiţe u ostale
delove Starog sveta, ali okolina Sablasti je bila
poznata ne samo po najkvalitetnijoj graĊi, koju je u
šumi trebalo seći, već i po jezivim hladnoćama u svako
doba godine. Jedino u najtoplije dane leta moglo bi se
reći da je vreme „prijatno“, ali samo za one koji
provedu i ostatak godine u tom delu Severa. Otuda i
Fengorova konstantna drhtavica, koju Isak odmah
spazi kod mladog sholara sa juga.
Rastanak se primakao posle samo petnaestak
minuta
zajedniĉkog
hoda
nekoliko
desetina
zatvorenika i njihovih straţara. Svezane trojke, sa
svojom pratnjom, onda uĊoše u razliĉite delove šume.
Skoro da nisu mogli da se vide meĊusobno, iako
udaljenost nije bila velika, ali gustina drveća se
pobrinula za taj osećaj usamljenosti.
Zagrevanje je brzo došlo na red. Po dvojica su
sekla stablo dok je treći zatvorenik tad odmarao,
pazeći, zajedno sa dodeljenim straţarom, na
eventualni dolazak zveri. Kada bi se zaĉulo „Padaaaa“,
svi u tom delu šume bi zastali, osmotrili gde će deblo,
a nedugo zatim nastavljali sa radom. Isak je upravo
oborio svoje prvo stablo, zajedno sa neznancem koji je
odbio da mu se predstavi. Hurg je stajao sa strane do
tada, a onda sa ĉovekom pokraj sebe poĉeo da
sekirom otklanja sa debla grane. Prvu priliku za
predah Daladur je iskoristio da stane uz straţara.
Imao je godina koliko i preostala dva ĉlana
Isakove trojke. Najstariji zatvorenik u tom delu šume
ga tek tada paţljivo odmeri pogledom, pa upita:
„Ti ćeš nas pratiti svakog dana?“
„Mora da si nov ovde“, reĉe mu straţar, ne
prepoznavši gospodara Juţne straţe koji je bio
natrontan krznima od glave do pete.
154
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Jesam. Ali to nije odgovor na moje pitanje“.
„Svakog dana ćete dobiti nekog drugog“,
odgovori mu straţar, oslonjen o maĉ naboden kroz
sneg u zemlju. I onda zaćuta, kao što je ćutao sve
vreme od izlaska iz Sablasti.
Prvi radni dan za Isaka poĉeo je radno i bez
mnogo reĉi, a tako je proticao. Mnogo je posla još
ostalo do završetka obrade trećeg oborenog stabla.
Ona su se unosila u Sablast, na dalju obradu, o ĉemu
su brinuli zatvorenici koji su ili to zasluţili svojim
ponašanjem, ili mahom bili pred kraj izdrţavanja
kazne. Takvih je bilo baš malo.
Predah, malo posle podneva, bio je iskorišten
za obrok. Skroman, kakvi su se jedino i sluţili
zatvorenicima.
Isak je prvi seo, ali njemu najbliţi zatoĉenik
nije hteo da uĉini isto. Seo je na deblo prekoputa,
nateravši i sebe i Daladura da, zbog daljine od oko
sedam, osam stopa, drţe ispruţene noge koje su bile
povezane lancem. Pored tog ćutljivog a ĉudnog
ĉoveka, seo je Hurg. Straţar je bio nekoliko koraka
dalje, nakon što im je podelio zaveţljaje u kojima su
bili po lepinja, dva tanka komada šunke i malo starog,
slanog sira.
„I, gospodaru Daladure, kako vam se ĉini
Gilrik?“, upita sin nekadašnjeg kralja RĊe nakon svog
prvog zalogaja. Treći zatvorenik tada spusti ruke koje
je prineo ustima.
„Ko je tebi dao pravo da priĉaš o meni? I to
izdajniku!“, izgovori kroz zube Gilrik.
„Vidite, gospodaru Daladure, kako se ovde sve
vremenom menja. Vojnik Šume više voli da priĉa sa
nekim ko je princ Pagrora, nego sa gospodarom
jednog od gradova Šume“, nasmeja se Hurg.
Isaku nije bilo do te šale. Ali mu je bar laknulo
što pored sebe u okovima ima severnjaka, a ne još
nekog iz RĊe.
155
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Gilriĉe... ti si iz Luke foka?“, upita odjednom
Daladur.
Odgovor je bio samo zaĉuĊeni pogled ĉoveka
koji je taman nameravao da napravi svoj prvi zalogaj.
„Iz Luke foka si. Taj vaš primorski izgovor te je
odao“, gotovo da se nasmeja Isak.
„Kako znaš da nisam iz Vodenog ţiga, ili
Blizanaca?“, upita Gilrik.
„Oni iz Vodenog ţiga bi me, svi odreda, zagrlili.
Proveli smo neke... zanimljive trenutke u Velikom
ratu. Oni iz Blizanaca bi radije ubili ovog do tebe, nego
da sa njim seku drveće. Baš zbog onoga što im je RĊa
uradila tokom Velikog rata. Ali, ti si izabrao da priĉaš
sa njim, ne i sa mnom“, odgovori Daladur, pa zagrize
tanji komad mesa.
Gilrik obori pogled. Delovao je kao da je na
trenutak pomislio da je izdao Sever zbog pristajanja
da uopšte provede minut, a kamoli dane, sa sinom
kralja koji je zapoĉeo Veliki rat. Kada je progovorio,
Isaku posta jasno otkuda takvo, do tada suzdrţano,
ponašanje.
„Dok sam sa kraljem vojevao pod zidinama
Zlatnog dola, nije mi niko iz RĊe silovao i ubio ţenu,
nego jedan od naših... jedan od trgovaca iz
Blizanaca... Ĉetvoro dece je tog dana ostalo bez
majke. A Šume su, kada sam se vratio, postale
bogatije za jedno telo bez glave i jednu glavu bez tela.
Samo zbog njih ĉetvoro već petu godinu sam ovde.
Još toliko, i moja deca će konaĉno imati oca. Ali, ako
misliš, starĉe, da ću da sa izdajnikom provodim dane
priĉajući, gadno si se prešao. Pre ću sa njim“, klimnu
Gilrik glavom u stranu ka Hurgu. „Sa njima, takvima,
bar znaš na ĉemu si. Sa prevrtljivicima – nikada“,
dovrši misao i konaĉno poĉe da jede.
Daladur nije hteo da insistira na detaljima. Sve
mu je bilo jasno. Razumeo je ĉoveka pored sebe, kao i
zabludu u kojoj je ţiveo. I on, i Brol Vantik. I straţar.
156
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Izdajnik“. Strašna reĉ za bilo kog na Severu. Da nije
u pitanju jedan od heroja Velikog rata, priĉalo bi se tih
dana o njemu kao o bivšem. Pokojnom. Kao što Štit
Rul Dovik reĉe, velikodušno beše od kralja što mu je
poštedeo ţivot. Nije Rarg to radio nikada sa onima za
koje je verovao da su izdajnici. Ali, nikada ranije nije
ni osuĊivao najveće prijatelje.
„Vremena se menjaju“, izgovori više za sebe
Isak, pa dovrši obrok, te ustade. Uze mlat, a straţar
se odmah lati za svoj maĉ, skoĉivši na noge.
„Ne brini, momĉe. Samo da ga osetim u ruci
malo, pre nego što se opet latim seĉenja“, reĉe Isak,
pa zavitla kuglom oko sebe, oseti olakšanje, te odloţi
oruţje.
Debla su ostavljena preko noći, jer zbog vedrog
neba novog snega nije bilo na vidiku, pa ni zaprege za
voţenje poseĉenih stabala nisu angaţovane baš
svakodnevno. U miru i tišini su se vraćali ka zidinama,
kad Isak primeti da gotovo pored njega koraĉa Tadţ.
„Drţite li se, momci?“, upita Daladur.
Tadţ se osmehnuo, vidno umoran. Fengor je
klimnuo glavom, ali ga ĉovek koji je bio maltene dţin
naspram mladih sholara, besnim pogledom gotovo
ućutka.
„Ja sam Isak. Isak Daladur. A ko si ti?“, upita
snaţnog ĉoveka.
„Korgor“, frknu, pa nastavi da koraĉa, priliĉno
besnog pogleda.
„Korgor... Ti si jedan od naših, dakle“, reĉe
Isak.
„Nemam ja ništa sa vama i vašima“, odgovori
ogromni zatvorenik.
Odjednom, Isak ĉu šapat.
„OsuĊen je zbog odbijanja komande u ratu.
Nije hteo da pali selo u kom su neki vojnici Pagrora, u
zasedi, ubili veći deo ĉete ĉiji je bio ĉlan“, reĉe tiho
Hurg, iznenadivši Isaka svojom otvorenošću.
157
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Iznenadi potom i Isak svog novog sagovornika.
„Dobar si ti ĉovek, Korgore. Malo je takvih“,
izgovori glasno Daladur, zbunivši grdosiju, pa nastavi
da ide ćutke, ne gledajući više ni njega, ni sholare.
Po prvi put od dolaska u Sablast, Isak nije
spavao sam u prostoriji. Smešten je u baraku u kojoj
su bile baš dve trojke koje su se i zbliţile pri završetku
radova. Tada je konaĉno mogao da porazgovara sa
mladim sholarima bez da je bio svezan, prvi put od
kada su ušli u dvoranu kralja Severa.
Hurg se odmah bacio na krevet, kao i snaţni
Korgor, Gilrik je ĉistio blato sa svog Ċona, a trojka
koja se uputila iz Sabedorije okupila se na
Fengorovom krevetu.
„Gospodaru Isaĉe, dobro je videti vas. Mislili
smo da vam se nešto strašno desilo kada su vas
izdvojili“, priznade Tadţ, odlaţući svoju znojem
natopljenu sholarsku kapuljaĉu, pregatu.
„Imam utisak da je Fengor znao da sam
dobro“, iznenadi ih Isak.
Tadţu se u pogledu videlo da nije imao
predstavu na šta Daladur misli. Gospodar Juţne straţe
je u Fengorovim nepomiĉnim oĉima video odsustvo
negiranja. Uostalom, nikada ranije primetio pacova
koji ga gleda, koji ne njuška okolo, već se samo pojavi
a potom, tiho kao što je došao, netragom nestane. A
takav je bio jedan od ona dva iz samice.
Isak je odluĉio da ne priĉa previše na tu temu.
Momak je bio Skakaĉ, a to bi moglo da bude korisno,
samo ne u tom trenutku, već u nekom povoljnijem. A
dok on ne doĊe, rešio je da o tome ćuti pred Tadţom,
da sluĉajno ne bi otkrio tajnu koja bi mogla da bude
od velike koristi. Ako se ikada, u sablasnom gradutamnici, ikakva prilika ukaţe.
Naredna ĉetiri dana protekla su gotovo kao da
su bili preslikani. Samo su se straţari menjali uz trojku
ĉiji je bio ĉlan. Nijedan od njih nije bio raspoloţen za
158
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
više priĉe od prvog, ali Isak primeti da se sa Hurgom,
posve neoĉekivano, moţe razgovarati. Tu i tamo.
Mahom o bezazlenim, za zatvorenike uobiĉajenim
temama. Gilrik je i dalje bio tvrd orah. Ne i Korgor,
mada su po dolasku iz seĉe uglavnom svi bili toliko
umorni, da previše priĉe nije ni bilo. Izuzeci bi bili oni
trenuci kada bi im donosili veĉeru, koja je u velikim
salama Sablasti sluţena samo za straţare, dok su
zavorenicima porcije donošene, kako ne bi nikada bili
u većim grupama od šestoro.
Peti dan je promenio sve.
Zatvorenici su radili u manjim grupama, po tri
trojke, jer je u grad trebalo natovariti i dopremiti
poseĉena i od grana oĉišćena stabla. Taman što su
prezalogajili po pogaĉu i komade slanine, zaĉulo se
reţanje.
Isakova trojka bila je izmeĊu dve preostale.
Pokraj one leve, u kojoj su bili mladi sholari i Korgor,
bilo je mirno. U desnoj, lica su već bila skamenjena.
Pet belih tigrova, od kojih je jedan bio priliĉno mlad,
pribliţavala su se bez zadrški u koracima.
U bilo kojoj bitki, pet napadaĉa bili bi mahom
lak plen za dvanaestoricu koja se brane. Ali, od njih
12, samo su trojica straţara mogla da se slobodno
kreću. Svi ostali su morali da funkcionišu skroz
drugaĉije. I skroz neprirodno, kada zveri iz prirode
krenu u napad. A on je poĉeo jednim snaţnim, dugim
skokom.
Mladić na koga se obrušio najveći beli tigar nije
stigao ni da reaguje maĉem koji je odabrao u
Maksovoj oruţarnici. Snaţne šape udariše ga po
grudima, a ĉeljusti se sklopiše oko njegovog lica.
Urlika gotovo da nije ni bilo. Osim ţivotinjskog, kada
ga preostala dva zatvorenika koja su bila svezana za
nesrećnika udariše svojim kopljima u leĊa.
Beli tigrovi su priliĉno ranjivi. I to u predelu
glave, ili kada je reĉ o trbuhu. Ubode u leĊa mogli su
159
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
da izdrţe više od ostalih severnjaĉkih ţivotinja, pa
ranjena zver brzo preĊe sa mrtve ţrtve na jednu od
ţivih. Pridruţi joj se i druga ĉeljust, koja se leĊa obori
ćelavog ĉoveka, te mu pokretom vilice prekinu vrat u
trenu oka. Straţar se uveliko povlaĉio ka trojci u kojoj
je bio Isak. Prva od tri bitke je već bila izgubljena,
videše svi jer je nesrećni starac, treći ĉlan trojke,
uzalud mahao maĉem dok su mu se preostale zveri
pribliţavale pre nego što poĉeše da ga komadaju.
Odnos snaga naprasno je postao sedam prema
pet. Taĉnije, ĉetiri i po, ako se raĉuna ranjeni tigar. I
takav, krenuo je prvi ka Isaku, Gilriku i Hurgu. Njihov
straţar je, meĊutim, prvi potegao oruţje.
Koplje je pogodilo ranjenu zver u glavu, te ona
urliknu, prope se, i poĉe da, razjarena, tumara. Dva
manja bela tigra, ukljuĉujući i najmlaĊeg, krenuše
pravo ka Gilriku, koji maĉem ubode mladunca u glavu,
ali ga onaj drugi zgrabi za ruku, prerezavši je ispod
lakta snaţnim zubima. Jauk bi zastrašujuć, a Hurg
svojim kopljem ubode tigra u vrat, a onda se sagnu,
te uze Gilrikov maĉ i poĉe da njime presuĊuje ranjenoj
zveri. Isak je brzo obratio paţnju na preostale dve,
ogromne zveri, koje rešiše da napadnu sholare. Korgor
je rukama pomerio mladiće iza sebe, vitlajući
helebardom, a pozivajući straţara da kopljem gaĊa
prvog od tigrova koji priĊe bliţe. Daladur poţele da
poĊe i pomogne Tadţu i Fengoru, ali već pri prvom
koraku se saplete, zaboravivši na svezane noge i lanac
vezan za nogu ranjenog zatvorenika, koji se od bolova
zbog otkinute ruke onesvestio.
Dok je straţar otrĉao ka svom kolegi i Korgoru,
koji su pokušavali da tigrove odvrate od namere da im
priĊu još neki korak, Daladur primeti da Hurg
nepomiĉno gleda ka šumi. Odande su vrebala još dva
para zakrvavljenih oĉiju. Još dve zveri koje su
namirisale krv. Zimski vukovi. Veći i snaţniji od bilo
kojih drugih vukova Starog sveta.
160
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Isaĉe,
pomozi!“,
viknu
odjednom
sin
nekadašnjeg kralja RĊe, koji je sekirom udarao po
lancu pokraj gleţnja, ţeleći da se oslobodi. Gospodaru
Juţne straţe um se na trenutak potpuno pogubi. Da li
da pomogne to bekstvo? Ili da ostane pokraj ranjenog
ĉoveka, zbog kog je kretnja svedena samo na dva, tri
koraka, a broj zveri će se, kako vreme odmiĉe, moţda
i uvećati? Da li da spreĉi srednjeg sina vladara Pagrora
u njegovoj nameri? Ili da mu se pridruţi?
Odjednom, novi vrisak se prolomi tim delom
šume. Isak se okrenu, a primeti kako jedan od tigrova
lomi zubima kljuĉnu kost i ţile vrata straţaru koji je
bio zaduţen za njegovu trojku. Drugi se bacio na
drugog vojnika koji ga, istina, probode kroz trbuh, ali
prekasno da bi izbegao ĉeljusti koje mu zdrobiše lice.
Na tu ranjenu zver se baci svojim maĉem Tadţ,
Fengor osta kao ukopan, prevrćući oĉima. Isakovo
oruţje jedino je ostalo neukaljano krvlju zveri, ali se
sve zbivalo tako brzo, da je jedino na šta je stigao da
pomisli – par vukova. No, baš oni, iako se stuštiše ka
Hurgu koji je kleĉao, odjednom se naĊoše u borbi.
MeĊusobnoj.
„Fengor!“, pomisli Isak na mladog sholara koji
se uselio u um jedne od ţivotinja, nateravši je da
napadne drugu.
Dok je Korgor silovitim udarom oštrog vrha
svoje helebarde presudio tigru koji je ubio Isakovog
straţara, odjednom se zaĉu topot konjanika. Strele
poleteše i za tili ĉas na ĉudnom, krvavom bojnom
polju ne beše više ţivih tigrova.
Daladur priĊe Hurgu, prisloni mu sekiru na vrat
baš kada se oslobodio, te reĉe:
„Ako ţeliš još da poţiviš, potvrdićeš samo ono
što ja kaţem. Jasno?“, izgovori gospodar Juţne straţe
tren nakon što je video da je patrola u kojoj je bio i
sam Brol Vantik prilazila mestu krvave borbe.
161
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ona je okonĉana uz velike gubitke. Tri straţara
su stradala, tri zatvorenika takoĊe, a Gilrik je krvario
na smrt.
„Njemu spasa nema“, izgovori Brol, sjahavši sa
konja, te uze svoj maĉ da presudi nesrećniku. Isak ga
uhvati tada za ruku, a kada na njega svoje strele i
koplja uperiše vojnici, samo izgovori:
„Pustite momke. Moţda ga spasu“.
Ranu su mu Tadţ i Fengor odmah previli, a
straţari ga, nakon što su ga oslobodili okova, popeli na
jednog konja i hitro otpremili u Sablast. Oslobodili su i
sholare, povevši ih sa sobom. Nekolicina vojnika je
ostala sa preţivelima, ukljuĉujući i Brola Vantika.
„Šta bi ovo? Pokušao da beţiš?“, upita Hurga
dok je maĉem pokazivao na preseĉeni lanac pokraj
njegovih nogu.
„Spasao mi je ţivot“, izgovori odjednom Isak.
„Presekao je lanac da bi mogao da priĊe, sa leĊa mi je
dolazila zver, nisam je primetio. Da nije to uradio, ni
on, ni ja ne bi priĉali sada ovde sa tobom“.
„Koliko ja vidim, samo ti priĉaš ovde sa mnom.
Da ĉujem, Pagrore... Šta je ovo? Nemoj da ponovo
moram da pitam?“
Hurg pogleda Isaka, a onda ponovo Brola.
„Gospodar Daladur je rekao istinu“.
„Nije on nikakav gospodar, jer da jeste, ne bi
bio ovde. Presekao da bi spasao ţivot? Pa, koga vas
dvojica to laţete, a? Pagror da spasava Daladura?
Ha!“, nasmeja se Vantik, a sa njim i ostali vojnici.
„Nisam to uradio iz saţaljenja. Ne bi mogao
dalje da idem sam, dvojicu mrtvaca teško je vući“,
reĉe Hurg i ponovo razmaknu usne u osmeh. Taj
osmeh se nikome nije svideo na Severu. Isak,
meĊutim, nije reagovao.
„Krvav je ovo dan bio. Polazite“, reĉe im Brol,
pa zastade, pogledavši crveni trag u snegu nedaleko
od mesta na kome su sevale oštrice.
162
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Šta je ono tamo?“, upita jednog od vojnika.
On otrĉa, pogleda uprljanu belinu, podiţe nešto
iz snega i vrati se.
„Uvo. Vuĉje“, reĉe straţar. „Nema ljudskih
tragova okolo, samo šape. Samo vuĉje.“
Brol se okrenu ka Isaku, pogleda potom i
Hurga, te izgovori:
„Vas dvojica ćete morati mnogo toga da mi
objasnite. Vodite ih pravo kod mene“, naredi
vojnicima, koji im svezaše ruke, te ih sprovedoše
pokraj ogromnog Korgora, još uvek zadihanog od
borbe.
163
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tina
Poprište bitke su napustili brzo. Dva mlada
vojnika Juga vratila su se, po dogovoru, u Ţdrepĉev
vrisak. Njih dvojica su jedini uz ĉetvorku koja je
krenula iz Sabedorije, ali i pobegle odmetnike,
preţiveli borbu u kojoj je Martina poginula hrabro se
boreći sa ocelutom i njegovim jahaĉem. Otišli su tiho,
kao što su svoju zapovednicu tiho i smestili na konja,
ponevši je ocu. Za smrt ćerke gospodara jednog od
najvaţnijih
gradova
Juga
znaće
uskoro
celo
kraljevstvo. Ne i za pravi identitet njenog saputnika,
nadala se Tina, konaĉno jašući slobodna.
„Nile, koliko si joj rekao o sebi?“, upita ga kad
je svog konja pribliţila njegovom Vihoru.
„Ne mnogo. Ne brini. Predstavio sam se kao
Ari. Kada je shvatila da nisam Severnjak, došla je po
mene... I ponudila pomoć. Bez da je obaveštavala oca.
Ostalo si videla i sama“.
„Jedna briga manje. Ostaju još dve“.
„Dve? Kakve sad dve, Tina?“
„Polazak Juga u rat protiv tvog kraljevstva nije
jedini problem, Nile. Naprotiv“, odgovori mu, pa
pogleda iza sebe i primeti da su se mladi sholari, Nejt i
Alek, zapriĉali taman toliko da moţe sa njim da
razgovara krajnje otvoreno.
„Nemam šta da skrivam od ovih deĉaka, ali...
RĊa se diţe. Prevrat se sprema, Nile. I mnogo je bliţe
nego što smo to mogli da sanjamo“.
Prestolonaslednik Obala je pogleda zaĉuĊeno,
pa nešto mirnijim glasom reĉe:
„To što nas je Venrik zarobio na poĉetku našeg
puta i što mali Nejt misli da nas je vodio do Larda
Hurdoka, to je jedno. Ali, za ustanak RĊe je potrebno
toliko, toliko toga, Tina... Mislim da preteruješ“.
„A zašto to misliš?“, upita ga, uzdahnuvši,
svesna da on još uvek ne zna sve što i ona.
164
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Prvo, od dvadeset gradova RĊe, devet
gospodara je gledalo kako im posle Velikog rata sinove
odvode u gradove-tamnice. Neće se oni lako latiti
oruţja, veruj mi. Drugo, uz koga da stanu? Uz mrtvog
kralja Vrola? Izgnanu Birilu? Ili nekog od tri Pagrorova
sina, koji su zatoĉenici? I ko da im ĉini vojsku?
Razbijena armija, pretvorena u sitne bande razbojnika
kojih ko zna koliko je i da li ih je ostalo posle ovih pet
godina? Kaţem ti... taj prevrat je neverovatniji nego
što si se uplašila da jeste“, reĉe joj Arilion.
„A šta ako ti kaţem da je kraljica Birila
osloboĊena?“
Nil zaustavi svog konja. Pogled nije skidao sa
lepih Tininih usana, ali ne zbog naĉina na kojih je
obiĉno gledao lica devojaka, već zabezeknut onime što
je ĉuo.
„Birila je slobodna?!“, upita je, dovoljno glasno
da mladi sholari iza njih prekinu svoj razgovor, baš
kada im se pribliţiše na konjima.
Tina se osvrnu, vide podjednako zbunjene
Aleka i Nejta, a onda izgovori.
„To nije sve“.
Ĉetvorka je jahala vrlo sporo, slušajući šta je
Pasilisova ĉula noć pre nego što su ih princ Obala i
Martina oslobodili.
„Nile, kada si uspeo da utekneš sa Veom... Da,
stvarno, šta je sa tom ĉudnom devojkom?“
„Nisam je video od tog trenutka. Priĉaj“, bio je
nestrpljiv Nil.
„Nije prošlo ni pola dana jahanja a Venrikova
grupa koja nas je zarobila sastala se sa jednom nešto
manjom. Otuda i onaj ocelut u celoj priĉi. Set ih
predvodio... video si ga na divljoj maĉki. Bili su tu još
neki Plaštovi. Nekadašnji Plaštovi RĊe, da budem
precizna. Odmetnici Larda Hurdoka. Ka njemu su nas
vodili. Prvo smo sreli samo nekog... Dilana, je l’ tako
beše momci?“, upita Tina, a kada joj mladi sholari
165
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
klimanjem glavama potvrdiše da je dobro upamtila
ime, nastavi:
„Dilan je bio prethodnica Setove grupe. On je
sa nekolicinom stigao nama u susret, pa smo krenuli
ka proplanku na kome si nas danas i pronašao. Prošle
noći, kada su svi zaspali osim dva straţara, ĉula sam
razgovor Venrika i Dilana. Momak, naših je godina
otprilike, je odrastao uz tog Seta, bio mu je maltene
kao sin u Plaštovima. A Set je tamo bio najodaniji
Lardov pomoćnik, to svi znamo. Znamo i da je, kada
su se Plaštovi podigli na svog kralja na kraju Velikog
rata, Set, maltene sam, probao da ga zaštiti. Ali, sve
što je uspeo je da ostane bogalj, jer mu je šaka
odseĉena. I takav, umakao je zajedno sa Lardom
Hurdokom i nekoliko njemu odanih gardista. E, baš on
je trebalo da nas preuzme na onom proplanku i
odvede nas dalje. I bilo bi tako, da se niste umešali, a
hvala Bogu da jeste“, nastavila je Tina.
I Nil i sholari su je slušali paţljivo, upijajući
svaku reĉ. Pasilisova se tada posvetila vaţnijim
detaljima.
„Ne znam sve, jedva sam i ono malo reĉi
razabrala iz njihovog razgovora, praveći se da
spavam, ali jedno je bilo više nego jasno. Birilino
oslobaĊanje je već izvedeno. Bar je bilo taĉno
zakazano za neki dan koji je već prošao. Nisu imali
potvrdu, ali su obojica bili srećni zbog toga. Ne znam
im dalje planove, samo znam da je Dilan rekao
Venriku ’još sinovi kralja da koraĉaju slobodno, i
prevrat moţe da poĉne. Pagror će opet ustati i imati
svog vladara’. Tako nekako“.
„Morskih mu talasa, ako je Birila već na slobodi,
onda je pitanje ĉasa kada će da probaju da oslobode
Sardara, Hurga i Vorlona!“, uzviknu Nil.
Tina je uzdahnula. Htela je da kaţe nešto, ali se
baš tada oglasi mali Nejt.
166
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Moţda bi bilo mudrije da, ako već idemo ka
Jugu, umesto pravo kod kralja Zanta, odemo u
Podnoţje?“.
„Podnoţje? Nejt, nisi ti sav svoj“, reĉe mu Alek,
pa dodade: „Šta ćemo mi u gradu-tamnici Juga?!“
„Tamo nije zatoĉen samo najstariji sin kralja
RĊe... Pored Sardara, koji je prestolonaslednik a to
nikako ne treba zaboraviti, tamo su i sinovi gospodara
Zveketa, Tarabe, Strune i Varke. Moramo da
upozorimo Valira“, reĉe najmanji ĉlan ĉetvorke, vrlo
dobro upoznat sa svim znaĉajnijim porodicama Pet
kraljevstava, njihovom burnom prošlošću, ali i
sadašnjošću.
Tina se zamisli na tren. Shvatala je šta
najmlaĊi sholar koji se uputio iz Sabedorije pokušavao
da kaţe, ali joj je pomisao na to bila isuviše muĉna.
Ne zbog odstupanja od naizgled jednostavnog plana,
niti zbog opasnosti koje bi mogle da ih zadese u
surovom rudarskom gradu za zatvorenike, u kome ih
pored kopanja ĉeka i daleko teţi zadatak. Borbe.
„Nejte, mudra ti je ta misao, ali što bi Valir
Tanadar poslušao bilo koga od nas? Odan je svom
kralju, verovatno bi nas zadrţao kao svoje zatvorenike
dok mu Zant ne javi šta da radi sa nama. Ĉak i da mu
naloţi da nas sprovedu u Krik, kod kralja, to bi samo
bili izgubljeni dani, zar ne?“, upita Tina.
Nil je razmišljao. Nije se upuštao u taj deo
razgovora, ĉak ni kada je Alek rekao da je sam put do
Podnoţja priliĉno opasan, zbog otrovnih zmija kojih je
taj predeo Juga prepun.
Tina nikako nije htela da skrenu ka gradutamnici, znajući koliko bi skupo mogao da košta
minut, a ne dani izgubljenog vremena. Ali, Nil je tada
iznenadi.
„Nejt je u pravu. Uzalud nama put u Krik, kod
kralja Juga, ako se RĊa digne. Oslobode li u Podnoţju
Sardara, a svi znate da je za vreme Velikog rata bio
167
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
suroviji i od svog oca, crno se piše svima nama. Jug će
tada biti još uvereniji da je moj otac zajedno sa RĊom
izazvao nestanak ekspedicije ne bi li se obogatili, a i
Sever će imati isti argument. A novi Veliki rat nam
nikako ne treba. Mislim da treba da poslušamo Nejta“,
reĉe Arilion.
Tina ga je gledala paţljivo. Iako su se znali
nešto više od pet godina, oduvek ga je smatrala
posebnim. Nije mu to nikada priznala reĉima, ali
delima i naklonošću koju je imala za njegova dobra
promišljanja priliĉno je lako sklanjala iz svojih misli
sve ono drugo što je o njemu ĉula. A, zapravo, ĉula je
ono što nisu znali mnogi u Obalama: ĉesto bi se svoje
prinĉevske odeţde zamenio obiĉnim, poput one u kojoj
je putovao sada na jug Juga, a onda tragao za
devojkom svojih snova. I bio sa skoro svakom „ne bi li
proverio da li je ta“.
Brzo joj te misli pobegoše, kao i obiĉno, ĉim bi
sebi rekla „To je zato što još uvek nije našao Pravu,
mlad je“, a onda se ukljuĉi u razgovor.
„Nile, samo te molim da razmisliš o onome što
sam rekla. Niti znamo šta nas u Podnoţju ĉeka, niti
imamo vremena za bacanje. Kralj Zant je moţda već
pokrenuo armiju ka Obalama, svaki dan nam je
dragocen. Tvom narodu naroĉito“, upozori ga Tina.
Mladi Arilion je, meĊutim, već bio doneo
odluku. Ne tvrdoglavo, već posle promišljanja. Tini je
to pojasnio spremnošću da ţrtvuje dane, itekako
svestan opasnosti po Obale, samo da se ne desi nešto
još gore.
„Nema gore stvari od rata. Osim ako Sardar ne
povede još jedan, veći“, izgovori Nil pre nego što su
okrenuli konje blago u levo, i kroz šumarak potraţili
najbliţi put ka Podnoţju.
Nejt je tada pustio prvu pticu. Poruka za
Sabedoriju bila je kratka i jasna. „Izgleda da je Birila
168
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
slobodna. Sprema se oslobaĊanje sinova. Skrećemo u
Podnoţje, da upozorimo. Odatle – u Krik“.
Put do grada-tamnice Juga isprva je delovao
idiliĉno: proplanci već ozeleneli, šumarci puni novog,
svetlozelenog lišća, vešto izbegavanje seljaka i odmori
za koje su se i Nil i ona pobrinuli da proteknu uz
priliĉno dobru hranu, zbog pozamašnog ulova. Ali,
trećeg dana, ĉim su kopita dodirnula prve naznaka
pešĉanih predela, Tina postade svesna da nikada nije
ovoliko juţno bila od svog doma.
„Ĉudan je ovaj Jug, zar ne? Toliko lepote na
ponekim mestima, a toliko pustoši, skoro u
komšiluku“, reĉe više za sebe.
Nil joj nije odgovarao. Zamišljen, jahao je malo
ispred nje, pa se Alek ukljuĉi u priĉu.
„Šta tek ja da kaţem... Odrastao uz morsku
penu, pet godina gledao zidine Sabedorije... Nisam ni
mogao da slutim da ovog peska ima baš ovoliko,
koliko se pogled pruţa“.
„Sreća, pa je tek rano proleće“, reĉe tiho Nejt,
koji ubrza malo svog konja ne bi li prišao Nilu i nešto
ga upitao.
Tina je gledala mlade sholare. Paţljivo. Iako su
proţiveli svašta od kada su napustili grad-školu u
kome su bili odabrani kao najbolji predstavnici svojih
sholarskih redova, i dalje su bili deĉaci. Ali, kao da su
naglo odrasli posle zarobljavanja, dve preţivljene
borbe, susreta sa ocelutom i mistiĉnim Belim strelama.
Alek više nije delovao uplašeno. Što je priroda bivala
surovija, sve se bolje u njoj snalazio, baš kao što su u
Sabedoriji i nagovestili da će briljirati kao najbolji Ċak
Zemljanih. Nejt, iako tek 15-godišnjak, delovao je sve
zrelije. I imao sve mudrija zapaţanja. Ali, grad u koji
su se uputili nije donosio mnogo toga dobrog onima
koji znaju, nego onima koji umeju.
Drugog dana kasa po pesku, srećom uz
dovoljne zalihe vode u mešinama i paţljivo saĉuvanu
169
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
hranu koju nije bilo moguće naći bez svraćanja u neko
od retkih malih naseobina Juţnjaka, Tina po prvi put
spazi Alekovu odluĉnost.
„Stanite!“, viknu oko podneva mladi sholar, i
zaustavi malu kolonu. „Zmije. Pustite mene“.
Alek je sišao sa konja i prišao leglu u kome je
bilo najmanje desetak mladih, vijugavih, ţutih zmija.
Nisu se previše kretale, ali ih je u senci gotovo
neprimetnog izdignuća peska bilo dovoljno da se
primete sa konja. Bar oštrom pogledu, kakav je imao
mladi sholar iz reda Zemljanih.
Prišavši im polako, Alek je izvadio kratki maĉ
koji mu je bio za pojasom, a onda ispred sebe
povukao liniju, napravivši brazdu po pesku. Odmakao
se dva, tri koraka unazad, baš kada se Tina upitala
ĉemu sve to. „Nije li bilo lakše da smo konje okrenuli u
stranu i zaobišli ih?“, reĉe sebi, a onda primeti da
momak iz Sabedorije vadi svoju mešinu sa vodom.
Odloţio ju je na kratko pokraj sebe, izvukao
duguljastu tkaninu iz torbe i poloţio u je u sićušni
jarak koji je napravio. Podvivši je sa strane, napravio
je malo korito, u koje je potom nasuo vodu. Ne
previše, ali bar trećinu mešine. Potom se odmaknu
iznova i kroz zube zasikta. Tek tada se, ne okrećući
leĊa mladim zmijama, vrati skroz unazad do konja kog
je rukom za uzde pridrţavao Nejt.
„Alek, šta radiš to?“, upita ga Nil, a on samo
odgovori „Pssst“ i nastavi da netremice gleda ka leglu.
Nije dugo prošlo, a prva ţućkasta zmija napravi
vijugave pokrete ka smeĊoj tkanini, priĊe joj,
gledajući ĉetvorku sve vreme, a onda hitro spusti
glavu ka malenom jezercetu koji Alek napravi, te se
okrenu i udalji malo. Potom su prišle još dve. Pa još
dve. Na kraju su sve zmije bar na tren pokvasile svoje
male ĉeljusti, bez da se jezik mogao primetiti kao kod
maĉaka ili pasa koji piju. Tina je ostala zateĉena.
Naroĉito kada je spazila – da vode više nema.
170
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Kako?!“, upita tiho Aleka koji je bio na konju
pokraj nje.
„Ĉak i obiĉne zmije piju vodu. Naroĉito su je
ţeljne ove pustinjske, Ţute. Samo, ni Ţute to ne rade
jezikom, premali je. Nekako... uvuku teĉnost hitrim
pokretom donje vilice, kao kada bismo se mi spremili
da zviţdimo, a onda naglo uvukli vazduh kroz taj
otvor. Ali, nisam ovo uradio zbog njih. Već zbog nje“,
pokaza Alek bradom u stranu, i dodade naglas „Niko
da se nije pomerio. Dok ne kaţem.“
Tina je pomerila pogled u stranu, pokraj legla
Ţutih. Daleko veća zmija od tih malih, koje su jedva
dve stope bile duge, a tanke kao njena dva prsta,
prilazila je priliĉno sporo. Ali, bez zastajkivanja. Tinin
konj poĉe da podiţe kopito, ona ga brzo umiri
glaĊenjem grive, ali je Alek pogleda, te prestade.
Velika zmija je siktala, zvukom nalik onom koji je
izveo mladi sholar koji trenutak pre toga, a onda je
prišla leglu. Svom leglu.
Zmije, ako i govore, ĉine to jezikom koji ljudi
ne razumeju. Njihovi razgovori uglavnom su ĉitanje
pokreta i reagovanje instiktom. Pa opet, Pasilisova kao
da je mogla da na tren primeti kako zmija, iako su
siktale i male, istina vrlo tiho, gleda ĉas jednu, ĉas
drugu, ĉas treću. Kao da ih je slušala. A sve to trajalo
je manje od sekunde. Potom je krenula ka njima.
Zastala je baš kod mesta na kom je iz mešine
bilo posluţeno osveţenje. Prošla je vrhom svoje
njuške po tkanini, liznuvši tu i tamo, gde je ostala
poneka kapljica. Alek, baš tada, zasikta ponovo. I,
dobi isti odgovor sa vlaţnih ĉeljusti. Koji tren kasnije,
velika zmija se udalji tamo odakle je došla. Male su,
kao i pre toga, ostale u hladu legla.
„Sad moţemo dalje. Samo, sa druge strane
ćemo“, reĉe odjednom Alek, a svi u grupi osetiše neko
ĉudno olakšanje.
171
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Konjima su prošli bar desetak stopa od legla,
suprotno od strane na koju je otišla velika zmija. Tek
kada su se udaljili, uz konstantno osvrtanje da vide
preti li im kakva opasnost, Tina je progovorila.
„Nisam se ovako stresla još od kada su nas
Venrik i njegovi opkolili one noći. Šta je bilo ovo,
Alek?!“
„Ţute. I njihova majka. Od otrova jedne
odrasle Ţute umire se u roku od petnaestak minuta.
Krv poĉne da se zgrušava, a otrov deluje i na nervni
sistem. Nema leka. Ni za nju, ni za tigrastog kraita.
Bar tako kaţu...“, ostade pomalo zagonetan Alek.
„Nema leka“, potvrdi Nejt, koji iako je iz
sholarskog reda Metalnih, ĉija je glavna odlika
svestranost, svakako nije imao znanja o prirodi kao
Zemljani, ĉija je to bila uţa specijalnost. Mada, sa
Nejtom se ništa nije moglo sa sigurnošću znati, jer je
oduvek prevazilazio sva i svaĉija oĉekivanja.
Srećom po ĉetvorku, sliĉnih uzbuĊenja nije bilo
u narednom danu, posle kog su već u daljini mogli da
vide obrise planina podno kojih se nalazio gradtamnica Juga.
Na nekoliko liga od nje, straţa iz Podnoţja, njih
petorica na konjima, saĉeka ih drţeći oruţje kao da će
borba odmah poĉeti. Tina potera konja ka njima, po
ranijem dogovoru ostavljajući Nila i sholare tik iza
sebe.
„Tina Pasilis vam govori. U ime Visokog
kraljevstva stiţem, sa malom pratnjom. Imam poruku
za Valira Tanadara“, reĉe ne toliko krupnim, koliko
mišićavim vojnicima.
Odgovora nije bilo. Straţari su samo razmenili
poglede.
„Moţemo stajati ceo dan na pesku, ako vam je
po volji, ali ćete me na kraju ipak odvesti Valiru“,
dodade.
172
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ti moţeš da poĊeš. Oni će te ĉekati tu“,
odgovori jedan straţar.
„Došla sam sa pratnjom, vratiću se sa
pratnjom. Nemam vremena za rasprave, stvar je
hitna, sprema se veliko bekstvo iz Podnoţja i ako nas
odmah ne otpratite do Valira, krivica će biti samo
vaša“, reĉe Tina, a onda zaĉu odgovor kome se uopšte
nije nadala.
„Ko je tebi javio za bekstvo?“, upita drugi
vojnik, te nateţe strunu svog luka i usmeri strelu
pravo ka Tini, iako je do tada ciljao Nila.
Pasilisova oseti da joj srce brţe lupa. „Nije li se
već nešto desilo?!“, pomisli u sebi, ali se pribra brzo.
„Poruku koju nosim predaću samo zapovedniku
grada. Bilo da me odvedete do njega, bilo da odemo
tamo sami“, reĉe i na iznenaĊenje svih okrenu svoje
koplje ka zemlji, te poĊe na konju pravo kroz vojnike.
Ĉula je tihi kas po pesku za sobom. Nil i sholari
poĉeli su da je prate, a kada je prošla straţare zastala
je i rekla im:
„PoĊimo svi zajedno, prijatelji sa Juga. Stvar je
vaţna i za vas“.
Ćutke su se pogledali meĊusobno, a onda
odloţili oruţje i okrenuli konje. Jahalo se u tišini, sve
dok nedaleko odatle nisu ugledali još jednu petorku
vojnika.
„Izgleda da smo zakasnili“, pomisli Tina,
shvatajući da nije u pitanju klasiĉna straţa, već u
petorke organizovana potera.
„Ni traga ni glasa od begunca. Njih ĉetvoro idu
do Valira, preuzmite ih, mi ćemo pogledati istoĉno“,
reĉe jedan od vojnika koji ih je pratio onima koje su
sreli. Ovi novi, uz salutiranje tipiĉno za Jug, udarcem
pesnicom po grudima, poslušaše.
Nova pratnja ih je skoro ĉitav dan, tek uz
poneku reĉ, dopratila do zidina Podnoţja. Ne toliko
173
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
impresivnih koliko se to moglo oĉekivati od gradatamnice.
„Naš Pršljen je bar triput utvrĊeniji od ovoga“,
pomisli Tina, prisećajući se svoje jedine posete
ĉudnom uzvišenju Visokog kraljevstva u kome su
najteţi zatvorenici bili u daleko ĉvršćim i većim
zidinama od onih koje je ugledala.
Prolazak kroz, za grad, uzanu i to drvenu kapiju
bio je u pratnji novih straţara, daleko snaţnijih i bolje
opremljenijih. Svi su ćutke prihvatali komandu
„otpratite ih do Valira“. Reĉ komandanta bilo koje
jedinice na Jugu se i dalje poštovala svuda gde bi se
pronosila.
Veliki prazan prostor sa obe strane široke ulice
koja je vodila do manjeg utvrĊenja u centru grada bio
je ispunjen ĉudnim predmetima. Uzdignuta debla,
poreĊana burad, mreţe od debelih konopaca... Liĉilo je
to pomalo na poligone za veţbu. Samo, na ovima su
bili vidljivi tragovi krvi.
Znala je da se ni u jednom od gradova-tamnica
Pet kraljevstava osuĊenici ne ubijaju. Bar ne masovno.
Kazni je svuda bilo, ĉesto i brutalnih, ali samo za
najteţe prekršaje. Ovde je bilo previše detalja koji su
govorili da se ne radi o pogubljenjima. Previše krvi na
razliĉitim mestima. A opet, savršeni mir je vladao. Ili
su to, ipak, tišina i besprekorna urednost predmeta na
poligonima odavali da se nikakva pobuna nije desila.
Jeza je, meĊutim, bila prisutna kod svih koji su ĉinili
ĉetvorku, primeti Pasilisova.
„Vojniĉe... Kada
su poslednji
put bile
organizovane borbe?“, upita ona prvog do sebe iz
poslednje pratnje.
„Juĉe“, bio je kratak odgovor vojnika snaţnih
ruku, ne baš visoke graĊe, bar koliko se to na konju
moglo primetiti. Tinu nije obeshrabrilo to što je nije ni
pogledao.
„I, kakav je bio bilans?“, upita ga.
174
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
On je pogledao prvog do sebe. Tek kada je
video kratko klimanje glavom, odgovori:
„Jug je juĉe dobio 14 novih zapovednika. A
ostao je bez ĉetvorice kandidata“.
Staro pravilo Juga, da se mladi vojnici koji bi da
posle obuke ostanu u leglu kao instruktori ili
zapovednici moraju dokazati u borbi, primenjivano je
upravo u Podnoţju. Svakog godišnjeg doba odabrani
bi bili dovoĊeni da se bore baš tu. I to protiv
zatvorenika. A zatoĉenici, vezani okovima i lancima
oko struka u parove, borili bi se protiv dvojice. Snage
su bile izjednaĉene, za razliku od uloga.
Ukoliko bi maĉem ubio zatvorenika, koji je
mogao da bira bilo koje oruţje za koje mu je dovoljno
korišćenje jedne ruke, mladić bi obavio ono za šta je
došao. Kandidat bi tako postajao instruktor legla, ma
kako se ta borba dvojice protiv dvojice okonĉala po
drugog vojnika. Jedino pravilo koje je vaţilo za
kandidate je da borbu napuštaju kada nekome
presude. Jedino pravilo za zatvorenike je bilo: ko
preţivi, vraća se rudarskom poslu. Bilo je i nagrade za
zatoĉene – bar godinu dana ne bi morali ponovo u
takvu borbu, ako ne ţele. Pa opet, retki su doĉekivali
kraj desetogodišnjih robija. Rad u pećinama, dubokim
rudarskim jamama, bio je toliko iscrpljujuć, da je smrt
na otvorenom, od ruke vojnika, za neke bila olakšanje.
Tina je poslednji put, preko ramena, pogledala
poligone. Nedugo zatim na ulaznim vratima malog
utvrĊenja pred njih izaĊe ĉovek vrlo sliĉnih lica
njenom
nekadašnjem
poznaniku.
Ipak,
Valira
Tanadara tada je prvi put videla, te ga oslovi i kako
dolikuje.
„Zapovedniĉe
Podnoţja,
Tina
Pasilis
te
pozdravlja i prenosi dobre ţelje Visokog kraljevstva.
Vaţne novosti imam za tebe, iako me je put vodio na
drugu stranu. Imam li tvoju dozvolu da sa svojom
175
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
pratnjom ove veĉeri budem tvoj gost, iako ne nosim
dobre vesti?“, upita ga, te saţe glavu.
Ime Tine Pasilis kao da je odzvonilo prostorom
pred malim utvrĊenjem oko kog su bile brojne barake
iz kojih se ništa nije ĉulo. Ĉuo se zato glas domaćina.
„Ĉast je imati takvog gosta, ma kakve da su
vesti. Drago mi je da te konaĉno srećem, ćerko
kovaĉa. Budi moj gost, i ti, i tvoja pratnja“, reĉe ĉovek
koji je, kako ih je Nejt uputio tokom putovanja,
prevalio 42. leto ţivota, a koji je poslednjih desetak
upravljao Podnoţjem.
Konje su ostavili ispred, deo straţe se za njih
pobrinuo, a onda Pasilisova pogleda kako Nil odvezuje
pojas sa maĉem, prisetivši se da se na dvorove Juga,
ĉak i u gradu-tamnici, sa oruţjem nikada ne ulazi kada
ste gost. Isto uĉini i ona, predade i luk i strele, i koplje
i svoj maĉ jednom vojniku, a onda primeti da svoje
male maĉeve uruĉiše i mladi sholari.
Valir naredi da ih posluţe već kod vrata, što oni
oberuĉke prihvatiše. Prohladno vino i komadići
usoljene govedine prijali su posle tolikog jahanja više
nego što su i sami mislili da će biti sluĉaj. Nije prošlo
dugo, a već su na drugom spratu sedeli u manjoj sali
u kojoj su pored domaćina bila i dva snaţna straţara,
kao i jedan priliĉno mladi sholar, koji ih je udostojio
samo pozdrava, ne i neke suvišne reĉi.
„Ljubaznost mu nije omiljena. Vatreni, ako se
ne varam“, pomisli Tina, a onda saĉeka da se i Valir
smesti u svoju stolicu, pa otpoĉe priĉu.
Tanadar je priliĉno mirno ispratio govor
Pasilisove o tome da je krenula do kralja Boara Zanta
da mu prenese zabrinutost Visokog kraljevstva zbog
pohoda Juga na Obale. Ta laţ je bila ne toliko dobro
upakovana, koliko smislena, pa je Tina odmah prešla
na detalje koji su govorili o skretanju ka Podnoţju.
„Grupa razbojnika koja nas je uhvatila govorila
je tokom noći o prevratu. Ustanku RĊe. I nekim
176
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
dogaĊajima koji su se, u vezi sa tim, već desili. I
nekim – koji bi trebalo da se tek dese. U Podnoţju“,
reĉe ona, ĉekajući reakciju koja se nije desila. Umesto
ĉuĊenja, doĉekalo ju je neoĉekivano pitanje.
„Nešto se u toj priĉi ne poklapa“, progovori
odjednom sholar Jart, te priĊe stolu nakon što je od
poĉetka razgovora, sa rukama na leĊima, stajao iza
gospodara Podnoţja.
„Prvo... odakle god da se iz Visokog kraljevstva
uputite u našu prestonicu, ona vam je svakako bliţa
od Podnoţja. Zašto ovo niste rekli našem kralju, već
ste Krik zaobišli? I, otkad to Visoko kraljevstvo šalje
dva sholara, i to još uvek nesvršenog školovanja, na
put takve vaţnosti? Kraljica Valerija Vindain poznata je
po daleko mudrijim odlukama“, reĉe Jart, a Valir ga
pogleda i klimnu glavom, a onda pogleda straţare, kao
da im neprimetno daje do znanja da budu spremni da
reaguju.
Tina se se spremala da odgovor koji nema
smišlja dok govori, ne ţeleći nikako da otkriva Nilov
identitet i pravu misiju na koju su se uputili. Umesto
nje, odjednom odgovori upravo mladi Arilion.
„Dopustite meni da, kao nekog kog je kraljica
liĉno odabrala da budem u Tininoj pratnji, pojasnim
razlog
našeg
skretanja“,
izgovori
princ
prestolonaslednik Obala, a na tren zaĉuĊena Pasilisova
klimnu glavom u znak odobravanja, prihvativši igru da
je Nil njen sunarodnik.
„U vreme kada je donela odluku da Tinu pošalje
vašem kralju, naša kraljica je rešila da joj odredi i
pratnju. Problem je bio što je Tina u to vreme bila u
poseti Sabedoriji, te sam ja poslat da joj budem
pratnja do kralja Juga, a onda i nazad. Sholari su, a
znate kakvi oni umeju da budu na bilo koji pomen
rata, bili više nego zainteresovani da pruţe pomoć.
Poslali su ova dva momka sa nama, kao najbolje
predstavnike Drvenih i Metalnih. Da jedan od njih
177
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
svojom svestranošću bude uz nas, a drugi svojim
znanjem o prirodi jer... priznaćete, priroda Juga ume
da bude priliĉno surova za nas koji u njemu nismo
odrastali. Da nije bilo napada razbojnika ĉim smo
prošli Grotlo, išli bismo pravo ka vašem kralju u Krik.
Ovako, uz dva izgubljena konja, rešili smo da svratimo
u Ţdrepĉev vrisak, pa da na sveţim ţivotinjima
krenemo juţnije. Tina je, meĊutim, zbog ozbiljnosti
informacija koje ima za vas, promenila plan i... otuda
mi prvo ovde, kako bismo spreĉili strašne stvari“, reĉe
Nil gotovo u dahu.
Ta laţ je bila servirana daleko bolje nego što je
Tina mislila da će biti sluĉaj. Na Jugu se ţene nisu baš
toliko cenile, ĉak ni slavne poput Pasilisove, koliko
glasovi zrelih muškaraca. Sholar Jart klimnu glavom,
Valir reĉe samo „Razumem. Nastavi, Tina“, i saĉeka da
od nje ĉuje ono najvaţnije.
Srce koje je lupalo brzo skoro kao kada ju je
prva straţa Juga na koju su naišli prećutno obavestila
o nekakvom bekstvu, sada se umirilo. Daleko
smirenijim glasom mogla je da kaţe:
„Razbojnici su spominjali da je kraljica Birila
osloboĊena. A da su njeni sinovi sledeći na redu“,
izgovori Tina, a onda primeti šok na licima i
zapovednika grada-tamnice, i sholara iza njega, i
straţara koji su ruke drţali na maĉevima koji su i dalje
bili u koricama.
„Ne znamo da li je išta od toga taĉno, ali smo
od vaših vojnika ĉuli da se bekstvo desilo. Da li je to...
Sardar u pitanju?“, upita Tina, plašeći se odgovora koji
će ĉuti.
On je, meĊutim, bio daleko povoljniji.
„Sardar da pobegne? Uozbiljimo se, Tina, pa uz
njega i onog njegovog pajtaša uvek su po ĉetiri
straţara. Ne, pobegla su dvojica... naših. Juţnjaci.
Iskoristili su paţnju svih u gradu tokom juĉerašnjih
borbi da se iskradu. Potraga je u toku, neće oni
178
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
daleko. Stići će ih naše oruţje. Ako ih već nisu stigle
zmije“, nasmeja se na tren Valir, a onda se uozbilji jer
se istog ĉasa priseti reĉi koje mu je Tina upravo rekla.
„Birila na slobodi? To moramo odmah javiti kralju.
Jarte, šalji goluba, ĉim izaĊemo odavde. A straţu
ćemo udvostruĉiti. I na zidinama, i uz zatoĉenike. I to
koliko već ove veĉeri“, reĉe zapovednik Podnoţja, a
onda skloni sa lica dugu kosu koja mu je prekrivala po
pola obraza, pljesnu rukama i u prostoriju uĊoše
dvojica vojnika.
„Smene
od
noćas
traju
duplo
kraće.
Udvostruĉite straţe, hoću da svi budu sveţi, stalno.
Ispred baraka postavite po jednog vojnika kod svakih
vrata. Zapovednici straţe da se sastaju na svaka ĉetiri
sata, kod primopredaje smena. Polazite“, reĉe im
Valir, a vojnici udariše pesnicama po predelu oko srca
i poĊoše da izaĊu.
Tini je laknulo, bar na tren. I zbog Nilove
umešnosti. I zbog smirivanja na tren napete situacije
sa pronicljivim sholarom Podnoţja, i zbog brze reakcije
Valira Tanadara. Taj spokoj je trajao isuviše kratko.
„Straţa! Zatvorenici beţe! Straaa... aaargh!“,
zaĉu se vrisak dok se noć nadvijala nad gradomtamnicom Juga. I strepnja.
Svi u prostoriji poskoĉiše na noge. Valir brzo
izgovori: „Ostajete ovde, ni makac dok se ne vratim!“,
a onda ode sa sholarom hitrim koracima.
Sa drugog sprata na kom su bili, Tina pogleda
kroz prozor pravo ka malom dvorištu ispred, pa ka
niskom bedemu od kog su bili na višoj poziciji. Sumrak
se već uveliko odvijao, nasleĊivalo ga je pravo veĉe
Juga, sa mnogo zvezda na vedrom nebu, ali je ţivost
koja joj se odvijala pred oĉima bila nešto što je
najmanje ţelela.
Uz Nila pokraj sebe, a mlade sholare koji se
opredeliše za susedni prozor dok su iza njih bili
straţari koji su zastali i sami pratili šta se dešava, Tina
179
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
primeti borbu maĉevima na putu koji je vodio od
kapije, kroz poligone. Bila je kratka, jer je ĉovek sa
plaštom proburazio stomak jednog vojnika, a drugom
prešao seĉivom po grlu. Ka njemu i njegovom
saputniku stuštilo se bar dvadesetak vojnika, i dalje
priliĉno udaljenih.
„Neće stići daleko“, izgovori Nil. „Ako su lanac
nekako i presekli, te se lakše kreću, saĉekaće ih straţa
kod kapije. A i ona je, srećom, zatvorena“.
Tina se sloţila, mada joj se pokreti neznanca sa
plaštom uopšte nisu sviĊali. Delovao je samouvereno,
pomalo i brutalno, nabivši maĉ kroz grlo već mrtvog
vojnika kog ubi raniji prolaz seĉiva kroz trbuh. U tom
potezu, dok se razdaljina od stotinak stopa smanjivala
izmeĊu straţara i begunaca, Tina prepozna brutalnost
koju odavno nije videla.
„Sardar!“, pomisli u sebi kada vide da zatoĉenik
vadi maĉ iz vrata vojnika koji je svoju drugu smrt
doĉekao dok je bio na kolenima.
„Mislim da je ovo kraj“, reĉe Nil, pokazavši
prstom ka bedemu koji se prostirao oko kapije, a na
kome se pojavi bar dvadeset silueta ĉiji pokreti jasno
ukazaše da vade strele iz svojih tobolaca.
Od kapije do dvojice zatvorenika bilo je bar
stotinak stopa. Skoro toliko i do straţara koji su im se
pribliţavali. U klopci, sa praznim poligonima pokraj
sebe, na kojima bi bili tek nešto teţe mete za strele
jer je nebo bilo vedro, zatoĉenici nisu imali nikakve
šanse. Smrt koja ih je ĉekala u gradu sa skoro hiljadu
zatvorenika i nešto više vojnika, bila je neminovna.
Baš te noći.
„Ne sviĊa mi se ovo“, reĉe odjednom Tina, ne
znajući ni sama odakle se javlja taj osećaj, kada je sve
pred njima ukazivalo da je kraj potere za dvojicom
hrabrih, ne baš i mudrih zatvorenika, blizu. Odjednom,
mala kiša strela polete sa bedema.
180
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Neeee!“, povika Valir koji je bio pred
unutrašnjim zidinama, prateći i sam šta se pred njim,
u ulici koja je pravo vodila do kapije, dešava. To „Ne!“
zaĉu i ĉetvorka sa prozora, shvatajući da zapovednik
grada-tamnice ne ţeli smrt princa RĊe. Ne takvu smrt.
Ne tako laku.
To „Ne!“ prekasno stiţe za dvadesetak vojnika
koji su jurili begunce. Strele ih pokosiše.
Tinin šok bio je ništa naspram Nilovog. Nejt i
Alek se zbili jedan uz drugog, ne verujući šta se
dešava.
„Ono na zidinama nije straţa!“, povika
Pasilisova, i okrenu se vojnicima koji su ostavljeni uz
njih: „Sardar beţi! Znam šta vam je rekao zapovednik,
ali znam da će vam oprostiti ako mene poslušate:
izvedite nas odmah pred njega! Odmah!“, povika na
vojnike, a oni se, iako veći i snaţniji od Nila,
iznenadiše. Odluĉnost Pasilisove ih je zatekla. I
poslušaše, bez pogovora, rešivši da idu iza ĉetvorke
koja se stuštila niz stepenice.
Tina je trĉala koliko je noge nose. Bar u tome
je, po stepenicama, bila veštija od Nila. Zadihani
stigoše do kapije malog utvrĊenja, pred koje su trkom
dolazili vojnici iz baraka koje su priliĉno udaljene
mestu bekstva. Nije ih ni ĉetrdesetak došlo do Valira,
koji je vikao, organizujući potere, gledajući ka kapiji.
Otvorenoj.
„Valire“, reĉe mu Tina.
Nije joj odgovorio, gledajući pravo.
„Valire!“, ponovi ona, na šta se gospodar
grada-tamnice
konaĉno
osvrnu.
„Hoćemo
da
pomognemo. Stavi u svaku jedinicu po jedno od nas
ĉetvoro. Sada je svaki maĉ vaţan“.
Tanadar ju je gledao, priliĉno sumnjiĉavim
oĉima. Razumljivo, u svakoga je bilo mudro sumnjati
u tim trenucima. Pasilisova je to razumela. Zato je
brzo i izgovorila još nešto.
181
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Tako mi svega što sam u Velikom ratu uradila
za svoj i tvoj narod, ţelim Sardara u okovima. Sada,
više nego pre pet godina. Moraš mi verovati, tako ti
brata koji mi je na rukama izdahnuo“, izvuĉe poslednji
adut slavna ratnica Visokog.
Valirovi ljudi su uzjahivali konje, sa svih strana
su dolazili vojnici, dajući se u poteru a da nisu ni
pripasali oruţje kako treba. Zapovednik grada-tamnice
Juga je i dalje netremice gledao u Tinine oĉi. Videla je
u njegovim istu onu iskru ţelje koju je Varul imao
kada je u jednom od poslednjih velikih juriša Velikog
rata pao, baš dok mu je Tina sa svojom jedinicom bila
uz bok.
„Koliko ljudi imaš? Dodeli nas razliĉitim
jedinicama ako mi ne veruješ, samo ne oklevaj!“,
viknu Tina.
„Ljudi...? Glavni konjanici su mi već u poteri,
traţe juĉerašnje begunce. Dvesta pedeset konja mi je
van grada, raštrkanih. Ostali su mi strelci i kopljanici,
kao i garda. Moţda još 200 konjanika je tu. Tina...“,
reĉe Valir, pa zastade na tren. Progutao je pljuvaĉku,
a onda dovrši misao.
„Ako imaš nešto sa ovim, ni krv mog brata koju
si primila na svoje ruke neće te spasiti. PoĊi. I ne
vraćaj mi se bez Sardara“, reĉe i viknu: „Dajte im
oruţja i njihove konje. Brzo! Brzo! Svi za beguncima!
Svi!“.
Pasilisova sa olakšanjem primi tu vest. Stegnu
pesnicu i, koliko je to umela, odradi isto što i vojnici
Juga kada primaju zapovest.
„Neću te izneveriti. Varula moţda nisam uspela
da spasem u Velikom ratu. Tvoju ĉast i poverenje
hoću. Imaš reĉ Tine Pasilis“, izgovori, pa u jednom
skoku uzjaha konja, baš kao i Nil. Sholarima su
pomogla dva mlada vojnika, a onda se pridruţiše
ostalim konjanicima koji izjuriše kroz kapiju.
182
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ispred nje ih je doĉekala kiša strela.
Odstupnica koju su prevratnici organizovali bila je više
nego dobro sinhronizovana sa begom. Konja je bilo
više desetina, sa svakog od njih lukovi su bili zatezani,
a puštani velikom brzinom. U daljini, videle su se ĉetiri
grupe koje su u razliĉitim pravcima napuštale
Podnoţje u punom galopu. Noć bi ih sakrila da je bila
tmurnija, ali je vedro nebo samo sve još više
mistifikovalo.
„Razdvojili su se u ĉetiri pravca!“, povika Nil
ono što je Tina već bila opazila. Samo... kuda krenuti?
U kojoj od ĉetiri grupe je bio Sardar? Kako se probiti
kroz polukrug strelaca na konjima, osim frontalnog
juriša na njih, juriša u kome će mnogi izginuti pre
nego što se uopšte i dodirnu maĉevi?
Nejt odjednom progovori dok su se i oni i neki
vojnici povlaĉili ka bezbednosti iza kapije, a prvi ratnici
Juga već uveliko ginuli pred njom zbog strela.
„Nisu nigde pobegli. Sve je ovo varka“, izgovori
mladi sholar i, spuštajući kapuljaĉu na vrh svojih leĊa,
ugleda zbunjene poglede ostatka ĉetvorke.
„Nejte?! Šta priĉaš to?“, upita Nil, kada je svog
konja konaĉno uterao podno unutrašnjih strana zidina,
dok su hrabri vojnici Juga u jurišu prolazili pokraj njih,
galopirajući ka prevratnicima.
„Grupa koja je krenula levo ka Kriku sigurno
nije ona u kojoj je Sardar. On mora ţiv da bude, da bi
se prevrat izveo, zar ne? Zato ka kralju Juga svakako
ne ide. Nije ni u one dve koje su se uputile ka severu.
Preveliko je to prostranstvo, a baš tu je najviše
raštrkanih konjanika Podnoţja, koji traţe druge
begunce. Logika kaţe da su krenuli desno, na Istok,
ka RĊi. Ali, na ĉasovima strategije uĉili smo da...“,
reĉe Nejt, a Alek ga dopuni:
„... da RĊa nikada ne radi nešto što se
oĉekuje“.
183
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tina je pogleda Nila. Bila je zbunjena koliko i
on, a ţeljna da se i sama da u poteru. Reĉi mlade
sveznalice bile su, meĊutim, priliĉno mudre. Kao i
obiĉno kada bi Nejt progovorio.
„Gde misliš da su, Nejte?“, upita ga Pasilisova.
„Van zidina, svakako. Moţda tik uz njih. Ĉekaju
da veći deo straţe krene za ĉetiri grupe, pa da se
neprimetno iskradu. Samo, neće oni ići drumom ka
Struni. Niti će ona veća grupa konjanika ići pravo do
tog grada, već će, vremenom, krenuti i ona na sever,
da zavara trag i olakša put pravim beguncima. Mislim
da će svakako ići istoĉno, verovatno ka Struni. Samo,
neprimetno“, izgovori Nejt u meteţu koji je kod kapije
bivao sve veći, zbog sve brojnijih vojnika Juga koji su
pristizali što na konjima, što trĉeći.
Tina se okrenu Arilionu i brzo donese odluku:
„Nile, idemo napolje. Okreni konja odmah
desno, uz zidine. Ako nikog ne primetimo, vraćamo se
do kapije, pa ćemo ka Kriku. Tamo bi se najmanje
oĉekivalo da će Sardar krenuti. A to je, izgleda, i
najverovatnije, ako Nejt nije u pravu“, reĉe Tina, pa
ĉim joj Nil klimnu glavom i obode Vihora, krenu za
njim.
Pred kapijom je shvatila da su joj Valirovi
straţari vratili i maĉ i koplje i luk, ali ne i tobolac sa
strelama.
„Samo mi još to falilo“, pomisli, nadajući se da
joj strele neće trebati. Prevarila se.
Nisu ni tri minuta galopirali istoĉno, uz sablasno
puste zidine Podnoţja, a dok se iza njih odvijala
poslednja bitka prevratnika sa strelama i nadiruće sile
Juga, koja je napušala grad-tamnicu, pokraj njene
kose prolete nešto.
„Strele, glave dole! Eno ih tamo, meĊu
drvećem!“, viknu Nil i isuĉe maĉ, te sa Vihorom za tili
ĉas odmaĉe Tini i sholarima, uputivši se pravo ka
184
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
mestu na kome Pasilisova spazi bar šest, sedam
silueta.
Nil maĉem poseĉe prvog koji je izašao pred
njega, što i nije bio teţak zadatak jer nije mudro kao
pešak izlaziti pred konjanika u galopu, a onda Tina
primeti da ostali u toj grupi poĉinju da uzjahuju svoje
konje. Arilion se već maĉevao sa jednim od njih kada
Tina svojim kopljem pogodi u grudi prevratnika koji je
probao da sa boka priĊe princu Obala.
„Tina, levo!“, povika Alek, a Pasilisova
instiktivno saţe glavu, te na mestu gde joj je bio vrat
oseti da, iznad temena, proleće strela.
Ona odmah okrenu konja u levo i nekoliko
trenutaka kasnije svojim maĉem probode strelca koji
nije stigao da ispali sledeći hitac. Odjednom se pred
njom stvoriše dva konjanika, sa isukanim sabljama,
kakve su nekada na turnirima nosili stari Plaštovi,
smatrajući i to dovoljnim za maĉeve rivala. Ples ĉelika
mogao je da poĉne.
Ako je išta volela, to je da se snalazi u teškim
situacijama. Istovremena borba sa dvojicom nije joj
bila strana, mada se nikada nije borila sa dva Plašta u
isti mah. A Plaštovi nisu bili tek tako birani u gardu
kralja RĊe. Iako su ovi bili u poznim godinama,
oĉigledno odani nekadašnjem kralju Vrolu Pagroru,
borili su se veštije nego što je Tina bila u stanju da sa
lakoćom izdrţava. Primetila je da Nil odjednom silazi
sa konja, ali nije stigla da detaljnije razmatra razloge
za to, jer su je sa dve strane seĉiva pretila sve više i
sve jaĉe.
U njenu borbu odjednom se umešaše Nejt i
Alek, više viĉući i vitlajući maĉevima, nego što su
predstavljali istinsku opasnost po iskusne borce RĊe.
Ipak, iznenadiše ih, sasvim dovoljno da paţnja jednom
od njih popusti. Tina ga poseĉe po nadlaktici, te se
odmah posveti drugom, na koga je jurnuo Alek. Plašt
odbi maĉ mladog sholara sa lakoćom, krenu da ga
185
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sabljom probode, ali je Pasilisova svojom oštricom bila
brţa. Vrh maĉa zabila je u grudi vojnika RĊe, ne
primetivši baš potpuno koliko se Alek trese od susreta
sa smrću, jer je pogledom potraţila Nila. A on, sišavši
sa Vihora, uveliko je bio u borbi. Jedan na jedan. Sa
ĉovekom oko ĉijeg vrata je bio privezan plašt. I koji je
imao onaj isti surovi pogled, serviran uz tihi smešak,
koji nije videla pet godina.
186
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ben
Pogled sa drugog istoĉnog kraka najvećeg
grada u Pet kraljevstava nije nagovešavao ništa loše.
Naprotiv. Morska zvezda je, kao i svih prolećnih zora,
kupana sa dve strane, istovremeno. Neobiĉne zidine,
rasporeĊene u osam dugaĉkih, špicastih krakova, sa
zapadne strane kvasilo je More bez kraja, a sa istoka
su se kupale u prvim zracima Sunca. Ben je stajao
pokraj svoja dva preostala Trozupca, gledajući kako se
jutro budi u njegovom kraljevstvu. Razmišljao je,
meĊutim, o daleko sumornijim temama.
„Nil se još nije javio?“, upita svoja dva verna
ĉuvara.
„Nije, gospodaru“, odgovori mlaĊi ĉlan garde
kralja Obala, kome se on odmah obrati.
„Polsi, hoću da mi sin bude u prestonici pre
nego što sve ovo poĉne. Ne zanima me gde je, hoću
da bude tu. Ako treba... koristi i ţivotinje“, reĉe Ben
Arilion okrenuvši se ka Trozupcima.
MlaĊi je klimnuo glavom i otišao. Stariji je,
drţeći trozubac u svojoj levoj ruci, prišao vladaru.
„Kralju moj, Nila ćemo naći, ali još neke stvari
moramo obaviti, a vremena je sve manje“.
„Znam, Virte. Vrlo dobro znam. Da li su
kapetani pristigli?“
„Još uvek ne svi. Ako ne raĉunamo one koje ste
poslali da idu pravo u Veliku trţnicu, još oko ĉetvrtinu
ĉekamo“, odgovori Virt, po godinama gotovo identiĉan
kralju i njegovih 42.
Ben se zagleda u obronke planina koji su
razdvajali njegovo i Visoko kraljevstvo.
„Ima li kakvih vesti od njih?“, upita, klimnuvši
bradom u pravcu planinskog venca.
„Kraljica Vindain se još nije oglašavala. Bar ne
posle onog pisma koje je pticom stiglo pre dva dana“,
odgovori Trozubac.
187
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Previše tišine, prijatelju stari. Previše... Vojska
nam je spremna, samo se nadam da neću morati da je
uvećavam“, reĉe više za sebe Ben Arilion.
„Gospodaru, mislim da narod vrlo dobro zna šta
bi moglo da usledi. Oseća se u vazduhu, a i slepi ĉuju
da naša vojska koraĉa ka Morskoj zvezdi. Na vaš
poziv, odazvaće se, uz nju, i svi drugi koji treba da se
odazovu“, reĉe Virt.
„Mislio sam da je Veliki rat poslednji koji ću
voditi kao kralj, Virte. Zar opet da pišem ’... u vojsku
se poziva svako muško od 14 do 44 godine’? Nisam
mislio da ću morati da diţem oruţje na one koje sam,
konaĉno, posle svih razmirica i sukoba, mogao da
poĉnem da zovem prijateljima“, ponovo izgovori više
za sebe kralj Obala.
Njegov verni straţar odćuta najpre.
„Ako neko na vas podigne svoje oruţje, kako
ga onda prijateljem moţete zvati?“, reĉe Virt
Trozubac.
„Da bar postoji razlog, pa da ovo novo
prijateljstvo rušimo u krvi. Ovako ćemo biti krvavi i mi
i Jug, a da povod nije ništa drugo nego loša procena“,
izgovori Ben Arilion, pa okrenu pogled ka Virtu.
„PoĊimo dole“, reĉe kralj, a ĉim su krenuli da
se spuštaju niz kamene stepenice, gde ih doĉeka
Morska straţa, nastavi da se obraća ĉlanu svoje
garde: „Pošalji nekog da javi mojim ćerkama, kada
ustanu, da neću doruĉkovati sa njima. Videću ih
kasnije. A ti mi se priduţi u maloj sali, za pola sata
poĉinjemo“.
Trozubac klimnu glavom i odvoji se na
poslednjem nivou. Kretao se pokraj malih straţarskih
otvora u zidinama od kojih su mnogi napadaĉi
vekovima bili odbijani kada bi krenuli na glavni grad
Obala. Ben ga isprati pogledom, pa proĊe rukom kroz
sada već prosedu kosu koja mu se spuštala do
ramena. Jednim pokretom ruke je uveza, a onda se sa
188
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
trojicom straţara spusti niz tri preostala nivoa, te
napusti krak. Kada je prošao i kroz kapiju
unutrašnjeg, gotovo kruţnog bedema, razdvojenog od
osam krakova koji su i ĉinili Morsku zvezdu morskom
zvezdom, zakoraĉio je na ploĉnik.
Pogled pred njim bio je manje impresivan nego
onaj preko zidina, ali mu je bio draţi.
„Moj grad. Moj narod“, reĉe sebi, te uzdahnu.
Sporo se kretao pokraj baraka namenjenih
Morskoj straţi. Vojska je oduvek ţivela tik uz
unutrašnje zidine, ali ne i daleko od ostatka sveta. Tek
što je zamakao iza poslednje zgrade, u kojoj je bila
komanda flote, osmehnuo se. Pred njim se pruţi
pogled ka pijaci, na kojoj nije kupovao ništa već
godinama.
Prodavci su poĉinjali da iznose svoju robu na
stolove tog ne baš malog trga, nesvesni pritom da im
ka ulovu ili onome što će preprodavati koraĉa kralj.
Uţurbanost, tako obiĉna za sve jutarnje sate svih
pijaca na svetu, kao da je te zore imala neku posebnu
vaţnost za vladara Obala. Moţda poslednje mirne zore
Morske zvezde, njegove prestonice.
„Ribaru, koliko je orada danas?“, upita
iznenadni posetilac pijace.
„Za srebrnjak moţeš...“, reĉe pa tek tada
podiţe pogled prodavac, a odmah zaneme pred
prizorom.
Kralj se samo osmehnu i nastavi:
„Za srebrnjak mogu štošta, znam. Samo ne
znam koliko mogu da dobijem orade“, reĉe kralj.
„Uzmite, vaše veliĉanstvo. Ako je za vas,
uzmite slobodno! Ĉast bi mi bila da se riba iz moje
mreţe naĊe na vašoj trpezi“, odgovori ribar.
„Lako je nahraniti kralja. Ali, ko će sirotinju?“,
iznenadi kupac prodavca, te zavuĉe ruku u dţep i
izvadi zlatnik.
189
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da li je ovo dovoljno za dve korpe?“, upita
ponovo.
„Zlatnik? Za zlatnik moţete dobiti i...“, poĉe da
odgovara stari prodavac, od kralja stariji bar za deset
leta.
„Ne treba mi više. Uzmi te dve korpe i podeli
onoj deci tamo“, mahnu kralj glavom u stranu, ka
deĉurliji koja je delovala priliĉno odrpano, a koja je
ĉekala da neko od prodavaca pozove i ponudi makar
kakav posao, ne bi li zaradili za obrok tog dana.
„Da im... dam?“, upita prodavac, pa sam
dodade: „Razumem. Hoću. Vredni su to mališani. Ali,
posla nema za njih baš uvek, bar ne onoliko ĉesto kao
što bi oni to hteli“.
Ben Arilion odćuta. Znao je da i u najbolja
vremena postoje oni bez posla. I bez obroka. A ovo
nisu bila najbolja vremena, iako je mnogo toga poĉelo
da se podiţe i poravlja po završetku Velikog rata. Pet
godina je, meĊutim, malo da bi umalo razrušeno
kraljevstvo ponovo blistalo u punom sjaju. Otkriće
Novog sveta donelo je dodatnu ţivost svima u
Obalama, ali siromaših je uvek bilo. Svuda, ne samo u
predelima kojima je kraljevao.
Kada je krenuo dalje, primetio je da ĉitav
ostatak pijace stoji, kao u špaliru, pognutih glava.
Videvši ko je rešio da prošeta najmanjom od pet
pijaca koje je Morska zvezda imala, prodavci su, kako
su i koliko to umeli, odavali poĉast kralju kog retko ko
nije voleo.
Prošao je blago osmehnutih usana. Ne previše.
Drugaĉije bi bilo izveštaĉeno, laţno. A nije hteo da
laţe svoj narod. Ni tada, ni inaĉe. Moţda su ga baš
zbog toga najviše voleli, mada im nije bilo svejedno
kada je poĉeo sa reformama. Prve je uveo ĉim je
došao na vlast, pre 22 godine. Samo što je zaustavio
pobunu protiv starog kralja, jedinog preostalog
Linveja, taj isti narod ga je izabrao za novog vladara
190
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
jer je stari, i pored svih napora i konaĉnog poraza
neprijatelja, poginuo u buni. Iako mlad, odmah je
prionuo na posao, podiţući pre svega trgovaĉke
sposobnosti Obala, pa tek onda borbene. Od svih
novina, jedino su mrki pogledi pratili onu njegovu da
se svi 14-godišnjaci šalju na obaveznu vojniĉku obuku,
što je do tada bilo rešavano slobodnom voljom
oblasnih gospodara. Neki su vojsku plaćali, neki je
nisu ni imali već su neobuĉene seljake i primorce vodili
u borbe, a tek poneko je imao sistem poput onog koji
je on potom uveo u celom kraljevstvu.
„Vojniĉe, koliko je tebi godina?“, upita
odjednom jednog od trojice ĉlanova Morske straţe koji
su ga pratili i po izlasku sa pijace.
„Dvadeset, moj gospodaru“, odgovori on, drţeći
koplje u jednoj ruci, dok je drugom dodirivao balĉak
maĉa.
„Koliko si proveo u Vojniĉkom rtu?“
„Godinu obuke, potom još dve svojevoljno“,
reĉe mladić, ne skrećući pogled ka kralju, dok je
koraĉao pokraj njega pazeći na svog vladara.
„I, šta te je navelo da ostaneš tamo toliko?“
Tek tada ga straţar pogleda, sa nekom ĉudnom
iskrom u oĉima.
„Otac i stariji brat su mi poginuli u Velikom
ratu, gospodaru. Otac nije bio obuĉen, ali vas je voleo.
Kao i cela porodica“, odgovori vojnik iskreno.
„A brat? Šta je bilo sa njim?“
„Poginuo sa ocem, kada se Krst zauzimao. Od
strela su obojica pali“.
Ben Arilion pogleda vojnika koji je ćutke
nastavio da prati šta se dešava pred malom povorkom
koja se bliţila Drugoj palati.
„Ĉasno sluţi, momĉe. Slušaj zapovednika, dok i
sam ne zasluţiš to mesto. I neka Zlo nikada ne bude
jaĉe od Dobra u tebi. Tako će ti otac i brat u plavim
dubinama biti najradosniji“, reĉe odjednom vojniku, a
191
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
onda se pope uz široko stepenište i uĊe u predvorje,
gde ga je preuzela druga straţa, meĊu njom i Polsi.
„Gospodaru“, reĉe mladi Trozubac, sagnute
glave.
„Reci, Polsi?“
„Poslate su ptice u sve naše gradove. dok mi
priĉamo, još dvanaest uhoda kreće ne bi li našlo vašeg
sina“.
„Dobro. Jesu li ostali stigli?“
„Uglavnom jesu. Ĉekaju vas u dvorani“,
odgovori Trozubac.
Ulazak u Malu salu, iako ona uopšte nije bila
malih dimenzija, kralj obavi nakon što je na tren
svratio do prozora, uzeo ĉašu vode, pa produţio sa
njom prolazeći kroz širom otvorena vrata.
U sali su već bili neki gospodari gradova Obala,
nekoliko vojnih zapovednika, kao i prispeli kapetani.
„Sedite“, naredi im Arilion, pa im se pridruţi za
stolom.
Iza kralja odmah stade njegov sholar Mirdos
Drveni, jedan od najstarijih uĉenjaka, ali i dalje vrlo
ţivahan. Polsiju se pridruţio i Virt, a kada su oba
preostala Trozupca stala uz svog kralja, sastanak
ratnog veća, u nešto krnjem sastavu od mogućeg,
mogao je da poĉne.
„Prijatelji, znate razlog zbog kog sam vas
okupio. Bićemo kratki i jasni, jer nas mnogo toga
ĉeka“, reĉe Ben, pa okrenu glavu levo, te desno,
pitajući „Ko još nije tu?“
Vlastela poĉe da se prebrojava, komandanti
nešto neprimetnije.
„Vidim i sam. Samo Lojda Trelesta nema od
onih koji bi trebalo da su tu. Verujem da će nam se
uskoro pridruţiti. Treba da znate da Huan Haton neće
doći iz Tihe Kule. Rekao sam mu da, za sada, nema
potrebe da poteţe toliki put, ali da bude spreman da
sa severa morem pošalje ljude, ako zatreba. Mant
192
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Salas neće danas stići iz Igle, mora da sprovede sve
što sam od njega traţio vezano za brodove. Naravno,
ostali iz naših juţnih gradova dolaze sutra ili dan
kasnije. Ima nas dovoljno, zato poĉujte“, reĉe kralj i
ustade, šetajući oko dugaĉkog stola, sa rukama na
leĊima.
„Naše uhode kaţu da je Jug ustao. Ceo. Nisu to
radili ni u Velikom ratu, sve dok im Pagror nije
polovinu gradova pokorio. Ali, glasine o tome da je
Zant umislio da sam ja kriv za smrt njegovog deteta,
izgleda da su taĉne. Ma koliko nemale osnova“,
izgovori Ben, pa ruku osloni na rame Viba Lantoroa,
gospodara Velike trţnice.
„Vibe, iako se ĉini da vojska Juga kreće pravo
ka prestonici, tvoj grad im je najbliţi. Hoću da tvoja
vojska ostane u njemu, a tamo će joj se pridruţiti i
trećina flote naših juţnih gradova. Ne smemo da
dozvolimo nikakva iznenaĊenja“.
„Razumem, gospodaru“, reĉe 50-godišnjak, kog
je Arilion neobiĉno voleo još od dana kada se
odmetnuo od gusara i pomogao mu da sruši ustanike
koji su se digli na prethodnog kralja Obala. Sliĉnu
sudbinu imao je i Norb Vazuli, sada gospodar Lanine
ispostave, koji bi baš bio dobrodošao na ovakvom
sastanku, ali ga je kralj Obala uputio u Veliku trţnicu.
Vladar potom nastavi da se obraća svom sagovorniku,
priţeljkujući vesti iz Visokog kraljevstva. Vib Lantoro
je mogao da ima pre svih, jer je ćerku nedavno udao
za sina tamošnje kraljice.
„Reci mi samo, ima li kakvih reĉi od tvoje
ćerke? Sve što bi nam sada došlo iz Visokog u
mnogome bi nam pojasnilo na šta moţe da se raĉuna,
a na šta ne“, upita kralj Viba.
„Sanja je sa Vortom, gospodaru. Sa muţem ţivi
u dvoru kraljice Vindain, kako i dolikuje tamošnjem
princu. Od svadbe nije prošlo ni pola godine, kralju
193
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
moj. Nisam od nje ĉuo ni reĉ više od mesec dana,
naţalost“, reĉe Lantoro.
„Dobro, Vibe, dobro. Samo, treba nam bolje od
toga. Pošalji pticu, pitaj je kako je. Neka ne bude
direktnih pitanja o namerama Visokog, samo
nagovesti da si svestan... teških dana koji su pred
našim kraljevstvom. Svaka informacija odande nam je
bitna“, dodade Ben.
Vib je klimnuo glavom, a Arilion nastavio da ide
oko stola.
„Ima li ko kakvu novost da podeli sa svojim
kraljem, a da je vredna spominjanja u ovom trenutku?
Ili da ja nastavim, imate od mene još nešto da
ĉujete“, reĉe vladar Obala.
Pomalo iznenaĊujuće, prvi progovori njegov
sholar.
„Tuţna vest stigla je iz Sabedorije. Srce starog
Daruniusa prestalo je da kuca prvog dana proleća“,
izgovori Mirdos Drveni, pa u znak poštovanja spusti
pregatu iza potiljka.
Mnogi za stolom pognuše glave. Neki od njih
promrmljaše kratke reĉi molitve, a kralj pomeri glavu
levo, desno. Nije bio ni najmanje srećan zbog te vesti.
„Mudar starac nas je napustio. Veliki gubitak.
Baš veliki. Zna li se ko će ga naslediti, Mirdose?“
„Ne još uvek, gospodaru. Ume taj izbor u
Sabedoriji da... potraje“, odgovori sholar iz reda
Drvenih.
„Samo da nam tebe ne uzmu“, nasmeja se na
trenutak Ben Arilion, osveţivši bar na kratko tihu,
gotovo uĉmalu atmosferu u Maloj sali.
„Nije to sve, gospodaru. Moji prijatelji iz
Sabedorije na pitanja o detaljima mi odgovoriše
golubom već noćas. Ali, gušenje Daruniusa, verovatno
zbog godina, manje je u ovom trenutku vaţno od
drugog dela pisma. U njemu piše - da je minulih dana
Nil viĊen u školi. Moji prijatelji nisu znali razloge, osim
194
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
da se zadrţao kratko, dok je Darunius još bio ţiv“,
dodade Mirdos.
„Nil?! Šta će on u Sabedoriji, morskih mu
talasa! Virte, jeste li poslali ljude tamo?“, reĉe kralj, a
kada dobi odreĉan odgovor od Trozupca, naredi da se
to odmah uradi.
„Ĉeta neka krene! Neću pojedince za takav
zadatak, više ne znamo šta moţemo da oĉekujemo
kada se siĊe niz planine Visokog. Neka proĊu kroz
Šumu tišine. Niko da ne ide zemljom Juga, da ne
poĉne kavga radi nas“, dodade Arilion, a onda povisi
ton.
„To vaţi za svakog od vas i sve vaše ljude.
Neću da prvi poĉnemo bilo šta! Neću da se krv lije
zbog nekog našeg nepromišljenog poteza. Ako je
ikako moguće, zaustaviću ovaj rat, ali to mi neće biti
moguće ako bilo kod od vaših ljudi uradi nešto na
svoju ruku. Jasno?“
„Jasno!“, odgovoriše uĉesnici sastanka.
„Dobro. Ima li još ko šta da doda, ili da preĊem
na stvar?“
Tajac je potrajao tek toliko da Ben pomisli da
moţe da nastavi sa priĉom, a onda se vrata otvoriše i
kroz njih uĊe krupni Lojd Trelest, gospodar Brodilišta,
najvećeg grada u svih Pet kraljevstava od onih u
kojima su se naveliko pravila plovila.
„Kralju moj“, reĉe riĊkasti ĉovek duge, u
pletenicu uvezane brade, poklonivši se, a onda ne
saĉeka dozvolu da se obrati, već sam nastavi, mimo
svih protokola:
„Birila je pobegla“, izgovori 62-godišnji Trelest,
pomalo zadihan od penjanja uz ulazne stepenice.
Tišina u Maloj sali poprimi odlike buke. Niko
ništa nije izgovarao, ĉini se minutima. Iako se radilo
samo o sekundama, svima je u ušima bubnjilo „Birila“.
„Birila?! Kraljica RĊe je na slobodi!? Kako?“,
upita glasno Ben Arilion i zakoraĉi ka Trelestu.
195
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Krupni ĉovek, za dve decenije stariji od kralja,
nije stizao do daha. A i nije znao odakle da poĉne,
vide Ben.
„Govori! Ĉuješ li šta te pitam, Lojde!“ , zagrme
vladar Obala.
„Sinoć smo krenuli ovamo. Mirno more, skoro
bez talasa. Samo nam se odjednom pridruţila mala
barka. Sa Poslednjeg ostrva. Straţa je pobijena, Birila
je utekla sa dvoje Ĉuvara“, izgovori Trelest.
Tišina ponovo ispuni prostoriju. Dok kralj ne
sede za svoje mesto, nasloni obe ruke na sto i reĉe:
„Zna li se ko su ti Ĉuvari, Lojde?“
„Iz Visokog su, kralju“, odgovori riĊi, krupni
gospodar Brodilišta. „Tako su nam bar rekli“.
„Iz Visokog?!“, upita se kralj, a ostali za stolom
poĉeše da priĉaju u glas, neki su ĉak i ustali, poput
Viba, smatrajući da imaju da kaţu nešto vaţno baš
tada.
Ben udari šakom o sto.
„Tišina!“, dreknu i sve se umiri u trenutku.
„Sedi, Lojde“, pokaza kralj na stolicu pokraj
svoje koja je bila prazna, a koja je baš Trelesta
ĉekala.
Svi su razmenjivali poglede, što meĊusobno,
što prema kralju. On je ćutao, razmišljajući. Kratko.
„Birila na slobodi. A izveli je Ĉuvari iz Visokog.
Neshvatljivo... Nemoguće! Kako smo to uopšte
dozvolili? Mi, oni, ostali... ? Kako!?“, reĉe Ben. „Ovo
sve komplikuje. Sve“, izgovori Arilion, te opet udari
pesnicom o sto. Uzdahnuo je, ne gledajući ostale, sve
dok ne podiţe pogled ka najstarijem meĊu njima.
„Mirdose, ti dobro poznaješ kraljicu Vindain,
misliš li da ima išta sa ovim?“, upita kralj svog
sholara.
Sedi ĉovek, inaĉe vrlo ţivih crta lica, kao u
deteta, imao je tih trenutaka ozbiljniji pogled nego što
196
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
je Arilion to pamtio i u dane Velikog rata. Nije oklevao
sa odgovorom.
„Mislim da mudrost kraljice Valerije ide dalje od
tako naizgled oĉiglednog plana. Ĉak i da se usudila da
potraţi razlog da oslobodi Birilu, a taj razlog meni nije
poznat, niti je lako dokuĉiv, Visoko bi to uradilo
drugaĉije. Ne tako oĉigledno, sa dva svoja Ĉuvara koja
oslobaĊaju Birilu i beţe sa njom. Ne, mora da je nešto
drugo bilo u pitanju, kralju“, reĉe sholar.
Mrmljanje se opet pojavi meĊu vlastelom i
zapovednicima, uglavnom kao odobravanje. Utiša se
kao i prethodni put, kada je kralj progovorio.
„Da. Svakako. Bilo bi to previše oĉigledno.
Osim ako im namera nije bila da bude izvedeno
oĉigledno. Samo, šta time Visoko dobija? Ma koliko
luda bila pomisao da bi se kraljica Valerija udruţila sa
Birilom... stvarno, šta bi time dobile? Visoko bi dobilo
tri neprijatelja i nepostojećeg saveznika, koji je pet
godina na kolenima. Birila... Birila bi dobila slobodu.
Ali, šta moţe da ponudi zauzvrat Valeriji? Ne, ljudi,
ovde je nešto drugo posredi. Saznaćemo šta“, bile su
poslednje reĉi Bena Ariliona pre nego što je poĉeo da
deli zadatke.
„Lojde, pošalji pticu u svoj grad. Hoću da svi
raspoloţivi brodovi krenu u potragu za Birilom. Više od
polovine neka krene niz obale, na jug. Ako je na
slobodi, sigurno će se vratiti u kraljevstvo kojim je
nekada vladala, ali to neće raditi kopnom, previše je
opasno. Manji deo brodova neka poĊe na sever, hoću
da najbolji ljudi idu kroz Severno more, ma koliko da
je opasno u ovako rane dane proleća. Tri broda šalji u
Novi svet, ako je rešila da tamo provede svoje
poslednje dane“, izgovori kralj Obala, pa se okrenu
drugima.
„Odbranu kraljevstva ćemo voditi iz dva dela.
Jug maršira ka nama i krenuće ili na mene liĉno, ili na
Veliku trţnicu. Bliţa im je, a presekli bi tako kopnenu
197
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
vezu koju imamo sa našim jugom. Vibe, dobićeš
trećinu naših armija za odbranu, a ukoliko se Zant
usudi da krene u osvajanje Igle, u šta sumnjam iako
je najprimamljiviji plen baš tamo, zgromićemo ga sa
severa i juga u jednom naletu“, reĉe Ben, a salom se
zaori odobravanje i pozivi u rat.
Njegova podignuta ruka sve ih utiša.
„Rat je jedno. I dobićemo ga ĉašću i hrabrošću.
Ali, nećemo glupošću da ga izazovemo. Upamtite, ni
jedan jedini vaš ĉovek neće potegnuti oruţje prvi, niti
ćete reagovati ako vojska Juga zakoraĉi na vaše
posede – sve dok oruţje ne potegnu na nas. Hoću da
se ovaj rat ne dogodi, a ne da ’pobedimo u njemu’.
Nekada je najveća pobeda – ne boriti se. Dok to ne
izvedemo, neka priĉa o Birili ne prelazi vaše usne bez
mog dopuštenja. Najmanje što nam treba je novi
razlog za paniku u narodu“, reĉe u mirnijem tonu kralj
Arilion, pa dodade utihnulom skupu da će se posle
ruĉka sa svakim od njih ponaosob susresti oko liĉnih
zaduţenja koje je isplanirao.
Srce mu je još uvek bubnjilo u ušima kada su
pozvani gosti izlazili iz sale, jer je na usnama skoro
svakog od njih bilo „Birila je slobodna. Slobodna!“.
„Kako je to moglo da nam se desi... Kako?“,
pitao se, sve dok iz sale nisu izašli svi osim njegovog
vernog sholara i dvojice Trozubaca.
„Mirdose... piši“, reĉe starcu, a on odmah
primaknu papir i pero, koje umoĉi u mastilo i pogleda
vladara Obala, uveliko smešten u stolicu.
„Kraljici Vindain, mudroj vladarki kraljevstva
koje je vekovima pokazivalo i razum i prijateljstvo. Sa
tugom pišem vest da je Birila slobodna. Sa nevericom,
da ju je oslobodilo dvoje Ĉuvara Visokog. Potvrdu
ovog drugog nemam, ali su reĉi sa Poslednjeg ostrva
bile više nego uverljive. U srcu verujem da Visoko sa
tim ĉinom nema ništa, o ĉemu ćemo, nadam se,
uskoro razgovarati i liĉno. Do tada, ĉekam odgovor, sa
198
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
verom da će biti ispunjen mudrošću koja vas je uvek
krasila. Odgovor na moje pitanje: moţe li se na vojsku
Visokog raĉunati kao na branu pred armijom Juga, dok
ne utvrdimo Istinu?“, u dahu izdiktira Ben Arilion
sholaru, udari prstenom peĉat u vosak koji je Mirdos
nalio na dnu, a onda se kralj okrenu svojim ĉuvarima.
„Polsi, hoću da poĊeš odmah na Poslednje
ostrvo. Odaberi sam ljude, ispitaj šta se desilo tamo,
nemoj da se ustruĉavaš ni da budeš ono što jesi.
Skakaĉ mi je sada potrebniji tamo, da saznamo šta je
bilo sa Birilom, nego dok unutar zidina ĉekamo Jug.
Virte, ti ćeš poći sa mnom“, izgovori kralj Obala, te
potapša po leĊima sholara koji se uputi ka pticama.
Ben je sporo izlazio kroz vrata, u pratnji Virta.
Za razliku njih, hitronogi Skakaĉ a Trozubac Polsi i
ţivahni Mirdos, ubrzano su pošli svojim poslovima.
Kralj na stepenicama zastade i pogleda još jednom
grad pred sobom. Dan se uveliko razvijao, a ţivost u
Morskoj zvezdi nije nagoveštavala crne vesti i slutnje
koje su se nevidljivo nadvijale nad prestonicom. Misli
o tome prekinu mu glas vernog Trozupca.
„Gospodaru, smem li da primetim nešto?“, reĉe
Virt.
„Slušam“, reĉe kralj, i dalje zamišljenog
pogleda.
„Kada ste dolazili na vlast, pomoć sa gusarskih
brodova nije bila mala. Moţda bismo i njih mogli da
obavestimo o Birilinom begu...“
„Da raspišemo nagradu?“, zamisli se Arilon. Pa
dodade: „Isprva, ne deluje to kao loša ideja. Samo,
poslovati sa gusarima je najĉešće loša rabota. A i šta
da im ponudim, Virte? Da izbegnu pravdu ako nju
dovedu ţivu? Od takve pravde biće im draţe bogatstvo
RĊe, koje će im neko već prikupiti. Ako im blago
ponudim, narod mi neće oprostiti što zlato uzeto od
njega dajem onima koji su mnoge naše ljude poslali u
plave dubine. Ne, Virte, ovo ćemo rešiti sami. A i
199
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
vaţnije stvari nas sada ĉekaju. Samo, nećemo sedeti
skrštenih ruku“, reĉe Arilion, pa po silasku niz
poslednje stepenice poruĉi svom vernom prijatelju, a
ĉuvaru:
„Stigni Mirdosa i reci mu da pošalje pticu i u
Špilju. Ako je neko oslobodio Birilu, probaće da
oslobodi i njenu decu. Malog Pagrora Vorlona i onog iz
Zlatnog pramena... kako mu ime beše, Dereka, neka
drţi uĉetvorostruĉena straţa. Neka iz Minje ode
preostala vojska u Špilju, neću nikakva iznenaĊenja u
sopstvenom gradu-tamnici. Ne sada“, reĉe Arilion, te
se uputi pravo ka svom dvoru, u pratnji straţe koja ga
je saĉekala na ploĉniku, što je Virtu bilo dovoljno da
napusti Bena i ode u kulu sholara.
Dolazak pred dvor, kralj Obala iskoristi da
zagleda drţanje mladih vojnika koji su se u špalir
poreĊali ne bi li ga pozdravili. Nisu bili iz Morske
zvezde, video je to po pogledima koji su se pruţali sa
oborenih glava. Nikada ranije nisu bili toliko blizu svog
vladara, primeti. I, baš zato, reši da im se obrati,
potpuno ih zbunivši.
„Niste me nikada ranije videli? Onda podignite
glave, momci. Podignite, slobodno. Ali, ne gledajte u
meni samo svog kralja. Gledajte u meni svog oca.
Starijeg brata. Strica. Niste dovde došli da biste branili
mene, nego svoje kraljevstvo. Naše kraljevstvo. I svog
oca. I brata i strica. I majku... Imajte njih uvek u
svojim srcima. I ko god da krene na vas ovde, znajte
da korak iza vas stoje oni. Vaši. Njih branite, gde god
da stojite. Njih, ne zaboravite to nikada!“, viknu kralj,
a stotinak mladih vojnika zagrme „Arilion! Arilion!“,
podiţući svoja koplja i maĉeve.
Ben tada pogleda ka prozoru na prvom nivou
dvora, odakle su ga gledala dva para oĉiju.
Ustrĉao je uz prve, a onda i unutrašnje
stepenice i na njihovom vrhu zagrlio dve devojke. Od
kada je Modesta izgubio u Velikom ratu, njegovu
200
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sestru bliznakinju, sada već 14-godišnju Anju, kao da
je voleo dvostruko više nego pre. Baš kao što je u srcu
uvek imao i ĉetiri godina stariju Val, već stasalu
devojku koja ga je, kako su dani odmicali, sve više po
avanturistiĉkom duhu podsećala na njega samog.
„Val. Anja. Obaveze su me spreĉile da budem
sa vama na doruĉku. Da nadoknadimo to uskoro za
ruĉkom, moţe?“.
Zagrljaj je bio dovoljan odgovor, iako Val
progovori.
„Oĉe, bojala sam se da se nešto nije dogodilo,
ĉim te nije bilo za stolom. Nikada ranije nisi propustio
doruĉak, šta se dogodilo danas?“, upita ga devojka
lepote nalik pokojnoj majci. Primetio je tada njenu
naizgled naprasnu zrelost. Samo, oĉi koje su krasile
skladno lice Val bile su ljubiĉastije od ţene koja ju je
rodila, a po koju je bio koban poroĊaj blizanaca.
„Ozbiljna su vremena, Val. Propušteni obrok je
ništa ako se propusti za ţivot vaţan detalj“, reĉe joj, a
po kosi pomazi Anju.
„Danas nemoj daleko od obale. Bez obzira šta ti
delfin bude govorio“, nasmeja se mlaĊoj ćerki, a ona
mu odgovori istim pokretom usana, ali i pomalo
ponosno:
„Umeću da vladam situacijom, oĉe, ne brini“.
Ben je voleo svoju decu. Tako to obiĉno biva sa
oĉevima, ma koliko ne umeli to da pokaţu ponekad.
Gubitak jednog deteta, Anjinog brata blizanca Modesta
kojeg je liĉno kralj RĊe pogubio, bio je udarac od kog
je mislio da se nikada neće oporaviti. I nije. „Ali, talasi
spiraju sve, pa i stare rane“, kao da ĉu svoj glas,
primetivši koliko je poĉeo da ceni svaki trenutak sa
svojom decom otkako ih je ostalo samo troje.
„Zna li se gde je Nil?“, upita Val.
„Izgleda da će nam se uskoro pridruţiti. Iz
njemu znanih razloga otišao je do Sabedorije“.
201
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Do Sabedorije? Kad su njega pa zanimali
sholari... ĉast Mirdosu“, reĉe starija kći kralja Obala.
Ben odćuta. Ne zato što nije šta da joj kaţe,
niti zato što je nešto ţeleo da sakrije od nje, već zato
što je upravo Mirdosa spazio kroz prozor kako
uţurbanim koracima prilazi spoljnim stepenicama, a
onda ulazi u dvor.
„PoĊite vas dve, uskoro ću vam se pridruţiti“,
isprati ih otac, a onda se okrenu, i vrati se nekoliko
koraka ka stepenicama. Baš tu se srete sa starim
sholarom koji je imao previše uzrujan izraz lica da bi
Arilion pomislio da se nešto dobro desilo. Zadihanost
starca bila je razlog za sekund duţu tišinu nego što je
vladar imao strpljenja.
„Govori, Mirdose, šta se desilo?“
„Kralju... Tiha kula je napadnuta“.
Ben isprva nije razumeo tu reĉenicu. Oĉekivao
je nešto o sinu. Ili Birili. Ili vojsci Juga koja se kretala
ka njegovom kraljevstvu. Najseverniji grad Obala
nikako se nije uklapao u te tri strepnje. A i ko bi
mogao da napadne Tihu Kulu, pomisli.
„O ĉemu priĉaš, Mirdose?“, upita svog sholara,
a ovaj mu pruţi pismo.
„O ovome“.
Kralj odmota smotuljak, pogleda prvo potpis i
peĉat Huona Hatona, starog gospodara Tihe Kule koji
je u detinjstvu bio prijatelj Benovog oca. Tek onda
poĉe da ĉita.
„Kralju moj, napadnuti smo. Povod ne znam,
jer ga ni ja ni moji ljudi izazvali nismo. Prvi nalet smo
odbili, ali se vojska sliva sa svih strana. Sever je
krenuo“, proĉita u sebi Ben, zaprepašćen.
„Sever? Sever je krenuo? Mirdose, o ĉemu
Haton to priĉa?!“
„Voleo bih da znam i sam, gospodaru. Ali, znam
onoliko koliko piše u pismu. Poslao sam prvu pticu, da
202
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
nam kaţe o brojnosti, zahtevima... Više od ovoga što
vi znate – ne znam“, odgovori iskreno sholar.
„Ama, kakav Sever, kakav napad?! Zašto?!“,
poĉe da se pokraj vrha stepeništa kreće Ben, ne
shvatajući ništa. Bar u tom trenutku. A onda zastade,
podiţe ruku, pogleda još jednom pismo, pa onda još
jednom – te zastade kod reĉi „Povod ne znam“.
„Povod ne znam... To piše, Mirdose. Kao što mi
nismo znali najpre zašto Jug kreće na nas. A sada mi
je jasnije“, reĉe Ben Arilion i dodade:
„Deca. Ova dva ratna pohoda su zbog poginule
dece“.
Tada zaĉu vrisak. Anjin.
203
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Vili
Noć se već nadvila nad Vrelom. Vili je sedeo na
krevetu, gledajući maĉ, mnogima ĉudan. Njemu –
jedini kog je voleo svih ovih godina. Na šaku
udaljenosti od balĉaka imao je jedan tanji deo, veoma
ĉudan za maĉeve u Pet kraljevstava, ĉak i za
Istoĉnjake. Posle tog suţenog dela, oštrica se vrlo brzo
nastavljala u svom svojem sjaju i veliĉini. Taj
neobiĉni, uzan detalj, dug kolika je Vilijeva šaka, bio
je više puta obmotan tankom koţom. U samoći sobe
odvijao je tu traku, polako. Sve dok se u metalu nisu
ukazala prva slova. Potom i sva ostala.
„Maĉ je ovaj nepobediv kada ĉast njime
rukuje“, bile su reĉi uklesane u ĉelik, u dva reda. Setio
se oca, koji mu je i naruĉio baš takav maĉ. Setio se
prvih pokreta njime. Prve pobede na turniru. I mnogih
trijumfa u Velikom ratu. Uzdahnuo je, neprimetno, na
tren. I poĉeo da vraća koţnu traku oko reĉi, kada se
vrata sobe otvoriše.
„Gospodaru Vili“, reĉe Bobi. „Stigao sam“.
Sholar je, iako ozbiljnog lica, delovao i u tom
trenutku priliĉno zabavno. Valjda zbog umazanog dela
usne, koju nije obrisao posle veĉere.
„Sedi, mladi prijatelju. Sedi. Nećemo dugo“,
reĉe mu Turlok, pa se i on smesti na jednu od ĉetiri
stolice, okrenut ka sholaru. Razgovor je tekao priliĉno
brzo.
„Kao što sam rekao i deci, u zoru krećem za
Iglu. Sam. Tebe ĉeka jako ozbiljan zadatak, iako,
iskreno govoreći, nisam siguran da bi i iskusniji sholari
mogli da ga ispune“.
Bobi se sav pretvorio u uvo. „Veliko uvo“,
pomisli Vili posmatrajući krupnog deĉaka kom se sa
lica izgubi njegova uobiĉajena vedrina. Potpuno se
posvetio zadatku koji je tek trebalo da sazna.
204
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nekim ĉudom, na korak smo od ĉuda, momĉe.
Samo... ti ćeš morati da probaš da ga izvedeš. Znaš za
teratorne?“,
upita
gospodar
Bedema
svog
sagovornika. On mu odgovori klimanjem glave,
otvorenih usta kada je ĉuo poslednju reĉ.
„Visoko ih ima dva. Postoji mogućnost, ne
velika ali postoji, da na teratornu odemo u Novi svet“,
izgovori Vili, a Bobi osta nem. I potpuno zateĉen.
„Plan je jednostavan, Bobi. U narednih sedam
dana Vrelo bi trebalo da poseti kraljica Vindain. Ti ćeš,
sa Silvijom Kasiopi, probati da je ubediš da nam
dozvoli taj... let“.
„Na teratornu? Teratornu!? Ali... gospodaru...
Niko nikada nije leteo na tom ĉudovištu?“, upita
zbunjen, primetno i uplašen sholar.
„Tako sam i ja mislio, Bobi. Ne znam ĉak ni da
li se kaţe ’jaše na teratornu’ ili ’leti’. Ali, Silvija mi
kaţe da su u Visokom to usavršili. Imali bismo mi...
jahaĉa koji bi nas odveo u Novi svet. I to za dva,
najviše tri dana“.
„Tri dana!? Gospodaru! Umesto više od dva
meseca! Ma, da li to moje uši dobro ĉu...“, poĉe Bobi,
uzbuĊeno, radosno da govori, ali ga Vili prekinu.
„Polako, prijatelju mladi. Polako. Male su,
gotovo nikakve šanse da nam se to odobri. Kraljica
nije od onih koja donosi takve odluke lako, naroĉito ne
u ova opasna vremena. Teratorn moţe da joj bude od
velike pomoći ako rat stvarno izbije, ili se rasplamsa
toliko da i Visoko bude uvuĉeno u njega. Zato će mi
biti potrebna tvoja mudrost. Zajedno sa Silvijinom“.
Bobi je ćutke slušao Turloka. Hteo je nešto da
kaţe, ali je ostao nem, ĉekajući svoj zadatak.
„Na tebi je da, kako god znaš, ubediš kraljicu
da to dozvoli. Moramo po Istinu, hitro, znaš to vrlo
dobro. NaĊi naĉin da i nju ubediš u to. Uostalom,
Drveni si, ako iko zna sa ljudima, onda ste to vi“, reĉe
nasmejani Vili, te potapša zbunjenog debeljka.
205
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Razumem... Mislim, valjda razumem. Nemam
pojma kako ću to da izvedem, gospodaru, ali daću sve
od sebe. Dajem reĉ“, umalo poĉe da zamuckuje Bobi,
a onda se prenu, pa gotovo uplašeno povika: „Šta
ćemo ako nam kraljica ne odobri?!“
„Ne smemo da gubimo vreme, mladi prijatelju.
Sedam dana moţe mnogo da znaĉi. Zato ja krećem
brodom u Novi svet. A ti probaj da izvedeš neko ĉudo
sa kraljicom. Uspeš li, šalji pticu u Iglu. Meni će trebati
bar tri dana ĉamcem do tamo, a dalje ću krenuti
sedmog dana od našeg sutrašnjeg rastanka. Saĉekaću
taj dan i, ako vesti od tebe ne bude bilo, poći brodom
u Novi svet. Odbije li kraljica predlog, kao što mislim
da će, kreni sa decom niz reku. A potom na neki brod
za Novi svet. Tamo ćemo se naći“, završi Vili.
Bobi je klimao glavom. Razumeo je koliko su
male šanse da uspe, no u pogledu mu se videlo da se
nije bojao toga toliko, koliko dvomeseĉnog puta kroz
More bez kraja bez da Turloka ima uz sebe. Pa opet,
Vilijev blagi pogled, ma koliko bio upućen od strane
jednog od najvećih junaka koje je Pet kraljevstava
ikada videlo, donese odjednom neki ĉudan mir na lice
mladog sholara.
„Sve sam razumeo, gospodaru Vili. Krenućemo
ĉamcima za sedam dana. Ako nam kraljica ne usliši
molbe, naravno. A nadam se da hoće. Mora. Mislim,
daću sve od sebe...“, poĉe opet da brza Bobi, a Turlok
se na tren zapita kako li baš njega odabraše od svih
budućih Drvenih, a mnogo je mudrih sreo iz tog
sholarskog reda.
Noć je protekla mirno, ne i uz mnogo sna, no
Vili nije bio od onih koji su morali mnogo da budu van
jave da bi u zoru bio oran. Bez pozdrava, ne ţeleći da
budi decu, napusti odaje, a na vratima ga doĉeka
Silvija, sa svojom straţom.
„Neka te nebesa ĉuvaju, Vili“, poruĉi mu, uz
blagi naklon glave. Bila je smirena. Bar je delovala
206
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
tako Turloku, iako su oboje znali kolika opasnost
vreba. I njega koji odlazi, i one koji stoje na putu
velike vojske Juga.
Uz tri zaveţljaja, mahom sa hranom, ušao je
nedaleko od mesta rastanka u najmanji ĉamac,
snaţnim rukama se potrudio da ga vesla oduguraju od
obale, a onda klimanjem glavom pozdravio ţenu koja
je upravlja Vrelom.
„Izuzetna...“, pomisli, zahvalan Silviji na svemu
što je uĉinila. Ili bar probala da uĉini svojim planom.
Prvi dan je protekao mirno, mada Vili primeti
da je reka poĉela sve više da se širi. Od poĉetnih
penaestak stopa, sada je već bila bar duplo veća, ne i
nemirnija. Prenoćio je na obali, posle lagane veĉere i
šetnje koja je bila kraća nego što je to obiĉno ĉinio.
Jutro je iskoristio da se protegne, poigra
maĉem kao kada se pripremao za turnire, gledajući s
vremena na vreme prate li ga kakve oĉi. Nikoga nije
bilo uz reku tako rano, ali jeste kasnije tokom dana.
Neki od seljana Visokog, uglavnom devojke
koje su poranile da bi oprale veš, netremice su gledale
kako snaţne mišice momka, kome kao da se sunce
uplelo u kosu, vode ĉamac sredinom toka. Osmehnuo
bi im se, ali je znao da bi time samo dodatno razbudio
njihove ĉeţnjive poglede, pa se samo nakloni i nastavi
da upravlja ĉamcem. Izlazak iz Visokog se bliţio kraju,
a granicu je predstavljao Visoki vodopad. Do njega,
Vili je putovao mirnim, lepotom omaĊijanim
prostranstvima koja su pripadala kraljevstvu u kome
nije imao nikakav problem. Od Visokog vodopada
poĉinjalo je kraljevstvo na koje je njegovo kretalo u
rat. Obale.
Ĉamac je uputio ka pešĉanom delu koji je video
sa desne strane. Više stotina stopa od vodopada
zakoraĉio je na tlo, uveliko donevši odluku kako će ući
na teritoriju onih koji će ga uskoro neprijateljem zvati.
207
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Veliki vodopad je bio prirodna lepota, ali i
prirodna prepreka za sve koji bi rekom poţeleli da idu
od Vrela sve do Igle. Vekovima je već bilo jasno da je
nemoguće preţiveti pad sa ĉamcem koji bi prešao
preko ivice. Upravo zato, useci koji su u tlu napravljeni
i na levoj i na desnoj obali omogućavali su putnicima
da, koraĉajući po suvom, vuku po uzanom vodenom
putu ĉamac sve do same litice. Tu bi ih, bilo da idu
jednom ili drugom stranom reke, saĉekala mogućnost
da im, na ĉekrk, ljudi Obala spuste na nosiljci ĉamac
tik pokraj slapova vodopada. Putnici bi potom mirno
nastavili svoju plovidbu do Igle. MeĊutim, kako su
dani postajali sve napetiji, ponovo su se uz radnike na
ĉudnoj skeli pojavili i straţari Obala.
Obliţnje patrole Visokog su uglavnom bile
zaduţene za mirno, ĉesto i krajnje dosadno špartanje
predelima pokraj same granice. Nisu joj se previše
pribliţavale, jer se niko nikada i nije popeo uz
vodopad, pa su obraćale paţnju na one koji bi išli
peške, ili na konjima. Njima je bilo javljeno da će Vili
proći. Straţarima Obala, naravno, ne.
„Samo da se domognem nekog novog ĉamca
što pre“, pomisli Turlok dok se, ostavivši svoje
prevozno sredstvo u jednom od useka, kroz šipraţje
probijao traţeći put za silazak.
Gusto rastinje nije bilo previše visoko, pa se Vili
povio i bio tih koliko je moguće ne bi li izbegao
privlaĉenje paţnje straţe Obala, koja je morala biti tu
negde, blizu. I, to spuštanje, dvestotinak stopa od
Vodopada, delovalo je priliĉno dobro. I priliĉno brzo.
Na kraju nizbrdice trebalo je preći desetak
koraka na ĉistini pre šumarka koji je baš tu poĉinjao i
potom pratio reku. Gospodar Bedema osmotri i levo i
desno, vide da bar u tom predelu nema straţara
Obala, te napravi nekoliko brzih koraka i, drţeći dva
preostala zaveţljaja, doĊe do prvog drveća.
208
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Dobro, teţi deo puta je za mnom. Još taj
ĉamac i... na konju sam“, reĉe sebi uz smešak Vili, a
onda zaĉu glas.
„Stoj! Ti, ţute kose!“
Okrenuvši se u desnu stranu, primeti dva
visoka ĉoveka koji, sa isukanim maĉevima, idu ka
njemu. Treći je naizgled ostajao iza njih, a zapravo je
kretao polako uzbrdo, kako bi spreĉio mogućnost bega
nazad, u Visoko. Vili nije ţeleo sukob, a pokušao je to
i da im odmah stavi do znanja.
„Prijatelji, samo se spuštam. Nikakvo zlo ne
donosim sa sobom, na proputovanju sam“, reĉe im.
„Nismo mi nikakvi prijatelji“, reĉe najstariji ĉlan
trojke, te skloni dugu kiku sa svog ramena, a onda
viknu: „Odloţi sve što imaš i istupi napred“.
Vili nije mnogo razmišljao. Svestan da bi
poslušnost u toj situaciji dovela do zarobljavanja, a on
za tako nešto niti je imao vremena, niti volje, isuka
svoj maĉ i izgovori:
„Vili Turlok stoji pred vama, gospodar Bedema.
Ili ćete me pustiti da odem do gospodara Igle, jer
vaţnu poruku nosim, ili ću morati da mu objašnjavam
zašto je ostao bez tri nepromišljena straţara“.
„Ti Turlok?“, poĉeše da mu se smeju,
pribliţavajući mu se sa isukanim maĉevima, sve bliţe.
„Ako si ti Turlok, ja sam Daladur“, reĉe dugokosi
momak koji mu je prilazio sa leve strane.
Vili snaţnom mišicom podiţe maĉ ispred lica, a
onda odruĉi ruku u stranu. Levu ispruţi ispred sebe i
blago savi kolena, okrećući se polako u mestu, kako bi
motrio i na trećeg ĉlana straţe.
Oklevanja nije bilo ni sa druge strane. Dva
maĉa se ustremiše posle reĉi „Sam si ovo traţio,
stranĉe!“, a Vili ih doĉeka više nego spreman.
Prvi je odbio odozdo, a okretom se pobrinu da
njegov lakat leve ruke pronaĊe nos drugog napadaĉa.
Problem je samo prestavljala ĉinjenica što nipošto nije
209
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ţeleo da ubije blo koga od njih, jer je i dalje verovao u
savezništvo sa Obalama, ali je to bilo jako teško
objasniti trojci koja uopšte nije marila za njegove reĉi.
Borba nije dugo trajala. Previše je ova straţa
bila troma za njegove pokrete, pa je u tili ĉas
razoruţao dvojicu. I trećeg bi, da se usuĊivao da priĊe
bliţe, videvši sa kakvom lakoćom mu je savladao
kolege.
„Rekoh vam, u miru dolazim. Ne ţelim vam
nikakvo zlo“, izgovori Turlok, a onda zaĉu korak iza
sebe i hitro se izvi u stranu, okrećući glavu. Maĉ mu
prolete ispred nosa, umalo doĊe do lista noge koja je
ostala u mestu. Ĉetvrtom straţaru, kog do tada nije ni
primetio, pridruţi se odjednom i onaj koji je oklevao.
Kada su se dvojica oborenih pridigla, shvatio je da šale
više nema. Ni najmanje.
Boriti se samo izbegavanjem udaraca postalo je
sve teţe i teţe. Razoruţati ih, bez povreda, gotovo
nemoguće. Vreme za razmišljanje nestajalo je brţe
nego što je to ţeleo. A onda je odjednom osetio kako
mu vrh jednog maĉa brzinom munje para koţu
prednje strane ramena. Refleksno je, bez gledanja,
svoju oštricu izbacio u stranu. Osetio je kako prolazi
kroz meso. Mekano. Utroba. Povlaĉenje ruke, okret
zgloba, pa pokret maĉa unazad, iznedri sliĉan vrisak. I
sliĉni prolazak kroz stomak. Dvojica su pala u trenu.
Dvojica zastala.
„Ako svi sada spustimo oruţje, mrtvih više biti
neće“, reĉe zadihanim protivnicima. Kretali su se oko
njega, ali više ne tako sigurni u svoje mogućnosti. Ne
naspram ĉoveka ĉiji su mišići bili dvostruko veći nego
njihovi.
„Sada!“, viknu iznenadno jedan od njih, i
obojica poĉeše da trĉe. U razliĉitim pravcima, što dalje
od Turloka.
Vili se zbuni tim manevrom. Ali, ubrzo ga je i
razumeo. Ishod borbe se nazirao, a spasavanje bar
210
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
jednog ţivota bolje je od nijednog. Naravno, nije mu
padalo na pamet da krene da ih juri. To što će se o
ovome saznati, pre ili kasnije, bio mu je manji
problem. Vaţniji je bio da što hitnije stigne do Igle.
„Samo da što pre vidim Manta“, pomisli, pa poĊe hitro
uz obalu koja se pruţala, traţeći bilo kakav ĉamac.
Noć je doĉekao na nogama. Nekoliko
prepešaĉenih liga i sakrivanje od jedne patrole Obala u
kojoj, srećom, nije bilo nikakvih znakova da znaju šta
je bilo pod vodopadom, bilo je sve što ga je zadesilo.
Sve dok nije ugledao kućerak pokraj reke i dvoje dece
pokraj ogradice.
Taman kada je hteo da im priĊe, zaĉu glas ţene
koja ih je, sa vrata, pozvala da uĊu. Ĉim mališani
poslušaše, majka podiţe pogled i vide kako se
nedaleko od kuće podiţe iz ţbuna snaţno muško telo.
Zatvorila je vrata za njima i hrabro pitala:
„Ko si ti? Šta ţeliš?“
On je podigao ruku, pa se naklonio.
„U miru dolazim. Zapravo, prolazim. Traţim
ĉamac, bilo kakav. U Iglu sam krenuo. Ne ţelim
nikakvo zlo“.
Glas mu je bio neobiĉno miran. Moţda zbog
lepote ţene koju je spazio, a ĉija je duga, puštena
kosa, prekrivala boĉne ivice obraza, grudi, i išla skoro
do struka.
„Ne znam ko si, stranĉe, ali jedini ĉamac u
blizini je moj. A njega ne mogu da se odreknem“, reĉe
i, slegnuvši ramenima, uze sekiru sa obliţnjeg panja.
On izvadi svoj maĉ, na šta ţena ustkunu, a
onda se tek potpuno zbuni kada je maĉ poloţio pred
svoje noge.
„U miru dolazim. Zaista mi treba samo ĉamac. I
to hitno. Da li je ovo dovoljno za njega?“, reĉe Turlok
i, zavukavši ruku u vrećicu, izvadi ĉetiri zlatnika te ih
pruţi ka ţeni.
211
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ona priĊe polako, pa kada ugleda neoĉekivano
mnogo, pogleda ga pravo u oĉi.
„Moj ĉamac je star, ne vredi toliko“.
„Meni vredi. Uzmi. Moţeš da nabaviš i novi za
ovaj novac. A i da ti preostane“, reĉe i uze njen dlan,
te spusti novĉiće.
Naklonio joj se još jednom i, shvativši da je
kupovina obavljena, poĉe da ĉamac gura od obale,
dublje u vodu.
„Kako se zoveš, stranĉe?“, upita ga njen glas,
glasniji nego do tada.
„Vili. Vili Turlok“, reĉe, te sede na drvenu
dasku, pa ne baš velikim veslom i definitivno odgurnu
plovilo ka sredini reke. Pogleda je, onako zbunjenu, na
tren i zadivljenu.
„Hvala ti“, reĉe, ne pitajući je za ime. „Ĉuvaj
decu. Teška vremena dolaze“.
Posle nekoliko zaveslaja više nije mislio na te
mališane, već na Šona, mladog voĊu deĉje druţine
koji se na ĉudan naĉin primirio u Vrelu. I na Kenija, iz
Tihe kule. Siroĉe koje bi znalo sve o ĉamcu u kome je
bio. I o brodu na koji je krenuo. I Tima se seti, svog
Juţnjaka, koji bi mu verovatno i tada savetovao da
ipak ide konjem, kako to i dolikuje svim mališanima
odraslim u Ţdrepĉevom vrisku. Seti se nestašnog
Kolbija, ali i Amarili, ne samo zbog toga što ga je
pomalo pekla rana na prednjoj strani ramena. I Tanai.
Baš kada je poĉeo da razmišlja o ĉudesnim
oĉima kakve nikada ranije do susreta sa njom nije
video, nekoliko upaljenih baklji na desnoj obali skrenu
mu paţnju. Nisu bile blizu, ali je jasno mogao da vidi
da su u pitanju ljudi u pokretu. Na konjima.
Kako je mrak već nadvio reku, a mesec zašao
za oblake, legao je u ĉamac i pustio da voda radi svoj
posao. Naĉuo je glasove, ne i razumeo o ĉemu priĉaju.
Ĉuo je i konje, koji se udaljiše brzo.
212
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Odoše ka vodopadu“, shvati po brzini kojom
su konji nestali. Tek kada je tišina ponovo zavladala,
pridiţe se. Nedugo zatim priĊe levoj obali, priveza
ĉamac i, udaljivši se malo od njega, prileţe pokraj
jednog od brojnih stabala. San mu dugo nije dolazio u
goste.
Jutro je bilo priliĉno sunĉano. Da nije bilo
ţabljeg kreketa, verovatno bi od umora odspavao i
duţe. Vremena za gubljenje, meĊutim, nije bilo.
Kratkotrajno pregledanje zaveţljaja sa hranom,
nekoliko zalogaja i nova porcija veslanja. A ono je
potrajalo.
Mesta pokraj kojih je prolazio delovala su
miroljubivo. Deca, a i poneka devojka, bi mu se
osmehivala, odrasli bi ga ćutke gledali, pomalo
zaĉuĊeni zašto ne zastane kao što to ĉini većina onih
koji plove. Umor bi savladao mnoge posle celodnevnih
pokreta, a njega je muĉila samo malo veća ogrebotina
na ramenu. Sreća, pa je privijanje travki koje mu je
spremio Bobi poĉelo da daje rezultate.
Pred ponoć je, uz samo jedno polusatno
odmaranje u mirnom delu obale, stigao do svog cilja.
Kapije Igle bivale su sve veće kako im se pribliţavao.
„Mnogo godina proĊe od kada sam ih prvi put
video. I poslednji“, reĉe u sebi Vili, a onda zavesla
malo brţe, iako umoran.
„Stani, momĉe“, uskoro mu misli prekide odbor
za doĉek na reci. Pred njim se ukaza dvadesetak
vojnika, u ĉetiri veća ĉamca. Neki od njih su imali
vojne mreţe Obala, koje mogu, kada su iz spretnih
ruku baĉene, da za tili ĉas onesposobe protivnika. Neki
su imali lukove i strele, istina još uvek o ramenu
okaĉene. Neki su bili oslonjeni na koplja, dok su drugi
drţali baklje.
„U miru dolazim. Vili Turlok, gospodar Bedema
vam govori. Imam poruku za Manta Salasa, vašeg
gospodara“, zagrme glas po površini vode.
213
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Isprva zateĉeni, reĉni straţari nisu odgovarali.
Tek kada su se skroz pribliţili, jedan od starijih, bez
dlaĉice na svojoj glavi, progovori.
„Gospodaru Vili. Dobro došli. Uldar vam nudi
pratnju do našeg gospodara... naravno, ako ste bili
zadovoljni njegovom pratnjom pod zidinama Pagrora“.
Vili prepozna starog znanca. Završni juriš u
Velikom ratu niko od preţivelih neće zaboraviti dok
diše. Uldar je bio nešto nalik Nilovoj desnoj ruci. Vrsan
borac na moru, još bolji motivator na kopnu. Iako
isprva niskog ranga, ĉuo je da je zbog zasluga u
osvajanju RĊe uspeo da napreduje. Ne i da je kapetan
reĉne straţe.
„Uldare! Ma, da li je moguće da si to ti!“,
nasmeja se Vili, te se sa svog ĉamca, uz pruţenu ruku
starog prijatelja, pope na veći.
„Mislio sam da će me ćela odati, ali meseĉine
kao za inat nema, pa sam morao da se predstavljam
glasom“, nasmeja se i ĉovek koji je bio bliţi
ĉetrdesetom nego tridesetom letu.
Turloka ovakav odbor za doĉek obradova. Nije
bio siguran šta moţe da oĉekuje u praskozorje rata i
koliko će uopšte tih dana biti razumevanja za dolazak
junaka Juga u Obale. Na reci je sve prošlo odliĉno,
trebalo je to sad izvesti i sa Mantom.
„Prijatelj je bio sa mojim ocem. Razumeće.
Valjda“, ponada se Vili, pa sede i prepusti se tihoj
noćnoj plovidbi pokraj gradskih bedema.
Igla je bila drugi najveći grad Kraljevstva obala,
po zidinama svakako, ali ne i po luci. Od kada je
otkriven Novi svet, grad u kome je pre stotinu godina
pronaĊen naĉin da se uz pomoć namagnetisane igle
prepoznaju strane sveta, naglo je poĉeo da se razvija.
Naroĉito se to odnosilo na pristanište, jer se broj
dolazećih i odlazećih brodova upetostruĉio zahvaljujući
velikom otkriću. Put ka Novom svetu moguć je bio sa
bilo koje taĉke Obala, ali je baš iz Igle bio
214
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
najpovoljniji, zbog opasnih morskih struja koje su
spreĉavale kretanje najkraćim putem, pravolinijskim
koji je sa jugozapada Starog vodio do severoistoka
Novog sveta. Iz Igle se, nekako, najbrţe stizalo. Zato
se toliko i razvila za ovih pet godina.
Vili je razgledao juţne zidine grada. Visina im je
bila impresivna, skoro kao da je gledao jedan od
krakova Morske zvezde, ali je noć bila previše mraĉna
da bi mogao da vidi i odbrambene otvore po kojima su
ti bedemi bili nadaleko ĉuveni.
„Kada ću moći da vidim gospodara Salasa,
Uldare?“, upita Vili starog poznanika iz Velikog rata,
nadajući se da će odgovor sadrţati što ranije jutarnje
sate, moţda već posle doruĉka.
„Sada“, reĉe kratko komandant reĉne straţe,
pa dobaci nešto svojim vojnicima, vezano za
pristajanje uz obalu.
„Sada?!“, upita se, obradovan i zbunjen, Vili
previše glasno, što je ćelavi komandir vrlo jasno ĉuo.
„Da, sada. Takva su nam nareĊenja, ukoliko
dolazi bilo ko ko bi se visokim gostom mogao nazvati,
onda nema odlaganja prijema. A ti, koliko vidim, još
se nisi pogrbio, niti si bez grada ostao“, reĉe uz osmeh
Uldar, pa viknu na svoje ljude. „Tamo, eno onde!“.
Veliki ĉamac pristao je priliĉno neĉujno,
upravljen baš gde treba pred poslednje zaveslaje. Vili
iskoraĉi drugi, odmah iza jednog vojnika Obala, a
pridruţi mu se i komandir straţe.
„Ući ćemo na boĉnu kapiju, bliţe će nam
odande biti“, reĉe Uldar, pa to i uĉiniše.
Boĉna kapija bila je veća od mnogih glavnih
koje su imali gradovi Pet kraljevstava, a bila je veća i
od one u Turlokovom Bedemu. Pa opet, na njoj su i
dalje bili vidljivi tragovi Velikog rata, naroĉito u
zidinama pokraj ogromnog ulaza sa juga.
Iako je noć uveliko nadvila krajnji zapad Starog
kontinenta, brojne upaljene baklje od ulica su stvorile
215
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
više nego svetle staze, sasvim dovoljne za šetnju i
razgledanje fasada. I ne samo njih.
Vili osmotri Uldara. Stari oţiljak, ĉijem je
nastanku bio svedok, i dalje je dominirao levom
stranom njegovog lica, od uveta do usne. MinĊuša je
maltene bila veliĉine alke koja se gaĊala na veţbama u
Vrelu, a snaţna mišica koju je oslonio na ruku maĉa
oslikavala je njegovu davnašnju vrlinu, konstantnu
spremnost za akciju.
„Gospodara ćemo odmah obavestiti. Javiće ti
neko od vojnika gde da poĊeš“, reĉe Turloku kada ga
je doveo pred unutrašnu kapiju. Iza nje se ukaza
skladni zamak u kome je Salas ţiveo sa svojom
suprugom, poreklom sa Juga, i dvoje dece.
„Saĉekaću“, odgovori Vili, pa se pozdravi sa
Uldarom, spustivši mu desnu ruku na levo rame, kako
su to ĉinili i za vreme rata koji je izmenio istoriju
Starog sveta.
Nije prošlo dugo, a jedan mladi momak sa
bakljom u ruci i kopljem u drugoj doĊe u dvorište.
„Gospodaru Turloĉe, poĊite za mnom“, reĉe i
nakloni mu se, a onda se okrenu i poĉe da se vraća
odakle je došao.
Vili ga je pratio, primetivši da vojnik ide baš
brzo, kao da mu je nareĊenje i bilo da hitno dovede
gosta. Po licu Manta Salasa bilo mu je jasno i zašto.
„Vili!“, reĉe krupni gospodar Igle, koji raširi
ruke, a uz veliki osmeh prigrli jednog od junaka
Velikog rata. Turlok nije bio krhke graĊe, baš naprotiv,
ali ni Salas nije bio zanemarljive veliĉine. Ne samo
zbog stomaka.
Gospodar Bedema oseti na leĊima stisak
gospodara Igle, koji iako tek u 42. godini, po bradi i
izboranom, a od vina rumenom licu mnogima bi
mogao da deluje starije. Takav susret baš obradova
Vilija.
216
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Dugo se nismo videli. Pomislio sam da bi ovaj
susret mogao da bude drugaĉiji zbog...“, zapoĉe
Turlok, ali ga Mant prekide.
„Svašta bi moglo da se desi, prijatelju. Svašta.
Ali, ĉim si ti meni došao sam, znao sam da nisi došao
da zapoĉneš rat. Valjda nisi?“, uozbilji se na tren
Salas.
„Nisam, Mante. Nisam. Došao sam da ga
spreĉim, ako je to uopšte moguće“, reĉe Vili, te sa
svojim domaćinom, a u pratnji nekoliko straţara, poĊe
u prvu odaju sa desne strane. Trpezariju, omiljeno
Salasovo mesto u sopstvenom dvoru.
Razgovor je vrlo brzo sa veselih tonova prešao
u one ozbiljnije. Viliju se, meĊutim, sve što je isprva
ĉuo od Manta sklonilo u stranu kada je gospodar Igle
izgovorio reĉenicu:
„Nećeš moći odavde u Novi svet, Vili. Naš kralj
je zabranio odlaske brodova tamo, dok se ne vidi šta
će biti sa Jugom“.
Zateĉen tom informacijom, Turlok pokuša da
upita za detalje, ali Mant sam nastavi:
„Hteo sam i ja da pošaljem ţenu i decu tamo, u
sluĉaju da rat stvarno poĉne. Ali, Danea ostaje ovde, i
Simon i Lia. Kraljeva naredba vaţi za sve, pa i za
gospodare gradova. Svaki brod nam je vaţan, kaţe i...
ma koliko mi bilo teško da to prihvatim, u pravu je.
Ukoliko Zant zaista krene sa svom silom...“, reĉe
Mant, ali ga Vili prekinu.
„Ne razumem. Pa, nije li Arilionu bitno da sazna
istinu i tako dokaţe da nema ništa sa nestankom
ekspedicije?!“
„Vili... Mlad si, emocije te vode brţe od razuma.
Da danas kreneš tamo i odmah po stupanju na obalu
saznaš Istinu, ma ĉak i da na obali sretneš srećnu,
ţivu i zdravu ĉitavu ekspediciju, ĉak i da se ne iskrcaš,
već da se odmah vratiš – proći će pet meseci. A za pet
meseci moţda neće biti jednog od naša dva
217
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kraljevstva. Mislim da ti je jasno zašto je odluka takva
kakva jeste“, reĉe Mant, a onda pogleda ka velikom
vodenom ĉasovniku po kojima su Obale bile poznate.
Baš kada je pogledao, figura deĉaka sa
uperenim prstom spustila se na svom štapu i pokazala
kraj tog dana, da bi, vodom voĊeni krug u središtu
mehanizma, izdigao figuru na vrh.
„Poĉinje
novi
dan.
Ponoć
je,
Vili.
Razgovaraćemo ujutru o detaljima. Taman da mi decu
upoznaš“, reĉe Mant Salas.
Viliju nije bilo do razgovora sa decom. Ĉak mu
u tim trenucima ni deca koju je ostavio u Vrelu nisu
bila u glavi. Jedino o ĉemu je razmišljao bilo je – gde
naći brod za Novi svet?
„Ako Obale ne dozvoljavaju da se isplovi,
trebaće mi neki Istoĉnjaci. Ali, sa njima Jug već dugo
nije u dobrim odnosima. A i odakle bi krenuli, ako su
luke blokirane...“, razmišljao je Vili dok ga je jedan
straţar vodio ka odaji koja mu je dodeljena. „Ili, da se
vratim, pa iz RĊe da se krene okolo? Ne, ne, to bi
potrajalo mesecima“.
Misli mu nisu davale mira. Ĉak ni kada se zora
pribliţila.
„Gospodaru Turloĉe, naš gospodar vas ĉeka“,
reĉe mladi sluga dvora Igle tek što su jutarnji zraci
obasjali sobu kroz širom otvoreni prozor. Vili je uveliko
bio budan, jer san nije hteo da se dugo druţi sa njim
te noći.
Izlazak iz sobe pomalo ga je iznenadio. Ispred
su bila dvojica straţara, koji su u rukama, a ne za
pojasom, nosili maĉeve. Vili je tek nameštao svoj za
pojasom, potom je pogledao njihova ozbiljna lica a
onda ĉuo:
„Gospodar vas poziva u dvorište. Sa doruĉkom
će se malo saĉekati, dok njegova porodica ne ustane“,
reĉe jedan od krupnih momaka.
218
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Turlok se, pomalo dremljiv, sloţi sa tim, ali mu
je i dalje bilo ĉudno što se straţa šeta po dvoru sa
isukanim oruţjem. Ni u ratno doba mnogi to nisu ĉinili
u Pet kraljevstava.
„Vodite me“, reĉe i tako mudro sprovede u delo
svoju zamisao da, ipak, koraĉa iza njih.
U dvorištu je, meĊutim, sve bilo mirno. Mant ga
je ĉekao, šetajući sa rukama na leĊama, mada je
delovao nervoznije nego sinoć.
„Nešto te muĉi?“, upita Vili kada straţari
zastadoše na poslednjem stepeniku, a on se pridruţi
svom domaćinu na kaldrmi.
„Ne... I da. Ta tvoja ideja, o Novom svetu.
Misliš da je to jedini naĉin?“
„Mislim“, odgovori Vili bez mnogo razmišljanja,
zadovoljan što se crv sumnje uvukao u Salasa. „Samo
pristani da mi daš brod. Samo pristani“, pomisli u sebi
Turlok.
„I, ti si speman da sve uradiš samo da se
domogneš Novog sveta?“
„Ne razumem pitanje, Mante. Da, ţelim da
stignem tamo...“
„Ĉak i po cenu da mi ubijaš ljude?“, podiţe i
glas i pogled Mant Salas, zastavši na sred ploĉnika.
„Mante...“
„Sve sam saznao, Vili. Ubio si ih dvojicu, kao
pse. Na spavanju! Je l’ tako sada radite vi sa Juga?
Koljete nas kao piliće, a?“, nastavi besnim tonom
Salas, a sa svih strana na obod dvorišta izaĊe vojska
Obala. Nekoliko desetina isukanih maĉeva Morske
straţe iz Igle ĉekalo je nareĊenje svog gospodara.
„Mante, nikoga nisam ubio na spavanju, oca mi
moga, sa kojim si toliko godina proveo u miru i
prijateljstvu. Napali su me, nisu verovali da sam
Turlok...“
„Tišina! Rat poĉinje, valjda ću više verovati
svom straţaru koji je ostao bez brata nego nekome sa
219
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Juga koji bi da nas pokori!“, zagrme Salas, pa viknu
„Straţa!“, što bi dovoljno da sa svih strana, korak po
korak, vojnici krenu ka Viliju.
I, baš u tom trenutku, svi su zastali. I uhvatili
se za uši. Zastrašujući krik zapara vazduh, a onda se
on umnoţi. Odbijanje zvuka o mali bedem, o
stepenice, ploĉnik, uĉinilo je da niko ne zna ni odakle
dolazi, ni koliko izvora tih krikova postoji. Sve je
postalo jasno tren kasnije.
Vili oseti blagi udar vetra po kosi. I sam
uvukavši glavu meĊu ramena, zaĉepivši uši koliko je
to bilo moguće, pogleda pokraj sebe i ostade u šoku.
Ogromna ptica, kakvu nikada nije video, krilom ga je
umalo dotakla kada je sletela. Kandţe su joj dodirnule
kamen bar 15 stopa dalje, ali je raspon crnih krila bio
zastrašujući koliko i krik prilikom sletanja.
„Teratorn!“, izgovori Vili.
Turlok pogleda njegov strašan kljun, oĉi u
kojima kao da je bilo neukrotive gladi, a potom na
vratu – devojku u sivoj odori Visokog, koja je drţala
ĉudno, veliko uzde. Iza nje je sedeo Bobi, nasmejan,
pa troje mališana iza njega.
„Vili, brzo!“, viknuo je mladi sholar, dok se i
druga ogromna ptica spuštala u dvorište.
Gospodar Bedema se zatrĉa, prihvati ispruţene
ruke Bobija i snaţne devojke koja mu, ĉim se smestio
iza nje, reĉe:
„Mislila sam da ću slavnog Turloka upoznati na
drugaĉiji naĉin, a ne dok beţi. Avisa Vindain, Vili...
drago mi je“.
„Kraljiĉina ćerka?“, izgovori Turlok, setivši se
stare priĉe da je baš Avisa insistirala na radu na
dresuri teratorna, mada nikada nije poverovao da je
tako nešto moguće.
„Aiiii-jooooo!“, vrisnu ćerka kraljice Visokog, a
teratorn pod njima polete u vis, brzinom koja je i Vilija
220
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
zbunila. U poslednji ĉas, dok su još bili nad dvorištem,
pogleda zbunjenog Manta i viknu:
„Tvoji su me napali! Veruj mi“.
Vetar mu je mrsio kosu, a on je bio zagledan u
jednu vrlo sliĉnu pred sobom. Avisa je ćutke obavljala
posao jahaĉa najĉudnijeg bića ikada viĊenog u Pet
kraljevstava, pa se Vili okrenu i iza Bobija vide
nasmejane Šona, Kenija i Tima.
Pogled u stranu mu privuĉe ogroman par crnih
krila.
„Vidi, Vili! Lodana, ćerka Silvije Kasiopi jaše
drugog!“, reĉe Bobi, a Turlok osmotri i petorku iza nje.
Kodesu je odmah prepoznao. Jedna od
najodanijih kraljiĉinih ratnica, ţena koja je vodila
Strele, bila je pribijena uz Lodanu. Iza nje je bio Kolbi,
pa mala Amarili i devojka nestvarnog osmeha, Tanai.
Naklonila mu se, trepnuvši na naĉin na koji se i na
zemlji ostaje bez daha, kamoli meĊu oblacima. Ali, iza
nje je bila još jedna osoba.
„Bobi, ko je ona crna devojka na kraju?“
„Vea. O, Vili, kako je ona ĉudesna! Bez nje
ništa ne bismo uradili kod kraljice!“, reĉe Bobi, a onda
se pridrţa za Turloka, jer je poĉelo blago skretanje na
jugozapad, pravo ka Novom svetu.
221
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Isak
Brol je poslednji ušao u sopstvenu odaju. Bio je
neuobiĉajeno nervozan, video je Isak to po njegovom
drţanju ruku iza leĊa, pogledu u pod i priliĉno brzim
koracima. Na tren bi osmotrio dvojicu zarobljenika koji
su stajali na razliĉitim stranama velikog stola, svaki sa
po dva krupna straţara iza sebe. Sledećeg momenta bi
pogledao kroz prozor, a onda ponovo u pod. I tako,
sve dok nije obišao skoro ĉitav krug, pa se konaĉno
skrasio. Tek kada je naslonio leĊa na naslon svoje
velike stolice, progovori.
„Sedite. Ne pada mi na pamet da vas gledam
odozdo“.
Upravnik grada-tamnice Šumskog kraljevstva
nije obraćao previše paţnje na oĉiglednu razliku
izmeĊu dvojice zatvorenika. To što je sa Isakom
vojevao u Velikom ratu, i to protiv Vrola Pagrora ĉiji je
sin Hurg, takoĊe u okovima, bio u istoj odaji, u
njegovim oĉima nije odavalo razliku u koliĉini prezira.
„Da ĉujem. Ko je?“
Isak pogleda Hurga, koji je podjednako bio
zbunjen pitanjem. Obojica odćutaše.
„Nemojte da bilo koje pitanje moram da
ponovim posle ovog. Da ĉujem. Ko je?“
Daladur se zamisli na tren. U svojoj glavi proĊe
još jednom kroz celu bitku sa divljim zverima, a tek
kada doĊe do samog kraja, seti se vojnika koji im je
prišao sa krvavim vuĉjim uvetom u ruci.
„Gilrik“, izgovori odjednom Isak.
Hurg ga pogleda ĉudno, skrivajući to već u
sledećem momentu. Klimnuo je glavom, iako ga Brol
Vantik nije ni pogledao.
„Gilrik? Onaj iskasapljeni?“
„Da, on je“, reĉe Isak.
„Od kad ste znali da je skakaĉ?“, nastavi da
pita upravnik Sablasti.
222
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Isak je razmišljao. Ne predugo, jer je tako
izmišljenu priĉu bilo lako voditi. Bar dok se Gilrik ne
oporavi i Brol shvati prevaru.
„Mislim da ostalima nije hteo da to rado
otkriva. Bar ne ovde, dok je zatoĉen. Rekao je meni,
ne znam da li i drugima“, reĉe Daladur.
Brol ga je osmatrao. Frknuo je sebi u bradu, a
onda se okrenuo Hurgu.
„Sad ćeš i ti da mi kaţeš da ništa nisi znao, je l’
tako? More, kada vas...“, zapoĉe Vantik, ali ga sin
ubijenog kralja RĊe prekide.
„Ne. Znao sam. Sve vreme. Mesecima. Moţda i
duţe“.
Tišina zameni razgovor. A onda se Vantik
razbesne.
„Za ovo bi mogao da...“, zapoĉe Brol, ali
zastade kada se Hurg glasno nasmeja.
„Šta? Da budem osuĊen? Mogu misliti“, reĉe
prkosno jedan od tri princa RĊe, smejući se Vantiku u
lice.
Crvenilom se oboji to lice upravnika Sablasti, a
ta pojava nije bila dovoljna da zaustavi Hurgov grohot
i nove reĉi:
„Da vam otkrijem, pa da ga sklonite od mene.
Ne. Nije mi palo na pamet. Šteta što će umreti baš
ovog dana, a da vam niĉemu nije posluţio“, nastavi da
se cereka Hurg.
Brol udari šakom o sto i zagrme.
„Kunem ti se Šumama, zapamtićeš ti baš ovaj
dan! Straţa!“, viknu upravnik Sablasti. „Vodite mi ga
se oĉiju. Išibajte ga. I to napolju. Tek uveĉe ga
uvedite u samicu. Tamo će ţiveti. Dokle god da je ţiv.“
Hurgov osmeh nestade sa lica. Ali, i dalje je
imao onaj ĉudni mir koji ga je krasio od kada ga je
Isak prvi put video u okovima.
Kada su ga izveli, Brol mahnu glavom levo,
desno, pa sede i obrati se Daladuru.
223
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„I... Niste mislili to nikada da prijavite?“
„Nisam ni razmišljao o tome. A šta i da
jesmo?“, poĉe da igra Isak ovu igru, praveći se da je
ranjeni Gilrik zaista skakaĉ.
„Ne bi sada bio iskasapljen, već bi posluţio
mnogo bolje“, reĉe Brol Vantik, tad uveliko daleko
mirnijeg lica, sa kog je crvenilo besa brzo nestalo, baš
kao što se brzo i pojavilo.
„Posluţio?“, upita Daladur.
„Da, Isaĉe. Posluţio. Mogao bi da pticama
osmatra. Da nam kaţe gde su zveri, kada se
pribliţavaju. Ne bi nam ovoliko ljudi ginilo kao što
gine“.
„A
ti
si,
vidim,
vrlo
briţljiv
prema
zatvorenicima“, gledajući u sto reĉe Isak, više u svoju
bradu nego naglas, ali ipak dovoljno jako da ga Brol
ĉuje.
„Slušaj, Daladure. Mogao bih zbog tog stava da
te vratim u ona ĉetiri zida, pa da i ti ostatak svog
ţivota provedeš noću u samici, danju u snegu.“
„Ali...?“, nasmeja se neprimetno Isak kroz nos.
„Ali...“, poĉe Brol, pa zastade.
Daladur ga je posmatrao. U njegovom starom
prijatelju lomile su se dve liĉnosti. Ona koju je
poznavao, koja ga je volela, i ona koja je toliko odana
kralju da bi zbog njega mogao i prijateljima da
presudi.
„Mogu li ja da kaţem nešto pre nego što
doneseš takvu odluku?“, prekide Isak tišinu.
Tišina mu odgovori da moţe.
„Brole... Dani koji su pred nama ponovo će biti
krvavi. Ako kralj kreće u pohod na dve strane, a jedna
je RĊa, onda će mu Hurg biti podjednako vaţan kao i
pobede na bojnom polju. Ne muĉi ga, moţe biti kralju
od koristi. A i Brol koga znam nikada nije muĉio
zatvorene. Pitam se, još jednom, ţiv li je taj Brol, ili
preda mnom sedi neki drugi Vantik?“, reĉe Isak.
224
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Upravnik Sablasti se zagleda u sagovornikove
oĉi. Daladur je probao da proĉita bilo šta u njima, ali
nije uspevao. U njima je video samo znatiţelju,
prisećanje i premišljanje.
Brol odjednom ustade i okrenu se ka prozoru.
Potom kroz okno viknu straţi, koja je izgleda baš tada
zakoraĉila u dvorište, vodeći Hurga.
„Vodite ga pravo u samicu. Šibanje se odlaţe“.
Isak nije ĉuo „Razumem!“, jer se ono na
Severu podrazumevalo kada god bi nadreĊeni nešto
naredio. Ali je ĉuo nešto što ga je iznenadilo.
„Slušaj me... stari prijatelju. Ne znam koje Zlo
se uselilo u tebe pa si se okrenuo protiv kralja. Ali, u
tvojim reĉima još uvek vidim da postoji ona ljudina uz
koju sam vojevao. Ne daj joj da Zlo zavlada tobom.
Sad poĊi, ali nemoj nikada više da ti se desi da
posumnjaš da sam se izmenio, inaĉe ti se moja
promena uopšte neće svideti“, izgovori Brol, te pozva
straţare da odvedu Isaka.
„Stari prijatelju“, ponavljao je u sebi Daladur
reĉi koje je ĉuo. Bilo mu je drago što Brolu onaj šamar
iz prve jutarnje šetnje ulicama Sablasti ipak nije bio
drag. Razumeo je starog lisca, kralj mu je bio sve što
je imao u ţivotu, a glasine o izdaji mora da su bile
snaţne i strašne ĉim je na njega podigao šaku. Nije
mu zamerao. Ali mu je bilo krivo. Sve dok ponovo nije
ĉuo da ga je Vantik prijateljem nazvao.
Ulazak u baraku vratio mu je nešto sumorniji
izraz lica.
Tadţ i Fengor su ćutke gledali u pod. Korgor je
leţao na svom krevetu, umoran od bitke sa zverima.
Mladi sholari su, ipak, privlaĉili više paţnje od grmalja.
„Šta se desilo?“, upita ih Isak.
„Gilrik...“, reĉe Tadţ.
„Šta sa njim?“
225
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Umro je“, dodade Fengor, na ĉijem licu
Daladur prvi put od kada je upoznao tog ĉudnog
deĉaka iz reda Vatrenih primeti snaţnu emociju.
„Neka mu se nebesa smiluju“, izgovori Isak, a u
sebi pomisli „Dobro je“, svestan da bi otkrivanje istine
o tome ko je zapravo skakaĉ moglo da donese mnogo
više nevolja nego ovakav ishod, koji je zbog rana i
krvarenja bio i predvidljiv.
„Neka mu se smiluju“, dodade Korgor, pa
ustade iz kreveta i pogleda Isaka.
„Šta se desilo kod Vantika?“, upita ogromni
ĉovek.
„Hteo je da od nas sazna kako se borba
odvijala, kako su stradali oni što su stradali...“
„Od ’nas’, kaţeš. A gde je Hurg?“, nastavi sa
pitanjima grmalj.
„Ĉudno da se ti toliko interesuješ za njega“,
pomisli Isak, ali izgovori samo: „U samici će biti
ubuduće. Pomislio je da sa Brolom moţe da se šegaĉi“.
„Proklet da je Pagror“, zareţa Korgor besnog
lica, a Isak upravo u toj grimasi primeti da mu princ
RĊe nije bio drag.
„Na trenutak mi se uĉinilo da si se zabrinuo za
njega“, nasmeja se Daladur.
„Za njega me briga koliko i za lanjski sneg“,
odgovori Korgor.
„Pa, ovde je lanjski sneg i dalje do kolena“,
nasmeja se Fengor, za njim i Tadţ, a Isaku nekako bi
drago što se ĉudni momak polako ali sigurno otvarao
prema drugima.
Otvorila su se, meĊutim, i vrata. U baraku uĊe
najpre mladi straţar sa kopljem, pa zatim ćelavi ĉovek
od ĉetrdesetak leta, sa ĉijeg je temena visio dugi, crni
perĉin. Iza njegovih okova pojaviše se još dvojica
straţara.
„Ovo je Samul. Od danas je ovo i njegova
baraka“, reĉe prvi straţar, te pokaza novom
226
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
zatvoreniku Gilrikovu slamenu postelju i potom izaĊe
sa ostalim vojnicima.
Svi su gledali u Istoĉnjaka koji im je doveden.
A Istoĉnjake na Severu nisu gledali radosnim oĉima.
Ne posle strane koju su odabrali u Velikom ratu.
„Zašto si u Sablasti?“, upita odmah Fengor, na
malo iznenaĊenje ostalih starosedelaca te barake.
„Zbog kraĊe“, odgovori novajlija.
„Zbog kraĊe se ne završava u Sablasti“, dopuni
pitanje Tadţ, a Isaku se osmehnu brk kada vide mlade
sholare kako nastupaju.
„Da. Osim ako nije kraĊa na dvoru“, reĉe
došljak sa Istoka, pa sede ne svoj krevet.
Imao je minĊušu u levom uvetu, a celo desno
rame prekrivala je tetovaţa, koju svi spaziše kada je
skidao gornji sloj odeće, a on povuĉe i donji u stranu.
„I... Ko ste vas ĉetvorica?“, upita ih Samul.
Iako odgovora isprva nije bilo, Isak ustade
nedugo zatim i reĉe:
„Isak Daladur. Gospodar Juţne straţe. Ovo je
Korgor. Levo je Fengor, pored tebe Tadţ“.
„Korgor, Fengor... Meni su mnoga vaša imena
sliĉna. Kako ih ne pomešate?“, nasmeja se došljak.
„Da ti pomešam ja malo kosti?“, ustade Korgor
u svoj svojoj veliĉini, a Isak ga povuĉe za mišicu.
„Polako, prijatelju... Polako. Sigurno nije mislio
ništa loše“, reĉe Daladur.
Na Samulovom licu posta primetno iznenaĊenje
visinom i snagom ĉoveka koji je ustao, ali ne i strah.
„U pravu je“, potvrdi Istoĉnjak Isakove reĉi, a
Korgor frknu, te se okrenu i vrati se na svoj krevet.
Noć je protekla priliĉno tiho, baš kao i prvi
naredni dan. U njemu je Isak primetio promene u
trojkama, jer kada im je Hurg pridruţen, nije zauzeo
svoje nekadašnje mesto.
Princ RĊe smešten je izmeĊu dva mlada
sholara, a Samul je bio lancima povezan sa Korgorom
227
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
i Isakom. Razgovori su se isprva svodili samo na
ĉlanove trojki. Dve koje su, uz Hurga, ĉinili stanovnici
jedne barake, bile su zdruţene sa još šest zatvorenika.
Svi su krenuli van zidina.
„Ko je onaj sa deĉacima?“, upita Samul
Daladura.
„Što pitaš, deluje ti poznato?“, odgovori
pitanjem Isak.
„Deluje mi previše gospodski da bi bio u
lancima“, ne libi se da kaţe Istoĉnjak.
„Hurg je to. Hurg Pagror. Sin Vrolov“, reĉe mu
Isak.
„O! Princ! Zamišljao sam ga drugaĉije“.
„Ma nemoj. Kako si ga zamišljao?“, umeša se u
priĉu snaţni Korgor dok su, prolazeći pokraj panjeva,
prilazili uspravnim stablima koje je trebalo seći.
„Ne znam. Nekako... Manjeg. Utuĉenijeg.
Poniţenijeg“, odgovori Samul.
„Manje priĉe“, dreknu straţar koji je bio sa
njima, te dodade: „Poĉećete odavde“, pokazavši im
prstom ogromno stablo.
Prilikom prvog odmora, sedeći baš na tom
širokom deblu, pokraj Isakove trojke sedoše sholari i
Hurg. Baš on i progovori.
„Daladure, još mi je u glavi onaj razgovor kod
Vantika“, reĉe princ RĊe.
„Pa?“, upita Isak, kidajući zubima komad mesa.
„Kako se na kraju sve završilo, mogu samo da
kaţem da za nekog koga su na Severu smatrali
junakom, priliĉno dobro saraĊuješ sa jednim
Pagrorom“, nasmeja se Hurg, te otkinu parĉe lepinje.
Isak poţele da skoĉi, a onda primeti poglede
ostalih ĉlanova te dve trojke. Odluĉi da reĉima otkloni
sa sebe sumnju da ikakva saradnja meĊu njima
dvojicom postoji.
228
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„To što je Vantik ţeleo da te išiba, a potom
odustao, ne bih ja nazvao saradnjom. Bilo je to
moje... ulaganje“, reĉe Isak.
„Ulaganje? U šta?“, upita Hurg.
„U moju budućnost“, nasmeja se sad Daladur,
pa posle nekoliko zalogaja dodade: „Ako se tebi nešto
desi, sve svoje izlive besa usmerio bi na mene. A to ne
bih da doĉekam“.
Svi prasnuše u smeh osim Hurga. Delovao je
ljutito, ali vrlo brzo primiri lice. Osmatrajući Isaka
pravo u oĉi, blago se osmehnu. Od smeha, ostali nisu
primetili taj pokret obraza. Isak jeste.
„Ĉuvaš Daladuru mesto u samici. Lepo, lepo“,
nasmeja se grohotom Korgor, potpuno nasevši na
Isakovu priĉu, a sam uţivajući u poloţaju u kome se
našao Hurg. On, pak, brzo promeni temu.
„A ti... Istoĉnjaĉe. Kako ti je ime?“
„Samul“, odgovori ĉovek sa perĉinom, pa
pognu glavu.
Taj potez se nije svideo straţaru Hurgove
trojke.
„Nemoj da pred njim klimaš glavom, je l’
jasno? Nije on nikakav princ više. Niti njegovog
kraljevstva ima više“, glasno izgovori straţar.
Svi ućutaše, a Samul, gledajući vojnika, klimnu
glavom, spuštajući bradu ka grudima. Ostala petorica
zatvorenika se zakikotaše, više u sebi nego naglas, da
ne bi razgnevili straţara kome, kao mnogima na
Severu, niko od Pagrora nije bio ni najmanje drag.
Dani su nekako nastavili da prolaze priliĉno
istim ritmom. Umor je zatvorenike brzo uvodio u san,
a izlazak u šume prolazio je bez većih napada zveri,
ako se ne raĉunaju dva takva pokušaja, daleko od
njihovih grupa, koja su za posledicu imale gubitak
samo jednog straţara i jednog zatvorenika.
Sedmog dana od kada je Samul ušao po prvi
put u baraku, kiša je padala najjaĉe od dolaska Isaka i
229
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
mladih sholara u Sablast. To, meĊutim, nije odlagalo
odlazak u šumu.
Ovoga puta pet trojki pošlo je juţno od bedema
grada-tamnice, a ostali zatvorenici zapadno. Da nije
bilo jednog pljuvanja ka Hurgu, i to od strane
zatoĉenika koji svoje nezadovoljstvo prisustvom princa
RĊe nije skrivao, put do oboda šume bio bi uobiĉajan.
Straţari ga odmah umiriše, šamar je uĉinio svoje, ali
je taj potez razgnevio ostale zatvorenike, kojima nije
bilo ni najmanje drago da neko dobija udarce zbog
sina kralja Vrola. Tri trojke koje su išle zajedno sa
njima bile su sastavljene uglavnom od ljudi koji su
Veliki rat izneli na svojim rukama, videlo se to po
oţljicima i preziru koji su imali prema Hurgu, primeti
Isak. Ali, seĉa šume koja ih je ĉekala brzo sve umiri.
Rad je ĉinio svoje. I kiša. Lila je gotovo
neprestano, napravivši tek jedan popodnevni predah.
Baš taj trenutak svi su iskoristili da iz zaveţljaja uzmu
hranu i odmore pre nastavka posla. A rad po pljusku
bio je sporiji no inaĉe. Isaku je sekira ĉesto klizila iz
ruku, posle svakog udarca je morao bolje da namesti
šake, pa da nastavi gde je stao. Za ono što je obiĉno
bio potreban jedan zamah, sada ni dva nisu bila
dovoljna. Seĉa se otegla, a sunce je već zalazilo u
pravcu ostalih zatvorenika koje nisu mogli da vide, a
zbog pljuska ni da ĉuju. Više stotine stopa udaljenosti i
snaţna kiša ĉinili su svoje.
Noć je polako poĉela da se nadvija nad
Šumskim kraljevstvom, a u delu šume u kojoj je bilo
15 zatvorenika i njihovih pet straţara, praćenih
trojicom konjanika koji su ĉitav dan mirno stajali po
kiši kao da ona ne pada, rad se nastavljao.
„Još malo, momci. Još malo i gotovi smo“, tešio
je Korgor sholare.
Isak primeti da je Tadţ orniji za seĉu od
Fengora, kome je umni rad bio miliji od fiziĉkog.
230
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Suvonjavi skakaĉ, ogrnut preko glave sholarskom
pregatom, imao je ĉudniji pogled nego inaĉe.
„Sve u redu, momĉe?“, upita ga Daladur koji
mu je bio bliţi.
Odgovor nije ĉuo. Fengor je malom sekirom
kresao granu sa poloţenog stabla. Onda je pogledao
Isaka i mrdnu glavom levo, desno.
„Nešto predoseća. Ne sviĊa mi se ovo“, pomisli
gospodar Juţne straţe, a zatim oseti kako mu se noga
izmiĉe. Lanac kojim je bio vezan za Samula cimnu mu
zglob, pa se Daladur umalo ne naĊe licem u blatu.
„Šta bi?“, htede da upita Istoĉnjaka, a onda se,
zabezeknut, zgrozi pred prizorom.
Bez ikakve najave, Samul je levom rukom
posegao za ustima straţara koji im je tada okrenuo
leĊa, a desnom je, uveliko odbacivši sekiru, drţao
maĉ. Vrh seĉiva, sav krvav, prošao je kroz leĊa i
stomak vojnika, ĉiji se vrisak nije ĉuo od šake i
pljuska. Zaĉulo se samo sa usana Istoĉnjaka:
„Pagroooooor!“
U tom trenutku Isak zaĉu i fijuk nekoliko strela.
Dve su odmah oborile straţare, ostale nisu bile toliko
precizne, ako se ne raĉuna pogodak u jedan stomak
zatoĉenika iz grupe koja im je bila najdalja.
„RĊa! Došli su po Hurga!“, pomisli Daladur, te
odbaci sekiru i uze svoj mlat, a oruţja se latiše i svi
ostali. Svoj maĉ Pagror iskoristi da straţara koji se
okretao levo, desno, gledajući odakle strele stiţu,
probode. Kobni zamah. Roptanja nije bilo mnogo posle
prolaska vrha kroz vrat.
Isak poţele da krene na srednjeg od tri sina
kralja RĊe, ali primeti da mu Samul snaţno povlaĉi
nogu. Krenuo je u susret konjaniku koji se ka njima
uputio, drţeći visoko podignuto koplje. Nova strela
polete, a pogodi vojnika u ruku kojom je drţao uzde.
Isak se okrenu i vide bar tri desetine napadaĉa kako
sa maĉevima i sabljama u jurišu kreću ka njima.
231
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Podiţi se, brzo! Brzo, brzo! RĊa!“, vikali su
zatvorenici jedni drugima, ţeljni da ţivote saĉuvaju
ĉasno, boreći se protiv ustanika kojih je bilo trostruko
više.
Bili su brojĉano nadjaĉani. Ne i manje srĉani od
napadaĉa.
Kada su najbrţi meĊu prevratnicima stigli do
zatoĉenika, isukani maĉevi poţeleše da prvi puste krv,
ali su to ipak uĉinila koplja. Trojica zatvorenika su
upravo njih odabrala za svoja oruţje, nadajući se da
će im njihova duţina pomoći u eventualnom sukobu sa
zverima, ali kako ih nisu napale ĉeljusti, već ljudi, tri
oštrice zaparaše vazduh i zariše se u grudi slabo
oklopljenih napadaĉa.
Isak krenu mlatom ka Samulu, koji je prilazio
oborenom konjaniku, ali ga Istoĉnjak primeti, te se
izvi u stranu i kugla naĉiĉkana bodljama promaši svoj
cilj. Korgorova helebarda poĊe ka zatvoreniku koji je
bio izmeĊu njega i Isaka, ali se Samul i toga spase,
odbivši napad svojim seĉivom, a onda, bez gledanja,
maĉem proĊe pokraj svog struka i zari vrh u vojnika
iza sebe.
„Dvojica na jednog“, iskezi im se i dodade:
„Odustanete li na vreme, poštedeću vam ţivote. I
tvoje dece, Korgore“.
Grmalj je taman zamahnuo iznova, kada ga
reĉi zaustaviše.
„Šta ti znaš o mojoj deci?“, upita ga, dok je i
Isak propuštao ostatak bitke zbog ove neoĉekivane
situacije.
„Maja je dobro. Brajan kašlje, ali ima svu
neopodnu negu. Ono dvoje blizanaca napreduju baš
lepo“, reĉe Samul, pridiţući se. A onda dodade:
„Pridruţi nam se, i bićeš već prekosutra sa
decom svojom“.
Isak tad zamahnu mlatom iz sve snage, ali se
iznenadi ishodom tog pokušaja.
232
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Lanac se obmota oko helebarde koja se pojavi
na pola puta do Samulove glave.
„Korgore!“, ciknu Isak, ali ga grmalj ne
posluša, već mokrom rukom uhvati Samula ispod
vrata, za odeću, pribliţi ga skroz uz svoje lice i reĉe:
„Laţeš li me, rasporiću i tebe i sve one tvoje“.
Kada ga je spustio, Isak je već uspeo da
prisabere svoje misli. Pomisao da će morati da se bori
ne samo sa veštim Istoĉnjakom, već i sa ogromnim
ĉovekom koji je odjednom promenio stranu, nije bila
sama po sebi dovoljna da odustane od te bitke za
trojicu. Ali, ishod onoga što se dešavalo oko njih,
itekako jeste.
Iako su ustanici pretrpeli priliĉne gubitke u
zaĉetku svog naleta, što zbog tri koplja koja su ih
doĉekala, što zbog vešto voĊenih maĉeva koji su
nekolicinu rasporili, brojnost i odmornost su ĉinili
svoje.
Kako su sekunde promicale, a po kiši koja je
padala sve jaĉe napadaĉi uspevali da u tandemima
krenu na svakog pojedinca koji im se suprotstavio,
tako je broj zatvorenika na nogama opadao. Pokraj
njih su njištala dva konja, ĉiji su jahaĉi oboreni
strelama. Ţivih straţara više nije bilo jer su, planski,
bili meĊu prvim metama, a strela obori i onog koji je
jašući ţeleo da digne uzbunu.
Bitka je trajala mnogo kraće nego što je Isak to
priţeljkivao. I sa ishodom koji nije ni najmanje ţeleo.
Vezani za zglobove, zatvorenici su imali dovoljno
oteţavajući okolonost da ionako teških ruku, umornih
tela, vojuju protiv odmornijeg i brojnijeg neprijatelja.
Tadţ i Fengor su bili pokraj Hurga, koji se, gledajući
centar bitke, povlaĉio koraĉujući unazad. Pravo ka
Isakovoj trojci.
„Gospodaru“, viknu Istoĉnjak. „Brţe!“
Daladura to „gospodaru“ više nije ĉudilo. Samul
je, sumnje više nije bilo, bio vaţan deo plana za
233
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
bekstvo. Videlo se to i po hladnokrvnom ubistvu
straţara. I po pokliĉu koji je bio signal da ustanici
krenu iz svojih zaklona. I po predlogu kojim je odmah
kupio krupnog Korgora.
„Prijatelju stari“, osmehnu se Hurg, pa dodade:
„Kakav je plan?“
Samul je sklonio perĉin sa obraza, a onda samo
klimnuo glavom u pravcu preostalih zatvorenika koji
su, jedan po jedan, padali. Više niko od njih nije bio
na nogama, a one koji su kleĉali, probijali su
maĉevima. Više od petnaest ustanika je preţivelo.
Niko od onih koji su im pruţali otpor.
Odjednom se zaĉuo zviţduk, a iz gušćeg dela
šume dotrĉaše dva momka vukući za uzda po tri
konja.
„Plan? Plan je da idete kući, gospodaru“, reĉe
Samul, dodavši:
„Samo je pitanje - šta ćemo sa njima?“
„Sa njima?“, zamisli se Hurg.
„Oni... Idu sa nama“, dodade osloboĊeni princ
RĊe, pa pogledavši Isaka nastavi:
„Da. Idu sa nama. Osim ako ĉovek koji me je
dvaput spasao ne ţeli da ostane u ovom blatu“,
izgovori i pruţi Daladuru svoju ruku.
234
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Boar
Sumrak se već nadvio nad Krikom. Ne i spokoj.
Kraljevskim koracima protutnjao je hodnicima ĉim je
ĉuo za napad tigrastog kraita koji je otrovao Larnalu.
U njemu više nije bilo ni ono malog mira kog je
preostalo kada je izgubio Bibija.
„Pobiću ih... Kunem ti se Korinda, pobiću ih sve
do jednog! Glave ću im ja seći, na kolac ću ih ja
nabijati, sve do jednog! U moru će završiti svaki
kamen svakog njihovog grada, u moru će...“, urlao je,
više za sebe nego što je ţeleo da se dere pred ţenom,
sve dok ga ona nije prekinula.
Korinda ga je dotakla po ĉvrstoj, uzdignutoj
nadlaktici. Pogledala ga je pomalo suznih oĉiju i
prošaptala samo jednu reĉ:
„Dobro...“
Video je tada u njoj onu istu iskrenu, ţelju
majke da im bude bolje, kao i pre 22 godine. Tada je
strepela da li će uspeti prevrat, hoći li njena
jednogodišnja ćerkica Larnala doĉekati da razgovara
sa svojim ocem i hoće li dete iz njene utrobe doĉekati
da ugleda oca. Kolina Korsija više nema. Stari vladar
Juga je svrgnut bunom koju je baš njen muţ, kao ĉlan
Zuba, poveo. Morao je. Tadašnji kralj je naredio da
mu se pobije ĉitavo obezbeĊenje misleći da je ono
organizovalo trovanje njegovog brata blizanca Satrisa.
I tada ga je, strepeći za svog voljenog 30-godišnjaka,
ispratila suznih oĉiju u krvavu borbu. A nova je bila na
pomolu. Neminovna. Baš kao što je neminovna
strepnja svake ţene koja voli.
Boar više nije bio mlad kao tada. Ponosni
ratnik, jedan od nekadašnjih kraljevih Zuba, bio je,
meĊutim, borben i nakon što je i sam postao kralj.
Guste crne kose, duge, svezane u rep, i dalje snaţnih
ramena i uskog struka, bio je i ostao pravi borac.
Voleo je da ustrojava drţavu po vojniĉkim principima,
235
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ali i da je ĉuva. Po svaku cenu. Sada više nije mogao
da saĉuva ni svoju porodicu. Baš to ga je
uznemiravalo više od bilo koje bitke u kojoj je bio, ili
koju je vodio.
„Dobro, Korinda. Dobro...“, shvatio je da od
dreke u njihovoj odaji nema neke vajde.
Pogledao je u ţenine oĉi. Odane, kakve su
oduvek i bile. Tanane, gotovo krhke graĊe, poĉela je
da se kreće sporo, ka prozoru. Zagledan u njen uzani
struk, neprimetno lelujanje tela u zelenkastoj, gotovo
tirkiznoj haljini, na trenutak je zaboravio na svu bol
koju je nosio u sebi. Samo na trenutak.
„Krenuću odmah“, poruĉi joj, a ona samo
okrenu glavu, pogleda ga nemo preko ramena, te
nastavi da kroz prozor gleda ka severu.
„Koliko misliš da će to trajati?“, upita ga, bez
nove razmene pogleda.
„Koliko god bude trebalo“, odgovori posle
kraćeg uzdaha.
„Dobro“, reĉe Korinda Zant, kraljica Juga,
skrhana i sama od tuge, a naizgled smirenija od svog
muţa, za koga je rat naprasno postao ne
neminovnost, već ţelja. Sve jaĉa ţelja.
Poljubio ju je sporo. Kao nekada, kada su bili
mladi. Baš kao kada je, dok je Bibija nosila u utrobi,
krenuo u prevrat posle kog ga je narod i izabrao za
svog vladara. Dugo je nije ljubio tako. Dugo i nije bio
toliko rešen da istera pravdu.
Ostavivši uputstva Buronu, sa Baladarom se
našao na ulazu u dvor, na tren ĉak i premalom
prostoru za snaţne ljude koji su ga ispunili. MeĊu
njima se, u dvorištu, prolazeći kroz Zube kojih je bilo
14, trostruko manje od dvorske straţe, ka kralju i
njegovom najmlaĊem sinu probijao stari sholar.
„Ulone, hoću da me u svakom gradu kroz koji
prolazim, svakog dana, ĉeka poruka o njenom stanju“,
236
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
reĉe uĉenjaku, koji klimnu glavom i predade kralju
mali zaveţljaj.
„Šta je to?“, upita ga.
„Odgovori na neka od pitanja Zunda Gosoma“,
reĉe mu sholar, a onda ga kralj potapša po ramenu.
Pogledao je još jednom ka prozoru iza kog je
bila postelja. Od kada je video umiruće telo ćerke, više
u njemu nije bilo dugih misli. Samo kratka i jaka ţelja.
Da pati svako ko ima veze sa napadom na nju. I sa
ubistvom Bibija u Novom Svetu.
„Polazimo“, reĉe mlaĊem sinu, a Baladar uzjaha
svog velikog belog konja, namesti tobolac bolje i uz
oca krenu na ĉelo kolone.
Kolona je bila duga. Duţu Krik nije video u
svojoj istoriji. Niti je ikada ranije ĉitav Jug kretao u
pohod. Ĉak ni u vreme Velikog rata, kada su gradovi
pojedinaĉno dizali ustanke posle silovitog naleta RĊe
koja je skoro sve porobila kao u trenu. Nikada Juţno
kraljevstvo nije stajalo tako celovito. I tako rešeno.
„Ovo je dan koji će Obale pamtiti“, ponosno
reĉe Baladar.
Otac nije odgovarao na tu opasku. Boar Zant je
iza sebe ionako ostavio mnogo dana koji će mnogi
pamtiti. Sada je ţeleo da prestane da pamti.
Ka Larmi je krenulo na hiljade ljudi. Gotovo svi
u vojnoj opremi, sa zelenim zastavama Juga, na
kojima su bili grbovi oblasnih gospodara. Izvidnica nije
imala mnogo posla osim što je seljake i njihovu stoku
sa puta uklanjala kako bi kralj, i sila koja je isprva
krenula na severozapad, što pre stigla do svog prvog
odredišta. Kolona je bila buĉna samo u onom
središnjem delu, izmeĊu zdruţenih komora koje su išle
na zaĉelju i kraljevskog dela, okruţenog elitnim
jedinicama. Konjanici su ĉinili sastavni deo garde,
okruţivali su Zube koji se od Boara Zanta i njegovog
mlaĊeg sina Baladara nisu odvajali ni jednoga trena.
Pešaci koji su ĉinili spoljni obruĉ odabrani su od
237
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
najboljih ĉlanova Gnezda. Ponajviše ih je bilo iz samog
Krika, ali kako je po više od pet hiljada vojnika krenulo
iz Kapljice, tog ĉudnog a bogatog grada, uz kralja je
bio i sin oblasnog gospodara Halda Mikonisa, 20godišnji Hink i njegova garda.
Upravo je sa njim Boar poţeleo da porazgovara
druge noći odmora na putu ka Larmi.
„Uzmi vina, momĉe. Uostalom, boljeg od vašeg
iz Kapljice i nema“, reĉe na momenat nasmejani kralj
Juga, mada je stari Zant vrlo brzo vratio ozbiljan izraz
na lice. Onakav, kakav su mu bile i emocije.
„Ĉast je piti sa vama, kralju naš“.
„Ĉast je ovih dana jeftina roba, mladi
Mikonise“.
„Samo kod neljudi“, nije se dao Hink, a onda
nazdravi kralju te otpi iz pehara gutljaj zaista
najboljeg crnog vina koje je postojalo u Pet
kraljevstava.
„Reci mi, momĉe, kojim reĉima te je tvoj otac
ispratio u ovaj rat?“, upita odjednom Boar.
„Ovaj...“, zbuni se isprva tim pitanjem Hink, pa
odgovori: „Rekao je da budem verni kraljev sluga i da
se ne vraćam bez ĉasti“.
„Lepo te je uĉio stari Hald. A zašto si ti pošao?
Jer je to tvoja obaveza, ili...?“
Hink umalo ustade u ţelji da se dokaţe pred
kraljem Juga, ali se nekako obuzda.
„Kralju naš, moje strele su do sada uvek
pogaĊale šta treba, ali ne ţelim da o njihovom letu
svedoĉe pobede sa turnira u ĉast vladara. Ţelim da...
osvetim. Princa Bibija. Prinezu Larnalu“.
„Biće prilike, lepotane. O, biće“, reĉe u sebi
Boar, gledajući zanosnog momka za kojim je pola
ţenskog dela kraljevstva ludelo, što zbog smeĊih lokni
i plavih oĉiju koje su ukrašavale lepuškastu glavu, što
zbog tela kakvim je moglo da se podiĉi tek nekoliko
junaka Juga. Baš tad mu kroz misli proĊe Vili Turlok,
238
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ali se brzo prenu kada oseti novi gutljaj sjajnog vina
Kapljice. Tišina je uskoro ispunila odaju, koja se
isprazni na njegovu podignutu šaku.
Pred kapijama Larme doĉeka ga buka. Silan
narod izašao je da pozdravi svog kralja, neki jer je
red, mnogi jer su ga voleli. I osećali bol oca, kome su
deca padala poput košene trave.
„Zant! Zant! Zant!“, grmelo je i sa kamenih
zidina i potom sa kamenih ulica Larme, koja je obiĉno
bila poznata po buci noćnih provoda. Tog dana grad je
delovalo kao vojniĉko uporište, nikako kao mesto za
raskalašne provode, što i jeste bio.
Ako je zbog iĉega voleo Denija Jornija, to je
zbog njegove svestranosti. Kada ga je postavio za
gospodara Larme, znao je da će od grada uspeti da
napravi bolje mesto nego što je ranije bilo. Nekada
najomiljenija lokacija u Pet kraljevstava za zabavu,
širenjem pustinje na zapad i razvojem Stotinu meta
postao je nešto manje atraktivan nego ranije. Ipak,
Larma je i dalje opravdavala svoje ime, iako je ostala
pomalo divlje ureĊen grad u kome je bilo i ostalo
svega i svaĉega. Deni se nikada nije trudio da na silu
uvede promene, štaviše, organizovani haos mu je
oduvek bio sasvim po volji. Kako se nije ţenio, a ţiveo
uz pravi mali harem, jedinu zabavu mimo grudi i vina
imao je u onome što je kralj najviše i cenio. U
organizaciji vojske. Bio je Hinkov uzor. I uzor mnogih,
jer u lovu strelama na divlje zveri gotovo da mu nije
bilo ravnih. Ali, još više ga je voleo jer je umeo da od
probisveta i obiĉnog sveta napravi malu armiju od
koje su strahovali mnogi.
Jornijevci, vojska tako obiĉnog imena, bila je
zastrašujuća pešadija. Tri hiljade elitnih ratnika, sa
kopljima srednje duţine, kratkim maĉevima Juga kao
na obuci u Leglima, te ĉetvrtastim štitovima koji su
pokrivali telo od sredine butine do vrha grudi, bili su
toliko uveţbani, da je sam njihov marš umeo da bude
239
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
dovoljan da neprijatelj zadrhti. Njihova lojalnost bila je
savršena. Njihova hrabrost dovoljna da, ne samo zbog
zajedniĉkog juriša sa Vilijevim trupama u Velikom
ratu, veĉno ostanu upamćeni. Radovao se tom
susretu. Deni Jorni kao da nije, bar sudeći po njegovoj
ozbiljnosti kada je raširenih ruku uĉinio naklon pred
kraljem.
„Ĉast mi je ugostiti Boara Zanta u svom
skromnom dvoru“, rekao je ĉekajući znak da podigne
glavu i ispravi se.
„Preskoĉimo formalnosti, Deni. Da sednemo
negde“, reĉe mu kralj Juga, koji odmah primeti da
Jornijevaca nema na dvoru.
„Gde su ti ljudi, Deni?“, upita ga kada su se
smestili za veliki sto, za koji su seli još samo Baladar i
mladi sholar koji je sluţio u Larmi. Nekoliko obiĉnih
vojnika i deo Zubi, svi leĊima pribijene uz zidove, ĉinili
su ostatak ljudstva u toj priliĉno ureĊenoj prostoriji u
kojoj se isticalo i zlato i svila.
„Ljudi, kralju moj? Koji ljudi?“
„Vojska, Deni, vojska...“
„Podeljena je u dva dela, trenutno izvan grada.
Na veţbama.“
„Pametno. Kaţi mi, za koliko mogu da budu
spremni za pokret?“, upita kralj, a onda osta zbunjen
odgovorom.
„U pohod će, koliko u zoru, krenuti pet hiljada
ljudi, ukljuĉujući i odabrane iz dva Legla. Nadam se da
će to mom kralju biti po volji, iako... ako smem sebi
slobodu da dam, nisam siguran da su to mudri potezi.
Ili bar meni nisu jasni“.
Boar je osetio kako mu obrazi rumene. Ljutnja
je poĉela da izbija na površinu koţe, ne zbog puke
sumnje u kraljevsku odluku, već zbog negiranja
oĉiglednog: niko ne sme da stoji na putu pravedne
osvete za ubijeno dete. I za pokušaj drugog ubistva.
240
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Pazi kako se obraćaš kralju!“, pripreti
odjednom Baladar ĉoveku koji mu je, po godinama, i
sam mogao biti otac.
Ĉetrdesetogodišnjaka duge, malo masne, a
malo više u zlato obojene kose od roĊenja, te reĉi nisu
uznemirile. Video je to Boar po njegovom gotovo
neprimetnom smešku kada je ĉuo reĉi mladog princa.
Znao je Jorni šta ga ĉeka, takvu reĉenicu je morao da
spremi unapred, ona se ne izgovara naprasno.
„Slušaj me, Deni. Pet hiljada ljudi je... vojska.
Obiĉna vojska. Nešto pokušavaš da mi kaţeš tom
brojkom i tom sumnjom?“
„Pokušavam da kaţem svoje mišljenje. Nije
moje da protivureĉim kralju, ali nije li nas sve taj isti
kralj uvek uĉio da kaţemo ono što imamo? Nije li
reĉenica ’bolje reći istinu, nego je progutati pa da
pocepa više od jedne utrobe’, upravo sa kraljevskih
usana stigla svojevremeno?“
„To nije odgovor na moje pitanje, Jorni. PreĊi
na stvar. Odmah“, gubio je Boar Zant strpljenje sa
gospodarom Larme.
„Iskreno... Nisam za ovaj rat, kralju moj. Moje
ljude ćeš imati, ali Jornijevci će ostati. Tu, u pozadini,
da ne budu grad i ĉitav zapad našeg kraljevstva bez
armije ako se neko odande usudi da krene ka
prestonici. Verujem da je to mudra odluka. Ali, krenuti
na Obale, bez dokaza...“
Kralj tada tresu rukom o sto. Ustao je potom
hitro, prišao domaćinu i zgrabio ga za kosu, povukavši
mu glavu unazad. Straţa se latila za maĉeve, ali su
Zubi, kao i uvek, bili brţi. Svoja seĉiva već su stavili
pod grla onih koji su pohitali da Denija zaštite.
„Slušaj me sad! U zoru će, sa nama, krenuti i
svi Jornijevci. Najkasnije dan posle, ako ti nisu blizu. U
moje odluke više nikada nemoj da si posumnjao, jer
njih ne donosi tuţni otac, nego tvoj kralj. Jasno?!“,
zagrme Boarov glas u Denijevoj gostinskoj odaji.
241
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Gospodar Larme se nasmeja, tiho. A onda uze
ĉašu vina, prinese je usnama, pa posle kratkog
gutljaja vrati ruku na sto, baš kada je osetio novo
povlaĉenje za kosu.
„Rekoh šta sam imao da kaţem. Kada tuga vodi
u rat, onda se rat tuţno završi. Ako je cena za tu
mudrost nazvati me izdajicom, neka bude tako“, reĉe
hladnokrvno.
Boar više nije mogao da se kontroliše. U trenu
izvadi noţ, zamahnu i zari ga pravo kroz Denijevu
levicu, prikovavši je za sto. Straviĉan vrisak zapara
prostoriju. A onda i nove reĉi Boara Zanta:
„Ujutru će sva moja vojska iz ovog grada poći
sa mnom! A ti ćeš u Podnoţje. Vodite ga“.
Zubi su svezali Denija Jornija, ĉije se obe šake
uskoro okrvaviše jer je rana bila duboka i široka. Nije
mnogo kukao dok su ga odvodili. Nije mnogo priĉao ni
sholar kome je kralj Juga naredio da pošalje konjanike
po Jornijevce.
Jutro koje je svanulo u Larmi donelo je tišinu.
Vest o onome što se desilo na dvoru brzo se proširila,
a jedina novost u gradu bile su kiša koja je neobiĉno
jako padala za grad na samom obodu pustinjskih
krajeva, te silni redovi nove vojske koja je izašla da se
pridruţi ostaloj.
„Ima li Jornijevaca?“, ĉuo je Boar svog sina
kako pita jednog od zapovedika, ĉije su mišice bile
velike poput maljeva.
„Nema, gospodaru. Moţda je još rano“,
odgovorio je grmalj drţeći za pojasom maĉ koji mnogi
ne bi mogli ni da podignu.
„Bitire“, viknu kralj dok je prilazeći slušao taj
razgovor, a snaţni ratik se udari po grudima i pognu
glavu.
„Idi do ovih novih konjanika i reci im da po
desetina krene na sve ĉetiri strane sveta. Hoću
Jornijevce do sutra, jasno?“
242
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Grmalj klimnu glavom i otrĉa, drţeći dlan na
balĉaku maĉa kako ga ne bi ometao u hitrini.
Boar pogleda Baladara koji je gledao u daljinu.
Vojska koja je formirala kolonu za polazak delovala je
impresivno. Po broju. Moral je uvek bio visok u
kraljevoj blizini.
„Šta ti misliš o ovome?“, upita sina.
„O onom neposlušnom jarcu? Ne bi on meni
stigao do Podnoţja, oĉe. Zna se kakva moţe da bude
kazna za izdaju“, ne ostavi dilemu o svojoj odluĉnosti
Baladar.
„Jeste. Samo, smrt tog nadmenog jarca unela
bi veću pometnju nego što nam sada treba. Ovako,
šteta je još i najmanja. Samo da još Jornijevci doĊu...“
„Zar uopšte sme da postoji sumnja u to, oĉe?
Rat je.“
„Ne, sine. Rat je za sad samo u našim glavama.
Ali ne u svim glavama, oĉigledno“, odgovori Boar, pa
uzjaha svog konja i u pratnji sedam vernih Zubi krenu
napred. Vest koja ga je saĉekala u Larmi o Larnalinom
stanju nije mu davala mira. Stanje ne da se nije
popravljalo, već je skoro ĉitav dan ostajala sa one
strane svesti. Tuga je ispunjavala oĉevo srce. A bes ju
je odmenjivao vrlo ĉesto.
Kiša je padala sve jaĉe kako su od Larme
skrenuli sa glavnog druma na sporedne puteljke, ne bi
li se što pre domogli Stopala. Bar 75 liga trebalo je
preći bez da su toĉkovi kola imali pod sobom ravninu
dovoljnu da izdrţi tolike tovare, pa se putovanje
oteglo. Kapi sa neba ĉinile su svoje. Sve je išlo sporije
nego što se Boar nadao. Umesto tri do ĉetiri dana,
putovanje se skoro udvostruĉilo.
Jašući skoro na samom ĉelu kolone, kralj Juga
se pribliţi jezgru zapovednika iz Ratarskog trga.
Njihova brojna vojska bila je dobrim delom zaduţena i
za izvidnicu, bar do ovog grada. Boar se nadao da će
Jornijevci to preuzeti do Stopala.
243
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Gde je Enrik?“, upita jednog od zapovedika
pokraj kog je mladić nosio steg na ĉijem zelenom
platnu je bio iscrtan srp, simbol grada iz kog su.
„Pozvaćemo ga, gospodaru. Tu je“, reĉe visoki
konjanik, te mahnu glavom jednom od svojih
podreĊenih. On se uskoro vrati u društvu konjanika
koji samo što je prevalio dvadesetu.
Enrik je bio srednji sin Lesa Rerplija, gospodara
Ratarskog trga, grada koji se najbrţe razvijao na Jugu
zbog savršene klime i obilja plodova koji su raĊali.
Grad na reci, nedaleko od jezera, bio je stecište sve
većeg broja Juţnjaka koji su traţili posao za koji je
moglo dobro da se zaradi, mada se on uglavnom
svodio na polja, vinograde i ribolov. Les je kralju
poslao svoja dva sina. Boara je zanimalo da li se vratio
najstariji.
„Gde ti je brat?“, upita odmah Enrika.
„Leo je još u izvidnici, kralju naš. Sa dve ĉete“,
reĉe momak za koga je Boar ĉuo da je šarlatan i
ţenskaroš, ali da boljeg plivaĉa maltene nema u
ĉitavom kraljevstvu, a i da su njegove strele preciznije
od mnogih drugih.
„Dve ĉete? Po ovom vremenu?“, više za sebe
konstatova kralj Zant, kome je dosadna kiša ne samo
smetala, već ga i sve više nervirala zbog usporavanja
vojnog pohoda.
„Nismo na drumu, gospodaru. Opreza nikada
dovoljno“, odgovori Enrik.
„Daleko smo mi od opasnosti, momĉe. Za
sada“, reĉe mu kralj, te proĊe na svom konju, a za
njime i sedmorica Zubi.
Te veĉeri Leo je još jednom uspeo da iznenadi
svog kralja. Priliĉno neprijatno.
„Kakva je ono galama? Baladare! Skoĉi tamo i
utišaj tu larmu“, naredi kralj svom sinu koji istrĉa brzo
iz velikog šatora, ali se još brţe vrati.
244
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Oĉe... Mislim da ti se ovo baš i neće svideti.
IzaĊi“, reĉe mladi princ Juga, a Zubima, i svojim i
kraljevim, blagim osmehom pokaza da nikakva
opasnost ne preti.
Boar je nevoljno ustao i, namestivši maĉ za
pojasom, popravio odoru, a onda iskoraĉio. U logoru
koji je njegova vojska podigla kao svoje poslednje
konaĉište pre dolaska u Stopala, nastala je vreva.
IzmeĊu šatora su prolazili izvidnici – prekriveni
gustom mreţom.
„Ma, šta je ovo!?“, prodra se kralj dok je
koraĉao kao neobiĉnoj koloni sopstvenih vojnika.
„Naš plen“, reĉe jedan od snaţnih ljudi koji
iskoraĉi pred Zube i pokloni se.
„Vilijame? Šta ovo znaĉi?!“, zagrme Boar.
„Gušteri pozdravljaju svog kralja. Koji bi morao
da odabere bolje izvidnike, izgleda. Mi se javljamo za
taj zadatak“, reĉe Vilijam i pokloni se.
Boaru Zantu je bilo i do nerviranja i do smeha u
isti mah. Znao je da gospodar Stopala, ĉudni Zund
Gosom, ima moţda najbolje pripremljene ljude za
borbu koja nije frontalni sukob dve armije, ali nije
verovao da ti slavni Gušteri mogu da zarobe izvidnicu
Juga. I to ĉitave dve ĉete.
„Skinite te mreţe sa njih, brzo“, dreknu Boar,
koji nekako uspe da savlada smeh pre nego što je on
napustio njegove usne. Bilo mu je drago zbog
neobiĉnog doĉeka pred Stopalima, ali u isti mah je bio
svestan da moral vojske svakako neće porasti ako
gleda kako odabrani za izvidnicu ćutke hodaju
zarobljeni.
U svoj šator je, pored Vilijama, naredio da
uvedu i Lea.
„Šta bi to, sine gospodara Ratarskog trga?“,
upita sada već vino raspoloţeni Boar. „Zar da stradate
ti i tvoji ljudi, a da do neprijatelja još nismo ni došli?“
245
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Kralju, kiša je padala toliko jako, na tom
proplanku su se spojili nebo i zemlja, a mrak...“,
pokuša da istinom saopšti svoje pravdanje Leo Rerpli,
kog
je
znao
kao
beskompromisnog,
gotovo
bezosećajnog podanika, vernog kraljevstvu više od
mnogih kojima je to bio i posao.
„Pusti sad to, Leo. Samo gledaj da se ne
ponovi. Jasno?“, reĉe Boar, pa sa Vilijamom poĉe
razgovor o njegovom gospodaru, Zundu Gosomu.
Kada je saznao da se u Stopalima, kao i svih
prethodnih decenija, baš ništa novo ne dešava, osim
zagonetki koje Zund postavlja svakome ko bi da preĊe
preko trostrukog mosta, Boar se umiri. Umor ga je
polako stizao, pa je goste ispratio podignutom rukom
koja je oznaĉila kraj razgovora. Nedugo zatim, nakon
što ga posluţiše vodom kojom je u trenu sprao teţinu
napornog dana sa svog lica, utonuo je u san. I bar tu,
bar na kratko, opet bio sa Bibijem i Larnalom.
U zoru je povorka nastavila dalje, odmah posle
kratkotrajnog obroka. Kiša ne samo da nije prestajala,
već su konji bivali sve sporiji, a naroĉito oni koji su
vukli tovar. Kada je prvi toĉak otpao, bila je to samo
najava sve većih nevolja na putu. Glib je ĉinio svoje.
Svaki korak je postajao sve teţi. Pešaci su već priliĉno
zaostajali.
„Brţe! Ne vucite se kao starci!“, ĉuo je sa konja
Boar zapovednike jedinica sastavljenih od mladića koji
samo što su napustili Legla. Kada bi videli svog kralja,
ispravili bi leĊa, ubrzali korak. Ali, marš je poprimao
odlike volujske vuĉe pluga, jer su vremenske neprilike
bivale sve gore.
„Hvala Bogu, pa se zidine Stopala konaĉno
vide“, pomisli gospodar Juga kada je ugledao grad u
daljini.
Zund ga je doĉekao pred bedemom, priliĉno
ispred ogromne kapije. Delovao je tog sumraka zid
veći nego obiĉno, naroĉito kada bi bivao osvetljen
246
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
munjama, a veći no obiĉno delovao je i stari prijatelj,
poslednji muški ĉlan porodice Gosom.
„Neobiĉni samotnjak. Tako si ga uvek opisivao,
oĉe. Kako li uspeva da ţivi samo sa potomcima
sestara?“, upita Baladar kralja Juţnog kraljevstva dok
su se na konjima pribliţavali ĉoveku izboranog lica,
koje je dobrim delom prekrivala kapuljaĉa.
„Neki ljudi se u ţivotu bolje snalaze sami“,
odgovori vladar sinu, pa siĊe i zagrli starog znanca.
Zund je bio ĉetiri godine mlaĊi od Boara, ali je
delovao bar 15 godina starije. Blago pogrbljen, u
trbuhu zaobljen, sa osmehom koji je zbog loših zuba
više bio strašan nego srdaĉan, obradovao se svom
kralju.
„Poplave... Manje i nisam oĉekivao kada se moj
gospodar uputio ka meni“, reĉe nasmejani Zund.
„Imaš li šta protiv da tu srdaĉnost ostavimo za
neko suvlje mesto, Gosome?“, upita ga Boar, kog brzo
uvedoše u gostoprimnicu i dadoše mu najbolji kaftan
koji je gospodar Stopala imao.
Nije morao dugo da ĉeka na poĉetak igre. Ma
koliko situacija bila ozbiljna, a ţelja za osvetom jaĉa
od bilo koje druge koju je dugo, dugo osećao, Boar
Zant nije hteo da prekine tradiciju.
Od kada je Zund Gosom preuzeo, vrlo mlad, od
svog oca upravljanjem gradom, odmah je pokazao da
nije od obiĉnih ljudi. Prva odluka bila mu je da se na
ušću sagradi ĉudesni most. Spajao je, u tri kraka, sve
obale, ali se na taj neobiĉni trougao nije moglo
zakoraĉiti tako lako. Ĉak ni kada ste kralj. Svakome je
odreĊivao drugaĉiju putarinu, a svako je morao
prethodno da sa njim odigra igru. Igru mudrosti.
„I, tvoje pitanje za mene je...?“, upita Boar,
nakon što su vrlo brzo preĉešljali teme vezane za ratni
pohod.
247
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Za kralja, kraljevsko“, reĉe ĉovek izboranog
lica, a onda uze mali gutljaj aula, pa poteţe jedan još
duţi iz velike krigle.
Gospodar Juga ga je paţljivo gledao, a onda
uzeo u ruku zaveţljaj koji je nosio za pojasom, a koji
mu je dao sholar Ulon na polasku iz Krika.
„Reci mi, kralju moj... Ko siguro ide na
nebesa?“
Boara zaĉudi to pitanje. Zund Gosom je umeo
da
postavlja
teške
zagonetke,
da
zahteva
nadmudrivanja u igri poput Kamene kule ili neke
druge, da pita pitanja na koja su samo mudraci znali
odgovore, ali ovakvo nije oĉekivao ni najmanje.
„Vera će ti pomoći, Boare“, oslovi po prvi put
gospodar Stopala svog kralja imenom.
Boar Zant je naprasno postao zbunjen.
Zaboravivši u trenu i da je vladar Juga, i zašto je
uopšte u tom gradu, i gde ga je povela osveta, i da
uopšte nije duţan da se igra ove Zundove igre, setio
se da je zaboravio nešto mnogo vaţnije. Veru.
U hram nije odlazio mesecima. Ĉak ni kada je
stigla vest da o Bibiju vesti više nema. Bogu se, kao
mladić, molio svakodnevno. Od sveštenika u hramu
uĉio je mudrosti kakve su se mogle ĉuti samo u Vrlini,
gradu mudraca svih vera i svih nauka. Pitanje koje je
dobio od Zunda, vratilo ga je u te dane. Dane u kojima
je tragao za suštinom, a ne obezglavljeno jurio.
„Ko ide na nebesa?“, pokuša da ponovi Boar
pitanje.
„Ne. Nego, ko sigurno ide na nebesa?“
Kralj Juga nije znao odgovor. Kao da se u trenu
preznojio, a onda mu prsti oko zaveţljaja ponudiše
mogući odgovor. Otvorio je zamotuljak, a u njemu je
našao svoje kockice iz mladosti. Obe. Na njima,
urezani simboli redova sholarskih. Drvo. Vatra. Metal.
Zemlja. Voda. A na šestom mestu, na kome je svaki
deĉak od oca mogao da traţi šta god poţeli da bude
248
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
urezano, maĉ. Mnogi su za slobodno polje birali
upravo neko od oruţja Juga, ali u igri Šestice moglo se
naći i neobiĉnijih rešenja za najjaĉu stranu kockice.
Boarovo rešenje je bio maĉ. No, kada pogledao u
zamotuljak u krilu, maĉa nije bilo ni na jednoj od dve
gornje stranice. Na jednoj kockici Zemlja, na drugoj
Vatra.
„Šta mi je ovo Ulon dao, uopšte“, iznervira se u
sebi Boar, a onda odjednom sve shvati. Nije vaţna
igra Šestice za odgovor koji traţi. Vaţna je – igra.
„Deca“, odgovori kralj. „Deca sigurno idu na
nebesa, Zunde. Premala da bi zgrešila Bogu, predobra
da bi bila bilo gde drugde posle smrti osim na
nebesima“.
„Kada bismo se na njih ugledali, i nas bi ĉekao
taj siguran put gore, a ne onaj sve izvesniji, u ponor“,
dodade Gosom.
Gospodar grada je ućutao, samo na kratko.
Posle nekoliko trenutaka se nasmejao, a krezavi zubi
pokazaše kralju da je prošao neobiĉan test starog
prijatelja, te da moţe da preĊe most, kao što bi to
mogao i da se nije pristao na tradiciju Stopala.
Razgovor koji je usledio potom više je prijao
Boaru nego što se nadao. Gledao bi na tren
sagovornika, a na tren svog sina Baladara, koji je
sedeo u društvu nekih dvorskih devojki, Vilijama
Guštera, dva Rerplija iz Ratarskog trga, Lea i Enrika.
Nedaleko od njih je lepotan Kapljice, mladi strelac
Hink, zaboravio da je sin gospodara grada pa je
priliĉno potegao iz vrĉa, a onda prešao na obuku
grmalja Bitira o najboljim naĉinima zavoĊenja.
Nasmejavši se neprimetno dok je slušao Zunda a
gledao prizor sa njegovog dvora, Boar na tren
zaboravi muku koja ga je nagnala. Ali ga reĉi starog
prijatelja vratiše zadatku.
„Nećete moći putem koji si mi izloţio, Boare.
Odavde se na sever ne moţe krenuti. Sve je
249
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
poplavljeno, proći će najmanje nedelju dana dok se
voda ne povuĉe sa one strane Brzovije. Nekoliko liga
je pod vodom, vidi se sa naših kula. Jedino moţete ka
Velikom zbegu, nasipi oko tog dela mosta su izdrţali
ove dane, vode nema po drumu“, reĉe gospodar
Stopala.
Kralju se ta vest nije ni najmanje svidela.
Umesto da je koliko prekjuĉe već na pola puta za Oko
šume, gde je trebalo da im se prikljuĉe tamošnja i
vojska Vilija Turloka iz Bedema, kod kog su se
okupljale i armije ostalih gradova Juga, odjednom je
ostao odseĉen od skoro polovine svojih snaga.
„Druga mogućnost je da drumom krenete na
istok, pa da se kod Bedema svi okupite“, predloţi
Zund, ali dodade: „Samo, taj deo druma je dobrim
delom poplavljen. Poslaću izvidnicu, ako ţeliš, za dan i
po ćeš znati moţe li se tuda“.
Boar je ţeleo nešto sasvim drugo. Da stigne što
pre do Obala. Da osete gorĉinu koju nosi. Da osete
bes koje su izazvale ubistvom Bibija i šurovanjem sa
ostalima kojima je zlato bilo svetinja veća od bilo koje
druge.
„Ne, Zunde. Neće kralj Juga nikoga ĉekati, ni
da se poplave povuku, ni da se izvidnice vrate. Idemo
kroz Veliki zbeg. Pošalji pticu kraljici Vindain da hoću
dozvolu da moje trupe u dva pravca proĊu njenom
teritorijom. Mi ćemo kroz Krila Sokola, pa na sever ka
Morskoj zvezdi, a ostali po planu, pokraj Vrela, pravo
na prestoni grad Obala. Piši, prijatelju. Rat poĉinje“.
Taj razgovor se završio kao što je i planirao.
Zund je odmah poslao po sholara, ovaj odmah uputio
pismo, a veselo veĉe pre nastavak pohoda kralj je
priveo kraju utonuvši u miran san posle duţe
vremena. Valjda zbog prisećanja na bezbriţne dane,
na koje ga je igra navela. Ono što se nikako nije
završilo kako je planirao bio je dolazak pred Veliki
Zbeg, u zoru trećeg dana od napuštanja Stopala.
250
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Pred gradom Visokog kraljevstva bio je odbor
za doĉek kakav nije mogao ni da pretpostavi da će
videti. Vojska. U velikom broju. Vojska Visokog. I
jedna poruka, koju donese glasnik u sivoj odori, na
sivom konju.
„Kraljica je primila pismo. Svojim me je
obavestila da vojska Juga nije dobrodošla na teritoriji
našeg kraljevstva, jer vidljivog povoda za novi rat
nema. Dok Valerija Vindain ne odluĉi suprotno, prolaz
vam neće biti dozvoljen. Tanja Tikril, Veliki zbeg”.
“Šta ovo znaĉi, oĉe?”, upita Baladar dok se
vojska Juga rasporeĊivala levo i desno od njih, na
proplanku koji se nalazio jugoistoĉno od priliĉno
širokog grada i priliĉno velike vojske koja je u
savršenom poretku ĉekala.
“To znaĉi da je i Visoko umešao u Bibijevo
ubistvo, Baladare. Inaĉe ne bi ovako stalo da štiti
Obale”, odgovori Boar, pa viknu odjednom na sav
glas:
“Bitire! Konjicu napred, pet formacija, ĉetvrt
lige razmaka izmeĊu njih. Iza pešadija, po tri
zapovednika levo i desno od nas. Leo neka vodi levu
polovinu, Baladar će komandovati desnom. Strelci iza,
Hink mi odgovara za svaki promašaj. Enriĉe! Sa dve
ĉete konjanika i polovinom Guštera desno, uz reku!
NaĊite plitak gaz i preĊite je kako znate i umete. Ići
ćete okolo, a okolo će, na levu stranu, i druga polovina
Zundovih Guštera. Vilijame, ti ćeš je voditi. Hoću da
nestanu u trenu, da ne znaju šta ih je snašlo, da
poslednje što budu pamtili bude juriš Juga. Za Bibija!
Zanta!”
“Zant!”, “Zant!”, “Zant!” zaori se iz desetina
hiljada grla na proplanku. Bitka je mogla da poĉne.
251
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nil
Za tridesetogodišnjaka koji je pet punih godina
proveo u rudnicima Podnoţja, Sardar je bio priliĉno
pokretljiv. I priliĉno siguran u sebe. Nil ga je gledao
pravo u oĉi, a u njima je video isto ono Zlo koje je pre
pet godina video u oĉima Sardarovog oca. Tog dana,
najtuţnijeg kog pamti, bio je svezan. I nije mogao da
uradi baš ništa da spreĉi hladnokrvno ubistvo svog
malog brata. Noćima potom, mnogim noćima koje su
usledile potom, video je pred oĉima isti onaj noţ i isti
onaj vrat. I isti kez krvoloka, baš kao ovaj koji je sada
bio pred njim.
Starog Pagrora više nema, ali je Zlo nastavilo
da ţivi u njegovom najstarijem potomku. Videlo se to
u oĉima. U isukanom maĉu. U smehu koji je ţeleo krv.
„Još jedan Arilion bi da pusti krv pod rukom
Pagrora? Lepo od tebe, šteta samo što u publici nema
nekog od tvojih bliţnjih“, reĉe odjednom Sardar, pa
zamahnu.
Nilu se mutilo pred oĉima od besa i ţelje za
osvetom. Imao je utisak da nije izvadio oruţje na
prestolonaslednika RĊe, već na njegovog mrtvog oca,
koji je bez da je trepnuo ubio malog Modesta Ariliona.
„Imao je samo devet godina!“, zaurla u sebi
Nil, pa iz odbrane preĊe u napad. A onda još jedan. I
još jedan.
Seĉivo je nailazilo na snaţnu oštricu i vešte
pokrete. Sardar nije izgubio na pokretljivosti, a borbe
u Podnoţju, kojima je produţavao svoj ţivot, saĉuvale
su njegovu veštinu netaknutom.
„Umri!“, odmeni urlik dotadašnji smeh Pagrora,
koji iznenadno, iz potpune odbrane, poĊe da probode
Nilov stomak. Pokret je bio strahovito brz, toliko da ni
spretni princ Obala nije stigao da reaguje na vreme.
Ne bi ni pokreta, ni ţivota, bilo da tren ranije Nil nije
osetio kako ga strela pogaĊa u rame, a on, zanesen od
252
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
bola i siline prodora ĉelika kroz meso, u padu izbegnu
maĉ prestolonaslednika RĊe.
Sekund kasnije, posrnuo, gotovo kleĉeći, drţao
je šaku sa svojim maĉem pribijenu uz probijeno rame.
Borba je bila gotova. I njegov ţivot.
„Aaaaaaaaa!“, zaĉu odjednom Nil neĉiji, gotovo
deĉji povik. I, podiţe pogled tek toliko da vidi kako
mali Nejt leti kroz vazduh, skokom kojim je uspeo da
iznenadi Sardara i, obgrlivši ga oko struka, obori baš
kada se spremao da presudi sinu kralja Obala.
„Nejte!“, viknu Nil, a onda iza dva tela koja su
se pred njim prevrtala, ugleda pedesetak koraka dalje
novu strelu, koja samo što nije napustila luk. Bez
razmišljanja se baci u levu stranu, pravo na
probodeno rame, ali ne dovoljno hitro i ne dovoljno
spretno. Vrh nove strele podera mu pantalone, tik
iznad kolena, napravivši dubok prorez u mišiću na
svom daljem putu ka ţbunu. Velika ogrebotina koja je
delić sekunde ranije mogla da bude kobni hitac u grudi
bila je manji problem. Ĉinjenica da mu je prilazio treći
ĉovek, grmalj sa topuzom, daleko veći.
Uspravivši maĉ u nadi da bi mogao da se
odbrani, Nil se batrgao nogama, pomerajući se
unazad. Levo od sebe video je kako Nejt baca pesak u
oĉi Sardaru i uspeva da se odmakne dok je princ RĊe
vikao vitlajući maĉem, a ispred sebe je video topuz
koji se diţe. I novu strelu sa perima boje RĊe, koja se
odjednom stvorila u grudima napadaĉa.
„Nazad, brzo nazad!“, ĉuo je Tinin glas, a onda
je još jedan huk strele zaparao vazduh. Oštrica se
zarila u vrat starog, udaljenog strelca RĊe koji je u
dva navrata umalo ubio Nila.
Tina je bila sjajan borac. Poput mnogih iz
Visokog kraljevstva, još bolji strelac, ĉak i kada je
morala da koristi tuĊe strele. Znao je da će njen
sledeći hitac naći Sardara. Ali, znao je to i sin Vrola
Pagrora. Uzjahavši konja jednim skokom, pogledao je
253
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nila koji se povlaĉio po prašini, krvavog ramena i
bolne rane na nozi, a onda je, iskezivši se, sagnuo
glavu i crnog ĉetvoronošca poveo u jednu, pa naglo
skrenuo u drugu stranu.
„GaĊaj! Tina, gaĊaj, beţi!“, vikao je iz sveg
glasa Nil. Ali, Tina nije mogla da ga posluša.
Odstupnica koju su pravila dva konjanika RĊe
znala je šta radi. Veterani Velikog rata, nekadašnji
Plaštovi koji nisu okrenuli leĊa kralju kao ostatak
njegove garde, strelama su pokušavali da ubiju Tinu
pre nego što ona ubije ĉoveka u ĉije oslobaĊanje su
pošli. Bili su priliĉno dobri u tome.
Pasilisova je spas potraţila iza drveta, uputivši
potom još samo jednu strelu pre nego što su se
konjanici udaljili van dometa. Sa Alekom je pritrĉala
ranjenom Nilu, mladom sholaru nešto govorila ţustro i
glasno, a Arilion je stegnutih zuba pokušavao da se
izbori sa bolovima u ramenu. Krvavu nogu kao da je i
zaboravio.
„Idem za njima, Nile!“, reĉe Tina, ali je on
uhvati za ruku.
„Stani. Ne moţeš sama“, odgovori joj.
„Idem! Sardar je...“, nastavi ona, ali je njegov
glas prekide.
„Ima ih sigurno još. Vrati se u Podnoţje,
organizuj poteru, nemoj sama“, reĉe Nil, pa zgrĉi lice
od novog naleta bola dok se pridizao.
Tina ga je na tren gledala, a onda uzjahala
konja i nestala u oblaku prašine vraćajući se ka kapiji
grada-tamnice Juţnog kraljevstva. Koji minut kasnije,
kada su mu Nejt i, mnogo više, Alek pomogli da se
uspenje na Vihora, previvši mu rane bez da su se
usuĊivali da u prljavštini u kojoj su bili vade strelu,
sreli su poteru. Više desetina konjanika Juga projurilo
je pokraj njih, u nadi da će stići Sardara. Imao je
preveliku prednost, a i dobro organizovane pomagaĉe,
254
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
znao je Nil. I bilo mu je nekako drago što Tine nema
meĊu onima koji su jurili princa RĊe.
U Podnoţju ga je, već pokraj kapije, saĉekao
Valir Tanadar. Zadihan, mokrog ĉela. Meseĉina je
otkrivala znoj koji je izbijao dok je organizovao ljude i
slao potere.
„Moramo da ga smestimo unutra“, viknu Tina
prihvatavši uzde konja, a Valir pokretom ruke i oštrim
izrazom lica naredi svojim vojnicima da je poslušaju.
Nil je osetio kako malaksalost nadjaĉava bol.
Drvo koje mu je stajalo izmeĊu kostiju ramenog
pojasa, pravo kroz mišiće, uĉinilo je da ceo taj deo
tela utrne, a leva ruka ostane skoro nepokretna. Bol
poseĉene butine je osetio ponovo tek kada su ga
spuštali sa konja. Glava mu se sama oborila, usmerivši
se ka podu, a dvojica snaţnih odneše ga u postelju, tik
pokraj gostoprimnice.
Veliki tavan koji je video ukazivao je na
prostranu prostoriju u koju je smešten. Jauci koje je
ĉuo oko sebe, da ima mnogo ranjenika. Alek se odmah
ukljuĉio u pomaganje drugima. Nejt je insistirao da
dovrši spasavanje koje je otpoĉeo skokom na Sardara.
Imao je Tininu podršku u tome. A i Nilovu, iako mu se
svest mutila zbog krvarenja.
Bol koji je osetio veštim lomom strele nije bila
ništa naspram onog kada je vaĊena polovina koja je
ostala u ramenu. Nejt je, iako sićušne graĊe i malog
broja godina, bio savršeno preciznih pokreta. Obgrlio
je polomljeno oruţje tik ispod oštrog vrha, a onda
izvukao drvo putanjom koje nije dodatno oštetilo
ranjeno telo. Krik je, meĊutim, bio neminovan.
Ĉišćenje rane je bio posao za Aleka. Nejt ga je
pozvao pokretom glave, a Nil primeti da je viši i
godinu dana stariji sholar već koristio tuĉak da u
avanu pravi nekakvu smesu.
255
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Šta je to?“, zaĉu Arilion Tinin glas dok su mu
se oĉi ponovo sklapale, a on osećao miris destilovane
smole bora.
„Skipidar“, odgovori Alek, potvrdivši da je Nila i
pored rana dobro sluţilo ĉulo mirisa.
„A ovo unutra? Jeĉam?“, dodade Pasilisova.
„Da. Samo da smešam i moţe da se privije na
rane“, reĉe Alek. Uveliko Zemljani, iako zvaniĉno još
uvek to nije bio.
Privijanje melema na ranu na ramenu je
proteklo zaĉuĊujuće prijatno. Baš kao i na nozi. San je
nastupio nedugo zatim, iako je urlika ranjenih u blizini
bilo na pretek. Iscrpljenost je uĉinila svoje.
Prestolonaslednik Obala se probudio tek
sutradan oko podneva. Isprva je napravio pokret kao
da ni u kakvoj borbi nije bio, ali kada je pokušao to da
uradi i levom rukom, ne bi li se pridigao, osetio je
bolnu slabost.
Pokraj kreveta su ga gledala ĉetiri oka. Samo
Tininih nije bilo tu.
„Gospodaru Nile!“, uzviknu Alek, a za njim sa
stolice skoĉi i Nejt.
„Dobro Alek...“, zastenja Arilion, pridiţući se ka
jastuku oslonjen na desni lakat, „... jesam li ti ja rekao
za to ’gospodaru’?“, dovrši Nil reĉenicu uz blagi
osmeh.
Mladi sholari se nasmejaše. A onda iznenadno,
vrlo paţljivo, prigrliše princa Obala.
„Gde je Tina?“, upita ih on iz kreveta, a
odgovor stiţe u obliku graje. Kod gospodara Podnoţja,
saznade.
„Sardar...?“, ponada se Nil.
„Potera je pobijena. Prva koja je pošla, cela.
Istoĉnjaci u zasedi...“, reĉe Alek, oborivši pogled.
„Druga koja je pošla tamo naišla je samo na
leševe, ne i na one koje je jurila“, dodade Nejt.
256
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nil pogleda ka oslikanoj tavanici. Silni
ornamenti krasili su taj svetlom ispunjeni sobiĉak, kao
da je u kakvom raskošnom dvoru, a ne u prostoriji do
odaje gospodara grada-tamnice.
„Srešćemo se mi opet, Sardare. O, srešćemo
se, itekako“, pomisli u sebi Nil, a onda pokuša da, vrlo
sporo, pomeri rame. IznenaĊujuće, bol uopšte nije bio
neizdrţiv.
„Samo polako. Alekov melem utrostruĉuje
brzinu zarastanja tkiva, ali ovo je baš sveţe“, reĉe
Nejt.
„Utrostruĉuje?!“, zbuni se Nil.
„Gospoda... mislim, Nile... Da, u ĉetvrtoj godini
Sabedorije sam došao do tog recepta. Ispostavilo se
da najbrţe zaceljuje ubodne rane, ali za opekotine ne
sme da se koristi“, reĉe Alek.
„Ĉekaj... Triput brţe zarasta rana? Stvarno?“,
kao da nije verovao Nil.
„Tako se pokazalo na veţbama u školi. To rame
će nam reći istinu“, nasmeja se Alek, a sa njime i
ostala dvojica u priliĉno maloj, ali priliĉno lepoj sobi.
Nedugo zatim, Tina je ušla u odaju zajedno sa
Valirom Tanadarom.
„Krenućete odmah“, rekao je gospodar gradatamnice Juga. Sholari su bili malo zaĉuĊeni tom
odlukom, ali ih je Tina umirila. Bar prvim reĉima:
„Nil neće morati da jaše, imaće udobniji prevoz.
Krećemo za Krik, hitno. Rat poĉinje“.
Posle ruĉka se, u pratnji dvadesetorice
konjanika uputiše ka prestonici Juga. Baš ka njoj je
već poleteo golub za jezivim vestima, i za Jug i za sva
kraljevstva koja su se protiv RĊe borila u Velikom
ratu. „Sardar na slobodi. Istoĉnjaci pomogli prevrat.
Potere u toku. Stiţu Nil Arilion i Tina Pasilis, pokušali
da spreĉe beg, neuspešno“ bile su reĉi upućene kralju
Zantu na ptici koja je poletela iz ruku Valirovog
sholara Jarta Vatrenog. Tanadir je taj let pratio bez
257
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
komentara. Znao je da posledice neće biti dobre. Ni za
kraljevstvo, ni za njega, ĉim nije, pod pratnjom,
vladaru poslao princa Obala istog trena kada ga je prvi
put ugledao.
Od gospodara grada-tamnice su se oprostili
gotovo ćutke. Ariliona su smestili u koĉiju, u kojoj su
bili i Nejt i Alek. Tina je jahala tik uz njih. Sunce joj se
uplelo u zlatnu kosu, primeti Nil, ne skrenuvši pogled
sa njenog lica ni kada ga je pogledala, a blagim
osmehom pozdravila.
Pred njima je bilo bar pet dana puta, moţda i
koji više zbog koĉije koja nije mogla da prati galop
konjanika. A galopa je bilo, povremeno, izvidnice radi.
Jedna od njih se, treće veĉeri, dugo nije vratila.
„Priĉekajmo ih ovde“, predloţi ostatku druţine
Tina i to malo dalje od šumarka na ĉijem rubu su
isprva planirali da se ulogoruju. Patrola od tri izvidnika
je sat ranije otišla da izvidi jednu od retkih pravih oaza
u pustinjskom delu Juga. Sa povratkom su kasnili bar
ĉetvrt tog vremena, iako su svi putnici ka Kriku bili
priliĉno sveţi nakon jutarnjeg bogatog obeda u
jedinom velikom selu uz drum.
„Ne sviĊa mi se ovo“, reĉe tiho Nil,
pridrţavajući se za vrata koĉije dok je izlazio. Ta
sumnja je bila potpuno opravdana. I vrlo brzo
dokazana.
Prvi vojnik Juga je pao a da noć još nije sasvim
zagospodarila tim delom puta ka Kriku. Strela mu je
prošla kroz grlo, iz kog je samo deo krika poleteo kroz
vazduh. Drugi straţar se prihvatio roga, mudro se
bacivši iza tela palog prijatelja. Zvuk je odjeknuo
dolinom. Baš kao i bojni pokliĉ neprijatelja.
„Pagroooooor!“, zaĉulo se iz više desetina grla.
Bar dvostruko više grla nego što je bilo onih umornih i
pospanih koji se naglo trgoše.
Nil je pokušao da skoĉi na noge, shvativši tek
uz bol da ga desna butina itekako peĉe u predelu rane,
258
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
koja je zarastala brzo, ne i bez muka. Oslonio se na
vrata koĉije i rukom se odbacio u uspravan poloţaj, a
onda pogledao oko sebe. Ĉitava povorka se
uskomešala. I ne ĉudi, neprijatelj je bio stostruko bliţe
nego što su mogli i da pretpostave.
Prvi redovi prevratnika, oni koji su sluţili da
begom ka Kriku zavaraju trag za Sardarom, već su
ukrstili svoje maĉeve sa vojnicima koje je umor od
gotovo neprestanog jahanja skoro uspavao ĉekajući
povratak prethodnice. Noćna mora u koju su svi upali
pretvarala se u pokolj.
Iskusniji, spremniji i brojniji vojici RĊe probijali
su se ka koĉiji pokraj koje je bio Nil, a iza njega, iza
malih vrata, saĉuvani od borbe, dvojica mladih
sholara. Odjednom, Arilionu u naruĉje pade Tina.
Viknuše i on i ona. Nil zbog bola, a onda još jednog,
usled pada. Ona jer nije oĉekivala da će se saplesti.
Bacivši se unazad zbog koplja koje je poletelo
pravo ka njoj, zakaĉila je Nilovu zdravu nogu, oborivši
i njega slabog i sebe, pravo preko princa Obala. Arilion
je pogleda prvi put u ţivotu tako izbliza. Imala je
bistar pogled. Blago zadihana, delovala je kao iz neke
druge priĉe, a ne ove krvave. Na tren je osetio kako
se priljubljuje grudima još više na njegove. Moralo je
tako, jer je primicala svoje šake njegovim ramenima.
Odbacila se bez reĉi, prigrbila svoj luk i dok je rukom
posezala za svoj tobolac dobacila mu:
„Penji se na nekog konja, preslab si za borbu!“
Tina je odapinjala svoje strele hitro, kao u
Velikom ratu, ali se kraj bitke priliĉno brzo nazirao.
Svega dva vojnika iz pratnje ostala su na nogama
kada je Nil odbio poslušnost, kako i dolikuje princu
kome nareĊuje ćerka kovaĉa, te svojim maĉem krenuo
na neprijatelje. Prevratnika u naletu koji je bivao sve
strašniji, ostalo je dvadesetak. Bar do onog trena kada
su, iznenada, poĉeli da padaju poput pokošene trave.
259
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Dok su neprijatelji trĉali ka njima, Arilion
primeti kako oni koji su zaostajali podiţu naglo brade i
uz roptanje padaju na kolena, a potom pravo licem na
tlo. Tek kod trećeg je primetio strelu koja je probila
ĉitavo telo. Kod ĉetvrtog, kada je pao, zabijenu malu
sekiru u leĊa. I, baš kada je podigao maĉ da doĉeka
isukano seĉivo koje mu je bilo najbliţe, zagrme tim
krajem „Zant! Zant! Zant!“. Ĉovek koji je nasrnuo na
njega, zastade. Oĉi mu se raširiše, a usta ispuniše
krvlju. I ostatak prevratnika bi pobijen u trenu oka,
bez da je i znao ko mu je presudio.
Konjanik koji je prvi izašao pred zbunjen
ostatak druţine imao je zeleni barjak u ruci. Na njemu
je bila nacrtana kruna. Vojska Krika. Prestonice Juga.
„Princ Buron šalje pozdrave“, reĉe Nilu i Tini
hladnog izraza lica, a zatim se za njim pojavi ĉitava
stotina, što strelaca, što konjanika. Dvojica preţivelih
Juţnjaka iz Podnoţja pritrĉaše im u susret, a Arilion
pogleda Tinu te odahnu, nasmejan, drţeći malog Nejta
za rame. Alek je ĉak i tada insistirao da Nilu što pre
privije još malo skipidara i jeĉma.
Vremena do novog polaska, iako je noć tek
otpoĉinjala, bilo je tek toliko da se pokopaju mrtvi. Na
Jugu je to raĊeno ne samo da bi se spreĉilo okupljanje
grabljivica, mada Nil nije mnogo razumeo zašto u tom
kraljevstvu sav narod veruje da će duše opet biti u
svojim telima kada Bog to odredi. „Tela će blistati, biti
nova i lepša, a duše ostati kao i na nebesima, svetle i
vedre. Oni koji poginu slavno, prvi će i ustati. Oni koji
poginu ĉasno, ustaće kad i njihovi voljeni. Oni koji
skonĉaju sramno, u kukaviĉluku ili duhovnoj bedi,
veĉno će i patiti, daleko od nebesa“, sećao se reĉi
sholara uz kog je odrastao, a koji ga je uĉio da druga
kraljevstva ne veruju u bogove mora, kao što je na
Obalama to sluĉaj.
260
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da krenemo. Bog neka se smiluje na njih“,
prekide tišinu krupni ĉovek sa barjakom, a ostali
Juţnjaci promrljaše svoje molitve i poĊoše.
Nije bilo mnogo razgovora sa stotinom koja im
je ĉinila pratnju. Arilion je isprva mislio da je to,
jednostavno, red. Što bi vojnik priĉao sa sinom kralja.
Nije mu dugo trebalo da se seti da je on sin kralja
protiv kojeg je ceo Jug ustao.
„Buron šalje pozdrave... Buron... Tina, rat je
poĉeo. Boar je krenuo na Obale, Buron je ostao u
Kriku“ , reĉe Pasilisovoj.
Tina je odćutala. U koĉiji, zajedno sa njim i
sholarima, više je ćutala nego obiĉno. Arilion nije
pridavao mnogo znaĉaja toj tišini, bliţio se susret sa
lozom Zanta, koja je jednim pokretom ruke mogla da
naredi njegovu smrt. Bio je svestan toga, ali mu
neustrašiva priroda nije dozvoljavala da se plaši.
Strepnju je osećao, a odgonio ju je izgovorenim
reĉima. Tina kao da je bila odsutna.
Kada je i on ućutao, pogledala ga. Video je
drugaĉiji pogled od onog koji mu je bio pred nosom.
Pomalo zamišljen. Na tren i zabrinut. „Ne, to Tini ne
moţe da se desi“, pomisli, a Alek brzo zapoĉe razgovor
sa Nejtom, te se ĉetvorka uz deĉaĉke priĉe iz
Sabedorije, a tišinu vojnika iz pratnje, uputi ka
prestonom gradu Juga.
Razgovora nije bilo mnogo ni na kapiji Krika. Ni
na kapiji drugog prstena. Ni na ulasku u dvor. Tek
kada ih je Buron doĉekao, blago klimnuvši glavom,
poĉela je priĉa. Ne onakva kakvoj se nadao Nil.
„Nazvao
bih
dobar
dan
princu
prestolonasledniku, naroĉito posle višednevnog puta i
naroĉito jer je ranjen. Ali, nisu ovo dobri dani, Arilione.
Nisu uopšte. PoĊite za mnom“, reĉe najstariji sin
Boara Zanta i pokaza ka stepenicama.
Na spratu, na koji se Nil pope uz napor zbog
bola u butini, u prvoj odaji na poĉetku hodnika
261
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ugledao je prizor koji ga je potpuno zbunio. Pokraj
stolice na kojoj je sedeo stari sholar, na krevetu je
leţala Larnala. Belja od snega. Modrih usana.
„Mrtva?!“, pomisli Nil, ali mu odgovor stiţe i pre
nego što je izgovorio pitanje.
„Moja sestra umire. Tigrasti krait, napad
skakaĉa. On nam je umakao. I njen ţivot će jer leka
nema, Arilione. Sad mi kaţi, kao nekome ko je izgubio
brata, a i sestru će, zašto si uopšte pomislio da ćeš ţiv
izaći odavde kada jednom proĊeš kroz kapije Krika?“,
izgovori Buron a onda nastade tajac.
Nil je pokušavao da sve kaţe. I za nevinost
Obala u nestanku ekspedicije u Novom Svetu. I za
dogovor u Sabedoriji. I za ogrlicu ubijenog brata koji
mu prevratnici uzeše sa ruke još kada ih je Venrikova
grupa zarobila. I za pogibiju Martine. I za borbu sa
Sardarom. Sve je hteo da kaţe u jednom dahu, ali nije
stigao do reĉi.
„Gospodaru Burone, ja mogu da joj pomognem.
Samo morate da me pustite odmah, dah joj se ledi,
ovo je pitanje trena, a ne sata“, izgovori Alek
istupajući dva koraka i skidajući pregatu sa glave.
„Molim!? Ko si ti, uopšte?“, upita zbunjeni
prestolonasledik Juga, zaboravivši u trenu da je išta
pitao prestolonaslednika Obala.
„Ja sam Nejt, a on je Alek Zemljani,
gospodaru“, odgovori umesto svog godinu dana
starijeg prijatelja sićušni deĉak, koji se potom nakloni,
pa skidajući i on sholarsku pregatu dodade:
„Sabedorija nas šalje. Verujte, gospodaru, od njega
nema boljeg meĊu Zemljanima“.
Stari sholar Krika je tada prišao mladićima. Bili
su mu to prvi koraci od kada je ustao sa stolice ĉim je
svog princa video kako ulazi u odaju u kome je bila
Larnala. Ulon je gledao u sićušnog Nejta. Buron u
Ulona.
262
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nejt, kaţeš...“, poĉe Ulon da priĉa, a onda se
okrenu prestolonasledniku Juga: „Prinĉe, ovoga što se
nudi da leĉi, ne znam. Ali su mi prijatelji stari iz
Sabedorije o ovom drugom malom, o Nejtu, pisali
nekoliko puta. Iz mog je roda, a kada Duk za nekoga
kaţe da je najbolji Metalni koji je kroĉio tamo od kada
je on u Sabedoriji, a tamo je decenijama, onda mi ne
preostaje ništa osim da mu poverujem. A ako taj mali
tvrdi da je ovaj do njega bolji... šta da kaţem osim da
vredi probati. Sve što su moje dve ruke uradile i ova
stara pamet pokušala, bilo je samo odlaganje
neminovnog“, reĉe Ulon.
„Ma, šta neminovno!“, uskoĉi ponovo Alek u
priĉu, zakoraĉi ka krevetu, a Zubi koji su ĉuvali
Larnalu latiše se odmah za maĉeve. Buronov jedan
oštar pogled bi dovoljan da ih spuste nazad u korice.
Alek je opipao dlan, traţeći puls, a onda upitao
gde je rana zmijskog ujeda. Ulon je otkrio prekrivaĉ sa
nogu princeze-ratnice Juga, a prizor je bio priliĉno
jeziv. Umesto svoje uobiĉajene boje, koţa je bila
tamno zelena poput moĉvarnog natopljenog lišća. Tek
je nešto svetlije koleno nagoveštavalo da se radi o
ljudskoj nozi. Sve ispod njega bilo je previše tamno i
previše naduveno.
„Trebaće mi nekoliko biljaka koje vi na Jugu
imate. Morate da imate. Većinu imam u svojoj torbi,
ali će mi trebati još toga. Trebaće mi i dva noţa. I
mnogo vode. Mlake vode“, poĉe Alek da nabraja, a
Buron klimnu glavom Ulonu i reĉe sholaru i straţi:
„Dajte malom sve što traţi“.
Nila i Tinu su tada izveli napolje, odmah za
princom Juga. Sedeli su u predvorju, ĉak ne ni u
gostoprimnici. Tišina je dugo obavijala sagovorike. Nil
je poţeleo da pita. I da odgovara u isti mah. Tinine
sklopljene usne govorile su mu da je shvatila da u
razgovoru dva princa, prestolonasledika, njena reĉ nije
toliko bitna. Ne tada. Buron je prvi prekinuo tajac.
263
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Samo mi reci, zašto?“
Arilion nije znao na šta se pitanje najstarijeg
Boarovog sina odnosi. Zašto je – šta? Nestala
ekspedicija? Neko ubio Bibija Zanta u Novom svetu,
kao i sve ostale iz Pet kraljevstava koji su bili sa njim?
Ili zašto je napadnuta Larnala? Ili zašto je on, princ
Obala, došao tu? Misli li Buron da je stari Arilion sve
zakuvao, a mladi došao da ispravi ono u šta nije ţeleo
da se meša?
„Govori, Nile. Nisi dovde stigao da bi ćutao, zar
ne?“
„Naprotiv. Došao sam da mi uzmeš ţivot“,
izgovori odjednom Nil.
Tina je, u šoku, konaĉno otvorila usne. Nije
kroz njih ispustila ni glas, baš kao ni Buron kroz svoje.
„Ozbiljan sam. Moj ţivot je u tvojim rukama.
Radi sa njim šta ţeliš, zaustavi ovaj rat“, rekao je
Arilion, pre nego što Buron podiţe dlan.
„Sve u ovom kraljevstvu je u rukama mog oca.
On će odluĉiti šta će biti sa tvojim ţivotom“, reĉe
gotovo hladno prestolonaslednik Juga, a onda ustade
i, bez da se okreće ka sagovornicima, dodade: „Ptica
će doneti odgovor šta će biti sa tobom“.
Tina je netremice gledala u Nila, a u njegovoj
glavi je bubnjalo. Znao je da ne postoji drugi naĉin da,
kada već Boara Zanta nema na dvoru, garantuje da
Obale nemaju nikakve zavereniĉke pretenzije na Novi
svet osim da to uĉini svojim ţivotom. Glas Pasilisove i
njen dodir po njegovim prstima, ispruţenim na stolu,
prenu ga iz tih misli.
„Šta uradi to!? Pogubiće te, ĉim Boar ĉuje da si
ovde!“, upita ga, ali on odćuta, baš kao i kada mu ona
reĉe da je jedno direktno se obratiti kralju, a drugo
ĉekati njegovu presudu iz daleka.
U tišini je proveo i noć. Sam, u sobi pred kojom
su, kao i ispred Tinine, bila dva straţara. Veĉera koju
su im doneli nije bila oskudna, ali svakako nije bila
264
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
dostojna jednog prestolonaslednika, mada se njemu
nije ni jelo. A ni spavalo. Rane su nekim ĉudom
zaceljivale priliĉno brzo, pa se prepusti leţanju na
leĊima i razmišljanju o neminovnom.
Dan koji je svanuo doneo je novi susret sa
budućim kraljem Juga. Šetao je, priliĉno nervozno,
hodnikom koji je spajao sobe u kojoj su bili
neoĉekivani gosti. Nil tada spazi Aleka i Nejta po prvi
put od kada su ostali uz Larnalu. Dremljivih oĉiju,
davali su znake da i njima san nije dolazio u goste kao
što bi to voleli da je sluĉaj. Tine nije bilo pored njih, a
ni njena dva straţara.
„Polazi“, reĉe mu Buron, pa pogledom pokaza
dvojici svojih Zuba da ga povedu napolje. Petorica su
ostala uz princa Juţnog kraljevstva, koji poĊe za Nilom
tek kada se pokrenuše i mladi sholari. Ispred dvora ih
razdvojiše, te mali Nejt uĊe sa Alekom u jednu koĉiju,
sa njima i straţari, a Ariliona dopratiše do druge.
„Nos nećete promoliti dok ne stignemo do
Larme. Imate sreće, ptica koju smo poslali u Stopala
stigla je kasno, otac mi je već produţio ka Visokom. O
vama će saznati tek kada ga stignemo. Ţivot ti je
produţen, bar do tada“, reĉe Nilu, pa mu pokaza da
uĊe. Unutra je video Tinu, ĉije ruke takoĊe nisu bile
svezane.
Prvi deo dana je samo gledao kroz prozorĉe. Na
tren bi primetio Tinin pogled na sebi, ali nije imao
snage da joj objašnjava zašto nije promišljao o tome
ima li Boara Zanta na dvoru ili nema. Ovaj zadatak je
ionako bio njegov, a njeno da garantuje za njegove
reĉi. Sada, kada reĉi nema ko da ĉuje, njihovo
korišćenje je bilo uzaludno.
„Nile...“, progovori Tina tokom kraćeg stajanja
kolone da bi se prezalogajilo, baš kada je sumrak
poĉinjao.
„Nile, pogledaj me“, reĉe mu još jednom.
265
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
On to i uradi, a ona ga pogledom upita da li zna
da ide u gotovo izvesnu smrt.
„Znam, Tina. Ali, ako će ona da zaustavi rat,
neka bude tako“.
Odjednom, Pasilisova se nagnu ka njemu,
spusti dlanove na njegova kolena, pazeći da ga ne
dotakne po bolnim mestima, te osloni usne na
njegove.
Nil je bio vešt maĉevalac. Još bolje se ljubio.
Ali, nikada mu se nije desilo da ga jedan poljubac
toliko zbuni kao taj. Ni pribliţno.
„Tina...?“, upita je dok se odmicala, pa onda
dotaĉe donjom usnom svoju gornju usnu, kao da je i
dalje osećao njene na njima.
„Moţda nam je ovo poslednji put u ţivotu da
smo sami. Bar dok sam ja ţiva, bleso jedna“, nasmeja
se ona.
On nije. Jer, valjda prvi put u ţivotu, nije
poljubio neku, već neka njega. I ne bilo koja. Jedina
devojka koju je voleo bez ţelje da je ima, osim
povremenih pitanja u ranijoj mladostikada je maštao
kako li izgleda igrati se njenim usnama. Ne i više od
toga. I, uopšte ne skoro.
„Ti nisi normalna, morskih talasa mi“, reĉe i
taman htede da se i on osmehne, kad se koĉija
pomeri, te mu misao zastade. I, baš kada je hteo da
je nastavi, konji su opet stali.
„Ma, šta je ovo?“, upita neko ko je prolazio na
konju pokraj njihovog prozora.
„Deni“, odgovori neko. „Deni Jorni. Sprovodimo
ga u Podnoţje. Kralj nareĊuje“.
Tina i Nil se pogledaše. Zbunjeni, jer nisu mogli
ni da sanjaju da je neko svezao slavnog voĊu slavnih
Jornijevaca.
Arilion pogleda kroz prozorĉe i vide kako
ĉoveka svezanih ruku pljuje jedan od vojnika iz
pratnje. Na svom visokom crnom konju dojaha Buron
266
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Zant, popriĉa nešto sa straţarima koji su im došli u
susret, te reĉe naglas „Kolona neka ostane gde jeste“.
Nije prošlo mnogo, a zbunjeni par u koĉiji još
nešto iznenadi. Vrata se otvoriše, i to da bi ušao princ
Juga. Svojim Zubima naredi da ostanu ispred.
„Ovo što ću vam sada reći, ostaće meĊu nama.
Dok ne doĊu neki bolji dani. Jasno?“. Tišina
sagovornika je bila jasan odgovor.
„Otac mi... Otac mi nije više pri ĉistoj svesti“,
izgovori Buron, pa uzdahnu, a svoj dah zadrţaše i Nil i
Tina. Reĉi se nastaviše.
„Larnala je jutros, pred naš polazak, otvorila
oĉi. Ne znam šta je onaj mali radio, ali noga joj je
mnogo svetlija, krv opet ide do stopala, oseća i dodir.
Preţiveće“.
Pasilisova htede da vrisne od zadovoljstva,
primeti Nil, ali se Tina ipak suzdrţala. Buron nastavi:
„Mislio sam da ga mudrost i smirenje i dalje
krase. Lagao sam sebe, iako sam video da je istina
drugaĉija. Ovo sa Denijem... Probo mu je ruku, liĉno.
U tamnicu ga šalje. Jornija! Ĉoveka ĉija vojska... Ma,
zaboravite. Ono zbog ĉega sam došao je...“, reĉe princ
prestolonaslednik Juga, pa zastade. Kada je sledeći
put izgovorio reĉi, tajac ispuni koĉiju.
„Puštam vas. Beţite gde vas noge nose. Na
zapad, uz jezero, pa ka Vrlini, odande za Visoko, tako
bih bar ja uradio. Ako vas dovedem pred oca, ovakvog
oca, ostaće od vas dvoje samo dva tela i dve glave
koje nisu na svom mestu“.
Tišina kao da je trajala veĉno. Nil je sve brţe
disao, Tinu nije gledao već ĉoveka pored sebe. On i
progovori prvi:
„Otići ću sa straţom da još ispitam Jornija. Niko
vam neće stajati na putu. Imaćete oko sat vremena
prednosti. Konje vam ne mogu dati, ali mogu... varku.
Ubediću ih ste sigurno krenuli na istok, ka RĊi. Neka
vas Dobro ĉuva... hrabri moji prijatelji“.
267
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Buron im se nakloni glavom i izaĊe. Tina
dotaknu Nilov dlan još jednom, a onda se u tišini
pripremiše za ono što sledi.
Nisu znali kada će iz svojih koĉija izaći Nejt i
Alek, ni koliko je ta koĉija udaljena od njihove, ali su
put u nepoznato znali – sa druma, pravo u levu
stranu, preko šumaraka koji su se nazirali dok je još
bio dan.
To i uĉiniše ĉim više nikog pokraj njihove koĉije
nije bilo. Tina je tiho otvorila vrata, pa posle izbaĉene
glave da osmotri ima li koga, vrati se unutra i reĉe:
„Njihova koĉija je odmah iza naše. Vrata su
malo otškrinuta. Izašli su, sigurno nas ĉekaju u
šumarku“.
Nil klimnu glavom, a onda zakoraĉi na drum,
uveri se i sam da nikog nema, te pretrĉa preko
kamenih ploĉa i, sagnuvši se kod prvog drveta, mahnu
Pasilisovoj.
Ona mu se u trenu pridruţi, te poĉeše da se
brzo kreću. Ali, nije ni minut prošao, zaĉuše buku.
Sudare ĉelika. I jedan povik, odmah potom:
„Jorniiiii!!!“.
„Jornijevci! Došli su po Denija!“, reĉe šapatom
Tina, pa se na tren i obradova, shvativši da im šanse
rastu jer će pratnja kolone imati preĉa posla nego da
krene u potragu za njima.
Nil je pogleda, osta na tren zamišljen dok je
posmatrao njene lepe oĉi, a onda je uze za ruku i
šapnu: „Brzo. Koliko nas noge nose. Nejt i Alek su tu
negde“.
Pošli su kroz šipraţje, pomerali se pokraj
stabala, trĉeći, svesni da ih niko ne juri, niti zna da su
tu gde jesu. Dlan joj je ispustio kako bi zaobišli jedno
drvo, a onda zaĉu vrisak. Mnogo bliţe nego što je
mislio da će te noći ĉuti jauke. Mnogo gori, nego što je
pomislio da će ikada ĉuti posle smrti malog brata.
268
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Tina!“, viknu, videvši je kako, dok ga je
gledala širom otvorenih oĉiju, pada na kolena sa
bodeţom zabodenim u desni deo stomaka.
Sledećeg trena Nil oseti dlan preko svojih
usana, a onda nešto oštro, vrelo, proĊe kroz njegova
leĊa. Uz krik koji nije mogao da napusti njegove usne,
vid poĉe da mu slabi dok je spuštao pogled ka
sopstvenom stomaku iz kog je virio kratki maĉ
Jornijevaca.
269
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Rorn
Sever je tog podneva bio topliji nego inaĉe.
Uvodni trenuci dana doneli su tihi, gotovo neprimetni
povetarac sa juga, a to se u tako rano doba godine
nije dešavalo ĉesto. Ne u tim brdovitim krajevima.
Potpuno bez najave, uz zraĉak sunĉeve svetlosti koji
se vrlo rano pojavio na horizontu, jutro je naprasno
postalo toplo za ljude naviknute na odeću od krzna.
Bar na kratko, proleće je bilo baš to što jeste, ĉak i u
Kraljevstvu šume. Severu, kako su ga drugi zvali.
Snega je, itekako, i dalje bilo pored puta koji je
vodio ka Kandţi. Belina se zadrţala i u ponekom
dvorištu, a i na većim krovima kuća pokraj kojih je
prolazio na svom konju. A jahao je tog dana tiho,
poput vetra. Sasvim laganim kasom, da ga i verni
albino prati bez veće muke. Njegov pas mu je ostao
najverniji drug posle smrti mladog brata.
„Što juriš za njom, Sago?“, upita se u sebi Rorn
kada primeti da su se ĉetiri bele šape ukaljale blatom
ĉim je pas skoĉio u stranu za iznenadnom pojavom.
Maĉkom. Njen prolazak kroz tarabu uzrokovao je laveţ
naprasno neuspešnog lovca i osmeh njegovog gazde,
koji nije ĉesto viĊao da Sago ne uspe u svojoj nameri.
Ali, svaki pas ponekad u ţivotu natrĉi na neuhvatljivu
maĉku.
Rorn Grunveld se nije ĉesto smejao u poslednje
vreme. Takav je dugo bio i nakon što je Bril ubijen u
Velikom ratu. Sećanja na te dane odjednom su mu
postala sveţija nego što je to ţeleo.
Da je pre pet godina, tog kobnog dana
poslušao oca i ostao uz mlaĊeg brata „ma šta da se
desi“, verovatno bi sa njim sada zajedno bio na
nebesima. Iako je jedini preţiveo taj mali, krvavi
pokolj, osećaj krivice nije ga napuštao. Sebi nije
oprostio što je pobegao poteri kralja RĊe, za razliku od
270
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Štitova koji su ostali da brane sićušnog Grunvelda u
koĉiji.
Brilovu i smrt garde koja ih je ĉuvala nije video.
Trĉao je tog dana, sa tog mesta, koliko ga noge nose.
Beţao je u ţivot. Od tada – od ţivota.
U poslednje vreme, od vesti da vesti o sestri u
Novom svetu više nema, osmeh je ponovo nestao sa
njegovog lica. A ono je bilo mlado. I priliĉno skladno,
poput njegovog tela. Sve više je bio nalik
nekadašnjem stasu najpoznatijeg Grunvelda, njegovog
oca, kralja Rarga. Duga crna kosa vijorila se na vetru
kao da je jahao galopom, iako je kas bio daleko
sporiji. Kada mu kosa prekri više od pola lica, on je
jednim pokretom vrata ukloni odatle, zabacivši je na
široka ramena.
Ponovo je pogledao ispred sebe. Brdašce se
prostiralo levo od njega, a na tim obroncima selo, u
koje je ĉesto umeo da svrati. A svraćao je, uvek,
nenajavljen. Tako je jedino i odlazio kod devojaka koje
su ga rado primale u postelju ili kakvo zgodno mesto.
Nisu mu zamerale što su te iznenadne posete
privremene i povremene. Biti sa princem, makar na
jednu noć ili sat, na Severu je mnogim devojkama bio
san. I ne samo na Severu. Beţao je u njihove
zagrljaje, meĊu njihove butine ili dlanove, ţeleći da
pobegne od sebe samog. Krivica koja ga je progonila
bila je neumorna. A njega je umor od loših vesti
iscrpljivao sve više i više. Nije bio star, ali je teret
prošlosti osećao kao da je vremešni Severnjak, a ne
neko ko je poslednje nedelje zime proslavio tek 19
godina od dolaska na svet. Stari svet. Jedini za koji je
znao do skora. Do nove tragedije koja je zadesila
njegov dom.
Majku Leu i njenu pratnju ostavio je iza sebe,
na groblju. Kraljica je tamo ostajala dugo, duţe od
svih ostalih. Baš nad Brilovom humkom i kamenim
maĉem koji je bio proboden u zemlju. A na Severu je
271
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
takav maĉ bio spomenik namenjen palim herojima u
ratu. Za sve Grunvelde mališan koji nije doĉekao 13.
leto bio je heroj.
Mnogi se ne bi usudili da dignu oruţje na nekog
kralja. Bril ga je, pre tih kobnih pet zima, dok je Veliki
rat besneo, ĉak i ranio po nadlaktici, ne ţeleći da se
preda kada je garda oko njega pobijena. Kazna za
takvu neposlušnost plaćala se ţivotom. Tako je oduvek
bilo sa onima koji se ne povinuju Pagrorima.
Rorn je uzde povukao ne bi li zastao taĉno
podno sela. Uzana staza vodila je ka dobro mu znanoj
štali, a ona šira, koja je kao glavna ulica vijugala
izmeĊu raštrkanih kuća, nudila mu je odlazak i do
druge devojke koju je umeo da posećuje ĉesto. Ne i u
poslednje vreme. U poslednje vreme posećivao je
samo oruţarnicu ili dvorište iza nje, gde je do
iznemoglosti usavršavao svoju veštinu sa maĉem. A
na Severu se retko mogao naći neko ko je umeo sa
njim u ruci da izvede sve što i Rorn.
Izrastao je u sjajnog borca. Drugaĉije i ne
priliĉi Grunveldima. Jedino što ga je od ostatka
porodice odvajalo, bar poslednjih godina, bili su dugi
sati druţenja sa maĉem. I tišina kojoj se prepuštao
više nego ikada pre.
„Rorne“, zaĉu odjednom glas majke koja ga, sa
pratnjom, sustiţe.
Lea je jahala pravih leĊa, kao što je pravo
stajala koliko god da je teret ţivota sa izgubljenom
decom teţak. Ili koliko god je teţak ţivot ţenama koje
ţive u kraljevstvu koje je u ratu. Kraljevstvo njenog
muţa se na dva takva upravo podizalo.
„Majko“, pozdravi je, uz blago spuštanje brade,
pa dodade: „Mislio sam da ćeš se duţe zadrţati tamo“.
„Tamo sam ja, gde god da sam“, reĉe više za
sebe Lea Grunveld, pa poĉe da jaše pokraj najstarijeg
deteta kojeg je imala. Jedinog preostalog, uz
desetogodišnjeg Vurga, od ĉetvoro koje je rodila.
272
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Rorn je izbegavao priĉu o onome kako se oseća
na tu temu. Zato ćutke nastavi da vodi konja širokim
drumom koji se sve više pribliţavao prestonom gradu.
Štitovi su ih pratili u tišini, kako to red i nalaţe kada
se radi o gardi.
„Sholar Gort mi je rekao da si i jutros, pre
polaska sa mnom, bio iza oruţarnice?“, reĉe mu
majka.
„Ratni dani. Ĉovek mora da bude spreman“,
odgovori joj kratko.
„Svakako. Ali, ti deluješ kao da ţeliš da budeš
spremniji od ostalih. A budućem kralju ne priliĉi da
bude u prvim redovima kada bitke poĉnu“.
„Ako je otac mogao da bude u prvim redovima
kada je trebalo, ko sam ja da budem drugaĉiji?“
„Svako treba da bude svoj“, iznenadi ga Lea.
Sasvim dovoljno da on zaustavi konja.
„Šta hoćeš da kaţeš time, majko?“, upita je.
Kada je i ona zaustavila svog konja, koji korak
dalje, okrenula se i odgovorila:
„Samo ne ţelim da izgubim još jedno dete“,
izgovori, te okrenu svoju i glavu konja i nastavi da
jaše.
Baš pred prolazak kroz veliku kapiju prestonog
grada razgovor se nastavi novom reĉenicom koju nije
oĉekivao.
„Šta misliš o Daladuru, Rorne?“
Zbunila ga je, iznova. Isaka je voleo više od
mnogih drugih, ne samo zbog radosnog dela
detinjstva koje je proveo u njegovoj Juţnoj straţi, niti
zbog toga što je kao heroj Velikog rata poveo Sever u
trijumf. Ali, tih dana nije bilo mudro priĉati o Daladuru
u Kraljevstvu šume. Ĉak ni u kraljevskoj porodici.
„Otac kaţe da je izdajnik“, izgovori Rorn.
„Znam šta mi muţ misli o njemu. Nisam te to
pitala“, odgovori u dahu Lea Grunveld.
273
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Zašto je vaţno šta mislim o njemu? U Sablasti
je. Tamo je svako isti, bilo da je tvoj roĊak ili obiĉan
probisvet.“
„Misliš li da je izdao Rarga?“, reĉe ona, ne
okrećući tog puta pogled ka prestolonasledniku
Severa.
„Ne mislim“, odgovori joj odmah, ne pogledavši
majku. Ona brzo okrenu glavu ka njemu, ali odćuta,
baš kao što i on odćuta ĉitav nastavak puta do
unutrašnjeg dvorišta dvora.
U njemu, osmeh ponovo ozari Rornovo lice.
Neprimetno, ali ga je on osetio pod obrazima. Njegov
najmlaĊi brat, Vurg, stajao je sa Gortom Metalnim i
priĉao naglas o predmetima koji se izuĉavaju u
Sabedoriji.
„Istorija. Tajne uma. Leĉenje. Biljke, ţivotinje,
jezici... Zvezde. Brojevi. I... Supstance. To bi bilo to,
Gorte, zar ne?“
„Na prvoj godini, da“, reĉe mu stari sholar
dvora Severa, pa pomeri pregatu sa obraza kada se
okrenu ka dvoje Grunvelda koji su silazili sa konja, te
im se nakloni.
„Vurg bi da te odmeni, a?“, reĉe Rorn, pa
potapša starca koji je svoj Rargovoj deci bio i uĉitelj, a
onda uhvati oko struka uĉenika i podiţe ga iznad sebe.
Primetio je tada da se osmeh pojavio i na
krajiĉku kraljiĉinih usana. Retkost za te crne dane.
„Neću da odmenim njega. Ali hoću da znam
više od njega“, reĉe najmlaĊi Grunveld, koji tek desetu
napuni.
„Ma nemoj? Što, stari Gort nešto ne zna?“,
nasmeja se Rorn skoro na sav glas, a onda primeti da
svi oko njega okreću glavu ka ulaznoj kapiji. Na konju
je prilazio jedan od najboljih Štitova koje je Sever
ikada imao.
Bult Pandin nije mnogo mario za topli dan.
Krzno sa sebe nikada nije skidao, a bujna, tamna,
274
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kovrdţava kosa uvećavala je dodatno njegovu krupnu
figuru. Na visokom konju delovao je poput manje
stene, odvaljene od brda.
Sjahao je u trenu, ostavivši upola manjem
štitonoši da pridrţi uzde, a onda se poklonio
Grunveldima i od kraljice zamolio da se obrati Rornu.
„Priĉaj, Bulte“, glasila je dozvola.
„Prinĉe... rekli ste da vas obavestim kada bude
gotovo. Moţemo da poĊemo“, izgovori kraljev Štit, po
hijerarhiji drugi u kraljevskoj gardi, odmah iza
prekaljenog borca Sandifa Darnija.
Rorn Grunveld oseti pogled majke na svom licu.
Sa Bultom se moglo priĉati samo o oruţjima i uvek o
oruţjima. A njene reĉi „Ne bih da izgubim još jedno
dete“ i dalje su odzvanjale u sinovljevim ušima.
„Priĉekaj me ispred“, odgovori najstariji sin
kralja Severa, pa sa majkom prošeta prostranim
dvorištem na ĉijem tlu više nije bilo snega, i to dok je
Vurg nastavio da zapitkuje Gorta o Sabedoriji.
„Neće me biti na ruĉku. Pandin je nešto sklepao
i ţarko ţeli da mi pokaţe, pa je red da vidim kako je
ispalo. Navaljivao je prethodnih dana da ovo moram
da vidim“.
„Opet on i njegove igraĉke“, odgovori mu Lea,
te uzdahnu, a onda dodade:
„DoĊi brzo. Uskoro će ruĉak. Ocu će biti lakše“.
„Lakše?“, upita je.
„Da. Lakše će ţiveti uz dva deteta, od ĉetiri,
nego samo uz jedno“.
Razumeo je njenu strepnju. Ali i ljubav. Njen
muţ je delovao potpuno van sebe od kada je Mina
nestala sa ekspedicijom u Novom svetu. Da je bio pri
ĉistoj svesti, sigurno ne bi digao vojsku na dve strane,
i krenuo da se sveti Obalama i RĊi za ono što su
uĉinile. „Ako su uĉinile“, pomisli Rorn pre nego što
poljubi majku u ruku.
275
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Sa njom se rastao kod ulaznih stepenica u dvor
Grunvelda. Sa mlaĊim bratom kod velikog roga, koji
se oglašavao samo dvaput u poslednjih trista godina.
Uostalom, u njega se duvalo jedino kada je kraljev
grad bio u opasnosti. Veliki rat je poslednji ĉuo zov
Roga Grunvelda, napravljenog od kljova majmuta,
divljih ogromnih zveri kakvih vekovima više nema.
Bult Pandin ga je saĉekao gde mu je i kazano.
Potom je, bez mnogo reĉi, poveo Rorna ka šumarku
koji je ĉinio jedan od ĉetiri parka unutar zidina
Kandţe. A tamo im se ukazao nestvaran prizor. Princ
Severa nikada nije video nešto sliĉno: drveno
ĉudovište, po obliku sliĉno kruški, izdizalo se sa
postolja. Rorn je gledao ĉas u vojnike oko te naprave,
ĉas u Bulta Pandina koji se smeškao, ĉas u novu ratnu
igraĉku. Veću nego što je bila bilo koja druga. Njegov
omiljeni Štit mu je priĉao prethodnih dana o
katapultima, mislio je da će videti neku poboljšanu
verziju, ali ovoliko drugaĉiju – nije mogao ni da
pretpostavi.
Po dva velika drveta napred i dva pozadi,
pridrţavala su skoro 45 stopa visoku grdosiju koja je
zbog toga, sa strane, liĉila na trougao. Boĉno su bile
postavljene još po dve dugaĉke potporne daske,
takoĊe ukoso, pa bi se trougao video i ako bi se scena
gledala od pozadi ili spreda. Oblik je, meĊutim, bio
manje bitan. Iz onoga za šta je Rorn isprva pomislio
da se radi o ogromnoj kruški, virila je ka nebu
ogromna peteljka.
A peteljka je zapravo bilo ogromno deblo, nalik
jarbolu. U sredini te skalamerije, koliko je mladi
Grunveld mogao da razazna, o kraj tog debla bio je
okaĉen veliki drveni sanduk. Svi oni okolni drţaĉi
pridrţavali su upravo jarbol, nešto malo pre njegovog
kraja, dok je sa tog kraja, najbliţe zemlji, visio
sanduk. Ništa od toga što je video nije znao šta je, niti
ĉemu sluţi.
276
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Št... Šta je ovo?“
„Mangonel“
„Mangonel? Pa, tako se zvao tvoj konj, Bulte?“
„U njegovu ĉast sam ga tako i nazvao. Pod
mojim konjem padali su mnogi neprijatelji. Pod ovim
mangonelom padaće mnoge zidine“, izgovori Bult
Pandin pa priĊe velikoj napravi.
Imala je i dva ogromna toĉka prikaĉena sa
strane a odignuta od zemlje. U svakom od njih stajala
su po dva vojnika. Njima Pandin naredi da krenu da
koraĉaju i tako vrte toĉkove u kojima su bili, baš kada
naredi i desetini koja je, podeljena u dve grupe, vukla
velike konopce dalje od mangonela.
Rorn je osetio da je tog ĉasa više zbunjen nego
zadivljen, a zadivljen je ĉesto bio zbog Bultovih ratnih
naprava. Posmatrao je kako 14 vojnika ĉine da se dve
stvari dešavaju istovremeno: usred grdosije se
podizao onaj ogromni sanduk, za koji je shvatio da je
izuzetno teţak ĉim silni ljudi moraju da vuku konopce,
a istovremeno se ka tlu spuštao gornji kraj peteljke.
Kada je taj jarbol skoro dotakao zemlju, Pandin i sam
priĊe, te ga priveza. Sve je utihnulo u trenu.
„Ne razumem... Šta je ovo, Bulte?“
„Mangonel“, glasio je ponovo odgovor.
„Ama, to vidim i sam! Ĉemu sluţi?!“, upita
Rorn.
„Ovome“, reĉe Bult, te pokretom glave nešto
naredi dvojici vojnika. Oni su prišli spuštenom vrhu
debla ĉiji je drugi kraj bio visoko podignut u središtu
naprave. Rorn primeti da je na, skoro do zemlje
spuštenom vrhu onoga što ga je podsećalo na
peteljku, zakaĉena najveća praćka koju je ikada video.
Nju, saĉinjenu od kakvih koţa, najverovatnije
volujskih, prostrli su pod peteljkom koja se spuštala iz
centra naprave ka posmatraĉima. U ogromnu koţu su
potom ubacili kamenu kuglu, tešku koliko pola ĉoveka.
A onda su se odmakli.
277
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Bult Pandin je ćutke prišao, saĉekao da vojnici
izaĊu iz velikih toĉkova, a onda jednim pokretom
pokrenuo spravu. Povlaĉenjem uţeta omogućen je
slobodan pad sanduka sa ogromnim balastom. On je
snaţno krenuo na dole, vukući za sobom izdignuti kraj
jarbola. A kako je to deblo bilo priĉvršćeno nosaĉima,
poluga je uĉinila svoje: peteljkin spušteni i naglo
osloboĊeni kraj sa praćkom vinuo se ka nebu. I to
silovito. Toliko brzo da je Rornu zastao dah.
Ĉim je taj nosaĉ naglim zaustavljanjem završio
svoju rotaciju taĉno iznad naprave, iz praćke je
poletela kamena kugla. I letela. I letela.
Pandin ništa nije radio napamet. Bavio se
proraĉunima, skoro završio Sabedoriju kao mladić, ali
umesto u sholare, vratio se svom domu. I to ne bez
razloga. Uĉinio je to ĉim je stigla vest da su mu
roditelji stradali u sukobu sa divljim plemenima kojih
je bilo na istoĉnom obodu planina Severa.
Tada je rešio da postane ratnik. Ali je svoja
znanja iz Sabedorije ĉesto primenjivao u borbi. I u
pripremama za nju. Otuda i savršeni samostreli koje je
sam konstruisao, i šumske zamke, i razne druge
naprave. Nijedna nije bila poput ove.
Rorn nastavi da prati let kugle. Išla je pravo ka
severozapadnim bedemima Kandţe, a onda poĉe da
pada. Kada je spustio pogled, video je nekakav
novoizgraĊeni zidić, bar stotinak stopa bliţi od oboda
kraljeve prestonice. Baš posred tog zida udari ona
kugla, a sve se rasparĉa u trenu. Uzvici vojnika,
radosnih zbog dalekometnog pogotka nadjaĉali su
buku u njegovoj glavi. Sada je bio više zadivljen nego
zbunjen.
„Šta ovo bi?“, upita uzbuĊen.
„Mangonel“, odgovori nasmejani Bult Pandin,
pa potapša mladog princa Severa po plećima. Jedino
se on usuĊivao da uradi nešto tako, ali Rornu nije
smetalo. Ionako je to uĉinio njegov omiljeni Štit, uz
278
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kog je provodio dane i sa kojim je ĉesto veţbao sa
maĉem u ruci.
„Pa... Koliko ovo ĉudo moţe da dobaci?!“
„Oko 1.300 stopa. Nema bedema koji ne moţe
da uruši“, glasio je odgovor.
„Ovo je veliĉanstveno!“, reĉe Rorn, shvativši da
pred sobom vidi napravu koja je skoro dvostruko više
mogla da dobaci od obiĉnog katapulta, iz kog je
kamenje izletalo uvrtanjem osovine uz pomoć
konopaca, a onda naglim otpuštanjem. Zastade,
zadivljen, a onda upita:
„Ĉekaj, Bulte... Koliko vremena će trebati da se
ovo rastavi i, kad stigne, sastavi pred zidinama
neprijatelja?“
„To će biti lakši deo posla, onaj teţi je završen.
Sve ima klinove i drţaĉe, 15 ljudi mogu da ga rastave
za nekoliko sati. Da ga sastave, moţda malo više“.
Rornu je srce sve brţe udaralo. Naprava kakvu
Stari svet ranije nije video oduševila je mladog
Grunvelda toliko da je samo stajao i gledao u
mangonel, raširenih usta. Tada odjednom zaĉu glas
iza sebe.
„Prinĉe... Ţao mi je što vas prekidam,
moraćemo hitno da krenemo u dvor“, izgovori neko, a
Rorn se okrenu.
Na moţda najlepšem konju koji je jahao neko
od Štitova bio je Kalaberi Fis. Tek dve godine mlaĊi od
40-godišnjeg Bulta, delovao je gotovo sićušno u
odnosu na grdosiju uz koju je stajao mladi Grunveld.
Kalaberi je, meĊutim, u Štitove došao ne zbog svoje
snage, već zbog neverovatne mreţe doušnika koju je
imao po celom Kraljevstvu šume. Prepreden,
suvonjavog lica i sa kratkom bradicom, mnogima u
gardi i oko nje nije bio drag, ali mu Rorn nije imao šta
zameriti. Svoj posao je uvek radio onako kako je kralj
Rarg to od njega i oĉekivao.
„Hitno?“, upita princ Severa.
279
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Hitno“, kratko odgovori Fis.
Bult frknu, pa se okrenu vojnicima i poĉe da im
deli nove komande, a Rorn se uputi ka dvoru. Nije
voleo reĉ „hitno“. Ona je obiĉno znaĉila neko zlo tih
dana.
U predvorju je ostavio svoj krzneni ogrtaĉ
pokraj Štitova koji su ĉuvali ulaz, pa vrlo brzim
koracima ušao u kraljevu odaju. Rarg ga je ĉekao
mrzovoljnog lica. Kraljica je stajala pokraj prozora,
zagledana u prostrani grad. Vurga nije bilo sa njima.
„Oĉe“, pozdravi kralja Severa njegov sin.
Odgovor koji je ĉuo potpuno ga zateĉe.
„Daladur je pobegao“, reĉe odjednom Rarg
Grunveld, te udari pesnicom o sto, ĉiji se drugi kraj
odignu od tla.
„Pobegao!“, zagrme nastavljajući kralj Šuma: „I
to sa Hurgom Pagrorom! I posle će mene neko da
nazove ludim što sam ga okovao! Šuruje sa Obalama,
šuruje sa RĊom, pa sravniću ih sve, pobiću ih!“, drao
se Rarg Grunveld iz sveg glasa.
Rorn je ćutke stajao na mestu sa kog je
pozdravio oca. Zbunjen, iznova. Daleko više nego
pokraj mangonela. U glavi su mu se vodile dve bitke.
Jedna o Isaku, jer nije mogao da veruje u ono što je
ĉuo. Druga o ocu, koji više nije imao ni ono malo mira.
„Sa Hurgom?!“, upita Rorn.
„Treba li i tebi da ponavljam? Da, sa onim
zlotvorom kog je davno trebalo da skratim za glavu!
Ali, ne, dogovor je da se „deca ne diraju“, „nisu deca
ništa kriva“, „nemojmo decu“... A moju decu mogu da
ubijaju!“, nastavi da grmi kralj Severa.
„Oĉe, dozvoli da ja krenem za Isakom“, prekine
odjednom tu buku Rorn. Rarg je ućutao, a Lea se
odmah okrenula ka sinu, razrogaĉenih oĉiju.
„Molim?“, upita kralj svog sina.
„Dozvoli mi da krenem put juţnih predela
podno Sablasti. Odande do RĊe nema druma, moraće
280
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kroz planine i šume da se probijaju. Verovatno idu
pravo u Gornji luk. Daj mi stotinu vojnika i preseći ću
im put pre nego što napuste Sever“, odgovor Rorn.
Lea je htela da izgovori nešto. Nije stigla.
„Na ovom stolu hoću da vidim njihove glave!
Sandife!“, viknu Rarg, ne bi li izdao naredbu svom
najvernijem Štitu koji je sve vreme, sa ostatkom
garde, bio pred vratima.
Iskusni Sandif Darni uĊe sa rukom na balĉaku
maĉa koji je visio za pojasom. Klimnu glavu i ostavi
bradu blago povijenu, iako je nareĊenje primao od
ĉoveka uz kog je stasavao od najranije mladosti. VoĊa
kraljeve garde je uvek primerom pokazivao šta znaĉi
biti Štit. I drţanjem i ponašanjem. Ma koliko da je
srebrnih vlasi bilo na njegovoj 50-godišnjoj glavi,
poslušnost vladaru bila je apsolutna, a vernost
besprekorna.
„Dve stotine šalji sa mojim sinom. Ne, tri
stotine! Krenuće odmah, pravo ka Gornjem luku. Neka
mi se ne vraćaju bez Isakove i Hurgove glave!“,
zagrme Rarg.
Kralju se lice zacrvene od ljutnje i ţelje za
osvetom zbog izgubljene dece, primeti Rorn. Delom i
zbog izdaje ĉoveka kojeg je jednim od najvernijih
prijatelja smatrao.
„Isak Daladur i Hurg Pargor će ti biti doneti, ne
dovedeni, kralju naš“, odgovori Sandif.
„Oĉe“, umeša se Rorn u taj razgovor. „Neka
poĊe i Bult Pandin sa nama. Njegovo poznavanje
istoĉnih delova našeg kraljevstva veće je od bilo ĉijeg
meĊu Štitovima. A njegovo snalaţenje u šumama
bolje od gradskih izvidnica“.
„Neka poĊe i on“, odmahnu kralj rukom, pa pre
nego što se okrenu supruzi koja je bez reĉi pratila
odlazak još jednog svog deteta u opasnost, dodade:
„Neka poĊe i Rul. Imaće šta da kaţe svojim maĉem
Isaku i onom zlu od Pagrora“.
281
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Rornu te reĉi nisu bile mile. Od kada je Rul
Dovik, jedan od Štitova, izgubio mlaĊeg brata
Sanatora u ekspediciji u Novom svetu, njegova
zaslepljenost osvetom bila je veća od kraljeve. „Pravo
je ĉudo da Daladuru nije presudio na putu za Sablast“,
prizva ponovo Isaka u svoje misli Rorn, a onda priĊe
majci, poljubi je i prošapta:
„Vratiću se. Ne brini“.
Kod starog, dugaĉkog Roga Grunvelda princ
Severa je okupio deo Štitova koji se spremao da krene
sa njim. Bult je bio nervozniji no inaĉe, primeti.
„Verovatno jer ne moţe da u poteri koristi svoju novu
igraĉku“, pomisli Rorn. Hladnog lica bio je Rul Dovik,
kakvo je jedino i imao od kada su stigle vesti da je
ekspedicija u Novom svetu nestala, a najverovatnije
pobijena, te da brata više nema. Uz desetak krupnih,
u belo krzno odevenih gardista, ĉiji su i barjaci bili
beli, sa velikim kandţama iscrtanim u sredini i to uz
poneku kap krvi divljih zveri, povorka je krenula ka
izlazu iz unutrašnjeg dvorišta. Ispred se na brzinu
okupljala preostala vojska koja je kretala na isti
zadatak.
„Prinĉe, kuda ćemo ići?“, upita odjednom Rul
Dovik sa svog konja.
Rorn je bio zamišljen. Onda odgovori pitanjem.
„Kuda bi ti išao?“, reĉe, pa pogleda vernog
Saga, koji se od njega nije odvajao kad god bi
napuštao zgradu dvora.
„Ja? Gospodaru, najbolje je pravo odavde do
Svratišta. Kroz šumu. Ova seĉiva će se pobrinuti za
svake ĉeljusti koje bi pripretile, mada neće one na
ovoliku silu. A od Svratišta, juţnim obodom naših
brda, išli bismo najsigurnijim putem jer nećemo biti ni
u šumama, ni na stenama. Presekao bih im put, gde
god da su sada. Šta je to, pola dana prednosti“.
Plan uopšte nije bio loš. Zapravo, bio je sasvim
dobar za presecanje puta beguncima koji su se,
282
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sumnje nije bilo, uputili u najbliţi grad RĊe, Gornji luk.
Samo, Rorn je imao drugaĉiji plan.
„Ne idemo mi juţno. Ne odmah. Prvo ćemo u
Gard“, izgovori prestolonasledik trona Severa.
„Gard? Ali, gospodaru...“, poĉe Rul Dovik.
„Ne prekidaj me, Rule. Znam da hoćeš da
osvetiš svog brata. Hoću ja i brata i sestru. Idemo do
Garda, odatle ćemo uz obalu Seĉice da se popnemo do
njenog izvora, a onda ćemo imati samo nizbrdo. Bar
dobar deo našeg puta. Uz to, Paz Dandir je nekadašnji
Štit. Sigurno je da će imati najbolji savet kako iz
njegovog grada da stignemo begunce, ti predeli nisu
baš mirni. Ali nas najbrţe vode do cilja“, izgovori Rorn.
Dovik samo odgovori klimanjem glave, i to do
dok se kolona formirala iza njihovog laganog kasa kroz
Kandţu. Narod je izlazio i posmatrao povorku, a princ
Severa je razmišljao o Pazu. Odan kralju, moţda i
najbliskiji saradnik u dane rata, a naroĉito mira,
sigurno je da bi pomogao iskrenim savetom. Moţda i
kojom stotinom vojske. Ali, ovo nije bio zadatak za
armiju. Brojnost bi ponegde u planinama Severa
usporavala poteru, a odmetnika sigurno nije bilo u
tolikom broju, bio je uveren Rorn.
„Prinĉe, slutim li ja to da ćemo mi sve vreme
kroz šume i planine da ih jurimo?“, upita Bult.
„Tako je“, odgovori mladi Grunveld.
„Veselo“, reĉe krupni Bult Pandin, pa obode
svog konja i povede još dvojicu sa sobom na ĉelo
kolone.
„Uvek je voleo izvidnice“, reĉe više za sebe
Rorn. Ono „veselo“ mu se, ipak, nije mnogo sviĊalo.
Ali, plan je doneo. Bio je opasniji od oĉekivanog, a i
trebalo bi da bude delotvorniji, jer je brţe trebalo da
se sprovede u delo.
Dovik je ţeleo da o tome diskutuje, primeti
princ Severa, pa mu tu ţelju i usliši.
283
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da moţeš da izmeniš moj plan, zašto bi to
uradio, Rule?“, iznenadi Štita. Nije morao dugo da
ĉeka na odgovor. Stigao je već posle jednog uzdaha.
„Taĉno je da od izvora Seĉice imamo mnogo
putovanja nizbrdo, ali za razliku od prvog dela tog
puta, onaj drugi, koji kroz šume vodi na juţni obod
naših planina prepun je plemena. A znamo svi da je
njihova odanost gospodaru kralju... u najmanju ruku
ĉudna“, reĉe snaţni gardista.
„U najmanju ruku ĉudna. Baš najmanju“,
saglasi se, bez izgovorene reĉi, Rorn Grunveld.
Iste reĉi je ĉuo i od Paza Dandira, dan i po puta
po savršenom drumu kasnije. Unutar moćnih zidina
Garda, u toploj gostoprimnici u kojoj je bilo mesta za
sve tri stotine vojnika koje su krenule iz Kandţe,
gospodar najbliţeg i najodanijeg grada Grunveldima
saglasio se sa Rulom Dovikom. Rornov plan je imao
ograniĉene šanse za lagani uspeh, baš zbog
nepredvidivosti plemena.
„Prinĉe, najbrţi put ponekad nije i najbolji“,
izgovori nekadašnji Štit, dok mu je, 40-godišnjem, a
bez dela šake zbog ĉega se i povukao iz kraljeve garde
i posvetio se voĊenju grada po smrti svog vremešnog
oca, aul nalivala njegova supruga, Molinda.
„Najbrţi put za ovaj aul je kroz tvoje grlo, ali ti
i dalje tvrdiš da je i najbolji“, reĉe nasmejana Molinda
Dandir. Vedra, kakva je bila i u dane Velikog rata.
Duhovita, kao što je to obiĉno sluĉaj sa muškarcima
Severa. Za najvećim stolom za trpezu svi se grohotom
nasmejaše dok su sluţeni veliki komadi mesa, ali
vremena za uţivanje nije bilo previše. Putovanje je
povorku oĉekivalo već u ranu zoru, a pred nju je u
Rornovu sobu ušao baš Paz.
„Prinĉe. Reĉe mi Bult da ste budni“, izgovori
gospodar Garda.
284
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„UĊi, Dandire. Reĉ Paza je uvek dobrodošla, ma
koje da je doba dana ili noći“, doĉeka ga Rorn, koji je
kroz prozor gledao kako straţa hrani njegovog Saga.
„Ova reĉ me moţe koštati glave, ali mi je
poslednja šansa da je izgovorim“, reĉe Paz.
Rorn završi sa stavljanjem opasaĉa oko struka,
pa nakrivi blago svoju glavu u stranu i osmotri
sagovornika.
„Slušam“, bi jedino što je rekao.
„Neka niko od mojih nikada ne ugleda nebesa
ako laţem, ali tri decenije znam Daladura, on našeg
kralja nikada i nipošto ne bi izdao! Vojsku dajem da ga
naĊete, ali ţivot svoj nudim da ga ne ubijete. Ako je
iko odan Grunveldima, Daladur je“, izgovori u dahu
Paz.
Rornu je laknulo. Dobrim delom zato što je
oĉekivao neku strašniju vest, a najvećim, jer je i sam
bio istog stava kao nekadašnji Štit. Ipak, nije to hteo
naglas da prizna svom domaćinu.
„Razumem. Imaću to u vidu. SuĊenje će biti
kratko, ali pravedno. Zna se kazna za izdaju“,
odgovori princ Severa glasno. A onda poţele da priĊe
gospodaru Garda i šapne mu: „Isto mislimo. Isto“.
Nije to uradio. Ostao je mirnog lica, te namesti
maĉ i, uz pozdrav domaćinu, uze sa obliţnjeg stola
pehar, pa otpi malo aula.
„Da ga upamtim. Ko zna kad ćemo opet
ovako“, reĉe Rorn, svesno ostavivši domaćina u
zabludi da njegova molba nije imala veliki uticaj na
kraljevog sina.
Potera je sa jutarnjim suncem dobila i
pojaĉanje u vidu jedne stotine iz Garda, ljude koje je
Paz liĉno odabrao. Uvećana povorka se, krećući se tik
uz obalu reke, do ponoći uspela do izvora Seĉice, tu i
prenoćila, a onda poĉela spuštanje predelima u kojima
ruka Rarga Grunvelda nije tako ĉvrsto vladala kao što
bi on to voleo. Mada, nije bilo ni veće potrebe.
285
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Plemena koja su ţivela na podruĉjima juţno od
Sablasti, dane i noći provodila su u svojim malim
krvavim ratovima sa divljim zverima. Nisu mnogo
marili za odluke i pravila vladara Severa. Njemu su,
kada je bilo najpotrebnije, verno sluţili. Uglavnom.
Drugog dana od napuštanja Garda, priliku da
proveri tu vernost Rorn naprasno dobi pred selom za
koje mu rekoše da je udaljeno bar još sat vremena
jahanja. Odjednom pred izvidnicu, koja je petstotinak
stopa bila ispred ostatka vojske, izaĊoše naoruţani
ljudi. Najpre njih desetak, a kada je kolona prišla, i to
tek na signal prethodnice da se radi o Severnjacima,
iza drveća, maltene iz ostataka snega, izaĊe skoro isto
onliko naoruţanih ljudi koliko je bilo i konjanika. Rorn
projaha napred pa glasno reĉe:
„Ko je ovde voĊa? Rorn Grunveld, sin kralja
Rarga Grunvelda, vladara Kraljevstva šume, vam
govori. Neka vaš voĊa istupi napred“, izgovori Rorn, a
njegov verni pas zalaja jednom, pa i on ućuta.
Pešadija koja je okruţila sa svih strana više od
polovine povorke polako je spuštala krajeve svojih
kopalja na zemlju, a dok su neki maĉevi bili isukani i
dalje, iz neobiĉne zasede izaĊe mladić, po godinama
sliĉan Rornu. Moţda malo stariji, ali bar za glavu viši,
a u leĊima znatno širi, iako prinĉeva ramena nisu
uopšte bila za potcenjivanje.
„Pirg sam. Sela odavde pa trideset liga na istok
i jug mene voĊom zovu. Tako su zvali mog oca, sada
zovu njegovog sina. A šta će sin kralja ovde?“,
odgovori crnokosi momak, skoro sedam stopa visok,
koji je u ruci drţao ogromnu sekiru sa dve oštrice.
Oslonio je njen vrh na put, sebe na nju, pa saĉeka
odgovor.
„U poteri smo za beguncima, izdajicama. Iz
Sablasti su krenuli ka Gornjem luku. Dvojica ih je,
kralju su njihove gl...“, zastade Rorn, pa shvativši da
ne moţe da izgovori to, a da potom hitno treba
286
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
objasniti zašto je zastao, dreknu: „Spustite oruţja
kada vam princ Severa govori!“
Mnogi ga poslušaše. Ne odmah baš svi, ali i to
se desi kada ih Pirg pogleda pomalo ljutito. Pauza
sasvim dobro doĊe Rornu da nastavi svoj govor, bez
da javno traţi Isakovu glavu.
„Kralju su dragoceni. Imaju pomoćnike, moţda
i nekoliko desetina. A imaju i bar pola dana prednosti
u odnosu na poteru iz Sablasti. Ova naša treba da im
preseĉe put“.
„A vi stojite na tom putu“, izjaha odjednom
pokraj prestolonaslednika Bult Pandin.
Rorn to nije oĉekivao. Bulta jeste, ali ne i
njegove reĉi. Shvatao je srdţbu koju je imao prema
svojeglavim plemenima Severa, ali nisu sva bila ista,
niti su sva bila kriva za smrt Pandinovih roditelja, i to
pre skoro tri decenije. Mladi Grunveld se nadao da će
ljudi koji su okruţivali tu kolonu preći preko te opaske.
Nije bio u pravu.
„Naš put. Da ga nisi ti pravio svojim rukama,
beli viteţe?“, upita Pirg pomalo i nadmeno Bulta
Pandina, a Rorn primeti da voĊa steţe sa obe ruke
svoju ogromnu sekiru i polako joj odiţe vrh sa tla.
Princu nije bilo do borbe. Ne takve. Ne tu. Ne sa
narodom Severa, kojim će jednog dana i sam vladati.
Zato ne dopusti Bultu da odgovori, već dignu ruku i
time jasno naredi svojoj koloni da se više niko ne
oglašava osim njega.
„Pirg, kaţeš... Znaš li da na Starom jeziku to
znaĉi kula? Ne? Dobro, sad znaš. A znaj i da ti se
obratio kraljev Štit, Bult Pandin, kome je pod jednom
kulom, jedno od plemena pobilo porodicu. A znaš li
razlog? Zato što im se ta porodica, eto, našla na putu.
Misliš li da je ta smrt bila vredna jednog obiĉnog
prolaska? I to kraljevim putem. Odgovori, sin kralja te
pita“, upita Rorn voĊu seljana. Vrlo dobro naoruţanih
287
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
seljana, koji su imali i poneku veriţnjaĉu, i poneki
samostrel, ali mnogo više maĉeva, kopalja i strela.
Zagonetka koju je postavio Pirgu nije bila
teška. A rešenje koje je glasilo „ne svojataj kraljev
put, naroĉito kada njime prolazi sin kralja“ momak koji
je vodio to pleme shvatio je baš kao što je trebalo.
„Murlonzi, Rartri, Kobeli, Krartoli i Vobeji neće
nikada stajati na putu Grunvelda. Put je vaš, koliko i
naš, jer je ovo put kralja našeg. Ţiveo princ Rorn!“,
zagrme odjenom Pirg, te podiţe jednom rukom sekiru
koju mnogi ne bi mogli ni sa dve šake, a šumom se
zaori „Ţiveo princ! Rorn! Rorn! Rorn!“.
Situacija je naglo dobila odlike euforije, vojsci
je laknulo, a i mnogim seljanima. Konjanicima nije bilo
do borbe sa polu-divljim ţivljem koji se neretko
danima i noćima klao sa divljim zverima, a seljanima
sa uveţbanom silom. A i isti su narod, pomisliše svi,
video je Rorn to u oĉima mnogih. I bi mu, moţda po
prvi put u ţivotu, drago što ga njegov narod prihvata.
Dok je vojska prolazila kroz srce sela, a
ulogorila se pred sumrak malo izvan njega, Rorna je
Pirg primio u svojoj kući, oiviĉenoj kamenom ogradom
koju su krasile brojne buktinje. Stara odbrana od
noćnih pokušaja divljih zveri.
Za trpezom, za kojom je bilo i nekoliko
probranih Štitova, ali i glava porodica koje je voĊa
plemena pobrojao, bilo je razgovora o svemu. Pa i o
novim ratovima koji su se spremali. Seljani su se
mahom slagali sa razlozima koje im je Rorn iznosio, ali
im je on mudro, bez da garda koja je bila uz njega išta
posumnja, naroĉito Rul Dovik, ostavljao prostor za
razmišljanje o tome da li su povodi za ratne pohode
zaista dovoljno jaki da to bude jedino rešenje.
„Trebalo je saĉekati. Još. Pa kad se stvarno
utvrdi ko ih je pobio, onda krenuti i sve skratiti za po
glavu. Fik, fik, fik i gotovo“, reĉe stari Kobel, nalivajući
sebi aul.
288
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Neki od starešina se sloţiše, neki pak drţaše
stranu Rarga Grunvelda, a Rornu bi milo što je
diskusija bila otvorena. Jednoumlje mu sada nije bilo
neophodno. Niti ga je voleo, generalno. Ali, nije voleo
ni pogled Rula Dovika ka bilo kome ko bi odlagao
pohode na RĊu i Obale.
„Mi ćemo u zoru dalje. Hvala na hlebu, mesu i
piću, vaše gostoprimstvo Grunveldi neće zaboraviti“,
reĉe Rorn, pa ustade.
Kada su mu svi za trpezom nazdravili, on ode u
društvu dve mlade devojke i Bulta Pandina ka kući
koju su mu namenili. Pomišljao je na tren da pozove i
ta dva para grudi na porciju druţenja pre sna, ali to je
bio samo tren. Igrati se sa ĉašću ćerki samih
starešina, i to starešina pomalo divljih plemena
Severa, nije bilo mudro. Bar ne tih dana. Zahvalio im
se kod ulaza, baš kao i Pandinu. Bult nije bio previše
reĉit u selu, ali pri odlasku na poĉinak opomenu dva
straţara pred prinĉevim ulaznim vratima da budu
paţljivi kao Sago, koji je kuću ĉuvao već neko vreme.
Rorn je skinuo teško krzno sa sebe odmah
nakon što je odloţio maĉ, a onda je prišao svećama
koje su gorele na stoĉiću. Pored njih je bio molitvenik.
Stari molitvenik.
„Ĉudno, Isakova Ramina je imala isti ovakav.
Korice su maltene iste“, pomisli, a onda oseti noţ pod
grlom.
„Zdravo da si, prijatelju stari. Sećaš me se?“,
zaĉu glas svog dţelata.
Odćutao je. Nije mogao da veruje ko mu je iza
leĊa.
„Oca ste mi u lance stavili, iako vas je pazio,
branio i za vas krvario. To mu je plata?“, nastaviše se
pitanja.
Rorn je ţeleo da se okrene. Znao je, Bult ga je
tome uĉio, bar tri naĉina kako da izbegne smrt dok mu
je noţ pod grlom, a pritom ga neko drţi i za kosu. Ali,
289
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
iako je i sam imao noţ za malim pojasom, a dlan mu
je bio vrlo blizu drške koja je virila u visini pupka,
princ Severa nije reagovao. Da jeste, morao bi da
ubije svog najboljeg druga. Kardilja Daladura,
Isakovog sina.
290
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ben
Anjin vrisak ga je prenuo. Protrĉao je odmah
jedinim hodnikom svog dvora punim patuljastih bordo
ruţa. Prvi put ih nije primetio od kada je pre 14 godina
naredio da ih zasade celom uzanom stazom koja je
prolazila pokraj sobe u kojoj mu je ţena umrla na
poroĊaju. Volela ih je. Zbog nje ih je i on zavoleo. Ali,
vrisak deteta bio je previše neoĉekivan i previše
strašan da bi mario za cveće. Pomisao da bi mogao da
izgubi Anju, kao što je nenadano izgubio njenog brata
blizanca Modesta u Velikom ratu, uţasnula ga je toliko
da je na tren zaboravio da je kralj.
„Oĉe!“, viknula je sa rukom preko usta dok je
drugom pokazivala kroz prozor. Laknulo mu je što je
vidi ţivu, i to pokraj njene sestre Val koja je stajala i
netremice gledala dole, ka dvorištu. Prišao je i on
prozoru, baš dok je zadihani sholar Mirdos Drveni tek
pristizao u trpezariju. Ben odozgo vide unakaţeno telo
na konju, kog je Morska straţa, zadihanog i sa penom
oko usta, jedva nekako umirivala.
„Mirdose, skloni ih od prozora“, reĉe sholaru, a
onda pomilova Anju po kosi, pogledom saopšti Val da
brine o sestri, a on se, u pratnji Virta Trozupca koji im
se pridruţi, uputi nazad kroz hodnik, gledajući latice.
Bile su bordo, poput onih koje je njegova ţena volela.
Poput rana koje je sa prozora video na ĉoveku koji
više nije imao ruke.
Bio je mrtav tek odnedavno. Krv se još slivala
sa mesta sa kojih su mu, sekirom najverovatnije,
odseĉene obe ruke, tik iznad lakta. Griva konja koji je
njištao dok su skidali ĉoveka srednjih godina dobila je
svetlucavi sjaj, natapajući se sa njegovih rana. A njih
je bilo mnogo.
Ben je gledao glavu. Nije poznavao ubijenog,
ali ga je brutalnost podsetila na jednu davnašnju, iz
Velikog rata. Ne samo zbog ruku kojih nije bilo uz telo
291
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
mrtvog, već i zbog druge krvave glave, dosta mlaĊe,
gotovo deĉje, odseĉene a privezane pokojniku oko
vrata. Visila je, širom otvorenih, plavih oĉiju,
svedoĉeći o uţasnoj sudbini dvojice ubijenih.
„Ko su oni?“, upita ljude oko sebe.
Niko nije znao odgovor.
„Kako su dospeli dovde? Kako su prošli ovako
kroz ĉitav grad!?“, upita Ben Arilion svoje vojnike, ali
su oni ćutke obarali pogled ka ploĉniku, tek uz poneki
koji bi zagledao osakaćeno telo ĉoveka i jezivu ogrlicu
koju mu je neko okaĉio oko vrata.
Kralj Obala pogleda ka nebu, udahnu kroz nos,
suzbijajući narastajući bes, pa zovnu svog vernog
ĉuvara, Virta Trozupca.
„Odnesi ih dole. Mirdos neka ih pogleda, neka
sazna šta moţe o njima“.
„Neće biti potrebe, kralju moj“, zaĉu Ben
odjednom poznati glas.
Okrenuvši se, vidi kako krupni Lojd Trelest
prilazi, gegajući se, kako je to 62-godišnji gospodar
Brodilišta i ĉinio od kada se gotovo udvostruĉio u
struku po završetku Velikog rata.
„Šta hoćeš da kaţeš, Treleste?“, upita ga Ben.
„Ovo je moj ĉovek“, reĉe Lojd, pa priĊe bliţe
riĊim kovrdţama, skoro svetlim kao i njegova u
pletenicu uvezana brada. „Zvali smo ga ’Neprimetni’.
Bio je naša najbolja uhoda. Malog ne znam“, dodade,
pa pruţi prste, te odseĉenoj glavi mladića zatvori do
tad razrogaĉene oĉi.
„Uhoda? Otkud ovde? Otkud... ovakav?“, upita
odjednom Virt Trozubac, preduhitrivši svog kralja,
kome potom pogledom uputi izvinjenje.
„Ovo nije njegov konj, njegov je beli, od
Istoĉnjaka ga je nabavio. Ne znam šta će ovde, ali
sam ga nedavno poslao da traga za Lardom...“,
odgovori Lojd Trelest.
„Pa, šta će onda ovde!?“, upita Ben Arilion.
292
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Otkud znam...“, sleţe ramenima gospodar
Brodilišta, dodajući: „Ali, izgleda da su oni po koje je
pošao – bliţe nego što smo mislili“.
Ĉim je završio te reĉi, zagledan u unakaţeno
telo koje je bilo spušteno na kamenom poploĉano
dvorište, Trelest zaĉu glasne povike svog kralja.
„Straţa! Hoću da sve pretraţite! Vidite ţig
konja, naĊite mi gazdu. NaĊite mi ubice, tu su
negde!“, grmeo je Ben Arilion, a onda se obratio Virtu.
„Uzmi koliko god ti treba ljudi. Ne mogu da
budu daleko. Rane su sveţe, a konj nije mogao da
ujaše ovakav kroz kapije. U gradu su ih ubili, u mom
gradu!“, govorio je kralj Obala, besan zbog svega što
ga je snašlo u tako kratkom vremenu.
Birila na slobodi. Ceo Jug koji maršira ka
njegovoj prestonici. Napad Severa na Tihu kulu.
Krvavi poklon koji mu je poslat na konju. Misli su mu
se nagomilale brţe od galebova koji prate brodove.
Samo, po prvi put nije znao za koju pre da se uhvati.
Pogled ka prozoru malo ga je umirio. Iza okna
nije bilo njegovih ćerki. „Samo da budu dobro. Samo
da one budu dobro...“, pomisli, pa se obrati Lojdu
Trelestu.
„PoĊi sa mnom“, reĉe mu, pa napravi nekoliko
koraka kako bi se odvojio od vojnika koji su delom
ĉinili njegovu pratnju, a delom sa Virtom kretali u
potragu za ubicama.
„Sever nas je napao“, reĉe odjednom Arilion.
Oĉi Lojda Trelesta ţivnuše. Priliĉno. Zastao je i
otvorenih usta, a neizgovorenih reĉi pitao „Šta!?“.
„Tiha kula je pod opsadom. Rarg je krenuo na
nas“.
„Ne razumem... Kakav Rarg, kakav napad!?“,
reĉe gospodar Brodilišta.
„Poput Boara, misli da smo mi organizovali
pokolj u Novom svetu...“
293
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ali, ništa se o njima tamo još i ne zna, ko
uopšte zna da li se pokolj i dogodio!?“, ĉudio se Lojd,
ali ga Benove reĉi malo smiriše, jer su izdale naredbu.
„Prijatelju moj, ovde se ne radi o tome šta ko
zna, već šta ko radi. A Sever radi isto što i Jug, kreće
da sveti ubijeno dete kralja. Ako je ubijeno“, reĉe Ben,
uzdahnu, pa nastavi:
„Poći ćeš sa svojim ljudima gore. Neka brodovi
krenu odmah, iskrcaćeš se gde ti ja budem rekao. Tiha
kula ne sme da padne. Ne sme! Ako Rarg hoće rat,
dobiće ga. Ali, neka već tamo sazna šta će ga saĉekati
ako se usudi da krene dalje“, izgovori Arilion, a onda u
Trelestovim oĉima vidi staru strast. Za borbom.
„O, biće mi ĉast da izvršim tu duţnost.
Severnjaci će prvi put videti silu Brodilišta na delu“,
reĉe Lojd, koji se u mladosti mahom proslavljao u
pomorskim bitkama sa gusarima, u jednom trenutku i
sa tri broda RĊe, ali je oduvek više voleo da na kopnu
bude sa svojim trupama. Njih, meĊutim, nikada nije
imao previše u odnosu na ostala kraljevstva, jer je
Brodlište kao centar za gradnju plovila imalo
pomorsku silu, ne i kopnenu, ali se Ben uzdao u silovit
udar sa vode i 2.500 ljudi ĉiji bi juriš mogao da
uzdrma
Severnjake.
„Verovatno
brojnije.
Vrlo
verovatno brojnije“, reĉe u sebi kralj Obala, pa
potapša starog prijatelja, te ga uputi ka izlazu, a onda
uĊe i, smišljajući bolju strategiju od pukog juriša,
krenu uz stepenice.
Negde na njihovoj polovini zaĉu glas mladog
vojnika, koji se ĉesto nalazio na usluzi Mirdosu
Drvenom.
„Gospodaru, ptica je stigla. Iz Visokog“, reĉe
mladić, a Ben se zaustavi na stepeniku, još uvek se ne
okrećući. Pitanje kakav li se odgovor kraljice Valerije
Vindain krije u pismu zaustavilo mu je korake, na
trenutak i dah.
294
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Silazeći ka holu, Arilion spazi ranu na ruci
vojnika koji mu pruţi pismo.
„Soko?“, upita ga Ben.
„Da, kralju moj... Veţbali smo, nisam bio
oprezan“, odgovori mu on, spuštenog pogleda.
„Sokoli mogu da budu divne sluge, ali su pre
toga ozbiljni gospodari“, reĉe mu Arilion, pa ga
potapša po ramenu i tako uputi da izaĊe, a onda otvori
pismo baš kada, sa boĉnih vrata, stiţe i Mirdos, koji je
oĉigledno završio pregled ubijenog uhode i glave
mladića koja mu je bila okaĉena oko vrata
Arilionu se, posle proĉitane poruke, osmeh
pojavi na kraju usana, pa se ne seti ni da pita za
krvave ţrtve.
„Gospodaru... Dobre vesti?“, upita njega sholar
dvora Obala.
„Konaĉno i neke takve da nam stignu“, reĉe
Ben, pa podiţe pogled sa ceduljice. „Valerija je sa
vojskom izašla pred Jug“.
Ozari se i lice Mirdosa Drvenog. Takva,
meĊutim, nisu bila i dva koja su tren kasnije ušla u
pratnji pripadnika Morske straţe. Ben Arilion im se
obradova.
U predvorje su zakoraĉili njegov stric Sart,
zapovednik grada za armijsku obuku, Vojniĉkog rta, i
Norb Vazuli, gospodar Lanine ispostave.
MlaĊi brat Benovog oca, Sart, iako u poznim
godinama, i dalje je koraĉao pravo. Izborano, ćelavo
lice, sa dugaĉkim oţiljkom koji se sa levog obraza
spuštao i na vrat, još uvek je delovalo opasno. Takav
je bio u svim borbama, još od mladih dana. Takav je
bio i prema vojnicima na obuci, koji su mu dolazili na
Vojniĉki rt. Od kada je njegov bratanac, kao kralj
Obala, uveo obaveznu obuku, upravljao je njome
sprovodeći u delo Benove zamisli bolje nego što je i
sam vladar to oĉekivao od starog pomorca.
295
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Za razliku od njega, koji je ušao u svedenoj
garderobi, Norb Vazuli se i u toj situaciji, za ĉitave
Obale vrlo ozbiljnim danima, šepurio u svojoj
raskošnoj, ţivim bojama ukrašenoj odeţdi.
„Jednom gusar, uvek gusar“, pomisli u sebi Ben
Arilion, gledajući 48-godišnjeg gospodara Lanine
ispostave. Iako godinu dana stariji od svog kralja,
delovao je znatno mlaĊi. Ne toliko zbog ĉesto veselog
stava, koliko zbog preplanulog tena, dobrog stasa i
raskošne odeće. Ona je izazivala divljenje mnogih
ţena, iako kralj Obala nikada nije mogao da razume
šta će muškarcu toliko prstenja. Pa opet, kao neko ko
je upravo Benu pomogao da se uguši pobuna protiv
prethodnog vladara, dobio je ne samo pomilovanje,
već i neobiĉnu priliku: da po svom nahoĊenju, a u
skladu sa opštim propisima kraljevstva Obala, uredi
najneureĊeniji grad. Lanina ispostava je vrlo brzo
izrasla u manji trgovinski centar, ĉesto i uz prećutnu
saglasnost Vazulija da poneki gusar na kratko, u
tajnosti, odsedne tu, ali je i dalje ostala poznata kao
grad sa najboljom zabavom u kraljevstvu, silnim
tavernama,
slobodnim
devojkama
i
brojnim
moreplovaĉkim priĉama.
„Gospodaru“, pozdraviše kralja i Sart i Norb, a
Vazuli nastavi sam: „Mi stigli. Nadamo se da ne
kasnimo previše“.
Benu je u mislima i dalje bilo pristiglo Valerijino
pismo. Ali mu je bilo drago i što uz sebe ima odane
ljude, a vaţne za dane koji predstoje.
„Striĉe... Norbe... Dobro mi došli“, pozdravi ih
Ben Arilion raširenih ruku, a onda ih u društvu Mirdosa
Drvenog povede u svoj dvor.
Dok su se novopridošli gosti kretali hodnikom
koji vodi ka gostoprimnici, kralj Obala ih odjednom
iznenadi.
„O ratu sa Jugom ćemo priĉati nešto kasnije,
ima i vaţnijih vesti. Birila je na slobodi“, zapoĉe
296
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
vladar, ali pre nego što htede da ih obavesti i o drugoj
novosti, primeti reakcije.
Sart odmah stegnu šakom balĉak svog maĉa,
Norb razrogaĉi oĉi i krenu da reaguje mlataranjem
rukama, njemu ĉesto svojstvenom. Ben preduhitri
njihove reĉi.
„Bekstvo sigurno nije izvela sama na
Poslednjem ostrvu, neko spolja je to organizovao. Ne
znamo mnogo detalja“, zapoĉe Arilion, pa posle kratke
pauze od nekoliko koraka, drţeći ruke na leĊima
nastavi: „Nekako ne verujem da se RĊa diţe na
prevrat, ali... Opasna su ova vremena, ko će ga znati.
Nama je Lojd Trelest doneo tu vest danas. Sreo je na
moru ljude sa Poslednjeg ostrva, oni mu rekoše da su
Birilino bekstvo organizovali Ĉuvari Visokog. Ali,
kraljica Valerija mi upravo sada piše nešto drugo“,
reĉe Ben.
„Dobro se setila da se oglasi...“, reĉe više za
sebe Sart, koji nikada nije imao mnogo razumevanja
za duga premišljanja vladarke Visokog kraljevstva.
„Šta nam poruĉuje, hoće li peĉat Vindaina biti
na naredbi o polasku Visokog u rat?“, upita Norb, koga
je oĉigledno više zanimao sukob sa Jugom, nego
bekstvo ţene nekadašnjeg kralja RĊe.
„Polako, Vazuli... Sve ćemo redom. Da
sednemo“, reĉe Ben Arilion, pa se u gostoprimnici
smesti na ĉelo stola, a svoje goste postavi levo i desno
od sebe. Ĉim je posluga nasula piće i prinela tanjire sa
usoljenim morskim plodovima, kralj Obala nastavi.
„Valerija mi piše da dvoje Ĉuvara koje su
pomogli Birili i onom njenom zlu od sholara, Roltu,
nisu iz Visokog kao što je Trelest ĉuo. Taĉnije, devojka
jeste odande, ali muškarac je sa Severa“.
„Sa Severa?!“, gotovo u glas povikaše Sart i
Norb, svesni mrţnje koju je severni deo Starog sveta
već decenijama gajio prema RĊi. Sa pravom. Velikim
pravom. Krvavim, priliĉno.
297
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Mene, iskreno, više zbunjuje što je uopšte
neko od Ĉuvara u to umešan, pa birali smo ih vrlo...
Ne znam ni sam. Ĉudna je ta zavera... baš ĉudna. Ali,
RĊa je to. Ništa ne treba da nas ĉudi. Samo, treba da
nas brine što smo se ušuškali, misleći da je taj
problem rešen za svagda. A takav stav ima svoju
cenu“, izgovori Ben Arilion, pa promeni temu. „Ipak,
ima pored tih sumornih vesti i onih dobrih. Valerija je
rešila da stane pred Zanta. Sa vojskom. Ne malom“.
„Hvala bogovima mora! Uslišiše naše molitve
da se ta ţena konaĉno prene“, reĉe Sart Arilion, pa
krenu rukom po ĉašu nasutog aula.
„Savez bismo mogli da obnovimo“, dodade
Norb Vazuli. „Ako ovim kraljiĉinim ĉinom on već nije i
obnovljen. U svakom sluĉaju, uvek se lakše diše kada
je dva na jedan, a ne jedan na jedan“, reĉe pa se
neĉujno nasmeja, a Ben u njegovom veselom, ali
iskrenom pogledu prepozna onaj prizvuk gusarskih
avantura, kada je Vazuli kao mladić upravo brojĉanom
nadmoćnošću bio strah i trepet Juţnog mora.
„Nema mesta za takve raĉunice. Mi smo u dve
borbe. Samo... ni ta vest da vas još nije stigla“,
izgovori Ben Arilion, pa zastade. Tek koji tren kasnije
nastavi: „Sever je krenuo na nas. Tiha Kula je upravo
pod opsadom, od ovog jutra“.
Mirdos Drveni je nastavio da ćutke sluša. Tajac
je kratko vladao tim delom dvora Obala, Sart Arilion
ga odmah prekide.
„Morskih talasa mi, Sever nas je napao!?
Zašto?!“, tresnu otvorenim šakama o sto i ustade.
„Iz istog razloga kao što će i Jug“, odgovori
njegov bratanac, kralj Obala, pa ga pokretom oĉiju ka
stolici pozva da se u nju vrati.
„Napali su jer i oni misle da smo umešani u
nestanak ekspedicije!?“, upita Norb.
„Jer misle da smo umešani u ubistvo Mine
Grunveld“, bi precizan Ben, a onda uze svoju ĉašu.
298
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Vladar osmotri svoje sagovornike. U isti mah se
u njima razbukta strast, istinska ţelja za borbom, bilo
direktnom, za koju je Sart oduvek bio, drţeći do ĉasti,
bilo domišljatom akcijom, kakve su oduvek i krasile
Norba Vazulija. Razgovor se više odvijao izmeĊu njih
dvojice, nego što su se udostojili da ĉuju svog kralja.
„Drumom nagrnuti, svom silinom. Povedi,
vladaru, i svih 10.000 mojih regruta. Neće Severnjaci
znati šta ih je snašlo kada se sila Obala stušti na njih
odjednom!“, govorio je Sart. Mirdos Drveni se drţao
po strani, ne mešajući se ni u novi razgovor.
Vazuli je imao posve drugaĉije mišljenje.
„Brodovima
odmah
krenuti,
mnogim
brodovima. Ne moraju ĉak svi ni da budu puni ljudi,
trebaće vojske i da ostane ovde, zbog Juga. I pre nego
što se iskrcamo, drhtaće im kosti kada vide ĉitavu
armadu. Taj prizor će ih odvratiti od daljih juriša na
zidine. Taman će Haton moći da predahne sa svojim
ljudima, a mi ćemo se jurišem od pristaništa pobrinuti
da taj predah dugo, dugo potraje“, predlagao je Norb
taktiku za odbranu Tihe kule.
Svaka od predloţenih strategija imala je svoju
dobru i svoju lošu stranu. Ben je, meĊutim, već doneo
odluku. Posve drugaĉiju.
„Polako. Brodovima ćemo krenuti, svakako, i
to, zahvaljujući Valerijinom potezu, sa više ljudi nego
što bismo inaĉe mogli sebi da priuštimo. Samo,
nećemo se po puĉini šepuriti, kao paunovi po dvorima
RĊe. Naprotiv. Dubokim morem ćemo obići grad, i
napasti Severnjake sa severa“, saopšti kralj Obala.
„Sa severa?“, upita zbunjeni Norb Vazuli, ĉovek
koji je retko kad bio zbunjen.
„Da, sa severa. Uopšte nećemo prići Tihoj kuli
brodovima. Od Brodilišta nećemo ići obalom, već na
zapad, u dublje more. Uopšte nećemo prilaziti zalivu,
nego ćemo se dalje, na zapadu, iskrcati, obići grad i
doći im svima sa leĊa. A krenućemo odmah, vremena
299
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
više nema ni najmanje. Norbe, povedi odmah svih
svojih hiljadu i po ljudi, neka se ne iskrcavaju ovde,
već nek hitno produţe dalje, na sever. Striĉe, neka
trećina tvojih regruta ostane u mom gradu, sa
ostalima pohitaj ka Tihoj kuli. Pticu mi šaljite na svaka
dva sata, ĉim se iskrcate“, izda Ben Arilion komande,
a sagovornici klimanjem glava pokazaše da su saglasni
sa planom.
Rastanak je brzo obavljen, ĉim su i poslednji
usoljeni plodovi mora nestali sa ovalnog tanjira, a Ben
se, poslavši Mirdosa da ispiše poruku Huonu Hatonu
da izdrţi, pope na sprat. Tu je i ugledao kako Val
popravlja svoj kaiš, o koji je okaĉila vernog prijatelja,
maĉ.
„Gde si ti pošla?“, upita je, iznenaĊen.
„Da plovim“, bi odgovor.
„Gde da ploviš?“, nastavi sa pitanjima kralj
Obala.
„Oĉe, nisam mala. Znam da će rat. Samo hoću
da sa svojima malo osetim miris morske pene koja
udara o trup broda... Dok još moţe da se u miru
plovi“.
„Val, rat je već poĉeo. Neću da mi napuštaš
dvor dok sve ne bude u najboljem redu“.
„Kad će ovde sve biti u redu? Nisam li od tebe
nauĉila da ako nešto poţelim, to i uradim, a ne da
ĉekam jer... kako ono ide... ’nikada neće doći savršeni
trenutak, ovo je taj’. Tako beše?“
„Jedno su ţivotne lekcije, a drugo je ţivot u
ratu“, nastavi Ben, ali ga starija ćerka prekide.
„Oĉe, 18 godina imam, više sam bura preţivela
na moru, nego što će neki za ţivota. Ne mogu da
ostajem po ceo dan u svojoj sobi, ili u trpezariji, ili da
se šetam samo po dvorištu“, reĉe Val i prebaci preko
ramena torbu, a onda pritegnu kaiš oko svog uzanog
struka još jednom.
300
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Val...“, pokuša da je zaustavi kralj Obala.
Neuspešno. „Val!“
Nije ga slušala. Samo se okrenula na tren,
blago osmehnula i pogledom rekla „Ne brini, oĉe“.
U hodniku se mimoišla sa Virtom Trozupcem.
Pogledašvi ĉas u svog vladara, ĉas u odlazeću princezu
Obala, verni ĉuvar Bena Ariliona osta na pola puta
izmeĊu njih dvoje i svojim pokretom glavom upita
kralja da li da je zaustavi.
„Pusti je“, odmahnu Ben rukom, pa ga pozva
da mu se pridruţi u glavnoj odaji.
U tih nekoliko koraka do nje setio se svoje
mladosti. Avanturistiĉkog duha. Nezaustavljive ţelje
da luta. Mesto ga nikada nije drţalo. „Kako li sam se
pretvorio u ovo?“, kao da se pitao, razmišljajući o
svom ţivotu u godinama posle Velikog rata, u kojima
nije dozvoljavao sebi ništa osim obaveza. Setio se
malog Modesta. Njega je ĉesto veselim koracima jurio
po ukotvljenim brodovima, pitajući se da li je moguće
da mu je mlaĊi sin toliko nalik njemu, bar kada se radi
o
pentranjima,
provlaĉenjima,
sakrivanjima
i
istraţivanjima. Samo, Modest je bio mnogo više. Bio je
ţeljan pustolovina. Od kada je ubijen, Benu je bilo
samo do mira. Sopstvenog. I porodiĉnog.
„Kralju...“, prenu ga Virtov glas.
Arilion shvati da su već stigli, te da na sredini
velike odaje stoji bez reĉi.
„Priĉaj mi“, reĉe tiho Ben Arilion, pa sede u
svoju, najveću stolicu koja je bila u prostoriji, a kojoj
nije bilo ravno po detaljima na nogarama, ukrašenim u
kamen pretvorenim morskim zvezdama.
„Našli smo ĉiji je konj. Matorog Virula, drţi onu
veliku tavernu kod drugog jugoistoĉnog kraka. Kaţe
da mu je ukraden pre nekoliko dana“, reĉe Virt.
„Morskih talasa mu... To nam ne znaĉi mnogo,
uopšte. Kradljivac bi mogao biti bilo ko. Jesi li siguran
da govori istinu?“, upita kralj.
301
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Mislim da govori. Sin mu je otišao za Novi
svet, on sam, sa ćerkom, vodi tavernu. Ima i neke
radnike, ali su to sve mladići, niko od njih nema snagu
da odseĉe jednim potezom sekire neĉiju ruku. Mislim
da stari Virul govori istinu, da“.
„Dobro. Nastavite potragu“, reĉe Ben, pa se
zagleda u zastave koje su ukrašavale odaju. Na svakoj
od njih, plavoj, bio je iscrtan grb lokalnog gospodara.
Poklone koje je dobio kada je krunisan i dalje je voleo
da gleda. Više kao podsetnike, nego kao hvalospeve
sebi. Izvezena siva kula na jednom od barjaka
prikovanih za zid zadrţa mu pogled. Setio se Huona
Hatona. Prijatelja svog oca. Dobrog ĉoveka, gospodara
Tihe kule, mirnog i tihog mesta na severu kraljevstva.
Prekaljeni lovac, koji je svoje dane uglavnom svodio
na lov „sneţnih ţivotinja“, kako ih je sam zvao,
ponekad i na jurnjavu za gusarima koji pokušavaju da
ţivotare Severnim morem, sada je bio u opasnosti.
Benu ni najmanje nije prijala pomisao na mogućnost
da Hatonov grad izgubi. Ni takvog ĉoveka. Virtovo
mirno drţanje vrati ga u realnost.
„Još nešto?“, upita Trozupca.
„Nil je... krenuo kod Boara Zanta“, izgovori
Virt, a već kod pretposlednje reĉi njegove reĉenice,
kralj Obala skoĉi sa svoje stolice. Ona pade unazad,
koliko se odbacio.
„Kod Boara!?“
„Tako nam javljaju naše uhode, gospodaru.
Sabedorija ga je poslala tamo...“
„Kod Boara!?“, ciknu Ben Arilion, više i ne
slušavši Virta Trozupca.
U glavi mu je bubnjilo. Nije shvatao ni kako, ni
zašto mu to njegov sin radi. Avanture kojima je sklon
su jedno, ova ludost nešto posve drugo.
„Ama, šta će moj sin kod kralja Juga, jesi li ti
svestan šta govoriš, Virte?“, drao se Ben.
302
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Gospodaru, javljam ono što nam javljaju naši
ljudi. Iz Sabedorije se uputio, sa Tinom Pasilis, da na
dvoru Juga garantuje da nemamo ništa sa nestankom
ekspedicije u Novom svetu“, nastavi Virt.
Ben oseti da mu je pozlio. Rukama se pridrţa
za sto ispred sebe. Sklopio je oĉi, jer mu se u glavi
zavrtelo. Pomisao da bi tako nepromišljen potez
mogao da njegovog sina košta glave, bila je jaĉa od
bilo kog rasuĊivanja. Telo m se na tren zaljuljalo.
„Kralju!“, pohita nekoliko koraka Virt Trozubac,
ali ga podignuta Benova ruka zaustavi.
„Dobro sam. Nisam... Ali biću“, reĉe, pa ućuta.
A onda se uspravi i upita mirnijim glasom:
„Zna li se gde mi je sada sin, Virte?“
„Verovatno u Kriku. Trebalo bi da je do sada
stigao tamo. Jedino što...“, zaustavi se tu Trozubac.
„Jedino što? Govori!“, nestrpljivo reĉe kralj
Obala.
„Jedino što je trebalo da uradi kada stigne
tamo je da pošalje dva pisma, jedno u Sabedoriju,
jedno nama ovde. Bar da je stigao i da je dobro. A
prema našem proraĉunu, trebalo bi da je u Krik stigao
već pre više od tri dana. Samo... glasa od njega
nema“, dovrši Virt priĉu o onome što je znao. Benu
glava ponovo pade. Srce je osećao u vrhu grudi. Ritam
je bivao sve brţi, sve jaĉi. Kao što je bila sve jaĉa
strepnja oca da je, ponovo, ostao bez sina.
Kralj Obala se osloni rukama na sto. Pomisao
da mu je neko i drugog sina ubio bi najjaĉa misao koja
ga je prodrmala baš celog još od spoznaje da je
Modesta surovo izgubio u Velikom ratu.
Ben udahnu duboko, kao što je to voleo da radi
na puĉini, stojeći kod pramca svog broda. A onda
izdahnu i uspravi pogled. Kapci su mu se neznatno
pribliţili, usne sakupile, a sto više nisu dodirivali
ispruţeni dlanovi, već stegnute pesnice.
303
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Zovi ljude na oruţje. Sve. Oni koji ne kreću za
Tihu kulu, kreću sa svojim kraljem“, iznenadi svog
sagovornika Ben Arilion, a onda se pomaĉe ka
prozoru, otvori ga i tako privuĉe paţnju straţe,
konjušara koji su prolazili dvorištem i štitonoša koji su
nosili svoj teret do oruţarnice. Tren kasnije viknu svim
glasom, da zagrmi ceo dvor: „Straţa! Neka zaurla Rog
Talasa! Neka se na oruţje digne svako ko moţe da ga
nosi! Rat je... Idemo na Jug!“
304
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Silvija
Ohail. Tako su na Starom jeziku sebe jedino i
zvali ţitelji kraljevstva kog svi drugi prozvaše Visoko.
Ohail i znaĉi visoko. Samo, stare reĉi se, u nova
vremena, zaboraviše. I neki stari zaveti. Srećom, ne
baš svi.
Silvija je zamišljenog lica jahala, gledajući više
u daljinu nego na put kojim je išla na ĉelu kolone.
Priliĉno hitro se kretala za 45-godišnju zapovednicu
Vrela, grada za obuku mlade vojske Visokog
kraljevstva. Njen zavet, da će dvor Vindaina veĉno
imati zaštitu naroda koji mu i pripada, sada je trebalo
ispuniti. Iznova, baš kao u Velikom ratu.
„Samo da stignemo na vreme“, mislila je,
spuštajući se na crnom lepotanu niz drum koji je vodio
ka Krilima sokola. Do grada u koji se zaputila bilo je
bar još dan jahanja, a dva su bila iza nje. Pet od kada
je Vilija Turloka ispratila u ĉamcu. Dva od kada se,
iznenadno, oprostila od deĉurlije koju je ĉuveni junak
Juga doveo u Vrelo. Jer, baš pre dva dana joj se
obratila kraljica, Valerija Vindain. NareĊenje je bilo
više nego jasno: „Hitno, sa polovinom vojske Vrela
kreni u Veliki zbeg. Jug ne sme proći ka Obalama. Ako
treba, oruţjem odbraniti pravo starih prijatelja da se
najpre sazna Istina. Oruţjem, ako treba, braniti i naše
pravo da kroz Ohail pustimo samo dobronamerne“.
Silvija je odmah pohitala da ispuni zadatak.
Planinski venac kojim se kretala ĉas ju je terao da
primiruje konja koji je ţeleo da galopira na manjim
nizbrdicama, ĉas je morala da ga bodri, kada se peo
strminama. Staza je bila dobra, napori, meĊutim, ne
mali.
Drum koji povezuje gradove Visokog je davno
pravljen, ali redovno odrţavan. Red se znao u Ohailu,
oduvek. „Malo ĉudan red“, reći će preostala ĉetiri
kraljevstva Starog sveta, u kojima je nezamislivo da
305
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
se o najvaţnijim stvarima u drţavi i kući ţene pitaju.
Pa opet, ureĊenje Visokog unosilo je u to kraljevstvo
neobiĉan sklad i skoro svuda prisutan mir. Muškarci
nisu bili potĉinjeni, kako se to sa podsmehom
konstatovalo u ostatku Starog sveta, već svuda i uvek
ravnopravni, osim kada se donose najvaţnije odluke
za porodicu i kraljevstvo kojim vekovima vlada
porodica Vindain. A jedna odluka, doneta baš pre dva
dana, Silviju je poslala na put koji uopšte nije
priţeljkivala. Ne zbog sebe, već zbog naroda kome je
pripadala.
„Da predahnemo?“, prekinu njene misli glas
mlade devojke, takoĊe u dugoj odori sive boje, kakvu
je već vekovima jedino i nosila vojska Visokog
kraljevstva. Rilea je bila komandant Oĉiju Vrela, a Oĉi,
kako je to oduvek bilo u Ohailu, po pravilu su
sastavljane od najboljih vojnika. Oni su ĉinili straţe
gradova u miru, a jurišne jedinice u ratu.
„Mogli bismo. Staćemo na proplanku“, odgovori
Silvija Kasiopi, pa pogladi grivu konja pod sobom i
nastavi da gleda preko levog ramena. Uspon na
proplanak je poĉinjao, a njen pogled ka istoku Starog
sveta budio je sećanja na najstrašnije ratne dane. Ne
tako davne, tek pet godina stare.
Osvrnula se i videla sivu kolonu koja se
prostirala ĉitavu ligu iza nje. Neka nova vojska, mlada
mahom. Neki stari barjaci. Sivi, sa iscrtanim
plaviĉastim mlazom vode koji kulja iz zemlje. Svi su
bili iz Vrela, grada koji poĉiva na izvoru reke Ul. Svi su
se kretali ćutke, kako i dolikuje vojsci Visokog.
Kolona se pomerala skladno. U konjiĉkom delu,
po dvoje je jahalo sredinom druma. U sredini te
povorke je bila pešadija. Dve devojke, a uz ivicu
druma muškarci, mahom sa velikim, ratnim sekirama
okaĉenim o ramena. Za pojasom su svi imali po maĉ.
Ţene su nosile i lukove sa tobolcima. Iza, na samom
kraju, kao i u mnogim drugim vojnim kolonama,
306
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kretala se komora. Skladna povorka, tiha za mnoge
druge armije. Najviše jer je dobrim delom bila
sastavljena od onih koji još nisu ni priveli do kraja
svoju obuku, a kojima je marš poput ovog prvi u
ţivotu.
„Previše mladih“, pomisli Silvija, pa dopuni
sebe: „Kada bi samo bilo moguće da izbegnemo
sukob“.
Predah koji je usledio na proplanku doneo je
jedno iznenaĊenje. Tišinu tog popodneva, koja je
nastala kada se kolona zaustavila odmora radi,
preknuo je topot desetak konja koji su im išli u susret.
Konjanici su nosili barjake, takoĊe sive, samo sa
drugim znakom. Na svakom od njih su bila izvezena
po dva razdvojena braonkasta krila.
„Neko nam stiţe iz Krila sokola“, reĉe Silvija, pa
se pridiţe, a onda primeti poznato lice u sredini klina
kog su formirali konjanici.
Sa Olinom Suali je planirala da se vidi, ali tek
kada doĊe u njen grad. Nije oĉekivala da će mlada
gospodarica Krila sokola izaći njoj u susret, i to toliko
od svog dvora.
„Silvija. Neka te Dobro ĉuva“, pozdravi je ţena
od 29 leta, sišavši sa svog konja, kog prihvatiše mlade
ratnice Visokog iz pratnje Silvije Kasiopi.
„Neka ĉuva sve nas“, odgovori zapovednica
Vrela, pa priĊe i zagrli iznenadnog posetioca.
Razgovor se nastavio u šetnji, kako je Olina
poţelela. Zapovednica Vrela posla Rileu da se pobrine
za ostatak posetilaca, ukljuĉujući i Olininog vremešnog
sholara, kome ni pregata nije sakrivala borama
iscrtano skoro celo lice.
„Otkud ti ovde?“, upita je Silvija, gledajući
pravo u zelene oĉi ţene koja samo što nije navršila tri
decenije ţivota, a koja je na momente delovala kao
devojĉurak po svom pitomom izrazu lica.
„Poslušala sam svog muţa“, bi odgovor.
307
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Tvoj Cin nikako da nauĉi da više nije na
Istoku“, reĉe uz osmeh Silvija, ne ţeleći da uvredi
Olinu, već da se u tmurnom danu našali na veĉnu
temu mešovitih brakova u Ohailu, naroĉito kada su
muškarci ţenili devojke iz Visokog kraljevstva, pa je
trebalo da se priviknu na to da više nisu glavni.
„Dobar je on. Baš dobar. A i mudre reĉi ga i
dalje sluţe“, reĉe Olina, što ne izazva ĉuĊenje Silvije
Kasiopi. Upoznala je tog njenog Istoĉnjaka pre koju
godinu. Bio je posve drugaĉiji od onih koji su vojevali
uz RĊu u Velikom ratu. Smiren, mudar, do ušiju
zaljubljen u lepu ţenu koja vlada ogromnim gradom.
Neki drugi Istoĉnjaci bi gledali da se okoriste
ĉinjenicom da je Olina Suali rano ostala bez oba
roditelja, ali Cin je bio sušta suprotnost. Od kada su u
snu ubijeni Jorala i Foand Suali, Olinini roditelji, a
ubice nikada nisu pronaĊene iako se taj dogaĊaj zbio
baš pred Veliki rat, njihova ćerka je i pored tragedije
mudro vodila grad koji je vekovima bio najveće
uzgajivalište ptica. Odatle su golubovi pismonoše
prodavani gradovima širom Starog sveta, a narod
vaţio za najodaniji kraljevskoj porodici Vindain. Olina
nije dozvolila da išta poremeti taj poredak. Njen niski,
neobiĉni suprug je davao pun doprinos tom
nastojanju.
„I, šta te je posavetovao ovaj put?“
„Da porazgovaramo daleko od mog dvora“,
reĉe Olina Suali.
„Zar se na svom dvoru osećaš...“, htede da
izgovori i reĉ „nesigurno“ Silvija Kasiopi, pa se brzo
seti tragedije koja se upravo tamo desila. Novi ratovi
bili su na pomolu, to pitanje bilo je više nego suvišno,
pa se sama ispravi. „Oprosti. Htela sam da pitam, ima
li nekih posebnih razloga da ovih dana budeš sigurnija
negde drugde a ne tamo?“
„Ne. Ne brini, Silvija. Sve je kao i inaĉe. Ali,
vremena u kojima smo prosto zahtevaju oprez. Došla
308
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sam jer ţelim da znaš nešto“, reĉe pa izvadi iz svoje
haljine list papira i pruţi ga zapovednici Vrela.
Silvija je ĉitala paţljivo. Deo poruke, koju je
oĉigledno pisao neko od uhoda, posebno joj privuĉe
paţnju.
„... toga radi, duţnost mi je upozoriti da i na
našem dvoru, iako su mi imena još uvek nepoznata,
ima onih koji se raduju prevratu RĊe. I rade na
njemu.“
Te reĉi su unele dodatnu strepnju u Silvijine
misli. Izdaja nije nešto po ĉemu je Visoko kraljevstvo
bilo poznato, naroĉito ne u ozbiljnim vremenima. Ali,
previše se ĉudnih dogaĊaja desilo u kratkom vremenu
da bi se takva informacija zanemarila.
„Mislila sam da će to što Jug kreće na Obale
obeleţiti ove dane. Ali, prevrat RĊe...“, izgovori više za
sebe Silvija, sumnjajući da je tako nešto izvodljivo.
Reĉi koje je potom ĉula, ostavile su je bez
daha.
„Birila je pobegla. Javljaju mi i da je Hurg na
slobodi“, reĉe Olina.
Silvija se sledi, iako je taj prolećni dan bio
priliĉno prijatan za šetnju.
„Molim?“, upitaše njene odjednom otvorene
usne, iako se sa njih glas nije ĉuo.
Kratka šetnja završena je uz malo preostalih
detalja koje je Olina Suali znala. Ne previše.
„Eto. To je sve što je došlo do mene. Neko od
naših je pomogao Birili...“
„Sada ovo pismo koje si mi pokazala ima sve
većeg smisla“, reĉe Silvija, zamišljeno, a onda
dodade: „Misliš li da Valerija sumnja u nešto ili nekog
na svom dvoru?“
„Ne znam ništa o tome. Ali, duţnost nam je...“,
poĉe Olina, a onda ih iznenadno prekinu glas Rilee.
„Silvija! Soko!“
309
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ptica koja je jedino u Ohailu korišćena da
prenosi poruke bila je već na ruci jednog od glasnika.
Povez koji je soko imao oko glave i ukrasi iznad kandţi
jasno su ukazivali da stiţe od Vindaina. Nova Valerijina
poruka.
Silvija Kasiopi uze cedulju, peĉat od voska
prelomi svojim prstima, pa proĉita reĉi svoje kraljice.
„Krećite se dvostruko brţe. Stvari su ozbiljnije
nego što smo mislili. Vojska Juga, takoĊe. Neka vas
Dobro ĉuva. Valerija Vindain“.
„Pokret!“, viknu zapovednica Vrela. „Pokret, svi
na konje, pešaci neka udvostruĉe brzinu koraka! Nema
predaha do Krila sokola!“
Tako je i bilo. Povorka se kretala brţe nego do
tog kratkotrajnog odmora, a vidno iscrpljena, u cik
zore stigla je pred bedeme grada kojim je vladala
Olina.
„Nećemo ulaziti. Izvori pred zidinama posluţiće
nam za predah, a kada se mešine napune i ovi mladi
odmore koji sat, idemo dalje“, reĉe Silvija mladoj ţeni
koja klimnu glavom i izgovori: „Idem po moje“.
Velike, visoke kapije grada koji se prostirao
širom doline koja je presecala planinski venac Visokog
na dva dela, otvorile su se nedugo zatim. Deset hiljada
oĉiju iz Vrela gledalo je, odmarajući na uzbrdicama i
pokraj druma, kako u savršenom poretku, u ĉetama
od po 200 ljudi, izlazi vojska Krila sokola.
„Prelepo“, pomisli Silvija, zadivljena Olininom
odluĉnošću da se u delo sprovede potpuna disciplina
armije, baš za ovakve dane.
Prve su izašle Oĉi Krila sokola. Straţa koja je
imala i konje, ali i pešadiju, sa dugim helebardama
ĉija su se seĉiva sijala na jutarnjem suncu, rasporedila
se u polukrug. Iza nje, u kolonoma po ĉetvoro, ĉete
obiĉne vojske izlazile su ćutke. Silvija je gledala silne
strelce, mahom ţene. I snaţne muškarce, koji su uz
310
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ratne sekire, jedno od omiljenih oruţja kada Ohail
kreće u rat, imali za pojasom i noţeve.
Olina izjaha kroz svoju vojsku na novom konju.
Ukrašen srebrnkastim prekrivaĉem, koji je bio skoro
do zemlje, imao je i pokrov za glavu u bojama
Visokog. Gotovo da je blještao u zoru.
„Pametna devojka“, reĉe sebi Silvija Kasiopi,
gledajući najlakše uoĉljivu figuru. Baš ona joj se
pribliţi.
„Skoro 3.000 vodim. Ĉetvrtinu sam ostavila u
gradu“, reĉe Olina Suali, a onda sa Silvijom poĊe u
obilazak.
Zapovednica Vrela bila je više nego zadovoljna
onim što je videla. Nije bilo mnogo mladih u vojsci
koja je izašla kroz kapije Krila sokola, a iako je njene
iz Vrela bilo skoro dvostruko više, osećaj je odjednom
bio daleko bolji. Na kapijama se tiskao narod, mnogi
od njih prateći svoje voljene, iako je vojske bilo i iz
okolnih mesta. Delovali su dostojanstveno, priliĉno
mirno, kao što su priliĉno mirno svoj odlazak dalje
ĉekali Olinini ljudi.
Polazak je obavljen kada je odmor onih koji su
došli iz Vrela okonĉan. Zalihe vode su dopunjene, a
doruĉak obavljen gotovo usput. Uz samo dva predaha,
više zbog konja nego zbog ljudi, iza ponoći stiglo se
strmim drumom do odredišta.
Veliki zbeg. Nekada mesto jezivog skonĉavanja
hiljada ljudi iz Visokog posle zime i gladi kakva se
vekovima potom nije ponovila. U podnoţju planinskog
venca, ne samo kao uspomena na tadašnje kolone
ljudi, nikao je grad. Prostran, ali ne visokih zidina. A
njegovom zaleĊu prilazila je velika kolona vojske.
U susret im izaĊe pedesetak konjanika, svi u
sjajnim oklopima, ispod kojih su virile duge veriţnjaĉe.
Glave su štitile barbute, koje nisu odavale celinu lica,
jer se metalni deo sa ĉela spuštao do kraja nosa.
311
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Gospodarica Velikog zbega Tanja Tikril nas
šalje. Neka istupi Silvija Kasiopi“, obrati se muški glas
sa jednog konja.
Silvija izjaha napred u susret, uz Olinu sa leve,
a vernu Rileu sa desne strane.
Konjanik koji im se obrati skide barbutu sa
svoje glave, a duga ţuta kosa skliznu niz njegove
obraze na meseĉini.
„Horid Tikril vam se obraća. Moja majka me
šalje da vas uvedem na dvor. PoĊimo odmah“,
izgovori dvadesetogodišnjak ĉije usne zaćutaše posle
toga.
Silvija ga osmotri tako ponosnog što izvršava
nareĊenje ţene koju nije previše cenila. Nalik majci,
ĉije je zadivljujuće upravljanje od Velikog zbega
stvorilo gotovo najimućniji grad Ohaila, i Horid je bio
pun sebe u svakom svom pokretu. Silvija je znala da
je vernost Tanje Tikril izuzetna kada ona ima neku
korist od toga, ne baš i bespogovorna u drugim
situacijama. Srećom, ovo su bili dani kada se odanost
kraljici najlakše dokazivala baš u Velikom zbegu, jer
se njenim zidinama pribliţavala vojska Juga.
„Znamo mi put. Poruĉi joj da imamo mnogo
posla i izvan zidina. Prenoći ćemo, ali ne baš uskoro.
Neka pošalje stolare, neka doĊu i drvodelje, neka ih
pošalje sve koje ima“, zapovediĉkim glasom reĉe
zapovednica Vrela.
Mladić pred njom se zbuni. Nije oĉekivao
nikakvo protivljenje, naroĉito ne iza ponoći i naroĉito
ne od gostiju koje je umor stizao. Ali, nije imao kud.
„Dobro...“, bi sve što reĉe Horid, pomalo
posramljeno, a pomalo besno što ni u tako bezazlenoj
situaciji nije bio glavni kakvog su ga spremali da bude.
„Silvija“, pozva je Olina, pa nastavi: „Nisu ovo
dani, a ni noći, da pokazujemo šta mislimo o Tanjinim
pretenzijama. Sad smo svi u ovome. Jug nam je pred
zidinama“.
312
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Nemam ja ništa protiv nje ili njenog muţa sa
Juga. Neka spletkare ona i Hort o svom većem uĉešću
u vlasti kako ţele, ali će o tome šta vojska radi
odluĉivati ova moja glava, a ne glave Tikrila. Dok
Valerija ne odluĉi drugaĉije“, reĉe Silvija Kasiopi pa
izdade naredbe Rilei.
„Daske nam trebaju. Mnogo dasaka. Neka ţene
i devojke odmore, ova je noć za muške ruke“, bi
naredba koju je njena verna pomoćnica itekako
razumela.
Za tili ĉas, nedugo posle odlaska odbora za
doĉek, sa zadnje kapije grada poĉeše da izlaze ljudi.
Mahom pospani, ali uţurbani. I stari i mladi, i majstori
i njihovi šegrti. Nekoliko stotina ih se okupilo za manje
od sat vremena, a noć se polako razvijala nad ĉitavim
tim krajem. Samo su hiljade baklji osvetljavale rub
šumarka u kome su se ĉuli brojni glasovi i udarci
sekirama. Silviji i Olini odjednom priĊe par, sjahavši sa
svojih konja koje pridrţaše mlade štitonoše iz Krila
sokola.
„O, lepog li iznenaĊenja. Sorisa, drago mi je da
vidim tebe“, pozdravi Silvija Kasiopi najstarije dete
Tanje Tikril. „I tvog muţa, naravno. Dobro neka je sa
tobom uvek“, oslovi Darga, krupnog ĉoveka odraslog
na Severu, koji je iz Luke foka stigao ne bi li po
završetku rata oţenio sada već 28-godišnju ćerku
vladarke Velikog zbega.
Silvija ih je već dugo baš volela. Sorisu zbog
odanosti dvoru Vindaina, a njenog muţa zbog
otvorenosti i iskrenosti. Bili su sušta suprotnost Tanji
Tikril.
„Nismo hteli da sve radite sami. Mada, moja
majka o tome ništa ne zna“, nasmejano otpozdravi
Sorisa, pa glavom pokaza svojim ljudima: „Pridruţite
se stolarima. Stiţemo i nas dvoje uskoro“.
313
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Silvija je sa osmehom ispratila i kratak
razgovor sa njom i Dargom, i njihov odlazak da
pripremaju drva za ono što sledi.
A sledila je zora. Priliĉno sveţa, iako bez kiše
na tom mestu i pored silnih groznih oblaka koji su se
nadvijali istoĉno odatle. Nevreme koje je zahvatilo
obliţnje krajeve još nije stiglo do Velikog zbega. Ali,
oluja Juga koja se spremala jeste.
Pripreme su bile gotove baš kada se Silvija,
koja samo što je odremala tri ili ĉetiri sata, rasani u
svom šatoru. Ĉim je uzjahala i krenula oko zidina do
glavne kapije, pridruţi joj se ĉitava svita koja je
odande izjahala. Predvodio ju je Tanjin muţ, Hort, ĉije
poreklo sa Juga mnogima u tim trenucima nije bilo baš
milo.
„Silvija“, pozdravi je on bez dodatnih reĉi, pa
nastavi: „Oĉekivali smo te na dvoru noćas. Ne znam
ĉemu ta tvoja svojeglavost, mogla si da se odmoriš u
krevetu, ne na zemlji, pa da u miru ovog dana
uradimo šta si zamislila. Ako je vredno tolikog truda“,
reĉe Hort Tikril ne baš prijatnim glasom, potcenjujući i
tada, baš kao i ranije, nastojanja zapovednice Vrela.
„Zdravo da si, Horte“, odgovori mu ona. „O
tome da li je sve ovo od noćas bilo potrebno proceniće
dan koji je pred nama. A da li će biti miran, nisam
tako sigurna“, reĉe pa cimnu glavom u pravcu iza
Hortovih leĊa.
A tamo, na brdašcu koje je nekoliko liga bilo
udaljeno, videli su se barjaci. Svega nekoliko, u
rukama desetak vojnika. Zeleni barjaci Juga.
Hortovo lice umalo posta iste boje. Uopšte nije
oĉekivao da je Boar Zant već stigao do grada kojim je
upravljao sa svojom ţenom.
Vreva koja je tad poĉela da se odvija baš uz
same zidine Velikog zbega nije se mnogo sviĊala
Silviji. Zato naredi tišinu, a od Horta zatraţi dve stvari.
Da se sa svojom svitom i skoro celom konjicom
314
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
povuĉe unutar bedema, te da joj na raspolaganje stavi
ĉetiri komandira vojske koja je poĉela da izlazi kroz
dve odvojene a zlatom nedavno optoĉene kapije
grada.
Nije prošlo mnogo, a borci Visokog formirirali
su svoje redove priliĉno daleko od zidina, baš kao što
im je zapovednica Vrela naredila. Ubrzo joj se pridruţi
i ĉetvoro Oĉiju iz Velikog zbega, pravo iz izvidnice.
„Budite kratki i budite precizni“, reĉe im, a
jedan od njih izgovori „Haland sam“, te posle tog
kratkog predstavljanja isuĉe svoj maĉ sporo i na
zemlji povuĉe crtu.
„Ako smo ova linija mi, onda su ovo oni“, poĉe
da iscrtava nove linije i pojašnjava.
„Ima ih bar 15.000 koliko smo mogli da vidimo.
Dakle, po brojnosti za ĉetvrtinu su jaĉi. Znajući Jug,
konjica će ići u pet ili šest ešalona. Koliko god,
formiraće linije za najmanje dva talasa napada. Tik iza
konjice, u sredini, kralj“, izgovori Haland, pa nacrta
petougaonik, ţeleći da tako predstavi krunu Boara
Zanta. Bez da ga iko prekida, nastavi:
„Ljudi koje tamo imam javljaju mi da je i mladi
Baladar Zant krenuo u ovaj pohod. Otac će mu
poveriti jedno krilo pešadije. Drugo će voditi Leo. Leo
Rerpli, najstariji sin Lesa, gospodara Ratarskog trga.
Znate ga sa turnira, mlad je bio na koncu Velikog rata,
ali je stasao u beskompromisnog voĊu“, nastavi da
priĉa izvidnik Visokog, iscrtavajući iza linija kojima je
predstavio konjicu neke nove, za pešadiju. Onda
zastade, pa opet docrta sliĉno.
„Strelaca imaju bar tri hiljade. Moţda ĉak i više.
Zapovednik vojske Krika, onaj snaţni Bitir, biće
zaduţen za jednu polovinu. Drugu će voditi Hink.
Lepuškasti sin Halda Mikonisa, gospodara Kapljice.
Strašan lovac, sa lukom vrlo vešt. Mada... oni njihovi
dugi lukovi Juga... oni su mnogo opasniji od njegove
315
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
preciznosti. A dugih lukova je skoro dve trećine meĊu
strelcima“.
Ţamor koji je nastao oko Silvije zbog tolikog
broja dugih lukova prekinu Rilea.
„Šta je sa Jornijevcima iz Larme? Šta je sa
Gušterima Zunda Gosoma iz Stopala?“
Izvidnik Ohaila podiţe ramena pa ih spusti.
„Jornijevaca... nema“.
„Kako nema?“, upita Silvija, potpuno zbunjena
odsustvom elitne vojske Juga.
„Nema. Nikog od njih tri hiljade nismo videli.
Moji ljudi mi kaţu da je došlo do neke svaĊe u Larmi,
detalje ne znam. Ali, znam da Jornijevci nisu došli sa
ovom kolonom. Gušteri su, meĊutim, tu. I, priznaću,
malo nas je iznenadilo što je ih skoro hiljadu, ali...
znate Zunda, taj stari ocelut ne sedi skrštenih šapa u
svojim Stopalima ni kada su mirni dani“.
Silviji se neobiĉno svidelo što na bojnom polju
neće videti Jornijevce. Njihova besprekorna formacija,
uveţbanost i suluda hrabrost, mnoge mlade vojnike
Visokog bi uzdrmali i samim pogledom na tu armiju.
Ali, hiljadu Guštera, spretnih, za borbu viĉnih a
naroĉito mimo prostranog bojnog polja, nije oĉekivala.
„Hiljadu Guštera? Ako ih je stvarno toliko, Zant
će ih podeliti u dve grupe, ti momci ne ratuju kao
gomila, već kao grupe za iznenaĊenja. Ko je još od
Boarovih zapovednika tamo?“, upita izvidnika.
„Leov brat, mladi Enrik Rerpli, srednji sin
gospodara Ratarskog trga. Mladić, dobrog oka za
strele, još boljeg za ţene. Kaţu da nema boljeg plivaĉa
od njega u ĉitavom kraljevstvu“, nastavi Haland, pa
izazva smeh Rilee koja dobaci „Baš će mu plivanje sad
dobro doći“.
Nasmejaše se i ostali, prekinuvši tako ozbiljnost
razgovora. Ali, samo na tren, jer Haland nastavi:
316
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Tu je još i Vilijam, on vodi Guštere. Ostatak
vojske Juga je odseĉen od ovih trupa, poplave im nisu
dale da se spoje gore, mnogo severnije od nas“.
Silvija sve sasluša, pa vrlo brzo izdade
naredbe.
„Uskoro će već neko iz grada odneti poruku
Zantu da ovuda, niti kroz Ohail neće proći. Kraljica je
to već uveliko naredila. A vi...“, pogleda zapovednike
oko sebe i nastavi:
„Ostavite po hiljadu ljudi boĉno iza grada, da
spreĉimo kakva iznenaĊenja. Ovaj deo konjice koji je
sa nama hoću da mi nestane sa oĉiju. Neka tamo
budu, skroz izvan ovog polja. Ako Gušteri nešto
spremaju iz šume ili preko reke, da i mi njih neĉim
neoĉekivanim poĉastimo. Ostali, znate šta vam je
ĉiniti“, reĉe Silvija, pa uzjaha konja i ode pred vojsku
Visokog koja je formirala svoje duge redove skoro pola
lige ispred zidina Velikog zbega.
Nepunih deset hiljada je stajalo pred njom, jer
im se pridruţiše i svi koji su oruţje poneli iz grada
pred kojim su bili. Ostatak je pošao iza, kako bi ĉuvao
reku sa jedne strane, a šumarke sa druge.
„Neki mladi se pitaju zašto nismo lepo iza
bedema, makar i onako niskih, a ne ovoliko daleko od
njih, da ni zaštitu sa kula nemamo“, konstatova sa
svog konja Olina posle obilaska trupa.
„Zato što bi nas vojska Juga onda, tako
nepomiĉne, zaobišla i nastavila kroz naše kraljevstvo.
A naše nije da sada samo branimo svoje gradove, već
branimo staro prijateljstvo i pravo da se sazna Istina“,
bi odgovor.
Nije prošlo mnogo, a na brdašcu na kome su
isprva bili pa nestali zeleni barjaci, pojaviše se
konjanici. Pa pešadija. Pa sve više i više ljudi.
„Jug je stigao“, reĉe sebi i uzdahnu Silvija,
nadajući se da bitke neće biti. Ni tada, ni posle.
317
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Iz desne kapije Velikog zbega u tom trenutku
izjaha sivi konjanik.
„Glasnik“, poĉeše da komentarišu vojnici
Ohaila, ĉekajući nestrpljivo odgovor Boara Zanta.
Stigao je i pre nego što se mladić u sivoj odori vratio
skroz do mesta odakle je pošao. Sa brdašca je
zagrmelo „Zant! Zant! Zant!“, a vojska Juga poĉela je
da se rasporeĊuje levo i desno, iza konjanika meĊu
kojima je, zasigurno, stajao i sam kralj Juga.
„I nije dugo trajao“, pomisli Silvija na mir, pa
od mladog štitonoše uze svoje dugo koplje i podiţe ga
visoko iznad glave. Tajac nastupi pred zidinama
Velikog zbega.
„Vojsko Ohaila! Sila koja je preda nama za nas
ne mari. Njima nije sveta istina, koja je i nama
neznana. Njih vodi bes. A u tom besu pregaziće vaša
polja, zapaliće vaše kuće i vaše gradove. Oni nas više
ne smatraju ljudima. Smatraju nas preprekom koju
treba pregaziti kopitama na putu ka Obalama“, reĉe
Silvija, pa poĉe da jaše ispred armije, nastavljajući da
govori: „Vojsko! Naša kraljica od nas ima samo jedan
zadatak. Samo jedan! Da niko... baš niko ko nije
dobronameran ne proĊe mimo nas. Zato, ako ko poloţi
oruţje pred vama, poštedite ga. Za ostale...“, izgovori,
pa zastade kratko. A onda zagrme:
„Za ostale nema milosti. Ohail!“, viknu Silvija
jašući sve brţe pred vojskom, a ona joj odgovori istim
pokliĉem.
„Ohail! Ohail!“, odjekivalo je iz hiljada grla pred
zidinama Velikog zbega, i to kada je vojska Juga,
taĉno kao što je Haland iscrtao, sa konjicom napred, a
strelcima pozadi, poĉela da se spušta niz obronke
brdašca. Bitka je poĉinjala, baš kada i novi dan.
Silvija je bacila pogled na zidine iza sebe.
Strelci su se već bili rasporedili svuda po niskim
bedemima i sedam kula. Drţeli su lukove uz svoj bok,
ali lica više nisu mogla da im se vide zbog udaljenosti.
318
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Projahala je kroz prve redove pešadije Visokog,
jedine koja je i bila oko nje, i stala po sredini. Tada se
obrati Olini:
„Povuci se unutra. Sad će kiša“.
„Kiša?“, reĉe mlada gospodarica Krila sokola,
bacivši pogled ka sivkastom nebu, na kome kišnih
oblaka još uvek nije bilo nad samim Velikim zbegom.
„Brţe“, odgovori Silvija, a Olina je posluša i
obode konja baš kada je nebo postalo crno.
Hiljade strela letelo je ka vojsci Visokog. Iako
je do sudara dve armije, nadiruće i one koja se
branila, ostalo nešto više od 1.000 stopa, dugi lukovi
Juga radili su svoj posao. Napravljeni od tisovine, sa
strunama ne samo od upredenih konjskih dlaka, već i
od svile, koristili su svoju najveću prednost. Domet. A
on je bio dvostruko veći od uobiĉajenih lukova,
napravljenih od javorovog drveta, a ĉesto i sa
strunama od ţivotinjskih creva. Nebo se, baš zbog
dugih lukova, zacrnelo. Oblak smrti dostigao je svoju
najveću taĉku, a onda u sporom luku poĉeo da pada.
„Sada!“, povika Silvija, jedina koja je uz ĉetiri
zapovednika i Rileu pred zidinama Velikog zbega bila
na konju. Ĉim je izgovorila to, pred njenim lepotanom,
i pred svim ĉetama, svoje iznenaĊenje neprijatelju
poĉele su da prireĊuju stotine muških šaka. Hvatale su
male ruĉke u travi i podizale daske spojene u velike
ploĉe. Svaka od njih bila je dugaĉka bar trideset
stopa, a široka upola manje. Na boĉnim ivicama drugi
vojnici odmah su podmetali uzane daske, praveći tako
drţaĉe za ono što su postali ogromni, ukoso
postavljeni štitovi. Ĉitava vojska Ohaila sakrila se iza
stotina takvih, pribivši se uz daske koje su im bile
jedina zaštita od crnog oblaka koji je bio sve bliţe. I
bliţe.
Sve jedinice Visokog, rasporeĊene u male ĉete
od po ĉetrdesetak ljudi, a razmaknute po tridesetak
319
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
stopa, zakriliše se neobiĉnim ploĉama. Strele su
udarile baš po njima.
Tupkanje metalnih vrhova po daskama, njihovo
zarivanje, bilo je kao grmljavina. Hiljade strela je palo
gotovo u trenu, a tek desetak našlo je svoj put do
nezaštićenog dela tela, najĉešće stopala i šake. Poneki
vrisak prekinuo je tišinu.
„Prerani posao za sholare“, pomisli na ranjene
Silvija, pa se na konju pomeri pokraj svog velikog štita
i osmotri bojno polje pred sobom.
Vojska Juga koja je marširala iza svoje konjice
zastala je istog trena. Zbunjeni ljudi zelenih barjaka i
znamenja gledali su u velike drvene štitove koji su
odbili prvi napad sa lakoćom. Silvija tada skroz izjaha
pokraj svoje zaštite, pomisli uz kratki osmeh „Dobro
došli u Ohail“, a onda se prodra:
„Ulja! Smola! Hitro!“
NajmlaĊi ĉlanovi vojske Visokog tada istrĉaše
ispod svojih ploĉa, noseći kofe i neupaljene baklje.
Tkanine koje su bile povezane za vrhove tih štapova,
mladići i devojke umakali su što u ulja, što u smolu. A
onda, gotovo u istom trenu, prelazili preko hiljada
zabijenih strela, gledajući da ne umaţu previše same
štitove od dasaka. Iz dugih lukova Juga, koji ostaše na
hiljadu stopa udaljenosti, poletele su nove strele. I to
neposredno pred strahoviti juriš konjice Juga.
„Dobar plan Boare. Dobar“, pomisli Silvija,
shvatajući da će strele pasti po vojsci Visokog
neposredno pred udar konjice. Ali, imala je i ona plan.
„Baklje, brzo! Baklje!“, vikali su za Silvijom
zapovednici ĉeta, a mladići i devojke sa upaljenim
buktinjama protrĉaše pokraj velikih drvenih štitova
paleći zabijene strele u jednom trenu. Već u sledećem
bili su iza ploĉa, koje su polako ali sve više plametele.
„Sad treba izdrţati“, reĉe Silvija, pa sa konjem
koji je pod njom njištao opet stade u zaklon. Dim se
320
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
polako dizao sa svakog ogromnog drvenog štita, a
topot konjice ĉuo se sve jaĉe i jaĉe. I sve bliţe.
Odjednom, novi udar strela dolete na odbranu
koja je stajala udaljena od grada. I opet taj udar bi
zaustavljen kao i prvi. Kada se više kuckanje
dalekometnih hitaca nije ĉulo, a sve strele drugog
talasa pale, Silvija podiţe svoje koplje iznad glave i
viknu reĉ od koje zaigra srce svakom vojniku Visokog.
„Ohaaaaiiiiil!“
Baš tada, konjica Juga je sa isukanim
maĉevima i kopljima stigla do prvih linija odbrane.
Nemogavši da izvede gaţenje velikih štitova, jer su
plamteli, konjanici napraviše klinove kako bi prošli
kroz tridesetak stopa široke prolaze izmeĊu ukoso
drţanih ploĉa. I, baš kad su prvi konji prošli, ĉak i pre
nego što su ratnici na njima mogli da vide vojsku koja
se skrivala iza drvene zaštite, zaĉu se još jedno
Silvijino: „Ohaaaiiiiil!“
Lanci se odjednom zategnuše izmeĊu svake
ĉete, a desetine snaţnih ruku podiţe ih taman toliko
da se prvi konji o njih sapletu.
Stotine ih je palo u istom trenu, a ostali
ĉetvoronošci, uplašeni i time ali i vatrom, ustkunuše.
Njišteći, odmakoše se nazad i u stranu, ne slušajući
naredbe onih koji su ih jahali.
Ti konji i njihovi jahaĉi su i najgore prošli. Jer,
na treće Silvijino „Ohaaaaiiiil!“ plamteći štitovi su se
po prvi put pokrenuli od svog podizanja.
I to u suprotnom pravcu.
Na mnoge konje koji su poskakivali u mestu,
iza onih koji su bili sapleteni, padoše drvene ploĉe, sa
uţarenim strelama koje su gorele natopljene smolom i
uljem. Njištanje je bilo uţasano. I vrištanje onih na
koje se sruĉiše velike ratne sekire Visokog. Od prvog
reda konjice Juga skoro da ništa nije ostalo. Gotovo u
trenu.
U sledećem je već poĉinjao drugi nalet.
321
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Povlaĉenje, brzo!“, prodra se Silvija, a njenu
komandu preneše i svi zapovednici ĉeta. I, odjednom,
armija u sivom okrenu leĊa konjici koja se pribliţavala
u punom trku, pa poĉe da beţi ka Velikom zbegu.
I, baš kada je razdaljina postala svega dve do
tri stotine stopa, a toliko je i branioce delilo od
bedema, novi tamni oblak razdvoji nebo i vojske.
Samo, taj oblak je poleteo sa zidina.
Vojska Ohaila nastavi da trĉi još malo, a onda
se po komandi zaustavi, okrenu i formira polukrug:
muškarci
su
stali
taĉno
naspram
nadirućeg
neprijatelja, a dva boĉna dela, sastavljena od ţena, u
ţurbi su se postavljala skoro pa ukoso u odnosu na
frontalni sudar. Po konjici Juga baš tada pade više od
dve hiljade strela.
Redovi napadaĉa odjekivali su njištanjem i
kricima, ali njihov veliki nalet nije zaustavljen. Konji
su, prošavši izmeĊu zapaljenih drvenih ploĉa, jurili
pravo napred, i to na vojsku koja je bila goloruka.
Sekire su i dalje bile okaĉene o ramena, maĉevi su i
dalje bili u koricama.
„Lak plen“, mora da je bila misao konjanika
Juga u tom trenu. Ali, baš pred njihov susret sa
vojskom Visokog, ljudi u sivom odjednom podigoše
koplja i helebarde koji su ih tu, na tlu, ĉekali.
Po prvi put je hrabra armija Ohaila pred Velikim
zbegom osetila svu silinu udara konjice Juga. Vrhovi
oštrica se zariše, što u jahaĉe, što u konje, a zbijene
hiljade ratnika u sivim odorama uz prve i to priliĉne
ţrtve zaustaviše trk neprijatelja. Ne i njegovo
nastojanje da se kroz krv probije dalje.
Maĉevi i sekire udarale su po konjanicima,
seĉiva su odozgo pokušavala i uspevala da uzvrate.
Krv je liptala sa raseĉenih lica i odseĉenih udova, a na
zaustavljenu konjicu, sa boĉnih strana, uz ţenske
povike sjuriše se devojke sa isukanim oštricama. Bitka
kao da je tek tada i poĉela.
322
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Silvija je sa svog konja gledala ĉas u ono što
joj se odvija pred oĉima, ĉas u daljinu, gde je iza
strelama pokošenih napadaĉa i njihovih konja, u
laganom trku dolazila pešadija Juga. Pogledom u
desno primeti kako gotovo bezosećajni Leo Rerpli sa
svog konja predvodi pešake koji su išli za njim. Skroz
levo uoĉi mladog Baladara Zanta, koji je vitlao svojim
maĉem. Videvši princa Juga, uzdahnu, a onda se desi
nešto potpuno neoĉekivano. Novi zvuk. Glasniji od
sudara metala. Glasniji od urlika i krika. Jedno dugo,
tako zaboravljeno, a tako glasno:
„Huuuuuuuuuuu!“
Sem onih koji su bili u sredini krvave borbe, u
kojoj su pod modrim nebom sevala seĉiva, a krv
liptala po zelenim i sivim odorama, svi ostali su stali.
Novi urlik se prolomi tom poljanom pred zidinama
Visokog zbega.
„Haaaaaaaaaaa!“
Tada su već svi zastali, osim nekoliko desetina
duela koji su se nastavljali do neĉije smrti. Silvijin konj
kao da je poskoĉio kad i njeno srce, i to ĉim je
okrenula pogled skroz u desno.
Gotovo niotkud, mimo svih oĉekivanja, sa te
strane bojnog polja, pravo ka središtu bitke kretalo se
više od 3.000 ljudi. U savršenom poretku. Trĉeći. A
kao da su lebdeli, kao jedan.
Tri hiljade ratnika, sa kopljima srednje duţine u
rukama, a kratkim maĉevima za pojasom. Tri
neoĉekivane hiljade, sa ĉetvrtastim štitovima koji su,
kao u slavnim priĉama iz Velikog rata, pokrivali telo od
sredine butine do vrha grudi.
„Jornijevci!“, shvati Silvija, do tada više nego
zadovoljna kako se bitka odvijala, ali u tom trenutku
potpuno šokirana.
Ono što je sledeće ĉula, gledajući kako sveţi,
ĉuveni vojnici Denija Jornija marširaju ĉak i dok se ĉini
da trĉe, šokiralo joj je kao nikada ništa pre toga.
323
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Podigavši svoja koplja visoko iznad glava kada
su bili na petstotinak stopa od mesta sukoba,
Jornijevci iznenadno poĉeše da šire svoju kolonu – i
skreću ka pešadiji Juga, viknuvši svi kao jedan:
„Oooooooooo... hail!“
324
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Sabedorija
Duk Metalni je tog jutra, posle zajedniĉkog
obroka u velikoj trpezariji, prošetao dvorištem
Sabedorije. Bio je zagledan malo u mladu travu koja
se promaljala tu i tamo po poploĉnim stazama, a malo
ka osunĉanom nebu. Na njemu je bilo samo nekoliko, i
to vrlo belih oblaĉaka, poput njegove kratke,
kovrdţave sede kose. Za jednog 50-godišnjaka velikog
trbuha kretao se priliĉno brzo.
„Kuda tako ţuriš?“, upita ga sa konja drugi
naĉelnik grada-škole, Cint Vatreni.
„Da odmenim neke koji bi da jašu, umesto da
rade svoj posao“, promrlja gotovo besno Duk. Ali, Duk
je retko kada bio mrzovoljan, još reĊe besan, pa je
njegov sagovornik vrlo lako shvatio da je to samo
jedno od dobornamernih gunĊanja naĉelnika Metalnih.
„Obaveze zovu. Do drugog mraka se vraćam“,
odgovori konjanik, a Duk frknu u stilu „znam“, poţele
mu srećan put i da ga Dobro prati, ali je to uĉinio kada
je već okrenuo pogled i nastavio da prolazi pokraj
štala.
U ogromnom dvorištu koje je ĉinilo savršeni
krug, pedesetogodišnji sholar se zaustavi ĉaskom
pokraj ulaza u spavaonice, reĉe mladom nastojniku da
dvojicu koji su izbegli doruĉak zbog uspavanosti ĉeka
dodatna nastava i posle veĉere, pa produţi dalje.
Prošavši pokraj Trećeg bunara i kapele koja je bila
jedna od izdvojenih zgrada u dvorištu, pope se uz
nekoliko stepenika ka uĉinioci.
Unutra su već bili mladići sa prve godine.
Njegovih tridesetak novih Metalnih. Budućih Metalnih.
I pored toga što ih je vrlo brzo sve popamtio od
jesenjeg poĉetka ove Godine predavanja, gotovo pa
jubilarne 890. od kada u Sabedoriji postoji pet
razliĉitih redova, trudio se da im ne stavlja do znanja
da je ponosan na ono što su već pokazali. Pred njima
325
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
je bilo još ĉetiri i po godine uĉenja, a i svakodnevnih
obaveza.
„Mir, deco“, reĉe kada uĊe u okruglu salu u
kojoj su njegovi Ċaci sedeli u dva reda u krug
poreĊanih stolica. Prošavši u sredinu, baš kada su se
svi skrasili, uĊe za svoju katedru, sede da upiše
uvodne podatke o ĉasu u Dnevnik Metalnih, pa okrenu
pešĉani sat.
Baš tada se uspravio, onako krupan, okrećući
se polako unutar stola koji ga je okruţivao, kakve su i
sve katedre u Sabedoriji.
„Brojevi. Ovih pola sata će vam posluţiti da o
njima nauĉite... nešto neobiĉno“.
Tada primeti podignutu ruku mladog Lurije.
„Reci, dugajlijo.“
„Brojevi ne mogu da budu neobiĉni. Oni su
jednostavni i sluţe jednostavnim stvarima. A i
jednostavna im je upotreba. Takva i treba da bude, jer
treba da pojednostave ĉoveku ţivot“.
Ostali mladi sholari tiho su po stoĉićima ispred
sebe udarali donjim delom šake po drvetu, dajući do
znanja da se slaţu sa govornikom, kako se to u
Sabedoriji jedino i radilo, bez ikakve buke i glasnih
komentara.
„Hm. Ko te to nauĉio?“
„Tako kaţe uĉitelj Pilor“, odgovori mladić.
„Više veruješ tom matorom Vatrenom nego
svom naĉelniku?!“, zbuni se i sam Duk, pa htede da
izaĊe iz katedre, ali se previše ukoso pokrenu te mu
stomak zakaĉi deo stola. Smeh prisutnih bio je
neminovan.
„Hajdemo ovako. Kaţi ti meni, kako ćeš, jednog
dana kada budeš sluţio na nekom dvoru, a nastaviš li
da slušaš Cinta, Pilora i njihov red više nego svoj
sopstveni, sluţićeš kao Lurija Vatreni... Kaţi ti meni,
kako ćeš na tvom dvoru najlakše da objasniš nekoj
326
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
sedmogodišnjoj ćerki vladara kako se mnoţi sa
devet?“
„Pa... To je lako. Daću joj najpre da nauĉi
tablicu“, odgovori dugokosi i dugonogi mršavko.
„Hm. Po tebi, u ţivotu sve treba da se nauĉi
napamet. Jesi li bar ti nauĉio, Metalni si ili Vatreni?“,
izgovori Duk, pa sad on pridobi smeh ostalih Ċaka. A
onda nastavi da govori.
„Vidiš, Lurija... Kada si se javio za reĉ, dao si
već pola odgovora na pitanje koliko je devet puta
šest“.
Deĉak nastavi da ćuti, jer mu ništa i nije bilo
jasno od onoga što je upravo ĉuo.
„Upamti sad ovo: kada uĉiš mališane da mnoţe
sa devet, nauĉi ih da to rade uz pomoć prstiju“, reĉe
Duk Metalni.
„Kako sa prstima, pa... njih je samo deset,
kako da prikaţem... na primer, 81?!“, ĉudio se Ċak.
„Evo ovako“, reĉe Duk, i pojasni:
„Kada treba da mnoţe sa devet, deci slobodno
recite da zaborave tablicu i neka samo ispruţe svih
deset prstiju. Skroz levo im je prvi prst, tako ih nauĉi,
dakle mali prst leve šake im je prvi, a skroz desno je
deseti. Da, tako dok gledaš svoje prste, mali prst
desne šake je poslednji, deseti. I, tu poĉinje ĉudesni
deo brojeva: Kada treba da pomnoţe sa devet neki
broj, neka prst koji nosi taj broj - saviju, gledajući s
leva. Dakle, ako mnoţe sa šest, neka saviju palac
desne ruke, jer je on šesti kada kreneš da brojiš prste
od levog malog prsta, zar ne? A rezultat se
jednostavno ĉita: Broj ispruţenih prstiju do savijenog
je rezultat u desetinama, a desno je rezultat u
jedinicama“.
Svi Ċaci tada, kao po komandi, ispruţiše svoje
dlanove i zagledaše se u njih, ţeleći da provere
teoriju. I Lurija odbroja skoro naglas, gledajući mali
prst leve ruke, pa domali, pa srednji, pa kaţiprst, pa
327
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
palac, a onda, došavši do šestog prsta u tom brojanju,
savi palac desne ruke. I, kao i svima, levo mu osta pet
ispruţenih prstiju – a desno ĉetiri.
„54! Stvarno je 54!“, uzviknu sa oduševljenjem
dugajlija.
Svi Ċaci, neki pre, neki koji tren kasnije, poĉeše
da udaraju šakom o sto od uzbuĊenja zbog trika koji
su nauĉili. Neki su to radili, a da nisu ni ispravili palac.
Ostatak ĉasa su proveli proveravajući teoriju.
Duk ih je ispitivao velikom brzinom, krećući se po
unutrašnjem krugu.
„Devet puta osam!“
Mladić pred njim je savio osmi prst, srednji na
desnoj šaci, a onda, prebrojavši sedam prstiju levo i
dva desno od savijenog, oduševljeno izgovarao „Sed...
Sedamdeset dva!“.
Ĉas je vrlo brzo bio gotov, a nasmejane
Metalne ispratio je smehom kroz svoj nos, da ne
primete koliko mu je bilo drago što su nauĉili da i
brojevi itekako mogu biti neobiĉni.
Na red je došao prvi odmor, a tih dvadesetak
minuta Duk reši da provede u odlasku do podzemne,
ogromne biblioteke Sabedorije. Sledio je ĉas iz Tajni
uma, na kome bi Cinta Vatrenog morao da odmeni,
kad je već poslom odjahao.
„Tajne uma... Uvek sam voleo ta predavanja“,
nasmeja se sada već primetno Duk Metalni. Samo, taj
osmeh nije imao ko da vidi, jer su njegovi mladi Ċaci
već jurnuli napolje, a on se kretao polako. Do novog
ĉasa ostalo je sasvim dovoljno vremena.
Prolaskom izmeĊu manjih baraka, u kojima se,
kako kojoj, ĉuvala raznorazna oprema, oruĊe, a u
nekima i odgajale retke biljke, Duk se naĊe pred
pragom ĉija se sredina priliĉno izlizala. Iako od tvrdog
kamena, prag posle kog su sledile stepenice ka
podzemnoj biblioteci, toliko puta je osetio stopala na
sebi, da je pravo ĉudo da je samo u dva navrata
328
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
menjan
tokom
skoro
hiljadugodišnje
istorije
Sabedorije.
Odmah pokraj vrata, u malom predvorju ne
većem od dvanaest puta devet stopa, za svojim malim
stolom sedeo je starac koji je, iako budan, delovao
kao da spava.
„Ulivine... Dobro neka te ĉuva“, pozdravi
nastojnika biblioteke šef ogranka Metalnih.
„O, Duk... To si ti. Nisam oĉekivao nikoga sada,
pa se trgoh. Nešto se zaĉitao. Već prošao prvi ĉas?“,
upita starac koji se bliţio skoro stotom letu, bar po
izgledu, a svoju godinu roĊenja nije hteo da otkriva
„klincima“ koji su nastojnici sholarskih redova.
„Prošao, Ulivine. Prošao. Šta je pola sata sa
ovom novom deĉurlijom? Proleti kao tren“, odgovori
Duk.
„Proleti i ţivot kao tren, mladiću...“, reĉe Ulivin,
pa uzdahnu. A onda dodade. „Već proĊe više od pola
meseca kako stavismo Daruniusa pod zemlju, a meni
kao da je tek nedavno po prvi put kroĉio u
Sabedoriju“.
Uzdahnu i Duk Metalni. Starog Daruniusa je
voleo više od bilo kog drugog. Podsećanje na taj
gubitak uopšte nije oĉekivao tog lepog prolećnog
jutra. A i do izbora novog velikog sholara, upravnika
škole, ostalo je još dosta vremena. Mišljenja
nekadašnjih uĉenika tek su poĉela da pristiţu, ptice su
doletale svakog dana, ali nekako sporo.
„Došlo mu je vreme. Nije bio baš mlad“, poĉe
više da teši sebe Duk, a onda primeti Ulivina kako
podiţe obrvu i gotovo stegnu izborane usne, ne slaţući
se sa priĉom o mladosti i starosti.
„Da... Nego, treba mi nešto od stare literature.
Da se posluţim sam, uskoro ću na ĉas?“, prekide na
tren neprijatnu scenu nastojnik reda Metalnih.
329
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ulivin se pridiţe polako, oslanjajući se delom na
svoj štap, delom na stolicu. Tek kada se uspravi,
odgovori.
„Uzmi. Upiši samo. Odoh do trpezarije po neko
voće, pa do svoje sobe. Papire sam ostavio tamo“,
reĉe stari bibliotekar, vešto koristeći reĉi koje će
odmeniti „zaboravio“.
„Ako, ako... Samo ti polako. Ionako ti niko neće
svraćati do popodeva“, reĉe uz blagi osmeh Duk, ali ne
saĉeka dugo na nove reĉi.
„Svraćati? Ne. Osim ako se još neko od uĉitelja
ne seti usred ĉasova da mu, za ĉasove, trebaju i neke
knjige“, reĉe bibliotekar pomalo šaljivim glasom.
Stari Ulivin polako prebaci nogu preko praga,
okrenu se, osmehnu svom nekadašnjem Ċaku, pa
zakoraĉi dalje ka dvorištu, a Duk, nasmejanih usana,
mahnu glavom levo-desno, pa se spusti niz stepenice.
Hiljadugodišnje znanje Sabedorije bilo je
pohranjeno u katakombama koje su osvetljavale
paţljivo postavljene lampe. Palio ih je stari bibliotekar
svakog jutra, a gasio posle veĉere. Uz svaku su stajale
po dve kofe vode, a metalnim vratima sobe su bile
odvajane jedne od druge kako se ne bi ponovili neki
od ranih, velikih poţara kakve Sabedorija ne pamti već
vekovima. Ulivin je znao gde je maltene svaka knjiga,
pa se mladi sholari skoro nikada nisu ni trudili da sami
tragaju za štivom koje im treba, iako je to oduvek bilo
dozvoljeno, ali su uĉitelji i naĉelnici redova ĉesto birali
knjige koje im trebaju, upoznavajući se skoro svaki
put i sa nekom novom, za koju nisu znali ni da postoji.
Prošavši kroz sedmu kapiju, a treću od kada je
iz velikog hodnika skrenuo levo, zatvorivši vrata koja
su redovno bila podmazivana pa su njihova pomeranja
gotovo bila neĉujna, Duk se obre u prostoriji u kojoj je
bilo stotine knjiga za predavanja iz Tajni uma.
330
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Huh... Kako ono beše? Stare knjige, to je
valjda ovde dole“, pomisli, ĉuĉnu i, uz stenjanje zbog
stomaka, pogleda boĉne ivice ukoriĉenih rukopisa.
Redom, reĊale su se knjige koje mu za
predstojeći ĉas uopšte nisu trebale. „Zapisi o narodu
juţnom“, „Obiĉaji plemena Šuma“, „Rat i ţene Obala“.
Duk je na tren izvadio tu knjigu, prisećajući se jedne
deĉaĉke ljubavi, ali je na starim stranicama našao
samo zapise starih sholara o osam vrsta ţenskih
reakcija zabeleţenih u ratnim strahotama koje su
davno, baš davno, zadesile Obale. Bez crteţa, bez iĉeg
njemu zanimljivog, još manje potrebnog.
I, baš kada na polici iznad ugleda „Ĉetiri
stanja“, malu knjigu koju je i traţio, zaĉu glas, ne tako
blizu, i ne tako razgovetan.
„Kad li se pre vratio“, pomisli Duk, ali onda
shvati da je u pitanju razgovor, pa se pridiţe,
sklanjajući sa glave pregatu koja je sama pala na
teme prilikom ĉuĉnja. Tren kasnije, uspravljen, presta
da diše. I to zbog prvih reĉi koje je razabrao.
„Prevrat mora da uspe“.
Šapat sagovornika od njih je ĉinio potpune
neznance. „Svaki šapat liĉi jedan na drugi, u ponor sa
njima!“, pomisli Duk, pa se pritaji, pokušavajući da
razazna ko priĉa i zašto to priĉa. Reĉenice, meĊutim,
nije uspeo da razume u celosti.
„... doneo sam ti ovo, po dogovoru. Toliko od
mene.“
„Za sada...“
„Ne, toliko od mene“.
Tajac.
„To si rekao i posle otrova u vinu matorog.
Idemo. Nagrada stiţe kada izbor proĊe“, odgovori glas
koji je i govorio isprva o prevratu.
Duk poţele da istrĉi. Ali, srce mu je lupalo, jer
su mu misli bile isprepletane.
331
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Kakav sad prevrat?! RĊa? Ne, nemoguće...
Ono pismo o Birili, bez potvrde... Prevrat!? Ko bi ga
vodio, pa utamniĉeni su... I, kakve veze mi imamo sa
tim!? I kakav sad otrov? Kakva uopšte nagrada?
Izbor... Izbor Daruniusovog naslednika? Darunius je
otrovan! Otrovan!?!“, pitao se, konstatovao, ĉudio u
stanju zapanjenosti, a u ušima mu je bubnjalo.
Misli su mu se gomilale, ali odgovora nije bilo.
Nije znao koliko je taĉno vremena prošlo, ali ne
zadugo od kada su glasovi utihnuli, iskoraĉi rešen da
vidi tajanstvene sagovornike. Otvori vrata, ali u sobi
ka kojoj pruţi pogled – nije bilo nikog. Ubrzanim
korakom otvori sledeća, ali pre nego što zakoraĉi kroz
njih vrati se korak nazad i spazi vrata i levo i desno.
„Kuda sad!?“, zbuni se, pa pojuri putem kojim
je i sam došao, najkraćim do stepeništa. A kada se
uspentra, sav zadihan primeti da Ulivin tek prilazi
izmeĊu baraka. Duk se osvrnu, sjuri se niz stepenice
pa pogleda ka vratima koje je ostavio otvorena.
Otškrinu leva, ali ni tamo, ni desno ne primeti nikog.
Kada se popeo do starog bibliotekara, njegove
podigute obrve pojasniše mu da Ulivin nema pojma
ĉemu jedna takva jurnjava jednog takvog mladića od
50 leta.
„Da li si video nekog da izlazi odavde, sada,
kada si dolazio?“
„Video sam samo jednog kako juri... uz i niz
stepenice“, bi odgovor.
„Uhhh!“, iznervira se po prvi put posle mnogo,
mnogo vremena bucmasti naĉelnik reda Metalnih, pa
kada sabra misli dodade: „Upiši mi ovo. Idem da
zatvorim vrata“.
Spustivši se ponovo niz stepeniice, to je i
uĉinio. Samo, vrlo polako, osmatrajući iznova svaku
prostoriju u kojoj je bio. A u svakoj je bio sam.
U uĉionicu je ušao rumenog, gotovo okruglog
lica, zadihan od pentranja i spuštanja u biblioteci. Pred
332
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
njim su bili momci kojima je ovo bila poslednja godina
škole pre završne, u kojoj je svaki smer imao samo
sebi svojstvene predmete.
„Dakle... Vodeni. Ĉetvrta godina“, reĉe Duk
naglas, pa proĊe izmeĊu uĉenika i primeti da je
katedra u njihovoj sali nekako manja od njegove. Ne
ţeleći da oprobava svoju i širinu uskog prolaza ka
središnjem delu okruglog stola u kome ga je ĉekala
stolica, odluĉi da stoji.
„Dnevnik ću popuniti kada vreme istekne“, reĉe
Duk Metalni, pa okrenu pešĉani sat na stolu, a onda
nastavi. „Menjaću danas i sutra Cinta, odsutan je. Ali,
to ne znaĉi da ćete imati neki popust“.
Razmišljajući bez prestanka o tajanstvenom
susretu u biblioteci, otvori knjigu, liznu kaţiprst, te
okrenu bar desetak stranica odjednom. A onda još
nekoliko njih, dok ne naĊe ono što je rešio da tada
drţi kao ĉas.
„Knjiga koju drţim u ruci stara je oko ĉetiri
veka, a u njoj je pouĉna priĉa iz ĉetiri vrlo vaţna dela.
Svaki od njih govori o tome kakav je ĉovek u
zavisnosti šta misli o sebi, a šta pritom misli o ljudima
koji ga okruţuju“.
Mladi sholari su paţljivo slušali, a on se okrenu
ka stolu, uze pero, umoĉi ga u mastilo i iscrta na
papiru veliki krst. Ĉetiri novonastala polja popuni istim
reĉima „Ja“ i, ispod toga, „Svet“.
Papir je potom pokazao svim budućim
sholarima koji su ga, sedeći u krug, posmatrali.
Priĉekavši da ga poslušaju da na svojim
papirima urade isto, poĉe da im objašnjava.
„Zdravo se ponaša ĉovek koji i o sebi i o svetu
ima zdravo mišljenje. Ne mora ono da bude idealno,
ali mora da bude zdravo. Zaokruţite i „ja“ i „svet“ u
prvom polju“, reĉe im Duk. I, oni ga poslušaše.
„U drugom polju zaokruţite „svet“ ali precrtajte
„ja“. To su ljudi koji misle „Svet valja, ja ne“. Oni ne
333
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
misle ništa dobro o sebi, uvek vide u sebi krivca za
ono što se dešava. Neretko, takvi dignu ruku na sebe.
Ako ne urade to, ţive ţivotom punim tuge, sputani da
budu ono za šta su stvoreni“.
Mladi sholari su ga paţljivo slušali. Nauĉivši
polovinu lekcije, da oni koji pozitivno gledaju na sebe i
svet ţive zdravim ţivotom, a oni koji sebe ne vole, a
smatraju svet normalnim, priliĉno pate i skloni su
dizanju ruke na sebe, nastaviše da prate ĉas.
„U ovom trećem polju, precrtajte obe reĉi. To
su ljudi koji smatraju da ne valjaju ni oni, ni svet.
Najĉešće to vodi u ludilo. Odsustvo ljubavi oko njih, za
njih, u njima... Da, vodi u ludilo. Njima je pomoć
preko potrebna, mada... Ĉesto doĊe kasno“, nastavi
Duk, pa umoĉi mastilo i posveti se poslednjem polju.
U njemu sa nekoliko snaţnih poteza precrta
„svet“, i to toliko snaţno da skoro pocepa papir, pa
posle novog natapanja vrha pera zaokruţi „Ja“
nekoliko puta. Pa još jednom.
„Postoje i ljudi koji misle „ja valjam, svet ne“.
Oni su opasni. Jako opasni. Njima um obitava u
ljubomori, vide u drugima ono što ne postoji, vole
sebe, a mrze sve oko sebe. Skloni su zaverama,
spletkama... ubistvima“, poĉe najvaţniji deo ĉasa Duk
ali ga prekinu velika buka u dvorištu.
Kako je dreka podsećala na ono što se nikada
nije ĉulo u Sabedoriji, borbu na ţivot i smrt, koja je u
njoj izriĉito bila zabranjena ĉak i u vreme ratnih
zbivanja, nastojnik reda Metalnih pribliţi se prozoru.
Kada se zaĉu krik, ka prozorima poleteše i Ċaci kojima
je predavao.
U dvorištu je, na iscrpljenom konju koji je
skakao kao da je neukroćen, odignuta od sedla stajala
priliĉno niska figura, sa plaštom koji je imao
kapuljaĉu. Duk nije mogao da vidi ko je, jer je samo
delić profila mogao da uoĉi. Pogled dalje, ka velikim
kapijama Sabedorije, potpuno ga zgrozi. Desetak
334
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
konjanika okretalo se u mestu i sa isukanim sabljama
kakve obiĉno imaju Istoĉnjaci, uz dva duga maĉa koji
su u ratnim i ne samo ratnim danima nosili vitezovi
RĊe, borili su se napadaĉima.
Duk nije mogao da prepozna nikog. Niti da
shvati šta se dešava. Ni ko su ljudi koji su skoro
ujahali u Sabedoriju, ni ko su oni koji su na njih
nagrnuli spolja.
„Brzo, u sobe!“, povika deci. „Odmah! Spustite
šipke na vratima, svi!“
Naĉenik reda Metalnih tada protrĉa hodnikom,
gledajući kroz skoro svaki prozor pokraj kog se kretao,
bivajući pritom sve više zadihan kako se borba
odvijala. Niska osoba se osvrtala na konju, kao da je
traţila utoĉište, ali Duk to lice nije mogao da razazna
usled sopstvenog trka. U hodniku susrete dva mlaĊa
uĉitelja, kojima dreknu da uĉenike smeste u sobe, a
onda se niz treće stepenice spusti ka dvorištu.
Prvi pogled uputio je ka kapiji. Konjanici u tom
širokom prolazu više nisu imali teţak posao, po dvojica
su mogla da se posvete svojim napadaĉima, koji su
više bili izvan zidina nego što su uspeli da prodru u
hodnik. MeĊu njima vide jedan zeleni barjak. Kada je i
on pao, ĉuo se i poslednji krik.
Duk potrĉa, videvši kako sa suprotnog kraja
dvorišta to ĉini i Vukor, vremešni naĉelnik reda
Zemljanih. Ali, ţeleći da stigne do šestorice preţivelih
boraca koji su, kako koji, pripasavali svoje oruţje ili
vrhovima probadali ranjene napadaĉe pred velikim
hodnikom kapije, prekide ga poziv sa konja na kog je
potpuno zaboravio.
„Debeli!“
Stresao se. Glas isprva nije prepoznao. Poziv
itekako jeste.
„Nemoguće... nemoguće!“, govorio je sebi Duk
okrećući se ka konju. A onda ciknu.
„Vorlon!“
335
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Kez koji je tada video uznemiri ga kao nijedan
drugi ranije.
Vorlon Pagror mu se smejao sa svog konja, lica
uprskanog krvlju. NajmlaĊi sin ubijenog kralja RĊe,
moţda i luĊi od svog oca, uopšte nije trebalo da bude
tu. Ali, taj 22-godišnjak je bio pred njim. I kezio mu
se.
„Zar... Zar ti nisi... Utamniĉen!?“
„Bio, debeli... Bio. Ali, rekoh ti te veĉeri kada si
me ispraćao da ću ti doći u posetu. A Pagrori drţe
svoju reĉ. Uvek. Sada naredi da se kapije zatvore“,
reĉe vitka, niska figura, silazeći sa konja i spuštajući
potom kapuljaĉu.
Duk se zagleda u zlobne oĉi. U tanke usne.
Kosa, nešto duţa nego kada ga je pre pet godina
ispratio u grad-tamnicu, bila je, poput jednog obraza,
umrljana krvlju. Ne njegovom. Pagrori kao da su voleli
da se kupaju u tuĊoj.
„Kapiju? O ĉemu ti to, Vorlone Pagror!“,
zagrme neko Duku iza leĊa, a on okrenu glavu i
primeti Vukorovog vršnjaka, starog Karnisa, naĉelnika
Drvenih.
„Kapije se zatvaraju kada noć padne, a nije još
ni podne“, iznenadi mladog, 22-godišnjeg princa RĊe
Vukor, sa druge strane.
„Tako je već vekovima“, dodade Karnis Drveni.
„I tako će ostati“, zaĉu se glas visokog Zarla
Vodenog, koji se pridruţi trojici kolega, naĉelnika
redova sholarskih.
Pojaĉanje je dobio i Vorlon. Ratnici koji su ga
odbranili od potere Juga, a morala je biti potera,
primeti Duk po boji barjaka koji je pao u lokvu krvi,
pribliţiše se princu RĊe. Sva šestorica, trkom.
„Moţda nisam bio dovoljno jasan. Zatvarajte
kapiju!“, dreknu Vorlon Pagror, pa isuĉe maĉ. Oštrice
podigoše i ostali sa njim.
336
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Sholari se pogledaše. Karnis Drveni, ĉiji se red
već vekovima proslavio po prijateljstvu, progovori:
„Tebi, prinĉe Pagror, koliko vidimo, treba
zaštita. Mi je u Sabedoriji ne nudimo, ali gosti od nas
već hiljadu godina dobijaju – gostoprimstvo. To ćeš
dobiti i ti. I, razmisli i sam o ovome: zatvorimo li
kapiju, oni koji te jure, razvaliće je, jer će znati da je
zatvorena tokom dana – samo da bi te ĉuvala. Vas
sedmorica ih tada sigurno nećete zadrţati. Pa, ako ste
već poštovali desetvekovni red Sabedorije da u njoj
nema borbi, a svoja krvava posla ste obavili ispred
naših zidina i u prolazu kod kapije, drţaćemo se i mi
našeg reda da niko ko je naš gost ne sme da potegne
oruţje. To znaĉi – ni na drugog gosta. Ko god da vas
traţi, a kroĉi u Sabedoriju, neće vam nauditi. Imaš reĉ
onih koji brinu o pravilima Sabedorije“, reĉe Karnis,
gotovo u dahu.
Dok se Vorlon premišljao, shvatajući da su reĉi
naĉelnika Drvenih dobronamerne, ali ne ţeleći tek tako
da ostane bez zaštite moćnih, u krug napravljenih
zidina, Duk progovori.
„Znaš i sam da je Karnis u pravu, Vorlone.
Stigne li sila za tobom, nikakva kapija je neće
zaustaviti. Osim ako mi tu silu ne zaustavimo,
pozivajući se na pravila Sabedorije. A ţivot se sastoji
od toga kako se drţimo njegovih pravila. Naša se još
uvek poštuju. Juţnjaci ih se naroĉito drţe. A mi ćemo
se pobrinuti da tako i ostane, ko god da doĊe ovde za
tobom“.
„Vi ćete mi garantovati bezbednost, ako
poštujem pravila Sabedorije?“, upita Vorlon spuštajući
vrh maĉa ka zemlji.
„Poštovaćeš ih?“, upita Duk.
Vorlon se zamisli, pa podiţe maĉ, a tren kasnije
ga uvuĉe u korice.
„Poštovaću. Ali, znate i sami ono što ću vam
reći. Sve ima svoju cenu. Ona koju ćete platiti je da i
337
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
vi poštujete pravila“, izgovori, pa naredi svojim
ljudima da pripašu isukane maĉeve i sablje.
„Reĉ Pagrora je uvek bila ĉvrsta. Ne sumnjam
da je takva i sada“, reĉe Duk pa nastavi: „Na pravila
Sabedorije si pristao, javno i pred svima. Onda ću te
podsetiti na jedno od njih: svaki gost je dobrodošao
na jedan dan. Najkasnije u zoru - moraš da kreneš
dalje“.
Tajac je zavladao dvorištem Sabedorije. Duk je
osmatrao mladog sagovornika kome se tanke usne
zgrĉiše. Ali, reĉ nije hteo da pogazi. Reĉ nije gazio ni
njegov otac, Vrol Pagror, naroĉito kada se njima sluţio
da izriĉe presude.
„U zoru ćemo poći“, reće Vorlon.
„U zoru ćete poći“, ponovi Duk.
„Ili ranije“, dodade Vorlon, pa povišenim tonom
reĉe: „Hoću da pošaljete ptice. Odmah. Po jednu u
Tarabu i Zlatni do. Treba mi pratnja. Odmah“.
Duk pogleda ostale naĉelnike redova sholara.
Karnis Drveni je bio zamišljen. Vukor Zemljani, ĉiji je
red najviše brinuo o školovanju onih koji su najbolja
veza ĉoveka i prirode, nije se oglašavao, iako je on
najĉešće brinuo o pticama i porukama. Zarlo Vodeni,
visok koliko i najviši ratnik sa Istoka koji je stajao uz
Vorlona, opravda tada snalaţljivost koja je i krasila
njegov red.
„Pravila Sabedorije, ĉlan 49. ’Poruke liĉne
prirode iz Sabedorije se pticom mogu slati samo uz
saglasnost Upravnika’. A mi, Vorlone, Upravnika
nemamo. Stari Darunius je umro nedavno. Tu ţelju ne
moţemo da ti ispunimo.“
„Hoću da pošaljete ptice!“, zagrme Vorlon, ali
ga Duk prekide u dranju.
„Reĉ si dao. A reĉ Pagrora niko nikada nije
ukaljao, zar ne Vorlone? Pravila su jasna. Ti si pristao
na njih, mi jedino za njih i znamo. Nego... Pošalji
dvojicu svojih ljudi, po jednog u Zlatni do i u Tarabu.
338
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Neka oni prenesu tvoju poruku“, reĉe Duk Metalni, pa
se okrenu, poĊe ka gostoprimnici i, bez da se osvrnuo
ka mladom sagovorniku u kome je bes iznova
narastao, dodade: „PoĊite, gosti. Da se posluţite“.
Koji korak kasnije, spazivši stotinak mladih lica
kako kroz prozore gledaju u dvorište, reĉe glasno, da
ga budući sholari ĉuju:
„Momci! Brzo dole! Ka kapiji! Ponesite torbe,
pomozite ako ima preţivelih!“, izgovori, a Vukoru
dodade: „Neka mrtve pokopaju u našem groblju“.
Vorlon tada naredi dvojici vojnika koji su bili sa
njim da se vrate u sedla i pohitaju po pomoć, a dok su
oni prolazili sporim kasom izmeĊu leševa u hodniku
kapije, dreknu:
„Debeli!“
„Duk. Duk Metalni, Vorlone“.
„Znam ti ime. Prevariš li me, prvo ću tvoj vrat
prerezati, pa tek onda izgubiti svoj ţivot. Sve ima
svoju cenu“.
„Mi, Metalni, smo... svestrani. Drţi svoju reĉ, a
ja ću se potruditi da, poštovanjem gostoprimstva, više
nikada ne pomisliš na to. Ma koliko svestran morao da
budem“, odgovori Duk, pa uĊe u gostoprimnicu.
Sa Vorlonom više nije priĉao tog dana. Kada je
noć poĉela da pada, morao je.
Baš posle veĉere, kada su mladi sholari spuštali
veliku dasku u okove sa unutrašnje strane kapije koju
su upravo zatvorili, zaĉuo se rog. Pa još jednom. Jug
uvek tako poziva na predaju.
„Došli su!“, viknu sa svog stola preneraţeni
Vorlon, izvadivši svoj maĉ, kao i ĉetvorica njegovih
prijatelja.
„Došli su“, shvati Duk, pa izaĊe iz trpezarije,
pope se uz stepenice i posle hodanja koje mu se
uĉinilo kao veĉnost, pridruţi se na malom balkonu
Vukoru koji je već bio tamo. Pred njima, u suton,
skoro dve stotine konjanika. Jedan istupi.
339
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Sholari! Znamo da se kod vas krije zlo RĊe,
Vorlon Pagror! Otvarajte kapije, pravda ne sme da
ĉeka!“, viknu grdosija pokraj kog je jahao mladić sa
zelenim barjakom na kome su bile iscrtane zidine.
Duku i Vukoru pridruţiše se na balkonu visoki
Zarlo i stari Karnis. Iza njih je stajao begunac, sa
svojom malobrojnom pratnjom i isukanim maĉem.
Naĉelnik Metalnih pogleda tada ostale sholare, a kada
od njih dobi prećutno odobrenje da se obrati,
progovori.
„Vojsko Juga, ĉasni borci Bedema! Kapije
Sabedorije otvaraju se sa prvim zracima sunca.
Hiljadu godina je tako, tako će biti i ove noći“, reĉe
Duk Metalni.
Posle
nekoliko
trenutaka
tišine,
vojnik
odgovori:
„Seda glavo! Znamo da je unutra. Dvojicu
njegovih smo uhvatili, probali su da potraţe pomoć“,
dreknu, pa pokaza na dva kopljanika koja mu se
pridruţiše, a na ĉijim je vrhovima dugih oštrica bila
nabodena po glava. „Otvarajte!“
Duk uopšte nije oklevao da odgovori.
„Kapije Sabedorije biće otvorene u zoru. Neka
je Dobro sa vama ove noći“, reĉe, okrenu se i uĊe
unutra, a pogledom poruĉi Vorlonu „Mi svoju reĉ
drţimo. Pravila Sabedorije vaţe za sve“.
U oĉima surovog mladića, o kome je znao da je
brutalniji od oca, primeti strepnju. I ne ĉudi, pomoć
mu neće stići.
Razgovora nije bilo. Duk je otišao u svoju
odaju, a mladi sholari su Vorlona Pagrora i njegovu
pratnju otpratili u njihove sobe. Sa prozora, naĉelnik
Metalnih gledao je pred odlazak u krevet kako se
konjanici rasporeĊuju oko zidina.
„Ujutru će sve ovo biti gotovo“, pomisli Duk. I,
nije se prevario. Mada, nije mogao ni da nasluti kakvo
će jutro osvanuti.
340
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nije ga probudio ni zvuk petla, ni zvono na
spratu. Probudio ga je Vorlon, neposredno pred zoru.
„Ustaj, debeli“, rekao je princ RĊe drţeći noţ u
ruci. „Znam da imate neke tajne prolaze. Povedi me“.
„Prolaze?“, reĉe Duk, oslanjajući se na laktove,
još uvek leţeći u krevetu.
„Ne šegaĉi se sa mnom, nego ustaj!“, reĉe mu
noćni posetilac, a Duk se ogrnu, prebaci preko sebe
pregatu, kapuljaĉu ostavi da visi pozadi, pa odgovori:
„Priĉalo se, kada sam bio mali, da tako nešto
stvarno postoji u podzemnoj biblioteci. Ali, za ovoliko
decenija mojih svakodnevnih odlazaka tamo – nisam
video ni jedan. Ubij me, Vorlone, sada ili kasnije, ali
dole ni ti ni ja nećemo pronaći nikakav tajni prolaz“.
„Polazi!“, reĉe mu princ RĊe, pa pomeri duţu
kosu sa obraza, smesti je iza uveta i uze sveću sa
Dukovog stola.
Ni u hodnik još nisu zakoraĉili, a Duk primeti da
nebo postaje svetlije.
„Zora će uskoro, Vorlone“, reĉe mu.
„A kapija će ostati zatvorena, jasno?“
„Mislim da to...“, poĉe Duk da odgovara, a onda
se zaĉuše krici. Mnogo njih. Glasnih.
Obojica pohitaše na hodnik, a u njemu samo do
prvog prozora koji je gledao ka predelu ispred zidina
Sabedorije. Tamo, razruĊene, u krug poreĊane i
gotovo pospane vojnike Juga, bar petostruko veća
armija napala je sa leĊa.
Vitezovi u punoj opremi, vitlajući maĉevima,
noseći nove štitove, veće nego u vreme kralja Vrola, u
trenu su dobijali bitku na svim njenim obodima. Silina
udara, servirana uz iznenaĊenje i mnogostruku
brojnost, uĉini od bojnog polja klanicu. Juţnjaci, ma
koliko silni bili u borbama jedan na jedan, nisu imali
šanse. Ne tako iznenaĊeni. Ne tako uspavani. Ne tako
razruĊeni oko zidina grada-škole. Ispred njih se, baš
341
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
kada se Vorlonove krvoloĉne oĉi zacakliše, sve umiri,
gotovo u trenu.
Kapije Sabedorije otvorile su se prvim zracima
sunca. Vorlon je prvi projahao kroz njih, pa zastao i
vratio konja nekoliko koraka.
„Odrţao si reĉ, debeli, i poštovao pravila
Sabedorije. Odrţao sam i ja. Videćemo se mi još. Imaš
moju reĉ.“
Duk mu nije odgovarao. Samo je, sa ostalim
naĉelnicima sholarskih redova, ćutke pratio izlazak
mladog princa RĊe. Ĉim je sa konjem napustio zidine
Sabedorije, pa podigao maĉ baš kao i svi pred njim, iz
više od osam stotina grla zagrme:
„Paaaaagrooooor!“
Duk više od pet godina nije ĉuo tu reĉ, tako
izgovorenu. Ali, ni tada, u Velikom ratu, nije ga podišla
tolika jeza kao tog jutra.
Zaţmure na tren, pitajući se da li je mogao
nekako da to jutro uĉini drugaĉijim. „Da sam samo
pustio vojnike sinoć... ali, reĉ...“, pomisli, pa se seti
reĉi koje već vekovima opisuju kraljevstvo Pagrora, a
koje se tamo ĉesto istiĉu: „Sve ima svoju cenu“.
Suza mu se pojavi u oku gledajući poklane
Juţnjake pred zidinama Sabedorije, ali ga prenu glas
mladog sholara, koji dotrĉa preko dvorišta.
„Ptica je stigla iz Strune“.
„Glas za izbor, pretpostavljam. Bilat Vatreni je
konaĉno odluĉio koga podrţava“, reĉe Vukor Zemljani,
koji je stajao uz Duka.
„Ne... Od Bilata jeste, ali...“, reĉe mladić pa
pruţi cedulju.
Duk je odmota i zaneme posle nje.
„Birila je na slobodi. Uplovila je u Strunu.
Vojska RĊe se okuplja pred zidinama. Brodovi
Istoĉnjaka pristiţu. Prevrat poĉinje“.
342
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Mina
U glavi joj se sve mutilo. Ĉula je huk vode, ali
ništa i nikoga nije videla. Kada je stegla kapke, pa ih
opet otvorila, iznad sebe primeti noć prepunu sitnih
zvezda. Prošla ju je neka ĉudna jeza, ali i tako slaba,
osećala je da se kreće. Iako se nije mrdala.
Pokušala je da podigne glavu. Uzalud. Snage
kao da nije bilo, osim one sakupljene u bolu u potiljku.
Kapci su se sami sklopili. A slike su poĉele da se
reĊaju. Koplje u vratu Karsa Trozupca. Veliki
ĉovekoliki stvorovi. Slepi miševi. Pokolj. Urlici. Zail.
Pad sa konja. Sabedorija... Misli su joj se reĊale brţe
nego što je mogla da ih sagleda, zvuci i jezivi prizori,
jedni za drugim, ophrvili su je kao pahulje u dugim
zimama njenog Kraljevstva šume. Samo, ovo su bile
krvave pahulje, i to u ne tako hladnoj noći.
Svest je poĉela da gubi vrlo brzo pošto je ĉula
šapat „Tiho...“ i ţuborenje vode. Kada je sledeći put
otvorila oĉi, bilo je to jer se kupala u sunĉevim
zracima, i dalje leţeći na leĊima. Osetila je muĉninu,
jaku. Ali, snage da se pomeri nije bilo dovoljno da bi
svoju nameru sprovela u delo. Odjednom joj stomak i
grudi prekri tanana grana sa širokim lišćem, koje joj
se nadvi i nad licem. I ponovo taj šapat: „Pssst“.
Pokrenula je vrat u stranu, ali od lišća nije
mogla ništa da vidi. Htela je da ga skloni dlanom, a na
svom oseti blagi stisak neĉijeg tuĊeg i nove reĉi „Ne
sada. Nije bezbedno“. Na neki ĉudan naĉin i uplašena i
umirena, opustila je šaku, a prsti joj, okrenuti na dole,
skliznuše preko nekakve ivice i dotakoše vodu. Plovila
je. Samo nije znala kud. I nije znala s kime.
Vrtoglavica se pojaĉavala, pa joj se bez borbe
prepusti. Zatvorila je oĉi, sunce joj je jako smetalo,
ĉak i kroz male rupe meĊu lišćem. San je obuze u
trenu.
343
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Kada se sledeći put trgla, bilo je to zbog buke.
Reĉi nije razumela, iako su bile razgovetne. Samo je
okrenula glavu u desno i videla kako crni naoruţani
ljudi u laganim oklopima kreću ka vodi sa svoje obale.
Široko drvo na kome je plutala kretalo se sve dalje od
njih. Neko ga je vukao na drugu stranu. Pokušala je
odmah da se pridigne na laktove, a bol u potiljku ošinu
je kao udarac. Slabijoj nego što je ikada u ţivotu bila,
zavrtelo joj se sve pred oĉima, i to baš kada je
nekakve sićušne ruke prihvatiše. Dva dlana za jednu
nadlakticu, dva za drugu. Kapke je podigla dok su je,
usred sve glasnije buke, pridizali. Levo od nje stajala
je, do pasa u vodi, neobiĉna devojka sa dugom kikom.
Imala je lice odrasle ţene, vrlo krupnih i vrlo lepih
oĉiju, ali niskog rasta. Desno od nje niski, gotovo
bucmasti ĉovek, ĉije su dve duge kike, još uvek
nenatopljene, skoro plutale po vodi. Govorio joj je
nešto što niti je razumela, niti je shvatala zašto su i
njemu oĉi pune i upozorenja i smirenja.
Prvi korak naĉinila je u plićaku. Drugi,
teturajući se, na kamenitoj obali. Dva mala bića koja
su joj pomagala da se kreće i dalje su nešto
nerazumljivo govorila, a kada je, ošamućena, pokušala
da se okrene ne bi li videla od koga to beţe, zavrte joj
se u glavi i pade na kolena. Tren kasnije, bez svesti,
njeno lice padalo je ka kamenju.
Mir. Apsolutna tišina. Bol u potiljku nije
jenjavao, ali sada nije leţala na tvrdom. Osetila je
prostirku pod sobom. Videla krov nad sobom. Bilo je
toplo. Udobno, posle toliko vremena. Okrenula je
glavu u stranu i spazila prozorĉe, baš malo, okruglo.
Sumrak se spuštao, neki tihi, ĉudno umirujući.
Okrenuvši vrat u drugu stranu iznenadi se. Dva para
oĉiju, istih onih koje su je doĉekale kada je zakoraĉila
u plićak, sada su je gledale dosta spokojnije. Osmesi
su servirani uz iznenaĊujuće reĉi mlade ţene, kojoj je
krevet bio skoro do struka.
344
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ne brini, Mina. Bezbedno“.
Ĉovek do nje, gotovo istog, skoro patuljastog
rasta, pruţi joj ruku u kojoj je bio bronzani pehar.
„Voda“, reĉe joj on.
Bila je vrlo ţedna, kao da je znao. Pridigla se
na lakat, drugom rukom uzela ukrašenu ĉašu i osetila
olakšanje kada su joj ispucale usne nakvasile prve
kapi. Posle nekoliko gutljaja, pruţila je pehar nazad,
stegla svoje kapke zbog bola koji je i dalje osećala, a
onda se pridigla. Koliko je mogla. Ţelela je da sedi, ali
snage u njoj gotovo da nije bilo. Kao da ju je neko
isisao. Pa opet, i takva, primeti da su njeni domaćini
baš niski ljudi.
„Ko ste... Ko ste vi?“, upita ih, skroz zbunjena,
ne znajući onako iscrpljena ni gde je, ni s kim je.
„Unlo“, reĉe on.
„Meala“, odgovori ona, dodajući: „Bezbedno.
Ne brini“.
Zbunjena, nije shvatala ko su i kako su je
razumeli. Misli su joj se na tren razbistrile, a u njima
se priseti prispeća svog broda u Novi svet. Tada je
shvatila da samo u Vonlopu, kraljevstvu na obali koje
je najbliţe Starom svetu, tek poneko, tek ponešto zna
od jezika kojim se sluţila. Ali, u neistraţenim
prostranstvima u koja se ekspedicija uputila, to
svakako nije bio sluĉaj.
„Kako znate moj jezik?“, upita, ne razumejući
ni sama kako bi bilo kakav odgovor mogao da deluje
smisleno.
„Malo sam im pomogao dok si spavala. Oni uĉe
jezike brzinom munje“, zaĉu poznat glas iza svojih
domaćina, a onda baš tamo, na vratima, ugleda crno,
nasmejano lice.
„Korhoi!“, reĉe Mina Grunveld oduševljeno. A
zatim joj se sećanja poreĊaše kako su i nastajala.
Priseti se i bitke u Mrtvim planinama, i ĉudnih,
345
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
ogromnih stvorova koji su napravili pokolj, i slepih
miševa, i svog pada sa konja.
„Ali...? Gde smo sada? Koji je ovo deo vašeg
sveta?“
„Jug. Bar vi Došljaci za svašta kaţete Jug. Ali,
juţno jesmo od mesta na kom smo se upoznali“,
odgovori Korhoi, pa priĊe i sede pokraj Mininih nogu.
Ćerka kralja Severa prebirala je po mislima ono
što je znala o Starom svetu. Iskrcala se, kao i svi
Došljaci, na samom severoistoku. U Vonlopu. Odatle je
ekspedicija krenula gotovo pravo na zapad.
„Ako smo juţno od Vonlopa, jesmo li na onom
drugom poluostrvu? I šta ćemo tamo?“, upita svog
vodiĉa, sećajući se mape sa kojom ju je upoznao i
koju je sam iscrtao slavni istraţivaĉ Valtazar Riol.
„Ne, nismo tamo. Zamisli put od Vonlopa do
Mrtvih planina. Da, put od istoka na zapad. Na polovini
tog puta kada bi otišla juţno, došla bi ovde“, reĉe
Korhoi.
Mini je bilo jasno gde bi mogla da bude na mapi
Novog sveta, ali joj nije bilo jasno šta će baš tu, i kako
je tu stigla. Iz njenog pogleda, crni mladić shvati
pitanje.
„Osam dana je prošlo od... bitke“, reĉe Korhoi,
pa promrlja nešto na svom jeziku, jeziku Bembi, crnog
naroda.
„Osam?!“, gotovo skoĉi Mina sa kreveta, ali joj
se zavrte u glavi, koju pridrţa rukom.
„Polako“, rekoše gotovo u glas Unlo i Meala,
koji se pridigoše sa svojih izrezbarenih tronoţaca, na
koje se brzo vratiše kada su videli da je princeza
Severa koliko-toliko u redu.
„Izgubila si svest. Nisi znala za sebe. A ja sam
morao da te dovedem na bezbedno. Nisam hteo ovde,
ali... Nije moglo drugaĉije“, zapoĉe svoju priĉu Korhoi.
Mina je rukom zatraţila vodu, otpila još malo,
pa zadrţala pehar, slušajući crnog vodiĉa.
346
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Pala si u vodu. Ja sam već bio u njoj. Video
sam kako konj skaĉe, ti ideš dole, na kamen. Crna
reka te je povukla, a ja sam... Kako kaţete... Pliti?“
„Plivati je reĉ. Dok traje, kaţe se ’plivam,
plivaš’. Ti si - plivao“, odgovori Mina.
„Da. Plivao. Ja sam plivao. Nosio te. Uz drvo
smo posle bili, a posle uz drugo. Na drugo sam te
podigao. Brod, za tebe“, reĉe Korhoi.
Mina se nasmejala, ali nije htela da prekida
priĉu ispravljajući je reĉima poput „ĉamac za tebe“ ili
„mali splav“.
„Mi išli Crnom rekom. Dugo. Nema Ikos. Ja sam
hteo Ikos. One imaju konje. Nema Ikos. A nema ni
Mine, spava“, priĉao je Korhoi, a njegova sagovornica
ćutke sklapala sliku koju nije videla, a koju je
proţivela.
Korhoi ju je podigao na deblo i, verovatno i
sam na njemu, plovio sve širom rekom u nadi da će
naići na pomoć. Ţena-konjanica, o kojima je ĉula
dosta toga od Valtazara Riola i sholara sa njim, ni
ovoga puta nije bilo, shvatila je, iako su im na mapi u
Vonlopu pokazivali da bi trebalo da njih, Ikos, sretnu i
pre i posle zemlje crnih ljudi. Jedino nije shvatala
zašto Korhoi nije zatraţio pomoć od svojih. Crna reka
je pre svog skretanja na jug prolazila upravo kroz
zemlje koje su naseljavali ljudi poput mladog vodiĉa
koji je bio pred njom. Odgovor je saznala uskoro.
Korhoi je, bez mnogo poteškoća sa reĉima,
objasnio da od tri crna naroda, Fandri, kojima on
pripada, ţive skroz na jugu, gde se Crna reka uliva u
More bez kraja. A da bi došao do svojih, ili do
miroljubivih Hasara, morao je da proĊe kroz teritoriju
najsevernijeg crnog naroda, ratobornih i netrpeljivih
Jola, kojima skoro niko nije po volji, a naroĉito drugi
njihove boje koţe.
„Mogao sam da biram, ili probati peške, da te
nosim kroz zapadne teritorije Jola, ili da rekom
347
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
proĊemo dalje na istok, pa da nas ona, kada skrene
na jug, dovede do mojih. To sam odabrao“, reĉe
Korhoi.
„Ali, Jole su nas spazile“, shvati Mina buku koja
ju je prenula dok je bila na deblu.
„Da!“, viknu Meala, pa shvati da je previše
glasno to rekla, te se nasmeja i slegnu ramenima.
Nasmejala se i Mina. A onda se uozbilji pa
upita:
„Ĉekaj, Korhoi... Osam dana? Kako sam ţiva?!“
„Ja dao da piješ. Polu-spavaš, ali piješ. Kaša od
plodova, isto. Ja morao da presvuĉem, pet puta. Prao
u vodi. Moja košulja te pokrivala“, nastavi vodiĉ.
Mini nije bilo prijatno. Ne zato što ju je, bez
svesti, neobiĉni crni momak hranio i presvlaĉio kada bi
se mimo svoje volje uneredila na drvetu kojim su
plovili, već zato što nikada nije bila ni izbliza u sliĉnoj
situaciji. Tajac koji je nastao njenom tišinom, ona i
prekide.
„Koliko sam u ovoj... Kolibi?“, reĉe Mina,
osvrnuvši se oko sebe i videvši priliĉno skladno i
priliĉno bogato ureĊenu prostoriju.
„Nekoliko sati. Pola dana, malo više“, bi
odgovor.
„Njih dvoje su za pola dana nauĉili moj jezik?!“,
zbuni se ćerka Rarga Grunvelda.
„Mi uĉimo brzo. Priĉamo sporo, uĉimo brzo“,
reĉe Unlo, pa se i on osmehnu.
„Niski uĉe reĉi najbrţe od svih. Ja sam im
govorio reĉi koje sam nauĉio, oni su ponavljali i...
eto“, dodade Korhoi.
Niski. Bili su baš toliki, Mini do ispod pazuha,
kada bi se uspravila, primeti. Zvala bi ih patuljcima,
da je sama birala naziv, ali Niski joj se nekako svidelo.
„Ja sam Mina. Mina Grunveld“, pruţi ruku Meali.
„Meala Rurli“, pruţi svoj mali dlan Niska.
348
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Unlo Rurli, sin Olov, unuk kralja Barla Rurlija“,
ustade ponosno sa svog tronošca Niski.
„Kraljev unuk?“, iznenadi se Mina. „Meala je...
tvoja...“, htede da kaţe ţena, a odgovor je iznenadi.
„Sestra. Unuk kralja Barla Rurlija“, reĉe Meala.
„Unuka“, nasmeja se Mina. „Unuk je muško,
unuka ţensko“.
„Unuka sam kralja Barla Rurlija“, reĉe
zadovoljno Meala, pa se okrenu i dodade: „Jedeš.
Mora“.
Tako je i bilo. Iscrpljenost je bila više nego
primetna, a da nije bilo Korhoijeve poţrtvovanosti,
verovatno ni posebnog obroka koji je samo zbog nje
zgotovljen.
Uneli su ga Niski koje je tada prvi put videla.
Na Unlova dva udara dlanom o dlan, trojica uĊoše,
noseći razne Ċakonije na okruglim tacnama. Imali su
šljašteće oklope na grudima i butinama i nisu uopšte
izgledali kao posluga.
„Straţa“, šapnu joj Korhoi, a ona se tad priseti
da je ipak gost plemića, ma koliko ovi plemići bili
drugaĉiji od svih koje je pre toga u ţivotu srela.
Uz veĉeru koja je bila neobiĉno ukusna, iako je
osim zeĉetine preovladavalo mnogo salata u malim
ĉinijama, Mina saznade mnogo toga o patuljastom
narodu Starog sveta. Ţive u planinama, priliĉno
raskošno, jer su priliĉno vredni i rudarstvu viĉni. Od
pećina su stvorili nepregledno kraljevstvo, koje je već
dugo bilo netaknuto.
„Niko vas ne napada? Ĉudno... Mnogo naroda
ovde ima. Te Vonlop, te Ljudi iz krošnji, te Ikos, te
Bembe...“, više za sebe reĉe Mina.
„Mi mirni. Radimo“, reĉe Unlo i nastavi:
„Kupujemo i prodajemo. Svi dobri sa nama... Maišan
nije“.
„Šta je Maišan?“, upita princeza Severa Starog
sveta. Odgovor joj je dao Korhoi.
349
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Iza Mrtvih planina je Maišan. To je... Naš roas.
Naša... RĊa“, reĉe mladić crne koţe, pa uzdahnu.
Nedugo zatim nastavi.
„Oni bogati. Veliki. Otimaju, ratuju. Nikog ne
vole, samo sebe“.
„Oni su... oni što su nas napali?“, postavi Mina
pitanje od ĉijeg odgovora je strepela. Ali, odgovor ju
je iznenadio.
„Ne. Mi ne videli Maišan. Oni daleko. Iza Mrtvih
planina. Maišan - isto ljudi. Nas ne napali ljudi“, reĉe
Korhoi.
„Pa, ko su bili oni... stvorovi?“, upita Mina
širom otvorenih oĉiju.
„Ne znamo“, rekoše i Niski i Korhoi.
Mina je bila zateĉena. Ako patuljci nisu znali, a
sa svim narodima Novog sveta saraĊuju zbog zlata i
trgovine, ko bi znao? Ako ni vodiĉ nije znao, ko će?
„Kako ne znate? Gde još ţive oni...?“, ne stiţe
da ponovi reĉ „stvorovi“, a usledi odgovor:
„Ne znamo“, rekoše Unlo i Meala.
„Nema takvih. Nije bilo takvih“, reĉe Korhoi.
Mini se sve smešalo u glavi opet. Zato reši da
ide redom.
„Hajdemo ovako... Ako ne raĉunamo Niske, ko
još nije... od ljudi?“
„Niski i ljudi. To ţivi ovde. Nema drugih. Bembe
– ljudi, crni ljudi. Vonlop – oni su isto ljudi. Maišan –
ljudi. Ikos – ljudi“, poĉe Korhoi, ali ne stiţe da završi
sa nabrajanjem.
„Ikos – ţene“, ispravi ga Meala, pa se opet
osmehnu svojim krupnim, lepim oĉima.
„Dakle, samo su Niski... drugaĉiji?“, upita Mina.
„Da“, rekoše svi u glas.
„I, tako je uvek bilo?“
„Da“, reĉe samo Korhoi, pa se zamisli. „Ne“,
izgovori poriĉući samog sebe.
350
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Da ili ne?“, upita Mina Grunveld, ne
razumejući.
„U Mrtvim planinama bili Valgori“, reĉe Korhoi.
„Davno. Nema Valgora više“, reĉe Unlo.
„Davno nema“, dodade Meala.
„A Valgori su... Bili visoki, snaţni, nalik
najjaĉim ljudima?“, pomisli Mina da je našla odgovor
na misteriju.
„Ne!“, viknuše svo troje njenih sagovornika u
glas.
„Ne?“, upita iznova zbunjena Mina.
„Ne. Valgori... Drugaĉija deca“, reĉe Korhoi, pa
kada shvati da nije najbolje objasnio, poĉe da sa dvoje
Rurlija razgovara jezikom koje Mina nije razumela.
Reĉi koje je potom ĉula, itekako jeste.
„Davno. Hiljadu godina davno. Ne, manje od
toga davno. Ljudi ostavljali decu u Mrtvim planinama.
Da umru“.
„Molim?!“, upita Mina, ne razumejući zašto bi
bilo ko ostavljao decu da umru.
„Ako su bogalji, da“, nastavi Korhoi. „Zato se
planine i zovu tako. Bila to mala deca. Nema šaku ide tamo. Rodi se grbav - vode ga tamo. Ne moţe da
trĉi. Isto. Ima tri prsta kad se rodi – u Mrtve planine.
Drugaĉija deca... Ne zdrava“, izgovori na kraju dve
kljuĉne reĉi mladi crni vodiĉ.
„Ne zdrava!“, graknuše u glas Meala i Unlo
Rurli.
Mina je polako poĉela da shvata: u Novom
svetu, u davna vremena, ljudi su se odricali bogalja,
još dok su deca. Nisu ih ubijali, samo su ih ostavljali u
Mrtvim planinama. Jedino nije shvatala kakve veze
imaju ta sitna, bolesna, nerazvijena i davno mrtva
deca sa ogromnim stvorovima koji su napali
ekspediciju u kojoj je bila.
„Dob-ro... Shvatam. Ostavljali su nezdravu
decu da umru. Samo... Ko su Valgori?“
351
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Pa, oni!“, reĉe Unlo.
„Ta deca?“
„Da!“, viknuše brat i sestra Rurli.
Korhoi tada nastavi.
„Neka od njih su preţivela. U planinama. Da,
kao Niski. U pećinama. U mraku. Odrasli tu. RaĊali se
tu. Kotili. Drugaĉiji. Besni. Valgori“, reĉe Korhoi
mrskim tonom, pa htede da pljune na pod, ali shvati
da je ipak u tuĊoj kući.
„Šta je sa Valgorima?“, upita Mina.
„Nema Valgori. Davno nema“, reĉe Unlo.
„Nema. Bilo mnogo, sada nema“, dodade
njegova sestra, unuka kralja Niskih.
„Mnogo?“, upita Mina na najzanimljivijem ĉasu
istorije na kome je ikada bila.
„Vrlo mnogo. Hiljadu. Pa hiljadu hiljada. Rat
hteli. Rat izgubili“, reĉe Korhoi.
Mina je u nekoliko narednih minuta saznala i za
viševekovnu mrţnju Valgora prema ljudskom rodu,
donekle razumljivu, i za brutalnost te neobiĉne,
gotovo nove rase, i za njihove karakteristike. Bili su
nešto niţi od ljudi, moţda malo viši od Niskih, mahom
tanane, ĉesto izdeformisane graĊe, ţilavi i sa seĉivima
vrlo vešti. U Ratu do istrebljenja, od kog je prošlo više
od pet vekova, ujedinjeni ljudi su ih skoro skroz
uništili u dve velike bitke. Ono malo preţivelih povuklo
se nazad u pećine Mrtvih planina, a od tada ih niko
nije video.
„Kaţu ’ima još’, ali to vino govori iz ljudi.
Putnici. Pevaĉi. Niko ne video Valgore stvarno. Jedan
vek. Dva. Više“.
„Više, više“, rekoše u glas Niski.
Mini je postalo sve jasno o Valgorima, ali ništa
o stvorima koji su ih napali.
„Ono sigurno nisu bili Valgori“, reĉe više za
sebe, a Korhoi je dopuni.
352
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
„Ne. Sigurno. Valgori mali. Nema Valgori. Ovo
drugo nešto.“
„Šta?“, upita se Mina.
„Ne znam“, slegnu ramenima Korhoi.
„Ne znam“, slegnu ramenima i Unlo.
„Ne znam... Znam ko zna“, reĉe Meala, u koju
se tri para razrogaĉenih oĉiju odmah uperi.
„Idemo kod deda. Kralj zna. Stari znaju“.
„Stari znaju“, potvrdi njen brat.
„Koji sad stari?“, upita Mina, jedva pohvatavši
ko gde i kako ţivi, a i kako se ţivelo nekad u Novom
svetu.
„Stari. Mudri stari. Daju savete kralju. Najstariji
Niski“, pojasni Korhoi da se radi o nekakvom Veću
staraca Niskih, te upita nešto nerazumljivim reĉima
svoje domaćine.
„Moţe, moţe. Samo jede i moţe“, odgovori
odjednom Unlo, a Mina shvati da o njoj i njenom
stanju govore pred put.
„Ima konj za tebe. Unlo da konj, on i ja pored“,
reĉe Korhoi saputnici kojoj je spasao ţivot.
„Put“, pomisli Mina. Novi put. I to u srce
kraljevstva Niskih. Da se sazna Istina.
„Idemo odmah“, reĉe i poţele da skoĉi na noge,
ali se zatetura, uvidevši da u njoj gotovo i da nema
snage. Konj je, srećom, bio izdrţljiv. Takvi jedino i
postoje kod Niskih, iako je Mina na njemu jahala
gotovo dodirujući petama tlo.
Pogled unazad, ka Crnoj reci, nije joj mnogo
toga otkrio. Kretala se u koloni, nad kojom se nadvio
mrak. Baklje u rukama straţara, kojih je bilo više od
dve desetine, pratile su povorku u kojoj su samo ona i
Meala jahale. Dvaput je umalo pala od slabosti.
Nekakav ĉudni sir, nalik kozjem kog je tek ponekad
jela na svom dvoru, vraćao joj je snagu. I prelepe
male lepinje. Kasnije i jedna velika voćka, po ukusu
sliĉna kruškama, po obliku jabukama.
353
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Zoru nisu doĉekali na otvorenom. Krećući se na
istok, u susret tek nešto svetlijem nebu od ostalog,
ušli su u gotovo neprimetni prolaz. Pećina koja joj se
ukazala pred oĉima bila je najneobiĉniji prizor koji je
ikada videla. Dvorana je bila ogromna, kao kakvo
polje za turnire, a sa svodova su visile podignute
snaţne metalne ograde. Iza njih - kupole u kojima su
stajala po trojica straţara. Svi se uspraviše i
podignutim malim maĉevima pozdraviše povorku, a
osvetljena dvorana blještala je od stotina baklji koje
su bile prikaĉene na zidove.
Od nekoliko hodnika koji im se ukazaše, njeni
neobiĉni vodiĉi odabraše skroz levi, a u njemu je
primetila da su zidovi i sami svetlucavi.
„Ovo je neko... drago kamenje?“, upita
Korhoija.
„Nije“, osmehnu se on, ostavivši je bez
kompletnog odgovora.
Skretanje u naredni desni, pa dva leva hodnika,
dovela su putnike do mesta na kome su zastali. A Mini
je zastao dah.
Pred njom se, kao u nekakvoj dolini, prostirao
grad. Kuće su bile nalik ljudskim, dvorišta bez rastinja,
a nekoliko desetina uzanih cevki odlazile su sa
pojedinih krovova pravo do udaljenog svoda pećine.
„Dim-planina“, reĉe joj Korhoi.
„Dim?“
„Dimnjaci im idu do vrha. Inaĉe niko ne bi bio
ţiv od dima kada se loţi. Ne loţi se u kućama. U
posebnim pećnicama, kuće samo za to. Za lepinje,
meso, ne u kući. Planina se dimi zato. Ali, vetar
oduva, ne vidi se iz daleko“, pojasni joj njen crni vodiĉ
taj neobiĉni prizor.
„Ovo im je... prestonica?“, upita Mina Grunveld.
„Jedna od“, bi odgovor.
Širokim stepeništem spustili su se u neobiĉnu
dolinu, na ĉijim ulicama gotovo da nije bilo sveta.
354
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Mahom straţari. „Noć je i njima“, shvati Mina da i u
pećinama dani imaju dva dela.
„Svi ţive ovde, dole?“, nastavi sa pitanjima
ćerka kralja Severa.
„Ne. Na drugoj strani planine ima gradovi.
Napolju. Tamo, ka moru. Ovde rudnici. Posao“, pojasni
Korhoi, pa pruţi ruku Mini koja se na konju zateturala
od slabosti.
Uzela je još jedan zalogaj prijatno slatke voćke.
Snaga joj se obnavljala priliĉno brzo, ali priliĉno je i
bila iscrpljena pre toga. Srećom po nju, sa jahanjem
se brzo stalo. Nedaleko od kraja kamenog stepeništa,
pokazaše joj da će ući u veliku kuću. „Dvor“, pomisli.
Bar je tako delovalo u odnosu na ostale kolibice.
Smestili su je u sobu koja je imala priliĉno
visoke stolice za Niske. Svesna da nije prva od ljudi
koja je stigla tu, udobno se smesti u toj gostoprimnici,
pravljenoj po meri obiĉnog sveta. Onaj neobiĉni, Niski,
videla je tek kada je zora odmakla.
Kralj ju je ugostio kada se rasanio i najeo, ali
ne i obavio uobiĉajena posla.
„Unlo rekao šta bilo tebi. Sad ćete razgovarati“,
reĉe joj njen mali spasilac, došavši ovoga puta bez
sestre do nje.
Mealu je spazila u susednoj prostoriji. Sedela je
za okruglim stolom, baš kao i nekoliko Niskih. Svi
muškarci su imali kike i brade, ţena je bilo manje, ali
su i one sedele za stolom.
„Mina. Ja Barlo. Kralj Barlo.“
Mina se iznenadi. Kralj Niskih nije mogao više
od sat vremena biti budan, manje od toga je proveo
sa svojim unukom, ali već je znao da je pozdravi.
Mina Grunveld pogleda Korhoija koji je drţao
pognutu glavu, pa i ona to isto uĉini, odgovarajući.
„Ja sam Mina. Mina Grunveld“.
„Mina Grunveld sedi“, reĉe joj jedan od Niskih,
stariji od Unloa, pa ustade i odmaknu joj praznu
355
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
stolicu od stola. Drugi ĉovek patuljastog rasta isto
uĉini za Korhoija.
U prostoriji dostojnoj kraljeva, jer je zlata bilo i
po zidovima, i na stolicama, a i na Barlovoj ogrlici,
njen domaćin poĉe da joj govori. Problem je bio u
tome što ona ni jednu jedinu reĉ nije razumela.
Korhoi je iznenadi ustavši, naklonivši se još
jednom, pa sede.
Tada poĉe da joj prevodi.
„Kralj Barlo te pozdravlja“, poĉe crni vodiĉ da
prepriĉava, a Mina klimnu glavom posle te prve
reĉenice, da i vladar Niskih shvati da je razumela
pozdrav.
„Kaţe da mu je unuk više puta donosio loše
vesti spolja, ali da ga prvi put ne razume. Hoće da mu
ti ispriĉaš svojim reĉima. Ali, govorićeš po dve, tri reĉi,
da bi ih ja preveo. Ne cele reĉenice, nego po dve, tri
reĉi“.
Mina isprva nije razumela zašto je kralju bilo
dozvoljeno da se raspriĉa, a od nje se traţilo da secka
svoje misli, ali je vrlo brzo, brţe nego što je mislila da
je moguće, dobila odgovor.
Gotovo sat vremena trajala je njena priĉa.
Obiĉno bi mogla da je ispriĉa za ĉetvrt tog vremena,
jer govor o pustolovini, od Valtazara Riola do pokolja u
Mrtvim planinama, nije morao biti predugaĉak, ali je
seckanje reĉenica i stalni, kratki prevod, od priĉe
napravio dugo predavanje.
Niko je nije prekidao od njenih sagovornika.
Nije ĉula ni jedno jedino pitanje. Sve dok nije završila
priĉu sledećim reĉima:
„Ti stvorovi, sve su ubili. Korhoi me spasio.
Crnom rekom. On je Fandra. Morali smo vodom,
okolo. Osam dana kasnije, evo nas ovde“.
Reĉ umesto kralja, kome je bilo više od 80 leta,
a koji je delovao skoro upola mlaĊe, uze njegov
356
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
bucmasti sin Ol, Unlov otac. Priĉao je na svom jeziku,
Korhoi je prevodio pitanja:
„Koliko bili visoki ubice?“, reĉe crni vodiĉ svojoj
vršnjakinji.
Mina upita da li moţe da ustane, a kada joj Ol
klimnu glavom, uradi to i pokaza rukom visinu iznad
svoje glave.
„Skoro sedam stopa. Ljudskih“, reĉe Mina.
Ol upita Korhoija nešto nerazumljivim reĉima, a
ovaj prevede i drugo pitanje:
„Ramena? Lice? Ruke?“
Mina shvati da treba da opiše napadaĉe, pa to
uĉini dlanovima i reĉima, kojima opisa i snagu i
ruţnoću krvoloĉnih lica koja su pobila ekspediciju
Starog sveta.
Mrmljanje svih za stolom bi priliĉno glasno za
tu do tada tihu grupu. Prestalo je kada Ol postavi
svoje poslednje pitanje, koje Korhoi prevede:
„Kako umrli? Napadaĉi, kako umrli?“
„Samo sa odseĉenom glavom. Moţda i
drugaĉije. Ne sećam se... moţda je Korhoi video nešto
drugo“, bi iskrena Mina, a njen prevodilac odmahnu
glavom, jer je znao i manje od nje, bacivši se u reku i
pre kraja bitke.
Kralj se tada oglasi, a Korhoi prevede pitanje:
„Nešto rekli u napadu?“
„Da. Ne znam da li sam dobro ĉula, bitka je bila
krvava. Ali, kao da su rekli Sabedorija...“
„Rekli su“, potvrdi Korhoi, koji je za grad-školu
sholara saznao tokom ekspedicije.
Mrmljanje se ponovi, preraste gotovo u
razgovor, a kralj ga opet prekine.
„Još rekli nešto?“, prevede Korhoi pitanje kralja
Barla.
„Zail“, rekoše u isti glas Mina i Korhoi. „Drali su
se ’zaiiiil’“, dodade ona.
357
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Tajac koji je zavladao trajao je kratko. Jedan
od najstarijih slušalaca za stolom nešto reĉe Korhoiju,
on klimnu glavom i šapnu Mini: „IzaĊimo“.
„IzaĊimo!?“, zaprepasti se ona. „Kako da
izaĊemo“, pomisli, „pa ništa nam nisu rekli!?“. Umesto
tih pitanja, ona postavi Korhoiju samo jedno:
„Odmah?“
„Da“, reĉe Korhoi, klimnu kralju Barlu glavom i
poĊe ka vratima.
U gostoprimnici su ćutke sedeli vrlo kratko.
Vrata se nedugo zatim otvoriše i Meala ih pozva da se
vrate. Mina je tada doţivela nešto nestvarno.
„Mina Grunveld, ćerka Rarga Grunvelda, kralja
poput mene, kraljevstva većeg od mog. Dobro budi,
zdrava!“, pozdravi je kralj Barlo reĉima koje je
njegova zaprepašćena gošća potpuno razumela.
„Do... dobro budi i ti, kralju Barlo“, odgovori
ona pomalo drhtavim glasom, te sagnu glavu.
„Mi razumeli. Sada priĉamo. Sedi, Mina
Grunveld“.
Tajac je ispunio prostoriju. Svi su se okrenuli
ka kralju. Barlo se naslonio šakama o njemu idealni, a
Mini preniski sto. Onda vladar Niskih izgovori:
„Zail sholar. On vaš“.
Mini srce poĉe jako da lupa. Nikada nije ĉula za
sholara tog imena. A i kako bi bilo ko iz Starog sveta
bio toliko duboko u Novom, upita se. I ko su oni
nadljudi? Što su vikali ime sholara? I ĉemu
krvoproliće? I kakav sholar u Mrtvim planinama?
Mnogo pitanja, za nju slabu.
„Zail sholar. Bio ovde. Godina sto, pre. I više.
Dve“, reĉe kralj Barlo.
„Dve sto, više, više“, rekoše ĉetvorica staraca
koji su mu sedeli najbliţe za okruglim stolom.
„On kaţe – dobar sam. Laţe. Kaţe dobar, a
nije. Hteo zlato. Hteo vojsku. Hteo osvetu. Ubio.
358
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Pobegao. Ţivotinje ga slušale“, nastavi Barlo, a Mina je
sve više upijala te reĉi i sve manje razumela.
„Zail... Loš. Loš ĉovek. Zao. Pobegao. Hoće da
vas ubije sve. Ljut. Bes. Ĉovek bes. Ĉarobnjak. Vaš.
Sholar Zail“, dovrši svoje reĉi Barlo, a jedan od
staraca pokraj njega, od mudraca Niskih, dopuni
gotovo savršenim reĉenicama, u kojima kao da nije
bilo grešaka.
„Niko nije bio ovde tako zao. Hiljadu godina,
nije bio tako zao kod nas. On hteo moć. Hteo sve.
Proterali ste ga. Kaţe, niste dali magiju. Ali, nema
smrt za sholar. Samo proteranost. Sabedorija
proterala. Veĉna proteranost, to je kazna za sholar,
da? On ĉamcem došao. More ostavio iza sebe. Vas
ostavio iza sebe. Bes je doneo. I magiju. Ţivotinje ga
slušale. Ubio. Straţu, i brata kralja pre kralja pre oca
kralja Barla. Jer.. Nije mu dao zlato i moć. Ubio. Ko
nije sa njim, ubije. Otišao dalje. Pobegao. Sve probao,
svuda ubio. On proteran, niko neće njegovu osvetu. Mi
mislili on umro“.
„Pa, umro je“, prekide ga Mina. „Mora da je
umro, dvesta godina ljudi ne ţive“.
„Zail ţiv. On ne sholar. On više od sholara. On
besan. Zail zlo“, reĉe starac i dodade: „Valgori ţivi.
Sada veliki. On ih je podigao“.
Mini se vrtelo u glavi. Ne više od slabosti, već
od priĉe koju je ĉula. Nije mogla da veruje u nju, ali
nije mogla ni da govori više. Samo je slušala. A
poslednje reĉi koje je ĉula za tim stolom izgovori kralj
Barlo:
„Zail kreće, Mina Grunveld. Zail ţiv. Zail kreće.
On rekao davno da kreće kad sakupi vojska. A Valgori
su njegova vojska. Valgori veliki. Novi. Valgori
nepobedivi. Zail zlo. Mina Grunveld... Zail zlo kreće.
Naš svet će da strada. I to samo jer je na njegovom
putu. Putu koji se završava kada strada ceo vaš“.
359
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
U tom trenu, kada Barlo Rurli završi svoje reĉi,
kroz otvorena vrata, iz gostoprimnice, u prostoriju
ulete slepi miš. Mini je zastao dah. Ostali su gledali
otvorenih oĉiju, jer oni nikada nisu leteli gde ima
baklji.
„Slepi miš!“, izgovori u sebi Mina, a dah joj
zastade. Nije ga bilo ni kada iz daljine, ne tako daleke
koliko bi volela da je sluĉaj, zagrme iz hiljada grla:
„Sabedoooooriiiiiiaaaaaah!“
360
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Nastaviće se.
361
www.RitamSabedorije.com
Darko Nikolić – Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ritam Sabedorije
Autor: Darko Nikolić, 2014.
Ilustracije likova na sajtu: Dušan Blagojević
Sva prava zadržana
362
www.RitamSabedorije.com
Download

RitamSabedorije.com