TECNO PLASTIKA d.o.o.
Preduze e za proizvodnju, unutrašnju i spoljašnu trgovinu i usluge
MLEVENJE U PROCESU RECIKLAŽE PET FLAŠA
Mlin koji se u nekoj terminologiji se može sresti i kao granulator dok proizvo a i sa istoka ga zovu
chrusher ili lomilica. Granulator je pojam koji su opet, proizvo a i iz Turske i Kine rezervisali za ekstruder
iji je krajnji proizvod granulica regenerata a koji je kod nas poznat i kao regenerator. Veoma je važno
razdvojiti ga od drobilice ili kidalice (na engleskom jeziku shreder ili na italijanskom trituratore) jer mlin
se e flaše se ivima a ne kida ih kandžama poput gloda kog noža. Mlevenje je prva faza mehani kog
tretmana flaša i u celom sistemu pranja PET-a je bitan jer celokupan dalji postupak pranja i proces
regeneracije po inje upravo mljevenjem boca i svaki problem koji bi nastao u mlinu ogledao bi se u
celokupnom sistemu pranja. U mlinu se boce ustvari, seckaju na male ise ke dimenzija oko 5-6 mm. u
pre niku (kada je rešetka na dnu mlina dimenzija 6 mm.) ili dimenzija 12-13 mm. (kada je rešetka na dnu
mlina 12 mm.) ime se dobija kona an oblik deli a do kraja tretmana pranja.
Mnoge su zablude i predrasude oko mlinova i samog procesa mlevenja, koje obi no traju do momenta
kada sam proces po ne! Mnogi misle da je ta stavka manje važna od mašine za pranje ili regeneracije jer
je raspon cena mlinova zaista veliki kao i broj proizvo a a. Mlinovi proizvo a a iz Kine ili Turske, mogu
koštati 10% od cene mašine za pranje, a mlinovi proizvo a a iz EU koštaju 80% od cene mašine za
pranje. Investicija u dobar mlin je uvek opravdana jer kada po nu problemi neravnomernog doziranja
materijala, višestrukih udarnih optere enja i intenzivnog zatupljivanja i habanja noževa, dolaze na
površinu i zahtevi za veoma komplikovanim menadžmentom oko mlina i naj eš e kajanje zbog nabavke
lošijeg. Mnogo je razli itih dizajna mlinova, kapaciteta, modela, razli ite snage motora za isti kapacitet,
materijala od kojeg su izra eni pojedini delovi, tehnologija spajanja delova mlina, na in postavljanja
noževa kao i broj noževa i sl. Generalno, svi mlinovi imaju jednu zajedni ku ta ku a to je tehnika rezanja!
Mlin ima dve vrste noževa i to rotacioni i fiksni noževi (kod proizvo a a iz Nema ke poznati i kao leže i
noževi). Fiksni noževi se montiraju na ku ište mlina i nisu pokretni radijalnom smeru. Rotacioni noževi se
nalaze na specijalnim drža ima masivnog rotora a oslonjeni su na opruge kako ne bi došlo do blokade
materijala izme u noževa. Koli inski odnos rotacionih i fiksnih noževa uvek mora biti u korist rotacionih
noževa, tako da za dva ležišta fiksnih noževa postoji tri ležišta rotacionih ili za tri fiksna noža postoje etiri
ležišta rotacionih noževa. esto se može na i i tri fiksna sa tri ležišta rotacionih noževa ali ta kombinacija
ima mnogo nedostataka, jer se u svakom momentu se iva jednog od parova noževa nalaze u sprezi,
ime se ne dozvoljava ubrzanje rotora i iskoriš enje akumulirane energije iz zamajca.
Rotacioni noževi se postavljaju u odnosu na fiksne noževe tako da su im se iva pomerena pod blagim
uglom oko 1° do 2° stvaraju i pri tome efekat rezanja kao kod makaza, ime se izgegavaju udarna
optere enja mlina osim kod sistema istog broja rotacionih i fiksnih noževa kada ugao mora biti ve i radi
stalne sprege noževa. Ukoliko se iva ne bi bila spregnuta u svakom momentu, došlo bi do velikih udarnih
optere enja u momentu sprezanja se iva na sva tri para noževa.
Slika 1. Sprezanje noževa kod mlina proizvo a a ’’BRUNO FOLCIERI’’ iz Italije
TECNO PLASTIKA d.o.o.
Preduze e za proizvodnju, unutrašnju i spoljašnu trgovinu i usluge
Ukoliko mlin radi materijale velike žilavosti poput PET, PC ili PA onda se predpostavlja veliko optere enje
mlina i konstrukciono bi mlin za male kapacitete imao velike dimenzije. Da bi se maksimalno iskoristila
akumulirana energija u zamajcu mlina i masivnost samog nosa a fiksnih noževa (koji tako e ima
ogroman inercijalni momenat), pomeraju se noževi po tangencijalnom smeru na polovini širine rotacionog
doboša, ime dolazi do ve eg broja sprezanja se iva ali smanjenja vremena se iva u kontaktu (Slika 2).
Važan faktor kod mlina su noževi koji moraju biti veoma oštri. Svi proizvo a i mašina za pranje uz mlin
koji isporu uju kupcu, daju gratis još jedan par noževa za mlin znaju i da mašina klijenta ne sme stati
radi oštrenja noževa a da se sami noževi oštre, u zavisnosti od kvaliteta materijala koji se melje, i do par
puta sedmi no. Tupi noževi mogu prouzrokovati slede e nedostatke u materijalu:
-
Ise ci su mnogo ve i nego što bi trebalo da budu. Ve i ise ci imaju za posledicu mnogo lošije
uklanjanje papira iz PET-a jer je sistem uklanjanja ostataka papira sa PET frikcionim postupkom.
-
Ise ci se mogu ‘’otvoriti’’ kao da su od višeslojnog materijala i kao da su se raslojili po debljini
ise ka. Takav materijal ima mnogo manji specifi nu težinu i u kadi za separaciju PET-a od
poliolefina, postoji opasnost da se PET ise ak podigne na površinu vode i izbaci sa poliolefinima
(PE i PP).
Slika 2. Tangencijalno pomereni noževi kod mlina ’’BRUNO FOLCIERI’’
Rešenje ovog problema je u redovnom održavanju sistema i oštrenju noževa. Bolja solucija je stati na 2
sata svakih sedam dana radi zamene noževa mlina nego stajati svaki dan po 4-5 sati radi ispravki u
tehnološkom postupku koji sigurno ne e doneti željene rezultate. Govorim o tehnološkom postupku, jer
mnogi tehnolozi pove aju brzinu rezanja misle i da e otkloniti posledice zatupljenih noževa. Naravno,
pove anjem brzine rezanja može se poste i odre eni boljitak u rezanju na period od najviše jedan dan,
ali zatim se ponovo noževi moraju preoštravati.
Noževi se izra uju iz dva dela! Telo noža se od elika za noževa odnosno legura koje imaju ogromnu
žilavost i površinsku vrsto u ali i koji se mogu zahvalno termi ki obra ivati. Vrh noža odnosno se ivo
izra uje se od specijalnih ‘’vidia’’ legura na dužini od nekoliko desetina milimetara, na kojima se prilikom
TECNO PLASTIKA d.o.o.
Preduze e za proizvodnju, unutrašnju i spoljašnu trgovinu i usluge
izrade ve odre uje geometrija samog noža! Se ivo se tehnologijom zavarivanja pri vrš uje za telo noža
tako da ine jednu kompaktnu celinu. Nož je upotrebljiv sve dok se kompletan rezni deo noža ne potroši
koriš enjem ili preoštravanjem ali i gubljenjem geometrije noža jer nije poželjno da se preoštravanje vrši
sa istim uglovima se iva, jer može do i do ošte enja tela noža! U tom slu aju stanjuje se kontaktni deo
izme u tela noža i se iva, pa dolazi do velike razlike u karakteristikama materijala tela noža i se iva.
esto se onda desi da do e do pucanja tela noža uz zonu zavarivanja tela i se iva, a sa tim i do
havarijskih ošte enja drugih noževa, doboša, rešetke pa ak i do decentriranja doboša.
Neki proizvo a i nude noževe kojima su i telo i se ivo noža od istog materijala! To ne zna i da su mnogo
lošijeg kvaliteta, ali je onda potrebno kupiti više parova noževa jer e postojati potreba eš eg
preoštravanja noževa i eš a zamena istih na mašini. Naravno, cena ovih noževa je znatno niža od
prethodnih.
Slika 3. Noževi kod mlina ‘’BRUNO FOLCIERI’’
Telo mlina je svakako najmasivniji deo mlina, što ga ini i najkompleksnijim! U telo mlina se smešta
doboš sa rotorom koji se oslanja na telo preko ležaja a na telu se nelaze i ležišta za fiksne noževe. Na
najvišoj ta ci tela mlina postavlja se uvodni deo mlina koji se otvara hidrauli kim cilindrom. Telo mlina se
kod ve eg broja proizvo a a izra uje od livene legure kako se ne bi izgubila homogenost materijala a sa
tim i mehani ke karakteristike. Mnogi proizvo a i telo mlina rade iz zavarenih plo a uz rizik da do e do
gubljenja geometrije tela mlina odnosno pomeranja plo a u toku zavarivanja. U tom slu aju se ne može
posti i idealna centriranost doboša, pove avaju se vibracije i udarna optere enja u toku rada i naj eš e
dolazi do razdvajanja plo a na zavarenom mestu.
Slika 4. Leva bo na i zadnja strana tela mlina
Telo se jednostavno ‘’otvara’’ i mlin više nije za upotrebu! Bo ne plo e tela se obra uju tako da se u
njega smesti dva pa ak i tri reda ležajeva sa zaprivkama kako ne isto a iz doboša mlina ne bi došla do
ležaja. Sa spoljašne strane jedne plo a se nalaze mazalice za automatsko podmazivanje ležaja, a sa
druge strane se nalazi pogon za rotaciju doboša sa remenicom i zamajcem. Sa prednje i zadnje strane
TECNO PLASTIKA d.o.o.
Preduze e za proizvodnju, unutrašnju i spoljašnu trgovinu i usluge
su poklopci kroz koje se pristupa fiksnim noževima radi zamene i podešavanja položaja dok je na dnu
tela namontiran odvod ise aka kao i odvod otpada.
Proizvo a i mašina za pranje PET-a imaju u ponudi mlinove koji melju materijal ‘’na suvo’’ ili melju PET u
prisustvu vode, što su tzv. vodeni mlinovi. Prednost suvih mlinova se ogleda u slede em:
-
Kapacitet je ve i nego kod vodenih mlinova.
Ise ci se mnogo lakše transportuju ka slede oj fazi, jednostavnim pneumatskim prenosom jer su
lagani.
Opasnost od blokiranja ležaja ne postoji kod mlinova koji rade na suvo, dok ležaji kod vodenih
mlinova imaju mnogo ve u verovatno u da blokiraju usled istiskivanja masti iz njih vodom iz
mlina.
I vodeni mlinovi imaju svoje prednosti koje se ogledaju u slede em:
-
Rotor i noževi mlina su stalno u vodenoj sredini, ostaju hladni i produžava im se vek trajanja.
Manje su bu ni nego suvi mlinovi.
Mlevenjem u vedenoj sredini PET otse ci se u velikoj mer peru tako što se u velikoj koli ini
izdvaja papir od PET-a, sitan pesak i ostale ne isto e koje mogu pro i kroz rešetku mlina.
Vodeni mlin je opremljen sa pužnim konvejerom koji sa donje strane ima rešetku kroz koju isti e višak
vode i sitni komadi i papira i ostalih ne isto a. Ise ci e u tome slu aju iza i iz konvejera sa samo 2030% vlažnosti. U mnogo slu ajeva se nakon pužnog konvejera stavlja jedan centrifugalni suša i
separator koji odvaja papir i ne isto u koja nije uspela da se izdvoji u mlinu i kroz konvejer. Tako u
narednu fazu pranja odlaze PET ise ci zajedno sa nešto malo PP i PE (etikete zalepljene za bocu,
poklopci i prsteni poklopaca i naravno lepilo za etikete) i veoma malo papira i ostalih ne isto a.
Zaklju ak je da je suvi mlin znatno jednostavniji za rukovanje i održavanje dok je vodeni mlin efikasniji po
pitanju pranja, malo skuplji, ali kroz duži period bi se investicija svakako isplatila. Noževi kod vodenog
mlina se sporije zatupljuju tako da je održavanje po pitanju zamene noža i preoštravanje noževa re e. U
slu aju suvog mlina, poželjno je da se odmah nakon mlina instalira sistem predpranja tako da se sva
ne isto a koja se mehani kim putem odvojila od PET-a sada kroz vodu i fizi ki odvoji od materijala koji
ide u naredne faze pranja. Bilo da je mlevenje PET-a suvim ili vodenim mlinom, na izlazu dobijamo
poluo iš ene ise ke PET-a koje se moraju usmeriti na slede e faze pranja.
Odvod za ise ke kod suvog mlina je u vidu turbine koja uvla i ise ke iz tela mlina uz pomo ventilatora i
usmerava ih ka slede im fazama pranja, dok je kod mlina na vodu odvod u vidu pužnog transportera
(poznat kao heliks) koji osim ise aka ka daljoj fazi odvodi i odre enu koli inu vode. Ise ci se tako peru i
prilikom transporta kroz pužni transporter.
Slika 5. Odvod kod suvog i mlina koji melje u vodenoj sredini (sa transporterom)
Materijal od kojeg je transporter napravljen je visokokvalitetan ner aju i elik velike debljine jer je trenje
izme u ise aka i cilindra transportera intenzivno. Mlinovi za PET flaše moraju biti opremljeni pokretnom
trakom za utovar flaša (konvejer) na kojoj je naj eš e namontiran i metal-detektor. Konvejer služi pre
TECNO PLASTIKA d.o.o.
Preduze e za proizvodnju, unutrašnju i spoljašnu trgovinu i usluge
svega za ravnomerno doziranje ispresovanih ili neispresovanih flaša po celokupnoj širini noževa ime se
kapacitet mlina podiže na željeni nivo kao i da se udarna optere enja smanje na najmanju meru. Metal
detektori koje koristi proizvo a mlinova BRUNO FOLCIERI su tunelskog tipa proizvo a a
MESUTRONIC, sa više nivoa osetljivosti na razli ite vrste materijala. U slu aju nailaska metala ispod
odre enog dela tunela, metal detektor se zvu no i svetlosno oglašava, zaustavlja utovarnu traku i vra a
je ta no u odre eni položaj gde se može identifikovati metalni predmet.
Slika 6. Utovarna traka, metal detektor i zvu no-izolaciona kabina
Kona no, veliki mlinovi moraju imati zvu no izolacionu kabinu jer se buka može razviti i do ogromnih 110
dB. Zvu no izolaciona kabina spušta nivo buke na 40dB ime se zadovoljavaju standardi u svim
zemljama Evrope. Izra ena od višestrukih izolacionih plo a razli itog materijala, kabina spre ava tako e,
eventualni izlazak vode iz mlina u halu ili fine prašine ukoliko govorimo o suvom mlinu.
Najvažnija stavka kod mlina je održavanje! Delovi mlina na koje se mora obratiti pažnja su:
•
•
Noževi koji se moraju redovno preoštravati i kontrolisati;
Ležišta za noževe, a posebno opruge i pritisna plo a koji moraju držati nož u jedinstvenom
položaju;
• Kalibraciona rešetka rotora, iji se otvori za prolaz ise aka zatvore mehani kim blokiranjem ve ih
ise aka i smanjuju kapacitet mlina;
• Ležajevi, odnosno automatske mazalice, koje uvek moraju imati dovoljno masti. Nedostatkom
masti dozvoljava se prilaz vode ležajevima i njihovo ošte enje ime se dolazi i do radijalnog
bacanja rotora;
• Transportna traka, koja mora biti uvek cela i neošte ena a koja se lako može pocepati dolaskom
u kontakt sa oštrim predmetom.
Važna napomena za mlinove je i da se nikada ne smeju ostaviti puni nakon zaustavljanja na kra e ili
duže vreme, nego se moraju oprati i kroz odvodni ep se mora ispustiti voda! Ova napomena je posebno
važna zimi, jer može lako do i do smrzavanja vode u telu mlina i rešeci te se može javiti poteško e
prilikom pokretanja mlina.
Dipl.maš.ing. Siniša Kuzmanovi
TECNO PLASTIKA d.o.o.
*Delovi teksta preuzeti iz ekspertskih analiza firme BRUNO FOLCIERI iz Italije www.folcieri.com
Download

reciklaža pet flaša