BIBLIOTEKA »RETROSPEKTIVE«
Urednici
JAGOŠ Đ U R E T IĆ /P R E D R A G MARKOVIĆ
Maksim Gorki
NEUGODNE
MISLI
Preveo
MIRKO ĐORĐEVIĆ
BEOGRAD, 1987.
Naslov izvornika
HECBOEBPEMEHHLIE MblCJIH
Editions de la Seine, Pariš, 1971.
I
UZ OVO IZDANJE
»Kultura pristupa izdavanju sabranih dela Maksima
Gorkog kao jednom od najvažnijih, najodgovornijih i
više neodložnih zadataka naše izdavačke delatnosti. Prvu
svesku ovoga svog izdanja ona daje u junu ove godine
zato, da bi u našem narodu i na taj način bila obeležena
desetogodišnjica smrti genijalnog pesnika proleterske re­
volucije, najvećeg majstora savremene, novorealističke
umetnosti.«'
Za proteklih četrdeset godina, od kada datiraju ove
uvodne reči za izdanje sabranih dela M. Gorkog, kod
nas se mnogo toga promenilo u odnosu prema »novorealističkoj umetnosti« ali ne i u shvatanju uloge Mak­
sima Gorkog u njoj. No, jedna knjiga nije ušla u sa­
brana dela rađena prema sovjetskom izdanju iz 1933.
(Uostalom, do sada, nije ušla ni u jedno sovjetsko iz­
danje dela Maksima Gorkog). To je knjiga tekstova iz
lista Novi život, koji je izlazio u prelomnim trenucima
ruske revolucije, od 1. maja 1917. do 16. jula 1918. godi­
ne, tekstova koji podjednako svedoče kako o političkom
stanovištu samog Gorkog tako i o potresnoj slici života
u revolucionarnoj Rusiji.
Novi život je izdavala grupa socijaldemokrata »internacionalista« (A. Tihonov, N. Suhanov, V. Bazarov, V.
Desnicki) čiji je cilj bio razvijanje socijalnih i politič­
kih demokratskih tendencija započetih februarskom re') M aksim Gorki: Dela. K njiga I, str. 9. Kultura, Beograd—Za­
greb, 1946.
5
volucijom i iznalaženje miroljubivih rešenja na planu
međunarodnih sukoba. Nastupajući sa ovakvih pozicija
Gorki se u Novom životu oštro suprotstavljao boljševič­
kim idejama i praksi koja nije imala sluha za politički
pluralizam i demokratsku javnu raspravu.
»Lenjin, Trocki i njihovi saputnici već su se otro­
vali gadnim otrovom vlasti o čemu svedoči njihov sra­
man odnos prema slobodi govora, slobodi ličnosti i svim
onim pravima za čiju se pobedu borila demokratja«,
piše Gorki reagujući na dolazak boljševika na vlast. Kao
i Martov i Kaucki, Gorki osuđuje diktatorski karakter
boljševičke vlasti opisujući Lenjina kao » roba dogme«
a njegove saradnike kao »njegove robove«.
»Za Lenjina je radnička klasa ono što je za metalca
ruda« kaže Gorki u svom apelu radnicima 10. novembra
1917. »Da li je — s obzirom na sve postojeće uslove —
moguće izliti od te rude socijalističku državu? Očigledno
nije. Međutim, zašto ne probati? Sta Lenjin rizikuje ako
eksperiment ne uspe?
On radi kao hemičar u laboratoriji, s tom razlikom
što se hemičar služi mrtvom materijom a njegov rad
daje rezultat dragocen za život, dok Lenjin radi sa ži­
vim materijalom i vodi revoluciju u propast. Lenjinovi
sledbenici među svesnim radnicima moraju da shvate
da se s ruskom radničkom klasom izvodi svirep ekspe­
riment, koji će uništiti najbolje radničke snage i zadugo
zaustaviti normalan razvitak ruske revolucije.«
Ovako beskompromisno formulisani stavovi protiv
boljševičkih vođa i njihovog načina rukovođenja zem­
ljom rezultirali su čestim polemikama između Novog
života i Pravde, a uskoro i zabranama. Prvi put, Novi
život je zabranjen februara 1918. zbog teksta Suhanova
»Kapitulacija« povodom Brestovskog mira. Posle ove,
osmodnevne zabrane, list nastavlja da izlazi do juna
1918. kada sledi nova zabrana od nekoliko dana, da bi
16. jula, po Lenjinovom naređenju, bio trajno zabranjen.
Naravno, time istorija tekstova Maksima Gorkog iz
Novog života nije završena. 1918. u Petrogradu, društvo
Kultura i sloboda izdaje zbornik Neugodne misli. Zapisi
6
0 revoluciji i kulturi, a iste godine izlazi na ruskom
jeziku u Berlinu izbor od trideset i tri teksta iz Novog
života pod naslovom Revolucija i kultura. Članci iz
1917 g. Slede izdanja na češkom, francuskom, engleskom
1 italijanskom jeziku. Knjiga koja je pred vama, prevod
je francuskog izdanja na ruskom jeziku koje je 1971.
priredio Herman Jermolajev.
U okviru rasprava u filozofskoj i naučnoj javnosti
0 boljševizmu kao političkoj doktrini, kritika s levice
Maksima Gorkog danas ima posebnu aktuelnost, ali
nije ništa manja ni njena vrednost kao hronike koja sli­
kovito i upečatljivo svedoči o životu u revolucionarnoj
Rusiji. Konačno, pedeset godina posle smrti svog autora,
ovi tekstovi nam otkrivaju jednog gotovo nepoznatog
Gorkog iznova problematizujući složen i kontroverzan
odnos između njega i Lenjina.
»On je bio Rus koji je dugo živeo van Rusije i
pažljivo posmatrao svoju zemlju, — izdaleka ona izgle­
da živopisnija i svetlija«, napisaće 1930. godine autor
Neugodnih misli i sam daleko od domovine, da bi, pri­
premajući sopstveni povratak, na kraju teksta dodao:
»Vladimir Lenjin je umro. Naslednici njegovog razuma
1 volje njegove — živi su. Zivi su i rade tako uspešno
kao što niko, nikada, nigde na svetu nije radio«. Zazvučale bi ove reči kao cinični optimizam da se sledeće,
1931. godine, Gorki nije vratio u Rusiju. Njegova kasnija
uloga u njoj je, naravno, poznata, ali će čitaocu, posle
upoznavanja sa Neugodnim mislima, ona, verujemo, delovati mnogo dramatičnije.
Beograd, 1987.
Izdavač
REVOLUCIJA I KULTURA
N o vi život, br. 1. 18. april 1917.
Ako jednim pogledom obuhvatimo celokupnu, spolja
gledano veoma raznovrsnu, delatnost monarhističkog re­
žima u sferi »unutrašnje politike«, videće se da se smi­
sao te delatnosti sastojao u sveprisutnoj težnji birokra­
tije da obuzda kvantitativni i kvalitativni razvoj onog
dela društva koji misli.
Stara vlast je bila bez dara, ali joj je instinkt samo­
održanja ukazivao da je ljudski mozak njen najopasniji
neprijatelj, pa se ona, sa svim raspoloživim sredstvima,
trudila da oteža ili onemogući rast intelektualnih snaga
u zemlji. U toj prestupničkoj delatnosti njoj je uspešno
pomagala crkva koju su zarobili činovnici, ali isto tako
uspešno — i društvo, psihološki nestabilno, koje se poslednjih godina, u odnosu na nasilje koje se nad njim
vrši, ponaša pasivno.
Rezultate tog dugotrajnog potlačivanja duha u naj­
potresnijoj očevidnosti otkrio nam je rat — pred licem
kulturnog i sjajno organizovanog neprijatelja Rusija se
pojavila razoružana i nemoćna. Ljudi koji su tako hvalisavo i odvratno galamili da je Rusija ustala na noge
»da oslobodi Evropu okova lažne civilizacije uz pomoć
duha istinske kulture«, ti po svoj prilici iskreni i zbog
toga i nesrećni ljudi brzo su, i nekako zbunjeno, za­
tvorili svoja leporečiva usta. Pokazalo se da je »duh
istinske kulture« smrad svakojakog neznanja, odvratnog
egoizma, grozne lenjosti i bezbrižnosti.
U zemlji koja je u izobilju darovana prirodnim bo­
gatsvima i drugim vrednostima, zavladala je, kao posle-
9
dica njene duhovne bede, potpuna anarhija u svim sfe­
rama kulture. Industrija i tehnika — u začetku — nisu
čvršće povezane s naukom; nauka je — negde tamo,
bačena u zapećak, pod budnim okom činovnika; umetnost je ograničena, nju je u svemu deformisala cenzura,
ona se i sama odvojila od društva, predala se traženju
novih formi i izgubila svoj vitalni, emotivni oplemenju­
jući sadržaj.
Svuda, i u čoveku i van njega, vladaju pustoš, ne­
stabilnost i haos, vide se tragovi nekakvog Mamajevog
razbojništva koje još traje*. Nasleđe koje je monarhija
ostavila revoluciji je užasno.
Ma koliko žarko želeli da kažemo reč dobre nade i
utehe — istina surove stvarnosti nam ne nudi utehu,
sasvim otvoreno se mora priznati: monarhistička vlast
koja je težila da duhovno obezglavi Rusiju u svemu je
postigla skoro putpun uspeh.
Revolucija je oborila monarhiju — u redu! Ali,
možda to znači da je revolucija samo uterala kožnu bo­
lest dublje u organizam. Nikako se ne bi smelo pomi­
sliti da je revolucija duhovno izlečila ili obogatila Ru­
siju. Stara, i ne glupa poslovica kaže: »Bolest ulazi na
kilo a izlazi gram po gram«, pa je proces intelektualnog
obogaćenja zemlje — krajnje spor proces. pa ipak, ta­
kav proces nam je neophodan i revolucija, u licu njenih
rukovodećih snaga, mora odmah, sada, bez oklevanja,
da preuzme na sebe obavezu stvaranja takvih uslova,
institucija, organizacija koje bi se uporno i bez odla­
ganja pozabavile razvojem intelektualnih snaga zemlje.
Intelektualna moć — to je prva i najvažnija, po
svom kvalitetu, proizvodna sila i briga o njenom naj­
bržem rastu mora biti najpreča briga svih klasa.
Mi se moramo složno prihvatiti posla svestranog
razvitka kulture — revolucija je srušila sve prepreke
*) Aluzija na tatarskog kana Mamaja koji je razbio rusku
vojsku i državu u bici na polju Kulikovo 1380. Izraz »Mamajevo
razbojište« je postao poslovičan. Prim . prev.
10
koje su stajale na putu slobodnog stvaralaštva, i sada
je stvar naše volje da pokažemo sebi samima i ćelom
svetu sve naše darovitosti, talenat, genijalnost. Naš spas
je — u radu, i nađimo i zadovoljstvo u tom radu.
»Svet nije stvoren rečju, nego delom« — to je sjaj­
no rečeno i to je neosporna istina.
NEUGODNE MISLI
N o v i život, br. 2. 20. april 1917.
Novo uređenje političkog života zahteva od nas novi
vid duše.
Razume se — za dva meseca se čovek ne može
preporoditi, međutim, što se brže budemo postarali da
se očistimo od prašine i blata prošlosti, to će brže na­
predovati i naše duhovno zdravlje, produktivniji će, u
svakom pogledu, biti trud na stvaranju novih oblika
društvenog života.
Mi živimo u kovitlacu političkih emocija, u haosu
borbe za vlast, a ta borba pored plemenitih osećanja,
budi i mračne instinkte. To je prirodno, ali to preti da
nam deformiše psihologiju, nameće se kao izveštačeni
razvoj koji ide na jednu stranu. Politika je tle na kojem
brzo i obilno izrasta, buja korov otrovne mržnje, opakih
sumnjičenja, bestidne laži, klevete, bolesnog samoljublja
i nepoštovanja ličnosti — možete nabrajati sve ono naj­
gore što u čoveku postoji — i sve se to razvija, obilno
buja upravo na tlu političke borbe.
Da nas ne bi ugušila osećanja jednog reda, ne za­
boravimo na osećanja još jednog reda.
Mržnja među ljudima nije normalna pojava — naj­
bolja naša osećanja, naše najveličanstvenije ideje usmerene su upravo na to da se u svetu iskoreni socijalna
mržnja. Takva najbolja osećanja i misli ja bih nazvao
11
»društvenim idealizmom« — jer upravo nam ta sila
omogućava da prevladamo gadosti života i da neumorno,
jednako stremimo pravdi, lepoti života i slobodi. Na
tom putu mi smo stvorili heroje, velikomučenike radi
slobode, najlepše ljude zemlje, i sve ono najlepše što
postoji u nama izniklo je iz takvih težnji. U našoj zem­
lji najuspešnije i najmoćnije bude lepa načela snaga
umetnosti. Kao što je nauka razum sveta, tako je umetnost njegovo srce. Politika i religija dele ljude na grupe,
umetnost nas, pak, otkrivajući u čoveku opšteljudsko,
zbližava. Ništa ne popravlja tako lepo i brzo ljudsku
dušu kao što to čine uticaji umetnosti i nauke.
*
*
*
Pravo proletarijata da mrzi druge klase je svepri­
sutno i duboko zasnovano. Ali — u isto vreme, upravo
proletarijat unosi u život veliku i plemenitu ideju nove
kulture, ideju bratstva svih ljudi na svetu. I zato, upravo
proletarijat treba prvi da odbaci, kao neodgovarajuće,
stare navike odnosa prema čoveku, upravo on mora sa
posebnom upornošću da teži širenju i oplemenjivanju
duše, te riznice utisaka života i postojanja. Proleteru
darovi umetnosti i nauke moraju biti najviše vrednosti,
to za njega ne sme biti prazna zabava, nego sredstvo koje
ga vodi putem otkrivanja tajni života. Ja se' čudim kada
vidim kako se proletarijat, preko svog intelektualnog i
aktivnog organa Saveta radničkih i vojničkih deputata,
odnosi ravnodušno i nezainteresovano kada se šalju na
front, na klanicu, vojnici muzičari, umetnici, dramski
umetnici i drugi tako potrebni njegovoj duši. Jer, ša­
ljući na klanicu svoje talente zemlja troši sopstveno
srce, a narod otkida od svoga tela najdragocenije delove.
I zbog čega sve to? Možda samo zato da talentovani
Rus ubije talentovanog umetnika Nemca.
Zamislite kakav je to apsurd, kako je to grozno
ruganje narodu! I porazmislite i nad tim koliku je ma­
su energije utrošio narod da bi sazdao talentovanog
12
čoveka koji će izraziti njegova osećanja, sve naume
njegove duše.
Neće li ova prokleta klanica pretvoriti i ljude od
umetnosti, nama tako drage, u ubice i leševe?
*
N ovi život, br. 3. 21. april 1917.
Borili smo se za slobodu javne reći da bismo imali
mogućnosti da govorimo i da pišemo istinu.
Ali — govoriti istinu to je najteža od svih veština,
jer u svom »čistom« vidu, nepovezana s interesom lič­
nosti, grupa, klasa ili nacije — istina je skoro apsolutno
neugodna za malograđanina, on je ne prihvata niti može
da je koristi. To je prokleta osobina »čiste« istine, ali
je ta istina u isto vreme za nas najbolja i najneophodnija.
Postavimo sebi zadatak — reći istinu o nemačkim
zverstvima. Ja mislim da se sasvim tačno mogu utvrditi
činjenice o zverskim postupcima nemačkih vojnika pre­
ma vojnicima Rusije, Francuske, Engleske kao i prema
mirnom stanovništvu Belgije, Srbije, Rumunije i Polj­
ske. Ja imam pravo da se nadam da su te činjenice —
nesumnjive i neosporne, kao i činjenice o ruskim zver­
stvima u Smorgonu, gradovima Galicije i na drugim
mestima. Ja ne poričem da su odvratni postupci istre­
bljivanja ljudi, koje primenjuju Nemci, nešto što se
prvi put sreće u postupcima ubijanja ljudi. Ne poričem
da je odnos Nemaca prema ruskim ratnim zarobljeni­
cima gnusan, jer znam da je odnos stare ruske vlasti
prema nemačkim ratnim zarobljenicima bio takođe
gnusan.
Sve je to istina, tu istinu je doneo rat. U ratu je
bitno ubiti što više ljudi — to je cinična logika rata.
13
Zverski postupci u tuči su neminovni, pogledajte, kako
se grozno tuku deca na ulicama!
»Čista« istina nam veli da je zverstvo nešto što je
uopšte svojstveno ljudima, to je svojstvo koje im je
blisko čak i u mirno vreme, ako nešto slično postoji
na zemlji. Setimo se kako je dobrodušni ruski narod
zabijao eksere u lobanje Jevreja iz Kijeva, Kišinjova i
drugih gradova, kako su 1906. godine Ivanovo-Voznesenska kuvali u kotlovima s vrelom vodom svoje dru­
gove koje su tu bacili žive, kako su tamničari sadistički
mučili zatvorenike, kako su crnostotinaši mrcvarili u
svom gnevu devojke revolucionare nabijajući im klinove
u polni organ, setimo se na trenutak krvavih bestidno­
sti 1906. i narednih godina.
Ja ne poredim nemačka zverstva s opšteljudskim i,
delom, s ruskim zverstvima; ja jednostavno koristim
pravo na reč i razmišljam o istini svega toga, o tekućem
danu, o istini koju je doneo rat i o »čistoj« istini koja
je ista u svim vremenima i koja je zaista »od sunca
sjajnija«, iako je često žalosna i uvredljiva za nas.
Osuđujući čoveka — Nemca ili Rusa, svejedno — mi
ne smemo da zaboravimo »čistu« istinu, jer ona je naša
najdragocenija vrednost, najsnažniji oganj naše svesti;
postojanje te istine svedoči o visini moralnih zahteva
koje čovek nameće sebi samom.
*
*
*
Na frontu dolazi do bratimljenja nemačkih i ruskih
vojnika — ja mislim da je to posledica ne samo fizičke
iscrpljenosti, nego i osećanja gađenja prema besmislu
rata koje se probudilo u ljudima. Da i ne govorim o
tome kako je odsjaj plamena ruske revolucije probudio
vatrene nade u grudima nemačkog vojnika.
Možda su činjenice o bratimljenju neprijatelja zanemarljivo male, no to nimalo ne umanjuje njihovu
moralnu, kulturnu vrednost. Da, očevidno je, prokleti
rat što su ga započele gramzive vladajuće klase, biće
zaustavljen snagom zdravog razuma vojnika, to jest —
demokratije.
14
Ako bude tako — to će biti nešto neviđeno, veliko,
skoro čudesno i to će dati pravo čoveku da se ponosi
sobom — eto, njegova je volja pobedila najodvratnije
i najkrvavije čudovište — čudovište rata.
General Brusilov koji podseća na »izuzetnu veru
ruskog vojnika« ne veruje u iskrenost nemačkog voj­
nika koji nam pruža ruku pomirenja. U svojoj zapovesti
general kaže: »Na sve pokušaje protivnika da stupi u
opštenje s našim trupama, treba odgovoriti samo bajonetom i kuršumom«.
I, kao što vidimo, ta se zapovest izvršava: juče mi
je vojnik koji je stigao s fronta kazivao da se naši i
Nemci skupljaju u rovovima da porazgovaraju o tekućim
zbivanjima, i da upravo tada ruska artiljerija, kao i nemačka, počinju da tuku po njima.
Bio je i slučaj da su Nemce, koji su se bili pri­
bližili našim grudobranima, Rusi stvarno dočekali kuršumima, a kada su pohitali nazad na njih su iz puškomitraljeza počeli da pucaju njihovi. Ja se trudim da go­
vorim mirno, ja znam da i generali služe nekoj svojoj
profesionalnoj »istini« i da je, još do nedavno, ta nji­
hova »istina« bila jedina istina koja je uživala slobodu
reči.
Sada slobodno može da se oglasi i druga istina,
čista od prestupa, istina rođena iz ljudske težnje za
jedinstvom koja neće da služi sramnom delu raspaljivanja mržnje, neprijateljstva — delu istrebljivanja
ljudi.
Porazmisli, čitaoče, šta će biti s tobom ako istina
razbesnele zveri savlada razumnu ljudsku istinu?
*
N ovi život, br. 4. 22. april 1917.
Nekoliko desetina miliona ljudi, zdravih i najspo­
sobnijih za rad, odvojeno je od velikog dela života —
15
od razvoja proizvodnih snaga zemlje — i upućeno da
ubijaju jedni druge.
Ukopani u zemlju, njih zasipaju kiša i sneg, oni
žive u prljavštini, u teskobi, ispijeni boleštinama, jedu
ih paraziti, oni žive kao zveri i motre jedni druge —
da se ubijaju.
Ubijaju se na kopnu, na morima, svakodnevno se
istrebljuju stotine i stotine najkulturnijih ljudi naše pla­
nete, ljudi koji su sazdali ono najdragocenije na zemlji
— evropsku kulturu.
Uništeno je hiljade sela, desetine gradova, uništen
je vekovni trud niza pokolenja, spaljene su i uništene
šume, upropašćeni putevi, srušeni mostovi, u prahu i
pepelu leže zemaljske riznice koje je sazdao uporni i
mukotrpni trud čovekov. Plodno tle zemlje izrovano je
fugasnim bombama, minama, raketama, izbrazdano je
rovovima i ogoljena je neplodna zemlja, izrovana je
zemlja i oskrnavljena trulim leševima nevino ubijenih
ljudi. Silovane su žene, ubijena deca — nema gnusobe
koju rat nije omogućio, nema prestupa koji se ne pravda
ratom.
Već je treća godina kako živimo u krvavom košmaru — postali smo zveri, izgubili smo razum. Umetnost
raspaljuje žeđ za krvlju, ubijanjem i rušenjem; nauka,
koju je silovao militarizam, služi masovnom uništavanju
ljudi.
Ovaj rat je — samoubistvo Evrope!
Zamislite — koliko je zdravog, divnog mozga koji
misli prosuto na prljavu zemlju u toku ovog rata, koliko
je osetljivih srdaca prestalo da kuca!
To besmisleno istrebljenje čoveka od strane čoveka,
uništenje velikog ljudskog dela ne svodi se samo na
materijalnu štetu — ne!
Desetine hiljada obogaljenih vojnika će dugo, do
svoje smrti, pamtiti svoje neprijatelje. Pričajući o ratu
oni će mržnju preneti deci koja su već vaspitana tro­
godišnjim svakodnevnim krvavim užasima. Tih godina
je mnogo posejano na zemlji mržnje — bogatu će žetvu
dati ta setva!
16
A ne tako davno krasnorečivo su nam govorili o
bratstvu među ljudima, o jedinstvu ljudskih interesa.
Ko je kriv za ovu đavolsku obmanu, za nastanak ovog
krvavog haosa?
Nećemo tražiti krivce dalje od sebe samih. Recimo
gorku istinu: svi smo krivi za te prestupe — svi i svako.
Zamislite na trenutak da na svetu žive razumni
ljudi, iskreno zabrinuti nad blagostanjem života, uvereni
u moć svojih stvaralačkih snaga, zamislite, na primer,
da mi Rusi treba, u interesu razvoja naše industrije, da
prokopamo Rigo-Hersonski kanal i da spojimo Baltičko
i Crno more — a to je ono o čemu je sanjao još Petar
Veliki. I tako, umesto da šaljemo u smrt milione ljudi,
mi deo njih šaljemo na taj posao potreban zemlji, či­
tavom narodu. Ja sam uveren da bi ljudi koji su za tri
godine pobijeni u ratu umeli za to isto vreme da isuše
hiljade vrsta močvara naše domovine, da izgrade mrežu
za navodnjavanje Gladne stepe i drugih pustinja, da
spoje reke iza Urala s Kamom, da izgrade put kroz
Kavkaski klanac i da izvrše još mnogo podviga rada
na dobrobit naše otadžbine.
Ali mi uništavamo milione života i ogromne zalihe
radne energije na ubijanje i rušenje. Proizvodi se masa
skupih i opasnih eksplozivnih predmeta; uništivši sto­
tine hiljada života te materije bez traga iščezavaju i gube
se u zraku. Od rasprsnute granate ipak ostanu koma­
dići i delići metala od kojih vremenom možemo makar
eksere da iskujemo, a ti meliniti, liditi, dinitro-toluoli
zaista »u vetar seju« bogatstva zemlje. Reč je ne o
milijardama rubalja, nego o milionima života koje bes­
misleno istrebljuju čudovišta Gramzivosti i Gluposti
Kada čovek pomisli na to, mučno očajanje mu ste­
že srce i oseća potrebu da prkosno vikne ljudima:
— Nesrećnici, sažalite se nad sobom!
2
17
O UBISTVU
N ovi život, br. 5. 23. april 1917.
Blistava krila naše mlade slobode poprskana su
nevinom krvlju.
Ja ne znam ko je pucao na ljude pre tri dana na
Nevskom prospektu, ali ma ko bili ti ljudi — to su
ljudi zli i glupi, ljudi zaraženi otrovom trulog starog
režima.
Prestupnički je i gnusno sada ubijati jedan drugog,
sada kada svi imamo pošteno pravo da se čestito spo­
rimo, da se pošteno ne slažemo jedni s drugima. Oni
koji drugačije misle, nisu sposobni da osete sebe i da
shvate sebe kao slobodne ljude. Ubistvo i nasilje — to
su argumenti despotizma, to su podli argumenti, ne­
moćni argumenti — jer, vršiti nasilje nad tuđom slo­
bodom, ne znači, nikada ne znači, ubiti ideju, dokazati
nepravilnost jedne misli, pogrešno mišljenje.
Velika sreća slobode ne treba da bude zamračena
prestupom protiv ličnosti, inače — ubićemo slobodu
sopstvenim rukama.
Treba da shvatimo, vreme je da se to shvati, naj­
strašniji je neprijatelj slobode i prava u nama; to je
naša glupost, naša surovost sa svim tim haosom mrač­
nih, anarhičnih osećanja koje je u nas bestidnim ugnje­
tavanjem usadila naša monarhija, svojom ciničnom su­
ro vošću.
Jesmo li mi u stanju da sve to shvatimo?
Ako smo nesposobni, ako nismo u stanju da se od­
reknemo najgrubljeg nasilja nad čovekom — onda kod
nas nema slobode. To je ta prosta reč koju mi nismo
u stanju da ispunimo potrebnim sadržajem. Ja velim —
osnovni naši neprijatelji su glupost i surovost.
Možemo li mi, trudimo li se mi, da se s tim bo­
rimo?
18
To nije retorsko pitanje, to je pitanje o dubini, o
iskrenosti našeg shvatanja novih uslova političkog ži­
vota, nove ocene značaja čoveka i njegove uloge u
svetu.
Vreme je da sebe vaspitamo u duhu gađenja prema
ubijanju, da sebi nametnemo osećanje gađenja prema
njemu.
Da, ja ne zaboravljam, možda ćemo još jednom mo­
rati da štitimo naše pravo i slobodu oružjem — može
biti!
Dana 21. aprila oni revolveri u preteći podignutim
rukama su bili smešni, bilo je u tim gestovima nečeg
detinjeg što se, na žalost, završilo zločinom.
Da, zločinom protiv slobodnog čoveka.
Je li moguće da nam je sećanje na našu odvratnu
prošlost, sećanje na to kako su nas stotinama i hilja­
dama streljali po ulicama, zarazilo jednim ovako spo­
kojnim odnosom dželata prema nasilnoj ljudskoj smrti?
Ja ne mogu da nađem dovoljno oštru reč poruge
nad ljudima koji pokušavaju da dokažu nešto kuršumom, bajonetom, udarcem pesnicom u obraz.
Zar nismo protiv nečeg sličnog protestovali, zar nas
nisu takvim postupcima držali u sramnom ropstvu, gušeći našu volju?
I evo — oslobodili smo se od ropstva spoljašnjeg
— ali u sebi i dalje gajimo osećanja robova.
Recimo još jednom: naš najnemilosrdniji neprija­
telj je naša prošlost.
Građani! Zar ne možemo da nađemo snage da se
oslobodimo te zaraze, da zbacimo sa sebe njenu prljavštinu, da zaboravimo njene krvave bestidnosti? Više
zrelosti, više zamišljenosti i opreznosti prema sebi sa­
mima — to je ono što nam je potrebno!
Borba nije završena. Treba čuvati snagu, sakupljati
energiju, ne rasipati je potčinjavanjem trenutnom osećanju.
2*
19
O POLEMICI
N ovi život, br. 6. 25. april 1917.
Po tradiciji, koja je nastala u vreme carističke poli­
tike, neki novinari, u polemici, nastavljaju da koriste
stare načine, trude se da se čoveku koji im je nepri­
jatan, »zavuku« što dublje »u dušu«, da mu uđu »u sto­
mak«, »do devetog rebra«.
Razume se — novine i nisu mesto za vođenje mir­
nih, akademskih sporova, pa ipak, ja mislim, da slo­
bodna štampa treba da neguje osećanje poštovanja lič­
nosti, pa ako kad i treba pecnuti bližnjeg, to bi bilo
dozvoljivo samo u slučajevima kada se nađe dovoljno
razloga za peckanje, udarce nogom, zauške i druga sred­
stva socijalne pedagogije.
U borbi ideja nikako nije obavezno tući čoveka,
makar on bio oličenje i nosilac ove ili one ideje. Ja u
potpunosti i odlučno protestujem protiv ličnih uvreda
u polemici, ne zaboravljajući da sam i sam bio kriv
zbog dopuštanja sličnih napada.
*
*
*
List Reč izražava — da tako kažem — nedoumicu
povodom mog — tobožnjeg — skoka iz lista Zrak u list
Novi život. Smatram za potrebno da objasnim sledeće:
Da, ja sam se trudio da stvorim Zrak zajedno sa
M. V. Bernackim, P. G. Vinogradovom i drugim lično­
stima koje sam odavno uvažavao.
Zrak je trebalo da bude organ radikalno-demokratske partije. Ja sam uzeo bio učešće u radu organizacio­
nog komiteta te partije, pošto sam bio uveren da je ona
neophodna Rusiji, da ona treba da primi u sebe svu —
koliko je to moguće — masu ljudi koja je ostala neorganizovana između kadeta zdesna i socijalista sleva.
Ja sam još 1910. godine počeo da razmišljam o stvara­
nju takve partije; kasnije sam o tome razgovarao sa
20
G. V. Plehanovom i, naravno, on se normalno poneo
prema toj ideji, smatrajući da je stvaranje takve partije
potrebno.
Stvarajući Zrak ja sam svesno išao na određeno
samoograničavanje,2 na određeno nasilje nad samim so­
bom, ako hoćete. Takvo nasilje nije prestupničko, jer od
njega strada samo jedan čovek — sam nasilnik.
Neki od mojih uvaženih drugova iz kruga oko Zraka
takođe su prihvatili takvo samoograničavanje.
List Zrak se nije pojavio kao posledica nekih slože­
nih i u svakom pogledu mračnih prepreka. U ovom tre­
nutku, kada su se naši konstitucionalisti — »opozicija
njegovog veličanstva«3 — pretvorili u republikance, a
široke demokratski raspoložene mase idu za radničkom
klasom — ja smatram da je radikalno-demokratska par­
tija, ako baš hoćete, nešto izlišno.
*
*
*
Verovatno će se naći pravednici koji neće propustiti
da me kazne zbog takve »blagosti« — oni će, naravno,
to drugačije nazvati. Budući da u mojoj prirodi nema
škrtosti, ja ću pravednicima dati još nešto materijala
da me lakše spale na lomači vrelih reči. Po mom mišlje­
nju, čovek treba da učini sve što je dobro i potrebno,
sve što može, pa makar se »stvar« ne slagala baš naj­
bolje sa suštinom njegovih uverenja. Ja odavno znam
da živim u zemlji gde je ogromna masa ljudi — sve
sam brbljivac i neradnik, pa se sav smisao mog života
svodi, po svom osnovnom smislu, da u ljudima probu­
dim neke sposobnosti za rad.
Već sedamnaest godina sebe smatram socijaldemo­
kratom, u granicama mojih moći služio sam ciljevima te
partije, ne uskraćujući usluge i drugim partijama, ne
libeći se nikakve aktivnosti. Ljudi koji su postali drvo
ili su se skamenili u svojoj veri, onoj koju ispovedaju,
nikada nisu uživali moje simpatije. Ja mogu teoretski
da se divim njihovoj strogoj izdržljivosti, ali ne mogu
da ih volim.
21
Reći ću sve: ja sebe u svakoj prilici smatram jeretikom. U mojim političkim gledištima verovatno se mo­
že naći mnogo protivurečnosti koje ja ne mogu niti
hoću da mirim, jer osefćam da bi radi harmonije u
mojoj duši — radi mog duhovnog mira i ugodnosti —
morao da uništim, da ubijem, upravo onaj njen deo
kojim ja najstrasnije, najbolnije volim život, grešnog
i — oprostite — jadnog ruskog čoveka. Mislim da sam
kazao dosta i da pravednici mogu da me grde »na pasja
kola«.
* * *
G. Ivanov-Razumnik iz Narodnog dela mi stavlja u
krivicu to što sam potpisao apel nemačkim naučnici­
ma4. Ja se ne sećam teksta tog apela i čak nisam siguran
ni da sam ga čitao. Moj potpis ispod apela — to je jedna
od onih slučajnosti kojima obiluje ruski javni život i
može se objasniti kao slobodan odnos prema drugom.
Ali ja se ne pravdam, niti koga optužujem. Ja sam spre­
man da potpišem i drugi apel ako on poziva ljude nauke
da se uzdrže od učešća u bratoubilačkoj i besmislenoj
klanici. Kada je nauka upletena ili silom uvučena u
krvavu prljavštinu politike, od toga ne trpe samo čistota i sloboda nauke — to šteti svim najboljim ideali­
ma i: nadama čovečanstva, gazi se razum celoga sveta.
Završiću sve ovo izražavajući svoje poštovanje i
ushićenje pred ljudima koji nikada ne greše, koji se
ničim ne zanose i koji se, uopšte, uvek drže kako treba.
Neka je sveto ime takvih!
*
N o v i život, br. 8. 27. april 1917.
Prvih dana posle revolucije nekakvi bestidnici su
izneli na ulice gomile odvratnih knjižica, gadnih priča
na temu iz »života dvora«. U tim knjižicama se govori
22
o »samodržavnoj Alisi«5, o »Raspusniku Griški«, o Virubovoj6 i drugim ličnostima mračne prošlosti.
Ja neću da iznosim sadržinu tih knjižica, to je nešto
neverovatno prljavo, glupo i razvratno. Ali tom otrov­
nom prljavštinom se hrani omladina, knjižice imaju od­
ličnu prođu na Nevskom prospektu i po gradskim peri­
ferijama. S takvim otrovom se treba boriti, ja ne znam
kako — da, upravo to ne znam — ali se treba boriti,
jer osim te pakosne i jadne »literature« bolesnih i sadi­
stičkih izmišljotina, u knjižarama je malo izdanja knjiga
koje ovaj trenutak zahteva.
Prljava »literatura« je posebno štetna, posebno se
lepi sada kada su u ljudima probuđeni svi mračni in­
stinkti i kada još uvek nisu iživljena osećanja negodo­
vanja, uvreda — sva ona osećanja koja raspaljuju žeđ
za osvetom.
Nema sumnje — deo krivice što smo nemoćni i neobdareni, imamo pravo da pripišemo onim snagama ko je
su uvek nastojale da nas zadrže daleko od žive aktiv­
nosti izgradnje javnog života. Nema sumnje, Rusiju vaspitavaju, vaspitavali su je, pedagozi koji su politički još
uvek nedarovitiji nego naš znani malograđanin. Nema
sumnje, svaki naš pokušaj da budemo samostalniji na­
ilazio je na strašno protivljenje od strane vlasti, bolesno
samoljubive vlasti koja se trudila samo da očuva svoje
pozicije u zemlji. Sve je to — nesumnjivo, međutim,
treba, ne bojeći se istine, kazati da i nas ima za šta
čovek da pohvali. Gde, kada i u čemu se, poslednjih
godina užasnog ruganja nad ruskim društvom u celini
— ruganja nad njegovim razumom, voljom i savešću —
pokazalo nekakvo narodno suprotstavljanje tim zlim i
mračnim silama života? Kako se manifestovalo to gra­
đansko samosaznanje, koje su svi huliganski poricali,
kome je bila data vlast na nešto slično? I u čemu se,
osim u leporečivosti i epigramima, izrazilo naše uvređeno osećanje ličnog dostojanstva?
Ne, treba znati istinu: mi smo i sami moralno po­
kolebani, ništa manje nego što su to snage neprijatelj­
ski raspoložene prema nama.
23
Mi preživljavamo dane strašnih zbivanja čiju du­
binu, očevidno, ne možemo pravilno da shvatimo, tragika dana se ne oseća; u ovim danima bi najmanje
trebalo obraćati pažnju na zbivanja kriminalnog karak;
tera, ma koliko nešto slično, spolja gledano, bilo pri­
vlačno. Sasvim ie verovatno da nećemo imati posla samo
s još jednom sličnom avanturom, ali u svemu tome ne
treba zaboravljati da nije zanimljiv fakat zločina sam
po sebi, nego je zanimljiva i važna njegova vaspitna,
socijalno-pedagoška snaga.
Istorija vaspitava duhovno zdrave ljude i uništava
bolesne: skandal može da iskrivi prve, ali još više da
deformiše shvatanje sveta ovih drugih. Duhovno nezdra­
vih ljudi, među nama, ima odveć mnogo — događaji
prete da povećaju taj broj. Nož, revolver i njima slični
— to su rekviziti melodrame, time se ne gradi normalan
život, i vreme je da se shvati da istorija i skandal, ma
koliko on bio bučan, nemaju ničeg zajedničkog.
Najstrašniji ljudi su oni koji ne znaju šta hoće, i
zato je neophodno da angažujemo svu našu volju u cilju
stvaranja sasvim jasnih namera i želja. Mi stojimo pred
nužnošću izvršavanja nekog istorijskog podviga, a za
svaki je podvig potrebna koncentracija volje.
Smemo li da se divimo prljavim bulevarskim roma­
nima, dok oko nas, u ćelom svetu, traje strašna trage­
dija? Danas su stavljene u pokret sve moćne sile svetske
isto rije, svi Ijudi-zveri otkinuli su se s lanca kulture,
pokidan je njen fini veo, sve se opako obnažilo — ta
pojava, ravna katastrofi, potresa temelje društvenog si­
stema do njegovih najdubljih osnova. Potrebno je do­
zvati u život svu lepotu razuma i svu volju kako bi se
korigovale posledice naše tragične nemarnosti u odnosu
na nas same, nemarnosti koja je uslovila tragičnu za­
bludu.
čovečanstvo nije vekovima stvaralo podnošljive uslove života da bi se oni u XX veku naše ere razrušili.
Mi iz bezumlja događaja moramo izvući razumnu
lekciju, imajući na umu da je ono što se zove Kob,
Sudbina, samo rezultat našeg nedovoljnog razmišljanja,
24
našeg neverovanja u sebe; moramo znati da se sve što
se na zemlji stvara, stvara samo trudom njenog jedinog
Gospodara i Trudbenika — Ćoveka.
*
N o vi život, br. 12. 2. maj 1917.
Ne sačekavši odluku Saveta vojničkih deputata u
vezi s pitanjem slanja na front glumaca, umetnika i
muzičara — bataljonski komitet Izmailovskog puka po­
slao je u redove 43 umetnika, među kojima ima izu­
zetno talentovanih, u kulturnom pogledu dragocenih
ljudi.
Svi ti ljudi nemaju pojma o vojnoj službi, nisu obu­
čavani za strojevi korak. Oni ne znaju da gađaju —
tek sada ih prvi put vode na strelište, a u sredu treba
da pođu na front. Tako će ovi dragoceni ljudi otići na
klanicu ne znajući ni da se brane.
Ja ne znam ko čini Bataljonski komitet Izmailov­
skog puka, ali sam uveren da ti ljudi »ne znaju šta
čine«.
Jer slati u rat talentovane umetnike to je isto takvo
rasipništvo i glupost kakvo je potkivanje obične rage
zlatnim potkovicama. A poslati ih, bez prethodne vojne
obuke, to je smrtna presuda izrečena nevinim ljudima.
Zbog takvog odnosa prema čoveku mi proklinjemo car­
sku vlast, upravo smo je zbog toga zbacili.
*
*
*
Demagozi i Iakeji iz gomile, verovatno će mi doviknuti:
— A jednakost?
Naravno, ja to ne smećem s uma. Ja sam takođe
potrošio mnogo snage dokazujući neophodnost političke
25
i ekonomske jednakosti za sve ljude, ja znam da se
samo s takvom jednakošću može postati dobar, čestit
i pravi čovek. Revolucija je izvedena da bi čovek bolje
živeo, da bi i sam postao bolji.
Ali ja moram da kažem da za mene pisac Lav Tolstoj ili muzičar Sergej Rahmanjinov, kao i svaki talentovan čovek, nije jednak Bataljonskom komitetu Izmailovskog puka.
Ako bi Tolstoj sam osetio želju da čoveku opali metak
u čelo ili da mu zarije bajonet u stomak — tada bi,
razume se, đavo pucao od smeha, idioti bi likovali za­
jedno sa đavolom, a ljudi, za koje je talenat najčudes­
niji dar prirode, osnova kulture i ponos zemlje — ti bi
ljudi, velim, još jednom zaplakali krvavim suzama.
Ne, ja iz dna duše protestujem protiv toga da se
od talentovanih ljudi stvaraju loši vojnici.
Obraćam se Savetu vojničkih deputata i pitam: da
li oni smatraju pravilnom odluku Bataljonskog komi­
teta Izmailovskog puka? Slaže li se taj Savet s tim da
Rusija treba da baci u nezasito ždrelo rata najbolje
delove svog srca — svoje umetnike, svoje talentovane
ljude?
I još — kako ćemo živeti uništavajući svoje naj­
bolje mozgove?
KOŠMAR — (I Z D N E V N IK A )
N o v i život, br. 13. 3. maj 1917.
Mala vitka, elegantno odevena, došla je kod mene
jutros dok je u prozor moje sobe zavirivalo sunce; do
šla je i sela tako da joj je sunčev zrak grlio vrat i ra­
mena i posipao zlatom plavu kosicu. Mlada je, i sudeći
po manirima, lepo vaspitana.
Njene smeđe oči smešile su se nervoznim smeškom
26
deteta koje je nečim zbunjeno pa se pomalo ljuti što
ne može da savlada tu zbunjenost.
Skidajući rukavicu s tanušne ručice, gledajući me
iskosa, ona poče skoro šapatom:
— Znam, ja sam upala na grub način, vi ste zauzeti,
da, vi ste veoma zauzeti.
— Da.
— Naravno, — reče ona, mahnuvši glavom i po­
dižući lefpe obrve. — Sada kao da se svi sele u novi
stan...
Ona uzdahnu, i gledajući u svoju malu nogu obu­
venu u lepu cipelu, nastavi:
— Neću vas zadržati, potrebno mi je samo pet mi­
nuta. Želim da me vi spasite.
Smešeći se, rekoh:
— Ako čovek misli da ga neko može spasiti za pet
minuta, on je, kako ja vidim stvari, sasvim daleko od
propasti...
Na to žena, pogledavši me lepim očima u lice, odvažno reče:
— Znate, ja sam bila agent odeljenja Ohranke*...
Ah, šta vam j e . .. kako me gledate...
Ćutao sam, smešio sam se glupo, nisam joj verovao, i trudio sam se da pobedim neku mračnu nervoznu
želju. Misilo sam da je došla da donese stihove, priču.
— To je — prljavo, zar ne? — tiho upita žena.
— Vi se šalite.
— Ne, ne šalim se. To je, zar ne, veoma ružno?
Zbunjen, ja promucah:
— Vi ste sami tako ocenili.
— Da, naravno, ja znam, — reče ona uzdahnuvši
i namesti se udobnije u fotelji. Na licu joj se pojavi
grimasa razočaranja. Sitni prsti raskošno lepe ruke la­
gano su prebirali po lančiću medaljona. Sunčev zrak
dade njenom uhu boju korala. Sva je bila tako prolećna,
praznik. Nervozno, žurno, nekako zadihano, kao da priča
nestašluke, ona poče da kazuje:
— To je bilo pre tri godine... nešto manje. Imala
sam romansu, volela sam oficira, on je kasnije postao
27
ađutant u žandarmeriji i eto, tada... bila sam tek za­
vršila fakultet i počela sam da predajem. Kod mene u
kući okupljali su se razni ozbiljni ljudi, političari... ja
ne volim politiku, ne razumem je. On me je ispitivao.
U ljubavi je sve moguće, slažete li se? Sve treba da do­
zvoliš, ako nekog voliš. Veoma sam ga volela. A oni
ljudi su bili tako neprijatni, sve kritikuju. Drugarice
s posla mi se takođe nisu sviđale. Osim jedne.
Njeno dečje brbljanje me je sve više uveravalo da
ona nije svesna svoje krivice, za nju je taj zločin samo
nestašluk o kojem je neprijatno svako sećanje.
Upitao sam je:
— Jesu li vam plaćali?
— O, ne. Uostalom...
Ona se zamisli nekoliko sekundi razgledajući prsten
na svojoj ruci.
— On mi je poklanjao razne stvari — evo ovaj
prsten i medaljon, još... Može biti, to je plaćanje,
zar ne?
U očima joj blesnuše suze.
— On nije mnogo pošten čovek, ja to znam. Čujte,
— kao da tiho povika ona, — ako moje ime objave,
— šta da činim? Vi morate da me spasite, ja sam mlada,
ja tako volim da živim, volim ljude, knjige...
Gledao sam na tu ženu i prolećno sunce mi se činilo
kao nešto suvišno za nju, za mene. Sumoran dan, magla
iza prozora, lapavica i blato na ulicama, ćutljivi, kao
zgaženi ljudi — to bi bilo u harmoniji sa njenom pri­
čom, a ne ovaj prolećni osmeh neba i divni glasovi
ljudi.
Šta se može reći takvom čoveku? Nisam nalazio
ništa što bi se dotaklo srca i uma žene u svetloj bluzici
s dubokim izrezom na grudima. Zlatni prsten s krvavo
crvenim rubinom čvrsto steže njen prst, ona se zabavlja
igrom sunca u odsjaju rubina i mirno niže reč po reČ
ćudljive mreže svojih emocija.
— Zbog ljubavi se često učini i nešto ružno, —
zvuči njen glasić kao da ponavlja banalne replike s bio-
28
skopskog ekrana. Zatim se naginje k meni, pogled joj
je tako čudan.
— Ja nikako ne mogu da vam pomognem.
— Zar? — tiho upita ona.
— Sasvim sam uveren da ne mogu.
— Ali, možda.
Ona nežno izgovara reči o čovekovoj dobroti, o nje­
govom osetljivom srcu, o tome kako je Hristos, i još
neko, učio ljude da praštaju grešnima, — sve neke za­
panjujuće neumesne i grozne reči.
U razrezu bluzice gledam njene grudi i mimo volje
zatvaram oči: podlac koji je iskvario ovo stvorenje,
trgovac poštenim ljudima, milovao je te grudi, osećao
je isto onakvo ushićenje kakvo oseća pošten čovek dok
miluje voljenu ženu. Glupo, ali poželim da pitam — zar
je to pravedno?
— Pogledajte, kako sam ja mlada, ali poslednjih
dana se osećam kao starica. Svima je lepo, svi se ra­
duju, a ja ne mogu. Zbog čega?
Njeno pitanje zvuči iskreno. Ona se stisla, drži se
rukama za kolena, grize usne, lice joj postalo bledo, a
sjaj iz očiju nestaje. Ona je kao cvet zgažen nečijom
teškom potpeticom.
— Jeste li mnogo njih potkazali?
— Nisam brojala, naravno. Njemu sam pričala sa­
mo o onima koji mi se nikako nisu sviđali.
— Da li znate kako su s njima postupali žandarmi?
— Ne, to me nije zanimalo. Naravno, slušala sam
da su neke bacili u tamnice, progonili nekuda, ali mene
politika nije zanimala...
Ona o tome govori ravnodušno, kao o dalekoj ne­
zanimljivoj prošlosti. Ona je — mirna; ni histeričnog
krika, ni vapaja izmučene savesti, ničeg što bi opominjalo na patnju. Verovatno se posle obične svađe s njim,
svojim voljenim, osećala mnogo gore, uzbuđenija.
Govorila je još koji minut, ustala je, ljubazno mi
klimnula glavom, i laganim hodom žene koja voli da igra
pošla ka vratima dobacivši mi u hodu:
— Kako su ljudi surovi, kad pomislim.
29
Hteo bih da joj kažem:
— Nešto ste kasno počeli da razmišljate o tome.
Ali ja sam ćutao i s ogromnim naporom savlađivao
tugu pomešanu s besom.
Zaustavivši se u vratima, okrenuvši lepi vrat, ona
preko ramena reče:
— Ali šta će biti sa mojim, sa najrođenijima, kada
moje ime bude objavljeno u novinama? Zamislite!
— Zašto sami niste razmislili o tome?
— Ali ko je mogao pomisliti da će doći do revolu­
cije? — povika ona. — Dakle, ništa ne možete učiniti
za mene?
Progovorio sam polako:
— Za vas — ništa.
Ona ode.
Poznavao sam Guroviča, Azefa, Serebrjakovu i još
mnogo izdajnika. Na njihovom spisku ima desetak ljudi,
bili su mi poznanici, zvali su me »druže«, ja sam im
verovao, razume se. Kada su jedno za drugim publikovali njihova imena, ja sam osećao kako mi neko ironično-nemilosrdno i pakosno pljuje na srce. To je naj­
tužniji podsmeh mojoj veri u čoveka.
Ali najstrašniji zločin je zločin deteta.
Kad je žena izašla zamislio sam se s osećanjem
otupelosti i očajanja praćenog spokojem:
— Nije li već vreme da se ubijem?
Kroz dva ili tri dana ona je ponovo došla, odevena
u crninu, još elegantnija. U crnini je bila kao odraslija,
njeno milo, sveže lice bilo je nekako čvršće — strožije.
Ona, vidi se, voli drago kamenje, bluzica joj pritegnuta
brošem od almandina, na vratu, na zlatnom lančiću, visi
krupan brušeni rubin.
— Znam da vam je ovo odvratno, — veli ona, — ali
ja osim vas nemam s kim da se posavetujem. Navikla
sam da vam veTujem, činilo mi se da vi volite ljude, čak
i grešne, a vi — tako ste drveni, škrti... čudno!
— Da, čudno je, — ponavljam ja i smejem se mi­
sleći kako život bestidno vrši nasilje nad ljudima. I
30
zbog nečeg se osećam krivim pred tom ženom. Zbog
čega? Ne shvatam.
Ona priča da ima čoveka koji je spreman da je
uzme za ženu.
— On je čovek u godinama, šta ćete, ali, — šta da
se radi? Jer u slučaju promene prezimena mene više
nema.
I smešeći se, skoro veselo, ona ponavlja:
— Mene, kakva sam sada, neće biti više, da?
Hoću da joj kažem:
— Gospođo. Čak i ako se zemlja bude rasprsla, ako
u prah poleti u prostranstvo, ako svi ljudi obamru od
užasa, ja mislim da ćete vi ipak ostati kakvi ste bili. I
ako na zemlju, čudom naše volje, dođu mir, ljubav i
neiskazana sreća, ja mislim, vi ćete i tada ostati isti.
Ali s njom govoriti — nekorisno je; ona je čvrsto
uverena da se lepoj ženi sve prašta.
Kažem jo j:
— Ako mislite da će vam to pomoći...
— Ah, ne znam šta da mislim. Ja se jednostavno
bojim.
Ona govori koketujući, jednako tonom deteta koje
je načinilo nestašluk i hoće da svi o tome ne misle.
Ja ćutim.
Tada ona progovori:
— Možete li da budete neka vrsta devera na mojoj
svadbi? Ja nemam oca, on se razveo od majke. Ja ga
ne viđam, ne volim ga. Hoćete li, molim vas!
Ja odrečno klimnem glavom. Tada ona kleče na kolena i poče govoriti:
— Ali čujte, čujte.
U njenim gestovima ima nečeg teatralnog, ona se
otvoreno trudi da me podseti da je žena, hoće da i ja
osetim da sam muškarac. Divno je zabacila glavu, istu­
rila je grudi napred, ličila je na otrovni cvet a lepa
glavica je ličila na tučak u crnim laticama čipkaste
bluze.
31
— Hoćete li da budem vaša ljubavnica, vaša devojka za provod? — pita ona, ne znam zbog čega, na fran­
cuskom.
Odmakao sam se od nje. Ona brzo ustade i reče:
— Vaši govori o ljubavi, o patnji — to je laž. Sve
je laž. Sve. Tako ste pisali o ženama... Zbogom!
Zatim, na odlasku, ona reče uvereno i pakosno:
— Vi ste me uništili.
Iščezla je, ostavivši mi na duši tamnu senku. Možda
su to sve neumesne, tek lepe reči, ali, — ona me je
bacila u bodlje i trnje najmučnijih razmišljanja o njoj,
o sebi. Drugačije ne umem da iskažem ono što osećam.
Na duši mi je legla crna, teška senka. Verovatno su ovo
glupe reči. Kao i sve reči.
Zar nisam i ja odgovoran za sve gadosti života koji
buja oko mene, zar ne odgovaram za ovaj život koji je,
na svom početku, grozno isprljan blatom izdaje?
Na ulici buka oslobođene narodne stihije, kroz pro­
zor kao zujanje pčelinjeg roja doleće jek stotine gla­
sova. Grad, kao pčelinjak prolećni, kada pčele krenu,
čini mi se osećam svež dah novih reči, osećam kako se
na sve strane stvaraju med i vosak novih misli.
Da, to je ono što mene raduje.
Ali osećam da sam prikucan za nekakvu trulu da­
sku, za zid, da sam na njemu raspet oštrim bodljama,
mislima o silovanom čoveku kome ne mogu da pomog­
nem, ničim, nikada...
*
N o v i život, br. 16. 6. maj 1917.
Nedavno se jedan romansijer požalio da u ruskoj
revoluciji nema romantizma, ona nije stvorila Teruanu
de Merikur, nije istakla heroje, sjajne ljude.7
32
U redu, Teruane verovatno nije bilo zbog toga što
mi nismo opsedali Bastilju, ali da smo to radili, — mi­
slim da bi se među 50 hiljada petrogradskih »devojaka
za provod« verovatno našla junakinja. Ali oduvek je kod
nas bilo malo heroja, ako izuzmemo one koje smo sami
nesrećno izmislili — Susanjina, trgovca Igolkina, vojnika
spasioca Petra Velikog Kuzmu Krjučkova i druge ju­
nake fizičke sile, da tako kažem.
U polemici, razume se, može se lako zaboraviti na
heroje duha, na ljude koji su velikim, upornim podvi­
gom svog života izveli, najzad, Rusiju iz začaranog car­
stva nepravde i nasilja.
Ali ja mislim da romantizam, ipak, nije presahnuo,
da su romantičari još živi, ako imenom romantičara
udostojimo — ili uvredimo? — čoveka strasno zaljub­
ljenog u svoju ideju, u svoj san.
Ovih dana upravo mi je jedan takav romantičar —
seljak iz Permske gubernije — poslao pismo u kojem
su me posebno dirnule ove reči:
»Da, za istinu nema svako moći, pokatkad je ona
tako mučna da je strašno naći se s njom oči u oči. Zar
nije strašno kad vidiš kako veliku svetu zastavu socija­
lizma grabe prljave ruke, interesi džepa?... Seljaštvo
će, željno, svojine, dobiti zemlju i okrenuće se, iskidaće
u deliće zastavu Željabova, Breškovske.
Partijski aktivista, student, član Socijaldemokratske
partije, izjavljuje da više neće da radi za partiju, jer u
službi dobija 350 rubalja a partija mu daje samo 250.
On bi sto rubalja dao, ako hoćete, radi »nekadašnjeg«
idealizma...
Vojnici rado staju pod zastavu »mir sveta celoga«,
ali su oni tu ne u ime ideja internacionalne demokratije, nego zarad svoje kože: hoće da sačuvaju život, i
očekivano lično blagostanje.
Odlično se sećam svog raspoloženja kada sam kao
sedamnaestogodišnji mladić, pržen žarkim suncem, išao
za plugom; kada bih video da prolazi u blizini pisar,
sveštenik ili učitelj obavezno sam se pitao: »zbog čega
ja radim a ovi ljudi uživaju?«. Jer ja sam smatrao da je
3
33
rad samo fizički rad i sve su moje težnje bile usmerene
na oslobođenje od takvog rada. To isto vidim i sada kod
drugih koji rado pristaju uz socijalističke partije. Kad
vidim takve »socijaliste« dođe mi da zaplačem jer ja
neću da budem socijalista na rečima nego na delu.
Potrebne su vođe koje se ne boje da govore istinu
u lice. Ako bi socijalistička štampa razobličavala pored
buržoazije i one koji su njoj glavni, u štampi, ona bi u
budućnosti dobila mnogo. Treba biti surov i nemilo­
srdan ne samo sa protivnikom, nego i s prijateljima.
U Bibliji je kazano: obličaj premudra, i vozljubit tja«.
To je glas nesumnjivog romantičara, glas čoveka
koji oseća organizacionu moć istine i voli njenu vatru
koja pročišćuje dušu.
Ja se s poštovanjem klanjam tom čoveku8. Ljudi
ovog tipa teško žive, ali iza njihovog života ostane pre­
krasan trag.
*
N o vi život, br. 18. 9. maj 1917.
Da, mi živimo u nemirnom, opasnom vremenu —
o tome mračnom ubedljivošću govore pogromi u Sa­
mari, Minsku, Jurjevu, divlja orgijanja vojnika na železničkim stanicama i čitav niz drugih činjenica raspusnosti, ostrvljenosti i grubijanstva.
Naravno, ne treba zaboraviti da povici »otadžbina
je u opasnosti« mogu biti izazvani ne samo osećanjem
najiskrenijeg nemira, nego i insinuacijama koje su stvar
partijske taktike.
Međutim, bilo bi pogrešno misliti da je anarhija
posledica političkih sloboda, ne, kako ja vidim stvari,
sloboda je samo unutrašnju bolest pretvorila u spolja-
34
šnju — to jest bolest duha — u kožnu bolest. Anarhiju
smo dobili od monarhije, od nje smo nasledili tu klicu.
Ne treba zaboraviti ni to da pogromi u Jurjevu,
Minsku i Samari, iako grozni, nisu bili praćeni ubija­
njem, dok su pogromi u vreme carizma, sve do »nemaČkog pogroma« u Moskvi, bili zverski i krvavi. Setite se
Kišinjeva, Odese, Kijeva, Bjelostoka, Bakua, Tiflisa, tq
čitavog niza odvratnih ubistava u desetinama manjih
gradova.
Nikog ne tešim, najmanje sebe samog, ali ipak ne
mogu a da ne skrenem pažnju čitalaca na ono što, ma­
kar malo, ublažava podle i prljave ljudske prestupe.
Ne zaboravimo, takođe, da su ti ljudi koji najjače
od svih viču »otadžbina je u opasnosti«, imali sve raz­
loge da izvikuju te strašne reči još pre tri godine —
1914.9
Pridržavajući se partijske i klasne egoističke taktike
oni to nisu učinili, i tokom tri godine ruski narod je
bio svedok najgnusnije anarhije koja je forsirana s
vrha.
Kada dublje zađemo u prošlost, na kormilu ruske
države nalazimo i jednog Stolipina, nesumnjivog anar­
histu, — njega su podržavali i aplaudirali mu upravo ti
dobronamerni republikanci koji sada snažno vapiju zbog
anarhije i zahtevaju nužnost borbe protiv nje.
Naravno, »ko ne radi taj i ne greši«, ali kod nas je
strašno mnogo ljudi koji šta god da urade — načine
grešku.
Da, da, — uvek se treba boriti protiv anarhije, ali
treba pokatkad znati i savladati svoj strah pred na­
rodom.
Otadžbina bi se manje osećala ugroženom kada bi
u njoj bilo više kulture.
Na žalost, u vezi s pitanjem o nužnosti kulture, o
tipu kulture koji je nama potreban, mi izgleda još ni­
smo postigli saglasnost — barem je tako bilo do rata
kada su moskovski filozofi oštroumno i sasvim iskreno
upoređivali Kanta s Krupom — ta rešenja nama nisu
bila jasna.
3*
35
Možda se propovedanje »samobitne« kulture kod
nas javlja upravo i obavezno baš u vreme najžešće re­
akcije, jer smo od davnina navikli da mislimo i »po
liniji najmanjeg otpora«.
Bilo kako bilo, mi smo najmanje od svega brinuli
o razvoju evropske kulture — eksperimentalne nauke,
slobodne umetnosti i tehnički usavršene industrije. I
sasvim je prirodno što su u osnovi, našim narodnim
masama, potpuno nepoznate te tri osnove kulture.
Prvi zadatak bi ovog trenutka morao biti — pro­
buditi u narodu, osim političkih, etičke i estetske emo­
cije. Naši umetnici bi se morali svom silom svog talenta
okrenuti ulici, ulici koja je haotično raspoložena, i ja
verujem da bi pobedonosna navala lepote u dušu po­
malo ošamućenog građanina Rusije smirila njegov ne­
mir, ublažila bes i druga nimalo pohvalna osećanja,
kakvo je, na primer, gramzivost; uopšte, to bi čoveku
pomoglo da bude čovečniji.
Ali — dali su mu umesto toga — izvinite! — loše
novine za skupe pare i više ništa, za sada.
Nauke — i humanitarne i egzaktne — bi mogle odi­
grati veliku ulogu u oplemenjivanju instinkata, ali je
učešće ljudi od nauke u našem životu sada manje nego
što je bilo ranije.
Ja ne znam ni jednu popularnu knjižicu koja bi
razložno i uverljivo prikazivala kako je velika i pozi­
tivna uloga industrije u procesu razvitka kulture. A
takva je knjižica ruskom narodu odavno neophodna.
Može se još mnogo reći o neophodnosti brzog i
upornog rada u kulturi u našoj zemlji.
Čini mi se da proglas »Otadžbina je u opasnosti«
nije tako strašan kao onaj drugi:
»Građani! Kultura je u opasnosti!«10.
36
I
*
N o vi život, br. 21. 12. maj 1917.
Ovih dana sam dobio pismo ovakvog sadržaja:
»Juče sam pročitao vaš Košmar i moja duša — duša
čoveka koji je takođe služio u Ohranki — plače od sa­
znanja o nemoći i beznadežnosti mog položaja; šta je
sve ta priča probudila u meni. Ja vam neću pričati kako
sam pao u takvu jamu: to nije zanimljivo. Reći ću vain
samo da su me glad i savet meni onda bliskog čoveka,
koji je bio pod istragom i koji je mislio da mu ja mogu
pomoći, nagnali na taj užasan korak.
Reći ću vam da sam prezirao sebe sve vreme dok
sam tamo bio u službi, prezirem sebe i sada. Ali, znate
li šta me boli? To što čak ni vi, tako osetljiv čovek,
niste shvatili, očevidno, da smo i mi iz Ohranke mnogo
šta pregoreli u svojoj duši. Mi smo patili, ne onda dok
smo služili, nego ranije, dok još nije bilo drugog izlaza.
Društvo, koje se sada baca blatom na nas, nije nas onda
podržalo, nije nam pružilo ruku pomoći. Jer, nisu svi
tako moćni da mogu davati sve, ne dobijajući u zamenu
ništa! Da još nema vere u socijalizam, u partiju, — a ja
sam, znate, u svojoj opakoj glavi tako razmišljao: odveć
je mala ta šteta koju ja mogu naneti pokretu, odveć ja
verujem u ideju da ne bih umeo da radim i tako da ko­
risti bude više nego štete. Ja se ne pravdam, ali bih
hteo da psihologiju takvog jadnog stvorenja kakvo je
provokator, ipak, vi protumačite. Jer, nas je — mnogo!
— sve najbolji partijski radnici. To nije pojava neke
individualne lične nakaznosti, nas je, očevidno, neki
dublji razlog opštije prirode nagnao u taj ćorsokak.
Ja vas molim: savladajte gađenje, uđite dublje u dušu
izdajnika i recite nam: kakvi su nas motivi vodili dok
smo, verujući svom dušom u partiju, u socijalizam, u
sve što je sveto i čestito, »pošteno« služili u Ohranki i,
prezirući sebe, ipak nalazili načina da »živimo«.
37
*
*
*
Teško je živeti u svetoj Rusiji!
Teško.
Greše ljudi u njoj — gadno, kaju se zbog greha —
zbog greha toga, a to je gore. Zapanjujuća je logika
podvučenih reči koje govore o veri u socijalizam. Da
li bi mogao čovek koji ovako čudno i strašno razmišlja,
da odgrize uho ili prst voljenoj ženi samo zbog toga
što je voli svu, sve njeno telo s dušom, a prst, uho —
su nešto tako malo, malo u poređenju s njom ćelom.
Verovatno — ne. No, verujući u stvar socijalizma, voleći
partiju, on kida jedan za drugim njene žive delove i
misli — iskreno — da će koristi partijskoj stvari biti
više nego štete. Ponavljam pitanje: da li on iskreno
misli? I bojim se, iskreno je, to se kod njega stvorilo
ne posle fakta, nego zajedno sa faktom, činjenicom izda­
je. Najoriginalnija crta Rusa jeste da je u svakom datom momentu iskren. I upravo je ta originalnost, po
mom mišljenju, izvor moralne pometnje u kojoj smo
se navikli da živimo. Pogledajte samo: nigde se ljudi ne
bave tako mnogo i tako uporno pitanjima i sporovima,
brigama o ličnom »samousavršavanju« kako se tim, oče­
vidno nekorisnim poslom, bave kod nas.
Morala, kao osećanja organskog gađenja prema sve­
mu što je prljavo i ružno, kao instinktivne težnje du­
ševnoj čistoti i lepom postupku, — takvog morala nema
u našem ophođenju. Njegovo mesto odavno je zauzelo
hladno, »umno«, rasuđivanje o pravilima ponašanja, i
to rasuđivanje, da i ne pominjemo njegovu odvratnu
skolastiku, stvara ledenu atmosferu nekakvog beskraj­
nog, iznuđenog, bestidnog uzajamnog osuđivanja, uza­
jamnog sumnjičenja, zavirivanjem u dušu onim iskoše­
nim prodornim pogledom neprijatdja. A to je rugoba
od neprijatelja — on vas ne nagoni da naprežete sve
vaše snage, da izoštrite vaš razum i volju koji su po­
trebni u borbi s njim.
On je — leporečiv. Jedino što hoće — to je da vam
dokaže da je umniji, pošteniji, iskreniji od vas, u sva­
38
kom pogledu bolji od vas. Usudite se da mu to kažete
— on će se obradovati na trenutak, zatim će biti prazan,
nestaće, smekšaće i biće mu dosadno. Ali njemu to, na
žalost, ne dozvoljavaju, nego stupaju s njim u spor i
sami se kvare, trošeći patos reči na sitnice. I tako, leporečivi rađa druge leporečive ljude, tako se naša, ne mno­
go bogata, osećanja razmenjuju za zvonku monetu praz­
nih reči.
Pogledajte koliko je ništavna svaka simpatija u vama
i oko vas, kako je slabo razvijeno osećanje prijateljstva,
kako su vatrene naše reči, kako je čudovišno hladan
naš odnos prema čoveku. Mi se prema njemu odnosimo
s uzbuđenjem samo onda kada nam on, narušivši pra­
vila ponašanja koja smo mi ustanovili, pruža slatku
priliku da mu sudimo »sudom nepravednim«. Deca na
selu zimi, uveče, kad im je dosadno i kad im se još ne
spava, love bubašvabe i istenice i kidaju im nožice jednu
za drugom. Ta prekrasna zabava veoma podseća na smi­
sao našeg odnosa prema bližnjemu, na karakter naših
rasuđivanja o njemu.
Autor pisma, drug—provokator, govori o tajanstve­
nom »opštem razlogu« koji je mnoge, pa i njega, nagnao
u »ćorsokak«.
Mislim da takav »opšti razlog« postoji i taj je raz­
log veoma složen. Verovatno je jedan deo tog razloga
potvrđen i činjenicom da se mi nezainteresovano odno­
simo jedni prema drugima, u zavisnosti od uslova kako
smo raspoloženi, ako smo dobro raspoloženi... Mi ne
umemo da volimo, ne poštujemo jedni druge, kod nas
nije razvijeno osećanje pažnje prema čoveku, o nama je
davno i potpuno tačno kazano da smo:
»I prema dobru i prema zlu sramno ravnodušni«.
Drug—provokator je napisao veoma iskreno svoje
pismo, ali ja mislim da je uzrok njegove nesreće —
upravo ta ravnodušnost prema dobru i prema zlu.
39
*
N o v i život, br. 26. 18. maj 1917.
— Anarhija, anarhija! — viču »ljudi zdravog razu­
ma«11 pojačavajući i šireći paniku sada, kada svi, makar
i malo, za rad sposobni ljudi treba da se prihvate obič­
nog, teškog, svakodnevnog posla izgrađivanja i ulepšavanja novog života, sada kada je naša dužnost da ustanemo u odbranu vrednosti stare kulture.
»Anarhija!«. I ponovo, kao i posle 1905. na rusku
demokratiju, na čitav ruski narod, bacaju se potoci gneva iz mastionica, kukavičke pakosti, i šikljajuoi gejziri
prljavih optužbi.
Neugodno mi je i ne bih da govorim o sebi, ali
kada sam, pre godinu i po dana, objavio Dve duše, čla­
nak u kojem sam kazao da je ruski narod organski na­
klonjen anarhizmu, ja sam istovremeno isticao da je on
pasivan, ali i surov kada se dočepa vlasti; govorio sam
da je proslavljena lepota njegove duše onaj karamazovski sentimentalizam, da je u njemu užasno prisutna od­
bojnost prema humanizmu i kulturi; mene su zbog tih
ideja — ne novih, i ne mojih, ja sam ih samo tako iz­
razio — optužili za sve grehe učinjene protiv naroda.12
Čak i nedavno, baš ovih dana, neko je u Reči —
listu koji je, pre svega, pismen — izjavio da moj »defe­
tizam« najbolje objašnjava moj stav prema narodu.
Uzgred, ja sam potpuno nevin što se tiče »defeti­
zma« i nikada nisam imao simpatija za išta slično. Ne­
girati pesničanja, dvoboje, rat, i druge gadosti koje su
sramota za sve ljude, negirati te postupke koji ne mogu
da reše sporove i mržnju koja je sve dublja, još ne
znači biti »defetista« i onaj »koji se ne protivi zlu«13.
To posebno nije svojstveno meni, čoveku koji propoveda
aktivan odnos prema životu. Možda ja — u nekim sluča­
jevima — neću braniti sebe, ali kada treba ustati u
zaštitu onog kog volim, za to ću uvek smoći snage.
Nisam se setio ideja koje sam izneo u članku Dve
duše zato da se branim, da se pravdam. Meni je jasno
40
da u ovoj verbalnoj tuči koju iz pristojnosti zovemo
»polemika«, — onima koji se tuku nije ni stalo do isti­
ne, oni love jedan kod drugog lapsuse, nedorečenosti i
slaba mesta pa se tuku ne u ime dokazivanja istinito­
sti svojih uverenja, nego da javno pokažu svoju umešnost.
Setio sam se članka Dve duše samo da bih svojim
neprijateljima od papira postavio pitanje: kada su bili
iskreniji — kada su me napadali zbog mojih ne mnogo
laskavih misli o ruskom narodu, ili sada, napadajući
sam ruski narod mojim rečima?
Nikada nisam bio demagog niti ću to biti. Kada
kudim naš narod zbog njegove naklonosti prema anar­
hizmu, zbog odsustva ljubavi prema radu, zbog svako­
jakih divljanja i neprosvećenosti, ja imam na umu: on
nije ni mogao biti drugačiji. Uslovi u kojima je živeo
nisu kod njega mogli razviti osećanje poštovanja lično­
sti, ni svest o pravu građanina, ni osećanje pravičnosti
— on je živeo u uslovima potpune obespravljenosti,
ugnjetavanja čoveka, najbestidnije laži i zverske suro­
vosti. I treba se diviti što je pri svemu tome narod,
ipak, sačuvao dosta ljudskih osećanja i izvesne zalihe
zdravog razuma.
Vi se žalite: narod uništava industriju!
A ko mu je i-kada objasnio da je industrija osnova
kulture, fundament socijalnog i državnog blagostanja?
U njegovim očima, industrija je opaki mehanizam
dobro udešen da mu skida kaiševe od kože. Je li on u
pravu?
No, pre tri, ili pre pet meseci vi ste sami, iz dana
u dan, u svim novinama i časopisima razobličavali pred
njim bestidni i u svakom pogledu fantastični rast do­
hotka ruske industrije, i eto — pogled naroda je vaš
pogled.
Razume se, vi ste morali da »razobličavate« — to
je dužnost svakog glasila istine koje hrabro brani prav­
du. Ali polemika vuče u jednostranost, i zato ste, govo­
reći o otimačini, vi zaboravili da govorite o kulturnoj,
41
stvaralačkoj ulozi industrije, o njenom značaju za dr­
žavu.
Izvor zarade za jedne, industrija je, za druge, samo
izvor fizičkog i duhovnog ugnjetavanja — to je gledište
koje kod nas bez zazora prihvata većina, čak i pisme­
nih ljudi. To se gledište formiralo davno i čvrsto je
ukorenjeno — setite se kako je u Rusiji bila primljena
knjiga G. V. Plehanova Naše nesuglasice i kakvu je
buru izazvao »Jovan Krstitelj svih naših preporoda«
P. B. Struve sa svojim delom Kritičke primed.be.
Vikati protiv anarhizma isto je tako nekorisno i
sramno kao i vikati »požar!«, videći da kuća gori, a ne
uzeti učešća — osim u verbalnom smislu — u borbi s
požarom.
Polemika je divna zabava za ljude koji vole skolastičke vežbe u leporečivosti i za one koji smatraju svo­
jom dužnošću da svima dokazuju kako su u pravu, da
pravilno misle, da imaju slične kvalitete koje ti ljudi
doista često i imaju.
Ali, mnogo će korisnije biti ako — prepustivši sud
o nama istoriji — odmah prionemo na kulturni rad u
najširem smislu reči, ako svoje talente, um i srce po­
svetimo ruskom narodu kako bismo ga nadahnuli za
razumno stvaranje novih oblika života.
SLOBODNA ASOCIJACIJA EGZAKTNIH NAUKA
N o vi život, br. 35. 30. maj 1917.
Građani!
U Petrogradu je organizovana Slobodna asocijacija
za razvoj i širenje egzaktnih nauka.
U sastavu Asocijacije su zaslužni i talentovani pred­
stavnici ruske nauke. Ti uvaženi ljudi predlažu da se u
Rusiji stvori Naučni institut u znak sećanja na 27. fe­
bruar — u čast dana rađanja naše političke slobode.
42
Cilj instituta je širenje i produbljivanje delatnosti
naučnika u svim sferama ljudskog interesa, interesa
društva, naroda, čovečanstva.
Prvi takav interes je borba za život protiv bolesnih
načela koja podrivaju naše zdravlje.
Biologija izučava pojave života, bakteriologija istra­
žuje izvore zaraznih bolesti, medicina nastoji da ih iskoreni, a higijenika proučava uslove u kojima čovek može
biti još jači u borbi protiv boleština.
Biolog, medicinar i higijenist moraju poznavati he­
rniju, koristiti i usluge fizike, onako kako te nauke mo­
ra da poznaje i botaničar koji izučava bilje ili agronom
koji oslonjen na rad botaničara i geologa, znalca tla,
mora da se brine da pojača prinos sa zemlje, da uveća
njenu plodnost.
Sve su nauke tesno povezane, sve su težnja čovekovog razuma i volje da se pobedi zlo, nedaća, patnje na­
šeg života.
Građani!
Naše seljaštvo živi u strašnim uslovima, ono nema
organizovanu medicinsku uslugu. Polovina seljačke dece
umire od raznih bolesti, pre pete godine života. Skoro
svaka žena na selu pati od posebnih ženskih bolesti.
Selo truli od sifilisa, selo je ogrezlo u bedi, neznanju
i prostoti neprosvećenosti. Ruski seljak nema snage da
obradi zemlju tako da mu ona donese više proizvoda.
Pre deset godina ruska nauka je dokazala da s površi­
ne od tri ili četiri desetine naš seljak žanje ili kupi
20 puda krompira, dok se u Japanu s te površine dobija
i 82 puda, u Engleskoj 84, a u Belgiji čak 88. Za deset
godina te se cifre nisu izmenile na bolje za nas.
Poljoprivredna tehnika je nerazvijena u Rusiji, se­
ljak je nepismen, kulturno je nemoćan — to je glavni
uzročnik zaostalosti naše države i jedan od žalosnih
uslova kojim se objašnjava naša spoljna politika koja
šteti interesima industrije, koči njen pravilan razvoj.
Gradsko stanovništvo je tek u nešto boljim uslovi­
ma nego što su oni u selima. U gradovima nema kanali­
43
zacije, u fabričkim dimnjacima nedostaju odvodnici,
zemlja je u gradovima zaražena otpacima truleži, a vazduh dimom i prašinom.
Sve nam to pre vremena troši snage i ubija nas.
Gradska deca su nezdrava, mršava i nervno opterećena
do bolesti.
Tu se krije uzročnik huliganstva, tu je izvor zločina
i odustva duhovnog zdravlja.
Setite se kako smo se dugo trovali votkom, piće
ostavlja posledice: ono slabi organizam i čini ga podlož­
nim za sve telesne i duševne bolesti.
U cilju našeg ozdravljenja potreban nam je Biološki
institut sa odgovarajućim pratećim objektima za bakte­
riološka, medicinska, higijenska i druga istraživanja.
*
*
*
Naša je zemlja velika, obiluje prirodnim bogatstvi­
ma, ali mi živimo u prljavštini, nesrećni, kao bednici.
Naše snage troši, ubijajući nas, robijaški, besmisleni
rad: mi radimo nerazumno i loše jer smo neprosvećeni.
Mi se prema radu odnosimo kao da je on prokletstvo
našeg života, mi ne shvatamo veliki smisao rada i zato
i ne volimo rad. Olakšati uslove rada, smanjiti njegov
kvantitet, učiniti ga lakšim i prijatnijim, može se samo
uz pomoć nauke, jedine sile koja može da smanji tro­
šenje čovekove fizičke energije potčinjavajući stihijne
energije prirode — vodopade i drugo. Mi ne umemo da
razbudimo usnule sile u prirodi kao što su treset u
močvarama, zalihe bitumena i jeftinog uglja. Te snage,
kada ih probudimo, daće nam masu kinetičke energije,
toplote, svetla i poslužiće nam kao provodnici kulture
širom naše mračne, usnule zemlje.
Samo kroz ljubav prema radu možemo postići cilj
života — sjedinjenje svih naroda sveta u jednu složnu
porodicu na temelju težnji usmerenih na potčinjavanje
prirodnih sila čovekovom razumu i njegovoj volji.
44
Velika je i bogata Rusija, ali je njena industrija
u začetku. Bez obzira na neizmernu količinu darova pri­
rode, na zemlji i u zemlji, mi nismo u stanju da živimo
od naših proizvoda, od našeg truda. Industrijske i kul­
turne zemlje gledaju na Rusiju kao na Afriku, na ko­
loniju u kojoj se može jeftino steći sve, odakle se mogu
jeftino izvoziti sve zalihe, sirovine koje mi, zbog ne­
znanja i naše lenjosti, i ne umemo sami da obrađuje­
mo. Eto zbog čega smo mi u očima Evrope divljaci,
beslovesni ljudi, koje je, kao Crnce, sasvim umesno
pljačkati.
Tehnički razvijena industrija — to je osnova dru­
štvenog i državnog blagostanja.
Posebno je to važno znati sada, kada je naša slaba
industrija razorena ratom, i kada je i dalje razaraju
stihijske sile revolucije, tragično neznanje narodnih ma­
sa i egoizam samdh preduzetnika, često ljudi potpuno
lišenih svesti o svojoj odgovornosti pred zemljom.
Na tlu bede i neznanja nikada nećemo ostvariti naše
najlepše snove, na tom gnjilom tlu se neće razviti nova
kultura, na smrdljivom blatu nećeš podići rajski vrt —
močvaru treba isušiti, pobediti.
Puno ostvarenje ideala socijalističke kulture je mo­
guće samo uz postojanje svestranog tehničkog progresa
i sigurne organizacije industrije.
Da bi industrija postigla potreban stepen razvitka
potrebna je tehnika, a tehniku može stvoriti samo nau­
ka. Mi ne znamo da konstruišemo mašine: nama je, u
Rusiji, neophodno da imamo Institut primenjene meha­
nike gde bi naši naučnici stvarali nove tipove radno efek­
tivnih tkačkih razboja, priključne delove za poljoprivred­
ne mašine i tome slično.
Mi ne umemo da obrađujemo sirovine — treba stvo­
riti Hemijski institut u kojem bi se istraživala jeftina
sredstva za preradu sirovina.
Mnogo toga nam je još potrebno — sve to moramo
stvoriti, ako nećemo da budemo mrtvaci, ako hoćemo
da živimo zdravim, razumnim životom.
45
*
*
*
Nauka je — najtačniji i najbolji izraz težnji ljud­
skog razuma ka slobodi stvaralaštva, sreći sveta i svih
ljudi.
Što su zadaci nauke šire i dublje utemeljeni — obil­
niji su praktični plodovi njenih istraživanja.
Nama, Rusima, potrebno je da organizujemo naš
najviši razum — nauku; samo će njena stvaralačka sna­
ga obogatiti zemlju, i dovesti u red naš prljavi, sramni
život.
Značaj nauke koja oplemenjuje čoveka mora biti
poznat svim društvenim klasama.
Borba među ljudima za hleb ili za vlast, to je
sramna ali i normalna pojava, prirodna kao što su pri­
rodne bolesti našeg tela. Ljudi se moraju složno boriti
s prirodom, kako bi za svoju korist od nje izvukli bo­
gatstva, kako bi sebi potčinili njene sile.
U ovo vreme, kada društvene nauke — istorija,
pravo, politička ekonomija — nisu slobodne od uticaja
vremena, zemlje, klase, i kada se lako potčinjavaju ovim
ili onim zahtevima političkog života — egzaktne nauke
nepotkupljivo i složno služe interesima celog čovečanstva.
Hemičar ili biolog mogu imati najaktivnije učešće
u političkoj borbi za ostvarivanje svojih ideja, ali he­
rnija, biologija ili mehanika ne mogu biti ni liberali­
stičke ni konzervativne. Nauka je socijalna činjenica u
najširem smislu tog pojma, ona je zaista internacionalna
i sveljudska.
•k
*
ie
Verujući najdublje u razum ruskog naroda, u iskre­
nost njegovih težnji darovima kulture, ja se obraćam
radnicima, seljacima, industrijalcima, inteligenciji —
svim Rusima — i predlažem im da pomognu veliko delo
organizacije naučnih moći zemlje, organizacije naučnog
stvaralaštva.
46
Da bi ovaj važan posao od nacionalnog značaja bio
krunisan uspehom potrebno je mnogo sredstava, njih
će biti, lako ih je stvoriti ako u tome uzmu učešća svi
ljudi sposobni da prihvate veličinu cilja koji ističe Slo­
bodna asocijacija naučnika, ako svi pismeni ljudi budu
dali za to makar po jednu rublju.
Ovaj apel je provera stepena ruske kulture, to je
ispit naše građanske zrelosti, iskušenje iskrenosti naše
težnje za dobrobit domovine.
Građani!
Pred vama je mogućnost da izvršite najveće delo
naroda; kada ga budete izvršili, stvorićete najbolji mo­
zak zemlje, vi ćete staviti na njena široka ramena razum­
nu, talentovanu glavu. Ne traže se od vas najveći napori,
ali i s malim naporima vi ćete učiniti nešto neviđeno
— stvorićete naučnu ustanovu kakve na zemlji još nije
bilo.
Građani!
Postoji osećanje koje se zove ljubav prema domovi­
ni. To snažno osećanje zahteva od svakog čoveka da se
trudi da njegov narod postane razuman, dobar, zdrav i
pravedan narod, da njegov talenat ne propadne, nego
da se razvije, da plane na sreću celog sveta i svih ljudi.
Svi oni koji iskreno vole narod, koji u mukama
pate zbog njega, shvatiće kako je ogroman značaj orga­
nizacija naučnih moći zemlje, kako je veličanstven cilj
koji sebi postavlja Slobodna asocijacija naših naučnika.
Mi moramo bez oklevanja pristupiti stvaranju nove
Rusije — počnimo taj posao složno i mirno, počnimo
ga od temelja, razvijajmo i širimo spasonosnu moć
znanja.
Na posao, građani.
Član saveta Slobodne asocijacije
M. Gorki
47
*
N o v i život, br. 36. 31. maj 1917.
Vrlo je verovatno da su moje misli »naivne«, već
sam kazao da sam loš publicista, pa ipak, ja s uporno­
šću koja je, može biti, dostojna bolje primene, »nastav­
ljam svoju liniju«, ne mučeći se time što će moj »glas«
ostati »glas vapijućeg u pustinji«, jer avaj! — ta pustinja
nije bez ljudi.
Iz knjižarske prodaje gotovo je savim iščezla lepa,
poštena knjiga — najbolje oruđe kulture. Zbog čega je
iščezla — o tome drugi put. Nema razumne, objektivno
— poučne knjige, a namnožilo se mnoštvo listova koji iz
dana u dan uče ljude mržnji, međusobnom neprijatelj­
stvu, kleveću, valjaju se u najbanalnijem smeću, reže
i škripe zubima kao da rade na rešavanju problema —
ko je kriv zbog razaranja Rusije.
Razume se, svako je u tom sporu najiskrenije ubeđen da su krivi svi njegovi protivnici, da je samo on u
pravu, samo je on uhvatio i drži u rukama tu pticu, u
njegovim rukama drhti ta čudesna ptica koju zovu
istina.
Sklupčavši se tako, listovi se vuku ulicom kao klup­
ko otrovnih zmija koje ujedaju i zastrašuju prolaznika
svojim opasnim šištanjem, učeći ga tako »slobodi govo­
ra« — tačnije rečeno, slobodi falsifikovanja istine, slo­
bodi klevete.
»Slobodna reč« postepeno postaje nepristojna reč.
Naravno — »u borbi svak ima pravo da udara čime
stigne i kuda stigne«; naravno — »politika nema stida«
i najbolji političar je najnesavesniji čovek, ali prizna­
jući gnusno istinu tog morala u stilu plemena Zulu, obu­
zima i muči nekakva tuga, muči pomisao zbog mlade
Rusije, koja se tek pričestila darima slobode!
Kakav otrov se izliva i brizga sa stranica te loše
hartije na kojoj se štampaju novine!
Dugo se Rus molio Bogu svojemu — »Otvori usta
moja!«. Otvorila su se usta i nezasitno rigaju reči mrž­
48
nje, laži, licemerja, reči zavisti i gramzivosti. Da u tome
makar ima strasti, strasti i ljubavi, ali ne osećaš ni lju­
bavi ni strasti. Oseća se samo uporna i, treba reći i to,
uspešna težnja povlašćenih klasa da izoluju demokratiju, da na njenu glavu svale sve grehe prošlosti, sve
greške, da tu demokratiju stave u uslove koji bi je do­
veli u situaciju da uveća greške i grehove.
To je lukavo smišljeno i ne ostvaruje se loše. Već
je sasvim jasno da kad napišu »boljševik« podrazumevaju demokratu, ali je ništa manje jasno da sada proga­
njaju boljševike zbog njihovog teorijskog maksimalizma,
a sutra će proganjati menjševike zbog toga što su soci­
jalisti, a potom će, dalje, ujedati Jedinstvo14 zbog toga
što se ono ipak nedovoljno »lojalno« drži u odnosu na
svete interese »ljudi zdravog razuma«. Demokratija nije
neprikosnovena svetinja i pravo je kritike, pravo ne­
gacije, da se i na nju primeni, to je nesporno. Ali, iako
kritika i kleveta počinju istim slovom, među tim poj­
movima postoji suštinska razlika — čudno je koliko je
ta razlika, čak za mnoge pismene ljude, neuhvatljiva!
0, naravno, neke vođe demokratije »udaraju u zvona ne
pogledavši koji je svetac u kalendaru« — ali ne zabora­
vimo, vođe povlašćenih klasa odgovaraju na te greške
pogubnim po zemlju »italijanskim« štrajkom usporenog
rada i zastrašivanjem ljudi, zastrašivanjem koje već
daje takve rezultate kakve nam pokazuje primer Pisma
privremenoj vladi koje sam primio:
»Revolucija je upropastila Rusiju zato što su svima
dali slobodu; u nas je anarhija na sve strane. Raduju
se Jevreji koji su dobili ravnopravnost, oni su upropašćivali i upropastiće ruski narod. Radi spasenja zemlje
potrebno nam je samodržavlje«.
To nije prvo pismo takvog tona koje dobijam, i
treba očekivati da će se broj ljudi izbezumljenih od
straha sve brže povećavati — štampa se usrdno stara
za to.
Ali upravo sada, u ovim tragično zamršenim dani­
ma, ona treba da ima na umu da je osećanje lične od4
49
govomosti slabo razvijeno kod ruskog naroda i da smo
navikli da zbog svojih grehova kudimo naše susede.
Slobodna reč! Izgledalo je da će upravo ona poslu­
žiti da se u Rusiji razvije osećanje poštovanja ličnosti
bližnjega, poštovanje prema njegovim ljudskim pravima.
Ali, u vreme epidemije političkog impresionizma, potčinjavajući se utiscima »aktuelnosti dana«, mi upotreblja­
vamo »slobodnu reč« samo u besu spora na temu ko
je kriv zbog razaranja Rusije. A tu i nema spora, jer
— svi su krivi.
I svi — više ili manje licemerno — okrivljuju jedni
druge, i niko ništa ne čini da suprotstavi buri emocija
snagu razuma, snagu dobre volje.
AMERIČKI M ILIO N I
N o vi život, br. 43. 8. jun 1917.
Na stranicama Novog vremena objavljen je oglas
kojim anonimno američko društvo nudi, asignira 20 miliona dolara radi kupovanja u Rusiji starih umetničkih
predmeta od zlata i srebra, kao i slike, bronzu, pred­
mete od slonovače, uopšte, umetničke objekte.15
Suma od 20 miliona dolara je, čini mi se, više od
75 miliona rubalja; kao što vidite, stvar je postavljena
»na američki način«, široko. Organizatori ovog posla su,
očevidno, uzeli u obzir smisao takvih pojava kao što je
pljačka dvorca — od strane lopova — hercoga Lajtenbergskog, mogućnost pogroma i seljačkih naleta na stara
imanja i plemićka »gnezda«, i slično.
Oni su imali na umu pomanjkanje opšte kulture
u svim slojevima stanovništva zemlje, svima nama svoj­
stvenu osobinu da nedovoljno cenimo i uvažavamo umet­
ničke predmete, malu vrednost ruskog novca i svu moć
tragičnih prilika u kojima mi živimo.
50
Gomile američkog novca će, sumnje nema, biti ve­
lika sablazan ne samo za svet lopova s Aleksandrovske
pijace, nego i za prosvećenije i kulturnije ljude. Neće
biti čudno ako razni avanturisti budu počeli da organizuju lopovske bande koje bi specijalno napadale i
pljačkale privatne i državne kolekcije umetničkih pred­
meta.
Još manje bi trebalo da čudi, još manje bismo
mogli zbog toga negodovati, ako ljudi zahvaćeni »pani­
kom« koju uporno nameću lukavi političari iz »taktič­
kih« razloga, posebno vlasnici kolekcija umetničkih pred­
meta počnu sami da prodaju Americi nacionalne riznice
Rusije, prekrasne cvetove njenog umetničkog stvarala­
štva.
Ma koliko mi galamili o ljubavi prema domovini,
ta se ljubav retko uzdiže iznad samoljublja, iznad onog
najprizemnijeg egoizma.
Taj američki naum, — to će, naravno, biti rađeno
na američki način, energično — preti našoj zemlji da je
opustoši, to će odneti iz Rusije masu dragocenih stvari
čija istorijska i umetnička vrednost prevazilazi sumu ne
znam kakvih miliona.
To će probuditi mračne instinkte gramzivosti i nije
isključeno da možemo biti svedoci afere pred kojom će
potamneti fantastična priča o krađi besmrtne slike Leonarda da Vinčija iz Luvra.16
Čini mi se da bi, ako hoćemo da izbegnemo rasulo
koje će sigurno zahvatiti sve kod nas kao posledica bu­
jice dolara, ako hoćemo da sprečimo razvlačenje nacio­
nalnih dragocenosti iz zemlje i prodaju na koju se u
panici mogu odlučiti vlasnici, vlada trebala da objavi
ukaz o privremenoj zabrani iznošenja van Rusije pred­
meta umetničke vrednosti, kao i o zabrani prodaje pri­
vatnih kolekcija, pre nego što ličnosti koje vlada ovlasti
ne ocene nacionalni značaj tih kolekcija.
A'
51
*
N o vi život, br. 44. 9. juni 1917.
Dosta je clanu svakome zla svojega — to je prirod­
no, to je zakon, međutim, naš današnji dan obeležen je
pečatom dvostrukog zla: borbom partija za vlast i iz­
gradnjom kulture. Znam, politička borba je nešto nužno,
ali je ja shvatam kao neizbežno zlo. Jer, ja vidim da je
u uslovima ovog trenutka i sa ovako prisutnim elemen­
tima ruske psihologije — politička borba dovela do toga
da je kulturna izgradnja nešto skoro nemoguće.
Cilj kulture je da razvije i učvrsti u čoveku društve­
nu svest, društveni moral, da razvije i organizuje sve
sposobnosti, sve talente ličnosti — da li je taj zadatak
ostvarljiv, danas, u uslovima sveprisutnog poživotinjenja?
Porazmislite o onom što se zbiva oko nas: svaki
list ima svoj rejon uticaja, svakodnevno truje dušu či­
talaca najsramnijim stvarima — a to su pakost, laž,
licemerje, cinizam i slično.
U jednom listu se propoveda strah pred čovekom
ili mržnja prema njemu, u drugom prezir i osveta, a u
trećem čitaoca ubijaju jednoličnošću kleveta i truju ga
ravnodušnošću očajanja. Takva delatnost ljudi koji su
oboleli od upale mračnih instikata, ne samo da nema
ničeg zajedničkog s propovedima o kulturi, nego je u
oštroj suprotnosti s njenim ciljevima.
Jer, revolucija je izvršena u interesu kulture, nju
je izazvao upravo rast kulturnih snaga, zahteva za kul­
turom.
•fe
*
*
Rus koji vidi da je njegov stari način života uz­
drman tokom rata i revolucije iz osnova, na sav glas
viče o potrebi da mu se u kulturnom pogledu pomogne,
viče na sav glas i obraća se upravo »novinama« i od
njih zahteva rešenje najrazličitijih pitanja.
52
Evo, na primer, šta piše grupa vojnika Kavkaske
armije:
»Sve su učestaliji slučajevi zverskog obračuna voj­
nika s ženama koje su ih iznevjerile. Zauzmite se za to,
molim vas, da svesni ljudi i štampa u društvu povedu
borbu s tom epidemijom, da objasne da žene nisu krive.
Mi koji ovo pišemo znamo ko je kriv, mi ne krivimo
žene, jer svaki čovek je dužan svojoj prirodi i hoće ono
što priroda traži«.
Evo još jedne vesti na tu temu:
»Pišem u vozu, a slušao sam priču vojnika koji mi
je gorko plačući kazivao da je dezertirao s fronta i po­
šao kući kako bi zbrinuo dvoje dečice koje je žena,
strvina, ostavila. On se kune da će se obračunati s njom.
Zbog žena je dezertiralo na stotine i hiljade ljudi. Šta
tu da se čini?
U Rostovu na Donu, vojnici su vodili ulicom golu
raspusnicu s kosama koje su padale niz telo, vikali su
za njom o njenom činu i udarali u izbušenu kantu. Or­
ganizatori ovog ružnog dela su njen muž i njen ljubav­
nik, neki felfebel. Dozvolite da primetimo da strah od
sramote u svakom slučaju ne obuzdava instinkte, a iz­
među ostalog, te gadosti gledaju i deca. Zašto štampa
ćuti?«.
A evo pisma koje prenosi »žensko pitanje« u jednu
drugu ravan:
»Molim da me obavestite preporučenim pismom ili
podrobno u novinama kako da razumemo proklamovanu
jednakost sa ženama i šta ona sada treba da čini.
Dole potpisani seljaci su uznemireni zbog zakona
koji može da pojača bezakonje, jer za sada selo leži na
ženi. Zbog toga se ruši porodica i doći će do krize u
domaćinstvu«.
Dalje: »Javljam ti, prijatelju ljudi, da se po selima
događa svašta jer vojničkim ženama daju zemlju, onu
goru i neplodnu veoma, pa one zavijaju kao vuci. Kad
se njihovi muževi budu vratili biće nevolje i tuče, verujte mi. Ovo bi trebalo objasniti seljacima kako bi
postupali po pravdi«.
53
Pa opet: »Pošaljite mi knjižicu o ženskim pravima«.
Nisam iskoristio sva pisma na tu temu, ali postoji
i tema koja se još češće ponavlja u pismima — zahtev
za knjigama o raznim pitanjima.
Pišu mi o odnosu prema popovima, pitaju »da li
će biti izmenjeni zakoni o pravu naseljavanja«, mole
da im se kaže nešto više o »američkoj državi«, o tome
kako treba lečiti sifilis, i da li postoji zakon o »držanju
svih ubogaljenih u jednom mestu«, šalju zahteve da se
vojnicima u rovovima šalje luk — on je »veoma koristan
protiv skorbuta«.
Sve te »molbe«, »vesti« i »zahtevi« ne nalaze mesta
na stranicama novina koje se međusobno žučno i pa­
kosno ujedaju i kolju. Oni koji drže novine u svojim
rukama zaboravljaju da izvan kruga njihovog uticaja
postoje i desetine miloina ljudi kod kojih instinkt borbe
za vlast još drema, ali kod kojih se već razbudila težnja
za stvaranjem novih oblika života.
I
kada budu videli kakvim ciljevima služi »slobod­
na reč« svi ti milioni ljudi mogu lako osetiti potpuni pre­
zir prema njoj, a to će biti kobna greška koja se dugo
neće moći ispraviti.
Zar ne bi bilo bolje davati manje mesta tom ver­
balnom bludu a više živim interesima demokratije? Zar
nismo svi zainteresovani za to da ljudi osete objektivnu
vrednost kulture i njenu privlačnu, veliku lepotu?
POMOZITE!
N o vi život, br. 50. 16. juni 1917.
»Tri godine je trajao krvavi košmar koji je uništio
cvet stanovništva Evrope; već tri godine čitava Evropa
u krvi i pijanstvu uništava svoje najsnažnije, najzdra­
vije sinove.
54
Istorija je izbacila na prvo mesto rešenje problema
budućnosti zemlje i zahteva njegovo neodložno sprovođenje u delo. Nama prete potpuna beda i potpuno ozverenje, ako se odmah ne prihvatimo posla u ime buduć­
nosti. Svim zemljama će biti teško da se oporave od te
mučne, dugotrajne i razorne katastrofe, a posebno će
to teško pasti Rusiji. Stanovništvo je vekovima trovano
alkoholom u carskim krčmama, selo je zaraženo sifili­
som, 50% dece umire pre pete godine a u zemlji vlada
bezmalo neznanje, skoro potpuna nepismenost. Ako sada
i bez odlaganja ne upregnemo sve snage za spas buduć­
nosti Rusije, njene dece — propašće velika zemlja, propašće njen veliki narod.
Savez radnika fabrika duvana i duvanskog papira
učinio je prvi mali pokušaj u oblasti društvene brige o
deci — više od 1.000 dece je upućeno u banjska mesta,
na vazduh, na sunce. Ali bez obzira na apel pedagoga,
na apel upućen savezu društvenog vaspitanja i inteligen­
ciji nema odjeka i niko neće da se prihvati nastavljanja
inicijative naših radnika.
Pedagozi, pristalice Frebelovog sistema, inteligenci­
jo, odazovite se i pritecite u pomoć!
Odugovlačenje je — smrtonosno.
Predsednik saveza A. Kaplan«.
*
*
*
Je li moguće da taj razumni i strasni poziv ne na­
ilazi na razumevanje kod inteligencije, je li moguće da
najdublji značaj inicijative u koju je uneta energija jed­
nog Kaplana, neće biti shvaćen od ljudi čija srca nisu
umrtvljena galamom političke borbe?
Čitav svet, i mi s njim, brine o poštenom, zdravom
čoveku, mi njega ne volimo samo u mašti— je li mo­
guće da je takva briga samo književna tuga, nekakva
platonska, beskrvna ljubav?
55
Iskustvo Saveza radničke duvanske industrije i in­
dustrije duvanskog papira bi trebalo da probudi aktivno
učešće inteligencije — jer pred njom se otvaraju divne
mogućnosti aktivnog rada na polju socijalne pedagogije
i mogućnosti najšireg upoznavanja s kulturnim zahtevima i težnjama radnika. Ja sam uveren da bi to upo­
znavanje promenilo način osećanja i mišljenja koji se
poslednjih meseci formirao među inteligencijom — to bi
pokolebalo onaj skepticizam, one mučne sumnje koje su
probuđene hajkom u novinama, sumnje koje podstiču
veoma umni političari koji se rukovode jedino taktikom
borbe.
Ali, to je drugorazredna stvar, jer mi smo, pre sve­
ga, dužni da se pobrinemo da se — po mom mišljenju,
to je moguće — deca izbave iz atmosfere grada koji ih
kvari. O tome se mnogo govorilo, ali evo, sada, kada o
tome progovaraju radnici i počinju nešto da čine, oni
ne nailaze ni na kakvu pomoć. Šta da se čini — opet
ono:
Dosuđene su nam težnje iskrene,
No učiniti ništa — ne možemo.
*
N o vi život, br. 52. 18. juni 1917.
Ravnopravnost Jevreja — jedno je od divnih do­
stignuća naše revolucije. Priznavši Jevrejinu da je ravno­
pravan s Rusom mi smo s naše savesti sprali sramnu,
krvavu i prljavu mrlju.
U tom postupku nema ničeg što bi nam dalo pravo
da se njime ponosimo. Jer Jevreji su se borili za poli­
tičke slobode u Rusiji mnogo poštenije i energičnije
nego mnogi Rusi, među Jevrejima je bilo mnogo manje
izdajnika i provokatora — i zato mi sebe ne bi trebalo
56
da smatramo »usrećiteljima Jevreja« kako sebe u pismi­
ma nazivaju neki »dobrodušni« Rusi, ljudi »meka srca«.
Uzgred: zapanjujuće bestidno kevću ti dobrodušni
ljudi meka srca!
Oslobodivši Jevreje iz »zona određenog boravka«, iz
po nas sramnog »ropstva ograničenja«, mi smo našoj
domovini pružili mogućnost da koristi energiju ljudi koji
znaju da rade bolje od nas, a svima je pozmato da su
nama potrebni ljudi koji vole da rade.
Nemamo se čime ponositi, ali bismo se mogli ra­
dovati što smo se najzad setili da izvedemo stvar lepu
i u moralnom i u političkom smislu.
Međutim, radost se ne oseća ovim povodom: vero­
vatno zato što nemamo vremena da se radujemo — svi
smo okupirani »visokom politikom« čiji je smisao naj­
bolje izražen u pesmici nekakvih ljudoždera:
Tigar voli marmeladu,
Ljudi bližnjeg — jedu.
Ah, divne li blagodati
Kosti bližnjeg oglodati!
Radost se ne oseća, ali je antisemitizam živ i po­
malo, oprezno, diže svoju gnusnu glavu, sikće, kleveće i
bljuje otrovnim slinama mržnje.
U čemu je stvar? Vidite, u tome što su se među
anarhistički raspoloženim boljševicima našla dva Jevrejina. Izgleda, čak i tri. Neki su nabrojali sedam i ubeđeni su da će tih sedam Samsona razrušiti u paramparčad hram Rusije koja ima 170 miliona žitelja.
To bi bilo veoma smešno i glupo, kada ne bi bilo
podlo.
Grozni Jevrejski Bog je spasao čitav grad jer je u
njemu bio makar jedan pravednik; ljudi koji veruju u
smirenog Hrista smatraju da zbog grehova dvojice ili
sedmorice boljševika treba da strada čitav jevrejski
narod.
Razmišljajući tako, treba prihvatiti da zbog Lenjina, čistokrvnog ruskog grešnika, treba da odgovaraju
57
svi žitelji Simbirske gubernije kao i oni koji su u nje­
nom susedstvu.
Mnogo više Jevreja ima među menjševicima, ali oni
koji mi pišu prikazuju se kao neobavešteni ljudi, i tvrde
da su svi Jevreji anarhisti.
To je sasvim prljavo uopštavanje. Ja sam ubeđen,
ja to znam, da u masi među sobom Jevreji — na veliko
moje čuđenje — pokazuju više razumne ljubavi prema
Rusu, nego što to čine mnogi Rusi.
To se ne priznaje, iako sasvim lako pada u oči ako
pogledamo članke Jevreja novinara.
U listu Reč koji čovek može da ne voli, ali koji je
veoma pošten list, radi dosta Jevreja. Novo vreme, među
čijim saradnicima ima takođe Jevreja, nedavno je na­
zvalo Reč »jevrejskim listom«.
Saradnici Reči su potpuno lišeni čak i senke sim­
patije prema boljševicima.
Ima još hiljadu dokaza da je izjednačavanje Jevreja
i boljševika glupo izjednačavanje koje je podstaknuto
zoološkim instinktom razgoropađenih žitelja Ruske im­
perije.
Razume se, ja neću navoditi te dokaze — poštenim
ljudima oni nisu potrebni, nepoštene neće ubediti.
Idiotizam je bolest koja se ne leči sugestijom. Onaj
koji je oboleo od neizlečive bolesti zna: ako se među
Jevrejima nađe sedam i po boljševika znači — za sve je
kriv jevrejski narod. I zato...
I
zbog toga pošten i zdrav Rus ponovo oseća bol
zbog Rusije, bol i najmučniji stid, zbog ruskog nerazumnika negde oko sebe a ne u dubinama svoje glu­
posti.
Nadam se da će moji brojni saradnici biti zadovolj­
ni ovim odgovorom na »jevrejsko pitanje«.
Da dodam — za mene takvo pitanje više ne po­
stoji.
Ja ne verujem u uspeh klevetničke propagande anti­
semitizma. I, ja verujem u razum ruskog naroda, u nje­
58
govu savest, u iskrenost njegovih težnji za slobodom
koja isključuje svako nasilje nad čovekom. Verujem da
će »sve proći i da će samo istina ostati«.
*
N o v i ži\'Ot, br. 59. 27. juni 1917.
Neki uvaženi građanin mi piše:
»Užas ti obuzima dušu kada čuješ, na uličnim mi­
tinzima, kako vojnici, koji revnosno brane isključive
zahteve lenjinovaca, u isto vreme lako podležu pogromaškoj agitaciji ljudi koji došaptavaju svima o sve
većem uticaju Jevreja u Savetu radničkih i vojničkih
deputata. Jednom sam upitao vojnika: kako on u svo­
joj pameti miri »socijalnu revoluciju« i neprijateljski
odnos prema narodnostima? On je odgovorio:
— Mi smo neobrazovani, nije na nama vojnicima da
se bakćemo sa tako komplikovanim problemima«.
Drugi, žena dopisnik, mi javlja:
»Kada sam rekla kondukteru u tramvaju da se so­
cijalisti bore za jednakost svih naroda, on mi je uzvra­
tio:
— Pljujem ja na socijaliste, socijalizam je gospod­
ska izmišljotina a mi radnici smo boljševici.«
Kod cirkusa Modem grupa vojnika i radnika raz­
govara sa sasvim mladim nervoznim studentom.
— Ako se budemo sporili jedni s drugima ovako
neprijateljski kao što vi činite, ako tako bude, nećemo
učiti, — viče student, trudeći se da ih nadviče.
— Šta ćemo učiti? — grubo pita vojnik. — Šta ti
mene možeš naučiti? Znamo mi vas, studenti su se uvek
bunili. Sad je došlo naše vreme, sve ćemo vas buržuje
zbaciti!
Jedan deo prisutnih se smeje, ali neki kicoš nalik
na berberina, kao u vatri dodaje:
59
—
To je istina, drugovi! Dosta nam je komandovala
inteligencija, sada kada imamo slobodno pravo, možemo
i bez nje.
Velike i grozne opasnosti se skrivaju u tom uspa­
ljenom neznanju!
Ne jednom sam imao prilike da na noćnim mitinzi­
ma u Petrogradskom kraju slušam i suprotstavljanje
boljševizma socijalizmu, i napade na inteligenciju i mno­
go drugih takvih štetnih i apsurdnih stvari. I to u cen­
tru revolucije gde se ideje sučeljavaju do krajnosti i
odakle se šire po svoj našoj mračnoj i nepismenoj
zemlji.
Da li se u zemlji odvija proces ujedinjavanja ra­
zumnih revolucionarnih snaga, da li u njoj raste ener­
gija neophodna za stvaranje kulture?
Ima znakova koji kao da nameću negativan odgovor.
Jedan od takvih znakova je sve primetnije udalja­
vanje inteligencije od rada u masama i pokušaji —
vidljivi tu i tamo — da se stvore neke posebne organi­
zacije samo za intelektualce.
Očevidno je da ima razloga zbog kojih se inteligen­
cija odvaja od masa, i veoma je verovatno da je jedan
takav razlog onaj skeptični, a često i sasvim neprija­
teljski odnos neprosvećenih ljudi prema intelektualcima
koji iz dana u dan masama nameću različiti demagozi.
Taj jaz može biti od koristi radnoj inteligenciji —
ona će se ujediniti u organizaciju koja je veoma uticajna i sposobna da obavi mnogo kulturnog posla.
Ali, odvajajući se postepeno od masa, prepuštajući
se samo sopstvenim interesima, zadacima i raspoloženji­
ma, ona će još više proširiti i produbiti taj jaz između
instinkta i intelekta, a taj je jaz naša nesreća, odatle
izvire naša nesposobnost za delatnost kao što odatle,
takođe, izviru naši neuspesi u stvaranju novih uslova ži­
vota.
Kada ostane bez rukovodilaca, u atmosferi bujanja
demagogije, mase će još apsurdnije tražiti razliku iz­
među radnika i socijalizma i zajedničkih crta između
»buržoazije« i inteligencije koja radi.
60
A u toj se inteligenciji čuju pozivi diktirani, sumnje
nema, dobrim namerama i porivima koji, međutim, od­
vode energiju u stranu od masa i zahteva današnjeg
dana.
U Izvestijama Juga, organu harkovskog oblasnog
komiteta Saveta radničkih i vojničkih deputata neki Ivan
Stankov piše:
»Postoji cilj socijalizma koji ima ogroman značaj: to
je podizanje nivoa kulture, svest o ličnosti, formiranje
ličnosti i intelektualne, najšire narodne prosvećenosti.
Zna se parola: odjednom i široko otvoriti vrata Sunca
Lepoti i Znanju za čitav narod, da ne bude neobrazova­
nih, da naša podela na obrazovane i neobrazovane bude
samo ostatak starog sistema, stare škole i uređenja.
Propaganda i najskorije ostvarenje ideje ’opštenarodne prosvećenosti' je, po mome ubeđenju, jedan od tih
obaveznih, neodložnih i najvažnijih ciljeva socijalizma
koji poštena, ujedinjena inteligencija, svesna svoje du­
žnosti pred narodom, mora da postavi kao polazište u
svojim nastojanjima, da ih sprovede u toku izgradnje
novog, zajedno i istovremeno s opštom platformom soci­
jalističkih zahteva svih partija. Samo će prosvećenost,
oslobođena rana buržoaskog uređenja, moći da bude
narodna, kao sunce svetla istina. To će biti sunce Razu­
ma i Lepote.«
Još lepše je to kazano u apelu Izvršnog komiteta
harkovskog Saveta deputata radne inteligencije:
»Vama, trudbenicima intelektualnog rada Harkovske
gubernije, upućujemo istinski poziv.
Opakom ironijom sudbine ruska inteligencija, koja
je svojim kostima mučenika popločala put pod krstom
kojim je išlo oslobođenje naroda, koja je tokom istorije
vršila svoju veliku prosvetiteljsku i organizacionu delatnost, našla se u ovom trenutku, kada se sve drugo
organizovalo, sama neorganizovana. Organizujući druge
inteligencija je, kao klasa, zaboravila, ili nije uspela, da
organizuje sebe. Pod njenim neposrednim uticajem organizovali su se radnici, vojnici i seljaštvo, desno od
nje ubrzano se organizuje buržoazija, a samo ona, radna
61
inteligencija, bogata znanjem, iskustvom i društvenim
navikama, ostaje razjedinjena i rasuta kao prah.
Klasa, najbolje od svih naoružana za društvenu
aktivnost i borbu, klasa aktivnih tradicija i sjajnih soci­
jalnih ideala dovedena je u situaciju da bude na repu
događaja, nesposobna da ih usmerava.
Nije ovde mesto da ulazimo u razloge, ali je ne­
sumnjiva činjenica da klasa intelektualnog rada, kao kla­
sa u celini, u ovom trenutku ne ulazi, niti može ući, ni
u jednu od postojećih društvenih grupacija.
Otuda i potreba za njenom samostalnom organiza­
cijom.
Tu su svi elementi te organizacije. Ekonomsko sta­
nje, postojanje najamnog rada, znak osvetničkog otuđi­
vanja takvog rada u korist kapitala u svim njegovim
oblicima — to je baza na kojoj se stvara klasa radne
inteligencije u svojoj većini, to je taj gvozdeni lanac
koji će nju povezati u jednu neraskidivu celinu. U tom
smislu je radna inteligencija jedan odred velike klase
savremenog proletarijata, jedan član velike radničke
porodice.
Odredivši radnu inteligenciju kao odred radničke
klase, mi smo u isto vreme odredili i njenu socijalnu
suštinu.
Klasa radne inteligencije, koja je svesna sebe, može
biti samo socijalistička.
Velika ruska revolucija nije završena, ona se na­
stavlja. Ogromni društveni zadaci — završetak rata, ure­
đenje države, rešenje agrarnog problema i organizacija
narodne privrede koja preživljava najtragičniju krizu —
stoje pred zemljom u svoj svojoj veličini i zahtevaju
odlučno rešenje.
Drugovi, intelektualni radnici grada Harkova i Harkovske gubernije. Po ugledu na Moskvu, srce Rusije, gde
se intelektualni proletarijat organizovao u moćni Savet
deputata radne inteligencije, po ugledu na druge demo­
kratske savete radničkih, vojničkih i seljačkih deputata,
organizujte i vi svoj harkovski Savet deputata radne
inteligencije.
62
Snaga je samo u jedinstvu, samo je u solidarnosti
moć«.
Ne javlja se samo u Moskvi i Harkovu ta težnja
radne inteligencije da stvori svoju samostalnu organi­
zaciju. Možda je takva težnja nužna i na svaki način
opravdana, ali neka narodne mase ne ostanu bez glave.
Pa ipak, javlja se neugodno pitanje: šta je to, proces
ujedinjenja snaga ili njihovog razdvajanja?
*
N o vi život, br. 61. 29. juni 1917.
Na recima — svi se slažu da ruska država puca po
svim šavovima i raspada se kao stari splav u nabujaloj
reci.
Niko, reklo bi se, ne spori potrebu izgrađivanja
kulture. I verovatno se niko neće ni protiviti tome da
nam je svima potreban krajnje brižljiv odnos prema
čoveku, veoma brižljiv odnos prema faktu. Nikada nam,
kao sada, nisu bile potrebne precizne i hrabro— istinite
ocene događaja, pojava života koji je uzburkan do naj­
većih dubina — pojava koje prete svima u našoj zemlji,
koje mogu da dovedu do nesagledivog rasula.
Ali nikada još naše ocene, spekulacije i namere
nisu delovale tako tužno ishitrene, kao što je to slučaj
u ovim tragičnim danima.
Naravno, ja se u potpunosti slažem s ironičnim
rečima V. Karanjina, pisca odlične knjige o Zorž Sandovoj:17
»Političari — konzervativci ili liberali — su ljudi
ubeđeni da znaju istinu i da imaju pravo da progone
druge zbog zabluda...«, a ja bih tome imao da dodam
samo ovo — u interesu pravičnosti — da radikalima i
konzervativcima treba dodati i radikalne revolucionare i
prozelite socijalizma.
63
»Borba za vlast« je neizbežna, međutim, nad kim
će vladati »pobednici« kada oko njih ostanu samo ugarci
i glavnje? _
Oduševljenje za politiku kao da u potpunosti isklju­
čuje zdrav interes prema stvari kulture — teško da je
to korisno za bolesnu zemlju i njene žitelje u čijim je
glavama »đavo palicom džarao«. Biću slobodan da podsetim na ovu činjenicu: Slobodna asocijacija za razvoj
i širenje egzaktnih nauka probudila je u demokratski
raspoloženim masama izvanredno aktivan odnos u po­
gledu njenih ciljeva.
Evo, na primer, »komordžije« Njižegorodskog konjič­
kog puka, šaljući svoju lentu u fond »Naučnog institu­
ta«, pišu da je Asocijacija »veliko narodno delo«. Savez
službenika Poltave naziva Institut »svenarodnim delom«
i tako dalje. Može se navesti još desetak odziva vojnika
i radnika, seljaka i drugih, i svi ti odzivi svedoče o žeđi
za prosvećivanjem, o dubokom razumevanju neodložnosti kulturne izgradnje.
Drugačije se prema toj stvari odnosi prestonička
štampa: kada je Asocijacija uputila oglas u najvažnije
petrogradske listove ni jedan od tih listova, osim Novog
života, nije objavio taj oglas. Organizuje se Dom muzej
u znak uspomene boraca za slobodu, nešto slično insti­
tutu društvenih nauka i građanskog vaspitanja, a samo
je Reč posvetila toj stvari nekoliko redaka razumevanja
i podrške.
Organizuje se Liga socijalnog vaspitanja u čije za­
datke spada briga o predškolskom vaspitanju dece s
ulice — a to je najbolji način borbe protiv huliganstva,
to će pružiti mogućnost da se u dušu deteta poseje
zrnce osećanja građanske odgovornosti.
»Slobodna reč« prestoničke štampe tim povodom
ćuti. Ona ćuti i o Vanpartijskom savezu omladine koji
već okuplja hiljade dečaka i mladića od 15. do 20. godi­
ne. U provinciji se razvija kulturna izgradnja — i nije
preterivanje da se već u desetak sela i sreskih varoši
stvaraju »Narodni domovi«15 i zapaža se najživlje zani­
manje za znanje, za nauku i napredak.
64
Prestonička štampa ćuti o toj spasonosnoj pojavi, i
bavi se time da s nekakvom hladnokrvnom pakošću što
više zaplaši ljude anarhijom — čime tu anarhiju samo
podstiče.
Petrogradski listovi ostavljaju utisak nerazumnog
»strašnog suda« na kojem su svi — sudije kao i ostali
— nemilosrdno osuđeni.
Ako je verovati našim uticajnim listovima, moralo
bi se priznati da apsolutno, u čitavoj »svetoj Rusiji«,
nema poštenih i pametnih ljudi. Pa ako se složimo s
podacima koje nude novinari, ispada da je revolucija
naša najveća nedaća, sve nas je ona iskvarila i sludila.
To bi bilo strašno da nije glupo, da nije izazvano »uspa­
ljenošću i razdražljivošću«. Vele: na ulici se uobičajio
odvratno grub odnos prema čoveku. Ne, to nije tačno!
Na noćnim mitinzima na ulici vatreno se rasprav­
ljaju najneugodniji problemi trenutka, ali skoro da se
ne čuje o ličnim uvredama, oštrim rečima i psovkama.
U novinama je gore.
»Podlaci«, — pišu Berzanske novine na adresu nekih
ljudi koji se ne slažu s njima. Reči, lopov, varalica,
budala, su postale dozvoljene reči; reč »izdajnik« se čuje
tako često kao što se u nekadašnjim krčmama čula reč
»čovek«!
Ta raspojasanost, taj verbalni blud ostavlja utisak
mučne, najneugodnije sumnje u iskrenost novinskih
stubaca—vapaja, govori o krizi kulture, kao i neophod­
nosti njenog spasavanja. To nisu glasovi srca nego gla­
sovi taktike. Međutim, kultura je zaista u opasnosti, to
treba iskreno osetiti, s tim se treba hrabro boriti.
Da li smo mi sposobni za to?
*
*
*
Uzgred, evo jedne ilustracije odnosa štampe prema
činjenicama.
Prva je:
»U nedelju uveče na Bogoslovskom groblju kozački
potporučnik Fjodorov je sabljom isekao na grobu anar­
5
65
histe Asnjina nadgrobni venac i nekoliko zastava. Mili­
cionari trećeg Viborškog rejona koji su se našli na gro­
blju uhapsili su potporučnika i priveli su ga u stanicu
gde je bio sastavljen zapisnik o Fjodorovljevom naru­
šavanju reda na javnom mestu. Nakon jednog sata u
stanicu je stigla grupa anarhista, njih petnaestak, koja
je zahtevala da im se preda privedeni. Komesar je odbio
da preda Fjodorova anarhistima i sproveo ga je vojnom
zapovedniku Poljustrovskog rejona, odakle je privedeni
potporučnik, pod zaštitom kozačke desetine, bio vraćen
svom domu«.
Druga je:
»Javlja se da je, za vreme sahrane 'anarhiste' Asnji­
na, ubijenog u vili Durnovo, došlo do incidenta koji se
umalo nije završio krvoprolićem.
Anarhisti su iz nekih razloga izabrali Bogoslovsko
groblje gde će sahraniti Asnjina, i postavili su bili i
krst na grob.
Kozaci, koji su se slučajno našli na groblju, su
protestovali protiv sahranjivanja Asnjina na tom grob­
lju, a zatim su skinuli krst s groba.
Anarhisti su imali nameru da štite grob, ali su ih
kozaci, isukavši sablje, sprečili u tome«.19
To su ružne činjenice, ne?
Ne, to je samo različito osvetljavanje jedne iste či­
njenice.
Ako ovu drugu belešku pročita čovek koji je navikao
da misli, on će naravno u mnogo šta posumnjati — na
primer, u stavljanje krsta od strane anarhista. Vernika
će uvrediti činjenica skidanja krsta s groba. Običan či­
talac će se zapitati, uzdahnuće povodom »isukanih
sablji«.
Kada uporedi beleške, prirodno je da će se upitati:
pa gde je tu istina?
A još prirodnije će biti to što će posumnjati u pe­
dagošku vrednost te »slobodne reči« — »čuda među
Božjim čudima«.20
Nećemo li se udaviti u blatu koje tako usrdno mesimo?
66
DRUGOVIMA RADNICIMA
N o vi život, b r. 64. 2. juli 1917.
Tuberkuloza je jedan od opasnijih čovekovih nepri­
jatelja, od nje strada više od trećine stanovnika grada.
Posebno je ta bolest mnogo raširena među radnicima,
a vlažna klima i zagađenost Petrograda uslove u kojima
oni žive čine još pogodnijim za pogubno širenje za­
raze.
Sami znate koliko je mnogo među vama bolesnih
od sušice, kako se mnogo bolesne dece rađa među vama,
koliko mnogo s mukom stečenog novca morate da tro­
šite da biste, makar nakratko, održali svoje zdravlje i
zdravlje svojih ukućana. Ali borba protiv tuberkuloze,
u uslovima lečenja kakvo je kod nas, skoro da je beznadežna.
Da bi borba protiv sušice bila uspešna treba izgra­
diti sanatorijume izvan grada, potreban je čist vazduh,
dobra hrana i dugotrajno lečenje.
Vi ste sila koja stvara basnoslovne kapitale i moćne
organizacije, vi treba, najzad, da se prihvatite posla
stvaranja uslova za sebe, uslova koji su neophodni za
očuvanje vašeg zdravlja i zdravlja vaše dece. Vi znate
da je u zdravom telu zdrav duh.
Zdravlje nije potrebno samo zato da bi vaš fizički
rad bio produktivniji i na korist čitavoj zemlji, zdravlje
je potrebno i radi duhovnog života, radi veće odlučno­
sti u socijalnoj borbi, za zaštitu i širenje vaših građan­
skih prava. Ne zaboravite da živite u zemlji gde 85%
stanovništva čini seljaštvo, da ste u tom moru ostrvce,
da se industrija u Rusiji razvija sporo i da je brojan
rast radničke klase spor. Vi ste sami, vas čeka duga i
uporna borba, ona zahteva od vas najveće napore svih
snaga.
Vi treba sami da se brinete o sebi, vi imate moguć­
nosti da organizujete svoj život onako kako to vama
odgovara.
5*
67
I eto, u interesu vaše zaštite, samozaštite, vi, prole­
teri Petrograda, treba da stvorite za one koji boluju od
sušice niz svojih sanatorijuma — kao mesto za izgrad­
nju može se uzeti jedan od carskih parkova izvan grada.
Vi tu ustanovu potrebnu vama možete izgraditi jed­
nim pokretom ruke, kao što niču čudesni dvorci u baj­
kama.
Neka radnici prestonice daju za to svoju jedno­
dnevnu zaradu i sanatorijum će biti gotov.
Što se tiče tehničke organizacije, može vam pomoći
Slobodna asocijacija naučnika za razvoj i širenje egzakt­
nih nauka.
Stvorite primernu ustanovu kojom će se ponositi
vaša deca i unuci kao prvim činom vašeg slobodnog
stvaralaštva. Ako vi izvršite to divno delo, za vama će
poći svi radnici Rusije i ona će biti pokrivena mrežom
proleterskih ustanova: medicinskih, naučnih, prosvetnih.
Ponavljam da ste vi snaga i vreme je da shvatite kako
možete mnogo da uradite i za same sebe i za kulturu
čitave naše zemlje.
Zamislite samo — za jedan dan možete stvoriti fond
za izgradnju sanatorijuma, kroz mesec dana, izdvaja­
njem jednodnevne zarade, možete stvoriti u Petrogradu
»domove— škole, za vašu decu predškolskog uzrasta, a
još za sledećih mesec dana pružićete svoj vašoj deci
mogućnost da provedu sparno leto van grada, izgradivši
letnje kolonije u selima.
Savet fabričkog komiteta Nevskog rejona već se
sprema da sagradi mali sanatorijum za bolesne svog
rejona. On je već doveo na čelo jednog člana naše Aso­
cijacije dr I. I. Manuhina koji najbolje koristi svoj metod lečenja tuberkuloze rentgenskim zračenjem slezine
obolelog.
Ali, to je mala inicijativa, kap u moru potreba
radnika Petrograda, njima je potreban niz sanatorijuma,
čitav gradić za bolesne.
Drugovi radnici, kada ljudi shvate, osete svoju ko­
lektivnu moć, za njih je mogućno i ostvarenje utopije.
68
Ovde nije reč o utopiji, nego o prostoj, praktičnoj
stvari koju vi treba da ostvarite, jer to možete.
Pokažite da umete da se starate o svojim interesi­
ma, o svom životu.
*
N ovi život, br. 74. 14. juli 1917.
Za čitav život ćemo zapamtiti odvratne slike be­
zumlja koje je bilo zahvatilo Petrograd četvrtog jula.
Evo, načičkan puškama i puškomitraljezima juri
kao pobesneli vepar oklopni automobil, pun raznovrsnih
predstavnika »revolucionarne armije« a u sredini stoji
čupav momak i histerično viče:
— Socijalistička revolucija, drugovi!
Neki ljudi, od onih koji još nisu izgubili razum,
nenaoružani ali mirni, zaustavljaju zahuktalo čudovište,
razoružavaju ga, izvlače iz njega puške. Razoružani voj­
nici i mornari su se pomešali s gomilom, izgubili se u
njoj; strašna kola su ostala prazna, krenula po razbi­
jenoj, prljavoj kaldrmi teško brekćući i nestala kao pri­
viđenje.
Jasno je, ovo grozno najavljivanje »socijalne revolu­
cije« smislio je neko na brzinu, nepromišljeno, jer —
glupost je ime sile koja je izvela na ulicu ljude do zuba
naoružane.
Odjednom je negde odjeknuo pucanj, stotine ljudi
se u panici razbežalo po ulici, gonjeni strahom na sve
strane kao što vihor goni suvo lišće, sve je leglo na
zemlju, ljudi su obarali jedni druge, cičali i vikali:
— Buržuji gađaju!
Naravno, nisu pucali »buržuji«, nije pucao onaj koji
se plaši revolucije, nego onaj koji se plaši za revoluciju.
Previše je kod nas takvog straha. On se oseća svuda —
u rukama vojnika koji leži kraj postolja puškomitra-
69
Ijeza, u drhtavim rukama radnika koji drže napunjene
puške i revolvere sa otkočenim obaračima, u nespokoj­
nom pogledu razrogačenih očiju. Bilo je jasno da ti
ljudi ne veruju u svoju snagu i da jedva i shvataju zbog
čega su izašli na ulicu s oružjem.
Posebno je karakteristično delovala slika, prizor
panike na uglu Nevskog i Litejnog prospekta oko četiri
sati posle podne. Dve čete nekih vojnika i nekoliko sto­
tina prolaznika mirno su stajali pored Palkinovog re­
storana, bilo je ljudi i dalje, prema Znamenskom trgu, i
odjednom, kao da ih je pokrenula moć nekakvog opa­
kog, zajedljivog čarobnjaka, svi ti naoružani i nenaoru­
žani ljudi pretvorili su se u pomahnitalo stado ovnova.
Nisam uspeo da vidim šta je stvarno izazvalo paniku
i šta je nagnalo vojnike da pucaju u kuću s brojem
pet od ugla Litejnog prema Nevskom prospektu — oni
su počeli da pucaju u prozore i stubove kuće i ne ga­
đajući mnogo, s nestrpljivom užurbanošću ljudi koji se
boje da će im neko svakog časa oduzeti oružje — puške.
Pucalo je nekih desetak ljudi ne više, a ostali su, pobacavši puške i zastave na kaldrmu, počeli zajedno s pro­
laznicima da razbijaju vrata i prozore, da lome staklo,
da izvaljuju vrata i tu, na trotoaru, pretvorili su se u
gomilu mesa izbezumljenog od straha.
Preko kaldrme, preskačući razbacane puške, trčala
je jedna devojčica i vikala:
— To naši pucaju, naši!
Povukao sam je iza tramvajskog stuba a ona je
uzbuđeno dodala:
— Vičite da su naši...
Svi su već bili nestali, razbežali se prema Litejnom
i Vladimirskom prospektu, zavukli se u otvore koje su
sami bili probili, a na kaldrmi su ležale puške, kape,
kačketi, prljave daske uličnih prelaza su bile pokrivene
crvenim platnom zastava.
Nisam prvi put gledao uspaničenu gomilu, to je
uvek odvratno, ali nikada nisam imao tako mučan, ubi­
tačan utisak.
70
Evo to je taj »slobodni« ruski narod koji se, sat vre­
mena pre ovoga, kao da se sebe plaši, »odrekao od sta­
rog sveta« i stresao »prah njegov« »s nogu svojih«21.
To su se vojnici revolucionarne armije razbežali od svo­
jih kuršuma, pobacali su puške, zar ne — polegli po
trotoaru?
Ovaj narod treba još mnogo da se potrudi da stekne
svest o sopstvenoj ličnosti, o svom ljudskom dostojan­
stvu, ovaj narod treba da se prekali i očisti od ropstva
koje je u njemu odnegovala slaba vatra kulture.
Zar opet kultura? Da, opet je reč o kulturi. Ja ne
znam ništa drugo što bi moglo da spasi našu zemlju od
propasti. Ja sam uveren da bi onaj deo inteligencije koji
se plaši, koji izbegava odgovornost i kloni se opasnosti
povlačeći se i ne radeći ništa, onaj deo koji uživa u
kritici svega što se zbiva, trebalo da u ovaj haos uzne­
mirenih instinkata unese neka druga načela, taj bi deo
trebalo da se potrudi da unese osećanja druge vrste —
a da je bilo tako mi ne bismo preživeli mnoštvo gadosti
koje preživljavamo. Ako revolucija nije sposobna da od­
mah sada započne intenzivnu kulturnu izgradnju u zem­
lji, onda je — ja tako vidim stvari — revolucija bes­
plodna, ona nema smisla, a mi smo narod nesposoban
za život.
Kada budu pročitali ovo gore izloženo, razni bestid­
nici, naravno, neće propustiti priliku da radosno uzviknu:
—
A o ulozi Lenjinovih pristalica u događajima od
4-og jula — nije ni reči rečeno, aha! Evo, to je to licemerje!
Ja nisam istražitelj, ja ne znam koji su ljudi naj­
više krivi za odvratnu dramu. Ja nemam nameru da prav­
dam avanturiste, vmrski su mi i odvratni ljudi koji bude
mračne instinkte u masama ma kako se oni zvali i ma
koliko bile značajne njihove zasluge za narod u prošlo­
sti, njihove zasluge za Rusiju. Mislim da je provoci­
ranje događaja od 4-og jula iz inostranstva nešto mo­
guće, ali moram da kažem da mi je i zluradost koju po­
kazuju neki ljudi posle događaja od 4-og jula — sum­
71
njiva. Ima ljudi koji tako mnogo govore o slobodi, o
revoluciji i svojoj odanosti prema njima, da njihove
reči često podsećaju na slatkorečivost trgovaca koji žele
da što skuplje prodaju svoju robu.
Međutim, ja mislim da su najvažniji podstrekači
drame ne »lenjinovci«, ne Nemci, ne provokatori i mra­
čni kontrarevolucionari, nego opakiji, snažniji neprija­
telj — teška ruska glupost.
U drami 4-og jula, više od svih drugih snaga koje
su izazvale tu dramu, kriva je upravo naša glupost, ona
koju možete nazvati odsustvom kulture i osećanja za
istoriju — kako vam drago.
TRI GODINE
N o vi život, br. 78. 19.jula 1917.
Tri godine traje nemilosrdna, besmislena klanica, tri
godine iz dana u dan se proliva krv najboljih plemena
zemlje, uništavaju se najdragoceniji umovi kulturnih na­
cija Evrope.
Iskrvarila je Francuska »predvodnik čovečanstva«
sahnu snage Italije »najlepšeg dara Boga naše tužne
planete«, svoje snage napreže Engleska »koja mirno uči
svet čudesnoj moći truda«, tužno stenju u gvozdenom
žrvnju rata »trudoljubiva plemena Germanije«.
Uništene su Beglija, Srbija, Rumunija i Poljska;
ekonomski je razorena, ratom uništena nežna, odana
duhu i snu Rusija — zemlja koja još nije živela, koja
još nije uspela da pokaže svetu svoje skrivene snage.
U XX veku, pošto je devetnaest vekova Evropa
propovedala čovekoljublje u crkvama koje sada razara
topovima, u knjigama koje sada vojnici pale kao drva
— u XX veku humanizam je zaboravljen, ismejan a sve
što je sazdao nekoristoljubivi trud nauke prisvojeno je
72
i voljom bestidnih ubica usmereno na istrebljivanje
ljudi.
Šta su u poređenju s tim košmarnim, trogodišnjim
klanjem tridesetogodišnji i stogodišnji ratovi iz prošlosti?
Gde ćemo naći opravdanje za ovaj neviđeni zločin protiv
kulture na planeti?
Za to odvratno samoistrebljivanje nema opravdanja.
Ma koliko lagali licemeri o »velikim« ciljevima rata,
njihova laž neće sakriti strašnu i sramnu istinu: Berza
je majka rata — ona je jedini bog u koga veruju i kome
se mole »realni političari«, te ubice koje trguju životima
naroda.
Ljude koji veruju u trijumf ideala sveljudskog brat­
stva, nitkovi svih zemalja proglašavaju za štetne bezumnike, nemilosrdne sanjare koji ne znaju šta je to ljubav
prema domovini.
Zaboravlja se da se među tim sanjarima nalaze Hristos, Jovan Damaskin, Franja Asiški, Lav Tolstoj — de­
setine polubogova kojima se ponosi čovečanstvo. Oni
koji uništavaju milione života da bi dograbili u svoje
ruke nekoliko stotina hektara tuđe zemlje — oni ne
znaju ni za boga ni za đavola. Za njih je narod od
kamenja jevtiniji, a ljubav prema domovini — niz na­
vika. Oni vole da žive tako kako žive, i neka se sva
zemlja raspe u prah u vaseljeni — oni neće da žive
drugačije nego onako kako su navikli.
Evo već tri godine žive do grla u krvi koju, njiho­
vom voljom, prolivaju desetine miliona ljudi.
Ali kada se budu istrošile snage narodnih masa ili
kada bude jednodušno buknula njihova volja »za živo­
tom i čistim, ljudskim« i kada bude prestao ovaj krvavi
košmar, ljudi, koji istrebljuju narod Evrope, kukavički
će zavapiti:
—
Nije naša krivica! Nismo mi osakatili svet, ni­
smo mi razorili i opljačkali Evropu!
Ali mi se nadamo da će do tada »glas naroda« zaista
postati strogi i pravedni »glas Božji« koji će zaglušiti
vapaj laži.
73
Oni koji veruju u pobedu nad bestidništvom i be­
zumljem treba da teže jedinstvu svojih snaga.
Na kraju krajeva — razum pobeđuje.
*
N ovi život, br. 79. 20. juli 1917.
Jedan advokat, od onih ljudi koji su za vreme starog
režima svesno rizikovali ličnu ugodnost, koji nisu raz­
mišljali o karijeri, koji su hrabro istupali kao branioci
na političkim procesima i koji su zadali samodržavlju
ne malo udaraca — taj advokat koji odlično poznaje
dubinu nepravde i cinizma monarhije, kazivao mi je
ovih dana:
—
»Kao i za vreme Nikolaja Romanova ja se po­
javljujem kao branilac u na brzinu organizovanom poli­
tičkom procesu; kao i onda, i sada mi dolaze da plaču
i jadikuju majke, žene i sestre uhapšenih; kao i ranije
— hapšenja se vrše »po štukinoj zapovesti«, uhapšene
drže u groznim uslovima, činovnici »novog sistema« se
prema uhapšenom odnose isto onako birokratski ne­
milosrdno kao što je i ranije bilo. Čini mi se da u mo­
joj oblasti nema promena na bolje«.
Ja, pak, mislim da se u toj oblasti mogu očekivati
sve moguće promene samo — na gore. Za vreme mo­
narhije, pokorne sluge Romanova su ponekad dozvolja­
vale sebi zadovoljstvo da budu u nečem liberalni ljudi,
da malo kritikuju režim, da se rastuže na temu o hu­
manizmu i uopšte, da se nekako prikažu plemenitijim,
da pokažu pred zlosrećnim sagovornikom da i u srcu
okorelog činovnika—birokrate nisu svi vredni principi
sasvim uništeni tim usrdnim radom na zaštiti truleži i
smeća.
Najumniji među njima su, verovatno, shvatili da
je »političar« čovek koji u suštini ni za njih nije od
74
štete — on radi za stvar oslobođenja Rusije, ali se trudi
i za oslobođenje činovnika od pokvarene »vrhovne
vlasti«.
Sada više nema samođržavlja i može se pokazati sva
»lepota duše« oslobođene ropstva strogog cirkulara.
Sada se činovnik starog režima, kadet ili oktobrista,
pojavljuje pred uhapšenim demokratom kao njegov or­
ganski neprijatelj, liberalna manilovština je neumesna,
nikom nije potrebna.
S tačke gledišta interesa partije i političke borbe
sve je to sasvim prirodno, ali »ljudski govoreći« — to
je gnusno i biće još gnusnije kako se budu neizbežno
zaoštravali odnosi između demokrati je i njenih neprija­
telja.
*
*
*
U jednom prljavom, bulevarskom listiću — petrogradskoj Živoj reči — neko je štampao svoje utiske o
putovanju u Carsko selo. U ne mnogo pismenom člančiću koji je namenjen zabavi na ulici priča se kako je
Nikolaj Romanov strugao drva, kako su njegove kćeri
radile u bašti, a postoji i jedno ovakvo mesto:
Mornar vozi u pokretnoj stolici za ljuljanje Alek­
sandru Fjodorovnu. Ona je smršala, sva se pogrbila,
odevena je u crninu. Polako, uz pomoć kćeri ustaje iz
stolice za ljuljanje i ide, uveliko hramljući na levu
nogu...
— Gle, razbolela se — primećuje neko iz gomile
— Bez nogu je ostala.
— Da joj je tu Griška, — smejulji se neko u go­
mili: — Đipila bi na noge...
Odjeknuo je zaglušujući kikot.
Smejati se bolesnom i nesrećnom čoveku — ma ko
on bio — to je grubijanstvo i podlost. Kikoću se Rusi,
oni isti, koji su se do pre pet meseci približavali Roma-
75
novima sa strahom i trepetom, iako su znali — nekako
nejasno — njihovu ulogu u Rusiji.
No, nije stvar u tome što se veseli ljudi kikoću nad
nesrećom žene, nego u tome što je člančić potpisan jevrejskim imenom — Jos. Hejsin.
Smatram za potrebno da podsetim g. Hej sina na
nekoliko redaka iz članka profesora Boduena de Kutenje
iz zbornika Štit:
»Iz vagona je ukraden kofer. Pokazalo se da je lo­
pov bio Poljak. Ali nisu rekli da je ukrao 'Poljak' nego
samo 'lopov'.
Drugom prilikom je lopov bio Rus. I tada su za
krađu optužili ne Rusa nego jednostavno 'lopova'.
Da se kofer našao u rukama Jevrejina — reklo bi
se da je ukrao 'Jevrejin' a ne prosto — 'lopov'«22.
Mislim da je pouka jasna Hejsinu i njemu sličnim
»piscima koji opisuju svakodnevicu«, na primer, Davidu
Ajzmanu23, jer se povodom njihovih dela takođe može
kazati da to pišu ne samo glupi i ozlojeđeni ljudi nego
— »Jevreji«.
Teško da će se naći čovek toliko nerazuman koji
bi me, povodom ovoga što sam kazao, optužio za anti­
semitizam.
Smatram za potrebno da podsetim — s obzirom na
vreme i uslove — da nigde nije potrebno toliko takta i
moralnog osećanja, kao u odnosima Rusa prema Jevrejinu i Jevrejina prema pojavama ruskog života.
To nikako ne znači da u Rusiji nema pojava koje
Tatarin ili Jevrejin ne bi smeli kritički da tretiraju, ali
treba obavezno imati na umu da čak i nehotična greška
— da ne govorimo o svesnoj gadosti, makar ona bila
učinjena iz iskrene želje da se ugodi instinktima ulice
— može biti protumačena kao nešto što će naštetiti ne
samo jednom opakom ili glupom Jevrejinu, nego i jevrejstvu u celini.
To ne treba zaboravljati, ako čovek živi među lju­
dima koji su u stanju da se smeju bolesnom i nesrećnom
čoveku.
76
*
N o vi život, br. 92. 4. avgusta 1917.
Reč mi poklanja veoma mnogo pažnje, skoro sva­
kog dana ja na njenim sivim stranicama naiđem na ne­
koliko reči na moju adresu24.
Već nekih desetak puta Reč je zabeležila »redovno
pokajanje Gorkog« iako se ja nikada ni pred kim i ni
za šta nisam kajao — još manje ću to činiti pred listom
Reč — jer prema tom poslu tako dragom Rusima ose­
ćam organsko gađenje. Ja i nemam za šta da se kajem,
ne osećam se mnogo grešnijim od drugih mojih sunarodnika.
Isto tako često Reč ponavlja moje reči o tome da
sam, uzimajući učešće u pokretanju lista Zrak, svesno,
zajedno sa drugim drugovima koji su se toga prihvatili,
išao na »samoograničenje« neizbežno u uslovima starog
režima25 za svakog čoveka koji želi pošteno da radi u
interesu demokratije, za svakog čoveka kome je bilo
odvratno da igra u kolu sa podlim snagama vlasti koje
su zemlju razarale i ekonomski i moralno.
Evo i jučer je Reč pomenula:
»Čuli smo iz usta pisca koji sebe smatra pozvanim
da štiti kulturne vrednosti, da on sada ne vidi nikakvog
razloga za samoograničavanje«26.
To, naravno, nije tačno — ja nisam rekao da sada,
posle revolucije ne vidim »nikakve razloge za samo­
ograničavanje«: razumni ljudi koji ne pate od predubeđenja jasno vide da Novi život u kojem ja imam čast i
zadovoljstvo da pišem, u granicama svojih snaga svako­
jako nastoji da nametne nužnost »samoograničavanja«
kako avanturistima sleva tako i avanturistima zdesna. Ne
govorim ja to radi polemike s Rečju — »tvora nećeš
ubediti da je kokoška tuđa« — ali, ipak, smatram po­
trebnim da napomenem uvaženim prijateljima iz Reči
da je ponekad »samoograničenje« jednako moralnom
samoubistvu ili samoponiženju u kojem se sasvim gubi
lice.
77
Na primer: kada je jedan lider kadetske partije pro­
glasio svoju partiju »opozicijom Njegovog Veličanstva«,
to je bilo »samo.ograničavanje« — zar ne?
A kada je »partija narodne slobode« stvorila blok
s oktobristima — s partijom koja je pljeskala dželatu
Stolipinu, zar i_to nije bio neki kompromis — »samoograničavanje« ?
I kada se partija narodne slobode izvinjavala pred
Stolipinom zbog toga što je leporečivi Rodičev netaktič­
no pomenuo Stolipinovu ljubav prema »kravatama od
kudelje«27 kojima je on gušio narodnu slobodu, to je
takođe bio kompromis, »samoograničavanje« — zar ne?
Saradnike Reči bismo mogli podsetiti još na dese­
tak sličnih primera krajnje neumereno, pa čak, moglo
bi se reći — do zanosa, manijački. To znaju svi, to
pamte svi, osim lista Reč, naravno.
Ali čak će i poštovani saradnici tog organa biti —
ja sam u to uveren — veoma zapanjeni kada budu, pro­
čitavši Program ustavno-demokratske partije, uvideli ja­
sno do koje mere je ta partija išla na »kompromise«.
Sada je jasno zbog čega Reč tako često, tako uporno
propoveda neophodnost »kompromisa« — to ovo glasilo
čini iz navike.
Ljudi koji veruju u iskrenost Reči mogu sebi do­
zvoliti raskoš da se ponadaju da će Reč, ograničivši sebe
sleva do granica svih mogućnosti, to glasilo i partija
uskoro početi da ograničavaju i s zdesna. Ja u to ne
veruj em.
Ali ja vidim da primer kadetske partije u pogledu
»kompromisa« nailazi na podršku među drugim partij­
skim organizacijama i da taj proces u suštini jeste pro­
ces samoubistva revolucije, ograničavanja njenih zako­
nitih prava — prava demokratije.
78
N E TREBA ĆUTATI!
N o vi život, br. 156. 18. oktobar 1917.
Sve upornije se prenose glasine da će 20-og oktobra
doći do »istupanja boljševika« — drugim rečima: mogu
se ponoviti odvratne scene od 3-eg i 5-og jula. Znači —
opet kamioni, krcati ljudima s puškama i revolverima
u rukama koje drhte od straha, te će puške pucati u
izloge prodavnica, u ljude, na sve strane! Pucaće samo
zato jer će naoružani ljudi tako želeti da ubiju svoj
strah. Planuće i počeće da se dime otrovom, pakošću,
mržnjom i osvetom svi mračni instinkti gomile koja je
razdražena nevoljama života, lažju i prljavštinom poli­
tike — ljudi će ubijati jedan drugog nesposobni da uni­
šte svoju životinjsku glupost.
Na ulicu će izaći neorganizovana gomila koja ne­
dovoljno zna šta želi a za njenim leđima će se pojaviti
avanturisti, lopovi i profesionalne ubice koji će početi
»da stvaraju istoriju ruske revolucije«.
Jednom rečju — ponoviće se ono krvavo besmisleno
klanje koje smo već videli i koje je u čitavoj zemlji
potkopalo moralni značaj revolucije i pokolebalo njen
kulturni smisao.
Sasvim je verovatno da će ovoga puta događaji
imati još krvaviji i u mnogo čemu pogromaški karakter
i da će naneti još teži udar revoluciji.
Kome je i zašto potrebno sve to? Centralni komi­
tet boljševičke partije, očevidno, ne uzima učešće u avan­
turi koja se sprema, jer do dana današnjeg barem nije
ničim potvrdio glasine o predstojećem istupanju — iako
ih nije ni opovrgao.
Umesno je priupitati: je li moguće da ima avantu­
rista koji, videći krizu revolucionarne energije svesnog
dela proletarijata, misle da će tu energiju razbuditi po­
moću obilnog krvoprolića?
Ili ti avanturisti žele da ubrzaju udar kontrarevolu­
cije pa u ime tog cilja nastoje da dezorganizuju snage
koje se s mukom organizuju?
79
Centralni komitet boljševika je dužan da opovrgne
glasine o istupu na dan 20-og ovog meseca — on to treba
da učini ako je zaista snažan i slobodno aktivan poli­
tički organ sposoban da upravlja masama, a ne bezvolj­
na, mrtva igračka podivljale gomile i njenih raspolo­
ženja, oruđe u rukama najbestidnijih avanturista ili fa­
natika lišenih razuma28.
APEL DEMOKRATIJI
N o vi život, br. 174. 7. novem bar 1917.
Ministri— socijalisti koje su Lenjin i Trocki pustili
iz Petropavlovske tvrđave, otišli su svojim kućama,
ostavivši svoje drugove M. V. Bernackog, A. I. Konovalova, M. I. Tereščenka29 i druge u rukama ljudi koji ne­
maju nikakvu predstavu o slobodi ličnosti, o čovekovim
pravima.
Lenjin, Trocki i njihovi saputnici već su otrovani
strašnim otrovom vlasti o čemu sveđoči njihov sramni
odnos prema slobodi govora, ličnosti i svim pravima za
čiji se trijumf borila demokratija.
Zaposleni fanatici i avanturisti lišeni savesti na vrat
na nos jure tobože putem »socijalne revolucije« — u
stvari to je put anarhije, upropašćavanja proletarijata i
revolucije.
Na tom putu Lenjin i njegovi saučesnici smatraju
da mogu da vrše sve zločine poput onog klanja pod
Petrogradom30, divljanja u Moskvi31, ukidanja slobode
govora32^ besmislenih hapšenja — da vrše sve gadosti
kakve su vršili Pleve i Stolipin.
Naravno — Stolipin i Pleve su išli protiv demokratije, protiv sveg i živog i poštenog u Rusiji, a za Lenjinom ide dosta značajan — za sada — deo radnika, ali
ja verujem, da će razum radničke klase, njena svest
o sopstvenim istorijskim ciljevima, uskoro otvoriti oči
80
proletarijatu i on će shvatiti potpunu neostvarivost
Lenjinovih obećanja, svu dubinu njegovog bezumlja i
njegov anarhizam u duhu Nječajeva i Bakunjina.
Radnička klasa mora da shvati da Lenjin na njenoj
koži i s njenom krvlju vrši samo nekakav eksperiment,
da on nastoji da dovede revolucionarno raspoloženje
proletarijata do krajnjih granica i da vidi — šta će od
toga ispasti?
Naravno, on ne veruje u mogućnost pobede prole­
tarijata u Rusiji u datim uslovima, ali se, može biti,
nada čudu.
Radnička klasa mora da zna da u stvarnosti ne po­
stoje čuda, da je čeka glad, potpuni haos industrije,
uništenje transportnih veza, dugotrajna krvava anarhija,
a za njom — ništa manje krvava, mračna reakcija.
Eto kuda vodi proletarijat njegov sadašnji vođa, i
treba znati, da Lenjin nije svemoćni čarobnjak, nego
hladnokrvni mađioničar koji ne žali ni čast ni život
proletarijata.
Radnici ne smeju dopustiti avanturistima i bezumnicima da na glavu proletarijata svale sramne, besmi­
slene i krvave zločine, koje će sutra plaćati ne Lenjin,
nego sam proletarijat.
Ja pitam:
Da li se ruska demokratija seća za kakve se ideje
i njihov trijumf borila protiv despotizma monarhije?
Smatra li se ona sposobnom i sada da nastavi
borbu?
Da li se ona seća da je, dok su žandarmi Romanovih
bacali u tamnicu i slali u progonstvo njene idejne vođe,
taj način borbe nazivala podlošću?
Po čemu se Lenjinov odnos prema slobodi govora
razlikuje od odnosa koji su imali Stolipin, Pleve i slični
poluljudi?
Zar na isti način ne lovi i ne baca u tamnicu ljude
koji drugačije misle i ova Lenjinova vlast, kao što je to
činila vlast Romanovih?
Zbog čega Bernacki, Konovalov i drugi članovi koa­
licione vlade33 sede u tamnici — zar su oni u nečem
6
81
manji zločinci od svojih drugova socijalista koje jc
Lenjin oslobodio?
Jedini pošten odgovor na ova pitanja mora biti neodložni zahtev za oslobađanje ministara i drugih bez
krivice uhapšenih ljudi, kao i proklamovanje potpune
slobode govora.
Zatim bi trezveni elementi demokratije morali da
izvuku i druge zaključke, dalekosežnije — oni moraju
da odluče da li da idu istim putem i zajedno sa zaverenicima i anarhistima tipa Nječajeva34.
U MOSKVI
N o vi život, br. 175. 8. novem bar 1917.
U toku prepodneva 26-og u Moskvi se počelo govo­
riti o borbama na ulicama Petrograda — 75.000. ubije­
nih, do temelja srušen Zimski dvorac a pljačka traje,
požari plamte.
Kao što dete voli bajke tako i Rus voli užase i
ume da ih stvara, i to je ne jednom dokazao, i još će
dokazati sposobnost za tako nešto. No, čak se i on poneo prema tim strašnim glasinama o Petrogradu s nepoverenjem:
— 75.000? Koješta!
I osetivši apsurdnost takvog preuveličavanja — nije
pokazivao posebno uznemirenje.
Oko ponoći uoči 27-og odjeknuli su prvi pucnji negde blizu Pozorišnog pasaža; pored pozorišta Sovjeta
radničkih deputata proveli su ranjenog vojnika; pronele
su se glasine da se pucalo na junkere koji su išli u
Kremlj da smene straže. Nije javljeno ko je na njih
pucao, ali verovatno su to bili »lovci na ljude« koje ne­
mirna vremena i ruska »luda hrabrost« rađaju na sto­
tine. Kroz nekoliko minuta neki takvi »junaci« su ispa­
82
lili iza ćoška nekoliko revolverskih hitaca gađajući dvo­
jicu kočijaša u Furkasovskom sokaku — to je javljeno
u Sovjet i vojnici koji su otuda upućeni uhapsili su dvo­
jicu »slobodnih strelaca«.
Pucali su cele noći; milicioneri — od straha, huli­
gani — zbog zadovoljstva; izjutra je sva Moskva odje­
kivala od pucanja; pucanjima iz pušaka se pridružio
(odvratni?) step puškomitraljeza, kao pomamljene su kreštale čavke, izgledalo je kao da neko čepa trulu tka­
ninu. ..
Ali sve to još uvek nije narušilo uobičajeni tok ži­
vota: gimnazijalci i gimnazijalke su išli u školu, prolaz­
nici su šetali, pred prodavnicama su se videli »repovi«,
dokoni radoznalci su se, u grupama od desetak ljudi,
skupljali na uglovima ulica, pitajući se — gde se to
puca.
Uistinu — svet je stvoren za zadovoljstvo dokonih!
Pored spomenika Prvom štamparu stoji zbijena gomila,
njih oko pet stotina, mirno sluša pucnjavu koja dolazi s
Pozorišnog trga i neki ovako razmišljaju:
— Srušena je kupola manastira Strasnog.
— Gađaju Metropol.
Neki ljudi kojima ni do čega nije, za koje je do­
gađaj ma kako bio tragičan samo prizor za zabavu.
Evo, jednog je metak pogodio u nogu, njega je od­
mah okružilo stotinak ljudi, vode ga do Prolaza, za­
gledaju mu se u lice i pitaju ga:
— Boli, li?
— Ide, znači — kost nije pukla!
Razume se, i taj ljudski ološ zna za neku aktivnost
na svoj način i — kao i uvek — naravno, sve čini idući
linijom najmanjeg otpora — ta tako su vaspitani, sva
ruska istorija je tekla tom linijom.
Neki vojnik, videlo se da je izbezumljen od straha,
iznenada se pojavio pred gomilom i kleknuvši, počeo
je da gađa nenaoružanog junkera a gomila, pošto nije
stigla da ga omete da opali, pojuri na vojnika, obori ga
i zgazi namrtvo. Verujem, da je samo bilo tri vojnika
— gomila bi se pred njima razbežala.
6*
83
*
Je *
Pucnjava je sve jača, pucnji sve češći, nervozniji
na ulicama se pojavljuju patrole i vrlo brižljivo opomi­
nju radoznale:
— Molim vas, drugovi građani, raziđite se! Vidite
šta se događa? Ni sat neće proći nekog će ubiti ili ra­
niti. Metak je — slepac. Molim vas...
Prolaznici se razilaze ne žureći, neki pitaju patrolu:
— A vi čiji ste? Dumski ili Sovjetski?
Mi nismo ničiji. Red je važan, raziđite se molim...
Zatim »ničiji« vojnici pucaju na neke ljude iza ugla,
pucaju nevešto i nerado, kao da nerado vrše svoju re­
volucionarnu dužnost — da bude što je moguće više
pokojnika.
Iz časa u čas postaje jasno da ustanak nema svoj
određeni »strategijski plan« i da ustanici postupaju po
svom nahođenju, onako »na sreću«, »kako im Bog tog
časa duši zapovedi«. Jedan deo vojske nastupa prema
Kremlju gde su se zabarikadirali junkeri, drugi deo ide
od centra, Mjasnickom ulicom, prema Upravi pošta i
telefona, prema Pokrovki, Njikitskoj, Arbatu i Aleksandrovskoj akademiji, ka Sadovim vratima.
Na Mjasnickoj vojnici pucaju iza ugla u neki sokak,
tamo hoće da prođe neki civil, ne daju mu, opominju
ga:
— Ubiće te, druže! Tamo su se zabarikadirali neki...
— Ali — zar ne, čitav ovaj kvart je u vašim ru­
kama?
— Odakle vi to znate?
Civil hoće da prođe u sokak, nakon dugih nagova­
ranja vojnici ga propuštaju i mole ga (naivno?) s osmehom:
— Vi nam, druže, prstima ruke pokažite koliko
ih je?
Odbivši, civil odlazi u sokak i vidi: u jednom dvo­
rištu, iza gvozdene ograde i kapije, muva se, praveći
barikadu od sanduka i buradi, devet vojnika. Deseti
sedi pored zida i namrgođen previja ranjenu nogu.
84
— S kim se vi borite?
— Eno tamo iza ugla ima nekih.
— Ali, to su, verovatno, vaši, sovjetski?
— Kako — naši? Evo, čoveka unakazili...
Civil nagovara vojnike da stupe u pregovore s ne­
prijateljem, prihvata se da bude parlamentarac i u
pratnji jednog vojnika vraća se na Mjasnicku ulicu.
Pokazalo se da to ratuju vojnici istog puka i među
njima sledi tipičan ruski dijalog:
— Šta vam je, đavoli, jeste li slepi?
— A vi?
— Mi smo mislili da su junkeri!
— I mi smo to mislili.
Borba se prekida uz uzajamnu radost, civilu traže
duvan i prate ga, prijateljski ga upozoravajući:
— Nikako tamo, druže, tamo zvižde meci!
Sumnje nema, takvih je »grešaka« bilo mnogo i ve­
rovatno je ne jedna desetina vojnika to platila životom.
Prvih dana grad je ličio na gomilu gustog testa; jedan
sloj — »naši«, iza njega sloj »njihovih«, pa opet tako.
Po mračnim sokacima Moskve ljudi su besmisleno pu­
cali jedan drugom u potiljak, u bok, a naročito su bili
česti slučajevi oružanog sukoba, po noći, među svojima,
na ulici s pogašenim fenjerima kada je svuda vladao
strah smrti.
Oko Kremlja stoje sovjetske snage, a na Trubnom
manja grupa junkera razoružava odred crvene garde i
zarobljava kamion s puškama. Kažu da se u ustanički
štab prijavilo 110 vojnika obučenih za napad:.
— Gde su vam se tu junkeri zabarikadirali? Dajte
nam puške, mi ćemo ih isterati!
Dali su im puške a oni se priključili junkerima, i
ta je »greška«, naravno, pojačala klanje.
•k
"k
*
Iznenađivalo je srdačno držanje vojnika prema žite­
ljima koji su izlazili na ulicu da »malo pogledaju«.
Bilo je neshvatljivo i neobično gledati kako proleter
u svom posivelom šinjelu, gladan, isprskan blatom, sva­
65
kog trenutka rizikuje život brižljivo nagovarajući čisto
odevenog, radoznalog »buržuja«:
— Građanine — ta kud ćete? Puca se tamo! Ako
vas pogode, ne daj Bože, mi ne možemo da odgovaramo
za vas!
— Ja tri dana i tri noći na ulicu nisam izašao!
— Čudna mi čuda! Nije sad vreme za šetnju...
Hteo bih da pitam te ljude:
— S kim vi ratujete ako se tako pažljivo brinete
za život vaših »klasnih neprijatelja«?
Kad pitaš tako — oni odgovaraju:
— S junkerima. Oni su protiv naroda...
I ti dobrodušni, dronjavi, izmučeni ljudi na zverski
način su ubijali ranjene junkere, razbijali su im polu­
gama lobanje — isti ti ljudi su, videći kako u jednom
sokaku gomila pljačka radnju, opalili tri plotuna u go­
milu i na mestu ostavili dvadeset mrtvih pogromaša. A
zatim su pomogli vlasnicima radnji da zakuju daske na
polomljenim vratima i razbijenim prozorima.
Užasni su ti ljudi podjednako sposobni za podvige
samopožrtvovanja i nekoristoljubivosti i za bestidan
zločin ili gnusno nasilje. Mrziš ih i žališ svom dušom i
osećaš kako nemaš snage da pojmiš trulež i proplamsaj
mračne duše tvoga naroda.
"k
"k
"k
Grme puščani plotuni, gađaju Kremlj nekud s Vrapčjih gora. Čovek nalik na preobučenog vojnika nemarno
veli:
— Ispaljuju šrapnele, idioti! I sreća je to jer bi izbušili čitav Kremlj.
On dugo objašnjava pažljivim slušaocima u kojim
slučajevima treba uništavati živu silu šrapnelima, a kada
pak treba koristiti »granatu«.
— A oni, balvani, udaraju šrapnelom koji ima vi­
sinsko rasprskavanje! To je besciljno i glupo...
Neko, nesiguran, hoće da zna:
— Možda oni to namerno rade, da zaplaše a ne da
kog ubiju?
86
— Zbog čega bi tako?
— Humano je tako, valjda?
— Ah, naša humanost, — mimo uzvraća znalac teh­
nike ubijanja.
Odvratno krešte čavke i lete iznad mokrih krovova,
štekću puškomitraljezi, negde nedaleko prolazi i gađa
oklopni automobil, neprestano grme puške i revolveri.
Utisak je, kao da ljudi uništavaju jedan drugog skup­
ljeni u ogromnu gomilu, kao da se odvija tuča pesni­
cama, borba prsa u prsa. Ali, evo, nailazi oklopni auto­
mobil krcat ljudima pod oružjem i vidiš kako ljudi pu­
caju u vazduh — verovatno da »podignu svoj revolucio­
narni duh«, da ne misle o onom što čine.
*
*
*
Okrugle, grozne kuglice šrapnela dobuju kao grad
po metalu krovova, padaju na kaldrmu — prolaznici
trče, skupljaju ih »za uspomenu« i gacaju po blatu.
Na nekim zgradama u blizini Kremi ja zidovi su iz­
bušeni granatama i verovatno je u tim kućama poginulo
desetine ljudi koji nikom nisu bili krivi. Granate su letele tako besmisleno kao što je besmislen bio čitav taj
šestodnevni proces krvavog kianja i razaranja Moskve.
U suštini, moskovska klanica je bila košmarno,
krvavo ubijanje nevine dečice. Na jednoj strani — dečaci crvenoarmejci koji ne umeju da drže puške u ru­
kama i vojnici koji skoro da nisu ni znali za koga idu
u smrt, u ime čega ubijaju? Na drugoj — mala, sasvim
mala skupina junkera koji hrabro vrše svoju »dužnost«
kako su i bili vaspitani da čine.
Razume se, prljava je laž da su svi junkeri »deca
buržuja i spahija« i zato podležu istrebljenju, to je laž
avanturista i pobesnelih dogmata. Ako bi pripadnost
ovoj ili onoj klasi određivala čovekovo ponašanje i stav,
onda bi plemić iz grada Simbirska, Uljanov-Lenjin, tre­
balo da stane u isti red s ruskim veleposednicima, uz
bok Puriškeviču a Bronštajn-Trocki da bude trgovački
putnik.
87
Grozan je položaj mladih u ovoj prokletoj zemlji!
Počinjući od šezdesetih godina mi smo se trudili da gla­
vom omladine probijemo zid samodržavlja, pedeset go­
dina je uništavana ruska omladina u tamnicama, u pro­
gonstvu, na robiji i evo — pred nama je jasan rezultat
te »politike«: u Rusiji nema talentovanih ljudi, nema
ljudi čak ni sposobnih za rad. Samodržavlje je iscrpilo
duhovnu snagu zemlje, rat je fizički uništio stotine hi­
ljada mladih ljudi, revolucija je tekla bez entuzijazma
i očevidno, u toj se situaciji ne mogu stvoriti ljudi snaž­
na duha i tako se nastavlja proces uništenja omladine.
Ja znam — poludeli dogmati ne mare mnogo za bu­
dućnost naroda, oni gledaju na narod kao na materijal
s kojim će vršiti socijalni eksperiment; ja znam da oni
nemaju pojma o mislima i osećanjima koja raspinju
dušu svakog iskrenog demokrate, — njima ja i ne go­
vorim.
No, je li moguće da je sva demokratija lišena uma,
je li moguće da nema ljudi koji bi, osećajući užas sveg
što se zbiva, izbacili te poludele sektaše van iz svoje
sredine?
PAŽNJI RADNIKA
N ovi život, br. 177. 10. novem bar 1917.
Vladimir Lenjin uvodi u Rusiji socijalističko uređe­
nje po metodi Nječajeva — »punom parom kroz mo­
čvaru« .
I Lenjin i Trocki, i svi ostali koji ih prate u propast
koju će naći u močvari stvarnosti, očevidno su ubeđeni,
zajedno s Nječajevom, da se »pravom na nepoštenje Rus
najlakše može povući« i evo, oni hladnokrvno obeščašćuju revoluciju, obeščašćuju radničku klasu nagoneći je
da organizuje krvave pokolje, huškajući je na pogrome,
88
<
na hapšenje ljudi koji ni za šta nisu krivi kao što su
A. V. Kartašev, M. V. Bemacki, A. I. Konovalov i
drugi35.
Prisiljavajući proletarijat da se pomiri s ukidanjem
slobode štampe, Lenjin i njegove skutonoše su ozakonili
svoje pravo da im demokrati ne mogu zatvoriti usta;
preteći glađu i pogromima svima koji se ne slažu s
despotizmom Lenjina i Trockog, te »vođe« pravdaju despotizam vlasti protiv koje su se tako dugo i tako upor­
no borile najbolje snage zemlje.
»Poslušnost đaka i budala«36 koji idu za Lenjinom
i Trockim je »dostigla najviši mogući stupanj« — grdeći
iza leđa svoje vođe, čas ih napuštajući čas im se opet
priključujući, đaci i budale, na kraju krajeva, ipak po­
korno prihvataju volju dogmatika i još više raspaljuju
među neprosvećenom masom vojnika i radnika neostva­
rive nade na život u idili.
Uobrazivši da su neka vrsta Napoleona socijalizma
lenjinisti udaraju u sva zvona, viču i galame privodeći
kraju razaranje Rusije37 — to će ruski narod platiti po­
tocima krvi.
Naravno, sam Lenjin je čovek izuzetne snage; dva­
deset i pet godina on je stajao u prvim redovima boraca
za trijumf socijalizma, on je jedna od najkrupnijih i
najsjajnijih figura međunarodne socijal-demokratije; talentovan čovek, on ima sve osobine »vođe«, ali takođe
u toj ulozi neophodno odsustvo morala — on se čisto
spahijski, nemilosrdno odnosi prema životu narodnih
masa.
Lenjinu »vođi« i ruskom plemiću nisu tuđa neka
svojstva duše tog u prošlost i nebiće potonulog staleža
i zato on sebi daje pravo da s ruskim narodom izvrši
strašan eksperiment koji je unapred osuđen na neuspeh.
Izmučen i ratom upropašćen narod već je platio
taj eksperiment hiljadama života i biće prinuđen da plati
još desetinama hiljada života što će ga zadugo obez­
glaviti.
89
Ta neizbežna tragedija ne zbunjuje Lenjina, roba dogme
i njegove skutonoše — njegove robove. Lenjin ne po­
znaje svu složenost života, on ne poznaje narodne mase,
nije živeo s njima, ali on je — preko knjiga — upoznao
sredstvo kojim se ta masa može pokrenuti na noge, čime
se ona najlakše može razjariti, čime se mogu probuditi
njeni instnkti. Za Lenjina je radnička klasa ono što
je za metalca metal. Može li se — u uslovima u kojima
smo — od tog metala skovati socijalistička država? Oče­
vidno — ne može; međutim, zašto da se ne proba? Šta
Lenjin rizikuje ako eksperiment ne uspe?
On postupa kao hemičar u svojoj laboratoriji, s tom
razlikom što hemičar radi s mrtvim materijalom i nje­
gov rad daje rezultate koji su dragoceni za život, a Le­
njin radi sa živim materijalom i vodi revoluciju u pro­
past. Svesni radnici koji idu za Lenjinom moraju da
shvate da se s ruskom radničkom klasom vrši nemilo­
srdan eksperiment koji će uništiti najbolje snage rad­
nika i zadugo zaustaviti normalni razvitak ruske revo­
lucije.
*
N ovi život, br. 178. 11. novem bar 1917.
Poznati ruski istraživač plemena u Sudanu, Junker, kaže:
»Jadni divljaci s gađenjem okreću glavu od ljudskog
mesa, dok narodi koji su dostigli relativno visok stepen
kulture, ne prezaju od ljudožderstva«.
Mi, Rusi, u to nema sumnje, dostigli smo »relativno
visok stepen kulture« — o tome najbolje govori ona
žudnja s kojom smo težili, a težimo i sada, da proguta­
mo plemena koja su u političkom smislu neprijateljski
raspoložena prema nama.
90
Skoro od prvog dana posle revolucije izvestan deo
štampe se besno poput ljudoždera iz plemena NjamNjam
okomio na demokratiju, počeo je da ujeda za
glavu vojnike, seljake i radnike optužujući ih gruboza
preveliku strast prema »grickanju semenki«, za pomanj­
kanje osećanja ljubavi prema domovini i svesti o ličnoj
odgovornosti za sudbinu Rusije kao i za čitav niz dru­
gih, smrtnih grehova. Niko ne može poreći da je sve
to —
lenjost, semenke, socijalna zaostalost naroda i
drugo što mu se prebacuje, gorka istina, ali
moglose
»sve to reći samo drugim rečima«. Uostalom, treba ima­
ti na umu da narod i ne može biti drugačiji nego što
jeste, jer o tome da bude bolji — malo se brinulo.
Svađalačka, histerična razdražljivost kod nas je bila
zamena za »sveti gnev« i koristila je svu leksiku uvred­
ljivih reči, pri čemu se nije vodilo računa o posleđicama koje će te reči obavezno izazvati u srcima ljudi koji­
ma se tako sudi.
Čini se da su »kulturni« rukovodioci poznatih orga­
na štampe morali da shvate kako se tim besnim napa­
dima na demokratiju sjajno pruža pomoć avanturisti­
ma, kako to lepo pomaže demagozima u njihovom na­
stojanju da ovladaju psihologijom masa.
Ta prosta istina nije padala na pamet mudrim poli­
tičarima, pa ako sada gledamo pred sobom ljude koji
su u potpunosti izgubili ljudski lik — polovinu krivice
zbog tih mračnih pojava treba da uzmu na sebe oni
uvaženi građani koji su nastojali da ljudima nametnu
kulturna osećanja i ideje pomoću verbalnih udaraca u
zube i bičeva.
Da li je kasno govoriti o tome? Ne, nije kasno. »No­
va« vlast neće za dugo moći da zatvori usta štampi —
ta nova vlast na sraman način koristi sva sredstva da
uguši slobodu govora. Uskoro će listovi ponovo progovo­
riti i naravno, oni će morati da kažu sve što je potrebno
da znamo svi mi — na sramotu i pouku svima nama.
Ali, ako paradirajući jedni pred drugima odeveni u
bedne krpe nemoćnog gneva i sitne osvete, opet bude­
mo nastavili otrovnu rabotu buđenja opakih načela i
91
mračnih osećanja — moramo unapred znati da na sebe
preuzimamo odgovornost za sve ono što će kazati na­
rod kada se bude oglasio nakon onog što mu se kao
uvreda baca u lice.
Ozlojeđenost je neizbežna, ali stvar je naše volje
da ona ne bude tako odvratna. Čak i u tuči pesnicama
postoje određena pravila držanja. Ja znam — u svetoj
Rusiji je smešno govoriti o viteškom osećanju poštova­
nja neprijatelja, ali mislim da bi bilo veoma korisno
ako bismo našem histeričnom gnevu obezbedili makar
malo pristojnije verbalne oblike.
Neka svako ponudi svom neprijatelju pravo da bude
gori od njega, i onda će naše verbalne bitke imati više
snage, ubedljivosti, pa čak i lepote.
Otvoreno govoreći — ovo bih hteo:
—
Budite čovečniji u ovim danima opšte animalizacije!
Ali ja znam da nema srca koje bi prihvatilo ove reči.
Onda, budimo taktičniji makar, uzdržljiviji u izražavanju
svojih misli i osećanja; ne treba zaboraviti da — na
kraju krajeva — narod od nas uči i pakost i mržnju...
*
N o v i život, br. 179. 12. novem bar 1917.
Meni već prebacuju da sam »posle dvadesetogodiš­
njeg služenja đemokratiji«, »skinuo masku« i da sam
izdao svoj narod38.
Gospoda boljševici normalno imaju pravo da govore
o mom držanju onako kako im se to sviđa, ali ja moram
da podsetim tu gospodu da mene nikada nisu zaslepljivala neka izuzetna duševna svojstva ruskog naroda, ja
nikada nisam klečao pred demokratijom jer ona za me­
ne nije nešto do te mere sveto da bi bila potpuno ne­
dostupna kritici i osudi.
92
Godine 1911. u članku Pisci samouci ja sam pisao:
»Gadosti treba razobličavati, pa ako je naš mužik zver,
to treba i reći, a ako radnik kaže »Ja sam proleter!«,
onim odvratnim tonom čoveka jedne kaste kojim ple­
mić izgovara »Ja sam plemić!«, i tog radnika treba ne­
milosrdno ismejati«39.
Sada, kada određeni deo radničkih masa, podstaknut
od strane suludih gospodara njihove volje, manifestuje
duh i postupke kaste služeći se nasiljem i terorom —
onim nasiljem protiv kojeg su se tako dugo i hrabro
borile vođe, njeni najsvesniji drugovi — ja sada, razu­
me se, ne mogu biti u redovima tog dela radničke
klase.
Ja smatram da je' pesnica u usta Reči i drugih
buržoaskih listova u ime demokratije — jer su ti li­
stovi navodno neprijateljski raspoloženi u odnosu na
demokratiju — sramota za demokratiju40.
Zar demokratija ne smatra svoje postupke neisprav­
nim kada se — boji kritike neprijatelja? Zar su kadeti
zaista tako snažni da ih možemo savladati samo pomoću
fizičkog nasilja?
Ukidanje slobode štampe je fizičko nasilje, to je
nešto nedostojno demokratije.
Držati u tamnici starca revolucionara Burceva, čo­
veka koji je zadao monarhiji ne malo snažnih udaraca,
držati ga u tamnici samo zato što se on i dalje drži u
ulozi asenizatora političkih partija — to je sramota za
demokratiju41. Držati u tamnici takve poštene ljude ka­
kav je A. V. Kartašev, takve talentovane radnike kakav
je M. V. Bernacki, takvog kulturnog radnika kakav je
A. I. Konovalov koji je tako mnogo uradio za svoje
radnike — to je sramno po demokratiju.
Zastrašivati terorom i pogromima ljude koji ne žele
da učestvuju u luđačkom plesu gospodina Trockog nad
razvalinama Rusije — to je sramota i zločin.
Sve je to nepotrebno, sve će to samo pojačati mrž­
nju prema radničkoj klasi. Ona će morati da plaća gre­
ške i zločine svojih vođa — hiljadama života, potocima
krvi.
93
N o vi život, br. 185. 19. novem bar 1917.
U Pravdi je napisano:
»Gorki je progovorio jezikom neprijatelja radničke
klase«.
To nije istina. Obraćajući se najsvesnijim predstav­
nicima radničke klase ja velim:
Fanatici i lakomisleni frazeri, koji su u radničkim
masama probudili nade neostvarive u datim istorijskim
uslovima, vuku ruski proletarijat propasti, hoće da ga
unište, a uništenje proletarijata će u Rusiji izazvati du­
gotrajnu i mračnu reakciju.
U Pravdi dalje stoji:
»Svaka revolucija, u procesu svog postepenog raz­
voja, neizbežno uključuje i podrazumeva i niz negativ­
nih pojava koje su neizbežno vezane za slom starog, hiIjadugodišnjeg državnog sistema. Mladi div, tvoreći novi
život, udara svojim mišicama u tanušnu srećicu i malograđani, baš oni o kojima je pisao Gorki, počinju da
vape o propasti ruske države i kulture«.
Ja ne smatram da su »neizbežne« činjenice poput
razgrabljivanja narodne imovine u Zimskom dvorcu, u
dvorcu u Gatčini i u drugim dvorcima. Ja ne razumem
kakve veze ima »slom hiljadugodišnjeg državnog siste­
ma« sa uništenjem Malog pozorišta u Moskvi i krađa
počinjena u toaletnim prostorijama naše poznate glumi­
ce M. N. Jermolajeve?
Ne želeći da nabrajam poznata dela besmislenih
pogroma i pljačke, tvrdim da odgovornost za tu sra­
motu koju čine huligani pada na proletarijat koji je
očevidno nemoćan da uništi huliganstvo u svojoj sre­
dini.
Dalje: »mladi div« koji stvara novi život sve više
onemogućuje štampanje knjiga, jer ima štamparija u
kojima slagači zarađuju samo 38% dečje norme koja je
ustanovljena od strane saveza slagača.
Proletarijat, koji je brojčano mali u stomilionskoj,
seljačkoj, polupismenoj masi Rusije, mora da shvati ko­
liko je za njega značajno da se šire i štampaju što jevtinije knjige. Na svoju nesreću on to ne shvata.
On takođe treba da shvati da sedi na bajonetima,
a to nije — kao što se zna — mnogo čvrst presto.
Uopšte uzev, »negativnih pojava« je mnogo — a gde
su pozitivne ?One se ne vide, ako ne računamo »dekrete«
Lenjina i Trockog, ali ja sumnjam da proletarijat svesno učestvuje u izdavanju tih »dekreta«. Ne, da se pro­
letarijat potpuno svesno poneo prema takvoj proizvod­
nji tih papira, tako nešto ne bi ni bilo moguće u ovom
obliku koji se nudi.
Članak u Pravdi lirski intonira pitanje:
»Kad se na svetlom narodnom prazniku na bratskoj
gozbi budu u zajedničkom slavlju našli svi oni koji su
bili neprijatelji mimo volje, hoće li na toj gozbi mira
biti željeni gost i Gorki koji je tako brzopleto pohitao
da ode iz redova istinske revolucionarne demokrati­
je?«42.
Razume se, ni autor članka ni ja nećemo dočekati
»svetli praznik« — daleko je do njega, proći će decenije
uporne, svakodnevne borbe i rada na kulturi kako bi se
približio takav praznik.
A na svečanosti na kojoj će slaviti svoju laku pobedu despotizam polupismenih masa, i ranije i sada —
ljudska ličnost će biti potlačena — za mene neće biti
mesta, ja na toj »svečanosti« nemam šta da tražim —
to za mene i nije praznik.
Ma u čijim rukama bila vlast — ja zadržavam svoje
ljudsko pravo da se prema njoj odnosim kritički.
Ja se s mnogo sumnje, sasvim nepoverljivo odno­
sim prema Rusu na vlasti — do nedavno rob on postaje
despot čim stekne priliku da zagospodari nad bližnjim
svojim.
*
95
*
A’ovi život, br. 194. 6. decem bar 1917.
Utrošivši ogromnu količinu energije radnička klasa
je stvorila svoju inteligenciju — male Bebele kojima
pripada uloga istinskih vođa radničke klase, one koji
najiskrenije izražavaju njene materijalne i duhovne in­
terese.
Gak i u teškim uslovima policijske države, radna
inteligencija je, ne štedeći sebe, svakodnevno rizikujući
svoju slobodu, umela pošteno i s uspehom da se bori
za trijumf svojih ideja neumorno unoseći u neprosvećene
mase svetlost društvene samosvesti čime je ukazivala
na put slobode i kulture.
Jednom će nepristrasni glas istorije ispričati svetu
kako je velik, herojski i uspešan bio rad proleterske
inteligencije u periodu od početka dvadesetih godina do
početka rata.
Prokleti rat je uništio desetine hiljada najboljih
radnika, oni su zamenjeni kraj struga ljudima koji su
krenuli da rade »za ođbranu«, kako bi izbegli službu u
vojsci. Sve su to ljudi kojima je tuđa proleterska psiho­
logija, oni su politički nepismeni, nesvesni i lišeni onog
što je svojstvo proletera — težnje za stvaranjem nove
kulture, njih zanima samo njihova malograđanska želja
da obezbede svoje blagostanje, što je moguće pre i po
svaku cenu. To su ljudi organski nesposobni da prihva­
te i sprovedu u život ideje čistog socijalizma.
I evo, deo inteligencije, ostatak radničke inteligen­
cije koji nije uništen u ratu i međusobnim trvenjima,
našao se tesno uz mase ljudi koji su joj psihološki tuđi,
ljudi koji govore jezikom proletera ali ne osećaju kao
proleteri, čija su raspoloženja, želje i postupci nešto što
osuđuje najbolji, gornji sloj radničke klase na sramotu
i uništenje.
Raspaljeni instinkti te neprosvećene mase našli su
tumače zoološkog anarhizma43 u vođama iz redova po­
bunjenih malograđana i danas, kako se vidi, oni spro­
96
vode u život mizerne ideje Prudona ali ne i Marksa,
oni raspiruju pugačovštinu a ne socijalizam, i na svaki
način propagiraju opštu jednakost u moralnoj i materi­
jalnoj bedi.
Mučno je i bolno govoriti o tome, ali se mora
govoriti, jer za sve grehe i nakaznosti koje čini sila
tuđa svesnom proletarijatu — odgovaraće upravo pro­
letarijat.
Nedavno su predstavnici jednog mesnog fabričkog
komiteta kazali direktoru fabrike o svojim radnicima:
—
Divimo vam se kako ste uspevali da izlazite na
kraj s tom bezumnom bandom!
Ima fabrika u kojima radnici počinju da iznose i
da prodaju delove mašina, ima mnogo potvrda o divlja­
nju anarhije među radničkom masom. Ja znam da ima
drugačijih pojava, takođe, na primer, u jednoj fabrici
radnici su kupili alat za rad uloživši u to svoju zaradu.
Ali te su činjenice usamljene, to su jedinice, a suprotnih
ima — na stotine.
»»N ovi« radnik je čovek koji ne shvata šta je indu­
strija, on ne shvata njen kulturni značaj u našoj seljač­
koj zemlji. Ja sam uveren da svesni radnik ne shvata
i ne prihvata takvu činjenicu kakva je hapšenje Sofije
Vladimirovne Panjine. U njenom Narodnom domu, na
Ligovki, učili su da misle i rade stotine proletera, kao
i u Njižnjegorodskom domu koji je izgrađen njenom
pomoći. Ta žena je čitav svoj život posvetila kulturnoj
aktivnosti među radnicima. I evo, ta žena sedi u tam­
nici44. Još je Turgenjev govorio da se dobro delo i za­
hvalnost ne sreću zajedno, ali ja ne govorim o zahval­
nosti nego o tome da treba ceniti koristan rad.
Radnička inteligencija mora vladati takvim znanjem.
Bivši ministar A. I. Konovalov, čovek besprekorno
čestit, sagradio je u svojoj fabrici, u Vičugi, Narodni
dom fcoji je obrazac zdanja tog tipa. Konovalov ie —
u tamnici. Odgovornost za ovakva apsurdna hapšenja će
tokom vremena biti stavljena na savest radničke klase.
Među ličnosti koje tobože »izražavaju volju revolu­
cionarnog proletarijata« stiglo je mnoštvo raznoraznih
7
97
varalica, bivših trčkarala Odeljenja za zaštitu poretka i
avanturista; lirski raspoloženi, ali ne mnogo razboriti
A. V. Lunačarski nameće proletarijatu pesnika Jasinskog, a to je pisac loše reputacije45. To je prljanje pro­
leterske zastave, kvarenje proletarijata.
Hoće da najure kadete iz Ustavotvorne skupštine.
Ja neću govoriti o tome da značajan deo stanovništva
zemlje želi da upravo kadeti tumače njegovu volju i da
kazuju njegove ideje u Ustavotvornoj skupštini — u
tom smislu teranje kadeta je nasilje nad voljom stotina
hiljada ljudi, ja neću, dakle, govoriti o toj sramoti, ali
ću reći samo da Kadetska partija obuhvata najkultur­
nije ljude zemlje, najbolje radnike u svim oblastima
intelektualne delatnosti46. Veoma je korisno imati pred
sobom umnog i jakog neprijatelja — dobar neprijatelj
podstiče svog protivnika i čini ga umnijim i snažnijim.
Radna inteligencija to mora da shvati. I još — ona
mora znati da sve što se sada čini, čini se u njeno ime;
njoj će, njenom razumu i savesti, istorija izreći svoju
strogu presudu. Ipak, nije sve politika, treba sačuvati
malo savesti i druge ljudske kvalitete.
*
N ovi život, br. 195. 7. decem bar 1917.
»Proletarijat je — tvorac nove kulture« — u tim
rečima je divni san o trijumfu pravde, razuma, lepote,
san o čovekovoj pobedi nad zveri i životinjom; u borbi
za ostvarenje tog sna palo je na hiljade ljudi svih klasa.
Proletarijat je na vlasti, on je sada dobio moguć­
nost da se bavi slobodnim stvaralaštvom. Umesno je i
vreme je da se pita — u čemu se izražava to stvarala­
štvo? Dekreti »saveta narodnih komesara« — to su no­
vinski feljtoni, ništa više. To je literatura koja se piše
»po vodi vilama«, pa iako u tim dekretima ima drago-
98
cenih ideja, današnja stvarnost ne obezbeđuje uslove za
realizaciju tih ideja.
Sta to novo revolucija daje, kako ona menja živo­
tinjski način života u R u s iji, da li je unela mnogo
svetlosti u tamu narodnog života?
Od kako je počela revolucija nabrojano je već deset
hiljada javnih obračuna — »samosuda«. Evo kako demokratija sudi grešnicima: blizu Aleksandrovske pijace su
uhvatili lopova, gomila ga je odmah pretukla i prešlo
se na glasanje — kojom smrću kazniti lopova: da li da
ga udave u vodi ili da ga streljaju? Odlučili su da ga
utope i bacili su čoveka u ledenu vodu. Ali, pošto je
nekako isplivao na obalu jedan čovek iz gomile je prišao
i ubio ga.
Srednji vek je u našoj istoriji bio vreme grozne
surovosti, ali i tada, ako zločinac osuđen na smrt padne
s vešala — ljudi su ga ostavljali u životu.
Kako će uticati ovakva suđenja na naraštaj?
Vojnici vode do Mojke na smrt pretučenog lopova,
on je obliven krvlju, lice mu je unakaženo, jedno oko
mu je iscurilo. Za njim ide gomila dece a zatim se neka
deca vraćaju s Mojke i poskakujući na jednoj nozi
veselo viču:
— Utopili ga, utopili!
To su naša deca, budući graditelji života. Po njiho­
voj tproceni će život čovekov biti nešto jevtino, a čo­
vek je — to ne treba zaboraviti — najdivnije i najdragocenije delo prirode, nešto najbolje što postoji u vaseljeni. Rat je procenio čoveka jevtinije od komadića olo­
va, ta je procena s pravom izazivala ogorčenje. Krivili
smo za nju »imperijaliste« — a koga sada da optužimo;
koga da optužimo za svakodnevno, zversko premlaći­
vanje ljudi?
* * *
Kao posledica čitavog niza uzroka kod nas je skoro
potpuno prestalo štampanje, izdavanje knjiga, i u isto
vreme, jedna za drugom su uništene najvrednije biblio­
teke. Evo, nedavno su seljaci opustošili imanja Hude
7*
99
kova, Obolenskog i još čitav niz drugih. Seljaci su odneli kući sve što je u njihovom očima predstavljalo
vrednost, a biblioteke su spalili, klavire su uništili sekirama, slike su iskidali. Predmeti vredni u naučnom smi­
slu, umetničke tvorevine, kulturna sredstva, nemaju
vrednosti u očima seljaka — moglo bi se sumnjati da li
sve to ima vrednosti i u očima gradskih masa.
Knjiga je glavno sredstvo za širenje kulture i da
bi naš narod dobio pametnu, poštenu knjigu, radnici u
izdavaštvu bi mogli nešto i da žrtvuju — jer oni su
pre drugih, posebno zainteresovani da imaju sredinu
koja bi u ideološkom smislu bila od pomoći u formira­
nju i ostvarenju njihovih ideala.
Naši učitelji — Radiščev, Černiševski i Marks — du­
hovni radnici na knjizi, žrtvovali su i svoju slobodu i
svoje živote za svoje knjige. Čime danas fizički tvorci
knjiga olakšavaju razvitak poslova u vezi s knjigama?
* * *
Evo već dve nedelje, svake noći, gomile ljudi pljač­
kaju vinske podrume, opijaju se, razbijaju jedni drugi­
ma glave flašama, seku se staklom i kao svinje se va­
ljaju u blatu, u krvi. Ovih dana je potrošeno vina u
vrednosti od nekih desetak miliona rubalja i, naravno,
biće utrošeno još i više stotina miliona rubalja.
Da smo tu dragocenu robu prodali Švedskoj, platili
bi nam u zlatu ili robom koja je neophodna zemlji —
gotovom ručnom izrađevinom, lekovima, mašinama.
Ljudi iz Smoljnog, pribravši se s izvesnim zakašnje­
njem, prete strogim merama protiv pijančenja, ali pi­
janci se ne boje kazne i nastavljaju da uništavaju robu
koju je odavno trebalo oduzeti, proglasiti svojinom osi­
romašene nacije, i na korist svima, prodati.
Za vreme tih vinskih pogroma ljude odstreljuju kao
besne vukove postepeno ih navikavajući na uništenje
svog bližnjeg.
U Pravdi pišu o pogromaškim pijančenjima kao o
»provokaciji buržuja« što je, naravno, laž, običan »vic«
koji samo može da podstakne krvoproliće47.
100
* * *
Cveta lopovluk, u porastu su otimačine, bestidnici se
bave mitom isto onako vesto kako su to činili činovnici
carske vlasti; mračan svet koji se okuplja oko Smoljnog
bavi se prevarama, iznuđivanjem nečeg od građana. Su­
rovost predstavnika »vlade narodnih komesara« izaziva
opšte negodovanje i ono je — opravdano. I najsitnija
protuva naslađuje se vlašću, prema građaninu se odnosi
kao prema pobeđenom, onako kako su se prema njemu
odnosili ljudi iz carske policije. Deru se na svakog, deru
se kao poručnik u gradu Konotopu ili Čuhlomi48. Sve se
to čini u ime »proletarijata«, u ime »socijalne revolu­
cije«, ali sve je to trijumf zverskog načina života, for­
siranja azijatluka koji nas iznutra truje. Gde se i u
čemu iskazuje onaj »idealizam ruskog radnika« o kojem
je tako laskavo pisao Karl Kaucki?
Gde se i kako sprovodi u život moral socijalizma —
»novi« moral?
Očekujem da neko od »realnih političara« nemarno
uzvikne na sve ovde kazano:
— Pa šta vi hoćete? To je socijalna revolucija!
Ne, u ovoj provali zooloških instikata ja ne vidim
jasno elemente socijalne revolucije. To je ruska buna
bez socijalista koji su to po duhu, bez prisustva socija­
lističke psihologije49.
*
N o vi život, br. 198. 10. dcccinbar 1917.
Ne tako davno optuživali su me da sam se »prodao
Nemcima«, da »izdajem Rusiju«50, a sada me optužuju
da sam se »prodao kadetima« i da »izdajem stvar rad­
ničke klase«.
Mene lično te optužbe ne brinu, ne uzbuđuju, ali
sve me to navodi na nevesele i ne mnogo dobre pomisli
o moralu tužitelja, o njihovoj društvenoj samosvesti.
101
Čujte — gospodo — da ne bacate vi odveć lako
jedan drugom u lice sve te vaše bedne optužbe za izdaju,
predaju, za moralnu kolebljivost? Ako je verovati vama,
Rusija je naseljena samo ljudima koji se jedino brinu
0 tome kako da je prodaju, koji jednako razmišljaju
samo o tome kako da izdaju jedan drugog.
Ja shvatam: mnoštvo provokatora i avanturista u
revolucionarnom pokretu je sasvim noi'malno moralo
u nama da podstakne osećanje nepoverenja jednih pre­
ma drugima, uopšte prema čoveku, ja shvatam da je
ta grozna činjenica zatrovala ljude, probudila sumnjiča­
vost čak i kod sasvim zdravih ljudi.
Pa ipak, bacajući jedan drugom u lice sve te op­
tužbe zbog izdaje, prevrtljivosti, koristoljublja i licemerja vi, očevidno, zamišljate da je čitava Rusija nase­
ljena nepoštenim i podlim ljudima, a i vi ste takođe
Rusi.
Kao što vidite, to je veoma zabavno, no, još bolje
— to je opasno, jer postepeno, neopaženo, svi oni koji
igraju tu opaku igru, mogu sami sebe da ubede da je
stvarno, čitava Rusija zemlja nepoštenih ljudi, prodatih
duša, pa i mi — »hajde da ne budemo u zaostatku...«.
Porazmislite: revoluciju kod nas izvode ili pomoću
japanskog, ili pomoću nemačkog novca, kontrarevoluciju
plaćaju kadeti i Englezi, pa gde je onda rusko nekoristoljublje, naš idealizam, naše herojske legende o pošte­
nim borcima za slobodu, naš donkihotizam i sva ostala
divna svojstva ruskog naroda tako bučno slavljena u
usmenoj i pisanoj književnosti ruskoj?
Da nije sve to — laž?
Shvatite, optužujući jedan drugog za podlost vi op­
tužujete same sebe, čitavu naciju.
Kad čitaš pakosnu reč tužioca nehotice ti padaju
na pamet reči jednog seljaka iz Orlovske gubernije:
— »Celo nam je selo pijano: jedan je pravednik, ali
1 on je — budala«.
I sećam se onog divnog, sasvim opravdanog nego­
dovanja koje sam zapazio kod ruskih radnika u vreme
kada je crnostotinaška Ruska zastava51 optuživala Reč
102
zbog nekakvih navodnih novčanih odnosa sa Fincima ili
Eskimima.
—
»Nema čovek šta da kaže nitkovima, oni sami
govore najgadnije stvari koje se uopšte mogu zamisliti«.
Mislim da pišem dosta jasno., prosto i razumljivo, i
da me radnici koji umeju da misle neće optužiti zbog
»izdaje stvari proletarijata«. Ja smatram da je radnička
klasa moćna kulturna sila u našoj neprosvećenoj seljač­
koj zemlji, i svom dušom želim ruskom radniku kvalita­
tivni i kvantitativni razvitak. U više navrata sam govo­
rio da je industrija jedna od osnova kulture, da je ra­
zvoj industrije neophodan za spas zemlje, za njenu evropeizaciju, da je fabrički radnik ne samo fizička nego i
duhovna sila, ne samo izvršilac tuđe volje nego čovek
kbji sprovodi u život svoju volju, svoj razum. On nije u
onoj meri zavisan od stihija prirode kako je to slučaj
sa seljakom i njegovim trudom koji ne vidimo ali koji
će večno trajati. Sve što seljak proizvede on to proda
ili pojede, njegovu energiju u celini uzima zemlja, dok
trud radnika ostaje na zemlji, krasi je i omogućuje da­
lje potčinjavanje prirodnih sila čovekovim interesima.
U toj razlici radne delatnosti skriva se duboka raz­
lika između duše radnika i seljaka, i ja gledam na svesnog radnika kao na aristokratu demokratije.
Da, upravo: aristokracija u demokratiji — tu je
uloga radnika u našoj seljačkoj zemlji, tako treba da se
oseća radnik. Na žalost, on to za sada ne oseća. Jasno
je da visoko cenim ulogu radničke klase u razvoju kul­
ture u Rusiji i nemam razloga da menjam tu ocenu.
Osim toga ja volim radnika, radnog čoveka, ja osećam
da sam s njim krvlju vezan, ja gajim ljubav i pošto­
vanje prema njegovom velikom trudu. Najzad — ja vo­
lim Rusiju.
Narodni komesari se, naravno, prezrivo smeše! To
mene ne muči. Da, ja s bolom, dubokim bolom, volim
Rusiju, volim ruski narod.
Mi, Rusi smo narod koji još nije slobodno delao,
mi još nismo uspeli da razvijemo sve svoje moći, sve
sposobnosti, i kada pomislim da će nam revolucija pru­
žiti mogućnost slobodnog truda, svestranog stvaralaštva,
103
moje srce ispunjava velika nada, mene obuzima radost
čak i sada, u ovim danima, prokletim danima zalivenim
krvlju i vinom.
Tu započinje crta mog konačnog i nepomirljivog ra­
skida s bezumnom aktivnošću narodnih komesara.
Mislim da je idejni maksimalizam veoma koristan
za pokolebanu našku dušu — on u njoj budi velike i
smele zahteve, aktivira odavno potrebnu radnu sposob­
nost, aktivira i budi u toj posebnoj duši inicijativu —
jednom rečju, budi je, formira i oživljava.
Ali praktični maksimalizam anarho-komunista i sa­
njara iz Smoljnog je poguban za Rusiju, pre svega za
rusku radničku klasu.
Narodni komesari se odnose prema Rusiji kao pre­
ma materijalu s kojim se vrši eksperiment, za njih je
ruski narod onaj konj kojem naučnici bakteriolozi daju
tifus kako bi životinja u svojoj krvi stvorila specijalna
tela za odbranu od bolesti. Takav surov i unapred na
neuspeh osuđen eksperiment vrše komesari nad ruskim
narodom, i ne pomišljajući da izmučena životinja, ona­
ko izgladnela, može da ugine.
Reformatori iz Smoljnog ne mare za Rusiju, oni je
hladnokrvno žrtvuju svojim himerama o svetskoj ili
evropskoj revoluciji.
U današnjim uslovima života u Rusiji nema mesta
socijalnoj revoluciji jer se ne može tek tako, po štukinoj zapovesti, učiniti da 85% seljaka, među kojima ima
nekih desetak miliona drugih naroda i nomada, budu
socijalisti.
U tom bezumnom eksperimentu najpre će stradati
radnička klasa, jer ona je čelni odred revolucije i ona
će prva biti uništena u građanskom ratu. A ako bude
razbijena i uništena radnička klasa, znači, biće uništena
najbolje snage i nade zemlje.
Ja se obraćam, govorim radnicima svesnim svoje
kulturne uloge u zemlji: politički pismen proletarijat
mora pažljivo da proveri svoj stav prema vladi narodnih
komesara, mora veoma brižljivo da se odnosi prema nji­
hovoj socijalnoj aktivnosti.
104
Ja ovako mislim: narodni komesari uništavaju i upropašćuju radničku klasu Rusije, oni grozno i ružno
guše radnički pokret; usmeravajući radnike izvan razu­
ma oni stvaraju neopisivo teške uslove za čitavu buduću
delatnost proletarijata i sveg progresa zemlje.
Meni je svejedno kako će me nazvati zbog ovog mog
mišljenja o »vladi« eksperimentatora i sanjara, ali kad
je reč o sudbini radničke klase Rusije — nije mi sve­
jedno.
I dok budem mogao, govoriću ruskom proletarijatu:
—
Tebe vode u propast, tebe koriste kao materijal
za nehumani eksperiment, u očima tvojih vođa ti uopšte
nisi čovek!52.
*
N ovi život, br. 205. 19. decem bar 1917.
Revolucija zahvata sve dublje ...
Razuzdana demagogija ljudi »koji produbljuju« re­
voluciju daje svoje plodove očevidno pogibeljne za najsvesnije kulturne predstavnike socijalnih interesa radni­
čke klase. U fabrikama se već vodi borba između običnih
i kvalifikovanih radnika; obični radnici već tvrde da su
bravari, frezeri i livci »buržuji«.
Revolucija seže sve dublje u slavu ljudi koji vrše
eksperiment na živom organizmu radnog naroda.
A radnici koji su svesni tragike trenutka, osećaju
najdublju uznemirenost zbog sudbine revolucije.
»Bojim se — piše mi jedan od njih — da nije da­
leko dan kada će se mase nezadovoljne boljševicima,
zauvek razočarati u bolju budućnost, zauvek izgubiti ve­
ru u socijalizam i okrenuti svoj pogled prošlosti, crnom
monarhizmu, i tada će stvar oslobođenja naroda biti
upropašćena za stotine godina.
Ja mislim da će tako biti jer boljševizam nije ostva­
rio sve nade nekulturnih masa, i evo, ja ne znam šta da
činimo mi koji u tim masama živimo da ne ugasne vera
u socijalizam, u bolji život na zemlji«.
»Položaj koliko-toliko prosvećenog radnika u toj zaglupljenoj masi postaje nalik na ono kada čovek po­
stane tuđ svojima« — javlja mi drugi.
Te se žalbe čuju sve češće, i one nagoveštavaju mo­
gućnost najdubljeg rascepa u krilu radničke klase. A
neki radnici mi pišu:
— »Vi bi, druže, trebalo da se radujete, proletarijat
je pobedio!«
Ja nemam čemu da se radujem, proletarijat ništa
i nikog nije pobedio. Kao što sam nije bio pobeđen
kada ga je policijski režim držao za gušu, tako i sada
kada on drži za gušu buržoaziju — buržoazija još nije
pobeđena. Ideje ne pobeđuju sredstvima fizičkog nasilja.
Pobednici su obično velikodušni, možda zato što su
umorni — proletarijat nije velikodušan a to se vidi u
stvari S. V. Panjine, Boldirjova, Konovalova, Bernack/og,
Kartaševa, Dolgorukog53 i drugih ljudi bačenih u tamnicu
neznano zašto.
Osim pomenutih ljudi, u tamnicama gladuju hiljade
— da, hiljade! — radnika i vojnika.
Ne, proletarijat nije velikodušan i nije pravičan, a
revolucija je trebalo da uspostavi u zemlji moguću pra­
vičnost.
Proletarijat nije pobedio jer u zemlji traje među­
sobno klanje, stotine i hiljade ljudi se međusobno ubi­
jaju. U Pravdi luđaci sikću: udri buržuje, udri kaledince! Ali buržuji i kaledinci su takođe vojnici — seljaci,
radnici, njih uništavaju, to oni ubijaju vojnike crvene
garde.
Kada bi se međusobni rat sastojao u tome da Le­
njin ščepa za sitnoburžoasku kosu Miljukova, a da Miljukov dohvati raskošne kovrdže Lenjinove bilo bi:
— Molim! Tucite se, panovi!
Ali ne tuku se panovi nego sluge, i nema razloga za
nadu da će se ta tuča skoro završiti. Čovek se ne ra­
duje kad gleda kako se zdrave snage zemlje troše u
uzajamnom istrebljivanju. A ulicama prolaze hiljade lju­
di i kao da se rugaju sami sebi viču: Živeo mir!
106
Banke su oduzete? To bi bilo dobro kada bi u ban­
kama bilo hleba da se nahrane do mile volje deca. Ali
hleba u bankama nema, i deca iz dana u dan sve manje
jedu, raste među njima rahitis, napreduje smrtnost.
Međusobni rat će — ta klanica — konačno uništiti
železničke pruge: ako bi seljaci dali žito čime bi se
brzo dovezlo.
Ali najviše me zapanjuje, plaši, to što revolucija ne
nudi neke znake čovekovog duhovnog preporoda, ne čini
ljude poštenijim, iskrenijim, ne povećava njihovu spo­
sobnost da se ocene sami i da moralno procene svoj
trud.
Ima, naravno, ljudi koji hodaju »kao pelivani« i liče
na cirlcuzane koji su isvog protivnika oborili na zemlju
— o njima ne vredi ni govoriti. Uopšte uzev, u masi se
ne opaža da je revolucija probudila u čoveku to ose­
ćanje društvenosti. Čovek se procenjuje onako jevtino
kao i ranije. Navike starog načina života ne nestaju.
»Nova vlast« je isto tako gruba kao i stara, samo je još
manje lepo vaspitana. Deru se i lupaju nogama u dana­
šnjim policijskim stanicama kao što su se drali i ra­
nije. Uzima se mito kako su to činili i stari činovnici,
a ljude kao krdo teraju u zatvore. Sve ono staro, ono
tako ružno, za sada je tu.
To je loš znak: on potvrđuje da je došlo samo do
promene mesta fizičke sile, ali takva promena neće ubr­
zati porast duhovnih snaga.
A smisao života i opravdanje svih njegovih gadosti
leži samo u razvitku svih naših duhovnih snaga i spo­
sobnosti.
»0 tome je rano govoriti, u početku je bitno da se
uzme vlast u ruke«.
Nema opasnijeg otrova nego što je vlast nad ljudi­
ma, mi to moramo znati ako nećemo da nas vlast otruje,
da nas pretvori u ljudoždere, još gore od onih protiv
kojih smo se celog života borili.
107
*
N ovi život, br. 207. 21. decem bar 1917.
Stoji na obali Fontanke mala grupa prolaznika i
žitelja i, gledajući u daljinu, na most pritisnut mračnom
gomilom, mimo razmišlja:
— Dave lopove.
— Jesu li ih mnogo pohvatali?
— Vele — trojicu.
— Jednog, sasvim mladog, su već ubili.
— Mrtav je?
— Šta bi drugo bilo?
— Njih obavezno treba namrtvo tući, inače sc od
njih ne može živeti...
.Pristojan, sed čovek, crven u licu, nekako nalik na
mesara, uvereno kaže:
— Sada nema suda, znači sami sebi treba da su­
dimo. ..
Neki čovek živih očiju, nekako sav izgužvan, pita:
— Da nije to rizično, to što je tako prosto — sami
sebi sudimo?
Onaj sedi odgovara lenjo i ne pogledavši u ovoga:
— Prostije je — bolje. Brže ide, što je glavno.
— Čuj, nešto zavija, urla!
Gomila je zaoutala, sluša. Iz daljine, s reke, razleže
se grozan, tužan krik.
'k
'k
*
Uništivši u ime proletarijata stare sudove, gospoda
narodni komesari su na taj način dali pravo »ulici«,
učvrstili su svest o tome i ona vrši »samosud« — a to
je pravo zveri. I pre, pre revolucije, naša je ulica volela
da mlati, ona se tim groznim sportom bavila s nasladom.
Nigde s takvom usrdnošću i radošću ne tuku čoveka kao
kod nas u Rusiji. »Opaliti ga u njušku«, »razbiti mu
njušku«, »udri ga u slabine«, »neka omasti vrat«, »pu­
sti mu krv« — to su naše ruske omiljene zabave. Time
se kod nas hvale. Ljudi isu se sasvim navikli na to,
108
»od malena, kako prohodaju, biju« — roditelji, gazde,
bije ih policija.
I evo, sada tim ljudima, vaspitavanim mučenjem,
kao da je dato pravo da slobodno biju i muče jedan
drugog. Oni koriste svoje »pravo« s neskrivenim uživa­
njem, neverovatno surovo. Linčovanja na ulicama posta­
ju svakodnevna pojava života i treba znati da se svaki
takav čin sve slobodnije širi i primenjuje i on produ­
bljuje onu tupoglavu, bolesnu surovost svojstvenu go­
mili.
Radnik Kostin je hteo da zaštiti one koje prebijaju
— ubili su i njega. Sumnje nema, ubiće svakog ko bu­
de protestovao protiv »samosuda« — linčovanja na uli­
cama.
Treba li reći da linčovanje nikiog ne zastrašuje, da
pljačka na ulicama kao i lopovluk postaju sve bezo­
bzirniji.
Najstrašnije i najpodlije je to šo je surovost na
ulicama u porastu, a krivica će za to biti svaljena na
glavu radničke klase jer, obavezno će se govoriti, eto
— »radnička vlada je probudila zverske instinkte po uli­
cama, u masi«. Niko neće pomenuti kako je bolelo srce
poštenog i svesnog radnika zbog svih tih »linčovanja«,
zbog toga haosa poremećenog života.
Ja ne znam šta bi se moglo preduzeti protiv, u bor­
bi, odvratnih i krvavih obračuna na ulicama, ali narodni
komesari su dužni da smesta preduzmu neke odlučne
mere. Jer, oni ne mogu da ne znaju da odgovornost za
krv koju proliva razbesnela ulica pada i na njih, na
klasu čije interese oni hoće da ostvare. Ta krv prlja
zastavu proletarijata, kalja njegovu čast, uništava dru­
štveni idealizam.
Više nego bilo ko drugi, radnik shvata da su lo­
povluk, otimačine i ubistva iz koristoljublja, duboke ra­
ne društvenog uređenja, on zna da se ljudi ne rađaju
kao ubice i lopovi nego postaju takvima. I — to se
po sebi razume — svesni radnik mora posebno odlučno
da se bori protiv »linčovanja« koje se na ulici vrši nad
ljudima koje nevolja nagoni na zločin protiv »svete in­
stitucije svojine«.
109
PLODOVI DEMAGOGIJE
N o vi život, br. 208. 22. deccm bar 1917.
Redakcija Novog života je dobila sledeće pismo:
»Topovska sekcija Putilovske fabrike
odlučio je Vama, piscima iz Novog života izrekne
prekor, kao Slrojevu bio je nekada takav pisac, a takođe
i Bazarovu, Himer-Suhanovu, Gorkom i svim sastavlja­
čima Novog života jer vaš organ ne odgovara novom
životu našemu, vi idete u stopu za odbranašima. Ali setite se našeg radničkog Života proletera i to ne dirajte,
a što je bila u Nedelju demonstracija vi je niste organizovali niti je vaše da je kritikujete. Uopšte naša je par­
tija Većina i mi podržavamo svoje vođe stvarne socija­
liste oslobodioce naroda od ugnjetavanja Bužoazije i
kapitalista, i za Buduće ako se budu pisali takvi kontrarevolucionarni članci mi se radnici kunemo i vi to sebi
zapišite na čelo da ćemo vam zatvoriti novine, a ako
hoćete obavestite se kod vašeg Socijaliste takozvanog
neutraliste on je bio kod nas u fabrici putilovskoj sa
svojim zaostalim govorima pitajte ga da li će govoriti više
ili neće, a uskoro će i vama zabraniti i vaš organ i on
počinje da se izjednačuje sa kadetskim, a ako ste vi
Gorki54 i ako ste zaostali i nastavite svoju polemiku i s
vladinim novinama Pravda znajte da ćemo obustaviti u
našem Narvsko-Peterhofskom reonu trgovinu, adresa.
Putilov. Zavod Topov. Sekcija pišite odg. inače će
uslediti i Represije«.
Svirepo napisano!
Ovako svirepo razmišljaju deca koja su se načitala
strašnih knjiga Gustava Emara zamišljajući sebe kao
grozne Iindijance.
Naravno — decu treba poučiti. I kao pouku autoru,
ili autorima srditog pisma, ja ću reći:
Ne sme se tako razmišljati kao što vi razmišljate:
»Demonstraciju vi niste vodili i nije vaše da kriti­
kujete. ..«.
Političko i ekonomsko ugnjetavanje radničke klase
takođe nismo mi sproveli, pa mi kritikujemo i ubuduće
1 10
ćemo kritikovati svaki sistem ugnjetavanja čoveka, ma
ko ostvarivao takav »sistem«.
Ljudi čija su imena pomenuta u pismu, borili su se
sa samodržavljem varalica i podlaca ne zato da bi ono
bilo zamenjeno samodržavljem političkih divljaka.
Prete nam da će, ako nastavimo »polemiku sa vla­
dinim novinama Pravda... biti...« ..
Di, mi ćemo nastaviti polemiku s vladom koja upropašćuje radničku klasu; mi smatramo da nam je takva
polemika dužnost — dug časti poštenih građana i neza­
visnih socijalista.
*
N ovi život, br. 209. 23. decem bar 1917.
Hoće da uhapse Iraklija Ceretelija, talentovanog po­
litičkog radnika i izuzetno poštenog čoveka55.
Za borbu protiv monarhije, za njegovu odbranu
interesa radničke klase, za propagiranje ideja socijaliz­
ma, stara vlada je nagradila Ceretelija progonstvom i
tuberkulozom.
Sada ova vlada koja dela tobože u ime i po volji
sveg proletarijata, hoće da nagradi Ceretelija tamnicom
— a zašto? Ja ne shvatam.
Znam da je Cereteli teško bolsetan, ali po sebi se
razume da ja ne bih smeo da uvredim tog hrabrog čo­
veka buđenjem nekakvih saosećanja prema njemiu. A i
kome da se obratim? Ozbiljni, razumni ljudi, oni koji
još nisu izgubili glavu, sada se osećaju kao »u pustinji«
— avaj! — koja nije »bezljudna«. Oni su nemoćni u buri
raspaljenih strasti. Životom gospodare ljudi koji se ne­
prestano nalaze u stanju »plahovitosti i razdražljivosti«.
To stanje zakon priznaje kao stanje koje okrivljenom
pruža pravo da se nada u blagost suda, pa ipak — to je
stanje, stanje »neuračunljivosti«.
111
Ti ljudi su započeli i dalje raspiruju »građanski
rat«, dakle, samouništenje demokratije na zlurado za­
dovoljstvo njenih neprijatelja. Sad je i proletarijatu,
okovanom njihovom demagoškom leporečivošću, jasno
da se ti ljudi ne upravljaju praktičnim interesima rad­
ničke klase — oni su zainteresovani za teorijski trijumf
anarho-sindikalističkih ideja58.
Ovi sektaši i fanatici postepeno bude neostvarive
nade i instinkte i to neostvarive u današnjim uslovima,
oni povlađuju mračnim nagonima i izoluju proletersku,
istinski socijalističku, svesnu inteligenciju i tako radnič­
koj klasi otkidaju glavu.
Ako se oni odlučuju da stavljaju na kocku sudbinu
čitave klase — zar će im biti stalo do sudbine jednog
starog, svog najboljeg, druga, do života jednog od naj­
poštenijih vitezova socijalizma?
Za njih je dogma iznad čoveka, kao za poluludog
popa Avakuma.
Cime će se sve ovo završiti po rusku demokratiju
koju oni nastoje tako uporno da obezliče?
*
N ovi život, br. 210. 24. decem bar 1917.
Da — mi preživljavamo buru mračnih strasti, pro­
šlost je razgolitila pred nama ono najdublje iz svojih
nedara i pokazuje nam kako je grozno unakažen čovek,
oko nas besni mećava gramzivosti, mržnje, osvete; zver,
razdražena dugo čekanim plenom, izmučena večnim mu­
kama, široko otvara svoju osvetničku čeljust i, trijumfujući, zavija zlurado i zloslutno.
Ali, sve što je podlo i ružno na zemlji učinili smo,
i činimo mi, ali i sve ono što je lepo, razumno, čemu
težimo — živi u nama.
Jučerašnji rob danas gleda svoga gospodara koji se
valja u prahu, nemoćan i prestrašen, to je veličanstven
112
primer radosti za roba Moji još nije upoznao radost još
dostojniju čoveka — radost zbog toga što je slobodan od
osećanja mržnje prema bližnjemu.
Ali, upoznaćemo i takvu radost — ne vredi živeti
ako nemamo mogućnosti da verujemo u bratsvo ljudi,
život je besmislen bez vere u pobedu ljubavi.
Da, da — mi živimo do grla potopljeni u krv i
blato, gusti oblaci odvratne banalnosti viju se oko <nas
i zaslepljuju mnoge; da, pokatkad se čini da će nas ta
banalnost ugušiti, ubiti sve lepo, san koji smo sanjali
u muci i jadu, da će ugasiti sve baklje koje smo zapalili
na putu preporoda.
Ali čovek je, ipak, čovek, i na kraju krajeva pobeđuje samo ono što je ljudsko — u tome je veliki smisao
života svog sveta, drugog smisla u njemu i nema.
Možda ćemo mi propasti?
Bolje je sagoreti u vatri revolucije nego lagano tru­
liti u slivniku monarhije kao što smo trulili pre fe­
bruara.
Mi, Rusija, očevidno smo u vremenu kiada svi naši
ljudi, uzbuđeni do dna duše, moraju da speru, da od­
bace od sebe vekovima taloženu prljavštinu našeg na­
čina života, mi moramo da pobedimo našu slovensku lenjost, da analiziramo sve naše navike, da ponovo procenimo sve pojave života, da porazmislimo o idejama, o
čoveku, mi moramo da probudimo u nama sve naše
moći i sposobnosti i, najzad, moramo se priključiti radu
svih ljudi na preuređenju života na našoj planeti —
onim novim, smelim, talentovanim ljudima, radnicima37.
Da, naša situacija je duboko tragična, ali je najviše
tragičan čovek u toj tragediji.
Da, nije lako živeti, na površinu je isplivalo mnogo
sitne pakosti, nema onog svetog gneva protiv banal­
nosti, pakosti koja nas ubija.
Ali, Sinezije, episkop Ptolemaide je govorio:
»Filozofu je neophodan mir u duši — veštog krmanoša stvaraju samo bure«.
Hoćemo da verujemo da će oni koji ne budu uni­
šteni u haosu i buri, ojačati, odgajiti u sebi nepokole­
bivu silu otpora drevnim, životinjskim načelima života.
s
113
Danas je Božić — roždestvo Hrista, jednog od dva
najveća simbola koja je sazdala ljudska težnja za prav­
dom i lepotom.
Hristos je besmrtna ideja milosrđa i ljudskosti a
Prometej je takmac i neprijatelj bogova, prvi buntovnik
protiv Sudbine — čovečanstvo nije stvorilo ništa veličanstvenije od ta dva ovaploćenja svojih želja.
Doći će dan kada će se u ljudskim dušama simbol
gordosti i milosrđa, smirenosti i bezumne hrabrosti u
Osvajanju cilja, zapravo ta dva simbola, sliti u jedno
veliko osećanje i svi će ljudi tada shvatiti svoju vrednost, lepotu svojih stremljenja i krvnu povezanost svih
sa svima.
U ovim danima kada mnogi osećaju groznu pomet­
nju, kada su oko nas krv i mržnja, ne treba zaboraviti
da mi idemo putem velikih muka i nepodnošljivih
iskušenja, putem koji vodi preporodu čoveka; mi vršimo
svetsku misiju oslobođenja života od teških, zarđalih
lanaca prošlosti.
Verujmo u sebe, radimo uporno, sve je u našoj
volji i u svetu nema drugog zakonodavca osim naše
razumne volje.
Svakog kib se oseća usamljenim u buri zbivanja
čije srce nagrizaju opake sumnje, čiji duh stenje pod
teretom teške patnje — iz dna duše pozdravljamo!
Iz dna duše pozdravljamo sve one koji su nevini
bačeni u tamnice.
*
N ovi život, br. 214. 31. deccm bar 1917.
Sta će nam doneti Nova godina? Sve ono što smo
sposobni da uradimo.
Ali da bismo bili ljudi koji nešto mogu da urade,
treba verovati da su ovi dani besa, dani umrljani bla­
tom i krvlju, veliki dani rađanja nove Rusije.
114
Da, upravo sada, kada ljudi u buci propovedi o jed­
nakosti i bratstvu pljačkaju na ulici svog bližnjeg, svlače
ga do gola, kada borba protiv idola svojine ljudima ne
smeta da životinjski kidaju i ubijaju sitne narušioce za­
kona o neprikosnovenosti svojine, kada »slobodni gra­
đani« zauzeti sitnom trgovinom, pljačkju jedan drugog
nemilosrdno i bestidno — sada, ovih dana, rađa se, u
čudovišnim protivurečnostima, Nova Rusija.
Težak porođaj — u buci razaranja starih oblika ži­
vota, usred trulih ruševina prljave kasarne u kojoj se
narod gušio trista godina, u kojoj je postao sitan, pakostan i bezdaran.
U toj provali svih niskosti i svake banalnosti koje
su se nakupile pod olovnim kalpakom najodvratnije mo­
narhije, u toj erupciji groznog vulkana nestaće stari
Rus, lenjivac i sanjar zaljubljen u sebe, a na njegovo
mesto će stati hrabar, zdrav trudbenik, graditelj novog
života.
Sada Rus nije dobar — nije dobar više nego bilo
kada do sada. Još uvek neuveren u čvrstinu onog što je
osvojio, ne osetivši radost zbog slobode, on još uvek
kipti od sitne pakosti i još uvek kao da pita — da li je
zaista slobodan? Skupo ga koštaju sve te probe, i nje­
ga i objekte njegovog iskustva.
Ali život, naša stroga i nemilosrdna učiteljica, usko­
ro će i njega uhvatiti u zupčanike nužnosti, to će ga
nagnati da u obavezama rada zaboravi sve ono sitničavo,
ropsko i sramno čega ima do danas.
Nove ljude stvaraju novi uslovi života — novi uslovi stvaraju nove ljude.
Na svet dolazi čovek koji nije osetio muke ropstva,
koji nije unakažen ugnjetavanjem — to će biti čovek
koji neće biti sposoban da ugnjetava.
Hoćemo da verujemo da će taj čovek osetiti kultur­
nu vrednost rada i da će zavoleti rad. Rad s ljubavlju
— to je stvaralaštvo.
Samo da čovek nauči da voli svoj trud — sve ostalo
bi samo došlo.
PLODOVI DEMOKRATIJE
N o vi život, br. 3. 5. januar 1918.
Grupa službenika javnih ustanova u Petrogradu upu­
tila mi je sledeće pismo:
»Kada se čovek upozna s Vašim književnim delima
zamišlja Vas kao nekog ko je osetljiv na zahteve tre­
nutka, kao čoveka dobre duše koji saoseća sa ugnjetenima. Znajući takođe kakav je autoritet imalo Vaše mi­
šljenje u narodu, očekivali smo da ćemo i sada od Vas
čuti snažnu reč koja sjedinjuje sve trudbenike, a nika­
ko ovo što pišete u Vašim »plodovima demagogije« —
Novi život br. 208. Kada se čitaju ti redovi nije jasno
šta ste Vi time hteli reći »deci« Putilovskog zavoda, i
mi mislimo da mnogo šta niste dorekli u vezi s tim
važnim pitanjem, ili ste to učinili svesno kako običan
čovek ne bi odmah shvatio u čemu je stvar — ili pro­
sto vi nećete da na to pitanje odgovorite jasnije i po­
drobnije. Mi mislimo da ako treba decu učiti, ako dete
već pita, onda učitelj treba da odgovori na sva njegova
pitanja jasno, određeno, i što je posebno važno — nepristrasno, a vi reklo bi se niste to učinili, nego se samo
dalje upuštate u polemiku«.
Ne razumem nedoumice »grupe službenika« — čini
mi se da sam autorima pisma iz Putilovskog zavoda od­
govorio sasvim jasno i ubedljivo.
Oni su mi pisali: »Ako budete kritikovali vladu Na­
rodnih komesara mi ćemo vam zabraniti Novi život«.
Ja sam odgovorio da će Novi život kritikovati vladu
Narodnih komesara kao i svaku drugu vladu. I radi ši­
reg informisanja ja ću dodati: »Ljudi koji rade u Novom
životu se nisu zato borili sa samodržavljem podlaca i
varalica da bi ono bilo zamenjeno samodržavljem di­
vljaka«.
Jer pretnja fizičkim nasiljem je divljačka pretnja,
slobodni građani ne smeju koristiti takav način u idej­
noj borbi.
Jasno je da ne može biti bolje, šta je to što ne
shvata »grupa službenika«!
116
Dalje, ta grupa službenika piše:
»Ne možemo da shvatimo kako može, i čime po Va­
šem mišljenju, vlada Sovjeta, u kojoj dominira radnička
klasa — »da upropašćuje radničku klasu«.
—
To mu liči na ono da čovek sebe zgrabi za kosu i
podigne na breg«.
To što »radnička klasa dominira u Vladi« još uvek
ne znači da radnička klasa shvata sve što Vlada čini.
»Vlada Sovjeta« ubeđuje radnike da je u Rusiji moguće
ostvarenje socijalističkog uređenja.
Novi život je, u čitavom nizu članaka koji u suštini
nisu nailazili na protivljenje od strane vladinih organa,
tvrdio — i ubuduće će tvrditi — da u našoj zemlji nema
dovoljnih uslova za uvođenje socijalizma i da vlada rt,
Smoljnog postupa s ruskim radnikom kao sa suvim
grančicama — ona pali grančice kako bi probala neće li
se od ruskog ognja razgoreti evropska revolucija?
To znači postupati »prema slučaju«, ne žaleći rad­
ničku klasu, ne razmišljajući o njenoj budućnosti i o
sudbini Rusije — neka ona besmisleno izgori, neka se
pretvori u pepeo, samo da se izvrši eksperiment.
Tako postupaju fanatici i utopisti, ali tako ne sme
da čini razumni i kulturni deo radničke klase.
I ja tvrdim: s ruskim proletarijatom vrše eksperi­
ment koji će proletarijat platiti svojom krvlju, životom
i — što je najgore — dugotrajnim razočaranjem u sam
ideal socijalizma.
Pismo »grupe službenika« je pisano zlobno i ukra­
šeno je različitim dvosmislenostima, kakva je ono podsećanje na moju »ličnu vilu« i druge.
Tvrdim još jednom toj »grupi« i drugim ljubitelji­
ma dvosmislenosti da nemam niti sam imao »ličnu vilu«,
ja živim od kapitala mog životnog truda, od svojih zna­
nja, što od srca mogu poželeti kako grupi službenika
tako i svim drugim ljudima koji iskreno mrze »svojinu«
sve dotle dok je se ne domognu. A kada bih i imao ličnu
vilu — ja se ne bih osećao grešnikom.
Hoću da upitam tu »grupu« i autore svih pakosnih
poslanica upućenih meni: zašto se vi, građani, jedite,
117
zbog čega su vaša pisma puna takve pakosti, takvih zađevica i peckanja?
Jer vi sada niste »ugnjeten narod« nego pobednici,
vi treba da osećate radost pobede, spokojnu uverenost
ljudi čije su se najsvetlije nade ostvarile. Vi ste tako
dugo i strpljivo čekali da ljudi budu pravedni prema
vama — sada ste vi dužni da budete pravedni prema
svima, da se postarate o trijumfu željene pravičnosti
na ćelom svetu.
A vi se jednako jedite, jednako vičete i psujete.
Zašto?
Vi nećete izmeniti grozne uslove života ako ne izmenite vaša osećanja, vaš odnos prema samima sebi i pre­
ma bližnjem.
9. januar — 5. januar.
N ovi život, br. 6. 9. januar 1918.
Kada su 9. januara 1905. iscrpljeni i zaglupljeni voj­
nici pucali, po naređenju carskih vlasti, na nenaoružane
i mirne grupe radnika, vojnicima — tim ubicama mimo
svoje volje — su prilazili intelektualci, radnici i uporno,
u lice im dovikivali:
— Šta to činite, prokletnici? Koga ubijate? To su
vaša braća, oni su nenaoružani, oni nisu vama nikakvo
zlo učinili — oni su krenuli caru da ga mole da obrati
pažnju na njihove nevolje. Oni čak ništa ne zahtevaju,
oni mole, ne prete nikom, nezlobivo i pokorno se drže!
Okanite se, šta to činite, idioti!
Činilo se da će te proste, jasne reči, izazvane tugom
i bolom zbog nevino ubijenih radnika, naći put do srca
»krotkog« ruskog seljaka odevenog u sivi šinjel.
Ali taj krotki mužik je ili tukao savesne ljude, ili
ih je nabadao bajonetom, ili je pak vikao drhteći od
zlobe:
— Razilazite se, pucaćemo! Oni se nisu razilazili i
118
tada je on precizno gađao ostavljajući na kaldrmi dese­
tine i stotine leševa.
Većina carskih vojnika odgovarala je na opomene i
prekore tužnim, ropskim rečima:
—
Naređeno je. Ništa ne znamo — nama je nare­
đeno. ..
I kao da su mašine, gađali su u gomile ljudi. Ne­
rado, može biti — stegnuta srca — ali su gađali.
Dana 5. januara 1918. godine nenaoružana petrogradska demokratija — radnici i službenici — je mimo
manifestovala u znak podrške Ustavotvornoj skupštini.
Najbolji ljudi Rusije su skoro stotinu godina živeli
od ideje o Ustavotvornoj skupštini — političkog organa
koji bi čitavoj ruskoj demokratiji pružio mogućnost da
slobodno izrazi svoju volju. U borbi za tu ideju stradalo
je u tamnicama, u progonstvima i robijašnicama, pod vešalima i pred puščanim plotunima vojnika hiljade inte­
lektualaca, desetine hiljade radnika i seljaka. Na žrtve­
nik te svete ideje izliveni su potoci krvi — i evo, »na­
rodni komesari« su naredili da se puca u demokratiju
koja je manifestovala u slavu te ideje. Podsetiću, mnogi
od tih »narodnih komesara« su tokom svoje političke
delatnosti nametali radnicima, masama, neophodnost
borbe za sazivanje Ustavotvorne skupštine. Pravda laže
kada piše da su manifestaciju 5. januara organizovali
buržuji, bankari, i da su se Tavričeskom dvorcu približa­
vali upravo »buržuji« i »kaledinci«58.
Pravda laže — ona odlično zna da buržuji nemaju
zbog čega da se raduju povodom početka rada Usta­
votvorne skupštine, oni nemaju šta da rade između 246
socijalista jedne partije i 140 boljševika59.
Pravda zna da su u manifestacijama uzeli učešće
radnici Obuhovskog, Oružnog i drugih zavoda, da su pod
crvenim zastavama Ruske socijaldemokratske partije
Tavričeskom dvorcu hitale grupe radnika s Vasiljevskog
ostrva, Viborškog kraja i drugih rejona.
Upravo su te radnike ubijali i ma koliko Pravda
lagala ona neće moći da sakrije sramnu činjenicu.
»Buržuji« su se možda radovali gledajući kako voj­
nici i crvena garda otimaju revolucionarne zastave iz
119
ruku radnika, gaze ih nogama i spaljuju u vatri. Ali je
moguće da taj prijatan prizor nije ni sve »buržuje« ra­
dovao, jer i među njima ima poštenih ljudi koji iskreno
vole svoj narod i svoju zemlju.
Jedan od takvih je bio i Andrej Ivanovič Šingarjov
koga su podlački ubile nekakve zveri60.
Dakle, 5. januara ubijali su nenaoružane radnike Pe­
trograda. Ubijali su bez prethodnog upozorenja da će
pucati, ubijali su iz zaseda, kroz otvor na ogradama, ku­
kavički, kao što čine prave ubice.
I
baš kao i 9. januara 1905. godine ljudi koji nisu
izgubili savest i razum, pitali su one koji ubijaju:
— Šta činite, idioti? Pa to su naši? Vidite, svud su
crvene zastave, nema parola i transparenata koji su upe­
reni protiv radničke klase i ni jednog povika neprijatelj­
stva prema vama!
I
kao i carski vojnici, vojnici ubice po naređenju,
odgovaraju:
— Naređeno je! Naređeno nam je da pucamo.
I
kao i 9. januara 1905. godine prolaznik, ravnodu­
šan prema svemu, koji je samo gledalac tragedije života,
odgovara ushićeno:
— Baš kako valja biju!
I maštovito zaključuje:
— Ovako će oni brzo jedni druge premlatiti!
Da, brzo će to biti. Među radnicima se pronose
glasovi da je crvena garda iz zavoda Eriksona pucala
na radnike Lesnog, a da su radnici Eriksonovih zavoda
bili zasuti paljbom crvene garde s neke druge fabrike.
Takvih glasina ima mnogo. Možda to nije tačno, ali
to ne smeta da deluju na psihologiju mase sasvim odre­
đeno.
Pitam »narodne komesare« među kojima mora biti i
pristojnih i razumnih ljudi:
Da li shvataju da stavljajući omču na svoj vrat oni
neizbežno dave svu rusku demokratiju — uništavaju sva
dostignuća revolucije?
Da li shvataju to? Ili misle ovako: ili mi — ili vlast;
ili — nek ide sve u propast?
120
I
INTELEKTUALCU IZ NARODA
N ovi život, br. 7. 11. januar 1918.
Vi svoj članak u Pravdi završavate ovim rečima:
»Hteli bismo da verujemo da je Gorki okrenuo leđa
od socijalne revolucije koju preživljavamo samo zbog
toga što nije video, u prvim mutnim danima, njeno is­
tinski lepo lice, ali da on već počinje da ga sagledava i
uskoro će se radovati i tugovati zajedno sa svima koji
preživljavaju radost i tuge naše oktobarske revolucije«61.
Ne, poštovani druže, ja se neću »radovati« s Vama,
ne verujem ni da ćete se i vi radovati. Čemu da se ra­
dujemo? Da li tome što se istinski i revolucionarno ras­
položen, ali brojčano slab, ruski proletarijat istrebljuje
u međusobnom klanju na jugu? Da li tome što su počeli
da ga ubijaju na ulicama Petrograda? Da li tome što nje­
govu inteligenciju teroriše neprosvećena masa u kojoj
se on gubi, ne nalazeći snage da utiče na nju? Da li to­
me što je industrija zemlje potpuno uništena pa je sto­
ga nemoguć dalji napredak radničke klase?
Socijalna revolucija bez proletarijata je apsurd, bes­
mislena utopija, a za neko vreme proletarijat će nestati,
biće uništen u međusobnim borbama, iskvaren ološem
o kojem vi govorite. Proletarijat bez demokratije visi u
vazduhu, vi odvajate demokratiju od proletarijata.
S kim ćete izvesti socijalnu revoluciju — sa selja­
štvom? S vojnikom? Bajonetom i kuršumom? Zapamtite
— ovo nije proces socijalne revolucije, nego dugotrajno
uništenje tla koje bi ubuduće tu revoluciju moglo da
učini mogućnom. Vođe proletarijata, ne jednom sam to
kazao, koriste proletarijat kao sirovinu u nameri da podstaknu evropsku revoluciju.
Pre nego mi to budemo mogli, ruskog radnika će
zgaziti evropski vojnik. Zar vi verujete da će nam Nemačka. Engleska, Francuska ili Japan dozvoliti — vama
nemoćnima i nenaoružanima — da raspaljujete požar
koji može da ih uništi?
Ne verujte u to, dragi druže.
121
Mi smo sami i bićemo takvi sve dotle dok nas naše
bezumlje ne nagna da istrebimo jedni druge.
A prijatelji u inostranstvu?
U inostranstvu su odlično disciplinovani i patriotski
raspoloženi vojnici koji nas smatraju — jedni: za izdaj­
nike i verolomnike, dok drugi u nama vide nemoćan
narod potpuno nesposoban za izgradnju države.
Ne, nemamo se čemu radovati, druže, ali trgnuti se
— vreme je! Ako nije kasno.
*
N ovi život, br. 9. 13. januar 1918.
»Rat je, neosporno, odigrao ogromnu ulogu u ra­
zvoju naše revolucije. Rat je u materijalnom pogledu
dezorganizovao apsolutizam, doveo je do rasipanja u ar­
miji, i navikao je čoveka iz mase na drskost. Ali, na
našu sreću, rat nije stvorio revoluciju, na sreću, jer re­
volucija koju stvara rat, jeste nemoćna revolucija. Ona
se javlja na tlu posebnih uslova, oslanja se na spoljašnju silu i — na kraju krajeva — biva nesposobna da
očuva stečene pozicije«.
Ove umne, pa čak i proročanske, reči izrekao je
1905. gospodin Trocki, ja sam ih uzeo iz njegove knjige
Naša revolucija u kojoj one lepo stoje na petoj strani.
Od tada je prošlo dosta vremena i sada Trocki, vero­
vatno, misli drugačije — u svakom slučaju on više neće,
po svoj prilici, kazati da je revolucija »koju stvara rat
nemoćna revolucija«.
Međutim, te reči nisu izgubile svoj smisao i svoju
istinu — tekući događaji svom snagom, svim svojim to­
kom potvrđuju istinu tih reči.
Rat 1914— 1917 je dao vlast u ruke proletarijatu,
upravo tako — dao mu je vlast, niko ne može reći da
je proletarijat sam, svojom silom uzeo vlast u ruke —
122
ona mu je pala u ruke zato što je carev zaštitnik, voj­
nik, izmučen trogodišnjim ratom, prestao da štiti intere­
se Romanova — onih čije je interese tako revnosno šti­
tio 1906. uništavajući revolucionarni proletarijat. Neop­
hodno je imati na umu da su revoluciju započeli vojnici
Petrogradskog garnizona i da će, kada se ti vojnici budu
vratili na selo, skinuvši šinjele, proletarijat ostati sam,
a taj položaj neće biti baš ugodan za njega.
Bilo bi naivno i smešno zahtevati od vojnika koji je
ponovo postao seljak, da prihvati kao religiju idealizam
proletarijata i da zavodi u svom selu — u okvirima svog
načina života — proleterski socijalizam. Seljak u ratu i
vojnik za vreme revolucije su nešto doživeli, obojica do­
bro znaju da se u Rusiji sloboda čovekova najbolje osi­
gurava novcem. Pokušajte da srušite takvo ubeđenje ili
makar da ga pokolebate.
Treba imati na umu da je 1905. proletarijat i broj­
no i po kvalitetu bio jači nego danas, i da u ono vreme
industrija nije bila razorena do temelja.
Revolucija koju stvara rat uvek će biti nemoćna ako
umesto posvećivanja energije socijalnom stvaralaštvu
sam proletarijat, povinujući se svojim vođama, bude u
kOrenu uništavao »buržoaske« tehničke organizacije, me­
haniku kojom bi trebalo da ovlada i čiji bi rad trebalo
da stavi pod svoju kontrolu.
Revolucija će stradati od unutrašnje iscrpljenosti
ako proletarijat, potčinjavajući se fanatičnoj nepomirlji­
vosti narodnih komesara, bude sve više i više produblji­
vao jaz između sebe i demokratije. Ideologija proletari­
jata nije ideologija klasnog egoizma, njegovi najbolji
učitelji, Marks, Kaucki i drugi stavljaju na njegovu
poštenu snagu obavezu da oslobodi sve ljude socijalnog
i ekonomskog ropstva.
Socijalni idealizam pokreće život u svetu — to je
veliki san o bratstvu svih ljudi, zar proletarijat misli da
će nasiljem nad svojim idejnim protivnicima ostvariti
taj san? Socijalna borba nije razbijanje njuške do krvi
kako ruskog radnika uče njegove zaplašene vođe.
Revolucija je veliko i pošteno delo neophodno za naš
preporod, ona nije besmisao pogroma koji uništavaju
123
bogatstvo nacije. Revolucija će biti nemoćna, ona će pro­
pasti ako u nju ne unesemo sve ono što je najbolje u
našim srcima, ako ne uništimo, ili makar umanjimo
surovost, pakost koje opijajući mase, kvare ruskog radnika-revolucionara.
*
N o vi život, br. 11. 17 januar 1918.
Sve što u sebi sadrže sui’ovost i nerazumnost uvek nađe
pristup do osećanja neznalice i divljaka.
Nedavno je mornar Železnjakov*2, prevodeći surove
reči svojih vođa na prostački jezik čoveka iz mase, kazao
da se radi blagostanja ruskog naroda može ubiti i milion ljudi.
Ja ne mislim da je ovakva izjava hvalisanje, pa iako
odlučno ne priznajem takve okolnosti u kojima bi se
mogla pravdati masovna ubistva, ja ipak mislim da kod
nas i milion »slobodnih građana« mogu da ubiju. Mogu
i više. Zašto ne ubiti?
U Rusiji ima mnogo ljudi, ubica takođe ima mnogo,
a kada se radi o suđenju ubicama, vlast narodnih kome­
sara nailazi na nekakve tajanstvene prepreke, na kakve
je, vidimo, naišla i u toku istrage u vezi sa najgnusnijim
činom ubistva koje je izvršeno nad Šingarjovim i Kokoškinom63. Masovno uništenje onih koji drugačije misle
— to je stari oprobani način kojim se služi unutrašnja
politika ruskih vlada. Od Ivana Groznog do Nikolaja II
taj jednostavan i zgodan način borbe s pobunjenicima
slobodno i široko koriste sve naše političke vođe — za­
što bi se Vladimir Lenjin odrekao tog jednostavnog na­
čina?
On ga se i ne odriče, otvoreno izjavljujući da neće
prezati ni od čega u borbi za iskorenjivanje neprijatelja.
Ja mislim da će, posle ovakvih izjava, uslediti dugo­
trajna i veoma surova borba čitave demokratije i najbo124
Ijeg dela radničke klase protiv tog zoološkog instinkta
anarhije koju tako brižljivo nameću vođe iz Smoljnog.
Evo čime Rusiji preti uprošćeni prevod anarho-komunističkih parola na jezik prostora naših dragih jezika.
* * *
Pr. — ili je to prof.? Ili zastavnik — Roman Petkevič mi piše: »Vaš spor sa boljševizmom je najdublja za­
bluda, vi se borite protiv duha nacije koji stremi prepo­
rodu. U boljševizmu dolazi do izražaja osobenost ruskog
duha, njegova originalnost. Obratite samo pažnju: sva­
kom svoje! Svaka nacija stvara svoje osobene, individu­
alne, samo njoj svojstvene, načine i metode socijalne
borbe. Francuzi i Italijani su anarho-sindikalisti, Englezi
su najviše skloni tredjunionima, a kasarnski socijaldemokratizam Nemaca, ne može biti bolje odgovara nji­
hovoj bezdamosti.
Mi smo, pak, — po proročanstvu naših velikih uči­
telja, na primer Dostojevskog i Tolstoja — narod Mesija
kome je suđeno da ide dalje od svih i ispred svih. Up­
ravo će naš duh osloboditi svet lanaca istorije«.
I tako dalje, u tonu moskovskog neoslovenofilstva
koje se tako snažno čulo na početku rata.
Do koje je mere Rus jadni bezdomnik!
*
N o vi život, br. 13. 19. januar 1918.
Svaka vlada — kako god sebe nazivala — trudi se ne
samo da »vlada« nad voljom narodnih masa, nego i
da tu volju vaspitava saobrazno sa svojim principima i
ciljevima. Najdemagoškiie i najlukavije vlade obično
prikrivaju svoje težnje da upravljaju voljom naroda i
da je usmeravaju, rečima — »mi izražavamo volju na­
roda«.
Razume se, to nisu iskrene reči jer, na kraju kraje­
va, intelektualna moć vlade savladava instinkt mase; ako
to ne pođe za rukom organima koji se time bave, onda
se u cilju gušenja neprijateljski izražene volje naroda
koristi i fizička sila.
Rezolucijom koja je unapred spremljena u kabinetu,
ili bajonetom i kuršumom svejedno, ali vlada uvek i
obavezno nastoji da savlada volju masa da ubedi narod
da ga baš ona vodi najboljim putem ka sreći.
Takva politika je neizbežna obaveza svake vlade;
uverena da je ona razum naroda, ona pozicijom koju
ima nameće narodu ubeđenje da ima najumniju i najpo­
šteniju vladu koja je iskreno predana narodnim intere­
sima.
Narodni komesari teže upravo takvom cilju, ne prezajući — kao što ne preza ni jedna vlada — od streljanja, ubijanja i hapšenja onih koji nisu saglasni s njima,
ne libeći se ni jedne klevete i laži protiv neprijatelja.
Ali, gradeći to poverenje prema sebi, narodni kome­
sari su, očevidno, loše upoznati s »ruskom stihijom«,
apsolutno zanemaruju tu strašnu psihološku atmosferu
koju su stvorile uzaludne muke skoro četvorogodišnjeg
rata zahvaljujući kojoj je ta »ruska stihija« — psihologi­
ja ruske mase — postala još mračnija, opasnija i zlob­
nija.
Gospoda narodni komesari savršeno ne mare za či­
njenicu kao što je ova: kada oni ističu parole o »soci­
jalnoj« revoluciji, duhovno i fizčiki izmučeni narod pre­
vodi te parole na jezik nekoliko svojih prostih reči:
— Razbijaj, otimaj, ruši...
I on razara retka jedra poljoprivredne kulture u
Rusiji, ruši gradove Persije, njene vinograde, bašte, čak
i sistem za navodnjavanje64 — ruši sve na sve strane.
A kada narodni komesari sasvim leporečivo, i kao u
panici, viču o nužnosti borbe s »buržujem«, neprosvećena masa to shvata kao poziv da ubija, što je i doka­
zala.
Kažu da narodni komesari »ne shvataju« na kakav
odjek nailazi u narodu njihov histerični vapaj o kontra­
revoluciji koja se približava, ja svesno dopuštam takvu
126
mogućnost koja u nekoj meri može da objasni bezumnost njihovih postupaka, ali nikako ne mogu da ih prav­
dam. Ako su ušli u »vladu« oni moraju znati s kim i u
kakvim uslovima upravljaju.
Narod je izmučen bolestima, napaćen je, neoposivo
izmučen, ispunjen je osećanjem želje za osvetom, pun
zla, pakosti, ta osećanja su sve snažnije prisutna i u
srazmeri sa svojom snagom, organizuju i volju naroda.
Da li gospoda narodni komesari smatraju da su po­
zvani da izraze rušilačke težnje te bolesne volje? Ili
smatraju da su u stanju da ozdrave i da organizuju tu
volju? Jesu li dovoljno snažni i slobodni da ostvare taj
drugi, neodložni, hitni posao?
To pitanje oni treba da postave sebi s iskrenošću
i odlučnošću poštenih ljudi. Ali, nema osnova za pomisao
da su oni sposobni da iznesu pred sud razuma i svoje
savesti to pitanje.
Okruženi uzburkanom ruskom stihijom oni su inte­
lektualno i moralno oslepeli i već sada su nemoćne
žrtve u šapama zveri koju je izmučila prošlost i koju
su oni probudili.
MALA ZABAVA
N o vi život, br. 15. 21. januar 1918.
Došao čovek iz Moskve i smejući se kazuje:
»Ide noću ulicom neki radnik, i odjednom — iza
ćoška, njemu u susret izlaze dva junaka u vojničkim ši­
njelima, s puškama:
— Stoj — viču. Jesi li naoružan?
On izvadi revolver iz džepa i ne uplašivši se, uperi
im ga u lice.
— Jesam, — veli. — Ruke uvis!
Junačine se, očevidno, poplašile, puške im nisu bile
napunjene, a ovaj komanduje:
127
— Ostavite puške na zemlju. Skidajte šinjele. Sad
skinite i čizme. Pa onda i pantalone. No, sad — poju­
rite ulicom i viči te — »straža«.
Junačine sve to poslušno izvrše, jure bosi i bez
pantalona po snegu i razgovetno viču:
— Straža!
A radnik njihova odela stavi na ogradu, puške od­
nese u komesarijat i tamo ispriča tu veselu zabavu.
— .. .Drugi slučaj, sličan ovom, desio se kod spo­
menika Puškinu65. Napala dva lopova majstora koji se
vraćao iz fabrike na stanicu, napali i naređuju:
— Predaj oružje!
Predao im on prazan revolver, ali je drugi, pun,
ostavio u zadnjem džepu od pantalona. Skinuli mu bun­
du, oduzeli 52.000, hoće dalje da pođu, pa mu vele:
— Zahvali Bogu što si čitav.
S nekim drugim na tome bi se i završilo, ali maj­
stor nije bio glup momak, pa poče da ih preklinje:
— Braćo. Ja služim, to nije moj novac, to je novac
fabrike, gazdino je, to je plata radnička, neće mi verovati da sam opljačkan, reći će, sam si utajio novce. Ne­
mam ničim da ih uverim — molim vas, evo, imam još
dve hiljade rubalja mojih novaca, ja vam ih dajem, a
vi mi pucajte u mantil da se vidi da sam bio napadnut.
Lopovi neki dobri momci, shvatili njegovu ujdurmu,
čak se i razveselili i hajde da mu pucaju u mantil, on
širi jedan deo u stranu, oni pucaju, bum-bum, uporno
u mantil, tako da je tkanina gorela.
— Pa, vele, — dosta je.
A on ih moli:
— Samo, de, još jednom.
— Više, vele — nemamo metaka.
— Nemate?
— Ni jednog jedinog.
— E pa, kad je tako, — reče majstor i izvadi pun
revolver, — vratite nazad novce, bundu, inače ću vas.. „
Šta da se radi? Poplašili se momci, vratili mu sve,
a on opazivši iza stražarnice nekakve sanke, veli njima:
— Dovucite sanke — vozite me na stanicu.
Oni ga povezli. Još kako ćeš da voziš ako te u po­
tiljak gleda metak«.
128
☆* *
Takvih i sličnih zgoda ima sve više; pričaju ih skoro
bez uzbuđenja nekako veselim tonom. Da li time prikri­
vaju ono strašno što se priča u toj zgodi, ili pak skrivaju
sopstveno divljenje koje nejasno osećaju?
Ja to ne shvatam, ali mi je jasno da su ti pljačkaši
koji divljaju po ulicama najobičniji Rusi, čak, može biti,
oni dragi ljudi koji su navikli da žive »na srećan slu­
čaj«. I upravo to što su to »obični« ljudi je najstrašnije.
Mislim da ulični podvizi nastaju ovako: sede negde
u ćošku dvojica običnih ljudi i, ne žuređi, ovako rasu­
đuju:
— Eto, međutim — dočekasmo potpunu slobodu.
— Eh, da, nema policije, nema suda. ..
— Divno.
I razgovaravši o tom novom, neuobičajenom načinu
života ljudi koji nemaju nikakve predstave o pravu,
kulturi, vrednosti života, ti ljudi koji su odrasli u dr­
žavi u kojoj su se ministri ponašali kao profesionalni
lopovi, dolaze do zaključka:
— Što ne bismo izašli na ulicu i olakšali nekakvog
buržuja?
— Da mu uzmemo bundu?
— Da?
— Jasno, čitao sam u novinama — možeš ih svući!
— Gle?
— Hajdmo. Lov će biti dobar.
Izađu i — rade. Nekada im se dogodi da ubiju ne­
pokornog buržuja, a nekad ih uhvate i »samosud« ih
osuđuje da budu prebijeni namrtvo.
I obe činjenice, i ubistvo i takav sud, zapanjuju svo­
jom potresnom »jednostavnošću«.
Tako teče život: jedni pljačkaju, ubijaju, drugi da­
ve i streljaju te pljačkaše, a treći govore i pišu o tome.
I sve je »jednostavno«. Ćak, ponekad, veselo.
Ali kada pomisliš da se sve to događa u zemlji gde
je život čoveka smešno jeftin, gde nema poštovanja pre­
ma ličnosti i njenom trudu, kada pomisliš da »jednostav­
nost« ubistva postaje »navika«, »životna pojava« — obu-
9
129
zrne te strah za Rusiju. Nekako strašno su tada razum­
ljivi takvi slučajevi. Došla trojica ljudi u goste kod po­
znanika, ali se gostima nešto nije dopalo kod domaćina,
isekli ga na dvanaest delova, skupili delove u vreću i
bacili u Odvodni kanal. Jednostavno.
A tek ubistvo Šingarjova i Kokoškina. Ima nečeg
neopisivo gnusnog u tom ubistvu bolesnih ljudi izmu­
čenih u tamnici.
Neka je njihovo shvatanje domovine nešto uže od
onog shvatanja koje imaju drugi, ali niko ne bi smeo
kazati da se oni nisu trudili za narod, da nisu patili
zbog njega. To su bili pošteni Rusi a poštenih mi nema­
mo mnogo.
I evo, njih su ubili, ubili su ih gnusno i »jedno­
stavno«.
Pitam se: kad bih bio sudija, da li bih mogao da
osudim te ljude koji se služe »jednostavnošću« takve
vrste?
Čini mi se, ne bih mogao. A da ih branim? Takođe,
ne bih mogao.
Ja nemam snage ni da sudim ni da branim takve
ljude66. Njih je stvorila naša prokleta istorija, nama
na sramotu, ćelom svetu za podsmeh.
*
N ovi život, br. 43.M 16. m art 1918.
Izvestan deo naše inteligencije, izučavajući rusko
narodno stvaralaštvo po nemačkom receptu, takođe je
brzo stigao do slovenofilstva, panslavizma i »mesijanizma« i tako je zarazio opasnom idejom ruske original­
nosti onaj drugi deo ljudi koji misle, ljudi koji razmi­
šljaju na evropski način ali osećaju kao Rusi, što je
dovelo do sentimentalnog poluobožavanja »naroda« od­
gajanog u ropstvu, pijančenju, mračnom sujeverju crk­
ve i svega što je tuđe inteligenciji.
130
Ruski narod je — a to je posledica uslova u kojima
se razvijao — ogromno mlohavo telo lišeno sposobnosti
za građenje države, ono je skoro nepodložno uticaju
ideja koje bi mogle da oplemene čin njegove volje; ru­
ska inteligencija je bolesna glava naduvena obiljem tu­
đih ideja, nju za telo ne vezuje čvrsta kičma jedinstva
želja i ciljeva nego nekakva jedva vidljiva tanušna nervna nit.
Ovaj, kao zaboravljen, surovom stvarnošću zaglupljeni, podnapit i do odvratnosti trpeljiv, i na svoj način
okretni moskovski narod oduvek je bio i ostaće psiho­
loški tuđ ruskom intelektualcu — jakom što se tiče
znanja iz knjiga ali nemoćnom, bednom, kad je reč o
poznavanju ruske stvarnosti. Telo leži na zemlji a glava
je visoko do nebesa — a zna se, iz daljine sve izgleda
iepše nego izbliza.
Naravno, mi vršimo eksperiment socijalne revolucije
a to je posao veoma utešan za manijake te divne ideje
i veoma koristan za mangupe. Kao što je poznato, jedna
od najjače izvikivanih i najviše uz srce priraslih parola
naše originalne revolucije glasi — »Otimaj oteto«!.
Otimaju zadivljujuće, vešto, s umećem; nema sum­
nje, o tom procesu ruskog otimanja po Rusiji istorija
će govoriti s najdubljim patosom.
Pljačkaju crkve i razvlače imovinu, vojne muzeje,
prodaju topove i puške, razvlače intendantske rezerve,
pljačkaju dvorce bivših velikih kneževa, otimaju i raz­
vlače sve što se može oteti, prodaju sve što se može pro­
dati, a u Feodosiji vojnici trguju čak i ljudima: doveli
sa Kavkaza Turkinje, Jermenke i žene Kurda i prodaju
ih za 25 rubalja po osobi. To je veoma »originalno« i
mi se možemo ponositi — nečeg sličnog nije bilo čak
ni za vreme Velike francuske revolucije.
Poštenih ljudi, čiji se nedostatak kod nas uvek osećao, više, skoro i da nema: nedavno sam čuo ovakav
poziv:
—
Dođite kod nas, drugovi, kod nas osim trojice
radnika ni jednog poštenog čoveka nema!
I evo, taj nemoćni, neprosvećeni narod koji ima or­
gansku potrebu za anarhizmom, sada pozivaju da bude
duhovni vođa sveta — Mesija Evrope.
Reklo bi se da ova zanimljiva i sentimentalna ideja
ne ometa tragičnu igru narodnih komesara. No, »vođe
naroda« ne kriju svoje namere — oni hoće od sirovih
ruskih oblica da zapale lomaču, vatru koja bi obasjala
zapadni svet, onaj svet gde vatra društvenog stvarala­
štva gori sjajnije i razumnije nego kod nas u Rusiji.
Zapalili su lomaču, Rusija smrdi prljava, pijana i
surova. I evo, tu nesrećnu Rusiju vuku i guraju na
Golgotu da je razapnu radi spasenja sveta. Zar nije to
»mesijanizam« od sto konjskih snaga?
A zapadni svet je surov i nepoverljiv, on je potpuno
lišen svake sentimentalnosti. U tom svetu čovekova vrednost se procenjuje veoma jednostavno: volite li i umete
li da radite? Ako je tako, čovek ste potreban svetu, vi
ste upravo onaj čovek1čijom radnom snagom se stvara
sve što je vredno i lepo. Vi ne volite i ne umete da ra­
dite? Onda, bez obzira na sve vaše druge kvalitete, ma
koliko oni bili divni, vi ste suvišan čovek u radionici
ovog sveta. To je tako.
A kako građani ruske imperije ne vole da rade, ne
umeju, i pošto zapadnoevropski svet veoma dobro zna
tu njihovu osobinu — nama će biti veoma loše, gore ne­
go što možemo očekivati...
* * *
Naša revolucija je oslobodila najširi prostor svim
rđavim, životinjskim instinktima koji su postojali pod
olovnim krovom monarhije i u isti mah je odbacila sve
intelektualne moći demokratije, svu moralnu energiju
zemlje. Mi vidimo da među onima koji služe sovjetskoj
vlasti čovek svaki čas nailazi na one koji uzimaju mito,
na špekulante i barabe, a pošteni ljudi, ljudi koji znaju
da rade, da ne bi umrli od gladi, prodaju novine na uli­
cama, rade fizičke poslove uvećavajući tako masu neza­
poslenih.
To je košmar, to je čisto ruski apsurd i nije grelj
reći — to je idiotizam!
Sve okolnosti, čitava stvarnost, diktiraju potrebu
ujedinjenja demokratije, svakom razumnom čoveku je
132
jasno da će samo jedinstvo demokratije omogućiti da
se revolucija spasi od propasti, samo jo j to može pomo­
ći da savlada unutrašnjeg neprijatelja i da nastavi bor­
bu sa spoljašnjmi neprijateljem. Ali sovjetska vlast to
ne shvata, ona je zaokupljena isključivo sopstvenim spa­
senjem od propasti koja je za nju, neizbežna.
Bacajući svoj pogled u budućnost ona zaboravlja
da se budućnost stvara u sadašnjosti. Danas je, u zem­
lji, radnička klasa dezorganizovana, ona se istrebljuje
u međusobnom klanju, industrija je razorena do teme­
lja, država je opljačkana do kraja — ona je cilj pljač­
ke onih ljudi koje rukovode životinjski instinkti.
Vlast je nemoćna u borbi s tim ljudima, nemoćna
je ma koliko streljala »nehotice« ljude koji ni za šta
nisu krivi.
I ona će biti nemoćna sve dotle dok se ne odluči
da pridobije za stvar izgradnje sve intelektualne snage
ruske demokratije.
*
N ovi život, br. 44. 17. mart. 1918.
Danas je poslednja nedelja pred Veliki post.
Po drevnom običaju ljudi su toga dana molili je­
dan drugog za oproštaj uzajamnih sagrešenja protiv ča­
sti i ljudskog dostojanstva. To je bilo onda dok je u
Rusiji postojala ljudska savest; tada je neprosvećeni
ruski narod iz gubernija nejasno u svojoj duši naslući­
vao težnju za socijalnom pravdom, on je to shvatao,
može biti usko, ali ipak — shvatao je da postoji nešto
slično.
U ovim našim košmarnim danima savest je ugasla.
Svi se sećaju kako se sva ruska inteligencija, bez obzira
na partijsku pripadnost, uznemirila kada je saznala za
Bejlisov nesavesni čin, za podlo ubistvo radnika Lenskih
fabrika, za jevrejske pogrome i klevete koje su išle za
m
lim da sve Jevreje optuže zbog izdaje Rusije. Nezaborav­
no je i ono uznemirenje ljudske savesti izazvano proce­
som Polovnjevu, Laričkinu i drugim ubicama Jolosa,
Hercenštejna68.
Ali, evo, ubijeni su nevini i pošteni ljudi, Singarjov
i Kokoškin, a naša vlast nema ni snage ni savesti da ubice
preda sudu.
Streljano je šest mladih studenata koji nisu imali
nikakve krivice — to podlo delo nije izazvalo uznemire­
nje savesti među kulturnim ljudima u razrušenom dru­
štvu69.
Na desetine »buržuja« ubijeno je u Sevastopolju i
Evpatoriji” i niko nema snage da upita tvorce »socijal­
ne revolucije«: jeste li vi moralni podstrekaoi masovnih
ubistava?
Savest je mrtva71. Osećanja pravičnosti su usmerena
na raispodelu materijalnih dobara — smisao takve »raspodele« se posebno lepo oseća kada siromah siromahu
prodaje jelovu daščicu koja je obavijena tankim slojem
zapečenog testa. Poluizgladneli bednici varaju i pljačkaju
jedan drugog — to se svakog dana vidi. I sve to — tu
prljavštinu, krv, podlosti i surovosti, pritajeni neprija­
telji radničke klase će, vremenom, svaliti upravo na rad­
ničku klasu, na njenu inteligenciju, nemoćnu da prevla­
da moralni rasap podivljale mase. Gde ima previše poli­
tike tamo nema mesta kulturi, a ako je politika potpuno
prožeta strahom od mase kojoj ugađa — a od toga pati
politika sovjetske vlasti — tu, ako hoćete, nije ni mogu­
će govoriti o savesti, pravdi, poštovanju prema čoveku
i svemu drugom što se jezikom političkog cinizma nazi­
va »sentimentalnošću«, ali bez čega se ne može živeti.
*
N ovi život, br. 47. 21. m art 1918.
Građanin Mih. Nadeždin me pita u Crvenom listu:
»Recite, da li je za vreme kmetskog prava, kada je
134
stotine muzika šibano namrtvo — je li onda bila živa
savest? ... I čija.. .?«72
Da, u to prokleto vreme zajedno sa postojanjem
prava fizičkog nasilja nad čovekom, bila je planula i
sjajno osvetlila zagušljivu tamu ruskog života divna ži­
ška plamena savesti. Verovatno Mih. Nadeždin zna za
imena Radiščeva i Puškina, Hercena i Černiševskog, Bjelinskog, Njekrasova, koji su sazdali — zajedno sa pleja­
dom najtalentovanijih Rusa — izuzetno originalnu lite­
raturu, izuzetnu zato što je u celini bila prožeta, sva po­
svećena pitanjima savesti, pitanjima socijalne pravde.
Upravo je ta literatura stvarala revolucionarnu energiju
naše demokratske inteligencije, uticaju te literature ru­
ska radnička klasa duguje svoj društveni idealizam.
Tako je »savest pokretana« ne samo »motkom i biče­
vima« kako tvrdi Mih. Nadeždin — ona je živela u duši
naroda kako su to govorili Tolstoj, Turgenjev, Grigorovič i još čitav niz drugih ljudi kojima treba verovati jer
su poznavali narod, na svoj način su ga voleli, čak poma­
lo ulepšavajući i preuveličavajući njegove vrline.
Građanin Nadeždin takođe, očevidno, voli svoj na­
rod onom pomalo sentimentalnom, nežnom ljubavlju ko­
ja je uopšte svojstvena ruskim narodoljupcima. Danas
je ta ljubav kod nas još više iskvarena razuzdanom i
odvratnom demagogijom.
Nadeždin mi prebacuje:
»Neoprostivo je upravo s vaše strane, Alekseju Maksimoviču, da vi kao narodni učitelj, kao čovek ponikao
iz naroda, bacate takve optužbe protiv svoje braće«.
Ja imam pravo da govorim neprijatnu i gorku istinu
0 narodu, ja sam ubeđen da prvi imam pravo da mu ka­
žem tu istinu, a ne da to učine oni neprijatelji naroda
koji sada ćute i skupljaju osvetu i zlo kako bi u po­
godnom momentu mogli da pijunu narodu u lice, zlob­
no i osvetnički, kao što su pljuvali 1905. i 1906. godine.
Ne može se reći da je narod svet i pravedan samo
zato što je mučenik — čak je i u prvim vekovima hrišćanstva bilo mnogo velikomučenika iz gluposti svoje.
1 ne treba pred tim zatvarati oči zato što je sada narod
stekao pravo fizičkog nasilja nad čovekom, da — on je
135
sad postao zverski mučitelj, okrutniji nego što su bili
njegovi nekadašnji mučitelji.
Svojim načinom razmišljanja Mih. Nadeždin upada
u zatvoreni krug: pošto je narod bio mučen on sada
ima pravo da muči drugog. Ali on će tako pružiti dru­
gima pravo da mu se za muke svete mukama, za nasilje
nasiljem. I kako izaći iz tog kruga?
Ne, bolje je da govorimo istinu, ona je lekovita i
samo nas ona može izlečiti.
Nije dobar narod koji gledajući kako njegovi susedi
sa sela gladuju neće da im da žito nego od njega spra­
vlja svoju »briju« i slične napitke — jer mu je to ko­
risnije. Ne može se pohvaliti narod koji daje i ovakve
naredbe: svaki seljak koji svoje proizvode ne prodaje u
svom selu nego u susednim selima može biti uhapšen
i osuđen do tri meseca.
Ne, recimo to jednostavno i otvoreno: boljševička
demagogija, raspaljujući egoističke instinkte seljaka, ubi­
ja i zametke njegove društvene svesti i savesti.
Meni je jasno da Crvenom listu i Pravdi, i njima
sličnim listovima, nije prijatno što ovo čuju, nije prijat­
no posebno sada kada boljševizam postepeno okreće
kormilo udesno u nastojanju da se osloni na »seosku
sirotinju« zaboravljajući interese radničke klase.
Podsetiću Mih. Nadeždina na neke fraze iz Lenjinovog govora u Moskvi:
»Zaključujući mir mi izdajemo estonske radnike,
ukrajinski proletarijat i tako dalje. Ali zar treba, ako
ginu naši drugovi, i mi da poginemo? Ako su odredi
naših drugova okruženi znatnim snagama neprijatelja i
ne mogu da se odupru, zar mi onda treba da se bori­
mo? Ne, ne!«.
Verovatno će se Mih. Nadeždin složiti da ovo nije
politika radničke klase nego politika starih ruskih, lo­
kalnih, suzdaljskih kneževa.
Dalje, Lenjin još ciničnije kaže:
»Martov nas je drhtavim, uzbuđenim glasom zvao
u borbu. Ne, nije nas on zvao u borbu, on nas je zvao
u smrt, on nas je zvao da umiremo za Rusiju i revolu­
ciju. Kongresna većina — seljačke mase — hiljadu i po
136
ljudi (radnika je na kongresu bilo brojčano veoma malo)
bila je potpuno ravnodušna prema Martovljevim apeli­
ma. Ona nije htela da umire za Rusiju i revoluciju, ona
je htela da živi, da zaključi m ir«n.
U ovim recima je potpuno potčinjavanje »naroda«
i — smrtna presuda radničkoj klasi.
To je sasvim dostojan kraj odvratne demagogije ko­
ja je iskvarila »narod«.
*
N o vi život, br. 48. 22. m art 1918.
Pravo kritike nameće obavezu nemilosrdnog kritik'ovanja ne samo postupaka neprijatelja nego i nedosta­
taka prijatelja. Da bi se u čoveku formiralo osećanje
socijalne pravde, i u moralnom i u taktičkom pogledu
mnogo je bolje ako mi sami pošteno priznamo naše ne­
dostatke i greške i to što pre, pre nego što nas na sve
to ne podseti naš neprijatelj. Naravno, on i u ovom
slučaju neće propustiti priliku da trijumfalno uzvikne:
— Aha!
Ali pakost tog trijumfa će biti umanjena a jad zlo­
be nemoćan.
Ne treba zaboravljati da je neprijatelj često u pravu
kada osuđuje naše prijatelje, a istina jača udarac ne­
prijatelja — reći tužnu i gorku istinu o prijateljima, pre
nego što je kaže njen neprijatelj, znači oslabiti napad
neprijatelja.
* * *
Goluždravi ptići među boljševicima svakodnevno mi
kažu da sam se »odvojio« od »naroda«74. Nikada se ni­
sam osećao kao čovek do te mere »prilepljen« uz narod
da ne bih zapažao njegove nedostatke, mene ne zanima
da budem neka vlast — ja nemam želje da prećutku-
137
jem slične nedostatke i da neprosvećenoj masi ruskog
naroda pojem demagoški akatist.
Ako vidim da je mom narodu svojstvena težnja za
jednakošću u bedi, težnja koja vuče koren iz one glupe
azijatske dosetke — biti ništavilo, to je prostije, lakše,
nije odgovorno — ako ja to vidim, ja sam dužan da to
kažem.
Ako vidim da je politika sovjetske vlasti »duboko
nacionalna« kako to ironično priznaju i neprijatelji bolj­
ševika — a nacionalizam boljševičke politike izražava
se upravo »u bedi i jednakosti ništavila« — ja sam du­
žan s tugom da priznam: neprijatelji su u pravu, boljše­
vizam je nacionalna nesreća jer preti da uništi nežne
zametke ruske kulture u haosu uznemirenih instikata
koje je pokrenuo.
Svi se mi pomalo bojimo kritike, a samokritika nas
dovodi skoro do gađenja.
Kod nas više vole da opravdaju nešto nego da ga
osude, ali u toj ljubavi za pravdanjem ima mnogo više
brige o sebi nego o bližnjem — u njoj je uvek primetna
želja da se opravda svoj lični budući greh — a to je dalekovido, ali i loše.
Omiljeni junak ruskog života i književnosti je nesrećnik, jadni čovek kojem malo šta polazi za rukom,
kod nas heroji loše prolaze; narod voli robijaše koje
teraju u robijašnice i rado pomaže prognanima, pomaže
snažnom čoveku svoje sredine da obuče ogrtač i da na
noge stavi lance zločinca.
Snažnog u Rusiji ne vole i zato je takav čovek re­
dak kod nas.
Ne voli ga život, ne voli ga literatura, na svaki na­
čin i najlukavije se kod nas trude da sputaju njegovu
snažnu volju, da je upletu u protivrečnosti, da je oteraju u mračni ugao nemogućeg, uopšte — da ga ponize
do nivoa sramnih uslova života, da ga obore i slome.
Kod nas ne traže borca, ne traže onog koji gradi nove
oblike života nego pravednika koji bi na sebe preuzeo
njihove ljudske, tako gnusne, svakodnevne, male grehove.
Od takvog materijala — od seljačkog, neprosvećenog i lenjog naroda — maštari i knjiški ljudi hoće da
138
stvore novu, socijalističku državu, novu ne samo po ob­
liku nego i sutšinski, državu novog duha. Jasno je, gra­
ditelji moraju voditi računa o osobinama materijala,
a glavna, bitna osobina seljačkog našeg sveta je surovi
sopstvenički individualizam koji će neizbežno objaviti
rat, surov rat, socijalističkim stremljenjima radničke
klase.
Parišku komunu su preklali seljaci — to radnička
klasa treba da ima na umu.
Njene vođe su zaboravile na to.
*
N ovi život, br. 51. 26. m art 1918.
Među izveštajima o delatnosti vlade koji su ovih
dana publikovani u nekim listovima ja sam s najvećim
zaprepašćenjem pročitao gromoglasnu izjavu Izvanred­
nog skupa mornara Crvene flote republike — u toj iz­
javi mornari stavljaju na znanje:
»Mi mornari smo odlučili: ako se ubijanje naših
najboljih drugova bude i dalje nastavilo, mi ćemo ustati
s oružjem u ruci i za svakog našeg ubijenog druga ubiti
stotine i hiljade bogataša koji žive u sjajnim i raskoš­
nim dvorcima i organizuju kontrarevolucionarne bande
protiv trudbeničkih masa, protiv onih radnika, vojnika i
seljaka koji su u oktobru na svojim leđima izneli re­
voluciju«75.
Šta je ovo — da nije krik pobunjene želje za prav­
dom.
Ali onda ja, kao i svaki drugi građanin naše repub­
like, imam pravo da pitam drugove mornare:
Na osnovu čega tvrdite da su Mjasnikov i Zabelo
pali od »izdajničke ruke tirana«? I, ako ima takvih do­
kaza, zašto se oni ne bi objavili?
139
Zbog čega je vlada našla za potrebno da u svoje
»postupke i naredbe« unese groznu riku »lepote i po­
nosa« ruske revolucije?76.
Šta, zar se vlada slaže s metodama koje nude mor­
nari?
Ili je nemoćna da se tim metodama odupre?
I, najzad, da nije sama vlada sugerirala mornarima
ovakvu sumanutu ideju fizičke osvete?
Mislim da na ovo poslednje pitanje vlada mora od­
govoriti priznavanjem svoje krivice.
Svi se verovatno sećaju kako je, posle onog kad je
neki dokon čovek ili lenjivac koji se dosađuje rasparao
džepnim nožićem ciradu automobila u kojem je bio Le­
njin — Pravda, shvativši oštećenje automobila kao po­
kušaja atentata protiv Vladimira Iljiča, grozno opomi­
njala:
»Za svaku našu glavu uzećemo stotine glava buržo­
azije«77.
Nema sumnje, ta aritmetika bezumlja i kukavičluka
je izvršila odgovarajući uticaj na mornare — evo oni za
jednu glavu traže ne stotine nego hiljadu glava.
Rus sve više sebe ceni. Vlada bi to mogla da shvati
kao svoju zaslugu.
Ali za mene je — kao verovatno i za sve ljude koji
još nisu sasvim poludeli — grozna izjava mornara ne
krik za pravdom nego divlja rika razuzdanih i kukavnih
zveri.
* * *
Obraćam se neposredno mornarima, autorima zlo­
slutne izjave.
Sumnje nema, gospodo, da vi kao naoružani ljudi
možete pobiti i poklati onoliko »buržuja« koliko vam se
to bude svidelo. U to nema sumnje — vaši drugovi su
već pokušali da organizuju masovna ubistva buržoaske
»inteligencije« — ubili su nekoliko stotina obrazovanih
ljudi u Sevastopolju i Evpatoriji78 izjavivši:
»Što je urađeno — urađeno je, nama se ne može
suditi«.
140
Te reči zvuče kao polupokajanja, kao polupretnja,
u tim rečima, gospodo mornari, u celini je sačuvan i
trijumfuje duh krvavo?? desD O tizm a one ist<» monnrhiie
čije ste spoliašnje oblike vi razorili, ali čiin d u š u ne
možete u n iš titi — evo, ona živi u v a š im grudima i na­
goni vas da ričete kao zveri lišavajući vas lika ljud­
skoga.
Vi gospodo, treba da imate na umu da ste vasnitavani u duhu nasilja i ubistava i da kada kažete — »na­
ma se ne može suditi«, vi to kažete ne zato što ste svesni svog prava vlasti, nego zato što znate sledeće: za
vreme monarhije nikog za masovna ubistva nisu kažniavali, nikom nisu sudili. Niko nije osuđen za ubistvo hi­
ljada ljudi 9. januara 1905, za ubijanje lenskih i zlatouskih radnika, za premlaćivanje vaših drugova Očakovaca, za sva druga ubistva koja su bila pod monarhijom.
Eto, u toj atmosferi nekažnjenih zločina vi ste vaspitani, taj krvavi trag prošlosti oseća se u vašoj rici zveri.
Kao što je monarhistička vlada, premlaćujući sto­
tine mornara, seljaka, vojnika i radnika, priznavala svo­
ju moralnu nemoć, tako i sada mornari svojom groznom
izjavom — mornari Crvene flote — priznaju da sem bajoneta i kuršuma ne raspolažu nijednim drugim sred­
stvom u borbi za socijalnu pravdu. Naravno, lakše je
ubiti nego ubediti, i to jednostavno sredstvo, kao što
se vidi, veoma dobro koriste ljudi vaspitani u atmosferi
ubijanja i obučeni za ubijanje.
Ja vas pitam, gospodo mornari: u čemu je razlika
između monarhističke zverske psihologije i vaše psiholo­
gije? Monarhisti su iskreno verovali da je sreća Rusije
moguća samo pod uslovom potpunog istrebljenja onih
koji drugačije misle — vi mislite i postupate na isti
način.
Ponavljam: ubiti je lakše i jednostavnije nego ube­
diti, ali zar nije nasilje nad narodom uništilo vlast mo­
narhije? Time što ćete razdeliti među sobom materijalna
bogatstva Rusije, ona neće biti ni bogatija ni srećnija,
vi nećete biti bolji i čovečniji. Novi oblici života zahtevaju duhovni sadržaj — jeste li vi sposobni da stvorite
tu duhovnu novinu? Sudeći po vašim rečima i delima, vi
141
još niste sposobni za to — vi ste podivljali Rusi koje
je iskvarila i izmučila stara vlast, ona vam je unela u
telo, u krv, svoju strašnu bolest i svoj besmisleni despotizam.
Postupajući ovako kako vi postupate, vi dajete bu­
dućoj reakciji pi-avo da se poziva na vas, da vam u lice
kaže: pod socijalističkom vladom, kada je vlast bila u
rukama vašim, vi ste isto onako kao i mi pre revolu­
cije, masovno uništavali narod.
Time ste nam dali pravo da vas ubijamo.
Gospodo mornari! Treba se trgnuti. Postarajmo se
da budemo ljudi. To je teško, ali — to je neophodno.
*
N ovi život, br. 53. 28. m art 1918.
Razni ljudi mi sve češće pišu: »Mi ne verujemo u
narod«. »Ja sam izgubio veru u narod«. »Ja ne mogu da
verujem u narod, ja ne verujem partijama i vođama«.
Sve su to iskreni vapaji ljudi ošamućenih teškim
udarcima fantastičnog i mračnog ruskog života, to su
krici iz srca ljudi koji hoće da vole i da veruju.
Ali — neka mi oproste poštovani saradnici — nji­
hovi glasovi mi ne liče na glasove ljudi koji žele da
rade, koji žele da znaju. To uzdiše onaj isti ruski narod
u čiju sposobnost za duhovni preporod i stvaralački
rad odbijaju da veruju moji saradnici. Moji poštovani
saradnici moraju priznati da su oni d<»n tog istog naro­
da, koji je uvek, a danas posebno uverljivo, pokazivao
— a pokazuje i sada — potpuno odsustvo vere u samog
sebe. Taj narod koji je oduvek živeo »na sreću« i od sna
da će pomoć doći odnekuda spolja, sa strane — od
Boga, od Nikolaja Ugodnika, od »stranih kraljeva i ca­
reva«, od nekakvog »spahije« koji će odnekud »doći« i
nas »urazumiti«. Čak i sada, kada je narod postao fizički
»gospodar života«, on i dalje nastavlja da se nada »spahiji«; za jedan deo to je njegov gospodar — »evropski
142
proletarijat«; za druge — Nemac, tvorac gvozdenog si­
stema; nekima se čini da će ih spasiti Japan, i niko ne
veruje u svoje sopstvene snage.
Vera — to je uvek nešto lepo za duševni mir, za
njeno spokojslvo, ona pomalo zaslepljuje čoveka omo­
gućujući mu da ne zapaža mučne protivurečnosti živo­
ta — prirodno je, svi mi hoćemo da poverujemo u nešto,
u nekog »gospodara« sposobnog da »urazumi«, da stvo­
ri dobar red u nama i oko nas. Mi sasvim lako pove­
rujemo: narodnjaci su nam lepo naslikali mužika uk­
rašenog kao lepinjicu i mi smo rado poverovali — lep
nam je mužik, pravi Kinez, gde će evropski seljak s
njim.
Tako je bilo lepo verovati u izuzetne kvalitete duše
naših Karatajeva — ta to prosto nisu seljaci nego sveljudi! Gljeb Uspenski je svojom knjigom Vlast zemlje
zadao toj veri snažan udarac, ali vernici to nisu zapazili.
Čehov, koga smo tako nežno voleli, pokazao nam je
Muzike u još sumornijem svetlu i počeli su da ga grde
zbog neverovanja u narod. Ivan Bunjin je hrabro zgu­
snuo tamne boje i njemu su rekli da je spahija i da je
zaslepljen klasnom mržnjom prema seljaku. Naravno,
nije ni primećeno da su pisci seljaci — Iv. Voljni, Semjon Podjačev i drugi — prikazivali seljaka mračnije nego
Cehov, Bunjin, pa čak i mračnije od tak!vih otvorenih i
stvarnih neprijatelja seljaka i naroda kakav je, na primer, Rodionov, autor knjige Naš zločin79 koja je imala
velik odjek u javnosti.
Kod nas veruju ne zato što nešto znaju i nešto vo­
le, nego upravo radi mira u duši — to je vera sagleda­
vanja sebe, neplodna i nemoćna, i zato je »mrtva«. Vere
koja je u stanju da pomera bregove kod nas nema. Sada
kada je naš narod slobodno pred celim svetom pokazao
sve bogatstvo svoje psihe koja je vekovima odgajana u
tami neprosvećenosti, groznog ropstva i životinjske su­
rovosti, mi počinjemo da vičemo:
— Ne verujemo u narod!
Umesno bi bilo zapitati te nevernike:
— A u šta ste i zbog čega ranije verovali? Jer svega
onog što vas sada odvaja od naroda bilo je u njemu i
143
za vreme Stjepana Razina i Jemeljana Pugačova, u
godinama buna zbog krompira i u godinama kuge, u
vreme jevrejskih pogroma, kao i za vreme reakcije
1907—9. godine. U šta ste vi verovali?
Pošten, dobar majstor pre nego što počne da pravi
ovu ili onu stvar upozna se s materijalom s kojim će
raditi.
Naši socijalni majstori su započeli izgradnju hrama
novog života imajući možda dosta jasnu predstavu o
materijalnim uslovima narodnog života, ali potpuno neupoznati s duhovnom sredinom — s duhovnim osobina­
ma tog materijala.
Mi treba da učimo, posebno treba da naučimo lju­
bav prema radu, da shvatimo njegovu spasiteljsku moć.
Vera — to je nešto lepo, ali nužno je znanje. Politi­
ka je nešto neizbežno, kao loše vreme, ali da bismo op­
lemenili politiku potreban je rad na kulturi, odavno je
vreme da u sferu opakih političkih emocija unesemo
emocije dobrote i dobra. Treba verovati u sebe, u svoju
sposobnost za stvaralački trud, a ostalo će samo doći.
»Došli smo na svet da ne pristajemo«, da osporava­
mo gadosti života i da ih savladavamo.
Verovati — to je lepo, ali je mnogo lepše imati lepo
razvijeno osećanje ličnog dostojanstva i ne kukati zbog
onog zbog čega smo svi podjednako krivi.
*
N o v i život, br. 56. 31. m art 1918.
Došao mi je čovjek iz provincije — jedan od onih ne­
popravljivih optimista kojima možeš »kolac na glavi oštriti», oni ne očajavaju, ne uzdišu; kojih je, na žalost,
kod nas u Rusiji malo.
Ja ga pitam:
— Recite, šta ima kod vas novog, zanimljivog?
144
— Puno toga, mili moj, puno toga; a najzanimlji­
vije je i najvažnije to što buržuj napreduje! Čudite se,
smešno vam? Ja sam se i sam u početku čudio, ali ne
smejući se nego tužno, jer — šta mu je sad to? Soci­
jalistička domovina i odjednom — buržuj napreduje! I
rodilo mu znate ko pečurke kad za kišna leta krenu. Si­
tan neki buržuj, ali krepak, zdrav, vidim ja to. Zagle­
dam bolje i jasno mi: šta da se čini? Igra sudbine koju
ne možeš izbeći, moć istorije protiv koje ništa ne možeš.
— Ali, dozvolite! Odakle sad buržuj?
— Odasvud: stvaraju se od seljaka koji je za vreme
rata stekao nešto novaca, koju hiljadu, dve ili tri, a ne­
ko i dvadeset! Opljačkao spahiju — prihod takođe bez
greha, a lep. I sve vi to netačno pišete da je seljak to­
bože postao pijandura, kartaroš, — piju oni loši kojima
nije do života; pije đubre seosko, loš svet, od davnina
otrovan votkom, njemu je svejedno, u svakom režimu
mu je suđeno da izumre, da se uništi! On zaista pije
svakojake gadosti, zato i umire vrlo brzo pa tako oslo­
bađa selo od huliganstva i svakog đubreta. Tu vam deluje jedan dosta surov da rečemo zakon: kao što je
kolera ispit za dobar želudac tako je i alkoholizam ispit
opšte izdržljivosti organizma. Ne, to umire sitno đubre
od ljudi i naravno, žao ti, pa ipak, utešno je i to! A
da karte prosto pljušte — to je tačno. Svi imaju novaca
dosta pa eto — zabaljaju se. Uzmite u obzir, dobija
uvek samo najhladnokrvniji i najpromućurniji kockar,
pa nema ni tu neke nevolje. Vrši se zakonito odabiranje:
snažan savladava slabog.
Vratio se vojnik, takođe doneo dosta para, dosta
uspešno ih množi, puštajući ih u promet. Seljaci stvorili
svoje sekcije i to im dođe vrlo pogodno: kod nas su
rashodi za oblasni komitet iznosili 1.500 rubalja a voj­
nici dobijaju i 52 hiljade. Uopšte, prosto rečeno, u seli­
ma se sada neverovatno pljačka, ali videćete, to nije
tako strašno... Dodajte tu i ženu, ona je sada postala
neverovatno lukava i pametna lihvarka.
Došao mornar, čovek takođe paraj lij a, dvojicu sam
gledao kako, ne krijući, pokazuju kako su »nakupili« i
po 30 hiljada. Na koji način? A oni su, znate, kad se
10
145
vojska povukla, turske Jermene prevozili na topovima i
artiljeriji u ruske luke i za to su uzimali hiljadu rubalja
od svake jermenske glave.
— Ali koliko, pak, vredi današnji novac?
— Ne brinite, uračunato je to! Novac se ne štedi,
ne krije se: sitne sume se drže kod sebe, a poveće se
pretvaraju u imovinu, kupuje se sve što ima kakvu tak­
vu sigurnu cenu. A samo da vidite kako se novi seljak
brine da stekne i umnoži stoku! O, to je narod koji za­
čuđuje svojom gramzivošću za sticanjem! Nije to sve
— ima već toliko pronicljivih ljudi koji brinu o svim
potrebama za budućnost. Tako su , na primer, u kraju
blizu mog kraja, njih devet ljudi, vojnici, seljaci i neki
mornar započeli da grade ciglanu-fabriku. Naša gubernija nije baš mnogo bogata šumom, ali nije ni bez šume
— jer, šta će im fabrika daleko od železničke pruge?
Znate, druže, mi računamo tako, čim se sve smiri narod
će početi da gradi kuće od cigala jer su sad svi nakupovali dragocenu imovinu pa im više prosta seljačka
kućica ne odgovara! Kod nas u gradu vahmistr za konje
mesto sagradio, ima tri ždrepca, namerava da sve to
proširi i da ima ergelu. Takvih poslova nije malo, svuda
se priča o takvim stvarima.
— Da, naravno, odatle je do socijalizma daleko, ali
bilo bi i naivno računati na seljački socijalizam kod nas,
u Rusiji. .Planirali tako i razmišljali? Pa šta — pogrešno
bilo, a greška nije strašna, svi greše. Suština je u tome
da selo rađa buržuja, stamenog, koja zna sebi cenu. To
će dragi moj, biti, vidi se već, pravi gospodar svoje ze­
mlje, čovek koji ima svoju »domaju«. Pokušajte tom
gospodinu da oduzmete ono što on smatra da je njego­
vo! On će vam pokazati, on je već sada naoružan čovek,
Ako u prvo vreme bude i navalio na jevtinu nemačku
robu, to neće biti zadugo: proći će nekih desetak godina
i on će shvatiti pravu kulturnu verdnost svoje jevtine
robe i neće prezati da se s Nemcima opet ne potuče.
— Eto, znači, ispalo je: socijalizam je rodio bur­
žuja! Naravno, mnogo toga je uništeno i razgrabljeno,
međutim, nagrabljeno za sada nije otišlo iz Rusije nego
je samo razdeljeno među većinom njenih žitelja. U na­
146
šoj zemlji ima više »buržuja« i ja vam velim, neka je
sitan, on je krepak, snažan buržuj — on će sebe poka­
zati!
— A radnička klasa?
— Pokazaće on i radničkoj klasi ako ne pođe pu­
tem seljačke politike, ako neće da shvati značaj seo­
skih interesa.
.. . Sve ovo zvuči ironično, liči na karikaturu, me­
đutim, meni se čini da u ovoj priči postoji veoma važan
deo istine, a svaka istina treba naglas da se kaže kako
bi nam bila za pouku.
*
N ovi život, br. 59. -1 april 1918.
Moj člančić povodom izjave grupe mornara o njiho­
voj spremnosti na masovna ubijanja nenaoružanih i ni
zbog čega krivih ljudi, pobudio je neke istomišljenike te
grupe da mi upute pisma u kojima mi takvi bestidnici
i luđaci prete najstrašnijim kaznama.
To je glupo jer mene pretnje neće nagnati da zaćutim, i ma čime mi pretili ja ću uvek ponoviti da su ži­
votinje životinje, a idioti idioti i da se ubijanjem, nasi­
ljem i drugim sličnim načinima ne može ostvariti tri­
jumf socijalne pravde.
Ali evo i pisma koje smatram potrebnim da se obja­
vi jer je ono jedini ljudski odziv na moj člančić:
»Pročitavši vaš članak u Novom životu br. 51. u rub­
rici Neugodne misli hoću da verujem da vi nikako ne
smatrate sve one koji nose mornarski šinjel za razuzda­
ne divljake. Ali dozvolite da vas pitam šta treba da či­
nim ja kad se sretnem s vama ili uopšte sa građaninom
u civilu koji se slaže sa vašim mišljenjem i pogledom
na mornare, i ne samo ja nego i stotine lica koja sada
sa mnom žive u mračnom krugu, koje ja znam, i za
10*
147
koje znam da nemaju, kao ni ja, niti su ikada imali po­
misli o ubijanju i, čak , nekom manjem nedelu. Kako
da gledamo u oči, jer mi nosimo mornarske šinjele.
Čitao sam vaš članak i osećao kako me duša boli ne
samo za sebe nego i za one moje drugove koji su nevini
prikucani uz stub srama javnog mnjenja. Ja živim s nji­
ma, ja ih znam kao sebe samog, znam ih kao nenametlji­
ve ali poštene trudbenike čije pomisli ne stižu do suda
šire javnosti, i zato vas molim da o njima kažete vašu
snažnu reč, iz duše, jer moje i njihove patnje su neza­
služene.
Mornar: nečitak potpis
Kronštat, 27. marta o. g.«
Po sebi se razume, ja sam daleko od pomisli da
svim mornarima pripišem — optužujući ih — zverske
sklonosti ka ubijanju. Ne, ja sam imao u vidu samo one
koji su se oglasili ubijanjem u Sevastopolju i Evpatoriji,
ubistvom Šingarjova i Kokoškina, i ovu grupu koja ie
sročila i potpisala poznato bezumničko saopštenje ob­
javljeno među vestima o »stavovima i postupcima
* * *
Ja ne poričem da u Rusiji, čak i među profesional­
nim lopovima i ubicama, nema mnogo »savesnih« ljudi
— to je svima poznato; oni opljačkaju ili ubiju bližnjeg
a posle »duša tuguje« — savest peče. Toliko je dobrih
Rusa koji se teše tom »tugom duševnom« — njima se
čini da je ljigava savest znak duhovnog zdravlja dok je
to, u stvari, znak bolesne bezvoljosti ljudi koji pre
nego što će nekog ubiti uživaju, ushićeni su skromnom
lepotom cveta u polju, ljudi koji u sebi mire iskrenog
revolucionara s ništa manje iskrenim provokatorom, što
kod nas biva tako često.
Ja mislim da smo svi mi — mornari i pisci, »bur­
žuji« i proleteri — podjednako bezvoljne kukavice i da
nas ništa ne preči da budemo najsuroviji fizički i moral­
148
ni mučitelji jedni drugih. Kao dokaz ove žalosne istine
ja predlažem čitaocu da uporedi psihologiju uličnog lin­
ča i »polemike« u novinama — i u jednom i u drugom
slučaju, i u novinama i na ulicama, zapaziće podjednako
zaslepljene i pobesnele ljude čiji se glavni cilj i najveće
uživanje sastoje u tome da što je moguće bolnije i suro­
vije zadaju udarac »u njušku« ili u dušu svom bližnjem.
To je psihologija ljudi koji još uvek ne mogu da za­
borave da su pre 56 godina bili robovi, da je svako od
njih mogao biti kažnjen šibanjem, da žive u zemlji gde
se nekažnjeno mogu vršiti pogromi i ubistva i gde čo­
vek ne vredi ništa. Ništa.
Gde nema poštovanja prema čoveku tamo se retko
rađaju i ne žive dugo ljudi sposobni da poštuju same
sebe.
A kako da se stvori to poštovanje?
U Pravdi razne sitnije zveri huškaju proletarijat
protiv inteligencije. U Našem veku lukave ljigave stonoge huškaju inteligenciju protiv proletarijata. To se zo­
ve »klasna borba« bez obzira na to što je i inteligencija
sasvim proletarizovana i već umire od gladi zajedno sa
proletarijatom. Ne sabotiraj? — veli. Ali moralno oseća­
nje brani intelektualcu da sarađuje s vladom koja među
svoje »postupke i stavove« uključuje i poznatu pretnju
grupe mornara i slične gadosti. Ma šta i ma kako leporečivo govorili mudraci među boljševicima o »sabotaži«
inteligencije, činjenica je da ruska revolucija propada
upravo zbog nedostatka intelektualnih snaga. Ima u njoj
mnogo do bolesti razdražljivog osećanja, njoj nedostaje
kultura i pismenost — njoj nedostaje razum.
Sada su se boljševici prenuli i zovu predstavnike
intelektualnih snaga da s njima zajednički rade. Kasno
je, iako nije ni to loše.
Ali, najverovatnije će započeti neka kajišarska trgo­
vina u kojoj će jedni mnogo tražiti a drugi će pomalo
popuštati, a zemlja će i dalje propadati, narod će se
sve više kvariti.
149
*
N ovi život, br. 61. 7. april 1918.
»Onog ko je već na zemlji više ne biju« — veoma
dobro pravilo i kako bismo svi bili bolji jedni prema
drugima kada bismo se češće pridržavali tog pravila.
Ali kada onaj ko je na zemlji podigne glavu i počne
lagano da puzi za vama s lukavom namerom da vas
raspali po zatiljku, o njemu treba porazgovarati onim
tonom koji se pristoji njegovom jezuitskom puzanju.
To je posao isto onako neprijatan kao što je neprijatan
njegov uzrok.
Nema spora — u procesu socijalne bitke pali je
trpeo ne samo ono što je zaslužio nego i preko toga.
Šta da se radi? Kao što se vojnik odgaja u kasarni, tako
smo i mi odgajeni u klasnoj poziciji u koju nas je sta­
vila istoirja. Potčinjavajući se slepo snazi fakata mi
smo se tako malo brinuli o ličnom vaspitanju, o kulturi
naše volje i naših emocija. Svi smo mi mnogo gori i gru­
blji nego što bi trebalo biti, a neki se posebno trude
da budu što grublji i suroviji u nadi da će na taj na­
čin sakriti svoju nemoć i odsustvo darovitosti.
Dakle, pali diže glavu, puzi i ječi, to se tako lepo
oseća ne samo u članku Izgojeva O tragediji i kriviciro,
ne samo u svemu onom što pišu — Naš vele i Savremena
rečil i drugi listovi nego to grozno ječanje još jače i
osvetoljubivije zvuči među »kadetima«. »Kadeti« su naj­
bolji političari u Rusiji, oni su ubeđeni da su jedina
sila kjoja može da spasi Rusiju od propasti koja joj
preti. U teškoj borbi za slobodu oni su igrali ulogu one
muve iz Krilovljeve basne koja je, kao što se zna, ne­
što više precenjivala svoj trud. To su veoma umni lju­
di, oni su se trudili da ne kritikuju preoštro postupke
sovjetske vlasti, oni su joj čak u nečem ugađali i zato
ih je ona ne jednom laskavo tretirala u svojoj štampi.
Oni odlično znaju da sovjetski »komunizam« sve više i
više kompromituje ne samo ideje socijaldemokratije
nego, uopšte, i sve nade radikalne demokratije, više i
ne skrivajući svoju mržnju prema demokratskoj Rusiji.
150
Dobar kadet je pre svega političar, tačnije politi­
kant; on je fanatik sopstvenih ideja kao i boljševik
»komunista«, on isto onako slepo sektaški veruje u ko­
načno uništenje socijalizma kao što veruje boljševik u
nužnost neodložnog ostvarenja socijalističkih ideja.
Lider kadetske partije P. N. Miljukov je 1905. s
ponosom govorio Petku Todorovu, bugarskom književ­
niku:
»Ja sam stvorio u Rusiji prvu političku partiju koja
je potpuno čista od socijalizma«.
Tom partijom »čistom od socijalizma« kadeti se i
danas ponose, a budući da demokratija ne može biti bez
socijalizma, prirodno je da su kadeti i demokratija or­
ganski neprijateljski raspoloženi jedno prema drugom.
Nakon 1906. ustavno-demokratska partija je bila
duhovna rana zemlje, ona je deset godina nagrizala nje­
nu inteligenciju svojim jezuitskim politikantstvom, opor­
tunizmom i najbestidnijim progonima pobeđenih radni­
ka. Kao »opozicija Njegovog veličanstva«82 ona nije prezala ni od čega samo da bi se dočepala vlasti. Onda se
to nije ostvarilo i kadeti se nadaju da će se to dogo­
diti sada. Oni svoj posao započinju onako kako su ga
bili započeli i 1907. — oni progone demokratiju i, kao i
ranije, oni i sada hoće da organizuju sve renegate i ku­
kavice, sve neprijatelje naroda i socijalizma. Puštajući
sve duže svoj jezik oni opet nameravaju da obnove onu
groznu riku osvete i uvreda koja je probijala uši Rusije
nakon prve revolucije. Taj vapaj »poniženih i uvređenih«
već se čuje i uskoro će demokratiji biti uručena optuž­
nica, duga, brižljivo i pakosno napisana, u kojoj će svi
zločini biti preuveličani i sve greške biti prikazane kao
hipokrizija. Ti ljudi dobro znaju da je kleveta uveličavajuće staklo kroz koje se može videti insekt kao nekakvo
čudovište, a njegov ubod kao duboka rana.
Kadeti sebe vide kao intelektualni aparat buržoa­
zije, kao njen jezik, no oni su zapravo samo grupa inte­
lektualaca koja precenjuje svoje snage, svoj značaj u
zemlji, grupa koja je u potpunosti izgubila živi duh
demokratizma.
151
Ljudi »koji služe buržoaziji« su opasniji od same
buržoazije, oni su vlastoljubiviji i manje delotvorni. Ra­
zlika između trgovine i politikantstva je u tome što
trgovci trguju, obrću sve ono što se može kupiti i pro­
dati — u tom smislu i savest — a politikant trguje
ljudima i svojom savešću. Oni su učeni, lukavi u svojoj
politikantskoj domišljatosti, ne libe se mnogo prilikom
izbora načina borbe i mogu u svoje mreže da uvuku i
ljude umne, pismene, svojom leporečivošću mogu da
osvoje i ljude iskrene i sposobne za koristan, pravi trud.
Oni su sasvim u stanju da opet stvore onaj mračni krug
raspoloženja koje je onako čvrsto podržavalo groznu
reakciju 1908— 1916.
To su utoliko opasniji ljudi što čovek ne može da
shvati šta je to što im je zapravo najdragocenije, kome
pripadaju njihova ljubav i njihovo srce?
Demokratija ima dva neprijatelja: to su gospoda
»komunisti« koji su je uništili fizički i kadeti koji već
započinju svoj posao ubijanja duha demokratije.
*
N o v i život, br. 62. 9. april 1918.
Ovih dana sam dobio pismo koje dole prilažem —
najdublje ga preporučujem pažnji drugova koji su ubeđeni da grade »socijalističku otadžbinu«:
»Vi u Vašem poslednjem članku kažete da vojnici
donose u selo veoma mnogo novaca i čudite se otkuda
im toliki kapital. A evo Vam primer mog brata koji nije
bio u ratu nego je imao običnu službu u Petrogradu, pa
je posle bio kao čuvar na železnici gde prolaze vozovi
sa špiritusom koje je on sa drugima imao da čuva. I
tako, služio je tako neka dva meseca i doneo je kući 5
hiljada rubalja. A pošteno je zaradio: kad voz stane oni
otvore vagon, probuše cisternu (možda su nekako i dru­
152
gačije) i pune svoje boce špiritusom (nije on bio sam),
zatvore, majstor to plombira i sve bude u redu. Novac
su delili po starešinstvu i tako je to potrajalo dva do
tri meseca. Vratio se on kući pre nedelju dana, dao je
novac u banku, svi zadovoljni, susedi navaljuju da dođe
kod njih da ga ugoste, on sebi nameračio bogatu nevestu jer para na paru ide. Niko ga nije osudio samo ja
njegova sestra, obična seljanka, osećam stid i bol što
imam brata lopova koji krade državnu imovinu. A tak­
vih kao on ima stotine hiljada.
Seljanka N-ske gub. N-skog sreza, selo ne navodim«.
»Obična seljanka« — čestito ljudsko biće — selo
»ne navodi«, očevidno, boji se da joj susedi ne skinu
glavu zbog toga.
Drugovi, graditelji socijalističkog raja u Rusiji: Po­
gledajte na ptice nebeske kako ne seju, kako ne žanju,
već sabiru u žitnice svoje... — pogledajte i recite po
savesti — zar su to ptice rajske? Zar nisu ovo crni ga­
vranovi koji će do smrti iskljuvati gradski proletarijat?
Znam da ovo pismo »obične seljanke« neće pokole­
bati kamenu čvrstinu »socijalista koji su za neodložne
mere« — oni veruju da su u pravu. Njih neće pokole­
bati ni desetine i stotine sličnih svedočanstava o sadaš­
njem raspoloženju »seoske sirotinje«, njih neće pokole­
bati ni ona svedočanstva u kakva spada mala »scena« I.
Voljnog objavljena u broju 12. Dela naroda.
I. Voljni je i sam seljak, učesnik događaja 1905— 6,
čovek prebijan i mučen koga su njegovi školski drugovi
odveli u tamnicu. On je mnogo prepatio ali je sačuvao
živu dušu punu strasti i ljubavi i napisao je nezlobivo,
pravično, mračnu epopeju crnostotinaškog pokreta na
selu posle 1906. godine. To je čestit, pravičan čovek i ja
znam kako je njemu teško da govori gorku istinu o svo­
jim ljudima — njegovo srce plamti iskrenom ljubavlju
prema njima. To je čovek kome se mora, kome treba
verovati.
A stvarnost koja je pravičnija i talentovanija od
svih, pa i od najgenijalnijih pisaca, slika nam rusko se­
lo naših dana još surovijim bojama.
Ja te izvore posebno preporučujem gospodinu Gorlovu iz Pravde kako bi shvatio savremeni život, on je
153
0
veoma žustar čovek i pošto je, najverovatnije, pošten
čovek, neka se upozna s onim što brani, s onim o čemu
govori. On to ne poznaje.
On nema nikakvo pravo da brblja gluposti o mom
tobožnjem »prezrivom pljuvanju u lice naroda«. To što
on naziva »prezrivim pljuvanjem« jeste moje ubeđenje
koje se formiralo desetak godina83. Ako je gospodin Gorlov pismen on mora znati da ja nikada nisam bio ushi­
ćen pred ruskim selom i da ne mogu biti ushićen seo­
skom sirotinjom čija je psihologija organski tuđa ide­
jama i ciljevima gradskog proletarijata.
Razume se, sasvim je prirodno da se »socijalisti ko­
ji neće odlaganja« u svojim naporima moraju osloniti
na selo, ali oni će prvi zakukati u njegovim medveđim
šapama, zaplakaće gorkim suzama svi ti mnogobrojni
Gorlovi koji još treba da uče, koje je rano naučiti nečem.
Gospodin Zinovjev mi je dobacio »izazov« na javni
verbalni dvoboj. Ja ne mogu da udovoljim želji gospo­
dina Zinovjeva, ja nisam orator, ja ne volim javne istu­
pe, nisam dovoljno vešt za to, ne umem da se takmičim
u leporečivosti s profesionalnim demagozima.
A zbog čega bi bio neophodan takav dvoboj? Ja pi­
šem i svaki pismen čovek ima mogućnosti da čita moje
članke, kao što ima mogućnosti da ih ne shvata ili da
se pravi da ih ne shvata.
Gospodin Zinovjev tvrdi da ja koji osuđujem činje­
nice narodne surovosti, grubosti i slično, »češem pete
buržoaziji«.
Smicalija je gruba, ne mnogo pametna ali — ništa
se drugo od takve gospode tipa jednog Zinovjeva i ne
može očekivati. Međutim, on je pred radnicima prećutao da ja koji osuđujem neke njihove postupke jednako
govorim:
Radnike kvare demagozi slični Zinovjevu, razuzdana
demagogija boljševizma, raspaljujući mračne instinkte
masa, stavlja radnu inteligenciju u tragičan položaj ljudi
koji su tuđi u svojoj sredini, sovjetska politika je poli­
tika izdaje radničke klase.
To je ono što bi gospodin Zinovjev trebalo da kaže
radnicima84.
154
*
N o vi život, br. 80. 30. april 1918.
Prirodno je što je pažnja ljudi koji misle vezana za
politiku — za oblast nasilja i despotizma, zla i laži —
gde razne partije, grupe i ličnosti, sjedinjene tobože za
»poslednji i odlučni boj«, cinično podupiru ideje slobode
dok u isto vreme gube ljudski lik u toj borbi za fizičku
vlast nad ljudima. Takva pažnja je nešto prirodno, ali je
to jednostrano pa prema tome i nakazno i štetno. Sadržina procesa socijalnog rasta se ne iscrpljuje samo kla­
snom, političkom borbom u čijoj osnovi leži grubi egoi­
zam instikata — uporedo s tom neizbežnom borbom
traje i jedan drugi i viši oblik borbe, a to je borba za
opstanak, borba koju čovek vodi s prirodom i samo će
u toj borbi čovek do savršenstva razviti snage svoga du­
ha, samo će u njoj otkriti uzvišenu svest o svojoj mi­
siji, samo tu može osvojiti slobodu koja u njemu ubija
zoološke nagone i omogućuje mu da postane uman, do­
bar, pošten — istinski slobodan čovek.
Hoću da kažem svima koje je stvarnost surovo iz­
mrcvarila i čiji je duh pritisnut, svima hoću da kažem
da čak i u ovim danima u kojima Rusiji preti opasnost,
intelektualni život zemlje nije presahao, nije čak ni za­
mro već se, naprotiv, energično i široko razvija.
Intenzivno radi najviša naučna institucija zemlje,
Akademija nauka. Ona uporno istražuje proizvodne sna­
ge zemlje, sprema se za štampu i štampa se niz dragocenih referata i saopštenja, uskoro će izaći pregled do­
stignuća ruske nauke — knjiga koja će nam pružiti
mogućnosti da se ponosimo velikim radovima i dosti­
gnućima ruskog genija.
Univerzitet namerava da krene sa otvorenim nau­
čnim predavanjima kao na Sorboni, rade mnoga naučna
društva ne obazirući se na grube smetnje koje im stva­
raju političko neznanje i politika neznalica.
Skromni pregaoci čistog znanja, ne gubeći iz vida
ništa što bi moglo biti od koristi izmučenoj domovini.
155
stvaraju projekte organizacije različitih institucija koje
su neophodne za obnovu i razvoj ruske industrije. U Mo­
skvi počinje da radi Naučni institut osnovan sredstvima
g. Marka kojim rukovodi profesor Lazarev, u Petrogradu se stvaraju istraživački instituti za herniju, biologiju
i tako dalje. Tu je Slobodna asocijacija za razvoj eg­
zaktnih nauka.
Prostor novinskog članka nije dovoljan da se po­
broje sve inicijative koje su se javile među našim na­
učnicima za vreme revolucije, ali ne preuveličavajući zna­
čaj tih inicijativa, može se s uverenošću kazati da na­
učne snage Rusije razvijaju energičnu delatnost i taj
divni veliki trud najvećeg mozga zemlje jeste zaloga i
početak našeg duhovnog preporoda.
Samo da ljudi koji sebe smatraju političkim vođa­
ma Rusije pravilno shvate narodne potrebe, interese dr­
žave, samo da oni nađu dovoljno takta da ne ometu
veliko delo narodnog stvaralaštva, samo da budu umni
da ne ometu trud naučnika!
*
*
*
Na žalost, stvaralački proces u oblasti čiste i primenjene nauke skoro je nepoznat šii-okim slojevima de­
mokratske inteligencije, a ona bi morala da prati taj pro­
ces — znanje je sposobno da ozdravi obolele duše, da
uteši izmučene ljude i da ojača njihovu radnu energiju.
Akademija nauka bi učinila divnu i korisnu stvar
ako bi pokrenula manji časopis koji bi pismene ljude
informisao o svemu što se događa u oblasti naške nau­
ke. Takav informativni časopis bi imao najveći drutšveni i nacionalni, vaspitni značaj — nisam pogrešio kad
sam kazao »nacionalni« jer mislim da mi, narod koji su
široko i vešto koristili »prijatelji«, za borbu s neprijate­
ljima treba da imamo — vreme je za to — još nekog
osim sebe samih.
Najzad, mi kao duboko nekulturni ljudi treba da
shvatimo da odavno živimo u uslovima koje je stvorila
nauka bez čijeg truda se ne može stvoriti ni cigla, ni
obično dugme niti šta drugo što nam olakšava život, što
156
ga ulepšava, što nam pomaže da sačuvamo našu energiju
od nekorisnog trošenja, mi moramo da savladamo sile
koje uništavaju život — vreme je da shvatimo da je
naučno znanje sila bez koje je preporod zemlje nemoguć.
»Mi smo lenji i malo radoznali« ali se treba nadali
da će surova, krvava lekcija koju nam je očitala istori­
ja, odagnati našu lenjost i nagnati nas da se ozbiljno
zamislimo nad tim zbog čega smo baš mi u Rusiji nesrećniji od drugih? Ponavljam — ako bi Akademija na­
uka preuzela na sebe izdavanje informativnog časopisa
koji bi sažeto — u obliku izveštaja i saopštenja — obaveštavao o svemu što se zbiva u tajanstvenoj, za neposvećene i nenaviknute oči u tajnoj oblasti nauke, ona bi
izvršila delo od nacionalnog značaja, delo neophodnog
širenja znanja, humanizacije života u zemlji koja gubi
veru u svoje snage, u zemlji koja je životinjski pomahnitala od muka cinične gluposti, tog najstrašnijeg neprija­
telja ljudi.
*
N ovi život, br. 81. 1. maj 1918.
Najkulturnije grupacije radničke klase počinju da
shavataju da su im naučna i tehnička znanja neophodna.
Prosvećeni radnici osećaju da je industrija njihovo de­
lo, da je ona osnova kulture, garancija blagostanja ze­
mlje i da je za razvoj i preporod te industrije radniku
neophodna čvrsta zaliha naučnih znanja, iskustva. O toj.
za nas novoj, oceni znanja i truda govore i saopštenja
radnika članova sindikata u kojima se potvrđuje nuž­
nost stvaranja muzeja i instituta u zemlji važnih za rad
u raznim oblastima proizvodnje kao što su proizvodnja
stakla, keramike i porcelana.
Veoma je karakteristično da upravo radnici ukazuju
na nužnost bržeg razvoja industrije koja proizvodi umetničke predmete — tu dolazi do izražaja emocionalnost
157
narodnog genija, njegova prirodna »umešnost« — ljudi
kao da shvataju da Nemac koji je spreman da zatrpa
Rusiju lošom i jevtinom robom, neće moći da izdrži
konkurenciju s njima u sferi izrade predmeta umetničke
namene.
»Disciplinovan do savršenstva mehanizam, poslušan
instrument u rukama sile kojom upravlja, Nemac može
da čini čuda u oblastima od filozofije do obrade kauču­
ka, ali on loše razume poeziju rada« — kazano je o
Nemcu, i u tome ima mnogo istine.
Mi u Rusiji — mi smo anarhisti po prirodi, mi smo
surove zveri, u našim žilama još kola mračna i opaka
krv robova — otrov tatarskog nasleđa i kmetskog jar­
ma; to je takođe istina. Nema reči kojima se ruski čo­
vek ne bi mogao nagrditi — čovek proliva krvave suze
a psuje ga jer je on, taj nesrećnik, dao i daje pravo da
ga zasipaju groznim psećim lavežom, da ga prati pseći
lavež čiju ljubav — ljubav tih pasa — ne shvata njihov
podivljali gospodar koji je i sam zver.
Najgrešniji i najprljaviji narod na zemlji koji ne
shvata ni dobro ni zlo, narod uništen votkom, unakažen
cinizmom nasilja, surov bez mere, i u isto vreme narod
nepojmljivo dobrodušan — na kraju krajeva — to je i
naš talentovani narod!
Sada lcada je provalio gnojni otok policijsko-činovničkog sistema i kada se otrovni, vekovima skupljani,
gnoj razliva zemljom — svi mi sada preživljavamo vre­
me mučne i grozne osvete zbog grehova prošlosti, zbog
naše azijatske otupelosti, pasivnosti s kojom smo pod­
nosili nasilje koje je vršeno nad nama.
Ali ta provala gadosti iz dubine duše, ta gnojna po­
plava neće potrajati dugo jer prolazi proces ozdravlje­
nja organizma kada bolest »izbija napolje« — taj pro­
ces je bio nešto grozno, ružno.
Ćovek neće da veruje da je ta bolest smrtonosna i
da će nas ona uništiti. Ne, nećemo propasti ako se bu­
demo složno prihvatili lečenja. Ruska inteligencija pono­
vo mora da se prihvati velikog posla duhovnog izlečenja
naroda. Ona sada može da radi u uslovima veće slobode,
i, nema sumnje, ona će taj posao duhovnog preporoda
158
zemlje podeliti i raditi ga zajedno sa radnom, proleter­
skom inteligencijom, s onim njenim najkulturnijim do­
lom — koji danas tone i davi se u neprosvećenoj masi.
Zadatak demokratske i proleterske inligencije sastoji
se u ujedinjenju svih intelektualnih snaga zemlje na bazi
kulturnog rada. Da bi takav posao uspeo treba odbaciti
partijsko sektaštvo, treba shvatiti da se samo politički
ne vaspitava »novi čovek«, da se pretvaranjem metoda u
dogmu ne služi istini već obrnuto — time se uvećava
zbir pogubnih zabluda koje atomiziraju naše snage.
Mi nemamo mnogo snaga, njih treba čuvati, treba
ekonomično trošiti energiju, koordinirati različite napo­
re i naume određenih grupa i ličnosti i organizacija, i
stvarati jedinstvenu organizaciju koja bi stajala na čelu
sveg kulturno-prosvetnog rada koji ide za tim da ozdravi
i duhovno preporodi zemlju.
Izgleda da onaj deo inteligencije koji je najmanje
sektaški raspoložen, i koji još nije smrtno unakažen par­
tijskom i frakcionaškom »politikom«, počinje da oseća
potrebu najšireg kulturnog rada koju nam kao imperativ
nameću tragične okolnosti života — stvarnosti.
O
tome govori pokušaj predstavnika najrazličitijih
političkih gledišta da stvore vanpartijsko društvo pod
devizom Kultura i sloboda85 i, sumnje nema, ako to dru­
štvo bude dublje shvatilo zahtev trenutka ono će odi­
grati tešku i važnu ulogu organizatora ličnosti i grupa
koje su najviše radno sposobne, koje iskreno žele da se
potrude za dobro zemlje.
Ali i tu je, kao prvi uslov uspešnog rada, potrebno
obezbediti publikovanje informativnog glasila koje bi
pružalo, više manje tačnu, sliku čitavog toka svih kul­
turnih i prosvetiteljskih inicijativa. Nužno je znati sna­
ge, znati ko, šta i gde čini ili namerava da čini — kod
nas se često događa da ljudi koji rade u jednoj sferi ne
znaju ništa o ljudima koji su u njihovoj blizini.
Ako u zemlji budu dva organa od kojih bi jedan
preuzeo na sebe ulogu da podrobno obaveštava o svemu
što se događa u oblasti čiste i primenjene nauke, a dru­
gi da govori o radu kulture i širenju prosvećenosti, oni
bi ostvarili veliku ulogu i koristili bi stvari vaspitanja
159
misli i osećanja. Treba raditi, uvaženi građani — treba
raditi, samo je u tome naše spasenje i ni u čemu
drugom.
Da, istinu govoreći, ne vredi se s posebnom usrdnošću predavati delu uzajamnog istrebljivanja i mrcva­
renja — treba znati da ima dosta ljudi koji žele, pa ako
hoćete i mogu, da nas istrebe.
Potrudimo se našeg spasenja radi i ne propadnimo
»kao Obri čijeg više ni plemena ni roda nema«.
*
N o v i život, br. 82. 3. maj 1918.
Ovih dana su nekakvi prokleti mudraci osudili se­
damnaestogodišnjeg mladića na sedamnaest godina pri­
nudnog rada zbog toga što je mladić otvoreno i pošteno
izjavio: »Ja ne priznajem sovjetsku vlast!«.
Neću govoriti o tome da će se ljudi koji ne priznaju
autoritet vlasti komesara u Rusiji naći i desetak miliona,
sve njih je nemoguće istrebiti; ja ću podsetiti stroge i
umne suđije — to je korisno da znaju — odakle dolazi
ovakav jedan pošten mladić koga su tako apsurdno i
surovo osudili.
Ovaj mladić je telo od tela onih iskrenih i neustraši­
vih ljudi koji su decenijama, u atmosferi policijskog
nadzora, špijuniranja i izdaje uporno podkopavali i ru­
šili olovnu tamnicu monarhije unoseći u neprosvećenu
masu radnika i seljaka — žrtvujući svoju slobodu i svoj
život — ideje slobode, pravde i socijalizma. Taj mladić
je duhovni potomak ljudi koji su u rukama neprijatelja,
u tamnici gde su trunuli, odbijali na saslušanjima da
razgovaraju sa žandarmima u znak prezira prema nepri­
jatelju kome su pali u ruke.
Taj mladić je vaspitavan na uzvišenim primerima
onih najboljih ljudi među Rusima koji su na stotine i
hiljade uništavani u tamnicama i u progonstvu, u robi-
160
jašnicama, onih ljudi na čijim kostima mi danas hoćemo
da gradimo novu Rusiju.
To je romantičar, idealist kojem je organski odvrat­
na »realna politika« nasilja i prevara, politika fanatika
dogme koji su okruženi — po njihovom priznanju —
prevarantima i šarlatanima.
Da bi se vaspitao hrabar i pošten mladić u odvrat­
nim uslovima ruskog života bilo je potrebno potrošiti
ogromnu količinu duhovne energije, bio je potreban sko­
ro jedan vek napornog truda.
I evo, sada ti ljudi, u ime čije slobode se sve to či­
nilo, ne shvatajući da je pošteni neprijatelj bolji od
podlog prijatelja, osuđuju hrabrog mladića zato što je
kazao — a tako i jeste — da ne može i neće da prizna
vlast koja gazi slobodu. Postoji mudra basna o svinji
koja leži pod stoletnim hrastom — hoće li premudre
sudije naći vremena da je pročitaju? Oni bi morali da
znaju naravoučenije te basne.
* * *
U Moskvi je uhapšen I. D. Sitin, čovek koji je ne­
davno proslavio pedesetogodišnjicu svoje knjižarsko-izdavačke delatnosti. On je bio ministar narodnog prosvećivanja, stvarno i u mnogo većoj meri nego grof D.
Tolstoj — on je bio korisniji za rusko selo nego svi
drugi carski ministri. Sumnje nema, stotine miliona Sitinovih kalendara i publikacija barem su za polovinu
smanjili recidive našeg analfabetizma. On je čitavog ži­
vota nastojao da privuče na posao najbolje snage ruske
inteligencije, njegova krivica nije što su ga loše shvatili
— on je imao najiskrenije namere da »oplemeni« tu sitinovsku delatnost u vezi s knjigom. On je, ipak, privukao
i takve ljude kakvi su L. N. Tolstoj,86 A. P. Čehov, N. A.
Rubakin, Vahterov, Kljužev, A. M. Kalmikov i desetak
drugih. On je osnovao izdavačku kuću Posrednik, on je
dao Harkovskom komitetu za širenje pismenosti ideju
da objavi višetomnu, korisnu Poljoprivrednu enciklope­
diju. Za pedeset godina, samouk, Ivan Sitin je obavio
ogroman posao neospornog kulturnog značaja. U Fran­
161
cuskoj, u Engleskoj, tim »buržoaskim« zemljama, to se
zna, Sitina bi smatrali genijalnim čovekom i posle smrti
bi mu podigli spomenik kao prosvetitelju i prijatelju
naroda.
U »socijalističkoj« Rusiji, »najslobodnijoj zemlji
sveta«, Sitina su strpali u tamnicu, uništivši mu pret­
hodno odlično tehnički opremljenu radnju i tako su up­
ropastili starca. Naravno, bilo bi pametnije i korisnije
da je sovjetska vlast pozvala Sitina kao najboljeg orga­
nizatora izdavačke delatnosti da se pozabavi obnovom
uništene knjižarske delatnosti, ali to im nije palo na
pamet, smatrali su za potrebno da retkog radnika za
trud njegovog života nagrade tamnicom. Tako stara ru­
ska glupost zakrčuje smicalicama i apsurdnostima staze
i puteve preporoda zemlje, tako sovjetska vlada troši
svoju energiju na besmislene i za nju samu pogubne
stvari, pogubne za celu zemlju, raspaljujući pakost,
mržnju i zluradost a time ogranski neprijatelji socjalizma obeležavaju svaki njegov pogrešan korak, svaku
grešku, sve svesne i nesvesne grehe njegove.
N o vi život, br. 86. 10. maj 1918.
U Našem veku, od 3-ćeg maja, građanin D. Filozofov
je objavio člančić o Gorkom koji se trudi da »privuče
naučnike, pisce i umetnike da služe sovjetskim deputati­
ma — njihovoj vlasti«87.
Događaj je ništavan, međutim, člančić je tako čudno
napisan da sam dužan da njegovom autoru postavim
nekoliko pitanja kao i da čitaocu ponudim neka obja­
šnjenja.
Pre svega — šta je pobudilo građanina Filozofova
da tvrdi sledeće:
»Veoma je teško sporiti s Gorkim. On ne trpi da
mu se »protivureči«. No ovako strašni i složeni problemi
162
kao što je »kulturno izmirenje« se ne mogu svoditi sa­
mo na nešto lično. Zar smo zbog toga doživeli revoluciju
da bismo se opet vratili onim starim, samodržavnim
mahinacijama kada je bilo zabranjeno imati svoje mi­
šljenje? Gorki dela i istupa javno88. Treba li se s njim u
svemu slagati da ga ne »uvredimo«? Vreme je da se
odbace takve stvari. Svako mišljenje, svaki čin, podleže
slobodnoj kritici«.
Odakle građaninu Filozofovu to da ja »ne podno­
sim« da mi »protivureče« ?
Budući da istupam javno nikome nisam dao pravo
da tvrdi da »ne podnosim« poštenu kritiku mojih gledi­
šta ma kako ta kritika bila oštra. Ja volim nešto da
naučim a spor sa neprijateljem je često korisniji nego
razgovor s prijateljem.
Zbog čega građanin Filozofov smatra da može da
tvrdi da ja društvene probleme »svodim na nešto lično«?
Ali, ako građanin Filozofov smatra da je to »nešto
lično« što ja osećam organsko gađenje — i uvek sam
tako osećao — prema bolesno naduvenom samoljublju
sabotera iz principa, prema ljudima kod kojih postoji
»groš municije i tek za rublju ambicije«, onda je gra­
đanin Filozofov u pravu — ja ne mogu da podnesem
»neradnike iz principa«. Uvek su mi bili tuđi pakosni
vapaji onih baksuza koji nemaju snage ni velikodušnosti
da zaborave i da oproste udarce ili ogrebotine koje su
im u vrevi životne zbilje naneli njihovi neoprezni ili po­
divljali bližnji.
Filozofov govori o »planu Gorkog da pretvori Aka­
demiju nauka u Univerzitet Šanjavskog«89.
To je laž. Ništa slično nisam rekao iako sam ubeđeni pristalica nužnosti demokratizacije nauke. Jer, po
sebi se razume, slobodni razvoj nauke mora da pretho­
di njenom slobodnom širenju, pa je suštinski neophodno
da najviša naučna ustanova zemlje bude slobodna i ne­
zavisna u svom radu.
Filozofov kaže da su profesori Kravkov i Pavlov na­
pustili Asocijaciju — ali ne kaže kada su to učinili jer
mu to nije korisno da prizna. Njemu je važno da čitalac
ir
163
stekne utisak da su profesori napustili Asocijaciju pošto
je Gorki počeo da »venčava« tu Asocijaciju sa Sovjetom
komesara, Filozofov dalje ćuti o tome da je uvaženi I. P.
Pavlov otišao pre nekoliko meseci, a Kravkov još pre
osnivanja Asocijacije — on je bio napustio Organizacioni
komitet.
On, na primer, kaže: projekat Gorkog »nagoni Aka­
demiju da izdaje nešto poput Vesnika samoobrazovanja
i to je veoma simpatično i svedoči o njegovim namerama da nečem pouči »drugove«. Ali možemo li mi, u na­
šoj bedi, tako raskošno da se poigravamo s istinskim
naučnicima?
Svojim radovima akademik Pavlov je stekao zahval­
nost i divljenje čitave evropske nauke, on je poslužio
čovečanstvu. A Gorki hoće da ga nagna da predaje ne­
kakav »kratki kurs fiziologije« što s uspehom može da
radi svaki student. I tako ispada da svojom brigom oko
širenja nauke Gorki pokazuje tako malo poštovanja pre­
ma samoj nauci i njenim odanim radnicima«.
Ovo je lukavo urađeno. Upotrebivši dva puta sasvim
neumesno glagol »nagnati« gospodin Filozofov kao da
đošaptava poštovanim predstavnicima slobodne i čiste
nauke:
—
Zamislite samo — Gorki vas »nagoni«, gle? Gle,
kakav je? On vas da nagoni?
Ja ne »nagonim« Akademiju nauka da izdaje nešto
u stilu Vesnika samoobrazovanja, ja samo kažem da bi
Akademija trebalo da preuzme na sebe trud upoznavanja
šire javnosti sa tokom njenih dostignuća »u razvoju« i
time bi ona učinila delo od nacionalnog značaja, dru­
štveno korisno delo. Predlagati nešto ne znači nagoniti
nekog da postupi tako.
Odakle Filozofovu ono da ja hoću da »nagnam« I.
P. Pavlova da drži kratki kurs iz fiziologije? On te reči
stavlja pod znake navoda kao da sam ih ja zaista upotrebio.
On posebno podvlači to da se ja brinem samo o
»širenju nauke« a prećutkuje razvoj nauke, i to mu je
prećutkivanje potrebno da kaže kako Gorki nastoji da
164
»proda slobodu i kulturu za zdelu leća« narodnog uni­
verziteta kao i to da ja »pozivam rusku inteligenciju
na izdaju«.
Evo dokle je došlo! Poziv ljudima da rade na korist
države i naroda je poziv na izdaju. Sta je to — zaslepIjenost pakošću ili naša urođena glupost?
Ali, šta je to gledao do sada Filozofov? Ja već mno­
go godina pozivam inteligenciju da radi na svaki način
bez obzira na uslove. Bezumlje hrabrih to je bezumlje
ljudi koji bez obzira na sve i svakojake prepreke koje
nameće stvarnost, na sve njene najmučnije smetnje,
uporno teže da dokažu svoju volju, da ostvare svoje ide­
je u uslovima te stvarnosti ma kako ona grozna bila.
To je bezumlje ne samo jednog Garibaldija nego i be­
zumlje Đordana Bruna i drugih velikomučenika misli.
Nauka je najgrandioznije bezumlje među svim bezumlji­
ma čovečanstva, to je najuzvišenije bezumlje čovečanstva!
Neka ovo zazvuči i kao paradoks ali kada se pomisli
na uslove u kojima se razvijala čista nauka, čak će i jed- nom gospodinu Filozofovu, nadam se, biti jasno koliko
u tome ima istine; istina, može biti, — tužne istine.
Ne zaslužuje gospodin Filozofov da se govori o nje­
govim smicalicama, nisu mu one tako značajne da bi ih
čovek opovrgao.
Ali njegov članak je objavljen u Našem veku i nije
u pitanju »nepažnja« urednika nego, vei'ovatno, solidar­
nost u gledištima.
Sta je suština tih gledišta?
Suština je — ozlojeđenost protiv demokratije i,
kao što se vidi iz člančića gospodina Filozofova, ta ozlo­
jeđenost je sve osionija. Ja sam već govorio da socija­
listička demokratija nema većeg neprijatelja od onog ko­
ji svakodnevno sikće na stranicama Našeg veka90. Sarad­
nici tog organa sve češće brbljaju i pokazuju tim brblja­
njem svoj odnos prema revoluciji, sve čvršće staju na
tle reakcije i, nema sumnje, oni su opet spremni da odi­
graju izdajničku, pokvarenu ulogu organizatora političke
i duhovne reakcije koja im je bila uspešna posle 1905.
165
Ponovo kljuca gnojni otok na telu izmučene Rusije.
Revolucionarna demokratija mora da zna da joj je
najdublje neprijateljski raspoložen onaj tok pojava koje
usmerava Naš vek. To je nepomirljivi neprijatelj jer to
je — neprijatelj u sferi duha91.
*
N o vi život , br. 89. 14. maj 1918.
Sovjetska vlast je opet zabranila nekoliko listova ko­
ji su neprijateljski raspoloženi prema njoj92.
Uzaludno je govoriti da je takav način borbe s nepri­
jateljem nešto nepošteno, uzaludno je podsećati da su za
vreme monarhije pošteni ljudi zabranu novina smatrali
podlošću, uzaludno je sve to jer pojmovi kao što su po­
štenje i nepoštenje su izvan kompetencija i izvan inte­
resa vlasti koja je do bezumlja uverena da može da gra­
di novi tip državnosti na starim osnovama — na samo­
volji i nasilju.
Ali evo kakva, ne nova uostalom, razmišljanja pobu­
đuje novi akt državničke mudrosti komesara.
Ukidanje javnih glasila koja nisu po volji vlastima
neće imati praktične posledice koje ta vlast priželjkuje,
tim činom malodušnosti se ne može zadržati porast
onih raspoloženja koja su neprijateljska u odnosu na
gospodu komesare i njihovu revoluciju.
Gospoda komesari tuku ne gledajući kuda udaraju,
oni ne razlikuju ko je protivnik njihovog bezumlja, a
ko principijelni neprijatelj revolucije uopšte. Hvatajući
za gušu prve oni oslabljuju glas revolucionarne demokra­
tije, glas časti i istine; začepljujući usta drugima oni
među neprijateljima stvaraju mučenike.
Kraseći glavu ojačale reakcije oreolom mučenika oni
joj daju novu energiju i stvaraju uslove da se pravdaju
podlosti — podlosti koje će se okrenuti ne samo protiv
čitave demokratije, nego posebno protiv radničke klase;
166
ona će prva i najskuplje od svih platiti gluposti i zablu­
de svojih vođa.
Dakle, ukidajući slobodu govora gospoda komesari
ne donose koristi sebi već nanose veliku štetu stvari re­
volucije.
Čega se boje, zbog čega su tako malodušni? Zar oni
kao realni političari koji su sposobni, reklo bi se, da
pravilno odmere značaj snaga koje su bitne u životu,
misle da mogu sve — zar oni misle da moć govora može
biti mehanički ukinuta? Kao ljudi koji imaju iskustva iz
ilegalnog života morali bi znati da zabranjena reč po­
staje posebno uverljiva.
I najzad, zar su oni do te mere izgubili veru u sebe
da se boje neprijatelja koji govori otvoreno, na sav
glas, pa se, eto, trude da ga makar nakratko uguše.
Progonjena ideja, makar bila reakcionarna, dobija
neku nijansu plemenitosti, izaziva razumevanje.
Obezbedite slobodu reči, što je moguće više slobode,
jer kada neprijatelj govori mnogo on, na kraju krajeva,
govori gluposti i to je veoma korisno.
*
N o vi život, br. 91. 16. m aj. 1918.
Članak N. N. Gljebova” je iskreni krik iz srca dubo­
ko uznemirenog mračnom zbrkom života, ja znam da da­
nas u Rusiji ima dosta ljudi koji se tako snažno kao i
Gljebov otimaju iz plena prljave i uvredljive stvarnosti
i teže »kulturi« — istinskoj slobodi i svetlosti.
Meni se čini da Gljebov i ljudi slični njemu, ljudi
koji u mukama tuguju za boljim životom, ne zamišljaju
sasvim jasno niti imaju dovoljno široko shvatanje poj­
ma »kultura« ili »biti kulturan«.
Njima kao da izmiče humanistički, duboko ideali­
stički sadržaj tih pojmova; na šta oni, stvarno, misle,
167
I
kakve vidove i osećanja imaju na umu kada sanjaju o
novoj kulturi?
Evo, oko nas je mnogo takozvanih »kulturnih ljudi«,
to su ljudi u političkom smislu sasvim pismeni, puni su
veoma različitih znanja, ali im njihovo životno iskustvo
i njihova znanja ne smetaju da budu antisemiti, antidemokrati i, čak, i iskreni zaštitnici državnog uređenja
zasnovanog na ugnjetavanju narodnih masa, na negira­
nju slobode ličnosti. Ti ljudi lično pošteni pa, čak, po­
nekad i sasvim pažljivi u ličnim odnosima, u borbi za
pobedu svojih ideja, u društvenoj aktivnosti, nimalo ne
prezaju od toga da se posluže načinom koji nije pošten,
ne prezaju da lažu i da kleveću protiv svojih neprijate­
lja, spremni su na najpodlija jezuitska lukavstva, čak na
okrutnosti — oni su spremni da brane smrtnu kaznu.,
da pravdaju streljanja i tome slično. Sve to njima ne
smeta da sebe smatraju »kulturnim ljudima«. Uzmimo
za primer nemačku socijal-demokratsku partiju, za nju
se govorilo da je veoma kulturna i stvarno, njene su or­
ganizacije mnogo uradile za stvar širenja nemačke kul­
ture izvan granica Nemačke.
Ali, evo, već četiri godine kako stotine hiljada soci­
jaldemokrata Nemačke naoružani najodvratnijim sred­
stvima za istrebljivanje ubijaju sebi slične ljude na
zemlji, na vodi, u vazduhu, pod vodom, ubijaju mirno
stanovništvo, žene i decu, uništavaju gradove, vinograde,
plodne vrtove i bašte, pašnjake i hramove, brodove i
fabrike — uništavaju veliki, sveti trud Belgije, Francu­
ske i drugih zemalja, koji je vekovima gomilan.
Ja govorim o Nemcima jer se njihova odvratna
rabota za vreme ovog rata odvijala na tuđoj teritoriji,
ali se po sebi razume da u ovom odvratnom ratu nema
nevinih. Svi smo zbog tog rata krivi, i mi ništa manje
od drugih, samo je nama zapalo u deo da stradamo više
od drugih jer smo bili slabiji od drugih u pogledu kul­
ture — kako one naše u zemlji tako i one koja seže
van granica naše zemlje.
0
čemu se radi i kako bi trebalo shvatiti istinski
sadržaj kulture — pojma kulture — kako bi se onemo­
168
gućile ovakve sramne suprotnosti na kakve smo uka­
zali?
Očevidno, mi ćemo tako nešto moći da uklonimo
samo onda kada budemo uspeli da kultivišemo svoju
volju i svoja osećanja.
Treba imati na umu da je sve u nama, da je sve
od nas — mi stvaramo sve činjenice, sve pojave u ži­
votu. Jesmo li u stanju da u sebi stvorimo osećanje or­
ganskog gađenja prema životinjskoj polovini našeg bića,
prema onim zoološkim načelima u našoj psihologiji ko­
ja nas nagone da budemo surovi i grubi jedni prema
drugima? Možemo li nametnuti sebi i jedni drugima
gađenje prema patnji, zločinu, laži i surovosti, i svoj
onoj groznoj prašini koje tako mnogo ima u duši sva­
kog od nas, ma kakav on bio i ma koliko sebe »kultur­
nim« smatrao?
Stvarna suština i smisao kulture leže u organskom
gađenju prema svemu što je prljavo, podlo, lažno, gru­
bo, prema svemu što ponižava čoveka i nagoni ga u
patnju. Treba da naučimo da mrzimo patnju i samo
ćemo je tako moći ukloniti. Treba da naučimo da ma­
kar malo zavolimo čoveka onakvog kakav je, kao što
je potrebno da strasno volimo čoveka kakav će biti u
budućnosti.
Čovek je danas izgubljen, izmučen, u hiljadu delića
se rasprslo od tuge njegovo srce — rasprslo se od zla,
razočarenja i očajanja; izmučen je čovek, jadan je sam
pred sobom, odvratan i neprijatan sebi. Neki, kao znak
lažnog stida skrivaju svoju bol, nešto forsiraju, viču,
prave skandale i nastoje da se prikažu jaki kao ljudi,
ali i oni su nesrećni i smrtno umorni.
Čime ćemo se izlečiti, kako će vaskrsnuti naše sna
ge, šta je to što će nas iznutra preporoditi?
Samo vera u same sebe i ništa drugo. Treba mnogo
čega da se setimo, mnogo smo toga zaboravili u borbi
za vlast i komad hleba.
Treba znati — socijalizam je naučna istina, do nje­
ga nas je dovela čitava istorija razvoja čovečanstva, on
je potpuno zakonit stadijum političko-elconomske evolu­
169
cije ljudskog društva, treba verovati da se socijalizam
može ostvariti jer ta će nas vera umiriti.
Radnik ne treba da zaboravi idealističko načelo so­
cijalizma — samo tada će se osetiti ubeđenim aposto­
lom nove istine, samo tada će sebe osetiti kao moćnog
boi'ca za trijumf te istine; radnik treba da zna da je
socijalizam nužan i spasonosan ne samo za trudbenika
— on oslobađa sve klase, čitavo čovečanstvo, zarđalih
lanaca stare, bolesne, lažne kulture koja samu sebe ne­
gira.
Privilegovane klase ne prihvataju socijalizam, ne
osećaju u njemu slobodu, lepotu, ne mogu da zamisle
kako visoko upravo socijalizam postavlja ličnost s nje­
nim stvaralaštvom.
Da li i mnogi radnici to shvataju? Za većinu njih
socijalizam je samo ekonomsko učenje utemeljeno na
egoizmu radničke klase kao što se druga učenja i dok­
trine temelje na egoizmu vlasnika.
U borbi za klasni interes ne treba odbacivati u stra­
nu opšteljudsku težnju za boljim.
Istinsko osećanje kulture, istinsko razumevanje kul­
ture je moguće jedino pod uslovom organskog gađenja
prema svemu što je surovo, grubo, podlo, kako u nama
tako i oko nas.
Pokušavate li da odgajite u sebi takvo osećanje
gađenja?
Na moj apel da se izdaje planski naučno-informativni časopis Gljebov uzvikuje:
»Je li moguće da kod nas ide loše jer se ne izdaju
u zemlji najmanje — dva glasila?«.
Taj uzvik nije u harmoničnom skladu s pametnim
načelom iz njegovog članka u kojem se on obara na
»anarho-buntarsku struju podrugljivog odnosa prema
knjizi«.
To što mi ne shvatamo ili potcenjujemo snagu zna­
nja predstavlja najveću smetnju »na putu ka kulturi«.
Bez znanja i samosaznanja mi nikud nećemo stići, ni­
kud iz grozne močvare savremenog doba. Upravo su
nam sada potrebna glasila koja bi nam pružala manje
ili više tačnu predstavu o tome šta je kod nas lepo;
170
upravo tako — lepo. Nabrajanje negativnih činjenica se
vrši, vrši se odavno i to s nekim zadovoljstvom i vreme
je da pobliže pogledamo — nema li oko nas i pojava
i činjenica koje su pozitivne?
*
N ovi život, br. 92. 17. maj 1918.
Negativne pojave su neuporedivo brojnije od či­
njenica— dela u kojima čovek izražava svoja najbolja
osećanja, svoje najuzvišenije snove — istina je tako oče­
vidna i tako žalosna. Ukoliko nam ostvarljivije deluju
naše težnje ka trijumfu slobode, pravde i lepote, uto­
liko su pred našim očima odvratnije sve one životinjske
grozne pojave, sve ono što stoji na putu pobede sveg
onog što je ljudski lepo. Prljavština i smeće se uvek
bolje zapažaju kad je dan sunčan, ali se često događa
da mi odveć pažljivo zagledamo ono što se nepomirljivo
protivi našoj žudnji za boljim i tada prestajemo da primećujemo zrak sunca i kao da više ne osećamo njegovu
životvornu moć.
O
tome da se Rusija nalazi na ivici provalije mi
smo počeli da galamimo — s tugom, strahom i gnevom
— pre tri godine, ali zadugo dotle mi smo već govorili
o neizbežnoj propasti otadžbine i to šapatom, u po
glasa, jezikom koji je bio unakažen mrcvarenjem mo­
narhističke cenzure. Tri godine bez prekida traje kata­
strofa, sve su jači krici o propasti Rusije, sve se gro­
znije slažu okolnosti — one spoljašnje — koje prate
njeno državno biće i sve je — tako se čini — očevidnije
njeno propadanje iznutra pa se čini da je već vreme da
ona utone u provaliju političkog nebića. Međutim, sve
do sada ona nije propala — neće ona umreti ni sutra
ako mi to ne budemo hteli. Treba znati da sve lepo i
sve odvratno stvaramo mi, treba zapaliti u sebi nama
171
još neznanu svest o ličnoj odgovornosti za sudbinu ze­
mlje.
Da, mi živimo ružno i u sramnim uslovima — o
tome je suvišno govoriti, to je svima poznato jer mi
odavno živimo tako, pa ipak — pod monarhijom smo
živeli još gore i u još sramnijim prilikama! Onda smo
sanjali o slobodi ne osećajući u sebi njenu živu tvoračku silu, sada čitav narod, najzad, oseća u sebi tu
silu. On je koristi egoistički, životinjski, nakazno — sve
je to tako, međutim, vreme je da shvatimo i da ocenimo fakat od ogromnog značaja, da narod odgajan u
uslovima najsurovijeg ropstva sada diše slobodno jer
je oslobođen teških lanaca koji su ga deformisali. Mi u
sebi, unutar nas, još nismo iživeli nasleđe ropstva, još
ne verujemo da smo slobodni, još ne umemo kako treba
da koristimo darove slobode i zbog toga — uglavnom
— zbog te neuverenosti u sebe, mi smo još uvek odvrat­
no grubi, bolesno surovi, mi se zbog toga smešno i glu­
po bojimo i zastrašujemo jedni druge.
Pa ipak, čitava Rusija, od samog dna, do poslednjeg svog divljaka je ne samo spolja gledano slobodna,
nego je uzdrmana i iznutra do svojih najdubljih osnova,
do osnova njene azijatske učmalosti, do njenog istoč­
njačkog pasivizma.
Te muke i te patnje, zbog kojih kao zver zavija i
propinje se ruski narod, neće moći da ne izmene njego­
ve psihološke navike, njegove predrasude i predubeđenja, njegovu duhovnu suštinu. On bi uskoro morao da
shvati da je snažan i pohlepan spoljašnji neprijatelj,
ali da je za ruski narod strašniji unutrašnji neprijatelj
— sam on sa svojim odnosom prema sebi, prema čovcku za kojeg mu nisu rekli da ga treba ceniti, prema
domovini koju on nije osećao, prema razumu i znanju
čije snage nije poznavao i cenio smatrajući da su to
gospodske izmišljotine koje štete seljaku.
On je živeo lukavo, na drevni azijatski način, ne
pomišljajući na dan sutrašnji, držeći se glupe poslovice:
»Prođe dan i — Bogu hvala!«. Sada mu je spoljašnji
neprijatelj pokazao da je lukavost progonjene zveri ni­
štavna pred spokojnom, gvozdenom silom organizovanog
172
razuma. Sada će on svoje šestomesečne zime posvetiti
mislima i trudu a ne polusnenom, polugladnom besposličenju. On je prinuđen da pojmi da se njegova domo­
vina ne završava na granici njegovog sreza, gubernije
— shvatiće da je to ogromna zemlja puna neiscrpnih
bogatstava koja mogu nagraditi njegov pošten i pame­
tan trud basnoslovnim darovima. On će shvatiti da je:
Lenjost naša glupost tela,
Da je glupost lenjost uma,
i poželeće da uči kako bi ozdravio i um i telo.
Revolucija je groznica, za njom će slediti postepeno
i ravnomerno kretanje ka cilju koji je nametnuo čin
revolucije. Velika francuska revolucija potresla je i iz­
mučila taj herojski narod tokom deset godina i posle
toga je taj narod osetio da mu je Francuska domovina
i mi znamo kako je on hrabro odbranio svoju slobodu
u borbi protiv svih sila evropske reakcije. Narod Ita­
lije je tokom četrdeset godina izvršio desetak revolucija
i nakon toga je sazđao jedinstvenu Italiju.
Tamo gde narod ne uzme svesno učešće u stvaranju
svoje istorije on ne oseća domovinu i ne shvata svoju
odgovornost za njene nedaće. Sada ruski narod u celini
učestvuje u stvaranju svoje istorije — to je događaj od
ogromnog značaja i polazeći od toga treba procenjivati
sve ono što je ružno i lepo, što nas muči ili što nas
raduje.
Da, narod je polugladan, da, on čini mnoštvo zloči­
na i možemo ga nazvati »slonom u porcelanskoj rad­
nji«, ne samo zbog toga što se tako odnosi prema onom
što pripada sferi umetnosti. To je glomazna sila koja
nije razumno organizovana — ogromna sila, potencijal­
no talentovana, zaista sposobna za svestrani razvoj. Oni
koji tako besno i bezobzirno poriču i truju revolucio­
narnu demokratiju trudeći se da joj preotmu vlast i da
je, makar privremeno, potčine uskoegoističkim interesi­
ma imućnih klasa, zaboravljaju prostu i za njih nepri­
jatnu istinu: »Što je više slobodnih ljudi koji se razum­
no trude — veći je i kvalitet truda, brže se odvija pro­
173
ces stvaranja novih, viših oblika društvenog bića. Ako
nagnamo svu masu uma zemlje da radi energično —
stvorićemo zemlju čuda!«.
Nenaviknuti da živimo svom snagom srca i uma
mi smo se umorili od revolucije — taj umor je prevremen i opasan po sve nas. Ja lično, ne verujem u taj
samrtnički umor, mislim da će to proći ako se zem­
ljom razlegne bodri poklič koji vaskrsava — on mora
odjeknuti!
U jednoj bici na zapadnom frontu, jedan kapetan,
Francuz, vodio je svoju četu u borbu na neprijateljske
pozicije. Očajnički je gledao kako jedan za drugim pa­
daju njegovi vojnici pod kuršumima, ali još od nečeg
— od straha, neverovanja u svoje snage, od očajanja
pred zadatkom koji im se činio nerešivim, nemogućim.
Tada je kapetan, kao što Francuz zna da učini, čove,k
vaspitan u duhu herojske istorije, uzviknuo:
— Ustajte, mrtvi!
Ubijeni strahom su vaskrsli i neprijatelj je bio pobeđen.
Strasno verujem da je blizu dan kada će i nama
neko ko nas veoma voli, ko ume sve da shvati i da nam
oprosti, doviknuti:
— Ustajte, mrtvi!
I
mi ćemo ustati. I neprijatelji naši će biti pobeđeni.
Verujem u to.
*
N ovi život, br. 93. 18. maj 1918.
Mi malo znamo kako živi današnje selo, tek pokatkad i
slučajno stignu »iz dubine Rusije« glasovi njenih živih
ljudi — eto zašto smatram za potrebno da objavim do­
le priloženo pismo koje sam dobio ovih dana.
174
»Mnogopoštovani prijatelju i druže!«. Zatim sledi
nekoliko redaka prijateljskih nežnosti, a suština pisma
evo kakva je:
»Kod nas u selu u poslednje vreme je mnogo no­
vog, naročito je toga bilo prošle nedelje, mnogo smo
preživeli toga 3-ćeg i 4-og aprila i to svi mi, Basci, svi
smo imali teško vreme u našem životu, baš ovako je bi­
lo: 3-ćeg aprila su nam u selo došli crvenoarmejci, u
naše selo Basku, njih 300 ljudi koji su opljačkali sve
dobrostojeće domaćine, to jest, uzeli su kontribuciju, od
nekog hiljadu, od nekog dve, pa i do šest hiljada rubaIja, ukupno su od našeg sela ubrali 85.350 rubalja koje
su i poneli sa sobom; a koliko su, osim ovoga, opljač­
kali raznog dobra kod naših građana, žita, brašna, odeće
i ostalog to se ne može ni pobrojati, a Sergeju Timofejeviču su uzeli ždrepca, ali ga ne iskoristiše jer tek što
stigoše do sela Tolstovke on pade, blizu crkve. A kako
su tukli bičevima ljude teško je i opisati, a tako su
grozno šibali da kad se čovek seti toga kosa mu se
nakostreši, to je baš užasno bilo! Ta su dva dana naši
Basci proveli u takvom strahu da sve užase nemamo
snage da opišemo. Svima se činilo da je lakše podneti
muke pakla, nego kinjenja ovih razbojnika.
Više posebnih novosti u našem selu nema, a u Baranovki, Boldasjevu i Slavkinu, posle odlaska crvene
garde, po primeru tih razbojnika oni iz najsiromašnijih
klasa sami počeše da pljačkaju imućnije građane svog
sela pa počeše čak da vrše prepade na druga sela po
noći. Jednom reči, ovde život postaje nepodnošljiv. Još
vam velimo zbogom, čekamo vas u goste i za sada —
budite zdravi«.
Epska jednostavnost priče, ne može biti ubedljivije,
svedoči o pravičnosti njenog autora, ona prikazuje pra­
vog Rusa, od onih koji su odavno na sve spremni jer
su sve pretrpeli — iako takav čovek govori o »muka­
ma pakla« to je samo da bude lepše kazano, ne zbog
toga što se uznemiruje zbog pljačke i premlaćivanja. To
je čovek koji je gledao kako se »najsiromašniji seljak«
vraća iz rata kao »najbogatiji«; sada on vidi kako tog
»najbogatijega« ponovo pretvaraju u »najsiromašnijeg« i
175
on zna da će i crvenoarmejci doći na njihovo mesto, pa
da će, kasnije, i crvenoarmejce opljačkati drugi.
On smatra da je takva »vrteška« nešto nepodnošlji­
vo, međutim, ne u toj meri da odbije svog prijatelja
koji treba da mu dođe u goste. Ta »vrteška« buni njego­
vu pamet, ali izgleda ne zadire mnogo duboko u njego­
vo osećanje pravičnosti i nije isključeno da on potpuno
sigurno čeka svoj red da počne da pretvara najbogatije
u najsiromašnije. Sve to podseća na karikaturu, na
farsu, ali, na žalost, to je »istina života« probuđena iz
nedara seoske zoologije parolom — »Pljačkaj napljačkano!«.
I
evo pljačkaju do mile volje »ta bedna seoca na­
ša« u kojima se može skupiti i do 85 hiljada rubalja,
pljačkaju jer su kako valja upamtili glupu poslovicu
koju je stvorio cinizam grabljivaca udružen s tupim
očajanjem baksuza: »Od truda ispravnog nećeš steći
palatu od kamena«. Robijaški rad seljaka koji u celini
zavisi od ćudi stihije i lcoji se potčinjava drevnim na­
vikama a ne nekim najnovijim uspesima znanja, nije
u stanju da formira ukus za »pravedan«, uporan i čestit
trud, a tok istorije ekonomskog razvoja Rusije može
čak i kretena da ubedi da je zaista svaka »svojina
krađa«.
I
eto, pljačkaju, kradu, odozgo ih ohrabruje pre­
mudra vlast koja je razglasila urbi et orbi tobože naj­
noviju parolu stvaranja društvenog blagostanja:
— Nek svi polegnu napred*! — što u prevodu na
današnji jezik znači:
— Pljačkaj napljačkano!
Sećam se stihova iz Šumaherove farse94:
Zato što je mužik, krivimo li muzika?
Od kolevke same to mu je navika.
*) Izraz bukvalno znači — »Nek sva posada legne napred na
most«. To su govorili razbojnici na Volgi prilikom napada na
lađe. Svi putnici i posada treba da budu m irni kako bi gusari
bez sm etnje m ogli da pokupe robu i dragocenosti. Napomenu
prevodioca.
176
Ne treba kriviti mužika — on samo pokorno ide
putem koji mu pokazuje mračna volja mudrih ljudi,
ljudi razuma.
*
N o vi život, br. 94. 19. maj 1918.
Na pitanje ko je razorio armiju u nekim krugovima
postoji sasvim jasan odgovor: armiju su razorili socija­
listi. To je jedan od osnovnih refrena beskrajno dugač­
ke pesme o propasti Rusije koja još nije propala i,
kao što se vidi, neće da propadne, to je glavna optužba
koja se ističe protiv socijalista patriota koji vole Ru­
siju ljubavlju gladnih vukova, to je jedna od onih opLužbi koje su najmanje iskrene i najviše lažne.
0 tome da će u armiji neizbežno doći do rasula
rečeno je još u ed-memoaru Komiteta odbrane koji je
1916. predat na carevo ime, ali to je zaboravljeno jer
se to ne sviđa usrdnim sastavljačima optužnice protiv
socijalista.
Nedavno mi je došla pod ruku gomila pisama koje
sam dobio s fronta 1916. i 1917. godine: neka od njih
treba da budu objavljena jer veoma određeno govore
o uzrocima rasula u armiji. Evo, na primer, pisma jed­
nog vojnika koje je pisano marta meseca 1916. go­
dine:
»Ovo vam pismo šaljem tajno, s mojim drugom
koji je pošao na odsustvo, a inače, u običnim pismima,
ne sme se ništa pisati jer ih pregleda vojna cenzura
pa ako nađu dve ili tri reči o nečem ovakvom, odmah
počnu da ispituju: ko je pisao, iz koje je čete, voda, i
25 šiba dobiješ, ili te odrede pod plotune ispred rova
kako bi te Nemac pogodio, toga je često bilo, ali hvala
mu on ne gađa nego viče: »ne boj se Rus, nećemo pu­
cati jer te je to kaznio starešina«.
12
177
Stojimo 100 koraka od njega daleko, ni da glavu
promoliš, zviždi na sve strane; kod nas jc bez borbe iz
stroja izbačeno za 40 dana 112 ljudi. Blato do kolena,
hladnoća, sneg, boleštine... A hrane nas tom nesrećnom
kašicom, nekad ima mesa ali najčešće bez njega, kad
kažeš da si gladan, vele — ne stignu da nam dopreme
hleba. A šta je to, na 48 ljudi daju na dan 7 hlebova
od po 11 funti. Cele noći radiš — kopamo rovove. Isti­
na, hleb se može kupiti kod komore, ali crni košta 25
kopejki funta a beli 45, eto, pa se najedi«.
U drugom pismu, pisanom juna meseca iste godine,
unter-oficir dobrovoljac triput nagrađivan ordenom sv.
Georgija, žali se:
»Ja sam običan vojnik, ratujem ne iz egoizma nego
zbog ljubavi prema domovini, zbog mržnje prema ne­
prijatelju, pa ipak, i ja sam shvatio da stvari loše stoje,
nećemo izdržati. Sada sam se vratio iz bolnice, iz Rusi­
je, i vidim uzrok nereda jer su na frontu ljudi istrošili
svoju snagu i nema ljudi više, a u pozadini desetine hi­
ljada žive tako, muvaju se bez posla, jedu samo, žderu
Rusiju. Ko to tako loše zapoveda?«.
Nisu tako zapovedali socijalisti.
Mladić artiljerac javlja:
»Komandir čete veli oficirima — on se zove A. —
koji su mu po volji:
— Uzmite koliko vam volja tog ološa i — činite
svoje. Šta da se čeka?
Njegovi miljenici su uzimali četu, ili dve čete i vodili
su vojnike na nemačke rovove bez artiljerijske pripre­
me, vojnike su ubijali a oficiri su dobijali ordenje. Je­
dan ranjeni pešadinac mi je kazao:
— Ubijaju nas kao vaši — zlo! Ili koleru donesu,
ii' rat počnu, ah, Gospode, da mi je da nekud pobegnem!«.
Kakve veze s tim imaju socijalisti?
Pitam ranjenika, nagrađenog ordenom sv. Georgija:
— Je li teško u rovu?
Od odgovara:
— Vojnicima je teško, ne shvatam, kako trpe! Evo
ja, na primer, ja sam bio pokrivač a ne prostirka, a
178
vojnik je — prostirka. Znate, za vreme nepogode, sku­
pi se voda u rovu, na dno rova u blato ležu redovi a mi
oficiri ih odozgo pokrivamo. Oni dobiju reumu a mi se
tek prehladimo.
Poznati pisac G-ov je pisao 1916: »Od jutra do ve­
čeri šibaju nagajkama zbog izbegavanja poslova u rovu,
tuku vojnike, dezertere, Jevreje. A oni ne mogu da rade
— iscrpljeni su«.
Pozadinci su znali kako stoje stvari na frontu, kazi­
vali su im ranjenici, invalidi, oni koji su promrzli i tuberkolozni vojnici. I u pozadini se stvaralo raspolože­
nje beznađa s kojim se ne pobeđuje.
Sva ta masa pozadinaca pevala je šaljive kuplete
poput ovog:
Ne tugujte mladi remci:
11biće vas jednom Nemci!
Beli care, care oče —
Zašto sada rat započe!
Nije vreme, nije rode
Na klanicu da nas vode.
Romanovu ne bih pošo
Radnik njemu baš ne prija
Tog radnika naš Romanov
Na bajonet sad nabija.
Prateći momke osuđene na smrt devojke su ozloje­
đeno uzvikivale:
Stan oblače udri grome,
Razruši se tužni dome!
U tom domu ubi toga
Što mi ote momka moga.
Rezerve iz pozadine nisu stizale na vreme onima ko­
ji su loše naoružani, loše obučeni i već pritisnuti svim
onim što su znali o frontu.
Za sve to socijalisti nimalo nisu krivi.
Evo odlomka iz pisma intelektualca, oficira, koji
je, uopšte uzev, sasvim dobro:
12*
179
»Ta masa je tako neprosvećena da mnogi u njoj
uopšte ne shvataju šta se u njihovoj okolini zbiva. Oni
ne veruju nikome — ni Kerenskom, ni eserima, ni sov­
jetskim deputatima, ni Privremenoj vladi. Sve su to za
njih samo prazne reči. Svojim ušima sam slušao takva
razmišljanja izrečena glasno da ti se prosto jezik okameni, ne znaš šta da odgovoriš na ovakve izjave: »Bog
bi ga znao tog Kerenskog, možda će on hteti još tri go­
dine da ratuje«.
Eseri i sovjetski deputati su po njihovom mišljenju
vojnici iz pozadine koji neće da idu na front nego viču
— »rat do pobede!«.
Drugi oficir piše:
»Pa ipak, postoji kod tih zaslepljenih velikomučenika neka vrsta državotvornog instinkta, inače se ne
bi moglo objasniti zbog čega se ne razbeže zabadajući
bajonete u zemlju«.
Na kraju, oni su se i razbežali jer su izgubili strp­
ljenje, jer je armija znala i pamtila kako se išlo u bit­
ku s motkama umesto pušaka i kako se vodila bitka
kamenjem umesto šrapnelima.
Četrnaeste i petnaeste godine čitava štampa je sva­
kodnevno pevala ditirambe hrabrosti ruskog vojnika,
1916. dok su socijalisti još ćutali, ton ditiramba je bio
znatno slabiji, a krajem godine su neki novinari sasvim
hrabro počeli da izražavaju sumnju u bojne sposobno­
sti pobedonosne ruske armije — sumnju koja nije mno­
go posle onog kada je skoro sav komandni sastav ar­
mije bio uništen u borbama odvratnim odnosom prema
vojniku kao i boleštinama.
Ja ne pišem ovo da bih branio socijaliste, ne nala­
zim da je njima potrebna odbrana, ali mi je odvratno
da gledam kako laž kada se hiljadu puta ponovi za
mnoge počne da liči na istinu.
A stvarna, surova i nemilosrdna istina je da je
čitava Rusija, a ne samo njena armija, zahvaćena rasu­
lom i to je počelo još mnogo pre nego što su socijalisti
dobili pravo glasa i sada istorija socijalistima nalaže
odgovornost da se prihvate posla, gigantskog posla oz­
dravljenja i preporoda Rusije.
180
*
N o vi život, br. 95. 21. maj 1918.
Kod nas, u Rusiji, o kulturi treba govoriti beskraj­
no dugo — pa i više.
Došao kod mene pesnik-samouk, zdrav momak, golobrad dvadesetogodišnjak s pametnim — ne bez neke
lukavosti — očicama, pročitao mi je pregršt ne mnogo
mudrih stihova i odjednom, u ušima mi zvoni neki
dvostih:
Lukavi Tevton, pod veslačkom maskom,
Naumi Rusiji kulturu da donese!
Pitam pesnika:
— Biste li mi objasnili šta je, po vašem mišljenju,
kultura?
Na njegovom, neodređena izgleda, licu pojavi se
umilnost neka i on objasni:
— Za mene je kultura stešnjavanje čoveka, primer:
organizacije, partije i uopšte, svega što ide protiv slobode
ličnosti.
— Vi ste anarhista?
— Ne, posvađao sam se s njima, oni su takođe
partija i teraju te da čitaš knjige.
— A vi ne volite da čitate?
— Romane i stihove čitam, samo ne mnogo, to mi
smeta stihove svoje da stvaram, načitaš se pa ti ništa
ne ide. Pesnik treba sebe da čuva, nikom da se ne pođaje i da crpi nadahnuće iz svoje duše.
— Koje ste stihove čitali?
— Severjanjinove, zatim još od nekih... mnogo!
Slažem se samo s jednim, imena mu se ne sećam, koji
veli:
Ostavi se svih lih knjiga
Tih što leže tu pred tobom,
To su dela licemera
Koje rulja smatra bogom...
181
— To je baš tačno rečeno — slažete li se?
— Ima raznih knjiga...
On me užurbano prekide:
— Ne, za pesnika je sve tuđe štetno, on mora živeti od svog. Uopšte, svi Rusi treba da žive od nečeg
svog, mi smo poseban narod, evo — niko ne može da
odbije da ratuje a mi smo to učinili!
— Gde je to bilo? Tučemo jedni druge i to žestoko!
— To je naša unutrašnja stvar. A nemačku ili fran­
cusku kulturu ipak nećemo prihvatiti, — napolju, tamo,
oni se kidaju kao zveri, jednako tako. Sramota!
— Vi ste seljak?
— Da. Samo ja nisam niko, ne volim selo, ni selja­
ke takođe, to su ljudi meni tuđi, oni ne mogu mene da
shvate.
Njegovo okruglo, nekako detinje lice se rastuži,
poče da škilji svetlim očicama nekako kao da je uvređen, pogladi čistom ručicom kosu uvijenu u zavojke i
teško uzdahnu. Baš — patnik. Neshvaćena duša.
Kad sam mu kazao da po mom mišljenju on ne
zna da piše stihove i da bi trebalo još da uči, on mi
nije poverovao ali se, čini mi se, nije ni uvredio.
— Učiti, — reče on namrštivši se i zamislivši se,
— znači biti kao i svi drugi, ne? Nije to za mene, ja
hoću da živim po svojoj volji. Gimnazijalci, studenti,
svi su isti. Ne, nekako ću se već sam snaći...
Otišao je ogorčen i znam, godinu dana a možda i
četiri ili pet godina će se, uzaludno, »ubijati« da ostvari
neostvarljivo, da ne bude sličan drugima.
A kroz pet godina će se prihvatiti nekakvog sitni­
jeg posla i radiće ga pristojno, ne baš rado, živeće uvređen i kivan na ljude oko sebe i preziraće svakog ko na
ovaj ili onaj način bude zavisan od njega.
*
*
*
Gospođa Z. G.95 mi piše:
»Mogu da zamislim desetine pa i stotine seljaka
koji mogu da prihvate kulturu, ali kada pomislim da
će svi seljaci i njihove žene naučiti da čiste nokte i da
se služe maramicom — to mi liči na smešnu utopiju«.
182
* * >v
Veterinar A. N. ovako razmišlja o kulturi:
»U samoj reči »kultura« jasno se zapaža njen smi­
sao — kult, religija. Kultura se može razvijati samo
na religioznom tlu, osnovi, i to će biti istinska kultura,
ostalo je kultura stvari, nešto spoljašnje što je od
đavola. U ovim danima kada je čovek postao zver može
ga spasiti samo povratak Bogu, Hramu, naivnoj veri;
»Budite kao deca« — to treba ljudima reći, tome ih
treba učiti, a vi ih učite da budu kao zveri. To je nemački uticaj, uticaj poganih knjiga Ničea, Marksa, Kon­
ta i drugih jezuita koji su sve te i slične ideje smislili
samo za nas Ruse jer Nemac zna da se mi polakomimo
za idejama kao riba na crve iz bunjišta«.
* * *
»Odvratno je i gadno govoriti o kulturi kad su se­
ljaci siti a inteligencija gladuje« — piše učiteljica, a
»grupa mladih ljudi« je ubeđena:
»Najbolje je što se s ljudi Ijušti sve spoljašnje što
su bili natrpali na sebe iz dužnosti, proučavanjem dela
svetih otaca literature, filozofije i nauke — olinjaće sve
to, spašće sve to i čovek će stvarno biti slobodan. Mož­
da će opet prihvatiti to što je odbacio ali bar jedno
vreme je nužno da poživi bez ideja, principa i svih tra­
dicija — dosta je literature, kulture, socijalizma i sveg
sličnog«.
'Je
it
*
Može se navesti još desetak ovakvih originalnih ra­
zmišljanja o kulturi koje svedoče o napredovanju ideja
u dragim tambovsko-kaluškim filozofskim školama, ali
i ova citirana dosta ubedljivo govore da je osećanje ži­
vota kod nas postalo sve bolje a da shvatanje njegovog
smisla sve više zapada u ćorsokak. A ona pravila dru­
štvenog ponašanja, one navike u uzajamnim odnosima
koji se mogu utemeljiti na prefinjenom zoološkom ose-
183
ćanju života, ne obećavaju nam ništa radosno, to će
još više produbiti opštu podivljalost kojoj se, bez sup­
rotstavljanja potčinjava ne samo selo nego i grad, ne sa­
mo narod nego i takozvani »poluintelektualci«.
Zato se još jednom, sasvim očevidno, nameće po­
treba kulturno-prosvetnog rada — neodložnog, planskog,
svestranog i upornog.
*
N o v i život, br. 97. 23. maj 1918.
Priča čovek koji se nedavno vratio iz inostranstva:
»U Štokholmu je otvoreno nekih šezdesetak antikvari­
jata koji prodaju slike, slonovaču, bronzu, srebro, ćilime i uopšte umetničke predmete koji su uvezeni iz Ru­
sije. U Hristijaniji sam nabrojao dvanaest takvih prodavnica, ima ih mnogo u Geteborgu i drugim gradovima
Švedske, Norveške i Danske. Na nekim prodavnicama
piše: »Antikvarni i umetnički predmeti iz Rusije«, »Ru­
ske starine«. U novinama se često sreću oglasi: »Nudim
ćilime i druge stvari iz ruskih carskih dvoraca«.
Nema sumnje, ova priča je tužna istina, tužna u
onoj meri u kojoj je i sramna za nas. Da bismo se uverili u tu istinu dovoljno je pogledati, dan i dva tome
posvetiti, i videti šta se radi među tezgama Aleksandrovske pijace, u antikvarijatima Petrograda i brojnim ko­
misionima koji su otvoreni po svim gradskim ulicama.
Naokolo idu iepo izbrijani ljudi koji loše govore ruski,
liče na Amerikance i kupuju sve, sve što ima bilo kakav
umetnički značaj i vrednost. Posebno se jagme za pred­
mete s Istoka — kineskom i japanskom robom, bronzom, starim lakom, čipkama i svilom, crtežima i emajli­
ranim posudama i tako dalje. Stranci dobro znaju da
u Rusiji ima mnogo te istočnjačke robe i predmeta
umetničke vrednosti — posebno posle pohoda na Pe­
king gde su se naši ratnici ponašali bez mnogo uvijanja
184
prema svojini Kineza i odakle su naše starešine u va­
gonima dovezle dragocenosti. Mandžurska avantura je
još i pojačala forsirani priliv istočnjačkih predmeta,
dosta je toga stiglo u Rusiju i za vreme rata s Japanom.
Ali najviše je tome pogodovalo — bogaćenju Rusije is­
točnjačkim umetničkim predmetima — naše susedstvo
s Kinom.
Znalci istočnjačke umetnosti i kolekcionari tvrde
da se kod nas može naći čudesno izobilje takvih retkih
i drevnih predmeta s Istoka kakvih više nema ni u Kini
ni u Japanu. Mnogi stranci se čude što mi bez obzira
na to što imamo takve riznice umetničkih predmeta s
Istoka nemamo — uprkos duhovne povezanosti ruske
umetnosti s istočnom — muzeje istočnjačkih starina j
istočne umetnosti.
Naravno, to je čuđenje naivnih ljudi čiji razum ne
može da pojmi našu rusku originalnost, našu samobit­
nost. Ti ljudi očevidno ne znaju da mi u Rusiji imamo
najbolji balet na svetu i najgoru izdavačku delatnost,
bez obzira na to što je Rusija najprostranija zemlja
sveta, najveće tržište za prodaju knjige. Oni ne znaju
da se novine u Sibiru, najšumovitijem delu, štampaju
na hartiji koja se uvozi iz Finske, i da mi dovozimo
pamuk iz Turkestana u Moskvu pa kad ga preradimo
vraćamo ga nazad iz Moskve u Turkestan.
Uopšte, stranci su naivan i neobaveštensvet i Ru­
sija je za njih zagonetka. I za neke Ruse ona je, ta­
kođe, zagonetka i to još glupa, ali ti su Rusi prosto
lišeni osećanja ljubavi prema domovini, patriotizma i
sličnog, to su jeretici, a po mišljenju ljudi koji pate od
vučjeg patriotizma to su i gadovi poput onog Hama koji
ne poštede ni golotinju oca svojega tobože zato jer je
golotinja odvratna kad je nakazna i prljava.
No — šalu na stranu. Stvar je u tome što Rusiju
pljačkaju ne samo Rusi nego i stranci, ali je mnogo
gore ako ruski pljačkaš ostane u domovini sa svojim
plenom, on je tu a stranac — on ispari nazad i
po­
punjava, zahvaljujući ruskoj nesavesnosti, svoje muzeje,
svoje kolekcije, dakle, uvećava svoje riznice kulture
predmetima čija je vrednost neprocenjiva u onoj meri
185
u kojoj je neizmerna kulturna i estetska vrednost tih
predmeta kao što je neprocenjiva i njihova praktična
upotrebljivost. Tim predmetima se vaspitava ukus i
ljubav prema svemu što je lepo, oni podstiču poštova­
nje čovekovih stvaralačkih snaga i služe da podstaknu
težnju prema stvaranju novih takvih predmeta, novih
oblika lepote, pa, prema tome, utiču na razvoj industri­
je, proizvodnje uopšte, predmeta umetničke namene. A
s neizbežnim društvenim promenama, promenama dru­
štvenih prilika, s napredovanjem smisla za demokratiju
i kulturu, vaspitna uloga umetničkih izrađevina će biti
velika i njen če razvoj teći brže.
Mi ćemo i tu biti drugima za petama, a naši će
mudraci uzdisati izražavajući zakasnela i besmislena
žaljenja:
—
»Koliko je kod nas u Rusiji bilo divnih stvari
od najvećeg značaja i umetničkog i naučnog, a evo —
sve je nestalo! Tako nam je žao što se na vreme nismo
dosetili da to sve skupimo i da stvorimo muzej — kako
bi to divno bilo!«.
Uzdisaće malo i umiriće se.
Međutim, još nije kasno moglo bi se sačuvati mno­
go toga korisnog i nužnog za kulturu Rusije.
'k
it
'k
Od gladi umire Vera Aleksejeva Petrova lekar prve
klase Ženskih medicinskih studija. Pišu mi o njoj:
»Ne znam koga da molim za starog bolesnog čoveka
koji faktički umire od gladi — lekara koji je celi svoj
život posvetio narodu, radu u oblasti. Ona sada umire
bespomoćna u prljavštini i prašini grozne sobice. Kada
biste samo čuli njene reči, reči čoveka koji nije više od
ovoga sveta — »Kako je glad užasna!«. Ona umire la­
ganom i sigurnom smrću a nema pored sebe ni čoveka
da joj prinese vrelog čaja ili koricu hleba. Tako se
mnogo govorilo o lepoti i ljubavi... gde je to? Ravno­
dušnu zver lišenu dobrih načela i poriva, gladan trbuh
— eto, to su od nas načinili...«.
186
Pomoć je hitna. Adresa V. A. Petrove: 6-ta Rožde
stvenska, kuća 8, soba 46. Novac se može slati i preko
redakcije Novog života.
*
N o vi život, br. 100. 26. maj 1913.
Od desetine pisama koje sam pnimio s raznih strana
najinteresantnija su pisma koja pišu žene. Puna utisaka
iz burnih dana naše stvarnosti ona kao da dišu tugom,
gnevom i negodovanjem; ali osećanje bespomoćnosti i
apatije u njima se sreće rede nego u pismima muškara­
ca, svako žensko pismo je krik iz duše koja je rastrzana
mukama ovih surovih dana.
Kada ih čovek pročita srcem, oseti kao da ih je pi­
sala jedna žena — majka života — ona iz čije utrobe
na svet dođoše sva plemena i svi narodi, žena koja je
rodila i sada rađa sve genije, koja je pomogla muškarcu
da oplemeni grubi zoološki zov životinje i da ga pretvori
u nežnu, uzvišenu ekstazu ljubavi. Ta su pisma gnevni
krik bića koje je dozvalo u život poeziju, služilo i da­
lje služi kao inspiracija umetnicima koji stvaraju dela
koja dišu neutoljivom žeđu za lepotom, ljubavlju i
radostima.
Ja mislim da je žena pre svega majka, pa makar
ona fizički bila i devojka; ona je majka ne samo svojim
osećanjem prema deci nego i prema mužu, ljubavniku,
uopšte prema čoveku koji je na svet došao iz nje ili
preko nje. Biće koje neprekidno popunjava gubitak što
ga ostavljaju smrt i uništenje u životu, ona mora dub­
lje i emotivnije nego ja, muškarac, da oseća mržnju
i gađenje prema svemu što jača čin smrti i uništenja.
U tome je, po mom mišljenju, psihofiziologija žene.
»Idealizam!«
Može biti. Ako je to idealizam, on je deo kruga onih
ubeđenja koja su meni svojstvena, koja su organski deo
187
moje prirode, dakle, uverenja koja predstavljaju suštinu
moje psihofiziologije. U svakom slučaju, takva uverenja
ja nemam od juče, ja to nosim u sebi još od mladosti
i mene ne bi zbunilo ako bi se nešto slično javilo i
sada, jer ja mislim da je društveni idealizam upravo sa
da potreban, sada u vreme revolucije; naravno, ja pod
tim podrazumevam onaj zdravi idealizam koji opleme­
njuje osećanja, bez kojeg bi revolucija izgubila moć da
čoveka čini svesnijim bićem, svsenijim društvenim bićem,
u većoj meri nego što je bio do revolucije, a bez toga
bi revolucija izgubila svoje moralno i estetičko oprav­
danje. Bez tog idealizma i njegovog udela revolucija se
— kao i čitav život — pretvara u dosadni aritmetički
problem raspodele materijalnih dobara, problem koji
iziskuje šlepu surovost, potoke krvi, koji budi zverskc
instinkte i ubija duh čoveka kao društvenog bića —
kako mi to vidimo u ovim našim danima.
*
*
*
Pisma o kojima govorim prepuna su vapaja majke
0 čovekovoj propasti, o tome kako među ljudima raste
surovost, kako su ljudi sve više divljaci i podlaci, nepo­
štena bića koja svoju prirodu sve više ogrubljuju. Ta
su pisma puna proklinjanja upućenih boljševicima, se­
ljacima, radnicima — na njihove glave žene bacaju sve
nevolje, kazne, bičeve i užase.
»Povešati, postreljati, uništiti« — to zahtevaju žene,
majke i dadilje svih heroja i svetaca, genija i zločinaca,
podlaca i poštenih ljudi — to zahteva majka Hrista ali
1 Jude, Ivana Groznog ali i bestidnog Makijavelija, krot­
kog i blagog svetog Franje Asiškog, mračnjaka i nepri­
jatelja radosti Savonarole, to zahteva majka kralja Fi­
lipa II koji se od srca smejao samo jednom u životu,
onda kada je primio vest o uspehu tokom Vartolomejske noći — tome vapi majka; ona govori o najvećem
prestupu Katarine Mediči koju je takođe rodila žena,
koja je takođe bila majka i koja se, na svoj način, bri­
nula o blagostanju mnoštva ljudi.
Odbacujući surovost, organski mrzeći smrt i uni­
štenje, ta žena-majka koja budi najlepša osećanja kod
188
čoveka-muškarca, koja je predmet njegovog ushićenja,
izvor života i poezije — viče:
— Pobiti, povešati, postreljati...
Postoji strašna, grozna protivurečnost koja može
sasvim da uništi onaj oreol kojim je istorija obavila
ženu. Možda je u osnovi to što žena niie svesna svoje
velike uloge, što ne oseća svoje stvaralačke moći i što
se odveć lako podaje očajanju koje u njenoj duši, u
duši majke, budi ovaj haos dana revolucionarnih zbi­
vanja?
Ja se neću baviti analizom tog problema, ali ću biti
slobodan da podsetim na sledeće:
Vi, žene, odlično znate da je porođaj uvek praćen
mukama, da se novi čovek rađa u krvi — to je grozna
ironija slepe prirode. Na porođaiu vi ričete kao zverka
ali se srećno, osmehom Bogorodice, smejete kada novo­
rođenče privijete uz grudi.
Ja vas ne korim zbog vašeg životinjskog krika —
razumem muke koje izaziva nepodnošljiva bol — kao da
se i sam gušim od te boli, iako nisam žena.
Svim srcem, svom dušom želim da se što pre osmehnete osmehom Bogorodice privijajući na grudi no­
vorođenče Rusije!
*
*
*
Vi, žene, možete ubrzati mučni porođajni proces,
možete da skratite užase muka koje zemlja preživljava,
i treba zato da znate da ste vi — majke i neiscrpna
živa sila i ljubav naših srdaca. Ne podajte se opakim in­
tencijama u životu, uzdignite se iznad fakata. To zahte­
va snage, ali vi ćete je naći, sada, u Rusiji vi ste slo­
bodne više nego žene bilo gde u svetu — šta vam smeta
da pokažete ono najlepše, ono materinsko?
Treba imati na umu da revolucija nije samo niz
surovosti i zločina nego i niz podviga herojstva, časti,
predanosti i nekoristoljublja. Zar vi to ne vidite? Možda
to ne vidite jer ste zaslepljene mržnjom i zlom?
A ako, kada bolje zagledate, ipak ne otkrijete ništa
što je svetio, dobro u haosu i buri naših dana — stvo­
189
rite same to svetio i to dobro! Vi ste slobodne, vi ste
moćne čarima vaše ljubavi, vi nas, muškarce, možete
nagnati da budemo u većoj meri ljudi — deca.
Četrdesetogodišnji građanski rat u X V II veku iza­
zvao je u Francuskoj provalu divljaštva, divljanja nara­
vi i hvalisave surovosti — pa ipak, setite se kako je
blagorodno, plemenito tada delovala u zemlji jedna Julija Rekamje. Takvih primera ženskog uticaja na for­
miranje ljudskog osećanja ili mišljenja možete naći i
desetak. Vi, majke, morate biti obilne u svojoj ljubavi
prema čoveku i uzdržane u svojoj mržnji prema njemu.
A šta je s boljševizmom? Imajte na umu — to su
takođe ljudi, i njih su rodile žene kao i sve nas, nema u
njima više životinjskog nego što ga ima u svima nama.
Najboljim među njima, onim divnim ljudima, diviće se
ruska istorija, vas i vašu decu će ushićivati njihova
energija. Njihovi postupci podležu najžešćoj kritici, čak
su dostojni opakog ruganja i oni su svim tim nagrađe­
ni u meri koju, može biti, i ne zaslužuju. Njih davi
atmosfera zagušljive mržnje neprijatelja i, što je gore,
što je još pogubnije za njih, licemerno, podlačko prija­
teljstvo s ljudima koji su se probijali do vlasti kao lisi­
ce, koji vlast koriste kao vuci i koji — nadajmo se
tome! — moraju crći kao psi.
Branim li ja boljševike? Ne, ja se koliko znam i
umem, borim protiv njih, ali ja branim ljude čija iskre­
na ubeđenja znam, čije mi je lično poštenje poznato
kao što mi je poznata iskrenost ljubavi tih ljudi pre­
ma narodu. Ja znam da oni izvode najsuroviji naučni
eksperiment nad živim telom Rusije, ja to prezirem, ali
smatram da treba da budem pravedan.
0, da, oni su počinili mnogo najgrubljih, mračnih
pogrešaka — no i Bog je takođe pogrešio kad nas je
sazdao glupljima nego što je trebalo, i priroda je mno­
go pogrešila kad se imaju na umu naše želje suprotne
njenim ciljevima ili njenoj besciljnosti. Ali, ako hoćete,
i o boljševicima se može kazati nešto dobro — i ja ću
reći, iako ne znamo do kakvih će nas rezultata dovesti,
na kraju krajeva, njihova politika, da psihološki boljše­
vici već čine ruskom narodu ogromnu uslugu; oni su
190
svu tu masu pokrenuli s mrtve tačke i u njoj probudili
aktivan odnos prema stvarnosti, odnos bez kojeg bi naša
zemlja propala.
Ona sada neće propasti jer narod se probudio, u
njemu stasaju nove snage koje se ne boje ni bezumlja
novatora koji su previše fanatizovani, ni gramzivosti ino­
stranih pljačkaša koji su previše uvereni u svoju nepobedivost.
* * *
Rusija neće propasti ako vi, majke, svoju žrtvu pri­
ložite dajući iz duša vaših ono najnežnije čime se može
savladati krvavi i prljavi haos naših dana.
Prestanite da vičete mrzeći i prezirući, vičite od lju­
bavi — zar vi koje rađate u mukama da ne shvatite
opojnu moć saosećanja prema čoveku! I vi imate sve
ono čime se mogu omekšati i učiniti ljudima — u srci­
ma majki ima uvek više sunčane topline nego u srcima
muškaraca — svi drugi. Setite se samo tih prokletih
muškaraca — boljševika i drugih — koji su podivljali,
ogrubeli u toku rušenja starog trulog hrama, starog
sistema, setite se njih kada su bili novorođenčad — kao
i svoj novorođenčadi trebalo im je brisati nos jer su
bili nemoćna nejač. I tada — hoće li se tada naći čovek
koji vam neće dugovati najbolje dane svog života?
Vi, majke, morate znati da će sve to što životu daje
vaša ljubav, moći da nas izbavi od grozne sile mržnje
koja ubija najveće osećanje — osećanje materinsko.
Jeste li pokušale — pokušajte samo! — da umanji­
te surovost zaoštrene ljute bitke, jeste li probale da
promenite naravi, da oplemenite odnose "koji izazivaju
vaš opravdani gnev? Vi se opijate neplodnom mržnjom
prema odraslima, ali možda bi bilo korisnije, dostojnije
vas, da čuvate mlade ljude i decu od tmležnog uticaja
našeg doba? Vi trošite snagu i svoja osećanja skuplja­
jući fakta koja zaista kaljaju čoveka i izazivaju gađenje
prema njemu, ali zar ne bi bilo bolje da potražite, da
nađete snage koje će sazdati ono što čoveka krasi, što
ga čini većim u našim očima?
191
Fizičke majke ljudskog sveta, vi biste mogle biti i
njegove duhovne majke jer, ako odričete ovo zlo, znači
— stojite već na visini koja vam dopušta da vidite bolje
nego drugi. Podignite i druge na tu visinu!
Rusija se muči u porođajnim bolovima — vi hoćete
da se što pre rodi novo, divno, dobro, lepo — nešto
lepo ljudsko?
Majke, dozvolite da vam kažem, pakost i mržnja su
loši akušeri.
*
N o vi život, br. 103. 30. maj 1918.
Već više puta su mi se obraćali predstavnici kućne
posluge moleći me da se »zauzmem« za to da im se do­
zvoli da u novinama daju oglase u kojima nude usluge
ili traže posao04.
Evo jedne takve molbe koja je ponuđena u pismu:
»Postaratje se da objasnite sadašnjoj vlasti da od­
redi bilo koje novine i da dozvoli da se objavljuju oglasi
kojima bismo mi mogli da tražimo za sebe neki posao,
kako je to bilo pre. Ranije je bilo otvoriš novine i mo­
žeš sebi da izabereš ono što ti znanju odgovara, a sada
obijaš pragove mnogih udruženja i gledaš podlačke podsmehe i grube šale, a posla nema. Neka sovjetska vlast
odredi novine u kojima bi se putem oglasa mogao tra­
žiti i naći posao. Oglasi će joj doneti prihode, a to je
važno jer sovjeti nemaju novaca«.
Ne znam je li tačno da oni koji traže posao nailaze
u sindikatima samo na »podlačke podsmehe«, ali i ne­
hotice — žalbe su jednodušne — sam sklon da poverujem da su »grube šale«, i uopšte grubosti, već ustaljena
navika nove birokratije. 0 tome su dosta pisali »bur­
žuji« ali nije običaj da se buržujima veruje čak ni onda
kada oni sasvim iskreno tvrde da su sve plavuše —
crnke. Međutim, radnici počinju da se žale:
192
»Ja — piše jedan od njih — imam pred revoluci­
jom ništa manje zasluga nego oni momci na Gorohovoj
ulici koji na mene laju kao psi. Ja sam boljševik od
1904, a ne od oktobra, dve godine i sedam meseoi sam
bio u tamnici i bio sam pet godina u progonstvu gde
sam se nagladovao. Kao predsednik oblasnog komiteta
dolazim kod vlasti a na nas se deru i sramota me je
da pogledam u oči drugovima seljacima, jer mogu od­
jednom da me upitaju: »Zbog čega se deru kao da smo
još pod carem?«. Učinite nešto da se ti ljudi nekako
opamete!«.
Radnik je uhapšen jer je prekorio pijanog crvenoarmejca zbog grubosti i optužili su ga zbog »kontrarevolucionarnog držanja«; za vreme saslušanja, kako
sam izjavljuje, »trpali su mi u usta revolver i govorili
da odgovaram! Ja sam im kazao: jesmo li drugovi ili
nismo? A oni vele da takve drugove treba po zubima.
Dozvolite da kažem, dosta su nas po zubima tukli ranije,
a ako je i sada tako — onda je skuplja dara nego
mera«.
Ovakve se optužbe čuju sve češće i ja ne vidim kako
se mogu opravdati ljudi koji prouzrokuju takve sram­
ne optužbe i žalbe. Za vreme starog režima prezir pre­
ma radnom čoveku se objašnjavao psihologijom svinje
koja je pojela pravdu posle 1905, zatim je posebno gru­
bo i odvratno roktala osećajući se pobednikom koji
trijumfuje.
Ovih dana nemamo pred sobom pobednika, iako se
neprestano deremo, trijumfujemo — nad kim, i zbog
čega da se izdiremo? Zar se mi to ne izdiremo jedni na
druge tek iz navike jer su se, eto, nad nama dernjali sve
vreme?
»Ja za armiju ne odgovaram!« — odgovorio je je­
dan vojnik na prigovore koji se obično čuju od civila
na ulici.
Predstavnici vlasti, te junačine, jučerašnji politički
blondini koji su danas sve riđi nekako i to naglo, ne­
maju pravo da ovakvim odgovorom pravdaju sebe i
svoje postupke. Svaki od njih je, verovatno, predstavnik
nove, pravične, društveno-humane vlasti i odgovara i
13
193
lično i za druge, za svu armiju graditelja novog života.
To je njihova uzvišena misija, zar ne? Pa zar nisu oni
zamenili stare sejače »razumnog, dobrog i večnog«? A
šta to tako novo unose oni, novo i razumno, u svako­
dnevni život, u mučni život ove gladne svakodnevice?
Ako nemaju uma, možda će imati makar malo sa­
vesti i ona će ih nagnati da se zamisle nad optužbama
koje protiv njih ističu predstavnici one klase čijim inte­
resima oni, tobože, služe.
Strašću izgladnelog — to je psihološki razumljivo
— Petrogradska pravda beleži svaku dobru reč koja je
rečena na adresu »boljševika«. Kada govori Izgojev —
ironijom jezuite — ili Klara Cetkin uz mnoga objašnje­
nja koja umanjuju pohvalu, Pravda to odmah preštampava, prenosi sve te sumnjive pohvale očevidno smatra­
jući da su one nešto njoj upućeno97. Ona je preštampala i nekoliko reči iz mog odgovora ženama i propratila
ih je ovakvim pitanjima:
»Zar se Gorki neće složiti sada^da su mnoge »mi­
sli« koje je izražavao ranije, bile stvrano »nesvojevremene«?«.
Ne, neću se složiti. Sve ono što sam rekao o div­
ljačkoj surovosti, o surovosti boljševika koja ide do
sadizma, o njihovoj nekulturi, o njihovom nepoznavanju
psihologije ruskog naroda, o tome da oni izvode odvra­
tan eksperiment nad narodom i da uništavaju radničku
klasu — sve to, i još mnogo drugog što sam izrekao o
»boljševizmu«, zadržava i sada svoju snagu, važi i sada.
*
N o vi život, br. 105. 1. jun 1918.
U muško odeljenje Obuhovske bolnice primljen je
»sa simptomima izražene iscrpljenosti koja je posledica
nedovoljne ishrane« profesor Tehnološkog fakulteta,
194
fizičar Nikolaj Aleksandrovič C-ezehus. U svoje vreme je
profesor Gezehus bio toliko popularan kao naučnik da
su talentovani nastavnici fizike zvali sebe, u počast nje­
mu, gezehusima. Sada mu je 72 godine, on leži u Obuhovskoj bolnici iznuren gladovanjem, s oteklinama na
nogama.
Mislim da ovo ne iziskuje objašnjenja niti lamenta­
cije, samo podsećam da je velika francuska revolucija
skinula glavu hemičaru Lavoazjeu ali nije svoje naučni­
ke morila glađu. Budući da je kod nas, u moralnoj
otupelosti koja je opšta pojava, sve moguće, možda će
mi neki cinik kazati:
— Pa profesor ima 72 godine...
Ali i najgnusniji cinik će biti razoružan kada bude
saznao da na muškom odeljenju samo u Obuhovskoj
bolnici leži 134 čoveka koji boluju »od posledica izgladnelosti«, koji su oboleli »usled izgladnelosti ili nedo­
voljne i nepravilne ishrane« i da je njih 59 mlađe od 30
godina a njih 30 mlađe od 20. Sve su to ljudi koji se
bave fizičkim radom i njima je za normalan život po­
trebno 3.000 toplotnih kalorija radi održanja organizma
a oni u sadašnjim uslovima dobijaju snabdevanje od
500— 600 toplotnih jedinica, to jest manje od one količi­
ne koja je čoveku neophodna. Treba imati na umu da
organizam nikako ne prihvata sve što želudac prima
— hleb koji je pola od slame, riblje glave i slično može
samo da škodi, a nikako da koristi ljudima.
U Petrogradu počinje glad i sve brže napreduje.
Skoro svakodnevno odnose s ulice ljude koji padaju
od iznurenosti: čuješ, tako, pao kočijaš, te general-major, onamo su pokupili oficira koji je prodavao novine,
onamo, pak, modistkinju.
Ali strasnija od smrti zbog gladovanja je — može
biti — duhovna iznurenost koja se sve češće zapaža.
Nedavno je pažnju lekara zaokupila činjenica naglog
opadanja težine među ljudima koji se bave intelektual­
nim radom. Ljudi te kategorije se hrane, ipak, bolje od
radnika, njima je i potrebno manje kalorija, za hiljadu
manje, pa ipak — iscrpljenost među njima je sve veća.
Medicinska istraživanja su pokazala da ti ljudi oslo­
195
bađaju ogromnu količinu fosfora što govori o nenor­
malnom trošenju nervnog tkiva a to će, na kraju kra­
jeva, dovesti do duhovne iscrpljenosti, presahnuće nji­
hove stvaralačke moći koje su našoj zemlji potrebnije
sada nego ikada ranije.
Petrograd umire kao grad, kao centar duhovnog
života. I u tom procesu umiranja se oseća jeziva pokor­
nost sudbini, onaj ruski pasivni odnos prema životu.
Bio sam duboko ganut jednodušnošću s kojom su
ljudi raznih klasa ukazivali pomoć zaboravljenoj od svih
ženi lekaru V. A. Petrovoj koja je umirala od gladi i u
prljavštini. Gospođa Vedenska Z. i M. A. Berens me obaveštavaju da je Petrova »živela u takvim užasnim uslo­
vima nekoliko godina«. Malo smo zakasnili s pomoći. A
šta je doživela V. A. Petrova o tome mi javlja gospođa
J. Pugovko:
»Jučer smo još jednom imale pred očima košmar
i užas — pred nama je bilo staračko, glađu i vašima
unakaženo telo, vaši su milele po telu.
Kako da izrazimo šta su videli svojim očima lekari
pa čak i sluškinje koje su se svega nagledale za vreme
dok smo kupale Petrovu.
Jedna sluškinja mi se obratila pitanjem: »Gde ste
je našli?«. Rekla sam gde.
— »Ko je ona?«
Na moj odgovor da je ta žena lekar sestra me je
pogledala razgoračenim očima i pokazujući na Petrovu
u kadi skoro da je povikala ne verujući:
— Ko? — Ona je lekar?
Kao gorki prekor zazvučale su reči jednog lekara
koji se tu našao:
— Ne žive svi doktori, kako se vidi, bogato«.
Treba nešto učiniti, treba se boriti protiv ovog pro­
cesa fizičkog i duhovnog iscrpljivanja inteligencije, tre­
ba shvatiti da je ona mozak zemlje i da nam taj mozak
nije nikada bio potrebniji i dragoceniji nego što je sada
u ovim našim danima.
Intelektualne snage Petrograda treba hitno da se
organizuju u cilju samoodržanja, odbrane od gladi i
nervne iscrpljenosti. Treba početi od malih poslova —
196
od organizacije kuhinje i u tom smislu tražiti sredstva
i puteve za nešto veće, važnije.
Ne treba da budemo tako pasivni i apatični jedni
prema drugima jer glad izaziva apatiju, a apatija sa
svoje strane pojačava glad i to može poprimiti razmere
katastrofalne stihije.
Stremeći slobodi mi ne smemo staviti na stranu lju­
bav i pažnju prema čoveku.
*
N o v i život, br. 106. 2. jun 1918.
Poslali su mi svežanj jugofobskih proglasa. Jedan je
objavio Centralni komitet hrišćanskog saveza socijalista
u Moskvi 6-og maja, a drugi Petrogradska sekcija istog
komiteta. Ne znam postoji li takav »komitet« ali ako
postoji njegovi članovi nisu, naravno, ni hrišćani ni so­
cijalisti nego obični Rusi, oni podivljali neradnici i lenštine koji, sami sebi krivi zbog nedaća, bestidno krive
za sve — za rđav život i svoje ništavilo — sve i svakog,
samo ne sebe. Da oni nisu hrišćani, pa prema tome ni
nekakvi socijalisti, o tome svedoči njihov podlački pro­
glas.
Evo njegovih prvih fraza:
»Antisemiti svih zemalja, svih naroda i svih partija,
ujedinite se!« Savez hrišćanskih socijalista »se obraća
svim građanima Rusije da se očiste od ološa judejskog
koji zagađuje našu domovinu od njenog vrha do dna
narodnog života. Posebno je taj ološ zagadio život naše
inteligencije, naše takozvano obrazovno društvo koje vaspitava judejska štampa koja propoveda lažne principe
jednakosti i bratstva svih naroda i plemena. Ali svaki
razuman čovek zna da jednakosti i bratstva nema niti
ih može biti, pa prema tome ne može biti ni jednakog
onosa prema svim ljudima, prema svim nacionalnosti­
ma«.
197
Zar ne — ovo su istinski sledbenici Hristovi i obilja
ljubavi njegove, Hrista za koga nije bilo »ni Jelina ni
Judeja«, koji je sam, zajedno s prvim apostolima, bio
Judej i postradao primivši muke i smrt za čoveka uopšte, za ljude svih rasa i plemena? Zar ne — lepi su mi
ti »socijalisti« za koje je princip jednakosti »laž« i »đu­
bre judejsko«?
Glupi, jadni i žaljenja dostojni ljudi! Tvrdeći da su
građani Rusije skroz prožeti judejskim lažima, to jest
principima jednakosti i bratstva svih naroda i plemena
— onim svetim principima koje propovedaju skoro sve
religije i svi mislioci sveta, svih vekova i zemalja, pisci
tih proglasa pokazuju veoma laskav — no, avaj! — i
sasvim pogrešan sud o građanima Rusije. I sami gra­
đani, članovi tog Saveza hrišćanskih socijalista ne samo
što nisu »prožeti« uzvišenim principima jednakosti nego
jednostavno, kao i većina građana Rusije, nemaju ni­
kakvu predstavu o planetarnoj, opštekulturnoj vrednosti
tih principa.
Oni dalje pišu:
»Pripadnici arijevske rase — to je pozitivan tip
ljudi kako u fizičkom tako i u moralnom pogledu, a
Jevrejin je negativan i nalazi se na najnižem stupnju
ljudskog razvoja. Kada naša inteligencija, ta naša »so
zemlje ruske« bude to shvatila i urazumila se, ona će
odbaciti, kao što se odbacuju stare nepotrebne prnje,
blentave fraze o tome da su Jevreji jednaki sa nama,
fraze o potrebi jednakog odnosa prema nama i prema
tim parijima — njihovog jednakog tretmana sa osta­
lim ljudima«.
Zamislite samo — »i prema ostalim ljudima« dakle,
i prema Jevrejima se ne treba odnositi kao prema tim
ostalim ljudima. Ko su ti ostali ljudi? Možda su to
Nemci, predstavnici »arijevske rase«, onaj »pozitivan
tip« u »moralnom pogledu« kome ne smeta da masov­
no ubija nenaoružane ruske seljake kao i Jevreje? A
da nisu to krotki Sloveni, Rusi koji sada na ovako besmsilen i surov način pljačkaju i uništavaju jedni
druge?
198
Ili su ti »ostali ljudi« uopšte svi ljudi koji mogu na
ovaj ili na onaj način da spreče mirno napredovanje
vučjeg patriotizma autora ovih proglasa? Jer, sumnje
nema, proglasi dolaze iz kruga onih Rusa, grabljivaca,
koji su navikli da kajišare sto na sto, da od svog naroda
skidaju i sedam koža.
Razume se, »ostali ljudi« to je nehotično rečeno, to
je glas »hrišćanskih socijalista« kojim progovara njiho­
va socijalna podivljalost, njihova moralna i svaka dru­
ga neprosvećenost. Međutim, mestimice je neprosvećenost sasvim sumnjiva, pa ako hoćete i sasvim lažna.
Petrogradski proglas je upućen »radnicima, vojnici­
ma i seljacima« i očevidno se računalo na njihovu umnu
zaostalost, na mrak u glavama onih kojima je upućen.
U njemu se pita:
»Poznajete li dosta Jevreja — kovača, kućepazitelja,
onih koji se služe čekićem, zemljoradnika, pralja, kuvarica i onih koje peru sudove? Da li ste videli našeg Jevrejina kako prosi groš na ulici gradskoj? Ne«.
Razume se, ne, niko nije video u Petrogradu ili
Moskvi Jevrejina kućepazitelja jer ta policijska dužnost
nije nikada poveravana Jevrejima i jasno je zašto. U
odesi su većina kočijaša-taljigaša Jevreji: 92% Jevreja
koji žive u prostoru koji je strogo određen su zanatlije
i siromasi.
Potpuno je tačno da van tog prostora Jevreje siro­
mahe niko nije video, oni su organizovali među sobom
uzajamnu pomoć i policija im ne bi ni dozvolila da pro­
se, čak — mislim — ako bi tog i bilo onda bi im pravo­
slavni hrišćani puni ljubavi trpali u ruke ne hleb nego
kamen ili zmiju. Kako je sve to lažno, kako je odvratan
taj antisemitizam lenjog kljuseta!
Kad čovek čita sve te odvratne gadosti koje ruskim
buzdovanima nameće njihova gadna zloba i nemoć po­
čne da se stidi zbog Rusije, zemlje Lava Tolstoja, zem­
lje koja je stvorila najhumaniju, najčovečniju književ­
nost na svetu.
Treći proglas je provokacija, izmišljotina, ona je
glupa i sasvim mangupska proklamacija:
On je naslovljen ovako:
199
»Tajno. Predsednicima odseka Svetslcog jevrejskog
savezu« i u njemu se »pi'edsednicima« preporučuje »op­
reznost« svake vrste. »Mi moramo odlučno i nesalomivo
ići putem rušenja tuđih oltara i prestola«, »mi ćemo
nagnati Rusiju da klekne«, »mi činimo sve da uzvisimo
veliki jevrejski narod« no, ne žurimo — pazimo, budi­
mo »oprezni«.
Koga ovi idioti plaše ovim izmišljotinama? Makar
da su vodili računa o tome da cirkular ovakvog
značaja upućen »Predsednicima Svetskog jevrejskog sa­
veza« bude na jevrejskom jeziku, a ne na ruskom, ili
bar da su se dosetili da dodaju — »prevod s jevrejskog«.
Kako je sve to bez dara i sramno!
Ostali proglasi nisu oštroumniji od citiranih.
U više navrata sam podsećao antisemite da se to
što Jevreji umeju da zauzmu bolja mesta u životu, bo­
lje i ugodnije pozicije, može objasniti njihovom spo­
sobnošću za rad, zanosom koji unose u rad, ljubavlju
prema »radu« i sposobnošću da se dive poslu. Jevrejin
je skoro uvek bolji radnik od Rusa, to ne treba da nam
bude krivo, to treba od njih da naučimo. U stvari lič­
nog profita i na sceni javne delatnosti Jevrejin je bolji
— on unosi više strasti nego brbljivi građanin Rusije
i na kraju krajeva ma kakve sitnice antisemisti iščepr­
kali jasno je da oni ne vole Jevrejina jer je bolji od
njih, spretniji, sposobniji za posao.
Sada kada nam se sa groznom očevidnošću otkrilo
koliko nas je monarhija ubila, onemoćala i duhovno
uškopila, morali bismo posebno da cenimo sposobnog
radnika, ljude spremne na inicijativu, zaljubljene u rad,
a mi ne — mi odavno vičemo koliko nas grlo nosi:
— »Udrimo ih jer su bolji od nas!«.
Samo zato, samo zato gospodo antisemiti, ma šta vi
govorili!
U proglasima se naravno, ne poklanja malo pažnje
takvim Jevrejima kakvi su Zinovjev, Volodarski i drugi
Jevreji koji uporno zaboravljaju da će njihova netaktič­
nost i glupost poslužiti kao materijal za optužbu protiv
svih Jevreja. Ništa! »Nema tora bez šugave ovce« — pa
ipak, nije pun tor sve samih šugavih ovaca i, naravno,
200
postoje hiljade Jevreja koji mrze ljude tipa jednog Volodarskog verovatno istom onom jarosnom mržnjom
kakvom ih mrze ruski antisemiti. Razume se, to neće
ubediti antisemite da svi Jevreji nisu isti i da je klasna
mržnja među Jevrejima isto onako snažna kao i kod
drugih nacija; to njih neće ubediti jer oni hoće da budu
ubeđeni u suprotno.
Ali možda bi oni koje sada hoće da nahuškaju pro­
tiv Jevreja — da oni, i vreme je već za to — trebalo da
se pobune zbog ovih novih pokušaja organizacije po­
groma? Možda će oni naći za potrebno da baš danas
kažu autorima tih proglasa — Krmanošima narodnog
obračuna i drugim organizacijama tih mračnih avantu­
rista:
«
—
Ruke sebi! Mi smo gospodari zemlje, mi smo joj
doneli slobodu, mi ne krijemo svoje lice i nećemo do­
pustiti takvim mračnim tipovima da upravljaju našim
razumom, našom voljom. Dalje od nas!
*
N ovi život, br. 107. 4. jun 1918.
Stekavši politička prava narod je dobio mogućnosti
da slobodno stvara i razvija nove oblike društvenog ži­
vota, ali se još uvek nalazi, i spolja i iznutra gledano,
pod uticajem plesni i rđe starog režima. U narodnim
masama još nema znakova težnje za korenitim prome­
nama u čovekovom odnosu prema sebi, prema svom
bližnjem, prema životu uopšte.
Život je prezasićen obiljem dragocenih ideja koje
su masama potpuno nove, ali te ideje stižu u sferu in­
stinkta i osećanja koja su kvalitativno gruba i kvantita­
tivno ograničena, u toj sferi se te ideje s mukom usva­
jaju — ako se uopšte usvajaju u šta se, na žalost, može
sasvim normalno sumnjati.
201
Revolucija, koja je delo najenergičnijih ljudi, troši
i guta dragocene snage veoma brzo, a proces skupljanja
i organizacije novih snaga teče zabrinjavajuće sporo.
Nužno je pospešiti rast i razvoj tih snaga, nužno jc
već sada stvarati uslove za stvaranje novog čoveka, za
najhitnije prikupljanje novih rezervi koje će biti u sta­
nju da uvereno i razumno produže rad na reorganiza­
ciji Rusije.
Očevidno je da sama politička propaganda nije do­
voljna za stvaranje novog čoveka, nije dovoljno ni organizovati samo ideje, potrebna nam je organizacija
volje, vaspitanje, razvitak i produbljivanje emocija.
Moramo se pobrinuti da imamo, uporedo s politič­
kim vaspitanjem naroda, i neprestani razvoj njegovog
moralnog i estetičkog vaspitanja — samo će se pod tim
uslovima naš narod potpuno osloboditi jarma svoje nesrećne istorije, samo se tim putem može izbaviti od
ropstva starog načina života, samo se s novim idejama i
s novim načinom osećanja on može naučiti da svojoj
volji nametne jasne, razumne i ostvarijive ciljeve.
Treba znati da se narod vekovima nalazio pod uticajem surovog i punog beznađa učenja crkve koja je propovedala njegovu ništavnost pred tajanstvenom silom
koja po svojoj volji i bez odgovoi'nosti upravlja njego­
vom sudbinom; takvo shvatanje su snažno i jasno po­
magali svi uslovi društvenog života koje je nudio be­
smislen jaram ruske monarhije.
To učenje koje je isticalo nemoć razuma i ljudske
volje i nametalo najveće obaveze kao što je podvizanjc
u vrlini, pretilo je čoveku da će večno biti kažnjen og­
njem pakla — to učenje nije moglo da probudi aktivnu
energiju koja služi organizaciji zemaljskog života, stva­
ranju sreće i radosti po volji čovekovoj, po razumu
njegovom. Goneći čoveka u mračni ponor njegove svesti
o ništavnosti pred Bogom to je učenje bilo — snagom
svoje formalne logike — odlična ilustracija onih uslova
društveno-političkog života u kojima se živelo; ono je
sputavalo aktivnost, gušilo inicijativu i čin narodne vo­
lje, ono je bilo duboko zahvatilo dušu inteligencije, ono
je zahvatilo rusku književnost u njenom najboljem delu
202
i zavilo čitav naš život u crninu beznađa, skrušene tuge,
elegične pokornosti sudbini.
Teorijsko pobunjeništvo i praktična borba koju je
hrabro, herojski, vodila naša inteligencija protiv preživelih oblika života i ideja, nije vođena pod uplivom crkveno-monarhističkih ideja, koje su tobože humane, nego,
zna se, protiv njih, u ime instinkta samoodržanja — paganskog instinkta koji je pobudio nastanak Renesanse i
oduvek služio čoveku kao podsticaj u pobuni protiv nje­
govog, čovekovog, shvatanja o neumitnosti sudbine.
Nastaviti tu pobunu, ojačati je i učiniti dubljom —
to je najsvetiji i najherojskiji cilj inteligencije. Revolu­
cija, koja je jedina u stanju da oslobodi i oplemeni
čoveka, mora da se izvrši u njemu, u čoveku, a to će
biti moguće samo ako se budemo očistili plesni i pra­
šine zastarelih ideja.
Da, narod je usvojio neke ideje i one su se u njemu
preobratile u emocije koje su zarobile njegovu slobodu
misli i njegovu volju. Da bi se savladale takve emocije
treba probuditi nove, aktivnije po svom karakteru.
Mi preživljavamo epohu katastrofe, epohu heroizma,
i mi treba da pružimo narodu nove prizore, knjige, slike,
muziku — sve ono što će u masama vaspitavati sposob­
nost da se oseti zanos borbe. Tragedija najbolje budi
osećanja, patos tragedije najbolje čupa čoveka iz blata i
prljavih mreža života, najzad — tragedija nas humanizuje.
Kada gledalac posmatra tragediju on shvata — ako
je pravi gledalac — i uzdiže se iznad haosa svakodnevice, iznad običnog, jer podvizi heroja su izuzetan pri­
zor, svečani prizor igre ili bitke velikih sila čovekovih
protiv sopstvene sudbine.
*
*
*
Polazeći od ovakvih razmišljanja, čija shematičnost,
nadam se, ne smeta njihovoj jasnosti, dovozljavam se­
bi pravo da kažem nekoliko reči o praksi kulturno-prosvetne aktivnosti koju sada sprovode različite grupe i
organizacije. Počeću od jedne činjenice.
203
U jednom radničkom predgrađu Petrograda otvore­
no je pozorište, scenu je dekorisao daroviti umetnik i
na njoj su se videli likovi radnika mišićavih ruku, za­
vrnutih rukava, fabrike, fibrički dimnjaci — sve je bilo
urađeno u kubističkom stilu.
Radnici su, upoznavši se s ovom umetnošću, od­
lučno izjavili:
»— Nosite to, to nama ne treba! Nama je potrebno
da neko u nama podstiče ljubav prema prirodi, polju,
šumi, širokim prostranstvima ispunjenim živim igrama
boja i suncem. Podstičite u nama ljubav prema lepoti,
nama nije potrebna dosada svakodnevice!«.
To je bukvalno tako bilo rečeno i to su rekli rad­
nici. U tim rečima se sasvim jasno oseća normalni i
prirodni zahtev zdravog čoveka koji u umetnosti traži
suprotnost onoj stvarnosti koja kinji i umara njegovu
dušu. Odvratne pojave svakodnevice on zna bolje od
umetnika i ako umetnik nije liričar koji ume da razveje
turobni mrak radničkovog života nežnom i blistavom
topilnom iz svoje duše, ako nije satiričar koji ima snage
da tako iskaže i prikaže grozni pakao svakodnevice da
njegova slika ili pesma probudi osećanje gađenja i
akltivnog stava prema svakodnevici života ako ne ume
da izrazi organsku težnju prema nečem što je praznik
duše, ako nije u stanju da u običnom i uobičajenom
otkriju ono herojsko i bitno — ako, velim, umetnik ne
može sve to da pruži — njegova umetnost nije potrebna
radniku, čoveku koji je navikao da od amorfne mase
sirovina stvara najpreciznije predmete, komplikovane
aparate i moćne mašine. Radnik je takođe umetnik —
on oblikuje amorfnu masu.
Njemu se ne može sviđati i ništa mu novo neće go­
voriti taj kubizam i sve to takozvano »linearno slikar­
stvo«. Vrlo je verovatno da nove tendencije u slikarstvu
imaju budućnost, ali sve je to za sada kuhinja u kojoj
se stvaraju »tehnike« koje mogu biti zanimljive samo
ljudima prefinjenog ukusa, umetničkim kritičarima i
istoričarima umetnosti. Nuditi svu tu »kuhinju« ljudima
koji žude za savršenom lepotom znači isto što i davati
204
im da čitaju stotinu puta precrtane rukopise i ko­
rekture Tolstojevog romana Rat i mir.
Prelazeći od slikarstva na scensku umetnost ja po­
stavljam paradoksalno — naizgled — pitanje: šta je
korisnije u poslu društveno-estetičkog vaspitanja masa
— Čehovljev Ujka Vanja ili Rostanov Sirano de Berzerak, Cvrčak na ognjištu od Dikensa ili neki komad
Ostrovskog?
Ja sam za Rostana, Dikensa, za grčke tragičare i
duhovite, vesele komedije francuskog pozorišta. Ja sam
za taj repertoar zato što — usuđujem -se to reći — po­
znajem duhovne težnje raničkih masa. U njoj je naj­
dublje probuđena svest o klasnoj mržnji i društvenim
razlikama, u tim masama i postoji želja da se sagledaju
i shvate opšteljudski problemi, problemi ljudskog jedin­
stva, ona već oseća da je svest o takvom jedinstvu ose­
ćanja i misli — osnova ljudske kulture, znak opšteljudske težnje ka radosti i sreći — ka večnom prazniku na
zemlji.
Ona želi da svojom dušom oseti ono najbolje što je
stvorila ljudska misao, čovekovo osećanje, ona hoće da
se divi čovekovom geniju — ona hoće da ga shvati i da
ga zavoli.
*
*
Vf
Otrovnu izmaglicu svakodnevice, zatrovane nepresta­
nom mržnjom zbog kore hleba, vekovima je tako bilo,
kod svih naroda je tako bilo, ukrašavali su i umekšavali
su plodovi stvaralštva nauka i umetnosti — i samo nau­
ka i umetnost mogu da oplemene našu animalizovanu
svakodnevicu. I upravo je važan, savremen, nužan zahtev da se u našu fantastičnu, podivljalu savremenost
unesu najuzvišenija dela naučnika, dela umetnosti, sve
ono što je najdragocenije u svetu, sve iz riznica njego­
vog duha, sve što ima snagu da utiče na čovekovo formi­
ranje — sve što čoveka koji stvara može da podigne iz­
nad stvorenog.
čovečanstvo je stvorilo mnogo lepote, ljudi svako­
dnevno stvaraju mnogo smeća i gadosti i u toj gomili
205
neizbežnih nepotrebnih sitnica lepota postaje nevidljiva.
Treba živeti tako da nam ona bude stalno pred oči­
ma — samo ona može da izazove osećanja i misli, da
podstakne postupke koji su dostojni čoveka.
A ako čoveka smestimo u svinjac glupo je očekivati
da postane anđeo.
*
N o v i život, br. 109. 6. jun 1918.
Kada čovek posmatra delatnost revolucionara naših
dana jasno može razlikovati dva tipa: jedan je, da tako
kažem, večni revolucionar, a drugi — revolucionar odre­
đenog vremena, dana današnjeg.
Prvi je ovaploćenje revolucionarnog prometejskoa
principa i duhovni je naslednik svih onih brojnih ideja
koje su pokretale Čovečanstvo i vodile ga ka savršen­
stvu, i te se ideje manifestu) u ne samo u njegovom ra­
zumu i osećanjima nego i sferi podsvesnog. On je živa,
osetljiva karika beskrajnog lanca ideja, dinamičnih ideja,
i u svakom društvenom sistemu on je, ukupnošću svojih
osećanja i mišljenja, opredeljen da čitavog života bude
nezadovoljan jer zna, i u to veruje, da čovečanstvo ra­
spolaže snagom beskonačnog stvaranja onog što je od
dobrog — bolje.
On vatreno ljubi večno mladu istinu, ali ne u onoj
meri emotivno i fizički da bi je pesnicom nabijao u
srce i glavu ljudi koji su još zarobljeni mrtvim istina­
ma prošlosti ili neodoljivo zaljubljeni u ono što je
preživelo. Uopšte uzev, za njega su ljudi neiscrpna, živa
nervna energija koja večno stvara nove osete, osećanja,
misli, ideje, stvari i oblike života. On bi hteo da oživi
i oduhovi čitav mozak sveta koliko god ga ima u lobanjama svih ljudi na zemlji, ali težeći tome, tom svom
jedinom i stvarno revolucionarnom cilju, on ne pribe-
206
gava ovom ili onom obliku nasilja nad čovekom, a ako
to na neki način čini — u nezaobilazno nužnim slučajevi­
ma — on to čini s osećanjem organskog gađenja pre­
ma svakom činu nasilja.
On dobro zna da se, prema rečima, tačnim rečima
jednog od divnih ruskih mislilaca, »užas istorije i njene
najveće nedaće sastoje u tome što je čovek grubo uvređen«98 — njega je uvredila priroda koja ga je stvorila i
bacila u pustinju sveta da bude zver među zverima, koja
mu je kao i svakoj drugoj životinji, za razvitak i usavr­
šavanje, pružila uslove kakve imaju i životinje; čoveka
su uvredili bogovi koje je on, u strahu i divljenju pred
prirodnim silama, stvorio na brzinu, nevešto i sasvim
»po liku i naličju svojemu«; njega je neizmerno uvredio lukavi i snažniji njegov bližnji, a najviše — to je
najgore od svega — on sam svojim kolebanjem između
drevne zveri i novog čoveka u sebi.
Večni revolucionar nije lično uvređen i kivan na
sve ljude, on ume da se uzdigne iznad ličnog i da u
sebi pobedi sitničavu, pakosnu želju za osvetom ljudima
zbog nevolja i muka koje je pretrpeo od njih .
Njegov ideal je fizički snažan čovek, divna zver,
ali je takva fizička lepota kod njega u skladu s čovekovom duhovnom moći i lepotom. Ljudsko — to je nešto
duhovno, nešto što stvara razum, ili što nastaje iz razu­
ma, to je ono što donose nauka i razum, umetnosti i što
nejasno oseća sve veći broj ljudi — odatle i osećanje
jedinstva ljudskih ciljeva i interesa. Večni revolucionar
teži svom snagom svoga duha da produbi i da proširi
tu svest, da ona obuhvati čitavo čovečanstvo i da, šireći
i rušeći pred sobom sve, sve ono što deli ljude na rase,
nacije i klase, stvori na svetu jednu porodicu radnikagospodara koji će biti tvorci svih riznica radosti, života
za sve.
Menjajući društvene uslove nabolje večni revolucio­
nar ima pred sobom samo stepenike beskrajne lestvice
koja vodi čovečanstvo na potrebne visine, on ne zabo­
ravlja da je upravo u tome i smisao istorijskog procesa
u kojem je on lično jedna od beskonačnog broja nuž­
nosti.
207
Večni revolucionar — to je sredstvo koje nepre­
kidno draži mozak i nerve čovečanstva, to je ili genije
koji ruši stare istine, one koje su postojale pre njega,
i stvara nove; ili — skroman čovek koji ima mirnu svest
0 svojoj sili, čovek koji sagoreva tihim, ponekad skoro
nevidljivim ognjem i osvetljava puteve ka budućnosti.
Revolucionar za čas sadašnji, onaj od ovog dana
— to je čovek koji do bola oseća socijalne nedaće i
uvrede, patnje koje donose ljudi. Prihvatajući razumom
revolucionarne ideje koje nameće vreme, on po zakonu
svog emocionalnog sklopa, ostaje i dalje konzervativan
pa nam često deluje i kao tužan, često i tragikomičan
primer bića koje kao da se našlo među ljudima naročito
zato da unakazi, da isprlja, da učini smešnim, banalnim
1 glupim sav onaj kulturni, humani, opšteljudski sadr­
žaj revolucionarnih ideja.
On je, pre svega, lično uvređen, uvređenim se oseća
zbog toga što nema talenta, što je nemoćan, zbog toga
što su njega vređali, pa čak i zbog toga što je nekada
bio u tamnici ili što je živeo tegobnim životom emigran­
ta. On je kao sunđer upio u sebe žudnju za osvetom i
hoće stostruko da naplati svima koji su ga uvredili.
Ideje koje je on prihvatio samo razumom, ideje koje
mu nisu obuzele dušu stoje u direktnoj i nepomirljivoj
protivurečnosti s njegovim postupcima, s njegovim na­
činom borbe s neprijateljem — a taj način je onaj isti
koji su koristili njegovi neprijatelji jer, drugi on ne mo­
že ni da pojmi.
Pobunjeni, za jedno vreme, rob osvetoljubivog boga
koji kažnjava, on ne oseća lepotu boga milosrđa, svepraštanja i radosti. On ne oseća da je organski povezan
s prošlošću sveta, on se oseća slobodnim od svega, ali
je u sebi sputan mučnim konzervativizmom zooloških instikata, sputan je gustom mrežom sitnih, banalnih uti­
saka i nema snage da se uzdigne iznad njih. Njegov
način mišljenja ga nagoni da u životu i u čoveku pre
svega otkriva negativne crte; iz dna duše on prezire
čoveka radi koga je jednom, pa i stotinu puta, stradao
i pati zbog toga što hoće da primeti i da uvaži muke
drugog. Nastojeći da izmeni spoljašnje oblike društve­
208
nog života, revolucionar za čas sadašnji nema snage
da nove oblike ispuni novim sadržajima, on u sve unosi
ona osećanja protiv kojih se nekada borio. Kada bi mu
— nekim čudom ili nasiljem — pošlo za rukom da stvo­
ri novi život on bi se prvi osetio tuđim i usamljenim
u atmosferi tog novog života, jer on je, u suštini svojoj,
ne socijalista, čak ne ni presocijalista, nego — individu­
alista.
On se prema ljudima ponaša kao nedaroviti naučnik
prema psima i žabama koji mu služe za surov naučni
eksperiment, ali s jednom razlikom — nedaroviti nau­
čnik koji muči životinje uzaludno to, ipak, čini u inte­
resu i na korist čoveka, dok je revolucionar sadašnjeg
časa neiskren sa tim svojim eksperimentima koje vrši
na ljudima.
Za njega su ljudi materijal koji je utoliko pogodniji
ukoliko ima manje duha u sebi. Kada se lična i dru­
štvena svest čovekiova podiže do protesta protiv čisto spo­
ljašnje, formalne revolucionarnosti, revolucionar časa
ovoga, ne ustručavajući se, preti onima koji protestuju
kaznama kao što su to činili i sada čine mnogi predstav­
nici tog tipa.
To je hladnokrvni fanatik, asketa, on uškopljuje
stvaralačku snagu revolucionarne ideje, pa prema tome,
on ne može biti nazvan tvorcem nove istorije, on ne
može biti njen idealni heroj.
Da nije njegova zasluga u tome što je, razbudivši u
ljudskoj masi staru, surovu zver, približio kraj i smrt
zverskog načela?
Surovost ubija i može, na kraju, da nametne or­
gansko gađenje prema sebi, a u tom je i — njen kraj.
njena smrt.
Čini mi se da mi počinjemo da formiramo u sebi
osećanje upravo tog fiziološkog gađenja prema svemu
što je krvavo, surovo, prljavo — trebalo bi da to ga­
đenje bude jače i da se nametne kao idiosinkrazija koju
oseća većina.
14
209
N o vi život, br. 113. 11. jun 1918.
Histerične osobe mi pišu odvratna pisma — prete
mi da će me ubiti.
Namera, kako mislim, nije ozbiljna i nije toliko
zločinačka koliko je nepismeno, glupo iskazana. Ubistvom se ne dokazuje ništa, samo to da je ubica —
glup. Smrtna kazna ne čini ljude boljima nego što su.
Koliko god ubijali ljude oni koji ostanu živi idu pu­
tem, ipak idu, koji je odredila istorija — smrt nije u
stanju da zaustavi razvoj istorijskih sila.
Zar se kod nas, u Rusiji, malo ubijalo, u gradovima,
u hiljadama sela, a ubijali su da bi sprečili narastanje
revolucionarnih raspoloženja? Pa, ipak je revolucija
izrasla do svoje pobede. I u našim danima, kada ljude
ubijaju ništa manje nego što su ih ubijali ranije, ipak
će, na kraju krajeva, pobediti ono najrazumnije, ono
najzdravije. Što se fizičkog nasilja tiče, ono će uvek
ostati neoborivi dokaz moralne nemoći — to je takođe
davno poznato i vreme je da se to shvati.
A pretiti čoveku smrću zbog toga što je takav ka­
kav je — to je tupo i glupo.
*
*
*
Optužuju me da sam se »prodao Jevrejima«. To je
takođe glupo. Naravno — meni je poznato da u zemlji
gde su se, od davnina, svi navikli da se prodaju i da
se kupuju, čovek koji brani neku beznadežnu stvar mo­
ra biti proglašen za nekog ko se prodaje. Psihologija
većine podrazumeva da svaki čovek bude na ovaj ili
onaj način poročan, da na svakom bude neka tamna
mrlja. To je specifična psihologija profesionalnih man­
gupa — oni ne mogu da zamisle poštenog čoveka, jer
njima se sviđa da svi budu takvi, to je žudnja njihove
duše. A možda pate i od zavisti: svako je od njih spre­
man da se proda, i to što skuplje, ali eto — neke ni
210
po koju cenu ne bi čovek kupio. I zato su, eto, ozloje­
đeni — kako to? Mi smo dovedeni u uslove gde se mo­
ramo prodavati, trgovati svojom savešću, a oni tamo
— ne prodaju se!
Iako sami ne veruju da su se ti »neki« prodali, oni
na sva usta viču:
— Prodao se! Oni su se prodali!
Eh, nesrećnici! Bolje bi vam bilo da se potrudite
da postanete pošteni ljudi — ima u tome i nečeg pri­
jatnog.
* * *
I još, upućuju mi grozne prekore: tobože ja »ne
volim narod«, mrzim ga. To bi trebalo objasniti. Otvo­
reno ću reći da su ljudi koji mnogo govore o svojoj
ljubavi prema narodu oduvek izazivali kod mene ose­
ćanje nepoverenja i podozrivosti. Pitam se — a pitam
i njih — da li oni vole one seljake kad se napiju votke
i od nje poživotinje, tuku u stomak svoje bremenite
žene? One seljake koji troše milione pudova žita za
spravljanje »brljuše« a njih, koji ih vole, osuđuju na
izgladnjivanje? One koji zakopavaju u zemlju desetine
hiljade pudova žita gde ono trune, a njima — izgladnelima — ga ne daju? One seljake koji zakopavaju u
zemlju žive ljude sebi slične, one koji na ulicama organizuju linčeve i one koji se s uživanjem odnose prema
čoveku koga premlaćuju do smrti ili ga dave u reci?
One koji ukradeni hleb prodaju po deset rubalja za
funtu?
Uveren sam da ti građani s tolikim obiljem svoje
ljubavi dok meni prebacuju da mrzim narod, u dubini
svoje duše taj narod isto tako mrze kao i ja što ga
mrzim — kao što ja ne mogu da volim taj podivljali
i koristoljubivi narod. No, ako ja grešim, i ako ga oni
ipak vole onakvog kakav je, neka mi oproste, neka iz­
vine za greh moj ali ja — ja ostajem pri svom: ja ta­
kav narod ne volim.
Šta više, ja sam uveren da i ne treba voleti narod
kakav je, kao što ga ne treba ni kriviti zbog toga što
14*
211
je takav kakav je i što nije drugačiji. Mislim da bi bilo
bolje i za narod i za one koji su zaljubljeni u njega
ako bi mu oni odano poklonili sva svoja znanja, sve
bogatstvo svoje duše kako bi se narod ponašao ljudskije. I dajući mu sve ono što je u njima najbolje, neka
ne računaju na to da će njihov nekoristoljubivi trud
biti kako valja ocenjen i nagrađen narodnom ljubavlju
— to se ne događa.
Nije važno i malo je zanimljivo to kako se ljudi
odnose prema nama, ali je veoma važno kako se mi od­
nosimo prema ljudima — to je ono što treba imati
na umu.
GOVOR NA JAVNOM SKUPU DRUŠTVA »K UL­
TURA I SLOBODA « 99 U MOSKVI
N o vi život, br. 126, 30. jun 1918.
Suvišno je
dokazivati nužnost kulturno-prosvetne
delatnosti, to je nešto očevidno, o tome leporečivo go­
vore i prljavi kamen naših kaldrma i vekovima sku­
pljana prljavština u srcima i mozgu ljudi. Sada je ja­
snije, više nego ikada do sada, kako je ruski narod
duboko zahvaćen neznanjem, do kog jezivog nivoa su
njemu tuđi interesi svoje zemlje, kakav je on divljak
u sferi shvatanja građanskih dužnosti i kako je kod
njega, kao kod malog deteta, sasvim nerazvijeno ose­
ćanje za istoriju, svest o svom mestu u istorijskom
procesu.
Kada govorim o »ruskom narodu« ja pod tirn nika­
ko ne mislim samo na radničko-seljačke, trudbeničke
mase, ne, ja mislim uopšte na narod, na sve njegove
klase, jer neprosvećenost i nekultura su svojstveni či­
tavoj ruskoj naciji. U toj mnogomilionskoj masi neprosvećenih ljudi koji nemaju predstave o vrednostima
života, mogu se izdvojiti tek neznatne hiljade koji pri­
212
padaju takozvanoj inteligenciji, ljudima dakle, koji su
svesni značaja intelektualnih načela u istorijskom pro­
cesu. Ti ljudi su, bez obzira na sve svoje nedostatke,
ono najveće što je stvorila Rusija tokom svoje teške i
grozne istorije, ti su ljudi bili i ostaju istinski mozak i
srce naše zemlje. Njihovi se nedostaci mogu objasniti
prirodom ruskog tla koje nije plodno talentima intelek­
tualnog tipa. Svi mi talentovano osećamo — mi smo
talentovano dobri, talentovano surovi, talentovano nesrećni, među njima nije malo heroja ali — malo je
među nama umnih i jakih ljudi koji su sposobni hrabro
da vrše svoju građansku dužnost, dužnost tešku u ru­
skim uslovima. Mi volimo heroje — ako nisu protiv
nas — ali nam nije jasno da heroizam zahteva emocio­
nalni napor za čas ili za dan, dok herojstvo to zahteva
za čitav život.
Kulturni rad u uslovima života u Rusiji zahteva ne
heroizam nego junaštvo — uporan i nepokolebljiv napor
svih duševnih sila. Sejati »razumno, dobro i večno« u
nemirnoj močvari ruskoj — to je neobično težak posao
i mi već znamo, setva najbolje naše krvi i najboljih
nerava naših na poljanama ruskim i njivama daje lošu,
jadnu žetvu. Pa ipak, treba sejati, a to je delo intelek­
tualca, onog koji je danas nasilno odbačen iz života pa,
čak, i proglašen za neprijatelja naroda. Upravo on tre­
ba da nastavi davno započeto delo duhovnog očišćenja
i preporoda zemlje, jer osim njega kod nas druge inte­
lektualne snage nema.
Neki će zapitati: a šta je s proletarijatom, s nap­
rednom revolucionarnom klasom? A — seljaštvo?
Mislim da se ne može ozbiljno govoriti o masi pro­
letarijata kao kulturnoj, intelektualnoj snazi. Možda je
to zgodno u polemici s buržoazijom, da se ona zaplaši
ili da se sami ohrabrimo, ali je to suvišno ovde gde su
se, koliko vidim, skupili ljudi iskreno i duboko zabri­
nuti za budućnost zemlje. Proletarijat, masovno — to
je samo fizička snaga, ništa više; tako stoje stvari i sa
seljaštvom. Sasvim je nešto drugo, istorijski gledano,
mlada radnička i seljačka inteligencija, to je, naravno,
snaga duhovno i stvaralački moćna, ali i kao takva ona
213
je sada odvojena od svoje mase, usamljena u toj masi,
kao što je usamljena i odvojena od mase trudbenika
naša stara inteligencija, ona koja je prošla robiju —
koja je obeležena robijaškim pečatom ne samo zbog
toga jer je prošla robijašnice nego i zato što je takva
bila njena sudbina u Rusiji, njen život i rad.
Čini mi se da nam je najpreči zadatak priznanje
potrebe ujedinjenja intelektualnih moći stare iskusne
inteligencije sa moćima mlade radničko-seljačke inteli­
gencije. Meni se plan sveruskog kulturnog rada i prosvećivanja ocrtava pred očima ovako:
Pre svega — organizovanost celokupne inteligencije
koja danas shvata i oseća da se samo političkim progra­
mima i političkom propagandom ne može vaspitavati
novi čovek, da put produbljivanja mržnje i zla vodi lju­
de do animalizacije i divljaštva, da je za preporod ze­
mlje neophodan lagani, naporni kulturni rad i da će
nas samo to moći osloboditi i spoljašnjih i unutrašnjih
neprijatelja.
Koncentracija snaga — to je prvi zadatak dana i,
pošto budemo koncentrisali intelektualne snage zemlje,
za to treba da privučemo masi intelektualnih radnika sve
one rezerve radničko-seljačke inteligencije, sve radnike i
seljake koji se danas nemoćno i usamljeno batrgaju u
masi koja im je bliska fizički ali koja im je duhovno
tuđa — koja je iskvarena iskrenom demagogijom fana­
tika ili maskiranih avanturista. Te će snage imati ulo­
gu gvozdene karike kojom će stara inteligencija biti po­
vezana s novom, povezana čvrsto — i ona će tada do­
biti mogućnost neposrednog uticanja na nju.
Koncentrišući snage, sjedinjujući ih sa svežim sna­
gama radničko-seljačke inteligencije, kulturni radnici
moraju voditi računa da koordiniraju i usmere svoj
trud — to je neophodno u cilju ekonomičnijeg trošenja
energije koje nema mnogo kod nas, to je nužno i u cilju
oslobađanja od paralelizma u radu.
Ako budemo pokrili svu zemlju mrežom kulturno-prosvetnih ustanova, ako u njima objedinimo sve du­
hovne snage zemlje, mi ćemo svuda zapaliti vatre koje
će obezbediti zemlji svetlost i toplotu, koje će joj po­
214
moći da prezdravi i da bodro stane na noge, snažna i
sposobna za izgradnju i stvaralaštvo. Reč je ne o spoljašnjem, mehaničkom sjedinjenju ljudi koji različito
misle, nego o intimnom, živom slivanju svih koji isto
osećaju. Samo tada i samo idući tim putem mi se mo­
žemo približiti stvarnoj kulturi i slobodi.
Predviđam prigovore: — a politika?
Treba se uzdići iznad politike, treba se naučiti ogra­
ničavanju svojih političkih emocija. Ako postoji želja
— to je moguće. Politika je neka vrsta nižih, fiziološ­
kih potreba, s tom neprijatnom razlikom što se politič­
ke potrebe neizbežno vrše javno.
Politika ma koje vodio, uvek je odvratna, jer se u
njoj neizbežno ukrštaju laž, kleveta i nasilje. Budući da
je to istina, nju svi treba i da znaju, a znanje će sa svo­
je strane nametnuti svest o primatu kulturnog truda
nad onim što je politički rad.
Još ozbiljnija smetnja kulturnog rada je sniženje
radne sposobnosti inteligencije — to je posledica gla­
dovanja i razočarenja — i apatija koja je sve više
obuzima.
Protiv gladi se treba boriti razvijanjem uzajamne
pomoći među ljudima koji se bave intelektualnim tru­
dom, a što se tiče razočaranja naroda u socijalizam,
kod nas u Rusiji — mislim, ne umem baš ništa tim
povodom da kažem.
Naravno, bolje je bilo da u svoje vreme nismo
mnogo bili očarani jer ničeg što očarati može u ru­
skom narodu nikada nije ni bilo, ali ako smo se već
zaneli i zatim razočarali — tu se ništa nema kazati.
Očarati se nečim — to je čin vere, a razočaranje je —
osveta zbog slepe vere. Znanje odlično pomaže protiv
razočaranja i to je jedino što se može preporučiti razočaranima. Ja sam lično celog svog života u svim svojim
osećanjima, mislima i delima uvek polazio od čoveka
jer sam zauvek i nepokolebivo bio uveren da postoji
samo čovek i da je sve njegova misao i njegovo delo.
U ovim danima strašnim za sve, za svu zemlju koju
je stvaralo mnoštvo pokoljenja koja su nas vaspitala
da budemo ovakvi kakvi smo, u ovim danima bezumlja,
215
užasa, trijumfa gluposti i banalnosti, ja imam na umu
samo jedno: sve to dolazi od čoveka, sve to on stvara...
A on je sazdao sve što je lepo na zemlji, njenu poe­
ziju, sve veličanstvene podvige herojstva i časti, sve ra­
dosti i praznike života, sve miline na zemlji, ono smešno i ono veliko, divne snove i čudesnu moć nauka, on
je stvorio i svoj drski razum i nesalomivu žudnju za
srećom.
To je on, čovek, onaj koji uvek u vremenu trage­
dije, patnji i muka uporno veruje u pobedu novih, do­
brih načela nad starima i opakima, to je on i njega
ništa neće pobediti — on nas je ovde okupio na prija­
teljski, ljudski dogovor.
Pođimo čoveku koji je prljav i mnogogrešan, ali
koji iskupljuje i greh i prljavštinu najvećom, nepodnoš­
ljivom patnjom.
Jesmo li u stanju da stvorimo atmosferu u kojoj
bi čovek disao lakše?
Mi to možemo, i treba to da učinimo.
SARADNICIMA »PRAVDE«, »SEVER N E KOMU­
N E « I DRUGIMA
N o vi život, br. 127. 2. juli 1918.
Vas zanima pitanje — »odakle Novom životu no­
vac«100?
Novi život sam pokrenuo ja za novce koje sam pu­
tem pozajmice dobio od E. K. Grubea i to 275 hiljada,
od kojih je 50 hiljada već uplaćeno kreditoru a i ostalu
sumu sam mogao već odavno da uplatim samo kada bih
znao gde stanuje E. K. Grube101.
Osim tog novca u list sam uložio i deo honorara
koji sam dobio od Njive na ime mojih objavljenih
knjiga. Sav taj novac sam predao A. N. Tihonovu, stvar­
nom izdavaču Novog života.
216
U zajmu koji sam uzeo radi pokretanja lista ja ne
vidim ništa sramno i smatram da su optužbe prema
kojima sam se prodao — podlost polemičara.
Ali, radi vašeg znanja ja ću kazati da je za vreme
od 1901. do 19J7. godine kroz moje ruke prošlo stotine
hiljada rubalja za potrebe Ruske socijal-demokratske
partije, tu je moja lična zarada koja iznosi desetine hi­
ljada rubalja, a sve ostalo je izvlačeno iz džepova »bur­
žoazije«. I Iskra je štampana novcem Save Morozova102
koji taj novac, naravno, nije pozajmljivao nego ga je
dobrovoljno poklanjao. Mogao bih da navedem dobru
desetinu poštenih ljudi — »buržuja« — koji su materi­
jalno pomagali napredak Socijaldemokratske partije.
To odlično zna V. I. Lenjin kao što znaju i drugi stariji
partijski radnici.
Što se tiče Novog života, nije bilo »poklona«, po­
stoji samo zajam koji sam ja uzeo. Vaše klevetničke i
prljave izmišljotine o Novom životu ne brukaju nas
nego — vas.
NAPOMENE
1 Tri čoveka su ubijena i šestorica ranjena u sukobu između
radnika, dem onstranata protiv Privrem ene vlade, i vojnika. V.
»Pucnjava na Nevskom «, N o v i život, 22. april (5. maj) 1917. g.
Istog dana list Reč, centralni organ konstituciono-dem okratske
partije, optužio je Gorkog kao urednika N ovog života da njegov
list prećutkuje dem onstracije organizovane pod parolom »Poverenje Privremenoj vladi«. Podsetili su Gorkog n a njegov apel za
govorenjem istin e objavljen u »Neugodnim mislim a« 21. aprila
(4. maja). V. N. Rudin, »Otvoreno p ism o M. Gorkom«, Reč,
22. april (5. maj) 1917. g.
2 »Samoograničenje« označava ovde politički kom prom is. Soci­
jalista Gorki sarađivao je u Zraku sa takvim um erenim libe­
ralima kakav je istoričar P. G. V inogradov (1854— 1925), koji
je jedno vrem e predavao na O ksfordskom univerzitetu i bio
od strane engleskog kralja proizveden u viteza; i profesor eko­
nom ije M. V. B em acki (1876— 1944) — kasnije m inistar finansija u Privremenoj vladi i načelnik finansijske uprave u vla­
dama Denjikina i Vrangela. Zrak je trebalo da otpočne s izlaženjem početkom 1917. Za glavnog urednika je predložen Bernacki, a Gorkom je povereno uređivanje literarne rubrike.
Gorki verovatno pokreće p itan je o »samoograničenju« zato što
je Reč izrazila sum nju kako je on m ogao računati na saradnju
Vinogradova, pobornika rusko-engleskog zbližavanja, ako N o v i
život ne sm atra pobedu Engleske n išta poželjnijom od pobede
Nem ačke. Profesor Vinogradov, sm atra Reč, bio je sprem an da
radi s Gorkim kada je ovaj još sm atrao nužnim da sebe »ogra­
ničava«. Sada je nem ačka štam pa prenela antiengleske izjave
N ovog života pod zvučnim naslovom , kao »Nezavisna pozicija
M aksim a Gorkog« ili »M išljenje M aksima Gorkog«. V. »Štampa«,
Reč, 20. april (3. m aj) 1917. g. i »Novi život«, Reč, 16. (29) m aj.
1917. g.
3 Tako je konstituciono-đem okratsku partiju 1909. godine na­
zvao njen osnivač, istoričar P. N. M iljukov (1859—1943), podvlačeći tim e prihvatljivost konstitucione m onarhije za kadete.
Pri osnivanju partije, 1905. godine, m nogi kadeti su se zalagali
za republiku.
4 Proglas ruskih pisaca, um etnika i glum aca bio je upućen
»domovini i ćelom civilizovanom svetu«. On je optuživao Nem ačku za zverstva i rušenje kulture i predbacivao nem ačkim
naučnicim a, pesnicim a i društvenim radnioima saučesništvo u
tom e. V. Žurnalist, novem bar 1914, br. 13— 14, str. 1—2, ili
Ruske novine, 28. septem bar 1914. K njiževni kritičar i političar
Ivanov - Razumnik (pseudonim Razum nika V asiljeviča Ivanova,
218
1878—1946) tvrdio je da se reči potpisnika razilaze sa onim
što sam i čine. Potpisnici izjavljuju da je neophodno oteti oru­
žje iz varvarskih germ anskih ruku, ali ga sam i ne otim aju,
v eć šalju druge u rat. V. »Rat i 'pravednost'«, Delo naroda,
21. april (4. m aj) 1917. g. Lenjin je takođe prigovorio Gorkom
zbog potpisivanja proglasa, tog »šovinistički-popovskog«, »licem em o g protesta«. Vidi »Autoru ’Pesm e o S okolu’«, Social-demokrat, br. 34, 5. decem bar 1914.
5 Carica Aleksandra Fjodorovna, do
Gesenskaja.
udaje — princeza
Alisa
6 Ana Virubova — caričina dvorska dama, posrednica izm eđu
carske porodice i Raspućina. Pod Privrem enom vladom proterana iz Rusije. V. »Izgnanstvo A. A. V irubove i dr.«, Reč,
25. avgust (7. septem bar) 1917.
7 Vidi V. Irecki, »Ne to«, Reč, 30. april (13. m aj) 1917. V. Irecki
(pseudonim Viktora Jakovljeviča Glikmana, 1882—1936) je pisao
da poreklo revolucionarnog zanosa 1917. n ije u rom antici, ne­
sebičnosti i sam oodricanju, već je stvar proračunate logike i
egoističkih m aterijalnih interesa.
* Na to je Reč prigovorila da sam o klanjati se n ije dovoljno.
N eophodno je zadovoljiti potrebe perm skog seljak a i boriti se
s nedostatkom rom antizm a — glavnom opasnošću koja preti
revoluciji. U m esto te borbe, N o v i život izbacuje nepom irljive
parole uveseljavajući ološ i revnosno pronalazi kontrarevoluciju
lam o gde jc nem a, na prim er u Državnoj dum i. Vidi I. H.
[I. H esen], »Kontrarevolucija«, Reč, 7. (20) m aj 1917.
’ Ovde Reč podseća Gorkog da je ona bila jedini list koji je
svojevrem eno ukazivao na tu opasnost, zbog čega je i bila
zabranjena. Sada je Reč dobila zadovoljenje tim e što je Gorki
shvatio ozbiljnost situacije i prenosila odlom ke iz njegovog
članka. Vidi »Štampa«, Reč, 10. (23) maj 1917.
1C V. Irecki konstatuje: ».. .boljševik Gorki j e iznenada s uža­
som otkrio da je kultura u opasnosti«. »Boli duša«, Reč, 11.
(24) maj 1917. Irecki p oistoveću je Gorkog s boljševicim a zbog
njihove zajedničke privrženosti socijalizm u i oštre kritike bur­
žoazije. Sada Irecki ukazuje da je Gorki konačno prim etio i
druge koji prete da »pocepaju u kom ade zastave željabova i
Breškovskog«.
11 M oguće je da se ovde m isli na naslov »Anarhija«, pod kojim
je Reč redovno objavljivala b eleške o u bistvim a, sam osudu,
pljačkam a, rušenjim a. Druge novine su takođe bile pune vesti
o rastućem nasilju i bezakonju.
219
12 Tekst »Dve duše« pojavio se u decem barskom broju časopisa
Letopis za 1915. godinu. U tom tekstu Gorki slobodnu, aktiv­
nu, Evropu koja veruje u ljudski razum, o štro suprotstavlja
ropskom , pasivnom , m aštarskom Istoku. Rusi im aju dve duše.
Jedna je — nom adsko-m ongolska — duša m istika, sanjara, lenština, fatalista. Uporedo s n jom je slovenska duša. Ona je
sprem na da plane, lepa i blistava, ali gori kratko. N ije spo­
sobna da se odupre azijatskom uticaju. R usim a su svojstvene
osnovne karakteristike istočnjačke psihe. Sve klase ruskog na­
roda su surove s robovim a i ulizičke pred vlastodršcim a, Mo­
skovska država je zasnovana na azijatskom despotizm u.
Odgovor kritičarim a »Dve duše« dat je u vidu »Pisama čitao­
cu« ( Letopis, m art 1916. br. 3), u kom e Gorki ponavlja m isli
iz prvog teksta i podvlači neophodnost kako op šteg obrazovanja
tako i obnovljene borbe protiv m isticizm a, praznorečja, manilovskog optim izm a, učm ale provincijalnosti. On takođe jadikuje nad
nedostatkom talentovanih ljudi i nad lopovlukom , bestidnijim
i rasprostranjenijim u R usiji nego u Evropi. »Dve duše« i »Pi­
sm a čitaocu« čine svojevrsnu publicističku deklaraciju. N jihove
osnovne teze se višestruko izražavaju u »Neugodnim m islim a«,
ponekad u jednom te istom obliku. N ije slučajno da su oba
teksta odštam pana uporedo u Članci 1905— 1916, II izdanje,
Petrograd, »Jedro«, 1918.
U odgovor na ovo pom injanje »Dve duše« Gorkog, Reč nije
propustila da izjavi kako i sam Gorki poseduje dve duše pri
čem u u određeno vrem e preovlađuje istočna. To se iskazuje
u njegovom političkom m aksim alizm u, veri u m ogućnost brzog
ustanovljenja n ovog poretka, u m ržnji prem a državi uopšte,
u odsustvu um erenosti i takta. Gorki, po m išljen ju Reči, trpi
od tragične podvojenosti. On je isticao »sam oograničenje« u
m onarhiji a n e u republici. On se sprem ao da radi sa P. Vinogradovim a završio saradnjom sa N. Suhanovim i preneo no­
vac nam enjen Zraku u »boljševički N o v i Ž iv o t«. I. Clemens,
»Dve duše«, Reč, 25. maj (7. jun) 1917. Poslednje tvrđenje Gorki
je dem antovao kao klevetu u pism u redakciji R eči objavljenom
u N ovom životu 27. m aja (9. juna) 1917.
" R eč je podvrgla tu izjavu sum nji ukazujući na »defetistički«
karakter Novog života. V. »štam pa«, Reč, 19. maj (1. jun) i
»Seoska raspoloženja«, Reč, 27. maj (9. jun) 1917.
14 List desnog krila socijal-dem okrata koji j e uređivao G. V.
Plehanov. č e tir i broja su izašla 1914. a ostali 1917. godine.
B oljševici su ga zabranili u decem bru 1917. p osle čega je kraće
vrem e izlazio pod im enom Naše jedinstvo.
15 Reklam a u konzervatitvnom listu N ovo vreme od 7. (20) juna
1917.
220
16 Italijanski m oler V inćenco Peruđa, zaposlen u Luvra, ukrao
je 1911. »Mona Lizu«, želeći da ovo rem ek-delo vrati Italiji.
1913. Peruđa je uhapšen kada se sprem ao da slik u proda firen­
tinskom antikvaru Alfredu Heri.
17 »žorž Sand. Život i delo«, tom I, Sankt—Peterburg 1899. i tom
II, Petrograd, 1916. V ladim ir Karenjin — pseudonim Varvare
Kom arove (1862— 1942).
" »Narodni domovi« kao centri kulture i o d m ora za široke
slojeve stanovništva, ponikli su u Engleskoj u drugoj polovini
X IX veka. Oni su im ali biblioteke, učionice, štedionice, gim na­
stičke sale, jevtina pozorišta i menze. Organizovali su večernje
kurseve, ekskurzije, koncerte, šahovske turnire i druge kulturne
i sportske aktivnosti. Početkom veka, nekoliko velikih »narod­
nih domova« otvoreno je i u ruskim gradovim a. U seoskim
krajevim a su u njihovom osnivanju vidnu ulogu odigrala zemstva.
19 To je iz Reči od 27. juna (10. jula) 1917, a prethodni odlom ak
je identičan po sm islu m ada se ne poklapa doslovno sa saopštenjem u N ovom vremenu od istog datuma. B iv ši prestupnik,
Asnjiin, ubijen je kada su on i m ornar Ana to li j Železnjakov,
budući crveni heroj, pokušali da pruže otpor pri hapšenju na
dači generala Durnova, gde je bilo anarhističko gnezdo.
20 N etačan citat stihova K. S. Aksakova iz p esm e »Slobodna
reč«. Tačno: »čudo nad božjim čudima«.
21 Reči pod navodnicim a — iz ruske »Radničke marseljeze«
koju je po ugledu na francusku sastavio i objavio P. L. Lavrov
1875. godine. Posle Februarske revolucije proglašena je nacional­
nom him nom ali je p osle Oktobarskog prevrata zam enjena
»Internacionalom «.
22 U originalu tu epizodu Boduenu de Kurteni priča njegov pri­
jatelj u prvom licu jednine. Vidi »Posebno 'kolektivno jamstvo'«,
Štit, 2. izdanje, M oskva 1916, str. 143. K njiževni zbornik
Štit izdavalo je »Rusko društvo za izučavanje jevrejskog života«
koje je osnovao Gorki. Urednici Štita su b ili L. Andrejev, Gorki
i F. Sologub.
25 D. J. Ajzman (1869—1922), p isao je prvenstveno priče iz je­
vrejskog života.
24 Vidi, n a prim er, pregled štam pe u Reči od 21. ju la (3. avgusta), 22, 23, 26, 27. jula, 2. (15) d 3. avgusta. P o m išljenju Reči,
Gorki i N o v i život saosećaju sa N em ačkom i n e interesuju se
za R usiju već za Internacionalu. N a jednom m estu R eč p iše o
221
»izdajničkom ponašanju lista M aksim a Gorkog«. Ton Novog
»huliganskim«, i Reč je predskazala da će
Gorki, očigledno, vrlo skoro istu p iti sa tekstom redovnog po­
kajanja.
života nazvan je
a To je tvrđenje odbačeno kao »neubedljivo« u tekstu Petra
Risa »Beletristička publicistitka«, Reč, 5. (18) avgust 1917. Po
m išljenju Risa, da bi se razrušio stari režim bila je potrebna
bespoštedna kritika koja ne dopušta »samoograničenja«. Revo­
lucija, naprotiv, stvara nove form e života i oskudeva u stro­
gom »samoograničenju« i disciplini, što Gorki i N o vi život ne
shvataju. U potvrdu toga Ris se poziva na priznanje Gorkog
o nesposobnosti da voli strogo dosledne ljude (»0 polem ici«).
Po Risu, Gorki je loš p olitičar i publicista. I po oceni Plehanova Gorki se »pokazao kao vrlo loš publicista« i »njegova
publicistika n ije ni m alo pam etnija od publicistike Gogolja«,
iako im aju suprotne političke poglede, a »umetnički talenat
građanina Gorkog, naravno, ni iz daleka n ije tako veliki kao
Gogoljev talenat«. Vidi G. Plehanov, »Neobična logika«, Jedin­
stvo, 25. maj (7. jun) 1917.
“ Iz teksta »Petrograd, 3. avgusta«, Reč, 3. (16) avgust 1917.
Reč je izražavala nezadovoljstvo socijalističkom štam pom koja
je neodgovorno optuživala buržoaziju za odlaganje izbora za
U stavotvornu skupštinu. Zajedno s Reči, slične optužbe raz­
buktale su divljačke strasti i navele socijaliste na krvava na­
silja na lokalnim izborim a. Vidi isto »Štampa« i »Jegorevska
ubistva«.
27 Tačnije: »stolipinske kravate«. Tim rečim a je kadet F. I. Rodičev (1854— 1933) osudio vladine m etode obračuna s revolucio­
narim a u svom govoru na zasedanju treće Državne dum e no­
vem bra 1907. godine. Mada je R odičev brzo povukao svoje reči,
bio je isključen iz dum e sa p etnaest zasedanja.
“ Taj zahtev je, od strane Staljina, dočekan s podrugljivim
podsm ehom a Gorkog je Staljin uvrstio u preplašene inteligentske neurastenike koji su dezertirali »iz redova revolucije u
prljavom ratu Burcevih—Suvorinih«. Staljin je podsetio pisca
da revolucija odbacuje u ništavilo slavna im ena i autoritete ako
oni odbijaju da u če od nje. Vidi nepotpisani članak Staljina
»Okružili m e telci m nogi gojni«, Radnički put 2. novem bar (20.
oktobar) 1917. Nakon dva dana, Radnički put izražava žaljenje
što Gorki »opisuje petrogradske radnike i vojnike onim boja­
m a kojim a je uobičajeno buržoaska reakcija opisivala ustanički proletarijat« 1848. godine i u periodu Pariške kom une 1871.
Vidi »Juče i danas«, Radnički put, 4. novem bar (22. oktobar)
1917.
222
U broju Novog života sa tekstom »Ne treba ćutati«, nalazila
se i izjava L. K am enjeva k oji u svoje i u im e G. Zinovjeva
istupa protiv neodložnosti oružanog radničkog ustanka sm a­
trajući ga preuranjenim. Lenjin se prem a ovoj izjavi odnosio
kao prem a izdajstvu. 1. novem bra (19. oktobra). N o v i život je
objavio i izjavu Trockog, jedva um irivši sv o je izdavače. Trocki
ie poricao da je određen datum ustanka, no »kada Petrogradski Sovjet R. i V. D. bude sm atrao neophodnim da označi to
istupanje, pod njegovim revolucionarnim sim b olim a poći će
cela radnička klasa, svaki revolucionarni garnizon«.
Odluka da se pristupi oružanom ustanku doneta je n a b oljše­
vičkom CK 10. (23) oktobra 1917. B oljševici su bili jedina soci­
jalistička partija koja je odlučila da n e čeka sazivanje slobodnih
izbora za Ustavotvornu skupštinu, znajući da bi se u njoj na­
šli u beznadežnoj m anjini. Oni čak nisu im ali većinu n i u
Sovjetim a, čiji je centralni organ Glas Sovjeta radničkih i voj­
ničkih deputata jasno izrazio svoj stav prem a predloženom
ustanku dajući redakcijskom tekstu od 7. novem bra (25. okto­
bra) naslov »Bezumna avantura«. Sledećeg dana, uvodnik Glasa
okarakterisao je uspeh ustanka »ne kao prelaz vlasti Sovjetim a,
nego preuzim anje vlasti jedne p artije — boljševika«. Za Glas
to je označavalo »propast velike tekovine revolucije — Ustavo­
tvorne skupštine« i opasnost od izbijanja građanskog rata.
” M. I. Tereščenko (1888— 1958) — fabrikant šećera, m inistar
finansija i potom m inistar inostranih poslova u Privrem enoj
vladi. A. I. K onovalov (1875— 1948) — tek stilni fabrikant, m ini­
star trgovine i industrije u Privrem enoj vladi, jedan od lidera
partije »naprednjaka«, k oji su b ili izm eđu kadeta i oktobrista.
30 Po svem u sudeći, reč je o sukobim a kozaka generala P. N.
Krasnova i boljševičkih snaga u rejonu Pulkova i Carskog Sela
30. oktobra p o starom kalendaru. Kozake je poslao na Petrograd svrgnuti m inistar—predsednik Privrem ene vlade A. F. Kerenski.
31 Reč j e o razaranjima koja su izazvale crvenoarm ejske jedi­
nice, posebno artiljerija, u borbam a s junkerim a za Moskvu,
o čem u se podrobno govori u sledećem tek stu Gorkog. B oljše­
vička štam pa je dem antovala vesti o p ustošen ju M oskve kao
klevetničke. Buharin je, na prim er, izjavio da inform acije N o­
vog života i drugih listova o razaranjima i izgredim a u Moskvi
im aju za cilj da »olakšaju pobedu kontrarevolucionam e buržoa­
zije«. Vidi »Govor Buharina«, Pravda, 20. (7) novem bar 1917.
N ešto ranije, neki M. M arkovski optužio je N o v i život za šire­
n je sm utnji i nem ira objavljivanjem protivurečnih inform acija.
Vidi »Čitaocima Novog života«, Pravda, 15. (2) novem bar 1917.
223
” Petrogradski vojno-revolucionam i kom itet je 26. oktobra, po
starom kalendaru, zabranio niz desničarskih, liberalnih i soci­
jalističkih listova do dana donošenja dekreta o štam pi od
strane Sovnarkom a. Od tada su zabrane i kažnjavanja listova
postali obična pojava. Po tvrđenju Trockog, Gorki i Koroljenko
su protestvovali protiv boljševičkog odnosa prem a štam pi kao
ljudi »potpuno prožeti m lakim i otrcanim predrasudam a m alo­
građanske sredine«. V idi »O slobodi štam pe (Iz govora Troc­
kog u m anježu Grenadirskog puka 27. novembra)«, Pravda, 13.
decem bar (30. novem bar) 1917.
33 N aziv tri poslednja kabineta Privrem ene vlade, sastavljena
od socijalista i nesocijalista. Prvi kabinet (mart—maj 1917.) bio
je sastavljen gotovo isključivo od konzervatdvaca i kadeta.
34 Odgovor na taj tekst pojavio se u Pravdi od 22. (9) novem bra
1917. u vidu pism a »Mi i oni (M. Gorki)«, sa potpisom »rad­
nika« Iv. Loginova. Drugorazredni proleterski pesnik i saradnik
Pravde I. S. Loginov (1891—1942) se pita kakvim se to »ra­
zum nim elem entim a dem okratije« obraća Gorki: Kuprinu, po
čijem je sudu radnička dem okratija »krvlju raspaljena svetina
i raspuštena gradska fukara«, ili Baljm ontu, autoru p esm e »Ge­
neralu L. G. Kom ilovu«, u kojoj se govori o bezvlašću, beščašću i nasilju novog režima? Pobunjujući sličnim gadostim a
svoju braću po peru, Gorki istim gadostim a i zlodelim a izaziva
ogorčenost Lenjina i njegovih saboraca, to je st »istinske na­
rodne demokratije«.
Opšti odgovor na kritike boljševika u N ovom životu dat je u
vidu teksta V. B istrainskog »O proletarijatu i demagozima« u
Pravdi od 25. (12) novem bra 1917. V. B istrainski (obično: V.
Bistranski) je pseudonim boljševičkog p ub liciste Vadima Aleksandroviča V atina (1886— 1940).
35 To tvrđenje je izazvalo »Otvoreno p ism o M. Gorkom« koje
su potpisala tri podoficira a objavljeno je u Pravdi 25. (12)
novem bra 1917. Autori pism a su pitali Gorkog čim e se m ože
objasniti njegovo tvrđenje: naivnošću ili svesnom lažju? A naj­
važnije: ».. .ko više sram oti rusku revoluciju, drugovi Lenjin
i Trocki, ili vi druže Gorki?«.
Pom enut m eđu uhapšenim a, A. V. K artašev (1875—1960) — pro­
fesor, m inistar vera u Privrem enoj vladi, autor je više dela o
istoriji crkve koja su izašla u em igraciji.
36 Kako prim ećuje am erički profesor Aleksandar Kaun, Gorki,
verovatno, ovde podrazum eva političare poput Zinovjeva, Kam enjeva, Lunačarskog, koji su se u različito vrem e razilazili s
Lenjinom u nekim od teorijskih i taktičkih pitanja. Vidi, Kaun,
»Maxim Gorky and His Russia«, N ew York, Jonathan Cape and
H arrison Sm ith, 1931, p. 472.
224
37 Ova izjava plus prvi redovi prethodnog i drugog pasusa ovog
teksta plus određivanje boljševika kao »slepih fanatika i nesavesnih avanturista« i »zaverenika i anarhista N ječajevskog
tipa« (iz »Demokratiji«) — sve je to sakupljeno i citirano u
članku lije Ionova »Kako je m oguće od drveća ne videti šu­
mu«, Pravda (večernje izdanje), 8. decem bar (25. novembar)
1917. Proleterski pesnik Uja Ionov (pseudonim lij e Ionoviča
Bernštajna, 1887— 1942) nalazi da Gorki p iše o boljševicim a i
njihovim vođam a gotovo isto kao i buržuji i cm ostotin aši.
»Pisac, prem a kom e su godinam a bile okrenute široke proleteilske m ase, pridružio se horu onih koji su sebti u zadatak
stavili klevetanje radničkog pokreta«, — k onstatu je razočarani
pesnik koji će kasnije zauzim ati važne položaje u sovjetskom
izdavaštvu.
'* Ovde se najverovatnije m isli na pism o m ehaničara T. Tkačenka, objavljeno u Pravdi od 23. (10) novem bra 1917. Tkačenko
je »s užasom shvatio« da se Gorki p osle dvadeset pet godina
života posvećenih narodu »udaljava od nas«. Tkačenko završava
rečima: »Hvala M aksim u Gorkom i raznim 'borcim a za narod’
što su na vrem e skinuli m aske, i narod će to ceniti«.
” U citatu su ispuštene reči: »čudesnih priča A. N. Tolstoja«
(između »plemić« i »kažu«).
* Petrogradski Vojno-revoluoionam i k om itet j e zabranio Reč
26. oktobra (8. novem bra), ali je ona izlazila d o avgusta 1918.
pod raznim im enim a, kao Naša reč, Slobodna reč, Vek, Naš vek.
Posle svake zabrane obično je sledilo p ojavljivanje lista pod
novim im enom , m enjševički Dan je uspeo da za deset dana
pređe u Noć, Ponoć, U tam noj noći, U gluvoj noći. Još se m a­
stilo na peru Gorkog nije osušilo, a Sovnarkom je naredio obu­
stavu štam panja devet listova dok n e izbace kom entare pro­
glasa Privrem ene vlade starog saziva narodu sa određenjem
saziva U stavotvorne skupštine za 28. novem bar (11. decembar)
1917. Vidi »Zabranjeni listovi«, Pravda, 2. decem bar (19. no­
vem bar) 1917.
" Odbrana Gorkog je u ovom slučaju toliko značajnija što je
četiri m eseca pre hapšenja Burceva izm eđu n jih vođena vatre­
na novinska polem ika. Razlog je bila izjava B urceva da urednik
N ovog života zauzim a defetističku poziciju, d a pom aže boljše­
vicim a i N em cim a u razaranju Rusije. N azivajući Burceva »čo­
vekom vrednim žaljenja«, Gorki je od njega tražio da povuče
»gnusnu klevetu« i istakao je svoje d vadesetpetogodišnje služe­
n je dom ovini i njenom narodu. D etaljnije vidi u člancim a Bur­
ceva »Ili m i ili N em ci i oni koji su s njim a«, Ruska volja
7. (20) ju li 1917; »Ne štitite M. Gorkog«, N o v o vreme, 9. (22)
15
225
juli 1917; »V. L. Burcev o Lenjinu i M. Gorkom«, Ruska volja,
29. juli (11. avgust) 1917, i u odgovorim a Gorkog »Burcevu«,
N ovi život, 9. (22) i 12. (25) ju li 1917.
V. L. Burcev (1862—1942), ideološki blizak socijalistim a-revolucionarim a, zatvoren je u Petropavlovsku tvrđavu noću 26. o k to
bra (8. novem bra) 1917, a njegov list Naša zajednička stvar je
zabranjen. N adim ak »asenizator političkih partija« Burcev je
dobio zbog uspešnog razobličavanja provokatora, uključujući
Azefa.
Izvor ovog i prethodnog citata nism o u speli da nađemo. Mo­
guće je da je to tek st lije Ionova objavljen u delu Pravde od
28. (15) novembx-a 1917. kojim n e raspolažem o. Ovu pretpostav­
ku potkrepljuje pozivanje Ionova na »svetli praznik« kao na
sopstvene reči. Kritikujući Gorkog što obraća pažnju na sitnice,
kakve su pljačka Jerm olajeve ili neispunjena norm a slagača,
Ionov tvrdi da pisac zanem aruje »kolosalni događaj« — to, da
su radnici d vojnici svojim ustankom označili kraj klanice i
ubrzali m iiovn e pregovore. »I to ja nazivam svetlim praznikom
u čijem se predvečerju nalazimo«, — kaže on. V idi »Kako je
m oguće od drveća ne videti šumu«, Pravda, 8. decem bar (25.
novem bar) 1917.
Tri dana ranije, drugi proleterski pesnik, Leontij K otom ka
(pseudonim V. I. Zelenskog), izrazio je žaljenje zbog ograde
Gorkog od »bezumlja hrabrih«, ali jo š uvek n ije m ogao da
poveruje u m ogućnost m etam orfoze: »N iste li se od burevesnika
— pitao je on Gorkog — vi pretvorili u gnjurca, kom e je
nedostupna 'životna radost'? Tužno, beskrajno tužno!«. Vidi
»M. Gorkom«, Pravda, 5. decem bar (22. novem bar) 1917.
15 Saradnici Pravde su sa posebnom žestinom reagovali na »zoo­
loški anarhizam«. Po njihovom shvatanju, neophodno je bilo
govoriti o velikoj borbi naroda pod boljševičkim rukovodstvom .
N esposobnost Gorkog da shvati istin sku revoluciju značila je
da »Gorki više n ije ’burevesnik’ revolucije već njen faktički
izdajnik«. Vidi Inteligent iz naroda, »Socijalna revolucija i M.
Gorki«, Pravda, 20. (7) januar 1918, kao i V. Poljanski, »Na
putevim a starog sveta (Povodom 'N eugodnih m isli’ M. Gorkog
u 'Novom životu')«, Pravda, 23. (10) decem bar 1917. U »Rečniku
pseudonima« I. F. Masanova (1956) i »Letopisu života i dela
A. M. Gorkog« (tom III, M oskva, 1959, str. 63) p iše da je »Inte­
ligent az naroda« — Izr. Sol. Blank. Mnogo kasniji izvori na­
vode da pseudonim »Inteligent iz naroda« pripada Ivanu Sergejeviču K njižniku- Vetrovu. V idi V iktor Pankov, »M. Gorki i
sovjetska stvarnost«, Moskva, M oskovski radnik, 1968, str. 34.
Štam pan na vidnom m estu, članak »Inteligenta iz naroda«, da­
tiran 26. decem bra, govori o tekstovim a Gorkog u periodu od
6. (19) do 24. decem bra 1917. (6. januara 1918.), i predstavlja
najobim niju kritiku njegovih pogleda objavljenu u Pravdi. Tekst
226
je odobrio Lenjin. Vidi Pankov, pom enuto delo, str. 34. U
drugom članku, »Inteligent iz naroda« dokazuje da je u R usiji
u toku stvarna socijalna revolucija a ne ru šenje osnova za
nju, kako to m isli Gorki. V idi »Odgovor M. Gorkom«, Pravda,
26. (13) januar 1918.
41 Grofica S. V. Panjina (1871— 1956), pom oćnik m inistra na­
rodne prosvete, uhapšena je 28. novem bra (11. decembra) 1917.
zbog odbijanja da preda b oljševicim a 93 hiljade rubalja dru­
štvenog novca n a koji je, po njenom dubokom uverenju, po­
lagala pravo sam o od svih priznata U stavotvorna skupština.
Panjina je bila osuđena na držanje u zatvoru sve dok se tra­
žena sum a ne obezbedi. Za vrem e suđenja, Panjina je uživala
ogrom nu društvenu podršku i bdla je oslobođena kroz deset
dana kada je kom itet za prikupljanje sredstava V iših ženskih
škola uplatio vlastim a 93 hiljade rubalja.
»Narodni dom« na Ligovki (Peterburg), sagrađen je od sred­
stava Panjine 1903. a bio je jedan o d najpoznatijih i najpopu­
larnijih, pri njem u je čak radilo i pravno savetovalište. Gorki
je bio član njegovog upravnog odbora. G rofičin »Narodni dom«
je služio i kao m esto p olitičkog okupljanja peterburških radnika.
1906. godine, tu je održao govor i, tada u ilegaln osti, Lenjin
— događaj je ovekovečen n a platnu sovjetsk og um etnika P.
Žilina.
Zbog odbrane Panjine Gorki se izložio napadim a V. Poljanskog (pseudonim Pavla Ivanoviča Lebedova, 1881— 1948), koji
je tvrdio da je Panjina uzela novac »za borbu s narodom«
(»Na putevim a starog sveta«. Pravda, 23. (10) decem bar 1917).
N eke pojedinosti o delu Panjine m ogu se n a ći u knjizi kneza
Pavla Dmitr. Dolgorukova »Veliko rasulo«, Madrid, Rafael
Taravilla Paul, 1964. i u tek stu »Suđenje grofici S. V. Panjinoj«,
Naš vek, 12. (15) decem bar 1917.
45 I. I. Jasinski (1850—1931), plem ić p o poreklu, v iše puta je
m enjao svoju političku poziciju, bio je radikal, zatim reakcio­
nar, da bi posle Oktobra stupio u b oljševičku partiju.
44 Ovo je izazvalo uzbuđen odgovor V. Poljanskog. Gorki, pisao
je on, nem a zašto da veliča radnu sp osobn ost kadeta i jadikuje zbog njihovog udaljavanja iz U stavotvorne skupštine. Vodi
se klasna borba, a kadeti n astoje da u g u še revoluciju gra­
đanskim ratom , zaverama, sabotažam a, provokacijam a. »I te
izdajnike naroda štiti Gorki kao 'časne'«, (»Na putevim a starog
sveta«, Pravda, 23. (10) decem bar 1917.).
4! Pravda je uveravala da su vinski pogrom i delo kontrarevolucionam ih kaledinaca—kadeta, »novo sredstvo podrivanja se­
ljačke i radničke vlasti«. Vidi »Petrogradski S o v jet Radničkih
15*
227
i V ojničkih Deputata svim stanovnicim a Petrograda«, Pravda,
22. (9) decem bar 1917.
<s Na to je Pravda u nepotpisanom tekstu odgovorila da Sovjet­
sku vlast optužuju za surovost bivši visoki činovnici kojim a
se n e sviđa revolucionarna vlada. Zna li Gorki koliko bi krvi
prolili buržoaski političari i kozački generali kada bi pobeđa
pripala njim a? Gorki, koji se pretvorio u »cm izdrećeg ćiftu« ne
treba da u či narod, već da od njega uči. Vidi »Raspekmeženi
Gorki«, Pravda, 22. (9) decem bar 1917.
" »Inteligent iz naroda« navodi, izm eđu ostalog, ovu rečenicu
kao najbolju ilustraciju toga da je Gorki izdao revoluciju.
Vidi »Socijalna revolucija i M. Gorki«, Pravda, 20. (7) januar
1918. V odeći proleterski pesnik Vladim ir Kirilov primjećuje da
Gorki »diže užasnu buku« o navodnoj surovosti radničke klase
i zoološkim instinktim a gom ile. U očim a K irilova nijedna re­
volucija n ije bila tako m ilosrdna prem a pobeđenim a, kako je
to Oktobarska. Vidi »Ugodne m isli«, Budućnost, 1918. br. 1,
str. 11. Citirano prem a »Letopis života i dela A. M. Gorkog«,
tom III, Moskva, Akadem ija nauka SSSR, 1959, str. 66.
50 Verovatno se m isli na optužbe V. Burceva. Vidi napom enu 41.
51 List Ruski barjak (1905—1917) izdavao je u Peterburgu vođa
»Saveza ruskog naroda« A. I. Dubrovin.
S! N a to je »Inteligent iz naroda« prim etio da boljševici i soci­
jalisti—revolucionari deluju u političkom i ekonom skom inte­
resu većine radnika i seljaka. Razum e se, svo rusko seosko
stanovništvo nem oguće je brzo pretvoriti u socijaliste, ali soci­
jalna revolucija, koju Gorki sm atra preuranjenom , je prvi i
neophodni korak na putu u socijalizam . Svojim sudovim a o
političkoj zaostalosti radnika i seljaka Gorki se solidariše s
reakcionarim a. Oni koji vole R usiju žestoko i brižno, a u takve
se Gorki ubraja, m oraju da žele što skorije ostvarenje socijal­
nog prevrata. Vidi »Socijalna revolucija i M. Gorki«, Pravda,
20. (7) januar 1918.
<J Knez Pavel Dm itrijevič D olgorukov (1866— 1927), član CK ka­
deta, uhapšen je na osn ovu dekreta Sovnarkom a od 28. no­
vem bra (11. decembra) 1917, u skladu s kojim članovi ruko­
vodećih organizacija kadeta kao p artije »neprijatelja naroda«
podležu hapšenju i sudu revolucionarnih sudova. Em igrant od
1920. D olgorukov je dvaput tajno ulazio u Sovjetsku Rusiju,
uhvaćen je i streljan zajedno sa jo š devetnaestoro lica u znak
odmazde zbog ubistva sovjetsk og diplom ate P. L. V ojkova u
228
Varšavi. U D olgorukovljevim sećanjim a nalazi se i interesantna
priča o njegovom hapšenju i zatvaranju u Petropavlovsku tvrđa­
vu zajedno sa Bernackim , Tereščenkom i drugim političkim
radnicim a. Vidi »Veliko rasulo«, Madrid, 1964.
54 To bi m ogla biti aluzija na Gorkog. N ešto kasnije, u Pravdi
od 13. januara 1918. (31. decem bra 1917), objavljena je pesm a
D em jana Bednog »Goika istina«, posvećena »svim p iscim a koji
su okrenuli leđa narodu, M . G orkom i V. K oroljenku pose­
bno«.
55 I. G. Cereteli (1881—1959) — ugledni m enjševik, deputat dru­
ge Državne dum e (1907) i m inistar p ošta i telegrafa u prvom
koalicionom kabinetu Privrem ene vlade (m aj— avgust 1917). Na
m išljen je Gorkog o njem u, Pravda je ubrzo odgovorila tvrđe­
njem da je Cereteli izdao dem okratiju i da s e p re m ože sm a­
trati »sitnim lupežom« nego »časnim čovekom «. Pravda je,
takođe, odgovorila i na produženo ob javljivanje »Neugodnih
m isli«, rekavši da su one »neslane« i »da treba da budu gorke
da ne bi bile naprosto sm ešne«. Vidi »Pregled štam pe«, Pravda,
6. januara 1918. (24. decem bra 1917). U isto m broju nalazi se
i članak »Sveta buržoazija d Gorki« sa potpisom : Aleksej Ga-r.
Autor teksta se p ita zašto Gorki iz sve snage optužuje boljše­
vike i okrivljuje m ase za surovost a ne poklanja dovoljno pa­
žnje tom e što ruska buržoazija hrli K aledinu da b i ubijala
radnike. Slične optužbe o političkom slep ilu Gorkog izriče i
L. Sosnovski u tekstu »Poznati stranci (O p iscim a iz 'Novog
života’)«, Pravda, 16. (3) januar 1918.
56 Ovo tvrđenje je izazvalo ironičan kom entar u »Pregledu
štam pe«. Pravda, 6. januar 1918. (24. decem bar 1917).
57 Dva poslednja pasusa je s odobravanjem citirao »Inteligent
iz naroda«, kom e su oni u lili nadu da Gorki n ije zauvek izdao
revoluciju. Vidi »Socijalna revolucija i M. Gorki«, Pravda, 20.
(7) januar 1918.
S1 Saopštenja Pravde o m anifestacijam a nalaze se u brojevim a
od 17. (4), 19. (6), 20. (7) i 22. (9) januara 1918. U stavotvorna
skupština je počela sa radom 5. (18) januara u Tavričevskom
dvorcu — ranije prebivalištu Državne dume.
” Po pouzdanim podacim a »Britanske enciklopedije«, od 703
delegata boljševika je b ilo 168 a njihovih saveznika levih esera
— 39. B oljševici su se nalazili u beznadežnoj m anjini okruženi
sa 380 esera (ne levih), 18 m enjševika, 17 kadeta i desničara i
81 drugih. U celoj R usiji, na izborim a za U stavotvornu skup­
štinu, za boljševike je glasalo sam o 25% stanovništva, dva puta
m anje nego za socijaliste—revolucionare. Da bi održali vlast,
229
boljševici su odlukom VCIK od 6. (19) januara raspustili Ustavo­
tvornu skupštinu i oružanom silom sprečili obnavljanje njenog
rada.
“ Lekar i ekonom ista Šingarjev (1869— 1918), m inistar finansija
u prvom koalicionom kabinetu Privrem ene vlade i delegat
Ustavotvorne skupštine, uhapšen je za vrem e pretresa u kući
grofice S. V. Panj ine i zatvoren u skladu sa dekretom Sovnarkoma o hapšenju i izručenju sudu vođa kadetske partije. Hronično bolestan, Šingarjev je prebačen iz Petropavlovske tvrđave
u M arinsku bolnicu gde je zverski ubijen od strane mornara
i vojnika. Zajedno s njim ubijen je kadet F. F. Kokoškin (1871
—1918) — p rofesor prava, državni inspektor u drugom koali­
cionom kabinetu Privrem ene vlade i delegat Ustavotvorne
skupštine. Kokoškin je bio uhapšen istovrem eno kada i Šin­
garjev i optužen po istom dekretu, a u bolnicu je prebačen
kao tuberkulozni bolesnik. O hapšenju, zatočeništvu i ubistvu
ovih ljudi vidi I. O., »Kako je to b ilo .. . (Dnevnik A. I. Šingarjeva)«, Naš vek, 3. maj (20. april) 1918; L. Kin »O ubistvu A. I.
Šingarjeva i F. F. Kokoškina«, isto, 18. (5) jun 1918; i knez
Pavel Dolgorukov, »Veliko rasulo«, Madrid, 1964, str. 57—90.
41 Očigledno iz skrom nosti Gorki isp u šta zaključne reči teksta
»Inteligenta iz naroda«: »Isuviše je dragocen Gorki našoj soci­
jalnoj revoluciji a da n e b ism o verovali da će on uskoro stati
u red njenih id ejnih vođa, na m esto koje m u odavno pripada
kao burevesniku svetsk e socijalne revolucije«, Pravda, 20 (7)
januar 1918.
“ Po svem u sudeći — Anatolij Železnjakov, b ivši anarhist (vidi
napom enu 19), kom andant b oljševičke straže u Tavričeskom
dvorcu. Izvršavajući volju boljševika, on je naredio delegatim a
U stavotvorne skupštine da se raziđu rekavši da je »straža
umorna«. U bijen je u građanskom ratu 1919.
65 Na rečima, Lenjin i ostali b oljševici zahtevali su brzu i te­
m eljnu istragu. Vidi Pravdu od 21. (8) januara (večernje izda­
nje) i od 22. (9) januara 1918. U stvarnosti, istraga skoro i da
n ije povedena i kom esar pravosuđa P. Stučka je priznao da
predm et »već duže vrem e miruje«. Vidi Naš vek, 22. (9) m art
1918. Mnogo kasnije pozvano je na odgovornost petoro^ ljudi
k oji su u ubistvu im ali drugorazrednu ulogu. Vidi Naš vek,
18. (5) jun 1918.
61 Verovatno se ovde m isli na ponašanje ruske vojske koja je
ušla u severnu Persiju u Prvom svetskom ratu i ostala tam o
i izvesno vrem e p osle Oktobarskog prevrata.
“ Spom enik Puškinu, otkriven 1880. godine.
230
“ Ova je izjava označena kao karakteristična za neutralnu po­
ziciju Gorkog, njegovu nesposobnost da se priključi bilo onim a
koji vrše izgrede u im e socijalne revolucije bilo inteligenciji,
po čijem m išljenju boljševici ne utvrđuju v eć likvidiraju teko­
vine revolucije. Vidi D. Filozofov, »Poluburžuj«, Naš vek, 25.
januar (7. februar) 1918. Književni kritičar i religiozni m islilac
D. V. Filozofov (1872— 1940) v eć duže vrem e se javljao kao ideo­
loški protivnik Gorkog.
67 Treba: br. 42 (256). N o vi život je 6. m arta (23. februara) po­
grešno num erisan i to se odrazilo na svu kasniju num era­
ciju.
“ E konom isti G. B. Iolos (1859— 1907) i M. J. H ercenštejn
(1859—1906) bili su predstavnici kadeta u prvoj Državnoj dumi.
U ubistvo H ercenštejna, protivnika vladine agrarne politike,
bili su um ešani članovi crnostotinaškog »Saveza ruskog naro­
da« — Laričkin, Polovnjev, Juškjevič i dr; u b istv o Iolosa isti
»Savez« je naručio od radnika Fjodorova kom e su očito bila
data lažna obaveštenja o političkom liku žrtve.
“ Šest studenata i jedan nepoznat čovek streljani su 2. m arta,
po novom kalendaru. Studenti su optuženi za zaveru protiv
vlade i do streljanja su držani pod stražom u podrum u Sm o­
ljnog. Trojica od njih su bili braća i francuski državljani koji
su iz dana u dan čekali dozvolu za odlazak u Francusku da bi
stupili u arm iju. S treljanje je izazvalo m nogobrojne proteste.
D etaljnije vidi u »Povodom streljanja«, Naš vek, 9. m art (24.
februar) 1918, i u nekoliko m artovskih brojeva istog lista kao
i u »O kazni sedm orice«, N o v i život. 14. (1) m art 1918.
70 N ajverovatnije se govori o ponašanju proboljševički nastro­
jenih m ornara pri uspostavljanju S ovjetsk e vlasti na Krimu
krajem 1917. i početkom 1918. godine. Evo odlom ka iz saopštenja »Specijalne k om isije za istraživanje boljševičkih zločina«
u kom e se opisuje pokolj 300 Evpatorejaca, pretežno oficira,
na palubi krstarice »Rumunija«: »Na gubilištu su m ornari, bodreni od Antonija N em iča, obarali privedenog na tlo, vezivali
m u rvpge, uvrtali ruke i polako odsecali uši, nos, usne, polni
organ, odrubljivali ru k e... I tek kada bi iskrvario, ispustivši
od neljudskih patnji krik k oji se daleko razlegao i kidao dušu
— predavali su ruskog oficira crveni dželati talasim a Crnog
mora«. Cit. prem a knjizi generala A. I. Denjikina »Opisi ruskog
nemira«, tom III, Berlin, Reč, 1924, str. 41.
7- N a ovo su Izvestija odgovorila: »Da, savest je umrla, ali ne
tam o gde m isli Gorki. Neka pogleda sebe u ogledalu«. Vidi, anonim, »Savest je umrla«, Izvestija, 23. (10) m art 1918.
231
72 Iz »Šta su p osejali treba i da žanju (Odjek ’savesti’ Gorkog)«,
Crvene novine, 19. (6) m art 1918. Taj kratki tekst predstavlja
odgovor na prethodno izdanje »Neugodnih m isli«. Crvene novine
je izdavao Petrogradski Sovjet radničkih i vojničkih deputata.
” Očigledno, ovaj i prethodni odlom ak Gorki citira, stavljajući
svoi kurziv, prem a tekstu »Govor Lenjina« iz N ovog života od
17. (4) m arta 1918. Štam pani oblik ovih odlom aka u Novom
životu daje nam puno pravo da pretpostavim o kako oni pred­
stavljaju delove Lenjinovog govora navedene po sećanju (drugi
odlom ak je čak stavljen pod navodnike). Pod »Govorom Le­
njina« podrazum eva se »Završna reč« iz referata o ratifikaciji
Brest-Litovskog dogovora podnetog 15. (2) m arta 1918. na IV
Vanrednom Sveruskom kongresu Sovjeta. N ijedan od navedenih
delova ne nalaze se ni u Pravdi od 19. (6) m arta 1918. gde je
objavljena »Završna reč«, ni u drugom , trećem i četvrtom
sovjetskom izdanju Lenjinovih dela, ni u poslednjem , petom
izdanju, označenom kao »Celokupna dela«. U svim tim izda­
njim a »Završna reč« je odštam pana prem a stenogram u srav­
njenom s tekstom Pravde koji je kraći od teksta stenogram a.
I tako, ili N o vi život citira Lenjina netačno ili su boljševici
odlučili da ne daju u javnost neke delove njegovog istupanja.
R eferat Lenjina IV kongresu od 14. (1) m arta 1918. sadrži de­
love slične onim a koje citira Gorki. N a jednom m estu Lenjin,
opravdavajući odustajanje od Finske i Ukrajine, daje sledeći
primer: ako dvojicu prijatelja k oji idu kroz noć napadne de­
setoro ljudi, i ako jedan od prijatelja počne da beži budući
n ije u m ogućnosti da pom ogne drugome, njega ne treba nazi­
vati izdajnikom . Takvo stanovište, očigledno, zbunjuje propa­
gandiste zvanične kom unističke etik e i evo, urednici »Celokupnih dela« izjavljuju u posebnoj napom eni da su Lenjinove
reči bile, očito, pogrešno stenografisane i da ih treba shvatiti
obrnuto: onaj ko se spasava bekstvom je izdajnik. Vidi tom
36 (1962), str. 106. U drugim izdanjim a Lenjinovih dela takve
napom ene nem a a iz konteksta je jasno da su njegove reči
tačno zapisane.
74 M oguće je da se to od nosi na tek st K. Sam ojlove »Maksim
Gorki o savrem enom trenutku«. Pravda (Petrograd), 17. (4) m art
1918. Osporavajući poglede
Gorkog o Rusima, iskazane u »Ne­
ugodnim m islim a« od 16. (3) m arta, Sam ojlova kaže
da on
»odvojivši se od narodnih m asa neopravdano vređa taj narod«.
Sam ojlova se takođe okom ila na Gorkog zbog njegovih reči
da se Sovjetska vlast lišava saradnje intelektualnih snaga ruske
dem okratije. Po njenom m išljenju to tvrđenje ukazuje na ne­
što drugo, pokušaj da se opravda odbijanje inteligencije da
sarađuje s boljševicim a.
Kroz
dve nedeije, 29. (16)
m arta, Izvestija su objavila kratak
tekst
G. U stinova »50 godina« povodom pedesetogodišnjice
232
Gorkog. U stinov blagonaklono podseća na revolucionarnu ulogu
Gorkog u prošlosti, ali ističe da je sada Gorki »prešao od
naroda u drugi tabor« i da ga »nema m eđu nama«.
71 Izveštaj (rezolucija) od 18. m arta m ože se n aći u Našem veku
od 22. (9) m arta 1918. u rubrici »Zvanična saopštenja«. N aziv
rezolucije u Našem veku je potpuniji od onog koji navodi Gorki.
Iz naziva i teksta rezolucije proizilaza da on a nije bila pri­
hvaćena od predstavnika cele crvene flote već sam o pom or­
skog obalskog odreda kom e su pripadali ubijeni mornari.
76 N aziv »ukras i ponos revolucije« ili »slava d ponos revolu­
cije« za m ornare pripisuje se Trockom. Tim rečim a se on obra­
tio kronštatskim m ornarim a s m olbom da oslob ode m inistra
poljoprivrede V. M. Čem ova, kog su u hapsili za vrem e nereda
4. (17) jula 1917. Vidi I. G. Cereteli »Sećanja o februarskoj
revoluciji«, tom II, Pariz, M uton i Comp, 1963. str. 307.
77 U originalu nešto drugačije: « . . . za svaku našu gjavu —
stotinu vaših!« Vidi uvodnik »Čuvajte se« u večernjem izdanju
Pravde od 15. (2) januara 1918. Ta pretnja j e bila odgovor na
pucanje u autom obil u kom se nalazio Lenjin ostavši nepovređen. Govoreći da je karoserija Lenjinovog autom obila bila
oštećena perorezom , Gorki, verovatno, želi š t o jače da istakne
ružnu surovost boljševičke pretnje.
71 Vidi napom enu 70.
I
” Pun naziv: »Naš zločin (N e bunilo već java). Iz savrem enog
narodnog života«. Ova knjiga se pojavila 1909. i doživela neko­
liko izdanja izazvavši žučnu polem iku. U predgovoru I. A. Rodionov piše da se ruski narod propio, podivljao, prozlio i da
neće da radi. Za sve to on krivi rusku in teligenciju koja se
odvojila od naroda. Roman obiluje opisim a pijanstva, surovosti,
prim itivizm a i polnog razvrata. Centralni događaj je besm isleno
ubistvo seljaka za koje se krivcim a izriče blaga kazna. Rodionov daje da se nasluti kako sud svojom blagošću pospešuje
rast zločina.
Gorki je b io posebno ogorčen dijalogom u k om e se za m užike
kaže da su ogavniji od »stoke i zveri«. On j e takođe sm atrao
da R odionov kroz usta jednog od likova odobrava pogubljenje
seljaka vešanjem . Vidi tekst Gorkog »O piscim a—samoucima«
(1Š>11). K ritičar Lj. Gurevič, m eđutim , sm atra R odionovljevo
delo vernim životu ali um etnički neuspelim . Ona se ne slaže
sa K om ejem ču k ovsk im koji je R odionovljev rom an nazvao
»najodvratnijom , najuzbudljivijom i najtalentovanijom savrem enom knjigom«. Vidi Ljubov Gurevič, »Literatura i estetika.
Kritički ogledi i studije«, M oskva, »Ruska m isao«, 1912, str.
133—140. 1918. godine, po naredbi atam ana D onske arm ije P. N.
233
Krasnova, m onarhist Rodionov je uređivao poluslužbene novine
Donska zemlja. Umro je u em igraciji 1943. godine.
" Kadet A. S. Izgojev (pseudonim Aleksandra Solom onoviča
Lande, 1872—1935) bio je uveren da je krivica i tragedija ruske
inteligencije u tom e što tvrdoglavo d uopšteno zagovara ap­
straktne principe antidržavnog i antinacionalnog socijalizm a
neodgovorno podrivajući osnove ruske države. Sada, kada soci­
jalizam ostvaruju boljševici, R usija strada. Izgojev se bori za
vraćanje na m ale oblike privatnog vlasništva kao osnovni po­
kretač ekonom skog razvoja. Vidi »Tragedija i krivica«, Naš vek,
5. april (23. m art) 1918.
!1 Kadetski listovi; prvi od n jih je verovatno Naš vek. Naziv
kakav je N o v i vek ne susreće se u osnovnim priručnicim a o
periodičnoj štam pi 1918.
“ Vidi napom enu 3.
“ M ogućno je da Gorki ovde govori o »Ugodnim mislim a« u
Pravdi od 30. (17) m arta i 4. aprila (22. marta) 1918. Taj tekst,
sa očitom aluzijom na Gorkog u naslovu, potpisan je sa G. L-ov.
Mada G. L o v odlučno brani političku zrelost seljaka, on ne
spom inje Gorkog i ne govori o »prezrivom pljuvanju u lice
naroda«. M eđutim, on jakim izrazim a govori o ljudim a koji
odbijaju da pom ognu narodu svojim znanjem d iskustvom , ne
podnoseći novu vlast i zlurado gledajući m uke koje narod
podnosi. Ovo navodi na pom isao da je Gorki m ogao sm atrati
G. L-ova za Gorlova i citirati ga netačno zam enivši ga s nekim
drugim ili sa Sam ojlovom k oja je pisala da Gorki »pljuje taj
narod« (Pravda, Petrograd, 17. (4) m art 1918.). Mada o n i govo­
ri o Pravdi, Gorki, pre svega, dma u vidu tekst N. Gorlova
»O izgubljenoj savesti« u Petrogradskoj pravdi od 5. aprila. Taj
tekst nam nije na raspolaganju, ali se navodi u bibliografiji
S. Buluhatova »Kritika o M. Gorkom«, Lenjingrad, 1934, str. 269.
84 Jedan od razloga odlaska Gorkog u inostranstvo 1921. bilo
je neprijateljsko držanje Zinovjeva — predsednika Sovjeta ko­
m esara Petrogradske radne kom une, na čiju inicijativu je u
stanu Gorkog izvršena prem etačina. Vidi V. Hodasevič, »Gorki«,
»Savrem eni zapisi« (Pariz), 1940, br. 70, str. 137. Taj i m nogo
raniji tekst H odaseviča — »Gorki (Sećanja)« isto, 1937, br. 63
— sadrže, verovatno, najjasniju i najpronicljivdju karakteristiku
Gorkog, od pesnika—em igranta k oji je Gorkog odlično lično
znao i koga je Gorki zam olio da p iše o njem u p osle sm rti.
“ To društvo je osnovano pod predsedništvom Gorkog u m artu
1918. kao »Prosvetiteljsko društvo u sećanje na 27. februar
1917. godine«, što ukazuje na odnos njegovih članova prem a
234
r
Oktobarskoj revoluciji. Među članovim a organizacionog kom i­
teta društva nalazili su se Plehanov, Vera F igner i Vera Zasulič.
Među prvim m eram a »Kulture i slobode« bilo je osnivanje
»narodnih biblioteka«, kojim a je Gorki poklonio 835 knjiga, i
organizovanje prehram benih punktova za intelektualce. Društvo
je osnovalo scpstven o izdavaštvo, objavivši 1918. zbornik »Ne­
ugodne m isli« koji se sastojao od 48 istoim en ih tekstova Gor­
kog iz Novog života, — događaj koji su sovjetsk i naučnici i
bibliografi složno prećutali.
“ U tekstu Novog života: A. N. Tolstoj, po svem u sudeći štam ­
parska greška. Pre svega, m isli se na u češće L. N. T olstoja i
Sitina u prosvetiteljskom izdanju »Posrednika«. Sum njivo je i
da bi Gorki pri nabrajanju im ena p retpostavio A. N. Tolstoja
Čehovu.
” Iz »Ružne anegdote«, Naš vek, 3. maj (20. april) 1918. Tekst
Filozofova je najverovatnije izazvan »Neugodnim m islim a« od
1. m aja (18. aprila) 1918. u kojim a Gorki poziva inteligenciju
na ujedinjenje na izvanpartijskoj osnovi i razgovorom Gorkog
sa narkom om prosvete Lunačarskim o delatnosti »Slobodne
asocijacije za razvijanje i širenje p ozitivističkih nauka«. Filo­
zofov se protivi saradnji inteligencije s boljševičkom vlašću,
koja pripadnike inteligencije lišava slobode i koja im , kao i
za vrem e cara, pristupa s kriterijum im a p o litičk e lojalnosti.
“ Iz skrom nosti, ili ne želeći da sluša pohvale od protivnika,
Gorki isp u šta reči koje prethode ovoj rečenici: »Gorki — zna­
čajna veličina«.
*’ U originalu n ešto drugačije i sarkastičnije: »Plan Gorkog da
pretvori akadem iju nauka i slobodnu asocijaciju nauka u 'na­
rodni u niverzitet’ Sanjavskog veom a je velikodušan«.
M oskovski gradski narodni univerzitet A. L. Sanjavskog osno­
van je 1905— 1908. god. iz sredstava generala u penziji Alfonsa
Leonoviča Sanjavskog (1837— 1905). To je b ila jedinstvena škol­
ska ustanova. Za stupanje na njega nije trebala nikakva diplo­
ma. Ispiti nisu bili obavezni. Studenti su b ili različitog uzra­
sta i porekla. Glavni cilj univerziteta je b ilo približavanje
nauka društvenom životu. Predavački sastav raje bio gori nego
na drugim univerzitetim a. Ugledni naučnici, koji su zbog poli­
tičkih shvatanja udaljeni sa drugih visokih školskih ustanova,
m ogli su da predaju na univerzitetu Sanjavskog. Mada univer­
zitet n ije zvanično priznat, njegovi polaznici su rado zapošlja­
vani u privatnim ustanovam a. Krajem 1918. Sovjetska vlast
je zatvorila univerzitet. Pojedinosti o univerzitetu Sanjavskog
m ogu se naći u knjizi A. A. Kizevetera »Na razmeđi dva veka
(Sećanja 1881—1914)«, Prag, Orbis, 1929. str. 470—495.
235
90 Upućivanje na kritiku kadeta u »Neugodnim mislim a« od 7.
aprila (25. marta) 1918.
91 N ekoliko završnih pasusa ovog teksta preštam pao je Naš vek
i drugi kadetski list — Ruske novine. Gorki, po m išljenju Na­
šeg veka nastoji da dem onstrira svoju odanost revoluciji uka­
zujući vlastim a na kontrarevolucionarnu opasnost od strane
»neprijatelja naroda«. Vidi »Štampa«, Naš vek, 11. maj (28.
april) 1918. Sledećeg dana Naš vek je zabranjen. Uskoro su
Ruske novine kvalifikovale napade Gorkog na kadete kao »pu­
blicističku denuncijaciju«, izjavivši da se oni ne libe zaključi­
vanja o tom e kakvu je ulogu odigrala »saradnja« Gorkog u
zabrani Našeg veka. Vidi anonim , »Lekaru, izleći se sam«, Naš
vek, 18. (5) jun 1918. Izdavanje Našeg veka obnovljeno je 16.
(3) jpna 1918. ali je kroz m anje od dva m eseca konačno za­
branjen.
92 Mnogi m oskovski i petrogradski listovi b ili su zabranjeni ili
kažnjeni izm eđu 10. i 14. m aja po novom kalendaru. Među
zabranjenim a su bili kadetski Naš vek i Savremena reč, eserovski Zem lja i volja i m enjševički N o v i zrak. U Petrogradu je
bilo obustavljeno štam panje svih listova osim boljševičke Ve­
černje pravde i Crvenih novina. N eki listovi su bili zabranjeni
zbog »klevetničkih« vesti o pogoršanju sovjetsko-nem ačkih od­
nosa, drugi — zbog saopštenja o »kontrarevolucionarnoj« delat­
nosti radnika koji su protestvovali zbog boljševičkih ubijanja
njihovih drugova i tražili ukidanje postojećih organa za snabdevanje, ponovne izbore za Sovjete, ulazak u vladu socijalista-neboljševika i sazivanje U stavotvorne skupštine. N o v i život je
energično osudio obračun boljševika sa štam pom objavljujući
uporedo s protestom Gorkog tekstove »Praznik gluposti« Raf.
Grigorjeva (pseudonim Krahm aljnikova) i »Užasna opasnost«
B. Avilova.
93 »Pod kulturu«, N o v i život, 15. (2) maj 1918. Osnovna teza
ovog teksta je neophodnost stvaranja »Jedne radničke partije«
na klasnoj osnovi. N e slažući se s pogledim a Gorkog na inte­
ligenciju kao vodeću snagu u širenju kulture (»Neugodne misli«
od 1. m aja (18. aprila) 1918) G ljebov ističe da su »radnici sam o­
stalni da sam i izaberu kulturu«.
94 P. V. Šum aher (1817— 1891), satirični pesnik liberalnog cpredeljenja, pom agao je V. S. Kuročkinu u uređivanju Iskre (1859
— 1873).
95 Zinaida Hipius?
w Objavljivanje plaćenih oglasa u svim periodičnim izdanjim a
osim sovjetskih b ilo je zabranjeno, pod pretnjom zabrane iz­
236
davanja, »Dekretom o uvođenju državnog m onopola na ogla­
šavanje« sa potpisim a Lenjina i Lunačarskog koji su i sastavili
tekst. Vidi Pravdu od 21. (8) novem bra 1917. i knjigu L. M. Farbera »Sovjetska literatura prvih godina revolucije (1917—1920)«,
Moskva, »Viša škola«, 1966. str. 10.
” N ije sasvim jasno da li je ovde reč
o Pravdi
ili Petrogradskoj pravdi. U svakom slučaju, Gorki je m ogao im ati u vidu
sledeće tekstove: V. B. »Izgojev o boljševicim a«. Petrogradska
pravda, 4. maj (21. april) 1918. i Klara Cetkin, »Za boljševike«.
Pravda, 12. maj (29. april), 14. (1), 15. (2), 17 (4), 18. (5) maj
1918. V. B. (V. Bistranski, pseudonim V. Vatina, vidi napom e­
nu 34) je s odobravanjem citirao izvode iz teksta Izgojeva
»O zaslugam a boljševika«, ( Ruska misao, 1918. br. 1—2) o to­
m e da boljševici ostvaruju socijalizam na jed ini m ogući način
koji odgovara njihovim ubeđenjim a. Na taj način oni pokazuju
više poštenja od socijalista-revolucionara i m en jševik a koji iz­
bacuju socijalističke parole ali zastupaju k adetski program
reform e. Vatin, razum e se, izostavlja m isli Izgojeva o antinacionalnoj i antikulturnoj prirodi socijalizm a, isto kao i nje­
govo tvrđenje da R usija daje prim er drugim zem ljam a šta
znači praktično uvođenje socijalizm a.
Tekst K. Cetkin oprem ljen je predgovorom Zinovjeva koji podseća da je Cetkinova ranije saosećala s m enjševicim a ali se
posle Oktobra soliđarisala s boljševicim a. U svom tekstu Cet­
kinova hvali boljševike za hrabrost i energičnost pri sprovođenju socijalizm a i brani ih od kritike inostranih socijalista.
N a kraju teksta Cetkinova izražava duboko ubeđenje da će
»doći dan kada će istorija priznati Lenjina i Trockog za naslednike Marksovog revolucionarnog duha«.
” Poglede^ slične ovom i sledećem , m oguće je naći i kod N. K.
M ihajlovskog u traktatu »Teorija Darvina i društvene nauke«
(1870).
” Govor je održan 25. (12) juna 1918. O društvu »Kultura i
sloboda« vidi u napom eni 85.
*“ To pitanje je bilo postavljeno u sledećim tek stovim a Pravde:
A. Aleksejev, »Neka se otkriju karte«, 26. (13) jun 1918; anonim , »Izdržavani od bankara«, 28. (15) juna 1918; i nenaslovljenoj notici visokog funkcionera boljševičke štam p e B. Voljina
(pseudonim Borisa M ihajloviča Fradkina, 1886— 1957), u istom
broju. Autor teksta optužuje N o vi život da s e prodao im peri­
jalistim a, fabrikantim a, spahijam a, bankarim a, buržoaziji. Ob­
javljena na prvoj strani, ova notica je, sasvim m ogućno, izra­
žavala m išljen je izdavača Pravde. N jen ton je bio posebno
uvredljiv. Čedne gospođice iz »lista Gorkog«, kaže se u tekstu,
»pohlepne su na plaćenu ljubav debelih bankara«. Takve izjave
237
predstavljaju direktan nastavak vređanja Novog života započe­
tog 13. juna (31. maja) u Petrogradskoj pravdi. Ovaj organ
Centralnog i Petrogradskog kom iteta boljševičke p artije raz­
ljutilo je saopštenje N ovog života o kretanjim a Kolčaka u Si­
biru. U zlobnom tekstu, naslovljenom »Podli list« objavljeno
je da N o vi život »faktički predstavlja organ ne sam o crnostotinaške partije desnih esera nego i, neposredno, bankarskih
bandi Putilova i kom panije. Sve njegove reportaže su u službi
kontrarevolucije«. Uporedo s ovim , izgleda redakcijskim napa­
dom, štam pan je tekst N. Kuzm ina »Dva tabora«, u kom se
povlači paralela izm eđu odbrane U stavotvorne skupštine u N o ­
vom životu i nam ere Kolčaka da je sazove. Takvo izjednača­
vanje je b ilo savršeno neosnovano jer se N o vi život jasno su­
protstavljao dobijanju U stavotvorne skupštine »iz ruku zagovor­
nika rata«. Vidi Raf. Grigorjev »Rat u Sibiru«, N o v i život, 12.
jun i (30. maj) 1918.
U napadu na N o v i život učestvovala su i lica na visokim polo­
žajim a. U uredničkom kolegijum u Petrogradske pravde nala­
zili su se Zinovjev i N. Kuzmin kojd je zam enio nedavno ubi­
jenog Volodarskog na položaju narodnog kom esara za štam pu
i propagandu Petrogradske radne komune. Ne iznenađuje što
je odm ah p osle teksta Grigorjeva N o vi život zabranjen. No,
nije prošlo n i nedelju dana a list je obnovljen i već u prvom
broju doneo sm elu ocenu svojih napadača: »N išta drugo se
n ije n i m oglo očekivati od vlasti koja strahuje od sveta i jav­
nosti, plašljive i antidem okratske, koja gazi elem entarna gra­
đanska prava, progoni radnike, šalje kaznene ekspedicije na
seljake« .{»'Novi život’«, N o vi život, 16. (3) ju n 1918.).
M esec kasnije, Lenjin je odlučio da završi sa N ovim životom.
Uveče, 16. (3) jula predstavnik kom esarijata za štam pu Petro­
gradske kom une doneo je u redakciju N ovog života pism eni
nalog za njegovu zabranu. Pokušaji Gorkog da ponovo pokrene
N o v i život, uključujući i njegovo obraćanje Lenjinu pism om
u januaru 1919. godine, bili su uzaludni. Istorija višegodišnjih
odnosa Lenjina i Gorkog kom pletno je osvetljena u knjizi ame­
ričkog poznavaoca Bertram a D. Vulfa »Most i propast. N esi­
gurno prijateljstvo M aksim a Gorkog i V. I. Lenjina«. Vidi
Bertram D. Wolfe. »The Bridge and the Abyss. The Troubled
Friendship o f Maxim Gorky and V. I. Lenin«, N ew York,
Frederick A. Praeger, 1967.
101 Bankar, blagajnik »Slobodne asocijacije za razvijanje i ši­
renje pozitivističkih nauka«.
102 S. T. Morozov (1862—1905), tekstilni fabrikant, pokrovitelj
um etnosti i revolucionara, poklanjao je godišnje 24 hiljade
rubalja za ilegalnu m arksističku Iskru (1900— 1905), koju je o s­
novao i jedno vrem e uređivao Lenjin. Morozov je kod sebe
238
krio revolucionare i njihovu literaturu. Izvršio je sam oubistvo
iz straha da će poludeti. Gorki je bio prijatelj M orozova i
ostavio je interesantna sećanja na njega u pism im a piscu S.
Grigorjevu (»Književno nasledstvo«, tom 70, 1963. str. 130— 131),
vidi tekst »L. V. Krasin. Iz sećanja« (Izvest i ja, 19. decem bar
1926.) i belešku »Sava Morozov« (1922) objavljenu posm rtno u
listu Oktobar, 1941. br. 6.
Preveo P. Marković
SADRŽAJ
Uz ovo izdanje
—
—
— —
—
M aksim Gorki: NEUGODNE MISLI
Napomene
—
—
— —
— —
Download

BIBLIOTEKA »RETROSPEKTIVE«