SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE
1
Nebojsa Momirović, 2Radojko Luković, 3Milos Kljajić
Poljoprivredni fakultet, Zemun 1
Inovacioni Centar, Arilje2
Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3
Održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta
Održavanje i unapređenje zemljišne plodnosti u malinjacima predstavlja veoma važan
zadatak sa nekoliko različitih aspekata: popravljanje strukrure zemljišta, optimizacija vodnog i
vazdušnog režima zemljišta, izgradnja adsorptivnog kompleksa unošenjem odgovarajućih količina
koloidnih materija, neutralizacija zemljišne izmenljive kiselosti i povećanje potencijalne plodnosti
zemljišta, te smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa: patogenih mikroorganizama, štetočina i
korova.
Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6.5, dobre vododržljivosti, ali
dobro dreniranim zemljištima. U pogledu mehaničkog sastava zemljišta, zasadi malina najbolje
rezultate postižu na lakšim, ili peskovitim ilovačama. Čak i na vrlo lakim, peskovitim zemljištima,
malina može da uspeva bez ograničenja, ali uz primenu velikih količina organske materije, bilo da se
primenjuje zelenišno đubrenje, ili se pak unose adekvatne količine stajnjaka, komposta, ili nekih
drugih organskih đubriva.
Prema jednom od koncepta održavanja plodnosti zemljišta, ali i održavanja dobrog
fitosanitarnog stanja, u površinski sloj zemljišta do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od
5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadržajem
azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja šampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani
komposti mešavina konjskog, goveđeg ili pilećeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u površinski
sloj zemljišta do dubine od 10 cm unosi u količinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se
preporučuju naročito na zemljištima veoma lakog meganičkog sastava i poželjno je da sadrže malo
amonijačnog azota, kako ne bi došlo do pojave njegove toksičnosti. Odnos C/N u slučaju unošenja
visokohumifikovanih, kompostiranih organskih đubriva kreće se od najmanje 25, pa do 40.
Poluzgoreli, ili sveži stajnjak treba zaorati u zemljište tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se
u vreme maksimalne aktivnosti patogena povećava opasnost od infekcije zemljišta plamenjačom ili
uvenućima. U slučaju unošenja velikih količna svežeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza,
kao preduseva pred sadnju maline je prilično dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma
Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti žičnjaka i grčica u zemljištu.
Kao vrlo pogodnaza zelenišno đubrenje često se koristi heljda, naročito kod kiselih zemljišta.
Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu
treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenišno đubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima raž,
jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, čak i lucerka na
zemljištima neutralne hemijske reakcije. Raž dobro podnosi kisela zemljišta, kao i heljda. Ukoliko se
zasniva u septembru, veoma je značajno da se razoravanje obavi rano u proleće. U protivnom, ako to
nije moguće, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u proleće pre inkorporacije u
zemljište.
Uljana repica, ogrštica, ili slačica sadrže izotiocijanate, što značajno doprinosi smanjenju
pritiska pratilačkog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se početkom septembra i čak i
u uslovima hladnijeg i vlažnijeg klimata obezbeđuju dovoljne količine organske materije za zelenišno
đubrenje sa vrlo izraženim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno
jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a
zaorava nakon 3 meseca.
1
Osim zelenišnog đubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog
prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljište, predstavlja uobičajen način održavanja
povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim što se ovim putem
modifikuje mikroklima i time značajno utiče na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik
od eventualnih ekoloških akcidenata, kao što su erozija i zagađivanje površinskih vodotokova, ili
podzemnih voda. Takođe, vrlo važan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u međuredni
prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se
koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi može biti i ježevice.
Zatravljivanje kompletne površine međuernog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto,
nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene
herbicidne, ili mehanički obrađene trake.
Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, ovčiji vijuk i belu detelinu, kao živi malč, odnosno
ječam, kao pokrovni usev. Velika masa ječma kao mrtvog organskog malča, smanjuje zakorovljenost,
ali utiče negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malčera (6 do 8 po sezoni) uspešno se
kontroliše zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smeši sa vijukom.
Kod težih zemljišta, kod kojih je veoma značajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i
dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimično zgoreli stajnjak, ili delimično kompostiran organski
materijal, te zelenišno đubrenje, jer se na taj način u značajnoj meri smanjuje zapreminska masa,
vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehaničke frakcije gline, koja
dominira u mehaničkom sastavu zemljišta. Dobre rezultate daje i unošenje peska (opeskivanje) pri
čemu treba voditi računa o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadržaju koloida, u ređim
slučajevima i o mineralnom sastavu peska.
Unošenjem stajnjaka povećava se vodordžljivost lakih zemljišta, povećava se aerisanost
teških zemljišta, infiltracija vode u zemljište je znatno brža. U proleće se zemljište brže zagreje, te je
mikrobiološka aktivnost veća, mineralizacija brža i dostupnost neophodnih biljnih hraniva veća. Sve
to doprinosi boljem i ujednačenijem porastu i razviću u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih
promena smanjuje se i pristisak inokuluma različitih patogena i štetočina. Potpunom humifikacijom
nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeđuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele,
zahvaljujući čemu raste procenat iskorišćenosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po
životnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagađenja površinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja.
Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih,
visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih đubriva, koja mogu sadržati i do 4% azota,
koji se obično sporije mineralizuje, što je i poželjno, naročito na lakim zemljištima, gde je nitratna
forma podložna brzom ispiranju, a amonijačni oblik pristupačnog azota, pogotovu na višim
temperaturama, dovodi do toksičnog efekta.
Da bi se zemljište na adekvatan način pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi
njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se
prethodno gaji zelenišni usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupačnog azota u zemljišnom
rastvoru, 20 ppm prisstupačnog fosfora i 180 ppm pristupačnog kalijuma. Nakon zaoravanja
zelenišnog useva na dubinu orničnog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadržaj
unošenjem mineralnih đubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlični rezultati u
đubrenju zemljišta za jagodasto voće, uopšte, a naročito za malinu postižu se granulisanim
vodorastvorljivim đubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom
soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od mešanih đubriva na bazi kalijum
sulfata, a naročito klasičnih, citratno rastvorljivih mineralnih đubriva na bazi kalijum hlorida, visok
kvalitet obezbeđuje nadprosečne rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj
mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujuća đubriva, najčešće sa inhibitorima
nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupačna biljkama u
dužem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana đubriva sa kontrolisanom emisijom
hraniva u zemljišni rastvor.
2
Uobičajeno je da se krečni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljišne kiselosti,
ali se retko napominje da je neophodan sadržaj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljištu nakon
izvršene pripreme za sadnju. Sadržaj magnezijuma treba da se kreće 40-45 na peskovitim do 95-100
ppm na težim tipovima zemljišta. Posebno je značajno da odnos Ca 2+, K+ i Mg2+ bude uravnotežen.
Osim što omogućuje izbalansirano usvajanje makrohraniva, optimalna obezbeđenost kalcijumom i
magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjače.
Veoma je važno utvrditi i status obezbeđenosti zemljišta neophodnim mikroelemntima,
posebno manganom Mn i cinkom Zn. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 8 ppm za očekivati je
eventualnu pojavu deficita, što se uspešno otklanja folijarnim tretiranjem, ili unošenjem osnovnih
đubriva koja sadže sva biogena mikrohraniva.
Na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5,5 vrlo
često dolazi do deficita u ishrani kalcijumom, magnezijumom i fosforom. U tom slučaju se koriste
mleveni krečnjak, ili dolomit, njihove mešavine, ili drugi krečni materijali u cilju neutralizacije
izmenljive zemljišne kiselosti. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline,
obavezno uz zaoravanje velikih količina stajnjaka, kako bi mikrobiološkom aktivnošću karbonati
mogli biti razloženi delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-).
Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljištima pH vrednosti > 7, zbog česte pojave
deficita magnezijuma i niza mikroelemenata, u prvom redu gvožđa i mangana. Za snižavanje pH
vrednosti zemljišta unose se adekvatne količine organskih đubriva sa dodatkom sumpora, dok se
kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva đubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat, kalijum
sulfat, magnezijum sulfat , ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat- Multi K pHast) sa niskom
pH vrednošću. Trajno meliorisanje alkalnih zemljišta postiže se unošenjem dovoljnih količina gipsa
(kalcijum sulfata), a uobičajeno da se osim dopunskog unošenja velikih količina organske materije
istovremeno vrši i opeskivanje površinskog sloja zemljišta.
Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljištima. Optimalni uslovi za
proizvodnju isključuju prevlaživanje korenovog sistema, čak i u veoma kratkom vremenskom
periodu. Korenove dlačice sa aktivnim rastom će početi da se guše i nakon samo 24 časa dolazi do
odumiranja u slučaju prevlaženosti i nedostatka kiseonika. Povećana vlažnost zemljišta povećava
infekciju zemljišnih patogena, posebno pojavu pamenjače na korenovom sistemu Phytophtora
fragarie var. rubi.
U slučaju pojave plužnog đona, ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog, ili Bt
horizonta kod pseudoglejnih zemljišta, neophodno je izvršiti podrivanje na dovoljnu dubinu, kako bi
se uspostavlio normalan sistem drenaže i omogućila brza infiltracija padavina, normalan vodnovazdušni režim, ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. Podrivanje u
slučaju pojave plužnog đona izvodi se na nekoliko centimetara veću dubinu, kako bi se izbegla
prevelika energetska potrošnja i visoki troškovi zasnivanja malinjaka. Kod meliorisanja pseudoglejnih
zemljišta, neophodno je izvršiti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm, kako
bi se uspostavio optimalni vodno-vazdušni režim. Podrivanje se obično vrši tokom avgusta, kada je
sadržaj vlage u zemljištu najniži, pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiču na visok
kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljišta. U ovom slučaju drobljenje monolita na
sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraženije, a efekat dugotrajniji.
Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje, onda ne treba preduzimati
rigolovanje kao u slučaju podizanja višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća, ili vinove loze, jer će u
ornični, odnosno površinski sloj zemljišta biti izneta velika količina gline, pa je do adekvatne
strukture zemljišta moguće doći samo primenom velikih količina stajnjaka.
Dobro dreniran, strukturan sloj zemljišta treba formirati do dubine od 50 cm. U tom slučaju
uz zapreminsku masu zemljišta od 1,35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na površini od jednog hektara.
Ako zbog velike količine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet đubrenja od 1,5%,
proizilazi da u zemljište u tom slučaju treba zaorati preko 100 t/ha delimično zgorelog stajnjaka.
3
Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija, u prvom redu ograničenu raspoloživost
dobro negovanog stajnjaka, visoke troškove transporta, manipulacije i unošenja u zemljište, ali i
moguće negativne ekološke konsekvence.
Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada, ili pašnjaka, bez
obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljišnih štetočina, u prvom redu grčica i
žičnjaka. U cilju smanjenja njihove brojnosti poželjno je gajiti na takvom zemljištu kukuruz, ili još
bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego što se pristupi sadnji maline.
Takođe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomoćnica (fam. Solanaceae):
krompir, paradajz, paprika i plavi patlidžan, batat, ali i duvan i soja, doprinose uvećanju inokuluma
Verticillium spp. u zemljištu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva.
Posebnu pažnju, takođe, treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju širenju uvenuća i
drugih zemljišnih patogena, poput pepeljuge-Chenopodium album, štira-Amarathus retroflexus,
čička-Xanthium strumarium, ili crne pomoćnice-Solanum nigrum. Mehanizmi na osnovu kojih
unošenje kompostirane organska materije doprinosi biološkoj kontroli biljnih bolesti prema
aktualnom pregledu literature (Hoitink, 1999; Hoitink i Boehm, 1999; Stone et al., 2004) su:
1. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i
mikroelemenata, kao i organske materije neophodne za kolonizaciju - poznato je da spore
patogena sporije klijaju u slučaju nedovoljnih rezervi energije, ili hraniva, što otežava
kolonizaciju novounete organske materija, podjednako od strane bakterija, ili patogenih
gljiva. Naročito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne
mikroorganizme kao što je npr. Trichoderma harzianum kod istovremenog unošenja
visokohumifikovanih organskih đubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom
spora ove korisne gljive antagonista patogena.
2. Antagonizam podrazumeva lučenje različitog enzimskih materija, kao što su glukonaze,
proteinaze, hitinaze i celulaze, čime se razlaže ćelijski zid patogena, kao predominantni oblik
mikoparazitizma. Drugi najčešći slučaj jeste lučenje antibiotika, najčešće iz grupe izonitrila i
seskviterpena, ali i streptomicina, koji direktno deluju bakteriostatično.
3. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanošenjem mikrobioloških
stimulanata – đubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje, npr. Trichoderma
harzianum, ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenuća Verticillium spp.
4. Indukovana sistemična otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj
strukturi genoma koriste potencijal određenih gena u otpornosti na bakterijska, gljivična i
virusna oboljenja, podjednako na korenovom sistemu, sprovodnim tkivima, ili lisnoj masi.
Na lakim zemljištima može doći do pojave nematoda, naročito nakon gajenja leguminoznih
useva. Takva zemljišta treba izbegavati za sadnju maline, a u cilju prevencije, kao useve za zelenišno
đubrenje treba gajiti sudansku travu, crveni vijuk, ili slačicu i kadifice, sa daleko najizraženijim
nematocidnim efektom. U slučaju jačeg prisustva nematoda neophodno je izvršiti dezinfekciju
dazomet-om, ili chlorpikrine-om.
Najveći problem u pripremi zemljišta za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje
višegodišnjih korova kao što su: pirevina Agroyrum repens, palamida Cirsium arvense, poponac
Convolvulus arvensis, itd. Ukoliko se ne povede računa o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada
maline, onda se suočavamo sa velikim problemima. Višekratna obrada zemljišta na strništu pre
duboke obrade u jesen može biti veoma efikasan način eradikacije višegodišnjih korova, ali dovodi s
druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije, odnosno mineralizacije humusa. S toga je
primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija, dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda.
Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su višegodišnji korovi visine 20-tak cm, sa 3 do
4 lista, što je obično u terminu druge dekade maja. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem
avgusta, ili u septembru, a kod veće zakorovljenosti upotrebiti veću dozu herbicida. U obavezne
fitosanitarne mere u primepremi zemljišta za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta
jagodastog voća na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada, u prvom redu divlje kupine.
4
Sama priprema zemljišta za sadnju obuhvata otvaranje rova širine tri ašova i dubine jedan
ašov. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljišta nije uneta dovoljna količina organske materije,
onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa), ili 1 do 2 t/ha
visokohumifikovanih peletiranih organskih đubriva, delimičnim mešanjem sa zemljištem u rovu. Tada
se mogu upotrebiti i neophodne količine NPK formulacija, najbolje one koje sadrže fosfor u
vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina, kao i potrebne količine kalcijum nitrata,
magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih đubriva na osnovu prethodne hemijske analize
zemljišta. Osim fizičkih i hemijskih osobina, primena komposta ili lumbriko-komposta doprineće u
značajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljišta i smanjiti pritisak inokuluma najvažnijih patogena
(Allison et al., 2006).
Održavanje zemljišne plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno đubrenje potpuno
zgorelim stajnjakom, kvalitetnim kompostom, ili peletiranim, visokohumifikovanim organskim,
odnosno organsko-mineralnim đubrivima. Količine zavise od sastava, porekla i kvaliteta đubriva, ali i
od brzine njihove mineralizacije, odnosno karakteristika zemljišta i klime područja. Najčešće se
primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog živinskog stajnjaka, ili pak kvalitetnih peletiranih,
visokohumifikovanih mešavina konjskog, goveđeg i živinskog stajnjaka. Kada se primenjuju
delimično zgoreli kompost, ili stajnjak, onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre
berbe kod gajenja žbunastih formi, odnosno 90 dana kod gajenja maline uz špalirnu potporu.
Ono što je prema Dean et al., (2000) karakteristično za primenu čvrstog pilećeg stajnjaka
jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. Poređenjem
primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pilećeg stajnjaka došlo se do sličnih
rezultata u pogledu prinosa. Sadržaj azota nakon berbe maline u leto, treba da posluži za izradu
plana đubrenja u narednoj sezoni sa važnom napomenom da tokom jesenje-zimskog kišnog
maksimuma u najvećoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota.
U novije vreme, naročito u zaštićenom
prostoru sve više se koriste visoka leja za
gajenje maline. Visina leje ima veoma važnu
ulogu za postizanje visokih prinosa, posebno u
gajenju maline namenjene svežoj potrošnji.
Prema nekim ispitivanjima visina leje veća od
30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i
vazdušnog režima. Visina leje za sadnju maline
prema Wilcox et al., (1999) ima veoma veliku
ulogu u postizanju visokih prinosa, ali i
smanjenju potencijalne opasnosti od pojave
plamenjače i po svom efektu gotovo da se
meri sa primenom Trichoderma spp., odnosno
sa izborom otporne sorte za gajenje. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjače imala je ogrničen
efekat.
Heiberg (1999) navodi da je u povećanju prinosa maline jedino primena crne malč folije kao
pojedinačni faktor bila statistički značajna. Najviši prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje,
primene crne malč folije i aplikacije oxsadixyl-a, dok je najmanje problema sa pojavom plamenjače
bilo pojedinačno po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom, kao i u
interakciji ova dva faktora. Još bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije, ispod koje se
zemljište skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujući braon Al Or naličju, ali je
značajno smanjen napad vaši i ostalih štetočina, pošto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje
srebrna boja, odbija insekte i deluje antifidno.
Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski
materijali. Primena piljevine za nastiranje površine zemljišta u malini ne daje tako dobre rezultate
kao u zasadu borovnice, gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu, ili šumsku stelju-lišće. Ukoliko
se koristi za nastiranje, onda piljevini ne treba dodavati dopunske količine azota. Ukoliko se piljevina
4
3
5
inkorporira u zemljište, na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota, ako se pretpostavi
relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. Ova tehnika doprinosi značajnom povećanju
prinosa jagode (Roberts i Melenthin, 1960). Nastiranje slamom utiče direktno na smanjenje prinosa
maline, a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage, Pedreros et al. (2008),
dobili su korišćenjem piljevine četinara, što je u odnosu na kontrolu sa mehaničkom obradom dalo i
značajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne troškove održavanja i nege
zasada.
Navodnjavanje i mineralna ishrana maline
Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment maline
na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa, ali i kvaliteta i čvrstine plodova.
Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni.
Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih
ciklusa u zemljištu.
Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i
režim navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati
samo do konačne dubine korenovog sistema maline.
Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986) glavni deo korena
raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po nekim drugim
autorima, glavni koren dopire u dubinu do čak 2,5 m, ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog
sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm, a čitavih 90 % do dubine od 50 cm, što ustvari
i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz
površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. U navodnjavanju je važno da upravo
površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode, jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih
slojeva zemljišta. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za
definisanje režima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.
Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu, čak i u slučajevima pojave kratkih
sušnih perioda, što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Kritičan period za nedostatak
6
vode u zemljišu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reaguje
u periodu porasta plodova.
S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine
zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno
do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za
navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Prema
mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima, najbolje je koristiti laterale sa
emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za
navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih
proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m.
Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak
kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu
navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na
dubini od 50 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. Činjenica da
malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da
čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje, zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne
neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti, prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru
postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje
vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm.
Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2,4 do
19,2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže, a
intervali između zalivanja kraći. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu, sa nižim
sadržajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje
kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je
sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo, povećanju prinosa, krupnoće i
kvalteta maline, sadržaju šećera i vitamina. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju
zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima, solidno obezbeđenih organskom
materijom, prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode, iz sloja
dubne 10 do 20 cm još 25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %, dok se iz podoričnog sloja
dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al., 2002).
U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim
navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova, a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti
izdanaka za sledeću sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod
navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi određene
predzalivne vlažnosti (-150 hPa; -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno
navodnjavanje), ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. Obilno navodnjavanje
naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu
godinu, tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i
Sallo, 2006). Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne
evapotranspiracije, karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične
modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na
racionalnim i održivim osnovama.
Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. Drugi veoma važan aspect
modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje
crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osim
što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta, eliminišu se korovi I gubici zemljišne
vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 po
Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi
suzbijani upotrebom herbicida.
7
Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom
vegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku
navodnjavanja, već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva.
Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani sa
aspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci.
Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. Vrlo je
značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage, novi izdanci za narednu godinu javljaju
isključivo u zoni reda, što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli.
Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući
ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha
N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim
makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama, katakterisitikama klime određenog proizvodnog
područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehničkih i pomotehničkih mera
koje se praktikuju, ali i od specifičnosti određenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog
rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljišta, u slučajevima nepristupačnih formi
određenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u slučaju neadekvatne
vlažnosti zemljišta, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva,
neophodnih za normalan porast i razviće, čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja
osnovnih biogenih elemenata.
Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i
vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i
kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na sušu I zimske mrazeve.
Heiberg (2002) opisujući funkcionalne vezu između mineralne ishrane azotom, suzbijanja
korova u međurednom prostoru i kontrole izdanaka ističe da je pedantan odnos prema merama
nege uticao u značajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu, povećan vegetativni porast, ali
i krupnoću ploda. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap,
norme đubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do značajnog povećanja prinosa.
Jeffries et al., (2008) navode da je za razvoj održivog sistema ishrane zasada maline azotom u
cilju smanjenja zagađenja podzemnih voda nitratima neophodno održati sadržaj pristupačnog
azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva
pokrovnih useva, ili se permanentno održava zatravljen međuredni proctor.
Dobra mineralna ishrana zasniva se na što preciznijem uzorkovanju zrmljišta i detaljnim
agrohemijskim analizama obezbeđenosti mikro i mikrolementima, kako vrednostima ukupno
razmenljivih hraniva, tako i vrednostima u zemljišnom rastvoru koje smnatramo lako pristupačnim
biljkama. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje činjenicom da se zasad maline obično đubri u
trake, bilo da se unose mineralna đubriva, ili pak neka mineralna đubriva, kao živinski stajnjak.
Zebarth et al., (2002) navode da je potpuno slučajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje
neprecizan zbog specifičnosti načina đubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo
bolje rezultate: u zoni reda, u zoni trake u koju se obično ulažu đubriva neposredno uz red, u zoni
sredine međurednog prostora i konačno u pojasu na sredini između trake za đubriva i sredine
međurednog prostora.
MIneralna ishrana odvija se podjednako na korišćenju konvencionalnih metoda, ali i
naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za
navodnjavanje.
Veoma je važno da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u
zemljištu. Visok sadržaj izmenljivog fosfora često dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. Posebno
voditi računa o činjenici da se visoke količine fosfora nalaze u pilećem stajnjaku, tako da stalna
neselektivna upotreba ovog organskog đubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije
u površinskom sloju zemljišta.
8
Sve vrste jagodastog voća izuzetno su osetljive na korišćenje bilo NPK formulacija, ili
pojedinačnih đubriva koje u svom sastavu imaju hloride. Klasična mešana ili kompleksna đubriva
rastvorljiva u citratima, uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl), te ih treba izbegavati
kod osnovnog đubrenja i zasnivanja malinjaka, ali i kod redovne mineralne ishrane. Kada sadržaj
hlorida u zemljišnom rastvoru pređe granicu od 600 do 700 ppm počinje značajno smanjenje
usvajanje nitrata, kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljištu, a posle izvesne granice, hlor u biljnim
tkivima počinje da deluje toksično. Neocleous i Minas, (2007), su utvrdili negativan efekat pojačanih
koncentracija NaCl u kulturi in vitro, odnosno Neocleous i Vasilakakis, (2007) u gajenju maline sorte
Autumn Bliss u plastenicima. Usled povećanja sadržaja soli u medijumu i akumulacije hlorida u
biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veličine I funkcionalnosti stominog
aparata, bez obzira što se ne povećava sadržaj CO2 u tkivima. Konstatovano je dalje da se smanjuje
sadržaj hlorofila u listu, smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopšte brzina usvajanja
vode. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka, smanjene lisne površine, brže odumiranje
listova, smanjenje ukupne biljne mase. Autori smatraju da je toksična akumulacija u tkivima osnovni
uzrok štetnog delovanja hlora, u mnogo većoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja
stoma.
Zato treba u đubrenju maline koristiti samo mešana, ili kompleksna granulisana đubriva
formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata, ili diamonijum fosfata. Đubriva
formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo rešenje na zemljištima sa neutralnom, ili
blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljišnog rastvora.
Lenartowicz, (1986) navodi da đubrenje kalcijuma uvek utiče na smanjenje usvajanja ostalih
makroelemenata, Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi povećanom
usvajanju cinka i bakra.
Spiers et al, (1999) su u gajenju maline na čistom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane
N, P, K, Ca, i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe, dok se
smanjuje usvajanje Ca i Mg. Povećane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu, ali
smanjuju usvajanje Ca. Visoke doze kalijuma u ishrani, očekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg, a
povećava koncentraciju u listu P2O5, K2O, Fe i Cu. Ukoliko se povećavaju doze kalcijuma u mineralnoj
ishrani, dolazi do povećane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Ukolio se pak
povećaju doze magnezijuma, onda će se smanjivati usvajanje Ca. Pojave deficitaili pak toksičnosti,
najčešće su kod poremećaja u mineralnoj ishrani azotom, kalijumom I magnezijumom.
Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane, po kome čak 10
do 15% ukupnih količina hraniva treba uneti putem folijarne primene. Na taj način doprinosi se
postizanji vrhunskog kvaliteta, ali i povećanju, odnosno indukovanju otpornosti na preovlađujuće
bolesti.
Redovna višekratna folijarna primena kalcijuma, prema nekim autorima doprinosi dužem
čuvanju, (Ali, 1994), ali se dobijaju i krupniji i mnogo čvršći plodovi, sa većim učešćem rolenda i sa
većim sadržajem bojenih materija. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i većoj
otpornosti na sivu trulež (Montealegre i Valdes, 1993).
Krajem leta, novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata, obično
zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zaštiti. Folijarna ishrana bogata
fosforom i kalijumom doprineće da nakon obilnog navodnjavanja, kišovitog leta, ili obilne ishrane
azotom, stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente.
U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka, tzv. plavo prskanje, kada srednje dnevne
temperature još uvek ne spadnu ispod 15oC. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu,
neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6,5. Ovo
prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Drugo tretiranje, koje se
obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha
vode). Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje.
Povećanje koncentracije, odnosno gustine ćelijskog soka, smanjenje količine slobodne vode u
intercelularima, nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet, odnosno otpornost na niske
9
temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. Ovakvo stanje dormantnosti
prekidamo u proleće u željenom terminu, shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja.
U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata,
koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti, niti hlor, ili druge štetne, pa čak ni balastne
materije. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala, a neophodno je da odnos
amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran.
Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih
problema u porastu i razviću zasada maline. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija,
poput toplotnih udara, nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom, pojave grada, ili nakon
defolijacije usled napada patogena, štetočina, ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. Aminokiseline
doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava
U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje
na primenu gvožđa i bora.
Veoma dobre rezutate, kako u folijarnoj primeni, tako i u fertigaciji daju i đubriva sa
dodatkom biostimulatora, poput ekstrakta morskih algi najčešće Ascophyllum nodosum (Loyola i
Muñoz, 2008). Primenom u borovnici, ali i u ostalim vrstama jagodastog voća ne dolazi do značajnog
povećanja prinosa, ali se povećava signifikantno krupnoća plodova i sadržaj suve materije.
U organskoj proizvodnji se često koriste različiti pripravci, čajni rastvori kompostiranog
organskog materijala, koji veoma doprinose i povećanju sadržaja antioksidanasa, elaginske kiseline i
drugih polifenola, flavonida i tanina (Hargreaves et al., 2008) sa izrazitom zaštitnom funkcijom u
pogledu ljudskog zdravlja. Sadržaj elaginske kiseline je specifična sortna karakteristika, podjednako
kod maline, kao i kod kupine (Vrhovsek et al., 2008). Gudej i Tomczyk, (2004) ističu da među
flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. Wang et al., (2009) ističu
da na sadržaj flavonida u velikoj meri utiče i pravovremenost berbe, ali i duga izloženost jakom svetlu
do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja.
U proizvodnji maline u plastenicima, prebujan vegetativni porast je često veliki problem.
Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira
biosintezu giberelina), što za rezultat ima skraćenje internodija i visine porasta, ali ne i smanjenje
broja cvetova i zametanja plodova. Prema Palonen et al., (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na
povećanje otpornosti izdanaka na niske temperature. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija
orpornih sorti jedini put umanjenja šteta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka.
Polinacija i biološka zaštita maline
10
Malina spade u vrste jagodastog voća čiji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva
prirodnih, ili introdukovanih polinatora. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni, u slučaju loše
i nepotpune oplodnje, kvalitet plodova je slab, a procenat rolenda relativno nizak. Razlog tome često
leži u činjenici da svaki pojedinačan semeni zametak u zbirnom plodu koštunici mora biti zasebno
oplođen. Počevši od osnove do vrha ploda svaki žig tučka biva receptivan na polen u vrlo kratkom
periodu, da bi prsten po prsten, tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana),
ceo složeni plod bio oplođen. Prašenje polena traje oko 35 sati, mada kod lepog vremena 70-80%
polena praši tokom prvog dana cvetanja. Kiša, hladno vreme, ili pak niska relativna vlažnost vazduha
zaustavljaju prašenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. Pri tome samo žigovi tučkova
spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa prašnika, dok se centralno pozicionirani žigovi tučkova,
nikad ne dodiruju sa anterama. Sasvim je jasno, za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta
insekta polinatora.
U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova,
dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0,6 do 1 milion), jer cvetanje traje duže i do 45 dana, za
razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. Solitarni
insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i
starijih cvetova). U odnosu na medonosnu pčelu koja preferira nektar, bumbari više sakupljaju polen
i podjednako posećuju tek otvorene, kao i starije cvetove, one koji su lako uočljivi, ali i one koji su
relativno sakriveni. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnoću
ploda maline, tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno uključiti u kombinovani
zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za svežu potrošnju. Inače, malina je veoma
atraktivna pčelinja paša, pa se sa hektara može sakupiti čak 150 do 250 kg meda, što je
desetrostruko više u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha).
U ekosistemima sa očuvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom
proizvodnjom za smrzavanje obično ne predstavlja veći problem. Populacija solitarnih pčela iz
spontane prirode je veoma visoka, posebno Osmia spp., Megahillidae , mada određene vrste kao što
su Osmia cornuta i O. rufa mogu biti korišćene i putem dopunske introdukcije (Krunić i Stanisavljević,
2006; Stanisavljević i Nedić, 2008)
Kod gajenja maline u zaštićenom, ili poluzaštićenom prostoru uz dopunsku polinaciju
bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati, posebno na nekim sortama namenjenim
pretežno svežoj potrošnji, kao što je Tulameen. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline
bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa očuvanim
biodiverzitetom, bumbari trpe prilično visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pčele iz spontane
populacije.
Za razliku od proizvodnih područja sa očuvanim biodiverzitetom, u više urbanim proizvodnim
uslovima, odnosno u slučaju gajenja maline u poluzaštićenom, ili zaštićenom prostoru, polinacija
bumbarima za rezultat ima uobičajeno povećanje prinosa od 13 do 25%. Posebno je izrazit efekat
11
povećanja krupnoće ploda maline na udaljenosti do 100 m od košnica sa bumbarima. Prema
prosečnim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja, upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline
prosečna masa ploda se povećava za 0,5 gr. U polinaciji maline se koriste sledeći tipovi košnica
bumbara:
TIP
VELIČINA KOLONIJE
(radilice/matice)
POVRŠINA
(m2)
Normal (N)
Extra (E)
Tripol (T)
50-60
/1
70-80
/1
350-400 / 3
750-1000
1000-1500
Do 5000
U staklenicima i pojedinačnim plastenicima obično se koriste uobičajene košnice, čiji broj i
dinamika unošenja zavise od površine zasada, ali i od potencijala rodnosti. Ukoliko veličina plastenika
ili staklenika dozvoljava, poželjno je za polinaciju odabrati veliku košnicu Narupol E. Osim većeg broja
radilica, kolonija je nešto starija, a bumbari krupniji. To znači da će više vremena provoditi u
sakupljanju polena, pa će i efekti polinacije biti bolji, naročito ako uslovi nisu savršeni. Izolovane
košnice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzaštićenom
prostoru (PE nastrešnice i mrežarnici). Čine ih tri jake kolonije, svaka sa maticom, a ista se pravilnom
upotrebom može koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voća i povrća čak 8 do 10 sedmica.
Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28°C, odnosno u užem opsegu 15
do 25°C. Kada se temperatura u košnici podigne iznad 28°C, radilice ne posećuju cvetove, već ostaju
u košnici trudeći se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni režim.
U polinaciji je veoma važan monitoring, koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraćaju u
košnicu. Ako se kod košnica prosečne aktivnosti ustanovi npr. da se za 10 minuta 18 jedinki vraća u
košnicu, to znači da će tokom dana biti posećeno oko 260.000 cvetova.
Dakle za dobro oprašivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol
košnice, u kojim su po 3 društva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja, tako da mogu poslužiti u
prethodnoj polinaciji jagode, borovnice, ili nekih drvenastih vrsta voća sa ranijim cvetanjem npr.
trešnje i višnje. Košnice se u zasad unose neposredno pred cvetanje, ili 5 do 7 dana pred cvetanje. U
ovom slučaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Sa ishranom
treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Ukoliko je međuredni prostor zatravljen i
preovlađuiju cvetne vrste poput mrtve koprive, maslačka i sl., onda košnice mogu biti otvorene par
dana pred početak cvetanja zasada maline. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8
časova i popodne od 16 do 19 časova. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta, a u optimalnim uslovima
i 4 do 5 cvetova. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu, obično
dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna, tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i
zametanje u zbirnoj koštunici.
Košnice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0,5 do 1 m, na mestima relativno zaštićenim
od direktnog sunca (osim u rano prolećnom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu.
Takođe, treba voditi računa da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim
insekticidom, ili korišćenjem mamaca od boraksa i smeđeg šećera. Nakon postavljanja košnice važno
je da se društva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi
otvore na košnici. U zaštićenom prostoru košnice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori
zatvoreni, kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zaštićen prostor. Nakon
orijentacionog leta, bumbari odmah započinju polinaciju maline. Generalno, bumbari su u
zaštićenom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima.
Polinacija bumbarima, uostalom kao i drugim solitarnim vrstama, podrazumeva oprez
prilikom planiranja i izvođenja hemijske zaštite. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksičnih preparata
dospeju u digestivni trakt polinatora, ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima
maline. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje košnica i njihovo prekrivanje, dok drugi pak
12
podrazumevaju privremeno uklanjanje košnica iz zasada u trajanju od svega pola dana, pa do 2-3,
odnosno 7 dana. npr. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksičan za bumbare i
perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. Ukoliko je društvo zatvoreno duže od 2 dana
neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u količini 5 gr po društvu dnevno, kako ne bi došlo
do uginuća larvi bumbara.
Sistemični pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju
kod bumbara veće štete u malini nego recimo kod useva paradajza, koji produkuje uglavnom polen,
za razliku od paprike, a naročito jagodastih vrsta voća, koje produkuji i srazmernu količinu nektara.
Zbog obilne produkcije nektara, sa dovoljnim sadržajem šećera nije neophodna dopunska ishrana
kolonija bumbara šećernom vodicom, pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima.
Radi manipulacije košnicama, neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora, ostaviti
najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor, kao bi se kompletno društvo prikupilo u košnicu.
Košnice koje se uklanjaju iz zasada, čuvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20°C.
Što se tiče polinacije u zaštićenom prostoru najčešće se preporučuje korišćenje ekstra velikih
društava, koja obično dolaze sa nedelju dana starijim radilicama, koje su krupnije, veiše vremena
provode van košnice i efekti polinacije su bolji. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u
zaštićenom prostoru.
Sistem itegralne zaštite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu
kombinovanja precizne primene pesticida i uvođenja odgovarajućih mera biološke zaštite i svih
drugih tehnika u kontroli pojave ključnih bolesti i brojnosti štetočina. Malina, kao i drugi zasadi
sitnog voća, sve više se zasniva u različitim oblicima zaštićenog prostora: tunelima, modernim
plastenicima, ili staklenicima, gde uslovi gajenja pogoduju uspešnom korišćenju predatora i parazita,
bilo da se oni unose, ili se spontano javljaju u prirodi. Takođe, selekcijom naprednih sorti maline
moguće je ostvariti značajan stepen genetske otpornosti, što će sinergističkim delovanjem korisnih
organizama dati željen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al., 2004).
Najznačajnije štetočine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u našim
malinogorjima (Milošević, 2001) su; malinina buba (Byturus tomentosus Fabr), malinin cvetojed
(Authonomous rubi Herbst), malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk), malinin prstenar (Agrilus
rubicola Abeille), malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp), malinin korebus (Coroebus rubi
L), malinina mušica (Thomasniana theobaldi Barnes), lisne vaši (Aphididae), malinina muva (Pegomia
rubivora Coqu), malinin smotavac (Notacelia udmanniana L), malinina muva galica (Lasioptera rubi
Heeg), malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag), malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr.
Milenković i Stanisavljević, (2003) u svom izveštaju o mogućnostima integralnog suzbijanja
štetočina maline u Srbiji navode da su prouzrokovači najveće ekonomske štete u zasadima maline:
mala i velika malinina vaš Aphis idaei, Amphorophora idaei, malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus
rubi, malinina grinja Phyllocoptes gracilis, u toplim i sušnim letima običan paučinar Tetranychus
urticae, a sporadično manje štete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella, malinina
muva galica Lasioptera rubi, malinina buba Bytirus tomentosus, majski gundelj Melolontha
melolontha, rutava buba Tropinota hirta, crni ružičar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus
pellucens.
Uspešnost kontrole vaši u gajenju maline zavisi od predominatnih štetnih vrsta i jačine
napada. Ključna vrsta je velika malinina vaš, koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. Hemijska
kontrola zasniva se na korišćenju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biološki
program zaštite, koji se sastoji od unošenja populacije Phytoseiulus persimilis, Amblyseius cucumeris,
ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta štetan.
U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspešnija u
kontroli vaši od predatorskih osa kao npr. Aphidius colemani, koja se veoma često koristi u biološkoj
zaštiti povrća. Posebno je važno da temperature tokom noći budu iznad 14-15 0C. Dakle, ranije
tokom sezone može se koristiti hemijska zaštita, a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon
cvetanja i zametanja, tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. Komercijalni preparati
sadrže obično oko 1000 pupa Aphidoletes u nosaču od vermikulita. Nakon što predatorske vrste
13
galica izlegu jaja u kolonijama vaši, larve koje se pile intenzivno se hrane i regulišu na taj način
veličinu populacije vaši. Unosi se na nedeljnom nivou u količini 1 jedinka/m2 do konačnog
uspostavljanja biološke ravnoteže.
Osolike muve Episyrphus balteatus, Syrphidae, su značajni predatori vaši, koje imaju veliki
potencijal u malini. Kao i kod kod muve galice, presudnu aktivnost u kontroli vaši imaju larve ove
vrste osolikih muva. Komercijalno se pupe isporučuja u nosaču od vermikulita i direktno nanose iz
bočica na malč foliju, nikako na direktnu sunčevu svetlost, odakle se pile odrasle jedinke. Na
temperaturama od 20oC ženke legu na stotine jaja u blizini kolonija vaši. Jedna larva osolike muve,
tokom dve sedmice razvoja, prosečno pojede 300 do 500 vaši. Unosi se kod lakšeg napada 100
pupa/ha, odnosno 2 bočice, najčešće 3 puta, kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC ,
nikako pre cvetanja, jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju.
Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela, odnosno od mikroklime u
zaštićenom prostoru. Veća energetska efikasnost, odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje
ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u proleće. Veoma važna u uspešnoj integralnoj
zaštiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najčešće crvenog pauka). Obično se prvo
javlja na starijem lišću, ali podjednako treba posvetiti pažnju i mlađim listovima. U kontroli pod
lupom, ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova.
Standardne mere zaštite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje
Phytoseiulus persimilis, što podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. Čim se uoči
prvi napad grinja, u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaču
nalaze nimfe, ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis, korisni insekti se direktno posipaju na
listove, ili u papirne kutijice (dibox), u intervalima od po 7 do 15 dana, onoliko puta koliko je
neophodno da se uspostavi prirodna ravnoteža između korisnih i štetnih grinja. U žarištima napada
ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci, odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. Bolji
rezultati po Linderu et al. (2003) postignuti su sa 2 unošenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom
grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje,
Amblyseius andersoni u visokom procentu preživljava niske temperature na prizemnom delu stabla.
Ova predatorska grinja se uspešno koristi i u gajenju jagodastog voća na otvorenom polju,
podjednako u kontroli standardne populacije, ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook, 1992).
Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus, mada se
ponekad javlja i spontano, posebno tokom leta. Obično se nabavlja u malim cevčicama u kojima je
oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polažu jaja blizu kolonija grinja. Larve Feltiella
se hrane jajima i larvama grinja i na taj način regulišu brojnost populacije grinja. Kod blažeg napada
grinja 1-2 cevčice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana), a kod jačih napada do 5 cevčica. Korišćenje
muva galica je jednostavno, a primena jevtina, s’tim što je optimalni nivo temperature kod
introdukcije daleko viši 20-27 0C, te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima, ili
kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. Introdukcija na otvorenom
polju obavlja se tokom leta, ali to podrazumeva uvođenje koncepta integralne, ili biološke zaštite, sa
selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i štetočina.
Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u slučaju
gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. Osim što pokazuje manju zavisnost od
temperatura, ima daleku veću tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus, mada je
u optimalnim uslovioma manje efikasna. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od
Phytoseiulus-a. Rezultati koje navode Bylemans et al., (2001) ukazuju da u kontroli običnog
paučinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3,5 m uspešno možemo koristiti
sve pomenute vrste predatora, ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri.
Takođe, Cabaleiro et al. (2003) ističu i mogućnost primene biljnih ulja, uglavnom uljnih
emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. oleifera L.), mineralnih ulja, ili pak
ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline, pri čemu visoke koncentracije primene ne dovode do
fitotoksičnosti, iako je konstatovano delimično skraćenje bočnih izdanaka.
14
U slučaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna, iako je broj
akaricida koji se uspešno mogu primenjivati vrlo ograničen. Tokom leta, nakon berbe maline, obično
se koristi chlofentezine (Apollo), kako se ne bi ugrozio biološki program zaštite. Karenca u odnosu na
vreme primene je oko 7 dana, kao i kod useva krastavca. U plastenicima gde se u hortikulturnoj
proizvodnji koristi biološka zaštita, u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija
fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron), a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate
(Floramite), koji na uspostavljenu biološku zaštitu nema ni najmanji negativan uticaj, a karenca
nakon primene je veoma kratka.
Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju, kontrola tripsa u proizvodnji
maline u zaštićenom prostoru mora započeti veoma rano, Praćenje brojnosti populacije
zasniva se na redovnom monitoringu pomoću plavih lepljivih ploča, uz koriščenje
feromonskih atraktanata.
Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov biološke kontrole
populacije, bilo da se koristi iz boce nanošenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2), ili iz kesice iz koje
se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. Obično se primenjuje 4000-5000
kesica/ha vešanjem na izdanke maline u početku cvetanja. Optimalni temperaturni opseg je 15-25
0
C, što podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvića.
Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa, kako duvanovog, tako i
kalifornijskog, a pošto se hrani polenom, uspešno preživljava i bez prisustva jedinki tripsa, pa se
unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na
primenu konvencionalnih fungicida. Unosi se kad noćna temperature dostigne 16 do 17 oC, a dnevne
pređu 20 oC. U proizvodnji u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem, obično se svakih mesec dana
obavlja unošenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritične vrednosti.
Ukoliko dođe do jačeg napada u žarišta se unosi 2 jedinke/m2.
Kada se zbog velike bujnosti ne može u konvencionalnoj zaštiti efikasno obaviti suzbijanje
preparatima spinosad (Laser), ili abamectin (Vertimec), onda se istim u pripremi rastvora za
tretiranje dodaju specifični atraktanti poput ATTRACKER koji specifičnom mešavinom fruktoze,
saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj način
povećavaju unošenje aktivne materije u digestivni trakt insekta.
Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se
javljaju u zasadima maline. U proizvodnji na otvorenom polju obično nema nikakvih ekonomski
značajnih šteta, dok je u proizvodnji u zaštićenom prostoru opasnost mnogo veća, naročito kod
dvorodih sorti. Moguć napad velikog broja vrsta, čak i kupusara Mamestra brassicae, treba obavezno
pratiti korišćenjem feromonskih klopki, a zaštitu započeti kada broj uhvaćenih insekata dostigne 2
odrasle muške jedinke. Najbolje zaštitu obaviti korišćenjem Bacillus thuringiensis var. kurstaki (Bt),
jer na taj način u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu biološku ravnotežu. S obzirom da najbolje
deluje na mlađe larve, tretiranje treba započeti otprilike nedelju dana nakon što prva imaga
detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije
na 7-10 dana.
Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju, kontrola bela leptiraste vaši Trialurodes
vaporariorum može biti veliki problem u zaštićenom prosturu sa grejanjem, naročito kod gajenja
dvorodih sorti maline. Uspešna kontrola korovske vegetacije je veoma značajna, jer krajem avgusta i
početkom septembra obično dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na
otvorenom polju na zasad maline u zaštićenom, ili poluzaštićenom prostoru. Populacija tokom zime
takođe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima, odakle rano tokom vegetacije
povećava brojnost populacije i nanosi velike štete mladim listovima. Zbog toga je neophodno rano
postaviti lovne lepljive ploče žute boje. Tamo gde se uz sistem za grejanje po čelima, bočnim
stranama plastenika i duž oluka populacija ubrzano umnožava, mogu se postaviti i rolertrap trake,
koje služe za hvatanje, a ne samo monitoring ove štetočine.
Bela leptirasta vaš se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus
eremicus, kod jačih napada. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus.
15
U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste počnu sa unošenjem, kada srednja dnevna
temperarura vazduha ne pada ispod 17oC, što je obično u negrejanim objektima od maja do
septembra. Obično se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2, dok se ne uspostavi biološka
ravnoteža, dok se u slučaju jačeg napada unosi do 9 jedini/m2. Encarsia parazitira larve bele
leptitaste najuspešnije u drugom i trećem stadijumu, koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po
karaktersičnoj crnoj boji. Osa se pili iz tela parazitirane vaši nakon 4 do 9 dana. Preživljava na
optimalnoj temperature i vlažnosti 36 do 43 dana, parazitirajući 60 do 143 larvi bele. Kartonske
pločice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod
vrhova biljka maline. Prema navodima Hristova-e, (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u
zasadima maline u zaštićenom prostoru omogućavaju uspešnu kontrolu bele leptiraste vaši,
zahvaljući činjnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana, dok je kod bele dužina ciklusa obično od 30
do 47 dana.
Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa; acetamiprid/Tonus, Mospillan) u
konvencionalnom programu zaštite, program integralne ili biološke zaštite podrazumeva primenu
novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem, a putem sistema za
navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri
remete uspostavljenju biološku ravnotežu korišćenih predatorskih vrsti.
Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najveći problem u gajenju
maline na otvorenom polju, dok se u zaštićenom prostoru relativno retko javlja. U slučaju kada se u
organskim sistemima gajenja postavlja ograničenje upotrebe konvencionalnih insekticida, obično se
u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhača Pyrethrum spp.
(=Chrysanthemum eg. Tanacetum cinerarifolium), sa vrlo visokom efikasnošću (Berglund et al,.
2007). Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozaštitnim paučinastim folijama, što
takođe smanjuje napad cvetojeda, najčešće samo jednom pred samo cvetanje. Često se zaštita agril
folijama nameće kao jedino rešenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode, maline i
drugih vrsti jagodastog voća. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biološke
zaštite ne mora da prođe izvesno vreme, jer nisu apsolutno perzistentni. S druge strane Inocenzi et
al., (2001), a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate moguće uspešne kontrole cvetojeda
korišćenjem feromonskih klopki. Dakle, u ovom momentu učestalost pojave, intenzitet napada
najčešće diktiraju karakter čitavog sistema zaštite maline. Mogućnost uspešne kontrole cvetojeda
seletivnim insekticidima jeste veliko ograničenje za introdukciju bioloških načina kontrole drugih
štetočina zasada maline. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama
maline koje služe kao klopka za sprečavanje daljeg širenja napada iz pretežnog pravca migracije, sa
visokom barijerom izrađenom od zaštitnih mreža adekvatne gustine u pravcu zasada.
Mada kod nas nema izveštaja o pojavi rilaša Otiorhynchus sulcatus, štete koje nanosi u
mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike, a njihove larve grčice takođe mogu
značajno da ugroze proizvodnju, posebno u gajenju na supstratima, gde je veličina korenovog
sistema maline značajno limitirana. Najčešće se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar)
neposredno pred berbu, a dobre rezultate u suzbijanju larvi grčica i žičnjaka daje i primena putem
sistema kap po kap. U novije vreme u sistemu integralne zaštite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida, kojim se postižu dobri rezultati bez štetnog uticaja na korisne organizme. U slučaju jakog
napada tokom leta, treba primeniti deltametrhin (Decis), obavezno sat vremena posle mraka, pošto
se radi o noćnim insektima, ali treba računati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana.
U plasteničkoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis
megidis. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na
zemljištu, dok u slučaju gajenja maline na supstratima, potreban broj zavisi od zapremine supstrata.
Primena je obično putem navodnjavanja, ali se može primenjivati i prskalicama. Supstrat/zemljište
pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se održavati u optimalnom nivou vlažnosti, a
temperatra mora biti iznad 13oC. Vreme primene je obično od sredine avgusta do kraja septembra.
Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana, kod razvučenog piljenja larvi. Larve
rilaša koje su več inficirane, menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana.
16
Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu
zasada maline u čitavoj Evropi i severnoj Americi, kod nas se ređe javlja. Mnogo veće štete nanosi u
proizvodnji na zemljištu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. Rutinsko tretiranja
insekticidima u stadijumu početka zrenja maline može biti vrlo efikasno, ali je u pogledu
uspostavljenog sistema biološke zaštite krajnje nepoželjno, posebno kod niskog pritiska štetočina.
Bele lepljive ploče (Rebell®bianco, Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje
mogu da sadrže atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praćenju brojnosti,
tako da na hemijski tretman treba sačekati nakon što konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u
zasadu maline namenjenog svežoj potrošnji. Dobre rezultate ističu i Woodford et al., (2001)
ocenjujući efikasnost dve vrste atraktanata, kao i dve različite vrste polietilenske vrećice odnosno
kontejnera.
Bele lepljive ploče koje se
sastoje od dva elementa sastave
se parčetom žice i postave u zasad
pomoću kanapa, kao na slici.
Postavljaju se sredinom aprila,
blizu prolaza, najpre na visinu 0,51,0 m, a kasnije se podignu na
visinu 1,0-1,5 m, tako da ne budu
zaklonjene bočnim izbojcima. Kod
jakih napada lovne klopke (lepljive
ploče) postavljaju se na svakih 3050 dužnih metara. Zamena ploča
se vrši kada je 15% površine
prekriveno insektima.
Malinina muva galica Resseliella theobaldi može nekad naneti velike štete na izdancima
maline i dovesti do značajnog umanjenja prinosa, posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim
patogenima. Sortiment u velikoj meri utiče na napad ove štetočine. Na sortama Tulameen i Autumn
Bliss gotovo i da se ne javlja, ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka
brojnost populacije može biti zabrinjavajuća.
Odrasle galice polažu jaja u pukotinama na izdancima obično u maju zavisno od temperature
vazduha. Standardna zaštita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka
chlorpyrifos-om, što osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem
biološke zaštite. Najviše istraživačkih napora usmereno je ka korišćenju feromonskih klopki u
biološkoj zaštiti, ali je i preventiva veoma važan aspekt uspešne kontrole malinine muve galice,
posebno korišćenje nezaraženog sadnog materijala.
Od gljivičnih i bakterijskih bolesti prema Miloševiću (2001) najveću štetu malinjacima
nanose: ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl./Sacc), sušenje izdanaka
17
(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk), siva
plesan i trulež plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary, Alternaria ssp., Pencicilium ssp. Cladosporium
ssp., Rhizopus ssp. i Mucor ssp.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and
Berth), rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium
rubi /Hild/Starr. et Weiss).
Williamson (2001) ističe niz manje ekonomski značajnih patogena zasada maline kao npr.
antrakoza Elsinoe veneta, pegavost Didymella applanata i sušenje izdanaka Leptosphaeria
coniothyrium, pepelnica Sphaerotheca macularis, plamenjača Peronospora rubi, Phragmidium rubiidaei, Hapalosphaeria deformans, ali je siva trulež daleko najopasnije oboljenja zasada maline.
Za integralnu zaštitu u zaštićenom prostoru veoma je značajno dobrim provetravanjem
smanjiti uslove za infekciju sivom truleži. Iskustva iz Nemačke (Erich et al, 2003) ukazuju, da osim
dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio, u poslednjoj dekadi je registrovano dosta
aktivnih materija za uspešnu kontrolu sa kraćom karencom.
Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u određenim
fenofazama porasta za suzbijanje sive truleži:
Captan (Captan), Iprodion (Dional), Vinclozolin
(Ronilan), Prosimidone (Sumilex), Boscalid (Cantus),
Boscalid + Pyraclostrobin (Signum), Pyrimethanil
(Mythos), Cyprodinil + Fludioxonil (Switch),
Fenhexamid (Teldor), sve više je istraživanja koja
ukazuju na ograničenu mogućnost njihovog
korišnjenja u integralnim sistemima zaštite i na
štetno delovanje na pojedine vrste predatora.
Naročito je prema sopstvenim iskustvima štetna
primena boscalida na populaciju Macrolophus
caliginosus, vrste predatora neophodne u konroli
bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta.
Takođe, razvijaju se i preparati koji su efikasni u biološkim i organskim sistemima gajenja
maline. Jorg et al., (2003) ističu da su u odnosu na Meeker, sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta
osetljivije na sivu trulež, a da je u međusobnom poređenju efikasnosti u nekoliko sezona, veoma
dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Locke et al., (2002) s druge strane ispitujući
strobularine u kontroli sive truleži navode relativno dobru efikasnost, prvenstveno azoxytrobin-a
(Quaris), ali i pojave fitotoksičnosti, kako kod ribizle, tako i u zasadima maline.
Osim što se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zaštiti i u zaštiti od sive truleži od
momenta kada se ostvari infekcija, pojedini od navedenih preparata imaju i povećanu fitotoksičnost,
što je i sortna specifičnost, a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. U zaštićenom
prostoru zasad maline osim sive truleži trpi povećan rizik od infekcije ljubičaste pegavosti izdanaka
Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis.
Korisni mikroorganizmi koji produkuju različite hitinaze (Shternshis et al., 2006) npr.
Streptomyces sp. i Serratia marcescens izolovani sa plantaža maline u Novosibirsku, značajno su
umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veličinu lezija na izdancima, što ukazuje na efikasnu
mogućnost kontrole biološkim načinom suzbijanja. Veoma je važno da količine azota ne prelaze 100
kg/ha, a da količina u pojedinačnoj primeni ne bi trebalo da bude viša od 50 kg/ha. Takođe
izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunološkog sitema, kojim se
povećava, ili indukuje otpornost. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih đubriva
doprinosi povećanju indukovane otpornosti na sivu trulež i druge patogene, kao i naknadna primena
huminskih kiselina, ekstrakta morskih algi, drugih organskih makromolekula (polipeptida ili
esencijalnih aminokiselina).
Primena PE malč folija, ili pak nastiranje međurednog prostora mrtvim organskim malčom, ili
njegovo zatravljivanje, takođe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive truleži u malini. U konceptu
integralne zaštite, osim preventivnog pristupa kontroli sive truleži, brojne su i metode
18
kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. Tanović et al.
2008), osim primene: fenhxamid, vinclozolin, benomyl i pyrimethanil 2x, ispitivali su i biofungicid
Polyversum (a.i. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a.i. Bacillus subtilis) 4x pri čemu su najbolju
efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa.
Biološka i organska proizvodnja maline i jagodastog voća uopšte, kada je reč o uspešnoj
kontroli sive truleži, bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma
harzianum, Bacillus subtilis, Aureobasidium pululans, kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u
kombinaciji sa okvašivačima, ili adjuvantima.
Harman (2000) ističe da zahvaljujući kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma
uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa, zahvaljujući kome je usvajanje vode i hraniva
intenzivnije. Korisna gljiva luči materije koje rastvaruju nepristupačne forme fosfora, obično sa
kalcijumom, čime je pristupačnost makroelemenata, sekundarnih makroelemenata Mg2+, ali i
mikroelemenata Fe3+, Mn4+, Zn značajno veća.
Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakterističan po
otpornosti na delovanje većine konvencionalnih fungicida (Harman et al, 2004). Osim što produkuju
različite enzime (glukonaze, proteinaze, hitinaze i celulaze) direktno razarajući ćelijski zid patogenih
gljiva, zatim biljne hormone i vitamine, kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine, diterpene,
salicilnu i jasmoničnu kiselinu), jedan od najznačajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika,
odakle ključ izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja.
De Meyer et al., (1998) ističu da su rezultati indukovane otpornosti povrća i voća na sivu
trulež primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do čitavih 100% u
zavisnosti od načina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja, ili folijarnim tretiranjem.
Adykaram et al., (2002) navode visoku
efikasnost primene Aureobasidium pululans u
kontroli sive truleži plodova, posebno na mestima
povrede epitela, čak i sa razmakom 2 do 3 dana u
inokulaciji patogena i ćelija kvasca. Naročito dobro
delovanje u kontroli sive truleži ispoljava na zelenim
plodovima pre nego što započne zrenje.
Kolonizacija ćelija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo)
i gljivičnih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela
U proizvodnji maline u zaštićenom prostoru često se javlja se i problem pepelnice
Sphaerotheca macularis. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. Kao i
kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su mešavina laktat peroksidaze, enzima izolovanog iz
mleka i soli, kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. Primenjuje se 0,15% rastvor i
19
visoke količine vode (1000 l/ha), u redovnim nedeljnim intervalima. Neophodno je da biljna masa
ostane prevlažena najkraće 10 do 20 minuta nakon primene preparata.
Dobre rezultate daju i biljna ulja u mešavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene
do 2%. U organskim sistemima gajenja najčešće se koriste hladno ceđena ulja, u prvom redu ulje
dobijeno iz uljane repice. Ukoliko se želi i delimična kontrola vaši i drugih štetnih insekata, onda se
rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun, što sprečava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi.
Savremeni sistemi gajenja maline u zaštićenom
i poluzaštićenom prostoru
Kao i ostalo jagodasto voće
namenjeno svežoj potrošnji i malina se sve
više gaji u zaštićenom prostoru, ili pod PE
(polietilenskim) nastrešnicama, odnosno
pod
mrežarnicima.
Karakteristike
zaštićenog prostora i nivo tehnologije
gajenja maline određene su samim
zahtevima tržišta, karakteristikama klime
određenog područja, odnosno potrebom
za energetskom efikasnošću u određenom
delu sezone, kao i preovlađujućom cenom
na lokalnom tržištu ili u izvozu.
Cena maline u svežoj potrošnji na određenim tržištima opravdava čak i gajenje maline u
staklenicima sa dopunskim grejanjem. Ipak, daleko veći komercijalni značaj ima gajenje u
plastenicima, uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. Najveći deo proizvodnje odvija se u
pojedinačnim objektima bez bočnog provetravanja. Polazeći od zahteva za dobrim pasivnim čeonim
provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline, visina objekta treba da je
najmanje 3,5 m. U zavisnosti od širine i tipa konstrukcije, unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (širina
oko 5 m), odnosno 3 reda (širina 7 do 8 metara). Dužina ovih plastenika obično ne prelazi 30 m,
polazeći od pravila da je maksimalni odnos dužina : visina = 8 : 1. Gotski tip sa okomitim stranicama
(manja širina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa više snega, kako bi se bržim
spadanjem povećala osunčanost, odnosno smanjile eventualne štete usled bočnog pritiska nanosa
snega. Kod spojenih multi tunela, sa kompletnim otvaranjem bočnih i čeonih strana, dužina i širina
ne bi trebalo da prelazi 40 m, kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno.
Upotreba savremenih plasteničkih folija omogućila je značajne prednosti u kontroli
najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti, temperature i vlažnosti
20
vazduha, temperature i sadržaja vlage u zemljištu, ali i uštede mašinskog i ljudskog rada, te efikasniju
kontrolu biljnih bolesti, korova i štetočina (Momirović et al., 2010; Momirović et al., 2011).
Poslednjih godina se dešava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i
njihovom prilagođavanju zahtevima različitih useva. Osim pružanja fizičke zaštite, folije za plastenike
utiču na energetski ekvilibrijum unutar zaštićenog prostora filtrirajući dolazeću svetlost i menjajući
intenzitet izračivanja iz zemljišta. Fotoaktivne folije absorbuju, reflektuju ili emituju različit deo
spektra sunčevog zračenja. Izrađene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE – linear low density polyetilen) i
kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat), koji sadrže različite aditive sa termičkim i
antikapajućim osobinama. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju
funkciju vremenom, te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije, koji je omogućio
proizvodnju najčešće troslojnih, a u novije vreme petoslojnih, čak i sedmoslojnih folija i
kombinovanje većeg broja aditiva, odnosno željenih osobina.
Najznačajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih
sistema gajenja povrća, cveća i začinskog bilja (IPM). UV absorbujuća folija u kombinaciji sa insekt
proof mrežama smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši, bele mušice,
tripsa, minera i drugih štetnih insekata. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od
nekih fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja kao što su siva trulež (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenuće
(Fusarium oxysporum) značajno smanjujući uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog
ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al., 1996)..
Tzv. antivirusne folije imaju visoko učešće difuzne svetlosti zbog čega su maksimalne
temperature tokom leta mnogo niže, što pogoduje održavanju zasada u optimalnoj kondiciji,
postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti, ali i kontroli noćnih temperatura. Poznato je naime,
da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voća, zahtevaju nešto niže temperature, kako u tamnoj
fazi fotosinteze, tako i u toku noći. U takvim uslovima sadržaj šećera i briks je daleko viši, jer se
manje stvorenih asimilata troši na disanje i održavanje drugih životnih funkcija. Osim toga, stvara se
više antioksidativnih materija i sadržaj akumuliranih nitrata je niži.
Kod gajenja dvorodih sorti, neophodno je da performanse zaštićenog prostora budu daleko
naprednije. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bočnim provetravanjem, te se
pokrivanje vrši isključivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastičnosti na
gripovima (klipsama), ali i zbog vrlo niske relativne vlažnosti unutrašenje atmosfere, čak i slučaju
ograničenog provetravanja. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2,5 m,
kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazdušno strujanje iznad redova maline u svim
pravcima i smerovima. Ako se na bočnim stranama zahteva visina bočnog otvaranja od 2,5 m, onda
visina tunela u slemenu mora biti od 4,5 do 5,5 m (Momirović, 2002).
Gajenje maline za svežu potrošnju izvoznog kvaliteta, kao i organizovana napredna
proizvodnja, pakovanje i izvoz jagodastog voća: jagode, borovnice, kupine i ribizle nesumljivo imaju
jasnu perspektivu. Narasla svest o potrebi zaštite zdravlja uvođenjem svežeg jagodastog voća u
redovnu ishranu, usloviće konstantan rast tražnje na evropskom tržištu. Za ovakvu proizvodnju
neophodno je podići nove, moderne zasade, sa inovativnim sortimentom, u kojim će se ostvariti
bolja kontrola prirodnih uslova, ali i pratilačkog kompleksa.
Osim u modernim plastenicima, tunelima, i
veronskim,
lakim
montažno-demontažnim
konstrukcijama, vrlo uspešna proizvodnja maline u
integralnim sistemima zaštite moguća je i u
poluzaštićenom
prostoru:
polietilenskim
nastrešnicama, mrežarnicima, ili pod protivgradnim
mrežama. Svaki od ovih sistema ima svoje
specifičnosti u pogledu potrebnih investicionih
21
ulaganja, ali u zavisnosti od dela sezone u kome se očekuje glavnina prinosa i cene maline,
podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost.
Nastrešnice od polietilenske folije (PE nastrešnice) u najvećoj meri doprinose ranostasnosti,
kvalitetu i mogućnosti proizvodnje samo uz biološku zaštitu. PE folija ima specijalnu izradu uz
ojačanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za čvrsto
vezivanje folije na podužne pocinkovane žice, dok je na ojačanom srdišnjem delu određeni broj
perforacija, koji onemogućava kondenzaciju vodene pare.
Ukoliko se pokrivanje vrši samo u periodu od zametanja do berbe, tkanim, polipropilenskim,
polutransparentnim folijama, onda se ne može očekivati značajan efekat akumulacije neophodne
toplotne sume i ranostasnosti, već samo efikasna zaštita od padavina u momentu sazrevanja i berbe
plodova. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trešnje da bi se sprečilo
pucanje u fazi zrenja.
Konstrukcije mrežarnika (net house) se rade od sličnih, ili gotovo istih elemenata. Za
pokrivku se koriste mreže različite gustine, zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada
štetočina. Namena je uglavnom vezana za umnožavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog
materijala, uključujući i održavanje matičnih zasada.
Protivgradne mreže su svakako najevtiniji i obavezni oblik zaštite modernih malinjaka. Osim
osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve, zavisno od namene proizvodnje. Najpre, ukoliko
imaju određen procenat zasene smanjiće insolaciju i moguće štete kod berbe u letnjem periodu.
Berba se produžava i na taj način obezbeđuje kontinuitet u snabdevanju tržišta. Najednostavnije
rešenju su rashel UV stabilizovane mreže zelene boje, sa 30 % zasene, koje uspešno štite zasad i od
mogućih šteta od grada, a smanjuju i negativan mehanički uticaj jakih, olujnih padavina.
Boja specijalnih protivgradnih mreža može u značajnoj meri uticati na prinos, kvalitet, ukus i
aromu, ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Fotoselektivne protivgradne mreže mogu
umanjiti negativno delovanje svetlosti u određenom delu spektra i isto tako značajno stimulisati
foto-fiziološki odgovor gajene biljne vrste na talasnu dužinu određenog dela spektra fotosintettski
aktivnog zračenja (PAR). Kod voćnih vrsti sa crvenom bojom plodova, mreže crvene boje sa 30%
zasene daju vrlo značajno povećanje ukupnog prinosa, ali i učešća izrazito krupnih plodova u
strukturi prinosa (Shahaket al., 2008).
Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utiče u značajnoj meri na sadržaj polifenola,
flavonida, antioksidanasa i drugih zaštitnih materija (Wang et al., 2009). U takvim slučajevima i
plodovi koji se beru pre nego štu uđu u potpuno zrenje, propisnim čuvanjem poprimaju isti sadržaj
antocijana, ali sadržaj elaginske kiseline, kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim
delovanjem drastično opada dužim čuvanjem. Stoga pravilno korišćenje protivgradnih, ili mreža za
zasenu ima izvanredan značaj za postizanje visoke biološke vredosti u proizvodnji maline i njenog
specifičnog brendiranja na svetskom tržištu.
Bitni elementi konstrukcije su: noseći stubovi od impregniranog drveta, armiranog betona, ili
pocinkovanog čelika, zaštitne kape, poprečne sajle dijametra 8 i 6 mm, podužne pocinkovane žice
dijametra 2,2 i 3,4 mm, zatezači, konzole, žabice za vezivanje, plastične kopče i dr. Njihove dimenzije
i raspored zavise od uzgojnog oblika, a samim tim i od projektovanih performansi opterećenja samim
rodom, ali i ružom vetrova određenog područja.
Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma
je važno maksimalno odložiti vreme berbe. Da bi se kod
Polke, Polane, Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo
odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom
juna, kada su izdanci visine tridesetak centimetara,
izvršiti pinciranje vrhova. Uklanjanje apikalnog
meristema doprinosi intenzivnom bočnom granjanju,
odlaganju početka i produžavanju trajanja berbe, ali i
povečanju prinosa u plasteničkoj proizvodnji.
22
Produženje berbe nakon pojave prvih
radijacionih mrazeva u jesen moguće je ili dopunskim
grejanjem, ili se pak zasad maline pokriva
paučinastim termozaštitnim barijerama, debljine 30
do 60 g/m2 kako bi se konzervisala što veća količina
akumulirane toplote i sprečilo negativno delovanje
izračivanja tokom noći. Deblji flis-agrotekstil se
takođe manje oštećuje i cepa. Bitno je da se nakon
izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih
temperature vazduha u plasteniku, termozaštitne
barijere uklanjaju, kako ne bi povećanjem vlažnosti
uticale na pojavu infekcija sivom truleži ili
pepelnicom.
Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehnički sistemi klimatizacije zaštićenog
prostora, treba da međusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim
temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. Za razliku od jagode kod koje je
dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama, kod maline je neophodno 800
do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama, što je više od kupine (700 sati), odnosno borovnice
(650 do 850 sati zavisno od sorte), ali skoro približno brusnici (2000 sati). Nakon tog perioda, od
suštinskog značaja je čim pre dostići optimalne temperature i osunčanost za nesmetanu
fotosintetsku aktivnost i porast maline.
Mada smo značaj nastiranja već istakli u
pripremi zemljišta za sadnju maline na otvorenom
polju, treba podvući da visoke leje daju veoma
dobre rezultate i u gajenju maline u zaštićenom i
poluzaštićenom prostoru. Tipovi i boja polietilenske
malč folije u velikoj meri utiču na ranostasnost,
kvalitet i prinos povrća i voća gajenog u plastenicima
(Momirović i Savić, 2007). U jagodastom povrću
uopšte, a samim tim i u zasadima maline u
proizvodnji na zemljištu u sistemu visokih gredica
koriste se crne, crveno-braon folije, srebrne-braon i
bele malč folije. Crna matirana PE malč folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji, jer se zemljište
relativno brzo zagreva, a kod jače insolacije ne dolazi do pojave ožegotine plodova i listova. U
uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna malč folija, pogotovo u uslovima
visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. rubi na nešto težim tipovima zemljišta. Ova
folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline, jer za jesenje zrenje ima više
reflektovane difuzne svetlosti, te se produžuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraćeg dana i
slabijeg inteziteta insolacije. Sazrevanje je nešto sporije, ali su plodovi jako krupni.
Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu
prinosa, ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al., 2007). Pošto ova vrsta folije reflektuje
više difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa višim odnosom
fotonskog snopa (FR/R), u značajnoj meri doprinosi povećanju krupnoće ploda i do 20%, ali i
kvalitetu, aromi i ukusu plodova.
Sve fotoreflektivne i UV apsorbujuće folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vaši, belu
leptirastu i tripsa, te osim smanjenja njihove brojnosti u značajnoj meri se smanjuje i prenošenje
virusnih oboljenja. S tim u vezi naša iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malč
folije kod gajenja svog jagodastog voća na visokoj leji, mada se zemljište nešto sporije zagreva u
odnosu na nastiranje zemljišta crnom folijom (Momirović et al. 2011). Debljina malč folije zavisi od
sistema gajenja, ali obično se kreće 30 do 100 mikrona, u zavisnosti od planirane dužine
eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije.
23
Kada se moderna proizvodnja
maline i jagodastog voća odvija na
supstratima u vrećama, saksijama, ili
različitim vrstama kontejnera, onda se
zemljište obično nastire belom PE folijom u
kontinuitetu, ili se koriste tkane
polipropilenske agrotekstilne podloge.
Supstratne smeše za proizvodnju
jagodastog voća bazirane su na organomineralnim jedinjenjima, poput crnog,
belog i delimično oksidisanog treseta,
kokosovih vlakana ili kore, sa dodatkom
bentonita, ili ekspandiranih minerala gline,
poput vermikulita, perlita, ili zeolita. Izbor
supstratne smeše uglavnom zavisi od
zapremine suda, odnosno projektovane veličine korenovog sistema, savršenosti tehničkih sistema za
navodnjavanje, sezone gajenja, ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača. Osim
visoke adsorptivne sposobnosti, supstratna smeša za malinu mora da ima veoma dobre osobine
filtracije i odgovarajuću pF krivu držanja vode (Milivojević i Momirović, 2006).
U vrlo modernim objektima se praktikuju slične tehnike kao u proizvodnji jagode. Iz zelene
sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snažne biljke, koje se nakon
defolijacije smeštaju tokom decembra u hladnjaču na -1oC i ponovo sade sa pripadajućim supstratom
na korenu u terminima očekivanih visokih cena i tražnje sveže maline (Heiberg et al., 2008), ali
obično ne kasnije od polovine maja, eventualno polovine juna, pošto se u suprotnom značajno
smanjuje zametanje i prinos. Beccaro et al., (2004) ističu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen
dala bolje rezultate nego držanje u hladnjači biljaka sa golim korenom. Na ovaj način se može dobiti
izvanredna proizvodnja vansezonske maline za svežu potrošnju.
Dijkstra i Scholtens, (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za svežu potrošnju
obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima, dok se od avgusta do septembra koriste
žbunaste forme. Kasnije, sve do novembra, ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. Najveći
deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zaštićenom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama
sa supstratom, praktično 2 useva u istoj godini, odnosno 3 godine u istoj saksiji. Dvorode sorte po
njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte
prenete iz hladnjače.
Sporije i neujednačeno kretenje pupoljaka u proleće je često vrlo karakterističan problem za
proizvodnju maline u plastenicima. White et al., (1999) navodi da je produžena ishrana u jesenjem
periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadržajem mikroelemenata pokazala
dobre rezultate. Osim bržeg kretanja zasada, konstatovana je i veća dužina bočnih izdanaka, ali i dan,
dva kasnija berba. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraživanjima ukazuju na
izraziti značaj što ranijeg uvođenja zasada u jesen u period dormancije korišćenjem NPK odnosa
1:0:3 ili 1:0:4.
Prizvodnja maline za industrijsku potrošnju, a posebno za svežu potrošnju podrazumeva i
upotrebu jonizujućeg zračenja (Skou, 1965), ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci, 2007) za
dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija, ali i za indukciju dužeg čuvanja u
manipulaciji, transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena, što infekciju smanjuje za 2 do
3 puta. S druge strane, malina koja se nakratko zamrzava ili se duže čuva u svežem stanju, u
poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom, što delimično utiče na sadržaj antocijana (Sousa et al,
2007). Za potrebe utvrđivanja čvrstine plodova maline, podjednako one namenjene zamrzavanju i
onoj za svežu potrošnju, treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i
Stephens, 1999). Svakako da ovladavanje procedurama koji potvrđuju dobru poljoprivrednu praksu i
visoke higijenske standarde, osim dobijanja međunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP,
24
HACCP/ISO 9001, ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tržištu,
neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline.
Literatura
Adikaram, N.K.B., Joyce, D.C., Terry, L.A. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode
of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. Australasian Plant Pathology,
31(3): 223-229.
Ali, G. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage
duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania
Greece, Ph.D.Thesis: 1-81.
Allison, L.H., Thies, Jack E., Thies, Janice E. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil
health, In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems, Ed. Norman Uphoff, CRC Press: 453–466
Antignus, Y., Mor, N., Ben Joseph, R., Lapidot, M., and Cohen, S. (1996): UV absorbing plastic sheets protect
crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects. Environmental Entomology 25: 919-924.
Antignus, Y. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede
insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. Virus Research, Vol. 71(1-2): 213-220.
Beccaro, G., Bounous, G., Baudino, M., Giordano, R. (2004): Modification of the bearing period of red raspberry
cv. Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. ISHS Acta
Horticulturae 649: Euro Berry Symposium - COST-Action 836 Final Workshop
Berglund, R., Svensson, B., Nilsson, C. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and
Anthonomus rubi in organic strawberry production. Journal of Applied Entomology, Vol. 131 (8): 573-578.
Bialka, K.L., Demirci, A. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli
O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries. Journal of Food Protection. Vol. 70(5): 10931098
Birch, A.N.E., Gordon, S.C., Fenton, B., Malloch, G. Mitchell, C., Jones, A.T., Griffiths, D.W., Brennan, R.,
Graham, J., Woodford, J.A.T. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry,
blackberry) for Europe. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium - COST-Action 836 Final Workshop,
289-292.
Bould, C., Bradfield, E.G., Clarke, G.M. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops. IIdistribution of total N, P, K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry (Rubus idaeus L.) as influenced
soil treatments. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364
Buskiene, L., Uselis, N. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of
raspberries cv. Polana. Agronomy Research 6(1): 27-35
Bylemans, D., Janssen, C., Latet, G., Meesters, P., Peusens, G., Pitsioudis, F., Wagelmans, G. (2003): Pest
control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. Integrated Plant
Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 37-44.
Cabaleiro, C., Garcia-Berios, J., Carcelan, E. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops.
Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 197-202.
Dean, D.M., Zebarth, B.J., Kowalenko, C.G., Paul, J.W., Chipperfield, K. (2000): Poultry manure effects on soil
nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. Canadian Journal of Plant Science, Vol. 80(4):
849-860
25
De Meyer, G., Bigirimana, J., Elad, Y., Höfte, M. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum
T39 biocontrol of Botrytis cinerea. European Journal of Plant Pathology, Vol. 104(3): 279-286.
Dijkstra, J., Scholtens, A. (1993): Growing early and late raspberries in containers. ISHS Acta Horticulturae Vol.
352: VI International Symposium on Rubus and Ribes
Easterbrook, M.A. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Biocontrol Science and Technology Vol. 2: 235-245.
Erich, J., Harzer, U., Ollig, W. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant. Integrated
Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 139-146.
Freyman, l.S. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. ISHS Acta
Horticulturae, Vol. 262: V Int. Symp. of Rubus and Ribes,
Gudej, J., Tomczyk, M. (2004): Determination of flavonoids, tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L.
species. Archives of Pharmacal Research, Vol. 27(11): 1114-1119
Gurovich, L.A. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries, integrating soil water and
nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. Symp. of Rubus and Ribes
Hall, H.K., Stephens, M.J. (1999): Fruit firmness in raspberries. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505: VII
International Symposium on Rubus and Ribes.
Hargreaves, J., Adl, M.S., Warman, P.R., Rupasinghe, H.P.V. (2008): The effects of organic amendments on
mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil, Vol. 308(1-2): 213-226
Harman, G.E. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on
Trichoderma harzianum T-22 . Plant Disease, Vol. 2: 43-56,
Harman, G.E., Howell, C.R., Viterbo, A. Chet, I., Lorito, M. (2004): Trichoderma species - oportunistic, a virulent
plant symmbionts. Vol. 84(4): 377-393.
Heiberg, N, (1999): Effects of raised beds, black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var,
rubi in red raspberry. ISHS Acta Horticulturae Vol. 505: VII Int. Rubus and Ribes Symp.
Heiberg, N, (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. ISHS Acta
Horticulturae Vol. 585: VIII Int. Rubus and Ribes Symp.
Heiberg, N., Lunde, R., Nes, A., Hageberg B. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on
cold storage. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium
Hoitink, H. A. J., and Boehm, M. J. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A
substrate-dependent phenomenon. Annual Review of Phytopathology, Vol. 37: 427-446.
Hoitink, H. A. J. (1999): Compost use for disease supression. Annual Review of Phytopathology , Vol. 37: 427446.
Hoppula, K.I., Salo, T.J. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival.
Acta Agriculturae Scandinavica, Section B - Plant Soil Science, Vol. 56(1): 60-64
Hoppula, K.I., Salo, T.J. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation.
Irrigation Science, Vol. 25(4):401-409.
26
Hristova. E. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control
of Trialurodes vaporariorum Westw. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of
vegetables.
Innocenzi, P. J., Hall, D. R. & Cross, J. V. 2001. Components of the male aggregation pheromone of strawberry
blossom weevil, Anthonomus rubi Herbst, (Coleoptera: Curculionidae). Journal of Chemical Ecology, Vol. 27(6),
1203-1218.
Jeffries, M., Hughes-Games, G., Sweeney, M., Mouritzen, C. (2008): Sustainable nitrogen management in
British Columbia raspberry crops. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 777: IX Int. Symp. of Rubus and Ribes,
435-438
Jőrg, E., Harzer, U., Olig, W. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. Integrated
Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2): 153-160.
Kasperbauer, M.J., Hunt, P.G. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma, sugar,
and organic acid concentrations. Photochemistry and photobiology, Vol. 74(1): 103-107.
Kopytowski, J., Wazbinska, J. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt.1
Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. 2. Content of some
chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. Biueletyn
Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie, No. 3: 111-126.
Krunić, M., Stanisavljević, Lj. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O.
rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia. Entomologia generalis, Vol. 29(1): 29-38.
Lanauskas, J., Uselis, N., Valiuškalite, A., Viškelis, P. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on
strawberry helthness, yield and berry quality. Agronomy Research, Vol. 4: 247-250.
Lenartovicz, W. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. Pt. 5. Influence of mineral
fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. Fruit science report, Vol. 13(4): 175-184
Linder, C. Mitazz, C. Carlen, C. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries
with native and introduced phytoseiids. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol.
26(2): 113-118.
Locke, T., Bobbin, P., Atwood, J., Owen J., (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in
blackcurrants. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium
Loyola, N., Muñoz, C. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production.
ISHS Acta Horticulturae Vol. 810: IX International Vaccinium Symposium.
Milenković, S., Stanisavljević, M (2003): Raspberry pests in Serbia. Integrated Plant Protection in Orchards-soft
fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2): 23-27
Milivojević, J., Momirović, N., Nikolić, M., Klajić, M. (2006): Uticaj različitih supstratnih smeša na rodni
potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. Journal of Scientific Agricultural Research, Vol. 67 (4):59-68.
Milošević, T. (2001): Majznačajnije bolesti, štetočine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zaštite. Acta
agriculturae Serbica. Vol. 6 (12): 81-86.
Momirović, N. (2002): Korišćenje polietilenskih folija u poljoprivredi. Povrtarski glasnik, Vol.1 (4): 5-11, Novi
Sad.
Momirović, N., Savić Jasna (2007): Efekat primene različitih malč folija u plasteničkoj proizvodnji paprike.
Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu, Zbornik abstrakta,
27
Momirović, N., Oljača, M., Podgoršek, J., Dolijanović, Ž., Poštić, D. (2010): Uticaj načina primene različitih
polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Poceedings of
IV Int. Conf. of Agricultural Logistics, Novo Mesto, Slovenia, (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3.
Momirović, N., Oljača, M., Dolijanović, Ž., Poštić, D. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim
sistemima hortikulturne proizvodnje. Acta Agriculturae Serbica (u štampi)
Montealegre, J.R., Valdes, J.M. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of
raspberry fruits to Botrytis cinerea. Fitopatologia. Vol. 28(2): 93-96.
Neocleous, D, Minas, G.J. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L.)
cultures. ISHS Acta Horticulturae Vol. 741: I Int. Symp. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality
and Assurance.
Neocleous, D, Vasilakakis. M. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. “Autumn Bliss”).
Stientia Horticulturae Vol. 112 (3): 282-289.
Palonen, P., Pehkonen, E., Rantanen, M. (2009): Vegetative growth, cropping and winter hardiness of selected
raspberry cultivars as affected by proca. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in
Changing Climate Conditions and Cultivation Systems. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics
to Sustainable Production, Quality and Health
Pedreros, A., Gonzales, M.I., Manosalva, V. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz
cv. Heritage. ISHS Acta Horticulturae Vol. 585: IX Int. Rubus and Ribes Symp.
Redalen, G., (1986): Winter survival, variation in bud burst and fruit ripening, and some yield components in
raspberry cultivars and selection. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 183: IV International Rubus and Ribes
Symposium.
Roberts, A.N., Melenthin, W.M. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops, Technical Bulletin 50,
Oregon St.Coll.Agr. Exp.Station:1-34
Rolbiecki, S., Rolbiecki, R, Rzekanowski, R. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of
raspberry (Rubus ideaus L.) cv. Polana grown in very light soil. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 585: VIII Int. Rubus
and Ribes Symp.
Shahak, Y., Ratner, K., Giller, Y.E., Zur, N., Or, E., Gussakovsky, E.E., Stern, R., Sarig, P., Raban, E., Harcavi, E.,
Doron, I. Greenblat-Avron, Y. (2008): Improving solar energy utilization, productivity and fruit quality in
orchards and vineyards by photoselective netting. ISHS Acta Horticulturae Vol. 772: 65-72, XXVII IHC Enhancing Econ. & Environ. Sustain.of Fruit Prod. in a Global Economy
Shternshis, M.V., Beljaev, A.A:, Shpatova, T.V., Duzhak, A.B., Zoja I. Panfilova, Z.I. (2006): The effect of
chitinase on Didymella applanata , the causal agent of raspberry cane spur light. Bio Control, Vol. 51(3): 311322.
Skou, J.P. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables.
Horticultura, Vol. 16:143-149.
Sousa, M.B., Canet, W., Alvarez, M.D., Tortosa, M.E. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and
short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. Heritage) European Food Research and Technology.
Vol. 221(1-2): 132
Spiers, J.M., Braswell, J.H., Gupton, C.L. (1999): Influence of P, K, Ca, and Mg rates on leaf elemental
concentration and plant growth of Dormanred raspberry. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505, VII Int. Symp. of
Rubus and Ribes,
28
Stanisavljević Lj., Nedić N. (2008): Uloga pĉela (Hymenoptera: Apoidea) u oprašivanju voćaka. XXIII
Savetovanje-Unapređenje proizvodnje voća i grožđa, 25. juli 2008., Grocka. Zbornik naučnih radova, 2008. Vol.
14(5): 89-96. Institut PKB Agroekonomik, Beograd.
Stone, A. G. Scheurell, S. J. and Darby, H. M. (2004.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural
systems: Organic matter management, cover cropping, and other cultural practices. Pgs 131-177. In Soil
Organic matter in Sustainable agriculture. F. Magdoff and R.R Eds. CRC Press. New York. 398 p.
Spiers, J.M., Braswell, J.H., Gupton, C.L. (1999): Influence of P, K, Ca, and Mg rates on leaf elemental
concentration and plant growth of Dormanred raspberry. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505, VII Int. Symp. of
Rubus and Ribes,
Tanovic, B., Rekanovic, E., Potocnik, I., Todorovic, B. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the
control of grey mould of raspberry in Serbia. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 777: IX Int. Symp. of Rubus and
Ribes, 31,
Treder, W., Chlebowska, D., Hotownicki, C. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding
of raspberry cv. Canby. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 352: VI Int. Rubus and Ribes Symp.
Vrhovsek, U., Giongo,L., Mattivi, F., Viola, R. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and
blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology. Vol. 226(4): 817-824.
Wang, S.Y., Chen, C.T., Wang C.Y. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid
content of red raspberries. Food Chemistry, Vol. 12(3): 676-684.
White, J.M., Wainwright H., Ireland, C.R. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberry: a
preliminary study. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes
Wilcox, W.F., M.P. Pritts and M.J. Kelly. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry.
Plant Disease, Vol. 83 (12): 1149-1154.
Williamson, B. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in
fungicide use. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 139-146.
Woodford, J.A.T., Birch, A.N.E., Gordon, S.C., Griffiths, D.W., McNicol, J W., Robertson, G.W. (2003): Controlling
raspberry beetle without insecticides. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2):
87-92.
Zebarth, B.J., Dean, D.M., Kowalwnko, C.G., Paul, J.W., Chiperfield, K. (2002): Spatial and temporal variation in
soil inorganic n concentration, and soil test P and K, in red raspberry fields and implications for soil sampling
strategies. Canadian J. Soil Science, Vol. 82: 355-364
29
Download

Pogledaj PDF