Rajko Maksimović
PASIJA
Svetoga kneza Lazara
- libreto PROLOG
PROLOG
KAZIVAČ:
Človeče iže Srpskije zemlje stupaje,
prišlac li jesi ili sušti tu
kto jesi i čto si,
jegda prideši na polje sije
ježe glagoljet se Kosovo,
i po vasemu uzriši
plno kostij mrtvih,
mene krstovaobražena i znamenana
posrede zriši prosto stoješta…
KAZIVAČ:
Čoveče koji Srpskom zemljom stupaš,
bilo da si došljak ili ovdašnji,
ma ko da si i ma šta da si,
kada doñeš na polje ovo
koje se zove Kosovo,
po svemu ćeš ugledati
puno kostiju mrtvih,
mene krstoznačnog i kao steg videćeš
kako posred polja uspravno stojim…
HOR :
Človeče iže Srpskije zemlje stupaje,
prišlac li jesi ili sušti tu
kto jesi i čto si,
jegda prideši na polje sije
ježe glagoljet se Kosovo,
i po vasemu uzriši
plno kostij mrtvih,
mene krstovaobražena i znamenana
posrede zriši prosto stoješta…
HOR:
Čoveče koji Srpskom zemljom stupaš,
bilo da si došljak ili ovdašnji,
ma ko da si i ma šta da si,
kada doñeš na polje ovo
koje se zove Kosovo,
po svemu ćeš ugledati
puno kostiju mrtvih,
mene krstoznačnog i kao steg videćeš
kako posred polja uspravno stojim…
LAZAR:
Molju te, pridi
i približi se ka mne, o ljubimi,
i rasmotri slovesa jaže prinošu ti,
ponježe istinu ti glagolju:
LAZAR:
Molim te, priñi
i približi se k meni, o voljeni,
i razmotri reči koje ti prinosim,
jer istinu ti govorim:
HOR:
Zde nekogda veliki samodržac,
čudo zemljanoje i riga srpski…
HOR:
Ovde nekada bejaše veliki samodržac,
čudo zemaljsko i riga (kralj) srpski…
KAZIVAČ:
Zde nekogda veliki samodržac,
čudo zemljanoje i riga srpski
iže naricajemi Lazar, knez veliki,
blagočastiju nepokolebimi stlp,
ognjani um i mudrosti glbina…
KAZIVAČ:
Ovde nekada bejaše veliki samodržac,
čudo zemaljsko i riga (kralj) srpski
zvani Lazar, knez veliki,
pobožnosti nepokolebimi stub,
ognjani um i mudrosti dubina…
(STUB 190)
RAVANICA
RAVANICA
MILICA:
Crkov že prekrasnu
vazdviže va ime Gospoda
i spasa našego
Isusa Hrista vaznesenija
na meste naricajemem Ravanica.
MILICA:
Prekrasnu crkvu
podiže u ime Gospoda
i spasa našega
Isusa Hrista vaznesenja
na mestu zvanom Ravanica.
HOR:
Prekrasnim mramorijem udobriv,
zlatom že i srebrom
božastavnije ikoni vaobraziv,
pirgovi že čestimi tvrdimi stenami
i vsacemi ograždenmi utvrdiv
jakože nigde takovim biti;
HOR:
Prekrasnim mramorom ukrasi,
zlatom i srebrom
božanstvene ikone obloži
a kule pak mnogim tvrdim zidinama
i svakakvim ogradama utvrdi,
kao što nigde učinjeno nije;
(D-III 87)
(ŽKL 161)
MONAH:
I kelije sagradiv i prilepiv k zidu
jakože gnezda ptičaja
va upokojenije inokom
i vsem hoteštim spasti se.
MONAH:
I ćelije sagradivši i prilepivši ih uz zid
kao gnezda ptičija
za smirenje inocima (monasima)
i svima koji se žele spasti..
ix
PREDSKAZANjA
PREDSKAZANjA
KAZIVAČ:
Progneva se Gospod va leto
tisušta trista sedamdeset prvo!
KAZIVAČ:
Razgnevi se Gospod godine
hiljadu trista sedamdeset prve!
(ZiN br. 134)
HOR 1. i 2.:
Progneva se Gospod va sije leto
javi se opašata zvezda
i bist čuma po vasoj zemlji;
slnce va tmu preloži se,
jako i zvezdam va pldne javiti se
i lune va krv,
pokazuje bedu hoteštuju biti
ot sinov Izmailjevih.
Va to že leto potrese se zemlja
i bist smrtonosije va Novom Brdu.
Poginu slnce
meseca juna šesnaesti dan!
HOR 1. i 2.:
Razgnevi se Gospod te godine,
pojavi se zvezda repatica
i bi kuga po svoj zemlji;
sunce se u tamu pretvori,
pa se i zvezde u podne pojaviše,
a mesec se zakrvavi, pokazujući
nesreću koja će nastupiti
od sinova Izmailjevih.
Te godine potrese se zemlja
i bi pogibelj u Novom Brdu.
Pogibe sunce
meseca juna, šesnaesti dan!
(KŽZM 45)
(ŽNKL 96)
(KŽZM 45)
(ZiN 269)
NAPAST
NAPAST
KAZIVAČ:
Amorat car, mnogi pokoriv jeziki
sa vasemi imi pride na nas…
KAZIVAČ:
Amurat car, pokorivši mnoge narode
sa svima njima naiñe na nas…
(SKL 110)
HOR 1. i 2.:
Prosipaše se Izmailtene
i poleteše po vasoj zemlji
jakože ptica po vazduhu…
Oveh ubo mačem zakalahu,
oveh va zaplenjenije otvoždahu,
a ostavših smrt bezgodna pože:
gladom pogubljeni biše.
A ih že glad ne pogubi
sih vlci noštiju i danijju
napadajušti snedahu.
Uvi! Umiljen pozor be videti:
osta zemlja ot vseh dobrih pusta!
HOR 1. i 2.:
Prosuše se Izmailćani
i poleteše po svoj zemlji
kao ptice po vazduhu…
Jedne mačevima koljahu,
druge u ropstvo odvoñahu
a preostale neumitna smrt pokosi:
behu glañu umoreni.
A one koje glad ne pogubi
njih vuci noću i danju
napadajući žderahu.
Avaj! Jadan prizor se mogao videti:
Osta zemlja od svih dobara pusta!
(ZiN br. 4944)
MOLITVA
MOLITVA
KAZIVAČ:
Blagočestivi že
i velehvalni knez Lazar
sego grdago i veličavago
sverepoje našastvije uvedev,
prveje Boga iz glbini srdca
na pomošt sebe prizvav,
glagolaše:
KAZIVAČ:
Pobožni
i mnogohvaljeni knez Lazar
uvidevši ovu groznu,
veliku i svirepu napast
najpre Boga iz dubine srca
sebi na pomoć prizivajući,
govoraše:
(D-III 89)
L A Z A R:
Bože, pridoše jezici
va dostojanije Tvoje,
oskvrniše crkvi svetije Tvoje,
i oružije izvlekoše
i napregoše luki svoje
streljati i zaklati i umrtviti nas.
Ti že, Gospodi,
ne ostavi nas n pomozi nam
da razumejut jako Ti jesi Bog jedin!
HOR:
Gospodi, Gospodi,
ne predažd nas do konca
imena Tvojego radi
i ne razori zavet Tvoj ot nas!
L A Z A R:
Bože, doñoše narodi
u Tvoj posed,
oskrnaviše svete crkve Tvoje
i oružje izvukoše (iz korica)
i nategoše lukove svoje,
da bi nas streljali, klali i ubijali
Ti nas, Gospode,
ne ostavljaj nego nam pomozi,
neka razumeju da si Ti jedini Bog!
(PKL 252)
(D-III 89)
HOR:
Gospode, Gospode,
ne prepuštaj nas do kraja
Tvojega imena radi
i ne razaraj zavet Tvoj sa nama!
(PKL 252)
x
BESEDA I PRIČEST
BESEDA I PRIČEST
KAZIVAČ:
Taže vasposilaet
po blagorodnije svoje
i velmože i vojevodi,
i voje velikih že i malih
k sebe prizvav,
o bezčislanom inoplemenom našastvi
sim skazav:
KAZIVAČ:
Ovaj (Lazar) posla
po plemiće svoje
i velmože i vojvode,
i vojnike velike i male (po činu)
k sebi dozvavši,
o bezbrojnoj inoplemenoj najezdi
njima kazivaše:
(D-III 89)
LAZAR:
Vi, o druzi i bratije,
velmože i blagorodni vojini,
vojvodi velici že i mali…
LAZAR:
Vi, o drugovi i braćo,
velmože i plemeniti vojnici,
vojvode velike i male…
(D-III 89)
HOR 1. i LAZAR:
Idem bratije i čeda,
idem v predležeštij nam podvig.
Smrtiju dlžnaja poslužim,
prolejim krvi naše,
smrtiju žizanj iskupim
i udi teles naših
dadim neštedno na posečenije
za blagočastije i otačastvo naše
i vsako umilostivit se Bog
na ostanki naše
i ne potrebit rod
i zemlju našu do konca.
(ŽKL 162-3)
HOR 1. i LAZAR:
Poñimo braćo i čeda (sinovi)
poñimo u predstojeći nam podvig.
Neminovnoj smrti poslužimo,
prolijmo našu krv,
smrću život iskupimo
i udove naših tela
dajmo neštedimice na seču
za pobožnost i otadžbinu našu,
a Bog će se svakako smilovati
na potomke naše
i neće satrti rod
i zemlju našu do kraja.
ZAVET RATNIKA
ZAVET RATNIKA
KAZIVAČ:
Oni že vsi vakupe
k slatkomu i preljubaznomu
svojemu gospodevi otvečavahu:
(D-III 90)
KAZIVAČ:
A oni svi zajedno
slatkome i preljubaznome
svojemu gospodaru odgovarahu:
(D- III 90)
HOR 2. i MILOŠ
Gospodaru naš,
(otkada) mi od oca i matere bejasmo roñeni,
Boga i tebe poznadosmo;
Bog nas podiže a ti vaspita,
kao čeda svoja ishrani,
i kao sinove darova
i kao braću zavole
i kao drugove poštova.
HOR 2. i MILOŠ
Gospodi naš,
mi otcem i materiju roždeni bihom,
Boga že i tebe poznahom;
Bog že ni vazrasti a ti vaspita,
jako čeda vaskrmi
i jako sini uštedri
i jako bratiju vazljubi
i jako drugi sapočate.
MILOŠ:
Ljubov že i čast
vasa obilno ot tebe vasprijehom
čto mnogo ježe za te
i o blagočastiji
i za otačastvo nam umreti.
HOR 2.
Luče jest nam va brani
mačnuju končinu podjeti
neže li plešta
vragom našim podati!
HOR 1.
Umrem da vsegda živi budem!
(D- III 90)
MILOŠ:
Ljubavi i časti
sve obilno od tebe primismo
da silno za tebe
i za pobožnost
i za otačastvo umremo.
(D- III 89)
HOR 2.
Bolje nam je u boju
da nas od mača kraj snañe,
negoli pleća
neprijatelju našem okrenuti!
HOR 1.
Umrimo da uvek živi budemo!
(SKL 111)
MILOŠ:
Luče jest nam va brani
mačnuju končinu podjeti
neže li plešta vragom našim podati!
MILOŠ:
Bolje nam je u boju
da nas od mača kraj snañe,
negoli pleća neprijatelju našem okrenuti!
xi
HOR 1.
Umrem da vsegda živi budem!
HOR 1.
Umrimo da uvek živi budemo!
MILOŠ:
Boljše jest nam da jedin grob
vseh vkupe primet nas
neže zreti roditelje
i srodniki naše
va tužduju otvodimi zemlju.
MILOŠ:
Bolje nam je da jedan grob
sve zajedno nas primi,
nego gledati roditelje
i srodnike naše
kako u tuñu zemlju odvode.
(SKL 110)
MILOŠ:
Luče jest nam va podvize smrt
neže li sa stidom život!
(D- III 89)
MILOŠ:
Bolja nam je u podvigu smrt
negoli sa stidom život!
HOR 2.
Ašte mač, ašte rani,
ašte i tmu samrteji ključit se nam
HOR 2.
Ako mač, ako rane,
ako i tama smrti nam se dogodi,
(D- III 89)
MILOŠ:
slatko po Hriste
i o blagočastiji otačastve našem
položim dušu svoju za drugi svoje
jakože reče Gospod!
MILOŠ:
slatko za Hrista
i za vernost otačastvu našem
položićemo dušu svoju za drugove svoje
kao što reče Gospod1
(SKL 111)
HOR 1. i 2.
Umrem da vsegda živi budem! (fugato)
HOR 1. i 2.
Umrimo da uvek živi budemo! (fugato)
BOJ
BOJ
KAZIVAČ:
Knez Lazar sa vasemi simi sretajet
onogo ljutago vojinstva načelnika
na nekojem zelo velice polji;
I be obojih plk velik zelo, zelo:
sih ubo množaje sto tisušt,
oneh že jezik ne manje trista tisušt.
N, priklonite mi misal vašu,
o svešteni i bogoljubivi sabore,
da slišite strašnije
i čudnije oni povesti:
(SKL 111)
KAZIVAČ:
Knez Lazar sa svima ovima susreće
načelnika (poglavicu) one ljute vojske
na nekom vrlo velikom polju:
I obe ljudske sile behu velike vrlo, vrlo:
naših više od sto hiljada,
a onih naroda ne manje od trista hiljada.
Ali, priklonite mi misao vašu,
o svešteni i bogoljubivi sabore,
da slušate strašne
i divne one povesti:
HOR 1.
Temže saglasno
mnogoje bezčislanoje množastvo
vakupe sa dobrim
i velikim gospodinom
na vragi ustrmiše se …
HOR 1.
I tako složno
veliko bezbrojno mnoštvo
zajedno sa dobrim
i velikim gospodinom
na neprijatelja se ustremiše …
(STUB)
HOR 2.
Amorat car, jako aspid gluhi
zatikaje uši svoji
ustrmljajet se jako sverepi lav..
(PKL 252)
(D-III 89)
KAZIVAČ:
I vojske udriše se …
(A 54)
HOR 1.
Tu mači obnažahu se
streljanmi že jako na gludžu našadšu
meždusobno jazvljahu se …
HOR 2.
Toliko zvek i grohot bist
i jako i potresti se mestu
ideže sija sbiše se …
(D- III 93)
(ŽKL 163)
HOR 2.
Amorat car, kao aspida gluva
zatiskujući uši svoje
ustremljuje se kao svirepi lav …
KAZIVAČ:
I vojske se sudariše …
HOR 1.
Tu se mačevi ogoljavahu
i ciljajući kao na nañenu metu
meñusobno se ranjavahu…
HOR 2.
Toliko beše zveke i jeke
da se potresalo i mesto
na kome se to zbivalo …
xii
KAZIVAČ:
I be videti vapalj konj i človek
i klopot oružija,
jako zemlji toj dostužiti se,
seču bivšu ot utra do pldne …
HOR 1. i 2.
I čto beje bahat neki
i tutanj neskazan slišaše se.
Človeci vapijahu,
konji viskahu,
oružija zvek tvorahu,
streli letehu slnce zastupajušte,
treskove ognjani treskahu;
(A 54)
KAZIVAČ:
I mogao se videti vapaj konja i ljudi
i zveket oružja
da je zemlji dojadilo od seče
koja je trajala od jutra do podne …
(SKL 111)
HOR 1. i 2.
I što beše topot neki
i tutnjava neopisiva ču se.
Ljudi zapomagahu,
konji njištahu,
oružja zveket tvorahu,
strele letehu sunce zaklawajući,
treskovi ognjeni treskahu;
Slnce ubo ot praha pomrče,
(A 69)
krvem prolivajemo i jako rekam tekuštim
telesem že ih jako snopije
pometajemom i ležuštim.
(D- III 93)
Sunce se od prašine pomrači,
prolivena krv kao reka tecijaše,
a telesa ležahu
kao zdenuto snoplje.
Zemlja velmi bučaše,
vazduh grmeše
i jakože dimom mračnim obvivaše se
i vojinstva ot obojudu
drug na druga naskakajušte.
Zemlja jako bučaše,
vazduh grmeše
i kao mračnim dimom obavijaše se
a vojske sa obeju strana
jedna na drugu nasrtahu.
(SKL 111)
KAZIVAČ:
I toliko krvi izlija se
jako i sled konjem poznati se
skroze krvi izlijanej
i mnogo mrtvac bez čisla beše…
KAZIVAČ:
I toliko se krvi proli
da se i konjima trag poznavao
zbog prolivene krvi
i mnogo mrtvaca bez broja beše …
(ŽKL 163)
HOR 1. i 2.
…na vraga ustrmiše se
i suštago zmija popravše
i umrtviše zvera divijago
i velikago suprotivnika
i nesitago ada vasejadca,
reku že Amurata i sina jegova,
aspidovo ištedije i jehidnovo,
štene lavovo i vasiliskovo!
(STUB)
HOR 1. i 2.
…na neprijatelja se ustremiše
i pravog zmaja zgaziše
i umrtviše divlju zver
i velikog protivnika
i nenasitog ada svepoždrljivca,
velim Amurata i sina njegova,
aspidin i gujin porod,
štene lavovo i vasiliskovo!
KAZIVAČ:
Togda že, togda, uvi mne! …
(SKL 111)
…obstuplše jego množastvo Agaren
i jemše jego,
priveden bist s množastvom vlastel jego
jako ovce na zakoljenije;
(ŽKL 163)
i blagočastivomu i blaženomu
velikomu knezu Lazaru
glavu otsekoše!
(SKL 112)
KAZIVAČ:
Ali tada, tada, avaj meni!…
…mnoštvo Agarjana ga opkoliše
i uhvativši ga, beše priveden
s mnoštvom njegove vlastele
kao ovce na klanje;
i pobožnom i blaženom
velikom knezu Lazaru
glavu otsekoše!
HOR:
I množastvo blagorodnih
i blagovernih hristijan prijem izbiše
i vsi kupno vencem uvezoše se.
HOR:
I mnoštvo blagorodnih
i blagovernih hrišćana pohvatavši pogubiše
a ovi, svi zajedno vencem uvezoše se.
KAZIVAČ:
Dobropobedni že
i novi mučenik knez Lazar,
blaženuju končinu prijet;
jegože častnoje telo
vazemše ot pribličnih gradov,
glagoljemi Priština
i prinesše vanutar božastavnije crkve
vaznesenija Hristova;
(SKL 112)
(D-III 94)
N i mnog narod ot vseh okrstnih i ot daljnih stranj
sabirahu se mužije i ženi i deti;
KAZIVAČ:
Dobropobedni
i novi mučenik knez Lazar,
blaženi kraj primi;
njegovo časno telo
uzeše iz obližnjeg grada,
zvanog Priština,
i donesoše ga u božanstvenu crkvu
Vaznesenja Hristova;
I (skupi se) mnogo naroda iz susednih i dalekih krajeva;
skupljahu se ljudi i žene i deca;
xiii
I ubo sinove jego
pred kivotom idušte i žalostno
jako že sirini neci prekrasni
pojušte i plačušte veštavahu.
pred ćivotom idući i žalosno
kao Sirini neki prekrasni,
pojući plakahu.
A mati njihova kad vide ovo,
pade kao polumrtva
nad sveto ono telo
i zadugo beše izbezumljena.
Mati že ih jako vide sija,
padši jakože ispolu mrtva
nad svetoje ono telo
i na mnog čas istupivši umom be.
Po sih že
jakože ot nekojego glboka sna vazbanuvši
i razdrši lice
i vlasi svoje trzajušti,
kričanijem zelnim plačušti
vazivaše:
(SKL 116)
A zatim kao iz nekoga
dubokoga sna prenuvši se,
izgrebavši lice
i kose svoje čupajući,
uz silne krike plačući,
zazivaše:
PLAČ MILIČIN
PLAČ MILIČIN
MILICA:
Avaj meni, svetlosti moja,
kako zañe od očiju mojih,
kako pocrne lepota moja,
kako uvenu slatki moj cvete,
kako s mukom prolaziš pored nas.
MILICA:
Uvi mne, svete moj,
kako zaide ot očiju mojeju,
kako počrne dobrota moja,
kako uvenu sladki moj cvete,
kako mlče mimohodiši nas.
O gori i hlmi i dreva dubravnaja,
vasplačite sa mnoju danas!
Ot ninja točita oči moji
slz potoki okrvavljeni..
O gore i humovi i drveta dubravna,
usplačite sa mnom danas!
Od sada točite, oči moje,
suza potoke okrvavljene!
(SKL 116)
SAHRANA
SAHRANA
KAZIVAČ:
Sija zre vas narod
bijušte prsi svoje
i plač k plaču prilagajušte ridahu
i sa sveštami i kadili
svetuju raku provoždahu.
MONAH:
Blagi rabe i verni
vanidi va radost Gospoda svojego!
KAZIVAČ:
Ovo gledaše sav narod,
bijući se u grudi svoje,
i plač plaču pridodajući, ridahu,
i sa svećama i kandilima
svetu raku provoñahu.
(SKL 117)
MONAH:
Blagi rabe i verni
uñi u radost Gospoda svojega!
(SLUŽBA)
HOR:
Blagi rabe i verni
vanidi va radost Gospoda svojego!
HOR:
Blagi rabe i verni
uñi u radost Gospoda svojega!
EPILOG
EPILOG
KAZIVAČ:
Človeče, iže Srpskije zemlje stupaje,
prišlac li jesi ili sušti tu
kto jesi i čto si,
jegda prideši na polje sije
ježe glagoljet se Kosovo,
i po vasemu uzriši
plno kostij mrtvih,
mene krstovaobražena i znamenana
posrede zriši prosto stoješta…
KAZIVAČ:
Čoveče, koji Srpskom zemljom stupaš,
bilo da si došljak ili ovdašnji,
ma ko da si i ma šta da si,
kada doñeš na polje ovo
koje se zove Kosovo,
po svemu ćeš ugledati
puno kostiju mrtvih,
mene krstoznačnog i kao steg videćeš
kako posred polja uspravno stojim…
Da ne promineš i da ne previdiš!
Da ne promineši i da ne prezriši!
(STUB)
Ovaj libreto sastavio je kompozitor od preko 50
fragmenata iz 10 originalnih srednjovekovnih
izvora (vidi tabelu na sledećoj stranici)
I sinovi njegovi
Srpskoslovenski original prilagodio savremenom pismu
i na savremeni jezik preneo
ðorñe Trifunović
xiv
Download

P A S I J A Svetoga kneza Lazara