1
Džejmi Makgvajer
Prava
PROPAST
www.crowarez.org
www.bosnaunited.net
2
Džefu, mojoj ličnoj DIVNOJ propasti
3
PROLOG
Čak ni sa oznojenim čelom i isprekidanim disanjem nije delovala bolesno. Koža joj nije imala
boju breskve kako sam navikao i oči joj nisu onako sjajile, ali i dalje je bila lepa. Najlepša žena koju
sam ikada video.
Ruka joj je skliznula s kreveta i savila je prst. Pogled mi je preleteo od njenih lomljivih,
požutelih noktiju, preko mršave ruke, do koščatog ramena, da bih ga konačno zaustavio na njenim
očima. Gledala me je, kapaka skupljenih u dva proreza, tek toliko da mi stavi do znanja kako zna da
sam tu. To sam i voleo kod nje. Kad me je gledala, zaista me je videla. Nije gledala pored mene u
desetine drugih stvari koje je trebalo da obavi u toku dana, niti bi joj misli odlutale kad bih pričao
gluposti. Slušala je i to ju je činilo veoma srećnom. Svi ostali su samo klimali glavama, iako nisu
slušali, ali ne i ona. Ona nikada.
„Trevise”, prozborila je promuklim glasom. Pročistila je grlo i izvila uglove usana. „Dođi
ovamo, dušo. U redu je. Dođi.”
Tata mi je spustio prste na vrat i pogurao me napred, slušajući medicinsku sestru. Zvao ju je
Beki. Prvi put je došla u kuću nekoliko godina ranije. Govorila je tiho i oči su joj bile nekako mile, ali
nije mi se sviđala. Nisam umeo da objasnim zašto, ali samo njeno prisustvo bilo mi je strašno. Znao
sam da je došla da pomogne, ali nešto mi se tu nije sviđalo, uprkos tome što tati nije smetala.
Tata me je pogurao nekoliko koraka napred, dovoljno blizu da me mama dodirne. Ispružila je
duge elegantne prste i očešala mi ruku. „U redu je, Trevise”, prošaputala je. „Mama hoće nešto da ti
kaže.”
Stavio sam prst u usta i počeo da ga sisam, vrpoljeći se. Kad bih klimnuo glavom, osmeh joj se
širio, pa sam se postarao da što upadljivije klimam dok sam se primicao njenom licu.
Poslednjim delićima snage, nagnula se k meni i udahnula. „Ovo što ću te pitati biće veoma
teško, sine. Znam da ti to možeš, jer sad si već veliki dečko.”'
Ponovo sam klimnuo glavom, oponašajući njen osmeh, iako mi nije bilo do toga. Smeškanje mi
nekako nije bilo prikladno kad je izgledala tako umorno i uznemireno, ali, kad sam bio hrabar, ona
je bila srećna. I zato sam bio hrabar.
„Trevise, želim da čuješ ovo što imam da ti kažem i, što je još važnije, želim da to zapamtiš. Ovo
će biti veoma teško. Pokušavam da se setim stvari od svoje treće godine i ja...” Utihnula je, jer je bol
na tren postao previše jak.
„Bol postaje nesnosan, Dajana?”, upita Beki i gurnu iglu u maminu infuziju.
Koji trenutak kasnije, i mama se opustila. Iznova je udahnula i pokušala ponovo.
„Možeš li to da učiniš za mamu? Možeš li da zapamtiš ovo što ću ti reći?” Opet klimnuh
glavom, a ona mi podiže ruku do obraza. Koža joj nije bila naročito topla, a ruku je uspela da zadrži
u mestu samo načas pre nego što joj je zadrhtala i pala na krevet. „Prvo, u redu je biti tužan. U redu
je osećati. Zapamti to. Drugo, budi dete dokle god možeš. Igraj se, Trevise. Budi šašav” — oči su joj
se zamaglile — „a ti i tvoja braća vodite računa jedan o drugom i o ocu. Čak i kad odrastete i
odselite se, važno je doći kući. Važi?”
Klimao sam glavom, u očajničkoj želji da joj ugodim.
„Ubrzo ćeš se i zaljubiti, sine. Nemoj se zadovoljiti bilo kime. Odaberi devojku koju nećeš
osvojiti lako; onu za koju ćeš morati da se boriš, i nikad nemoj prestati da se boriš. Nikad” - duboko
je udahnula — „nemoj prestati da se boriš za ono što želiš. I nikad” — skupila je obrve — „nemoj
zaboraviti da te mama voli. Čak i ako ne možeš da me vidiš.” Suza joj se skotrljala niz obraz. „Uvek,
uvek ću te voleti.”
Isprekidano je uzdahnula, a onda se zakašljala.
4
„Dobro”, umešala se Beki i ubacila neku smešnu spravu u uši. Drugi kraj je spustila na mamine
grudi. „Vreme je za predah.”
„Nema vremena”, šapnula je mama.
Beki je pogledala u tatu. „Približavamo se, gospodine Medokse. Verovatno bi trebalo da
uvedete i ostale dečake da se pozdrave.”
Tatine usne su se skupile u čvrstu liniju i odmahnuo je glavom. „Nisam spreman”, procedio je.
„Nikad nećete biti spremni na to da izgubite ženu, Džime. Ali nećete je valjda pustiti a da se
dečaci ne pozdrave.”
Tata je nakratko razmislio, obrisao nos rukavom, a zatim klimnuo glavom. Izjurio je iz sobe kao
pomahnitao.
Posmatrao sam mamu; posmatrao sam kako se bori za dah i posmatrao Beki kako proverava
brojeve na obližnjoj kutiji. Dodirnuo sam mamin zglavak. Bekine oči su odavale da znaju nešto što
ja ne znam i od toga mi se stomak okretao.
„Znaš, Trevise”, obratila mi se Beki, naginjući se tako da mi se zagleda u oči, „od leka koji joj
dajem, mami će se prispavati, ali, čak i ako bude spavala, čuće te. Možeš reći mami da je voliš i da će
ti nedostajati, a ona će čuti sve što budeš rekao.”
Pogledao sam u mamu, ali sam žustro odmahnuo glavom. „Ne želim da mi nedostaje.”
Beki mi je spustila toplu, meku ruku na rame, baš kao što je mama činila kad sam bio
uznemiren. „Mama želi da bude ovde s tobom. Veoma to želi. Ali Bog je sad želi kraj sebe.”
Namrštio sam se. „Meni je potrebnija nego Bogu.” Belu se nasmešila i poljubila me u teme.
Tata je pokucao i vrata su se otvorila. Braća su se okupila oko njega u hodniku, a Beki me je
uhvatila za ruku i povela me da im se pridružim.
Trenton nije odvajao pogled od maminog kreveta, a Tejlor i Tajler su gledali u sve osim u
krevet. Nekako mi je bilo lakše zbog toga što svi izgledaju uplašeno koliko i ja.
Tomas je stao pored mene, malo napred, kao kad me je štitio dok smo se igrali u prednjem
dvorištu, a dečaci iz komšiluka pokušavali da zapodenu tuču s Tajlerom. „Ne izgleda dobro”,
izjavio je Tomas.
Tata je pročistio grlo. „Mama je već dugo ozbiljno bolesna, momci, i vreme je da... vreme je da
ona...” Zaćutao je.
Beki se bledo, saosećajno osmehnula. „Vaša mama ne jede i ne pije. Telo joj otkazuje. Ovo će biti
veoma teško, ali došao je trenutak da mami kažete da je volite i da će vam nedostajati, ali da može
da ode. Mora da zna da se s tim slažete.”
Braća su istovremeno klimnula glavama. Svi osim mene. Nisam se slagao. Nisam želeo da ode.
Baš me briga što je Bog traži. Ona je moja mama. Neka uzme neku staru mamu. Neku koja nema
male dečake da o njima brine. Trudio sam se da zapamtim sve što mi je rekla. Pokušavao sam da
sve to zalepim negde u glavi: igram se. Posećujem tatu. Borim se za ono što volim. To poslednje me
je mučilo. Voleo sam mamu, ali nisam znao kako da se izborim za nju.
Beki se nagnula ka tatinom uhu. Odmahnuo je glavom, a zatim je dao znak braći. „U redu,
momci. Pozdravite se, a onda moraš odvesti braću na spavanje, Tomase. Ne moraju ostati ovde do
kraja.”
„Da, gospodine”, prihvatio je Tomas. Znao sam da glumi hrabrost. Oči su mu bile tužne kao
moje.
Tomas joj je nešto rekao, a zatim su joj i Tejlor i Tajler nešto prošaputali u uši. Trenton je plakao
i dugo ju je grlio. Svi su joj rekli kako je u redu to što nas napušta. Svi osim mene. Ovog puta, mama
nam nije odgovorila.
Tomas me je povukao za ruku i izveo me iz sobe. Hodao sam unazad dok nismo izašli u
hodnik. Pokušao sam da zamislim da će samo spavati, ali u glavi mi se zavrtelo. Tomas me je
podigao i poneo me uza stepenice. Ubrzao je korak kad su se tatini jecaji začuli kroz zidove.
„Šta ti je rekla?”, upitao je Tomas dok je okretao slavinu nad kadom.
5
Nisam mu odgovorio. Čuo sam ga da pita i zapamtio sve baš kao što mi je rekla, ali nisam imao
ni suza, ni glasa.
Tomas mi je skinuo zaprljanu majicu preko glave, a šorts i gaćice s Vozićem Tomasom svukao
na pod. „Vreme je za kupanje, bebane.” Podigao me je s poda i spustio me u toplu vodu, a zatim je
natopio sunđer i iscedio mi ga iznad glave. Nisam ni trepnuo. Nisam čak ni pokušao da obrišem
vodu s lica, iako sam je mrzeo.
„Mama mi je juče rekla da povedem računa o tebi i blizancima, i o tati.” Prekrstio je ruke na
ivici kade i spustio bradu na njih, gledajući me. „Zato ću tako i da uradim, Treve, važi? Paziću te.
Zato ne brini. Mama će nam obojici nedostajati, ali nemoj da se plašiš. Pobrinuću se da sve bude u
redu. Obećavam.”
Poželeo sam da klimnem glavom, ili da ga zagrlim, ali nisam ništa mogao. Iako je trebalo da se
borim za nju, bio sam na spratu, u kadi punoj vode, nepomičan kao kip. Već sam je izneverio. U sebi
sam joj obećao da ću uraditi sve što mi je rekla čim mi telo ponovo proradi. Kad se tuga povuče,
uvek ću se igrati, i uvek ću se boriti. Iz sve snage.
6
PRVO POGLAVLJE
Golubica
Jebeni lešinari. mogu da čekaju satima. Danima. i noćima. Zure pravo kroz tebe, biraju koji će
deo prvo da otkinu, koji komadi će biti najukusniji, najmekši, ili jednostavno najprikladniji.
Ali ne znaju, i ne slute, da se plen samo pretvara. s lešinarima je lako. Baš kad pomisle kako
samo treba da budu strpljivi, da se zavale i sačekaju da se ugasiš, udariš ih. Tada iznosiš tajno
oružje: krajnje nepoštovanje postojećeg stanja; odbijanje da popustiš pred zadatim poretkom.
Tada ih zapanjiš time koliko ti se jebe za sve.
Protivnik u Krugu, neka slučajna budala koja uvredama pokušava da otkrije tvoje slabosti, žena
koja pokušava da te veže; središ ih svaki put.
Od ranog detinjstva sam se veoma trudio da tako živim. Ti kreteni ranjenih srca koji su
poklanjali dušu svakoj pohlepnoj veštici što bi im se osmehnula nisu imali pojma. Ali nekako sam ja
bio taj koji je plivao uzvodno. Ja sam se izdvajao. Ako mene pitate, oni su odabrali teži put. Lakše je
ostaviti osećanja pred vratima, zameniti ih otupelošću, ili gnevom, koji je mnogo lakše kontrolisati.
Prepuštanje osećanjima čini te ranjivim. Kad god sam pokušao da tu grešku objasnim braći,
rođacima ili prijateljima, sumnjičavo su me gledali. Kad god bih ih video kako plaču ili ne spavaju
zbog neke glupače u jebozovnim štiklama koju je ionako bolelo dupe za njih, nisam mogao da ih
razumem. Žene vredne takve patnje ne bi se tako lako predale. Ne bi vam se naginjale iznad
kreveta, niti vam dozvolile da ih odvučete u spavaću sobu već prve večeri — pa ni desete.
Nisu se obazirali na moje teorije, jer se stvari nisu tako odvijale. Privlačnost, seks, zaljubljenost,
ljubav, a onda slomljeno srce. To je bio logičan redosled. I uvek tim redom.
Ali ne kod mene. Jebeno. Ni. Slučajno.
Odavno sam rešio da ću se hraniti lešinarima dok ne naiđe golubica. Golubica. Duša koja
nikoga ni u čemu ne sprečava; samo gleda svoja posla i živi tako da nikoga ne sputava sopstvenim
potrebama i sebičnim navikama. Hrabra. Komunikativna. Inteligentna. Prelepa. Leporečiva.
Stvorenje koje se sparuje za čitav život. Nedostižna dok se ne uveri da može da ti veruje.
Dok sam stajao na vratima svog stana i otresao poslednje trunčice pepela sa cigarete, kroz glavu
mi je proletela devojka u prokletom ružičastom džemperu iz Kruga. Bez razmišljanja, nazvao sam je
Golubicom. Tog trenutka je to bio običan glupav nadimak od koga joj je bilo još neprijatnije.
Rumenilom obliveno lice, širom otvorene oči, nevina spoljašnjost, ali znao sam da je to samo odeća.
Odagnao sam sećanje dok sam uprazno zurio u dnevnu sobu.
Megan je ležala lenjo ispružena na kauču i gledala televiziju. Izgledala je kao da se dosađuje i
pitao sam se zašto je još tu, u mom stanu. Obično bi pokupila svoje krpe i otišla odmah pošto je
kresnem.
Vrata su zaškripala kad sam ih jače otvorio. Pročistio sam grlo i podigao ranac. „Megan.
Odlazim.”
Sela je, protegla se i dohvatila lanac svoje prevelike torbe. Bio sam ubeđen da nema čime da je
popuni. Prebacila je srebrne karike preko ramena, a onda obula visoke potpetice i zateturala kroz
vrata.
„Pošalji mi poruku ako ti bude dosadno”, dobacila mi je i ne pogledavši u mene. Natakla je
prevelike naočare za sunce i sišla stepenicama, krajnje ravnodušna pred tim što sam je izbacio.
Upravo zbog te neosetljivosti, Megan je bila jedna od malobrojnih koje sam često tucao. Nije
kukumavčila o vezivanju, niti je dobijala napade besa. Prihvatila je naš odnos onakvim kakav je bio
i živela je svoj život.
7
Moj harli je blistao na jutarnjem jesenjem suncu. Sačekao sam da Megan krene automobilom s
parkinga ispred mog stana, a onda sam strčao niza stepenice, zakopčavajući jaknu. Predavanje
doktora Ruzera iz humanističkih nauka počinjalo je za pola sata, ali njemu nije smetalo kad
zakasnim. Ako ga time već nisam izluđivao, stvarno mi nije padalo na pamet da se ubijam da
stignem na vreme.
„Čekaj!”, viknuo je glas iza mene.
Na ulaznim vratima našeg stana stajao je Šepli, bez košulje, i ljuljao se na jednoj nozi dok je na
drugu pokušavao da navuče čarapu. „Još sinoć sam hteo da te pitam. Šta si rekao Mareku? Nagnuo
si mu se ka uhu i nešto mu rekao. Izgledao je kao da je progutao jezik.”
„Zahvalio sam mu što je zapalio iz grada pre neki vikend, jer majka mu je bila prava divlja
mačka.”
Pogledao me je u neverici. „Nisi valjda.”
„Ne. Čuo sam od Kemi da je kao maloletnik kažnjen zbog pijanstva u Okrugu Džouns.”
Odmahnuo je glavom i pokazao na kauč. „Jesi li ovog puta dozvolio Megan da prespava?”
„Ne, Šepe. Valjda me znaš.”
„Znači, samo je svratila na jutarnju ševu pre predavanja? Zanimljiv način da te rezerviše za
danas.”
„Misliš da je to u pitanju?”
„Svi ostali dobijaju samo njene ostatke.” Slegao je ramenima. „To je Megan. Ko zna. Slušaj,
moram da vratim Ameriku u dom. “Hoćeš li da te povezem?”
„Vidimo se kasnije”, rekao sam i nabacio naočare za sunce. „Mogu ja da je odbacim ako želiš.”
Lice mu se zgrčilo. „Uf... ne.”
Oraspoložen njegovom reakcijom, zajahao sam harli i upalio ga. Iako sam imao lošu naviku da
zavodim drugarice njegovih devojaka, jednu crtu ne bih nikad prešao. Amerika je bila njegova, a
kad on pokaže zanimanje za devojku, ja je ne primećujem, i ne pomišljam više na nju. On je to znao.
Samo je voleo da me zajebava.
Sreo sam se sa Adamom iza zgrade bratstva Sigma tau. On je vodio Krug. Nakon početne isplate
prve večeri, puštao sam ga da pokupi lovu od opklada narednog dana, a zatim mu davao deo za
trud. Njegovo je bilo pokriće, a moji dobici. Odnos nam je bio strogo poslovan i obojici je tako bilo
jednostavnije. Dok god me je plaćao, nisam ga gnjavio, a dok god nije tražio batine, nije ni on
gnjavio mene.
Prošavši kroz studentski grad, stigao sam do kantine. Tek što sam stigao do dvostrukih
metalnih vrata, Leksi i Ešli se stvoriše ispred mene.
„Hej Treve”, obratila mi se Leksi, izazovno se nameštajući. Bila je savršeno preplanula, a bujne
silikonske grudi virile su joj iz ružičaste majice. Ti neodoljivi skakutavi brežuljci su me i namamili
da je kresnem, ali jednom je bilo dovoljno. Njen glas me je podsetio na lagano ispuštanje vazduha iz
balona, a Nejtan Skvolor ju je opalio veče posle mene.
„Ćao, Leks.”
Ugasio sam cigaretu i bacio je u kantu pre nego što sam žurno prošao pored nje. Ne zato što
sam bio naročito željan da navalim na prekuvano povrće, suvo meso i prezrelo voće. Bože. Od
njenog glasa psi zavijaju, a deca se guraju da vide koji je to crtani lik oživeo.
Uprkos mojoj ravnodušnosti, obe devojke su pošle za mnom.
„Šepe.” Klimnuo sam mu glavom. Sedeo je sa Amerikom i smejao se s društvom oko njih.
Golubica s meča je sedela prekoputa njega i gurkala hranu plastičnom viljuškom. Moj glas kao da je
probudio njenu radoznalost. Osećao sam kako me njene krupne oči prate do kraja stola, gde sam
spustio poslužavnik.
Čuo sam kako se Leksi kikoće i morao sam da obuzdam razdražljivost koja je kuvala u meni.
Čim sam seo, spustila mi se na koleno.
8
Neki momci iz fudbalskog tima koji su sedeli za našim stolom zadivljeno su posmatrali, kao da
su im te dve priglupe drolje nedostižan san.
Leksi je zavukla ruku pod sto i uhvatila me prstima za butinu, a zatim je počela da ih pomera
naviše po šavu mojih farmerka. Malčice sam raširio noge, čekajući da stigne do cilja.
Trenutak pre nego što sam osetio njenu ruku na sebi, do nas je doprlo Amerikino glasno
mrmljanje.
„Čini mi se da sam upravo malo povratila u usta.”
Leksi se okrenula, a čitavo telo joj se ukočilo. „Čula sam te, kučko.”
Kifla je proletela pored Leksinog lica i odskočila od poda. Šepli i ja smo razmenili poglede, a ja
sam izmakao koleno.
Leksino dupe je tresnulo na popločani pod. Priznajem, malo sam se napalio kad sam čuo kako
joj je guza pljesnula o keramiku.
Nije mnogo kukala pre nego što se udaljila. Činilo mi se da je Šepli zadovoljan mojim
postupkom i to mi je bilo dovoljno. Nisam imao mnogo strpljenja za devojke kao što je Leksi. Imao
sam jedno pravilo: poštovanje. Mene, moje porodice i mojih prijatelja. Dođavola, čak i moji prijatelji
zaslužuju poštovanje. Nisam video zašto bih se duže nego što je neophodno družio s ljudima koji ne
razumeju tu životnu lekciju. Možda to zvuči licemerno ženama koje mi dolaze u stan, ali, da su one
držale do poštovanja, ja bih im ga pružio.
Namignuo sam Ameriki, koja je delovala zadovoljno, klimnuo sam glavom Šepliju, a zatim
uzeo još jedan zalogaj nečega iz tanjira.
„Sinoć si odlično obavio posao, Besni Psu”, dobacio je Dženks, zavitlavši parče hleba preko
stola.
„Zaveži, glupane”, upozorio ga je Brazil, prigušeno kao i uvek. „Adam te nikad više neće
pustiti da uđeš ako čuje da pričaš.”
„O. Dobro”, slegao je ramenima.
Odneo sam poslužavnik do kante i, mršteći se, vratio se do svog mesta. „I ne zovi me tako.”
„Kako? Besni Pas?”
„Da.”
„Zašto? Mislio sam da ti je to ime za Krug. Nešto kao striperski nadimak.”
Prostrelio sam ga pogledom. „Što ne zavežeš i ne pružiš toj rupi na licu priliku da zaraste?”
Nikad mi se nije dopadao taj crv.
„Naravno, Trevise. Samo je trebalo da mi kažeš.” Razdražljivo se zakikotao pre nego što je
pokupio svoje otpatke i krenuo napolje.
Kamina se ubrzo gotovo ispraznila. Primetio sam da su se Šepli i Amerika zadržali u razgovoru
s njenom drugaricom. Imala je dugu talasastu kosu, a koža joj je još bila preplanula od letnjeg
raspusta. Nije imala najveće sise koje sam video, ali oči... imale su neku čudnu sivu boju. Nekako
poznatu.
Sigurno se nismo ranije sreli, ali njeno lice me je podsetilo na nešto što nisam mogao tačno da
odredim.
Ustao sam i krenuo ka njoj. Imala je kosu porno-glumice i lice anđela. Oči su joj bile bademaste i
neobično lepe. Ali tada sam primetio: iza lepote i prividne nevinosti krilo se nešto drugo, nešto
hladno i proračunato. Čak i kad se nasmešila, video sam greh usađen u nju tako duboko da ga
nijedan džemper nije mogao sakriti. Te oči su lebdele iznad njenog sićušnog nosa i glatkih crta.
Svima ostalima izgledala je čisto i naivno, ali ta devojka je nešto krila. Znao sam samo zato što je isti
takav greh čučao i u meni čitavog života. Samo što je ona svoj čuvala duboko u sebi, a ja sam svoj
redovno puštao iz kaveza.
Gledao sam u Šeplija dok nije osetio da zurim. Kad je pogledao u mom pravcu, glavom sam mu
pokazao na Golubicu.
9
Ko je to?, izgovorio sam nečujno. Odgovorio mi je zbunjenim mrštenjem.
Ona, nečujno sam ponovio.
Iskrivio je usta u priglup osmeh koji je uvek nameštao kad se spremao da me nadrka.
„Šta?”, upitao je glasnije nego što je bilo neophodno.
Primetio sam da devojka zna da govorimo o njoj, jer nije dizala glavu i pretvarala se da ne čuje.
Šezdeset sekundi u Golubičinom prisustvu i ukapirao sam dve stvari: nije mnogo govorila, a
kad jeste, bila je pomalo kučka. Ali ne znam... upravo mi se to i dopalo kod nje. Namestila je fasadu
da bi odbijala od sebe kretene kao što sam ja, ali to je samo učvrstilo moju odluku.
Zakolutala je očima na mene treći ili četvrti put. Išao sam joj na živce i to me je prilično
zabavljalo. Devojke se obično nisu ophodile prema meni sa čistim prezirom, čak ni kad sam ih
izbacivao iz stana.
Kad mi nije upalio čak ni najbolji osmeh, krenuo sam u napad.
„Je l’ ti to imaš tik?”
„Šta?”, upitala je.
„Tik. Oči ti neprestano kolutaju.” Da je pogled mogao da ubije, iskrvario bih na podu. Morao
sam da se nasmejem. Bila je nadobudna i đavolski nepristojna. Svakim trenutkom mi se sve više
dopadala.
Uneo sam joj se u lice. „Doduše, imaš neverovatne oči. Koja je to boja? Siva?”
Smesta je pognula glavu i kosom sakrila lice. Pun pogodak. Bilo joj je neprijatno, što je značilo
da napredujem.
Amerika je odmah uskočila i upozorila me pogledom. Nisam mogao da je krivim. Videla je
beskrajan niz devojaka kako dolaze u moj stan i odlaze iz njega. Nisam želeo da naljutim Ameriku,
ali nije mi delovala ljutito. Pre bih rekao da joj je bilo zabavno.
„Nisi njen tip”, dobacila mi je.
Zinuo sam, prihvativši igru. „Ja sam svačiji tip!”
Golubica je virnula u mene i osmehnula se. Preplavilo me je neko toplo osećanje, verovatno
samo luđački nagon da devojku bacim na kauč. Bila je drugačija, pravo osveženje.
„A! Osmeh!”, uzviknuo sam. Kakav osmeh, bilo je to nešto najlepše što sam ikada video, ali nije
mi padalo na pamet da sjebem igru baš kad mi je krenulo. „Ipak nisam samo pokvareno đubre.
Drago mi je što smo se upoznali, Golubice.”
Ustao sam, zaobišao sto i sagnuo se do Amerikinog uha. „Pomozi mi ovde, hoćeš li? Biću dobar,
kunem se.”
Pomfrit mi je poleteo u lice.
„Sklanjaj usta od uha moje devojke, Treve!”, viknuo je Šepli.
Odmakao sam se i podigao ruke s najnedužnijim izrazom koji sam uspeo da namestim. „Samo
se družim! Upoznajem se!” Hodao sam unazad prema vratima, primetivši grupicu devojaka.
Otvorio sam vrata, a one su me okružile kao krdo vodenih bivola pre nego što sam uspeo da
izađem.
Odavno već nisam imao nikakav izazov. Da sve bude još čudnije, nisam ni nameravao da
spavam s njom. Smetalo mi je to što me možda smatra smećem, ali još više me je mučilo to što mi je
stalo. Kako god, prvi put posle dužeg vremena, neko mi je bio nepredvidiv. Golubica je bila sušta
suprotnost devojkama koje sam upoznavao u Isternu i morao sam da znam zašto.
Čejnijeva učionica je bila krcata.. Stigao sam do svog mesta preskačući po dva stepenika, a
zatim sam zaobišao gomilu golih nogu skupljenih oko mog stola.
Klimnuo sam glavom. „Dame.”
Skladno su mrmljale i uzdisale.
10
Lešinari. Polovinu sam kresnuo još na prvoj godini, a druga polovina mi je bila na kauču već do
jesenjeg raspusta. Osim devojke na kraju. Sofija mi se izobličeno osmehnula. Lice joj je izgledalo kao
da je gorelo u požaru a neko pokušao da ga ugasi viljuškom. Bila je s nekolicinom braće iz bratstva.
S obzirom na to da sam poznavao njihovu prošlost i njen nemar prema zaštiti, smatrao sam je
nepotrebnim rizikom, iako sam se ja obično pazio.
Naslonila se na laktove da bi mi se bolje zagledala u oči. Osetio sam potrebu da se stresem od
gađenja, ali suzdržao sam se. Ne. Nisi vredna toga, ni blizu.
Smeđokosa ispred mene okrenula se i zatreptala. „Ćao, Trevise. Čujem da se sprema zabava za
parove u bratstvu.”
„Ne”, smesta sam odbrusio.
Napućila je donju usnu. „Ali... kad si mi rekao za to, mislila sam da ćeš možda želeti da ideš.”
Kratko sam se nasmejao. „Gunđao sam zbog toga. To nije isto.”
Plavuša pored mene nagnula se napred. „Svi znaju da Trevis Medoks ne ide na žurke za
parove. Moliš se pred pogrešnom crkvom, Krisi.”
„Ma nemoj. Tebe niko ništa nije pitao”, mrštila se Krisi.
Dok su se žene svađale, primetio sam da je žurno ušla Ebi. Maltene se bacila za sto u prvom
redu tik pre zvona.
Pre nego što sam se uopšte zapitao zašto, zgrabio sam papir, zaglavio hemijsku u usta,
odskakutao stepenicama i zavukao se u sto pored nje.
Malo je reći da me je izraz na njenom licu zabavio i, iz meni nepoznatih razloga, telo mi je
preplavio adrenalin — baš kao uoči borbe.
„Dobro. Možeš hvatati beleške umesto mene.”
Gadio sam joj se, a to mi je samo pričinilo još više zadovoljstva. Devojke su mi uglavnom bile
neopisivo dosadne, ali ta me je zanimala. Bila mi je čak zabavna. Nisam je zbunjivao, bar ne na
pozitivan način. Povraćalo joj se od samog mog prisustva, a meni je to bilo neobično milo.
Osetio sam neodoljivu potrebu da otkrijem da li me zaista mrzi ili je samo nepopustljiva.
Primakao sam se. „Izvini... jesam li te nečim uvredio?”
Oči su joj smekšale pre nego što je odmahnula glavom. Nije me mrzela. Samo je želela da me
mrzi. Bio sam daleko ispred nje. Ako želi da se igra, igraćemo se.
„Pa u čemu je onda problem?”
Izgledala je kao da joj je neprijatno pred onim što će reći. „Neću spavati s tobom. Treba da
odustaneš.”
O, da. Ovo će biti zabavno. „Nisam ni tražio da spavaš sa mnom... jesam li?” Podigao sam
pogled ka tavanici kao da moram da razmislim o tome. „Što ne svratiš do nas večeras sa
Amerikom?”
Iskrivila je usne kao da je namirisala nešto trulo.
„Neću ti se nabacivati, kunem se.”
„Razmisliću.”
Trudio sam se da se ne smeškam previše i da se ne odam. Ona se neće izvrnuti kao one
lešinarke gore. Bacio sam pogled iza sebe i video da joj sve ljutito bulje u potiljak. Znale su baš kao i
ja. Ebi je bila drugačija i za nju ću morati da se potrudim. Konačno.
Nakon tri nažvrljane moguće tetovaže i dvadesetak puta složene Rubikove kocke, predavanje se
završilo. Projurio sam kroz hodnike pre nego što bi iko uspeo da me zaustavi. Bio sam brz, ali Ebi je
već bila napolju, dvadesetak metara ispred mene.
Proklet da sam. Pokušavala je da me izbegne. Ubrzao sam korak da bih je sustigao. „Jesi li
razmislila?”
„Trevise!”, pozvala me je jedna devojka, poigravajući se kosom. Ebi je produžila, a mene je
devojka zadržala blebetanjem.
11
„Izvini, uf...”
„Heder.”
„Izvini, Heder... ja... moram da idem.”
Obgrlila me je. Potapšao sam je po leđima, izmigoljio se iz njenog stiska i udaljio se, pitajući se
ko je.
Pre nego što sam se setio ko je Heder, ugledao sam Ebine duge, preplanule noge. Ubacio sam
marlboro u usta i pritrčao joj. „Gde sam ono stao? O, da... razmišljala si.”
„O čemu pričaš?”
„Jesi li razmislila o tome da svratiš?”
„Ako kažem da, hoćeš li prestati da me pratiš?” Pretvarao sam se da razmišljam, a zatim sam
klimnuo glavom. „Da.”
„Onda ću doći.”
Sranje. Ne može biti tako lako. „Kada?”
„Večeras. Doći ću večeras.”
Zastao sam usred koraka. Nešto je smislila. Nisam očekivao da će preći u napad. „Lepo”, rekao
sam, glumeći iznenađenost. „Vidimo se onda, Golubice.”
Udaljila se i ne okrenuvši se, kao da naš razgovor nije ostavio nikakav utisak na nju. Nestala je
iza drugih studenata koji su odlazili na svoja predavanja.
Ugledao sam Šeplijevu bejzbol kapu Univerziteta Istern. Nije nimalo žurio na informatiku.
Namrštio sam se. Mrzeo sam to predavanje. Ko danas ne zna da radi na prokletom računaru?
Pridružio sam se Šepliju i Ameriki dok su se stapali s rekom studenata na glavnoj stazi. Ona se
kikotala i gledala ga kako čavrlja sa mnom sa sjajem u očima. Amerika nije bila lešinar. Bila je
zgodna, da, ali umela je da razgovara a da ne izgovori kao posle svake reči i povremeno je bila
veoma zabavna. A najviše mi se sviđalo to što je došla u naš stan tek nekoliko nedelja posle
njihovog prvog sastanka i što se, i nakon što su odgledali film, sklupčani na kauču, vratila u dom.
Ali imao sam osećaj da je probni period pre nego što Šepli bude mogao da je kresne pri kraju.
„Ćao, Mer”, klimnuo sam joj.
„Kako ide, Treve?”, upitala je. Uputila mi je ljubazan osmeh i odmah se ponovo zagledala u
Šeplija.
Bio je pravi srećnik. Takve devojke se ne nalaze često.
„Stigli smo”, objavila je Amerika i pokazala na svoj dom iza ugla. Obavila je ruke oko
Šeplijevog vrata i poljubila ga. Uhvatio ju je za majicu s obe strane i privukao je sebi pre nego što ju
je pustio.
Mahnula nam je još jednom, poslednji put, a zatim se pridružila svom prijatelju Finču na ulazu.
„Zaljubljuješ se u nju, jelda?”, upitao sam i udario Šeplija u ruku.
Gurnuo me je. „Ne tiče te se, majmune.”
„Ima li sestru?”
„Jedinica je. Ostavi i njene drugarice na miru, Treve. Ozbiljan sam.”
Nisu mu bile potrebne poslednje reči. U očima mu se uvek jasno videlo šta oseća i misli i
očigledno je bio ozbiljan — možda čak i pomalo očajan. Nije se samo zaljubljivao. Već se zaljubio.
„Misliš na Ebi.”
Namrgodio se. „Mislim na sve njene drugarice. Čak i na Finča. Ne prilazi im.”
„Rođače!”, uzviknuo sam i obgrlio ga oko vrata. „Jesi li zaljubljen? Nateraćeš mi suze na oči!”
„Zaveži”, progunđao je. „Samo mi obećaj da nećeš dirati njene drugarice.”
Osmehnuo sam se. „Ništa ne obećavam.”
12
DRUGO POGLAVLJE
Povratna paljba
„Šta radiš?”, upitao je Šepli. Stajao je nasred sobe, s patikama u jednoj ruci i prljavim gaćama u
drugoj.
„Uf, čistim?”, odvratio sam dok sam ubacivao rakijske čašice u mašinu za pranje sudova.
„Vidim. Ali... zašto?”
Nasmešio sam se, leđima okrenut Šepliju. Isprašiće mi dupe. „Očekujem društvo.”
„Pa?”
„Dolazi Golubica.”
„Ha?”
„Ebi, Šepe. Pozvao sam Ebi.”
„Druže, ne. Ne! Nemoj ovo da mi sjebeš, čoveče. Molim te, nemoj.”
Okrenuo sam se i skrstio ruke na grudima. „Pokušao sam, Šepe. Jesam. Ali ne znam.” Slegao
sam ramenima. „Ima nešto u vezi s njom. Nisam mogao da se suzdržim.”
Vilica mu je zaigrala, a onda je uleteo u sobu i zalupio vratima.
Napunio sam mašinu, a onda sam obišao kauč da proverim da li mi je promakao neki odbačeni
prazni omot kondoma. Ne bih voleo da to objašnjavam.
Nije bila tajna da sam kresnuo polovinu lepih koleginica na Isternu, ali nisam video razlog da ih
na to podsećam kad mi dođu u stan. Sve zavisi od toga kako se predstaviš.
Ali Golubica. Trebaće mi mnogo više od lažnog reklamiranja da je povalim na kauču. Za
početak sam rešio da idem korak po korak. Ako se usmerim na krajnji ishod, lako bih mogao da
sjebem čitav proces. Ona je sve primećivala. Bila je daleko manje naivna od mene; nekoliko
svetlosnih godina. Čitav poduhvat je bio vrlo neizvestan.
Bio sam u spavaćoj sobi i razvrstavao prljav veš kad sam začuo da se ulazna vrata otvaraju.
Šepli je obično osluškivao zvuk zaustavljanja Amerikinog automobila i žurio da je dočeka na
vratima.
Pičkica.
Mrmljanje, a zatim zatvaranje Šeplijevih vrata, bilo mi je znak. Ušao sam u dnevnu sobu, a tamo
je sedela ona: naočare, kosa pokupljena na temenu i nešto nalik na pidžamu. Nešto što kao da je
trunulo na dnu korpe za veš.
Jedva sam odoleo porivu da prasnem u smeh. Nikad ranije nijedna riba nije došla u moj stan u
takvom izdanju. Moja ulazna vrata su videla teksas suknje, haljine, čak i providne uzane haljinice
preko majušnog bikinija. Nekoliko puta — razmazanu šminku i svetlucav losion za telo. Pidžamu
— nikad.
Odmah mi je bilo jasno zašto je tako lako pristala da dođe. Htela je da mi se smuči, pa da je
ostavim na miru. Da tako nije izgledala apsolutno seksi, možda bi i uspela, ali koža joj je bila
besprekorna, a nenašminkano lice i okvir naočara još više su joj istakli oči.
„I bilo je vreme da dođeš”, rekao sam i seo na kauč. Isprva je, izgleda, bila ponosna na svoju
zamisao, ali, kako smo nastavili da pričamo a ja ostao nedokučiv, postalo je jasno da joj je plan
propao. Što se manje smeškala, ja sam se sve teže suzdržavao da ne razvučem osmeh od uva do
uva. Bila je tako zabavna. Jednostavno nisam mogao da to ne primetim.
Šepli i Amerika su nam se pridružili desetak minuta kasnije. Ebi je bila smušena, a ja sam bio
prokleto opijen. Razgovarali smo o svemu i svačemu. Sumnjala je da umem da napišem i
13
najjednostavniji rad i ispitivala me je odakle mi sklonost ka tuči. Nekako mi se sviđalo da
razgovaram s njom o običnim stvarima. To mi je bilo draže od neprijatnog zadatka da je šaljem kući
odmah pošto je kresnem. Nije me razumela, a želeo sam da me razume, iako sam joj izgleda išao na
živce.
„Šta si ti, Karate Kid? Gde si naučio da se boriš?”
Šepliju i Ameriki je izgleda bilo neprijatno zbog Ebi. Ne znam zašto; meni njena pitanja nisu
smetala. To što nisam mnogo pričao o svom detinjstvu nije značilo da ga se stidim.
„Tata mi je pio i imao preku narav, a četvorica starije braće su nasledili taj kretenski gen.”
„O”, jednostavno je izustila. Obrazi su joj pocrveneli i tog trenutka sam osetio bol u grudima.
Nisam bio siguran zašto, ali pogodilo me je. „Nemoj da se stidiš, Golubice. Tata je prestao da pije.
Braća su odrasla.”
„Ne stidim se.” Govor tela ju je odavao. Mučio sam se da smislim kako da promenim temu, a
onda mi je pao na pamet njen seksi, odrpani izgled. Umesto postiđenosti, ponovo je postala
razdražljiva, što mi je daleko više odgovaralo.
Amerika je predložila da gledamo televiziju. Poslednje što sam želeo bilo je da budem u sobi sa
Ebi a da ne možemo da razgovaramo. Ustao sam. „Jesi li gladna, Golubice?”
„Već sam jela.”
Amerika se namrštila. „Ne, nisi. O... hm... tako je. Zaboravila sam. Pokupila si... picu? Pre nego
što smo pošle.”
Ebi se ponovo postidela, ali brzo je to prikrila ljutnjom. Nije mi trebalo mnogo da otkrijem njen
emocionalni obrazac.
Otvorio sam vrata, trudeći se da zvučim opušteno. Nikad mi nije bilo toliko stalo da budem
nasamo s devojkom — naročito da ne bih imao seks s njom. „Hajde. Sigurno si gladna.”
Ramena su joj se blago opustila. „Kuda ideš?”
„Kud god želiš. Možemo i do picerije.” Utroba mi se zgrčila. Možda sam se time malo razotkrio.
Osmotrila je svoju trenerku. „Nisam baš obučena.”
Nije imala pojma koliko je lepa. Zbog toga mi je bila još privlačnija. „Lepo izgledaš. Hajdemo,
umirem od gladi.”
Čim se popela iza mene na harli, konačno sam mogao pravilno da razmišljam. Misli su mi inače
bile mnogo opuštenije na motoru. Nogama mi je čvrsto obuhvatila kukove, ali i to mi je neobično
prijalo. Gotovo sam osetio olakšanje.
Kraj nje sam se osećao čudno izgubljenim. To mi se nije sviđalo, ali podsećalo me je da je ona tu,
pa mi je prijalo koliko me je i uznemiravalo. Odlučio sam da se saberem. Ebi je možda golubica, ali
bila je samo prokleta devojka. Nije bilo potrebe da se uzbuđujem.
Osim toga, nešto je krila iza te fasade dobre devojke. Zamrzela me je na prvi pogled jer ju je
ranije povredio neko kao ja. Doduše, ni slučajno nije bila kurva. Čak ni preobraćena kurva. Mogao
sam da ih prepoznam na kilometar. Maska mi se lagano topila. Konačno sam pronašao devojku koja
je bila dovoljno zanimljiva da je upoznam, a neka verzija mene već ju je povredila.
Iako smo se tek upoznali, izluđivala me je pomisao na nekog drkadžiju koji je povredio
Golubicu. Pomisao da me Ebi povezuje s nekim ko bi je povredio bila je još gora. Usporio sam kad
sam skrenuo ka piceriji. Vožnja nije bila dovoljno duga da dovedem u red zbrku u glavi.
Nisam ni razmišljao o brzini, pa sam, kad je Ebi skočila s motora i povikala na mene, morao da
se nasmejem. „Pridržavao sam se ograničenja.”
„Da, da smo bili na auto-putu!” Razvezala je raščupanu punđu s glave i prstima prošla kroz
dugu kosu.
Zurio sam u nju dok ju je ponovo umotavala i vezivala. Pretpostavio sam da tako izgleda
ujutro, a onda sam morao da se prisetim prvih deset minuta Spasavanja redova Rajana da mi se ne
digne. Krv. Vrisci. Rasuta utroba. Granate. Puščana paljba. Još krvi.
14
Pridržao sam joj vrata. „Ne bih dozvolio da ti se bilo šta desi, Golubice.”
Ljutito je prošla pored mene i ušla u restoran, ne obazirući se na moj gest. Kakva prokleta šteta;
bila je prva devojka kojoj sam poželeo da otvorim vrata. Jedva sam čekao taj trenutak, a ona ga nije
ni primetila.
Pošto sam ušao za njom, uputio sam se u separe u uglu gde sam obično sedeo. Članovi
fudbalskog tima su sedeli za nekoliko stolova skupljenih na sredini prostorije. Već su počeli da se
podsmevaju tome što sam ušao s devojkom, pa sam zaškrgutao zubima. Nisam želeo da Ebi to čuje.
Prvi put u životu sam se stideo svog ponašanja. Ali to nije trajalo dugo. Kad sam pogledao u
Ebi, mrzovoljnu i nezadovoljnu s druge strane stola, odmah sam se oraspoložio.
Poručio sam dva piva. Izraz gađenja na njenom licu me je zatekao. Konobarica mi se napadno
nabacivala, a Ebi je bila nezadovoljna. Očito sam joj išao na živce bez imalo truda.
„Često dolaziš ovamo?”, upitala je i bacila pogled na konobaricu.
Dođavola, da. Bila je ljubomorna. Čekaj. Možda me je odbijao način na koji su se žene ponašale
prema meni. Ne bi me ni to iznenadilo. Ta devojka mi je mutila pamet.
Naslonio sam se laktovima na sto, rešen da joj ne dopustim da primeti kako deluje na mene.
„Dakle, kakva je tvoja priča, Golubice? Mrziš li sve muškarce, ili samo mene?”
„Rekla bih — samo tebe.”
Morao sam da se nasmejem. „Ne mogu da te provalim. Ti si prva kojoj sam se zgadio i pre seksa.
Nisi sva smušena kad razgovaraš sa mnom i ne pokušavaš da mi privučeš pažnju.”
„Nema tu nikakve tajne. Jednostavno mi se ne sviđaš.”
Jao. „Ne bi bila ovde da ti se ne sviđam.”
Upornost mi se isplatila. Čelo joj se razvedrilo, a koža oko očiju opustila.
„Nisam rekla da si loš. Samo ne volim da se o meni unapred zaključuje samo zato što imam
vaginu.”
Sta god da me je obuzelo, nisam mogao više da se suzdržavam. Uzalud sam gušio smeh, a onda
sam prasnuo. Ipak me nije smatrala kretenom; samo joj se nije dopao moj pristup. To se može lako
popraviti. Preplavio me je talas olakšanja i godinama se nisam tako neobuzdano smejao. Možda i
nikad.
„0 bože! Ubijaš me! To je to. Moramo biti prijatelji. Ne prihvatam 'ne' kao odgovor.”
„Nemam ništa protiv da budemo prijatelji, ako nećeš na svakih pet sekundi pokušavati da mi se
uvučeš u gaćice.”
„Nećeš spavati sa mnom. Kapiram.”
I to je bilo to. Nasmešila se i tog trenutka se otvorio čitav svet novih mogućnosti. Kroz mozak su
mi proletele slike pornića s Golubicom, a onda se ceo sistem srušio i zavrteo se dokumentarac o
plemenitosti i želji da ne sjebem to čudno prijateljstvo koje smo upravo otpočeli.
Osmehnuo sam se i ja njoj. „Imaš moju reč. Neću ni pomisliti na tvoje gaćice... osim ako ti to ne
budeš želela.”
Spustila je male laktove na sto i naslonila se na njih. Oči su mi se, naravno, odmah spustile na
njene sise, pritisnute o ivicu stola. „A to se neće dogoditi, tako da možemo biti prijatelji.” Izazov
prihvaćen.
„A kakva je tvoja priča?”, upitala me je. „Jesi li uvek bio Trevis „Besan Pas” Medoks, ili tek
otkako si došao ovamo?” Prstima obe ruke je napravila navodnike u vazduhu kad je izgovorila taj
grozni prokleti nadimak.
Ukočio sam se. „Ne. To je pokrenuo Adam posle moje prve borbe.” Mrzeo sam to ime, ali ostalo
mi je. Svima ostalima se izgleda dopadalo, pa je Adam nastavio da ga koristi.
Posle nelagodne tišine, konačno je progovorila. „I to je sve? Nećeš mi reći ništa o sebi?”
15
Izgleda da joj nadimak nije smetao, ili je jednostavno prihvatila objašnjenje. Nikad nisam bio
siguran kad će se uvrediti ili poludeti, a kad će biti razumna i smirena. Dođavola, nisam mogao da
je se zasitim.
„Šta želiš da znaš?”
Slegla je ramenima. „Uobičajene stvari. Odakle si, šta želiš da budeš kad odrasteš... takvo
nešto.”
Morao sam da se pomučim da odagnam napetost iz ramena. Razgovor o meni — naročito o
mojoj prošlosti — nije mi bio prijatan. Neodređeno sam odgovarao, ali onda sam čuo jednog
fudbalera kako se podsmeva. Ne bi mi to toliko zasmetalo da se nisam plašio trenutka kad će Ebi
shvatiti čemu se smeju. U redu, lažem. To bi me izludilo bila ona prisutna ili ne.
Nastavila je da se raspituje za moju porodicu i studije, a ja sam se trudio da ne skočim sa stolice
i sve ih odjednom pregazim. Što mi je bes jače ključao, bivalo mi je sve teže da se usredsredim na
razgovor.
„Čemu se smeju?”, konačno je upitala, pokazujući na bučan sto.
Odmahnuo sam glavom. „Reci mi”, bila je uporna.
Stisnuo sam usne u tanku liniju. Ako ode, verovatno neću dobiti drugu priliku, a oni gadovi će
imati još više razloga za smeh. Upitno me je posmatrala.
Jebiga. „Smeju se meni što sam morao prvo da te izvedem na večeru. Obično ne radim... tako.”
„Prvo?“
Kad je shvatila, lice joj se ukočilo. Smučilo joj se što je tu sa mnom.
Ustuknuo sam, čekajući da ljutito izjuri.
Povila je ramena. „Uplašila sam se da ti se smeju što te vide sa mnom ovako obučenom, a misle
da ću da spavam s tobom”, progunđala je.
Čekaj. Šta? „A što da me ne vide s tobom?”
Obrazi su joj se zarumeneli i spustila je pogled na sto. „O čemu smo razgovarali?”
Uzdahnuo sam. Brinula je za mene. Mislila je da joj se smeju zbog izgleda. Golubica ipak nije
tako tvrdokorna. Odlučio sam da nastavim s pitanjima pre nego što se predomisli.
„O tebi. Šta ti je glavni predmet?”
„O, uf, opšteobrazovni predmeti, zasad. Još sam neodlučna, ali naginjem ka računovodstvu.”
„Ali nisi odavde. Mora da si pridošlica.”
„Vičita. Kao i Amerika.”
„Kako si završila ovde iz Kanzasa?”
„Jednostavno smo morale da pobegnemo.”
„Od čega?”
„Od mojih roditelja.”
Bežala je. Imao sam osećaj da su džemper i biseri koje je nosila one noći kad smo se sreli samo
fasada. Ali šta skriva? Lična pitanja su je brzo uzrujala, ali, pre nego što sam stigao da promenim
temu, Kajl iz fudbalskog tima je nešto dobacio.
Klimnuo sam glavom. „Dakle, zašto Istern?”
Nešto je odgovorila. Nisam čuo odgovor, kakav god bio. Kikotanje i glupo dobacivanje
fudbalskog tima prigušilo je njene reči.
„Druže, psa treba da šetaš, a ne da ga krešeš.”
Više nisam mogao da se suzdržim. Ne samo što nisu poštovali mene nego nisu poštovali ni Ebi.
Ustao sam i načinio korak-dva, a oni su poleteli ka vratima, gurajući jedan drugog, saplićući se i
teturajući preko desetak pari stopala.
Ebi mi je prodorno zurila u potiljak i to me je dozvalo pameti, pa sam se vratio u separe.
Podigla je obrvu, a razdražljivost i ljutnja smesta su mi se istopile.
16
„Htela si da kažeš zašto si odabrala Istern , podsetio sam je. Pretvaranje da se taj mali ispad nije
dogodio verovatno je bilo i najbolji način da nastavimo.
„Teško mi je da objasnim”, slegla je ramenima. „Valjda mi se to činilo ispravnim.”
Ako je postojao izraz kojim bi se moglo objasniti kako sam se osećao tog trenutka, onda je to
bilo to. Nisam imao pojma šta radim ni zašto, ali to što sam sedeo s njom u tom separeu donelo ini
je neobičan osećaj smirenosti. Čak i usred besa.
Nasmešio sam se i otvorio jelovnik. „Znam na šta misliš.”
17
TREĆE POGLAVLJE
Beli vitez
Šepli je stajao na vratima kao zaljubljeni idiot i mahao Ameriki dok je kretala automobilom s
parkirališta. Zatvorio je vrata, a zatim se srušio na fotelju s najglupljim mogućim osmehom na licu.
„Ti si odlepio”, rekao sam mu.
„Ja? Trebalo je da vidiš sebe. Ebi je jedva čekala da zbriše odavde.”
Namrštio sam se. Ja nisam primetio da je žurila, ali sad kad je Šepli to spomenuo, setio sam se
da je zaista bila prilično ćutljiva kad smo se vratili. „Misliš?”
Nasmejao se, protegao leđa na fotelji i podigao naslon za noge. „Mrzi te. Odustani.”
„Ne mrzi me. Dogovorio sam izlazak — večera.”
Podigao je obrve. „Izlazak? Treve! Sta to radiš? Ako je ovo za tebe samo igra i ako zajebeš i
mene, ubiću te na spavanju.”
Seo sam na kauč i dohvatio daljinski. „Ne znam šta radim, ali ne igram se.”
Šepli je delovao zbunjeno. Nisam hteo da vidi kako sam zbunjen i sam.
„Nisam se šalio”, dodao je, ne odvajajući pogled od televizije. „Udaviću te.”
„Čuo sam te”, prasnuo sam. Izluđivalo me je to što nisam sav svoj, a onda mi još i ova veverica
preti smrću. Zagrejani Šepli mi je išao na živce. A zaljubljeni Šepli je bio gotovo nepodnošljiv.
„Sećaš li se Anje?”
„Ovo nije isto”, pobunio se, ozlojeđen. „S Mer je drugačije. Mer je ona prava.”
„I to znaš nakon nekoliko meseci?”, upitao sam sumnjičavo. „Znao sam čim sam je ugledao.”
Odmahnuo sam glavom. Mrzeo sam kad je takav. Kad mu iz dupeta izleću jednorozi i leptiri, a
srca lebde u vazduhu. Na kraju mu uvek slome srce, a onda ja moram bar šest meseci da vodim
računa da se ne ubije od pića. Ali Ameriki se to izgleda dopadalo.
Kako god. Nema te devojke zbog koje bih ja cmizdrio ili se napijao kad bih je izgubio. Ako ne
ostanu, nisu ni bile vredne. Šepli je ustao i protegao se, pa krenuo prema svojoj sobi. „Sereš, Šepe.”
„Otkud ti znaš?”, uzvratio je.
Bio je u pravu. Nisam nikad bio zaljubljen, ali nisam mogao ni da zamislim da bih se tako
promenio.
Odlučio sam da i ja odem na spavanje. Svukao sam se i mrzovoljno legao. Čim mi je glava
dodirnula jastuk, počeo sam da razmišljam o Ebi. Vrteo sam u glavi doslovno čitav naš razgovor.
Nekoliko puta je pokazala tračak zanimanja. Nije me potpuno mrzela i to mi je pomoglo da se
opustim. Nisam se baš izvinjavao zbog glasa koji me je pratio, ali ona nije ni očekivala da se
pretvaram. Žene me nisu činile nervoznim. U Ebinom društvu sam istovremeno bio rasejan i
koncentrisan. Uznemiren i opušten. Ljut i prokleto ošamućen. Nikad nisam bio u takvom raskoraku
sa samim sobom. Zbog takvog osećaja, želeo sam samo da budem još više s njom.
Posle dvočasovnog buljenja u tavanicu i razmišljanja hoću li je sutra ponovo videti, odlučio sam
da ustanem i pronađem bocu viskija u kuhinji.
Čiste čašice su bile u mašini, pa sam izvukao jednu i napunio je do vrha. Iskapio sam je i nasuo
još jednu. Popio sam, spustio čašu u sudoperu i okrenuo se. Šepli je stajao na vratima s
podsmešljivim izrazom.
„Znači, počelo je.”
„Onog dana kad si se ti pojavio na porodičnom stablu, došlo mi je da ga posečem.”
Kratko se nasmejao i zatvorio vrata svoje sobe.
18
Vratio sam se u spavaću sobu, ljut što nisam mogao da se svađam.
Jutarnja predavanja su se otegla i nedogled i malo sam se gadio samom sebi zbog toga što sam
samo čekao da otrčim u kantinu. Nisam ni znao hoće li Ebi biti tamo. Ali bila je.
Brazil je sedeo prekoputa nje i ćaskao je sa Šeplijem. Blago sam se namrgodio, a zatim sam
uzdahnuo - malo od olakšanja, a pomalo i pomiren sa činjenicom da sam slab.
Servirka mi je napunila poslužavnik ko zna čime, a onda sam prišao stolu i stao tačno
prekoputa Ebi.
„Sediš na mom mestu, Brazile.”
„O, je li ona jedna od tvojih devojaka, Treve?”
Ebi je odmahnula glavom. „Ni slučajno.”
Pričekao sam, a onda me je Brazil poslušao i preneo poslužavnik ilo praznog mesta na kraju
dugačkog stola.
„Šta ima, Golubice?”, obratio sam joj se, čekajući da prospe otrov u mom pravcu. Na moje
veliko iznenađenje, nije pokazala znake ljutnje.
„Šta je to?” Zurila je u moj poslužavnik.
Pogledao sam u vruću mešavinu. Započela je neobavezan razgovor. Još jedan dobar znak. „Te
kuvarice me plaše. Ne smem da prigovaram njihovim kulinarskim veštinama.”
Posmatrala me je dok sam viljuškom gurkao hranu po tanjiru i tražio nešto jestivo, a onda kao
da joj je pažnju odvuklo mrmljanje okoline. Za ostale studente Isterna bila je novost to što sam
pravio frku oko sedenja prekoputa nekog. Ni sam nisam bio siguran zašto sam to uradio.
„Grrr... onaj test iz biologije je posle ručka”, zaječala je Amerika. „Jesi li učila?”, upita Ebi.
Amerika je nabrala nos. „Bože, ne. Čitavu noć sam ubeđivala svog dečka kako nećeš spavati s
Trevisom.”
Šepli se snuždio na pomen sinoćnog razgovora.
Fudbaleri s kraja stola su se utišali da čuju naš razgovor, a Ebi se spustila na stolici, sevajući
pogledom na Ameriku.
Bilo joj je neprijatno. Ko zna zašto, mrzela je da bude u centru pažnje.
Amerika se nije obazirala i gurnula je Šeplija ramenom, ali on se nije razvedrio.
„Bože, Šepe. Toliko te to muči, ha?” Bacio sam kesicu kečapa na njega, pokušavajući da ga
oraspoložim. Ostali studenti su tada usmerili pažnju na Šeplija i Ameriku, u nadi da će imati o čemu
da pričaju.
Šepli nije odgovorio, ali Ebi me je krišom gledala svojim sivim očima iznad blagog osmeha. Tog
dana me je pratila sreća. Ne bi mogla da me mrzi ni da hoće. Ne znam zašto sam toliko brinuo.
Nisam nameravao da budemo u vezi ili takvo nešto. Delovala mi je kao savršen platonski ogled. U
osnovi je bila dobra devojka - iako pomalo ljuta - i nisam joj trebao ja da joj sjebem njen petogodišnji
plan. Ako ga je imala.
Amerika je protrljala Šeplijeva leđa. „Biće on dobro. Samo će mu trebati malo vremena da
poveruje u to kako je Ebi otporna na tvoje zavodničke sposobnosti.”
„Nisam ni pokušao da je zavedem”, rekao sam. Baš sam lepo napredovao, a onda je Amerika
počela da mi potapa bojni brod. „Samo smo prijatelji.”
Ebi je pogledala u Šeplija. „Rekla sam ti. Nemaš razloga za brigu.”
Pogledao ju je u oči, a onda mu je izraz smekšao. Kriza je sprečena. Ebi je spasla stvar.
Malo sam sačekao, smišljajući šta da kažem. Želeo sam da je pozovem da svrati kasnije, ali to bi
posle Amerikine izjave bilo baš jadno. Pala mi je na pamet sjajna zamisao, pa nisam oklevao. „Jesi li
ti učila?”
Namrštila se. „Nikakvo učenje mi neće pomoći s biologijom. To mi jednostavno ne ulazi u
glavu.”
19
Ustao sam i pokazao glavom na vrata. „Hajdemo.”
„Šta?”
„Idemo po tvoje beleške. Pomoći ću ti oko učenja.”
„Trevise...
„Diži dupe, Golubice. Rasturićeš taj test.”
Naredne tri sekunde su mi bile možda i najduže u životu. Konačno je ustala. Prošla je pored
Amerike i povukla je za kosu. „Vidimo se na času, Mer.”
Nasmešila se. „Zauzeću ti mesto. Trebaće mi sva moguća pomoć.”
Pridržao sam joj vrata dok smo izlazili iz kantine, ali ona kao da to nije ni primetila. Ponovo
sam se strašno razočarao.
Ruku zavučenih u džepove, održavao sam korak s njom na kratkom putu do Morgan hola, a
zatim sam je posmatrao dok je petljala oko ključa.
Konačno je otvorila vrata i bacila knjigu iz biologije na krevet. Sela je i prekrstila noge, a ja sam
se sručio na tvrd i neudoban dušek. Nije ni čudo što su sve devojke sa Isterna bile mrzovoljne.
Nikako nisu mogle da se dobro naspavaju noću na tim prokletim dušecima. Gospode bože.
Otvorila je udžbenik i bacio sam se na posao. Prešli smo ključne tačke poglavlja. Sviđalo mi se
kako me je posmatrala dok sam govorio. Gotovo kao da se hvata za svaku reč, a istovremeno se
čudi tome što uopšte znam da čitam. Nekoliko puta sam joj po izrazu otkrio da ne razume, pa sam
se na to vraćao, i tada bi joj se oči razvedrile. Posle toga sam se još više trudio zbog tog sjaja na
njenom licu.
I pre nego što sam postao svestan toga, došlo je vreme da krene na čas. Uzdahnuo sam, a onda
sam je šaljivo udario udžbenikom po glavi.
„Shvatila si. Prešla si ovaj udžbenik uzduž i popreko.”
„Pa... videćemo.”
„Otpratiću te do učionice. Ispitivaču te usput.” Čekao sam da me ljubazno odbije, ali ona mi se
blago osmehnula i klimnula glavom.
Izašli smo u hodnik, a ona je uzdahnula. „Nećeš se ljutiti ako zabrljam na ovom testu, zar ne?”
Brinula je da ću se naljutiti na nju? Nisam bio siguran šta da mislim o tome, ali osećao sam se
jebeno neverovatno.
„Nećeš zabrljati, Golubice. Doduše, za sledeći test moramo početi da učimo ranije”, izjavio sam,
prateći je do fakultetske zgrade. Postavljao sam joj pitanje za pitanjem. Na većinu je odmah
odgovorila, s nekima je oklevala, ali na sva je odgovorila tačno.
Stigli smo do vrata učionice i na licu sam joj pročitao zahvalnost. Ipak, bila je previše ponosna
da bi priznala.
„Rasturi ga”, poželeo sam joj, jer nisam bio sasvim siguran šta da kažem.
Pored nas je prolazio Parker Hejs i klimnuo mi je glavom. „Ćao, Treve.”
Mrzeo sam tog kretena. „Parkeru”, uzvratio sam i takođe klimnuo.
Parker je bio jedan od onih frajera koji su voleli da me prate unaokolo i koriste svoj status belog
viteza da nešto povale. Voleo je za mene da kaže da sam ženskaroš, ali Parker je, u stvari, samo
igrao prefriganije. Nije bio iskren u vezi sa svojim osvajanjima. Pretvarao se da mu je stalo, a onda
bi ih lako izneverio.
Jedne noći na prvoj godini, doveo sam Dženet Litlton iz Crvenih vrata u stan. Parker se
nabacivao njenoj drugarici. Obojica smo otišli svojim putem iz kluba i, nakon što sam je kresnuo ne
pretvarajući se da želim vezu, pozvala je drugaricu, sva ljuta, da dođe po nju. Drugarica je još bila s
Parkerom, pa je na kraju on odvezao i Dženet kući.
Posle toga, imao je novu priču o svojim osvajanjima. Koju god devojku da kresnem, on je obično
skupljao moje ostatke pomoću priče kako je spasao Dženet.
Trpeo sam ga, ali jedva.
20
Zagledao se u Golubicu i oči su mu smesta zasjale. „Ćao, Ebi.”
Nisam razumevao zašto toliko uporno juri iste devojke kao ja, ali išao je s njom na predavanja
nekoliko nedelja, a tek je sad pokazao zanimanje. Pomisao na to da se tako ponaša zato što je
pričala sa mnom gotovo me je razbesnela.
„Ćao”, odgovorila je, zatečena. Očito joj nije bilo jasno zašto joj se odjednom obraća. Pisalo joj je
na licu. „Ko je to?”, upitala je.
Nezainteresovano sam slegao ramenima, ali došlo mi je da pretrčim preko učionice i razbijem
mu tu uštogljenu guzicu. „Parker Hejs”, odgovorio sam. Od njegovog imena mi je ostao loš ukus u
ustima. „Jedan od braće iz Sigme tau.” Ni te reči mi nisu prijale. Imao sam braću i iz bratstva i po
krvi. Parker mi nije bio ni jedno ni drugo. Pre zakleti neprijatelj koga držiš blizu da bi ga motrio.
„Ti si u bratstvu?.”, upitala je i nabrala nosić. „Sigma tau, kao i Šep. Mislio sam da znaš.”
„Pa... ne deluješ mi kao... taj tip”, izjavila je, odmeravajući mi tetovaže na podlakticama.
Činjenica da Ebi ponovo gleda u mene smesta me je oraspoložila. „Tata mi je ovde diplomirao,
a braća su mi sva u Sigma tau. To nam je porodično.”
„I očekivali su od tebe da se zavetuješ?”, upitala je sumnjičavo.
„Ne baš. Oni su svi dobri momci”, rekao sam, prelistavajući njene papire. Pružio sam joj ih.
„Bolje kreni na čas.”
Uputila mi je onaj svoj besprekorni osmeh. „Hvala na pomoći.” Gurnula me je laktom, a ja sam
joj se nasmešio.
Ušla je u učionicu i sela pored Amerike. Parker je piljio u nju dok su razgovarale. Zamišljao sam
kako dižem sto i udaram ga njime u glavu dok sam išao hodnikom. Pošto tog dana više nisam imao
časova, nije bilo razloga da se zadržavam. Duga vožnja harlijem pomogla bi mi da skrenem misli s
Parkerovog udvaranja Ebi i ne poludim, pa sam krenuo dužim putem kući da bih imao više
vremena za razmišljanje. Sreo sam nekoliko studentkinja koje bi vredelo povaliti, ali stalno mi se
priviđalo Ebino lice — toliko često da sam samom sebi išao na živce.
Bio sam ozloglašeno govno prema svakoj devojci starijoj od šesnaest s kojom sam nasamo
razgovarao — još od svoje petnaeste. Naša priča je mogla da bude tipična: bitanga se zaljubljuje u
princezu, ali Ebi to nije bila. Nešto je krila. Možda nas je to i povezalo: šta god da je ostavila iza
sebe.
Zaustavio sam se na parkiralištu ispred zgrade i sišao s motora. Toliko o bistrijem razmišljanju
na harliju. Ništa od onoga što mi se upravo motalo po glavi nije imalo nikakvog jebenog smisla.
Samo sam pokušavao da opravdam svoju uvrnutu opsednutost njom.
Raspoloženje mi se odjednom pokvarilo, zalupio sam vratima za sobom, seo na kauč i poludeo
još više kad nisam odmah pronašao daljinski.
Crna plastika se stvorila pored mene kad je Šepli prošao da sedne u fotelju. Podigao sam ga,
uperio ga u televizor i uključio ga.
„Zašto odnosiš daljinski u svoju sobu? Moraš da ga vratiš”, prasnuo sam.
„Ne znam, čoveče, čista navika. Šta te muči?”
„Ne znam”, progunđao sam, menjajući kanale. Isključio sam ton. „Ebi Abernati.”
Podigao je obrve. „Šta s njom?”
„Uvlači mi se pod kožu. Mislim da prosto treba da je kresnem i proći će me.”
Nesigurno me je odmeravao. „Nije da ne cenim to što se trudiš da mi ne sjebeš život
novootkrivenim suzdržavanjem, ali ranije ti nije trebala moja dozvola... osim ako... nemoj mi reći da
ti je konačno stalo do nekoga.”
„Ne budi kreten.”
Nije mogao da sakrije osmeh. „Stalo ti je do nje. Izgleda da je bilo dovoljno samo to da devojka
odbija da spava s tobom duže od dvadeset četiri sata.”
„Loru sam čekao nedelju dana.”
21
„Ali Ebi će da te otkači.”
„Samo želi da budemo prijatelji. Izgleda da imam sreće što se ne ponaša prema meni kao prema
gubavcu.”
Posle nelagodne tišine, Šepli je klimnuo glavom. „Uplašio si se.
„Čega?”, upitao sam podsmešljivo. „Odbijanja. Besni Pas je ipak samo jedan od nas.” Oko mi je
zaigralo. „Znaš da to jebeno mrzim, Šepe.” Osmehnuo se. „Znam. Gotovo isto koliko mrziš i to kako
se sad osećaš.
„Nimalo me ne tešiš.”
„Dakle, sviđa ti se i uplašio si se. Šta sad?”
„Ništa. Samo je sranje što sam konačno upoznao devojku koju je vredno osvojiti, a ona je
jednostavno previše dobra za mene.”
Pokušao je da priguši smeh. Ljutilo me je to što ga moja neprilika toliko zabavlja. Prestao je da
se smeška i rekao: „Što ne dozvoliš njoj da donese tu odluku?”
„Zato što mi je dovoljno stalo da je ja donesem umesto nje.”
Protegao se i ustao, vukući bose noge po tepihu. „Hoćeš pivo?”
„Da. Hajde da popijemo za prijateljstvo.”
„Znači, nastavićeš da se družiš s njom? Zašto? Meni to zvuči kao mučenje.”
Nakratko sam razmislio. Zaista je zvučalo kao mučenje, ali ne toliko kao kad bih je gledao
izdaleka. „Ne želim da završi sa mnom... niti bilo kojim drugim kretenom.”
„Misliš — s bilo kim drugim. Druže, to je ludo.”
„Donesi mi to jebeno pivo i zaveži.”
Slegao je ramenima. Za razliku od Krisa Dženksa, znao je kad treba da začepi.
22
ČETVRTO POGLAVLJE
Rasejan
Odluka je bila luda ali oslobađajuća. sledećeg dana sam ušetao u kaminu i, bez razmišljanja, seo
na upražnjeno mesto prekoputa Ebi. Bilo mi je lako i prirodno da sedim pored nje i, osim što je
morala da trpi prodorne poglede svih ostalih studenata, pa čak i nekih profesora, izgleda da joj je
bilo drago što sam tu.
„Učimo li danas ili ne?”
„Učimo”, spremno je odvratila.
Jedina loša strana druženja s njom bilo je to što mi se sve više sviđala što sam više vremena
provodio s njom. Bivalo mi je sve teže da zaboravim boju i oblik njenih očiju i miris mleka za telo na
njenoj koži. Zapazio sam i druge stvari o njoj, na primer koliko su joj dugačke noge i koje boje
najčešće nosi. Prilično sam dobro ukapirao koje nedelje ne treba da je gnjavim, što je, na Šeplijevu
sreću, bila ista nedelja kad on nije smeo da se zajebava sa Amerikom. Tako smo imali tri opuštene
nedelje umesto dve i mogli smo jedan drugog na vreme da upozorimo.
Čak ni u najgorem izdanju, Ebi nije bila džangrizava kao većina devojaka. Jedino što ju je
izgleda pogađalo bila su povremena pitanja o našem odnosu, ali, čim sam se za to pobrinuo, brzo je
prebolela.
Što je više vremena prolazilo, ljudi su manje nagađali. Mahom smo zajedno ručali, a kad bismo
uveče učili, izvodio sam je na večeru. Šepli i Amerika su nas jednom pozvali u bioskop. Nikad nije
bilo neprijatno, nikad se nije postavljalo pitanje jesmo li više od prijatelja. Nisam bio siguran šta
osećam zbog toga, naročito pošto me moja odluka da je ne spopadam na taj način nije sprečila da
maštam o tome kako mi stenje na kauču — sve dok je jedne noći nisam posmatrao kako se sa
Amerikom gurka i golica u stanu, kad sam je zamislio u svom krevetu.
Morao sam da je izbacim iz glave.
Jedini lek je bio da prestanem da mislim na nju dovoljno dugo da smuvam neku drugu.
Nekoliko dana kasnije, spazio sam poznato lice. Video sam je i ranije sa Dženet Litlton. Lusi je
bila prilično zgodna, nikad nije propuštala priliku da pokaže svoj dekolte i veoma je glasno
izjavljivala kako me mrzi iz dna duše. Srećom, trebalo mi je trideset minuta i probni poziv da
izađemo u Crvena vrata da je odvedem kući. Nisam dobro ni zatvorio ulazna vrata kad je počela da
mi skida odeću. Toliko o tom dubokom bezdanu mržnje koju je gajila prema meni od prošle godine.
Otišla je sa osmehom na licu i razočaranjem u očima.
I dalje sam mislio na Ebi.
To nije mogao da izleći ni postorgazmički umor, a osetio sam i nešto novo: krivicu.
Narednog dana sam požurio na predavanje iz istorije i seo sam pored Ebi. Već beše izvadila
laptop i knjigu, jedva se osvrnuvši kad sam seo.
Učionica je bila mračnija nego inače; oblaci su je lišili prirodne svetlosti koja je obično dopirala
kroz prozore. Bocnuo sam je u lakat, ali nije bila pristupačna kao inače, pa sam joj oteo olovku iz
ruke i počeo da škrabam po marginama. Uglavnom tetovaže, ali nažvrljao sam i njeno ime
zanimljivim slovima. Pogledala me je sa osmehom.
Nagnuo sam se i šapnuo joj u uho: „Hoćeš li da skoknemo danas na ručak van studentskog
grada?” Ne mogu, nečujno je izgovorila. Nažvrljao sam joj u svesku. Zašto?
Zato što moram da iskoristim bonove.
Glupost.
Ozbiljno.
23
Želeo sam da to raspravim, ali ponestajalo mi je prostora na stranici. Dobro. Još jedan zagonetni
obrok. Jedva čekam.
Zakikotala se, a meni se činilo da sam na vrhu sveta, kao i uvek kad bih je nasmejao. Još
nekoliko škrabotina i pravi crtež zmaja nešto kasnije — i Čejni je završio predavanje.
Ubacio sam joj olovku u ranac dok je ona pakovala ostale stvari, a onda smo odšetali do kantine.
Ostali studenti nisu više onoliko piljili u nas. Navikli su da nas redovno viđaju zajedno. Dok
smo stajali u redu, ćaskali smo o novom seminarskom iz istorije koji nam je Čejni zadao. Ebi je
provukla karticu za obrok i otišla do stola. Smesta sam primetio da joj nešto nedostaje na
poslužavniku: limenka soka od pomorandže.
Osmotrio sam red robusnih, oštrih servirki koje su stajale iza stola s hranom. Čim sam ugledao
ozbiljnu kasirku, znao sam da sam pronašao svoju metu.
„Hej gospođice... uf... gospođice...”
Radnica me je odmerila samo jednom pre nego što je shvatila da ću joj zadati nevolje, kao što je
to znala i većina žena i pre nego što im zagolicam butine.
„Armstrong”, rekla je grubim glasom.
Pokušao sam da suzbijem gađenje kad mi se pomisao na njene butine pojavila u mračnim
uglovima uma.
Uputio sam joj najslađi osmeh. „Lepo. Pitao sam se, pošto mi se čini da ste ovde šef... Danas
nemate sok od pomorandže?”
„Ima nekoliko pozadi. Bila sam prezauzeta da ih donesem.”
Klimnuh glavom. „Uvek se ubijate od posla. Trebalo bi da vam daju povišicu. Niko ne radi kao
vi. Svi smo primetili.”
Podigla je bradu, peglajući nabore na vratu. „Hvala. Bilo je i vreme da neko primeti. Trebao ti je
sok od pomorandže?”
„Samo jedna limenka... ako nije problem, naravno.”
Namignula je. „Ni najmanje. Odmah se vraćam.”
Odneo sam limenku do stola i stavio je na Ebin poslužavnik.
„Nisi morao. Uzela bih ga ja.” Skinula je jaknu i prebacila ju je preko krila, otkrivajući ramena.
Još su bila preplanula od leta i pomalo sjajna i kao da su me preklinjala da ih dodirnem.
Pregršt prljavih misli pala mi je na pamet.
„Pa, sad ne moraš”, rekao sam. Nasmešio sam joj se najbolje što sam umeo, ali ovog puta
iskreno. Bio je to još jedan trenutak sreće koji mi je donela, a koji sam priželjkivao tih dana.
Brazil se podsmehnuo. „Je l’ te to ona pretvorila u potrčka, Trevise? Šta je sledeće — hladićeš je
palminim listom, obući spido?”
Izvio sam vrat da pogledam u Brazila, koji je sedeo na kraju stola s podrugljivim osmehom. Nije
mislio ništa loše, ali upropastio mi je trenutak i to me je naljutilo. Verovatno i jesam pomalo
izgledao kao papučić dok sam joj donosio piće.
Ebi se nagnula. „Ti ne bi ni popunio spido, Brazile. Zaveži, dođavola.”
„Polako, Ebi! Šalio sam se!”, branio se Brazil, podigavši ruke.
„Samo... nemoj tako da govoriš o njemu”, mrštila se.
Gledao sam je dok joj je ljutnja polako jenjavala, a onda je pažnju ponovo usmerila na mene. To
je svakako bio prvi put. „E sad sam sve video. Upravo me je odbranila devojka.” Kratko sam joj se
nasmešio, a zatim sam ustao i još jednom prostrelio pogledom Brazila pre nego što sam otišao da
ispraznim poslužavnik. Ionako nisam bio naročito gladan.
Teška metalna vrata su se lako otvorila kad sam ih gurnuo. Izvadio sam cigarete iz džepa i
zapalio jednu, pokušavajući da zaboravim to što se upravo desilo.
Upravo sam od sebe napravio budalu zbog devojke, a zbog toga su naročito bila zadovoljna
braća iz bratstva, jer sam ih upravo ja gnjavio dve godine kad bi samo spomenuli da možda žele i
24
nešto više, a ne samo seks s devojkom. Sad je na mene došao red, a ja tu prokleto ništa nisam mogao
- jednostavno nisam. Još gore? Nisam želeo.
Kad su se ostali pušači oko mene nasmejali, i ja sam to učinio, iako nisam imao pojma o čemu su
pričali. U sebi sam bio ljut i ponižen, ili ljut zato što sam bio ponižen. Kako god. Devojke su se
otimale za mene i na smenu pokušavale da zapodenu razgovor. Klimao sam glavom i smeškao se
da bih bio ljubazan, ali samo sam želeo da se izvučem odatle i udarim nešto. Javni izlivi besa bi
pokazali slabost, a takvo sranje mi nije trebalo.
Prošla je Ebi, a ja sam presekao jednu devojku usred rečenice da bih je sustigao. „Čekaj,
Golubice. Idem s tobom.”
„Ne moraš da me pratiš na svako predavanje, Trevise. Znam i sama kako tamo da stignem.”
Priznajem: to me je malo zabolelo. Nije me čak ni pogledala kad je to rekla, potpuno me je
isključila.
Upravo tada je prošla devojka u kratkoj suknji i s kilometarskim nogama. Sjajna crna kosa joj je
lelujala na leđima dok je hodala.
Tada mi je sinulo: moram da odustanem. Povremeni seks sa zgodnim ribama polazio mi je za
rukom najbolje od svega, a Ebi je samo želela da budemo prijatelji. Nameravao sam da uradim
pravu stvar i održim naš odnos platonskim, ali, ako ne preduzmem nešto drastično, taj plan će mi se
izgubiti u kovitlacu zbunjujućih misli i osećanja.
Bilo je vreme da konačno povučem crtu. Ionako je nisam zasluživao. Čemu onda sve to?
Bacio sam cigaretu na zemlju. „Naći ću te kasnije, Golubice.”
Namestio sam svoj samouvereni izraz, ali nisam ni morao. Prošla je pored mene namerno, u
nadi da će mi njena kratka suknja i kurvinske potpetice privući pažnju. Prestigao sam je i okrenuo
se, ruku zavučenih u džepove.
„Zuriš?”
Nasmešila se. Već sam je pridobio. „Idem na predavanje.”
„Je li? Koje predavanje?”
Zastala je i izvila ugao usana. „Trevis Medoks, je li tako?”
„Tako je. Već si čula za mene?”
„Jesam.”
„Kriv sam.”
Odmahnula je glavom. „Moram na predavanje.”
Uzdahnuo sam, glumeći razočaranje. „Šteta. Baš sam nameravao da te zamolim za pomoć.”
„U vezi sa čim?” Glas joj je bio sumnjičav, ali i dalje se smeškala. Mogao sam jednostavno da je
zamolim da pode sa mnom do stana na brzu ševu i verovatno bi pristala, ali malo šarma bi mi
mnogo vredelo za kasnije.
„Da stignem do stana. Osećaj za orijentaciju mi je užasan.”
„Ma nemoj?”, začudila se, klimnula glavom, namrštila se, a onda se ponovo osmehnula. Mnogo
se trudila da se ne oseti polaskanom.
Gornja dva dugmeta su joj bila otkopčana i videla joj se linija grudi i nekoliko centimetara
grudnjaka. Osetio sam poznato nadimanje u farmericama i prebacio sam težinu na drugo stopalo.
„Užasan.” Nasmešio sam se, posmatrajući kako joj pogled pada na moju rupicu na obrazu. Ne
znam zašto, ali ta rupica bi izgleda uvek zapečatila dogovor.
Slegla je ramenima, trudeći se da ostane hladna. „Povedi me. Ako primetim da skrećeš s puta,
trubiću ti.”
„Ovuda”, pokazao sam glavom u pravcu parkirališta.
Lizala mi je vrat i pre nego što smo se popeli stepenicama do slana, a skidala mi je jaknu i pre
nego što sam pronašao pravi ključ. Bili smo nespretni, ali bilo je zabavno. Dobro sam uvežbao
otključavanje vrata dok istovremeno ljubim nekoga. Ugurala me je u dnevnu sobu čim je brava
25
škljocnula, a ja sam je zgrabio za kukove i gurnuo je na vrata da ih zatvorim. Obuhvatila me je
nogama oko struka i podigao sam je, pritiskajući svojom karlicom njenu. Ljubila me je kao da umire
od gladi a zna da u mojim ustima ima hrane. Ne znam, to mi se nekako sviđalo. Grickala mi je
donju usnu, a ja sam zakoračio unazad, izgubio ravnotežu i pao na stočić pored fotelje. Razni
predmeti su popadali na pod.
„Opa”, uzviknula je, kikoćući se.
Smeškao sam se i posmatrao je kako prilazi kauču i naginje se preko naslona tako da joj se vidi
linija stražnjice, oko tanušne trake od bele čipke.
Otkopčao sam kaiš i koraknuo. Nameravala je da mi olakša. Izvila je vrat i zabacila dugu crnu
kosu na leda. Bila je đavolski zgodna, priznajem. Rajsferšlus mi je jedva zadržavao ono unutra.
Okrenula se da me pogleda, a ja sam se nagnuo i spustio usne na njene.
„Možda bi trebalo da ti kažem svoje ime?”, izustila je.
„Zašto?”, dahtao sam. „Više mi se sviđa ovako.”
Nasmešila se, zakačila palčeve za gaćice, a onda ih svlačila dok joj nisu spale do članaka.
Pogledala me je pravo u oči, osvežavajuće nevaljale
Prisetio sam se Ebinog pogleda neodobravanja.
„Šta čekaš?”, upitala je, uzbuđena i nestrpljiva.
„Apsolutno ništa”, odgovorio sam i odmahnuo glavom. Pokušao sam da se usredsredim na
njenu golu pozadinu uz moje butine. Nikad pre nisam morao da se koncentrišem da mi ostane tvrd,
a za to je bila kriva Ebi.
Okrenula se i povukla mi majicu preko glave, a zatim mi otkopčala farmerice. Prokletstvo. Ili
sam ja bio spor kao kornjača ili je ta riba bila ženska verzija mene. Zbacio sam čizme i iskoračio iz
farmerica, razbacavši sve unaokolo.
Podigla je nogu i zakačila mi koleno za bok. „Dugo sam ovo želela”, prošaputala mi je u uho.
„Još otkad sam te videla na prijemu brucoša prošle godine.”
Prešao sam joj rukom preko butine, pokušavajući da se setim da li sam nekad razgovarao s
njom. Kad su stigli do kraja, prsti su mi već bili mokri. Nije se šalila. Godinu dana mentalne
predigre znatno mi je olakšalo posao.
Zaječala je čim sam joj vrhovima prstiju dodirnuo nežnu kožu. Bila je tako vlažna da mi prsti
nisu naišli ni na kakav otpor, i jaja su me zabolela. Toliko je nedelja prošlo, a ja sam kresnuo samo
dve žene. Ovu ribu i Dženetinu drugaricu Lusi. O, čekaj. I Megan je treća. Jutro pošto sam upoznao
Ebi. Ebi. Preplavio me je osećaj krivice i loše je uticao na moju muškost.
„Ne mrdaj”, rekao sam i, samo u boksericama, otrčao do spavaće sobe. Iskopao sam četvrtasti
zamotuljak iz noćnog stočića, a zatim otrčao do mesta gde je stajala prelepa brineta, baš onako kako
sam je ostavio. Istrgla mi je paketić iz ruke i spustila se na kolena. Posle malo kreativnosti i
iznenađujućih poteza jezikom, dobio sam zeleno svetio da je bacim na kauč.
I jesam. Licem nadole, zadovoljio sam je i uživala je u svakom trenutku.
26
PETO POGLAVLJE
Cimeri
Seksoholičarka je bila u kupatilu, oblačila se i lickala. Nije mnogo pričala pošto smo završili i
pomišljao sam da joj zatražim broj telefona i stavim je na veoma kratak spisak devojaka — kao što je
Megan — koje nisu tražile vezu da bi imale seks, a vredelo ga je s njima ponoviti.
Šepu je zazvonio telefon. Čuo sam zvuk poljubaca, što znači da je to morala biti Amerika.
Promenila je ton svojih poruka na Šeplijevom telefonu, a on je oduševljeno prihvatio. Bili su dobar
par, ali ponekad mi se od njih povraćalo.
Sedeo sam na kauču i menjao kanale, čekajući da devojka izađe pa da je pošaljem kući, kad sam
primetio Šeplija kako se vrzma po stanu.
Skupio sam obrve. „Šta radiš?”
„Bolje raščisti svoje sranje. Mer dolazi sa Ebi.”
To me je prenulo. „Ebi?”
„Da. U Morganu je opet crkao kotao.”
„Pa?”
„Pa, ostaće ovde nekoliko dana.”
Seo sam. „One? Kao, Ebi će ostati ovde? U našem stanu?”
„Da, debilu. Odvrati pažnju od guzice Džene Džejmson i slušaj šta ti govorim. Stići će za deset
minuta. S prtljagom.”
„Zajebavaš me.”
Ukopao se u mestu i pogledao me ispod obrva. „Diži dupe i pomozi mi, i izbaci svoje smeće”,
upozorio me je, pokazujući na kupatilo.
„O jebote”, procedio sam i skočio na noge.
Klimnuo je glavom, široko otvorenih očiju. „Daaa.”
Konačno mi je sinulo. Ako se Amerika naljuti zbog toga što mi je ova kurvica još tu kad ona
stigne sa Ebi, dovešću Šeplija u nepriliku. Ako Ebi zbog toga ne bude želela da ostane, to će postati
njegov problem — i moj.
Usmerio sam pažnju na vrata kupatila. Slavina je radila otkako je ušla. Nisam znao kenja li ili se
tušira. Nema šanse da je izvučem iz stana pre nego što devojke stignu. Izgledalo bi još gore kad bi
me uhvatile kako pokušavam da je izbacim, pa sam odlučio da umesto toga promenim posteljinu na
krevetu i malo pospremim.
„Gde će Ebi da spava?”, upitao sam, gledajući kauč. Nisam joj mogao dozvoliti da legne na
mesto gde su se četrnaest meseci razmenjivale tečnosti.
„Ne znam. Na fotelji?”
„Neće spavati na jebenoj fotelji, majmune.” Počešao sam se po glavi. „Spavaće, onda, u mom
krevetu.”
Šepli je zaurlao, a smeh mu se čuo najmanje dve ulice dalje. Sagnuo se i uhvatio se za kolena, a
lice mu je pocrvenelo.
„Šta?”
Ustao je i uperio drhtavi prst u mene, odmahujući glavom. To mu je bilo previše smešno da bi
govorio, pa se samo udaljio i nastavio da posprema dok mu je telo podrhtavalo.
Jedanaest minuta kasnije, Šepli je trčao kroz dnevnu sobu do ulaznih vrata. Sišao je niza
stepenice, a zatim ništa. Slavina u kupatilu se konačno isključila i zavladala je potpuna tišina.
27
Još nekoliko minuta kasnije, čuo sam bučno otvaranje vrata i Šeplijevo gunđanje.
„Bože, dušo! Kofer ti je deset kila teži od Ebinog!”
Ušao sam u hodnik i ugledao svoj poslednji zgoditak kako izlazi iz kupatila. Ukopala se u
hodniku, pogledala u Ebi i Ameriku i zakopčala bluzu do kraja. Definitivno se nije osvežila unutra.
Šminka joj je i dalje bila razmazana po celom licu.
Usred te nelagodnosti, zapitao sam se koji joj je kurac. Izgleda da ipak nije bila jednostavna
kako sam prvobitno mislio, zbog čega mi je bilo još draže što su Ebi i Amerika svratile bez najave.
Iako sam još bio u boksericama.
„Ćao”, pozdravila je devojke. Pogledala je u njihov prtljag, a njena začuđenost se pretvorila u
krajnju zbunjenost.
Amerika ljutico pogleda Šeplija.
On podiže ruke. „Ona je s Trevisom!”
Došao je red na mene. Pojavio sam se iza ugla i zevnuo, a zatim potapšao svoju gošću po guzi.
„Došlo mi je društvo. Biće bolje da pođeš.”
Malo se opustila i nasmešila. Zagrlila me je i poljubila me u vrat. Samo sat ranije, usne su joj bile
meke i tople. Pored Ebi, bile su kao dve lepljive zemičke oivičene bodljikavom žicom.
„Ostaviću broj na šanku.”
„Uf... ne brini za to”, rekao sam, naglašeno nemarno.
„Šta?”, upitala je i izvila se. Oči su joj zasjale zbog odbijanja i U mom pogledu je tražila potvrdu
da nisam tako mislio. Bilo mi je drago što će se sve razrešiti. Možda bih je pozvao ponovo i sve
upropastio. Nije mi bilo jasno kako sam mogao da pomislim da bih mogao s njom biti ponovo.
Obično sam umeo bolje da procenim.
„Svaki put!”, rekla je Amerika. Pogledala je u devojku. „Kako je moguće da si iznenađena? On je
prokleti Trevis Medoks! Upravo je po ovome čuven, a one se svaki put iznenade!”, rekla je i okrenula
se Šepliju. On ju je zagrlio i pokušao da je umiri.
Žena je skupila oči, koje su plamtele od besa i stida, a onda je izjurila, usput zgrabivši torbicu.
Vrata su se zalupila, a Šeplijeva ramena su se ukočila. Nije voleo takve trenutke. Ja sam, s druge
strane, morao da ukrotim goropad, pa sam ušetao u kuhinju i otvorio frižider, kao da se ništa nije
dogodilo. Pakao u njenim očima je predskazivao bes kakav nikad nisam doživeo (ne zato što nikad
nisam sreo ženu koja je želela da mi otkine guzicu i posluži mi je na srebrnom poslužavniku, već
zato što se nikad nisam trudio da ostanem i to čujem).
Amerika je zavrtela glavom i otišla hodnikom. Šepli je krenuo za njom, iskrivivši se pod
težinom njenog kofera.
Baš kad sam pomislio da će me napasti, Ebi se sručila na fotelju. Uf. Dobro... ljuta je. Proći će je.
Skrstio sam ruke, na najmanjoj mogućoj sigurnoj udaljenosti od nje, pošto sam ostao u kuhinji.
„Šta nije u redu, Golubice? Naporan dan?”
„Ne, zgađena sam.”
Počelo je.
„Mnome?”, upitao sam sa osmehom.
„Da, tobom. Kako možeš nekoga samo tako da iskoristiš i da se tako ophodiš?”
I tako je počelo. „Kako sam se ophodio prema njoj? Ponudila mi je svoj broj, ja sam odbio.”
Zinula je. Pokušao sam da se ne nasmejem. Ne znam zašto me je toliko zabavljalo to što je vidim
zbunjenu i zaprepašćenu mojim ponašanjem, ali eto. „Želiš seks s njom, ali ne treba ti njen broj?”
„Šta će mi broj kad je neću pozvati?”
„Zašto bi spavao s njom ako ne nameravaš da je zoveš?”
„Nikome ništa ne obećavam, Golubice. Nije mi kao uslov postavila vezu pre nego što mi se
raskrečila na kauču.”
28
Zagledala se u kauč s gađenjem. „Ona je nečija ćerka, Trevise. Šta ako se jednom neko bude tako
ponašao prema tvojoj ćerki?”
To mi već beše palo na pamet, pa sam bio spreman. „Mojoj ćerki bi bilo bolje da ne skida gaće
zbog nekog kretena koga je tek upoznala, da se tako izrazim.”
To je bila istina. Zaslužuju li žene da se prema njima ophodiš kao prema kurvama? Ne.
Zaslužuju li kurve da se prema njima ophodiš kao prema kurvama? Da. I ja sam kurva. Kad sam
prvi put kresnuo Megan a ona otišla samo uz zagrljaj, nisam plakao zbog toga niti pojeo tonu
sladoleda. Nisam se žalio braći iz bratstva da sam iskorišćen na prvom sastanku, a Megan se ponela
prema meni onako kako sam se i ja ponašao. Tako je kako je, nema smisla pretvarati se kako čuvaš
dostojanstvo ako si namerio da ga uništavaš. Devojke su poznate po tome što osuđuju jedna drugu,
a tek bi tu i tamo osudile nekog frajera zbog iste stvari. Čuo sam ih kako ocrnjuju koleginicu pre
nego što je meni nešto takvo i palo na pamet. Međutim, ako bih poveo tu kurvu kući, kresnuo je i
izbacio, odjednom bih postao loš momak. Glupost.
Ebi je skrstila ruke, vidno nesposobna da se raspravlja, i zbog toga je bila još ljuća. „Dakle,
pored toga što priznaješ da si kreten, kažeš da, zato što je spavala s tobom, zaslužuje da je izbaciš
kao ofucanu mačku?”
„Kažem da sam bio iskren prema njoj. Ona je odrasla osoba, bilo je sporazumno... čak je bila i
previše napaljena, ako želiš da znaš istinu. Ponašaš se kao da sam počinio zločin.”
„Ne bih rekla da su joj tvoje namere bile sasvim jasne, Trevise.”
„Žene obično pravdaju svoje postupke nekim izmišljotinama. Nije mi otvoreno rekla da želi
vezu, kao što ni ja njoj nisam rekao da želim seks bez obaveza. U čemu je razlika?”
„Ti si svinja.”
Slegao sam ramenima. „Zvali su me i gorim imenima.” I pored prividne ravnodušnosti, kad mi
je to rekla, osetio sam se kao da mi je zabila klin pod nokat. Sve i ako je to bila istina.
Zurila je u kauč, a onda se stresla. „Izgleda da ću spavati na kauču.”
„Zašto?”
„Neću da spavam tamo! Bog zna na čemu bih ležala!” Podigao sam njenu platnenu torbu s
poda. „Nećeš spavati ni na kauču, ni na fotelji. Spavaćeš u mom krevetu.”
„Koji je, sigurna sam, još prljaviji od kauča.”
„U tom krevetu nije ležao niko osim mene.” Zakolutala je očima. „Ma daj!”
„Apsolutno sam ozbiljan. Tucam ih na kauču. Ne puštam ih u sobu.”
„Pa zašto mene onda puštaš u krevet?”
Želeo sam da joj kažem. Gospode, kako sam samo želeo da izgovorim te reči, ali jedva da sam
mogao da ih priznam sebi, a kamoli njoj. Duboko u sebi sam znao da sam obično govno i da ona
zaslužuje bolje. Deo mene je želeo da je odnese u spavaću sobu i da joj pokaže zašto je drugačija, ali
upravo to me je i zaustavilo. Bila je moja suprotnost: nevina na površini, a oštećena duboko u sebi.
Nešto u vezi s njom trebalo mi je u životu i, iako nisam bio siguran šta je to, nisam mogao da
popustim svojim lošim navikama i to sjebem. Umela je da oprašta, video sam, ali postavila je
granice koje sam pazio da ne predem.
Nešto mi je bolje palo na pamet, pa sam se podsmehnuo: „Nameravaš li da imaš seks sa mnom
večeras?”
„Ne!”
„Eto, zato. Diži sad to mrzovoljno dupe, istuširaj se, a onda možemo učiti biologiju.”
Odmerila me je, ali je poslušala. Gotovo me je udarila ramenom dok je prolazila, a zatim je
zalupila vratima kupatila. Cevi ispod stana su zacvilele čim je pustila vodu.
Donela je malo stvari: samo osnovno. Pronašao sam šorts i majicu i bele pamučne gaćice s
ljubičastim prugama. Podigao sam ih ispred sebe, a onda nastavio da kopam malo dublje. Sve su
bile pamučne. Zaista nije nameravala da se skida preda mnom, pa čak ni da me izaziva. To me je
29
malo razočaralo, ali istovremeno mi se zbog toga još više sviđala. Pitao sam se ima li uopšte tange.
Je li devica?
Nasmejao sam se. Device na fakultetu ne postoje u današnje vreme.
Spakovala je pastu i četkicu za zube i tubicu neke kreme za lice, pa sam sve to poneo kroz
hodnik, a usput sam zgrabio i čist peškir iz ormara u hodniku.
Pokucao sam jednom, ali nije odgovorila, pa sam jednostavno ušao. Ionako je bila iza zavese, a i
nije imala ništa što nisam već video.
„Mer?”
„Ne, ja sam”, javio sam se i ostavio stvari na umivaoniku. „Šta radiš unutra? Izlazi!”, vrisnula je.
Nasmejao sam se. Kakva beba. „Zaboravila si peškir, a doneo sam ti i odeću, četkicu za zube i
neku čudnu kremu koju sam pronašao u tvojoj torbi.”
„Preturao si mi po stvarima?” Glas joj se povisio za oktavu.
Iznenadan smeh mi je zapeo u grlu i prigušio sam ga. Uneo sam nevinašcem stvari da bih ispao
dobar, a ona šizi. Kao da sam mogao da nađem nešto zanimljivo u toj torbi. Bila je vragolasta
otprilike kao opatica.
Istisnuo sam nešto njene paste na svoju četkicu za zube i odvrnuo slavinu.
Bila je neobično tiha dok joj oči i čelo nisu izvirili kroz zavesu. Trudio sam se da ne obraćam
pažnju, a činilo mi se da će mi pogledom progoreti rupu na potiljku.
Nije mi bila jasna njena razdražljivost. Mene je sve to opuštalo, Ta misao me je navela da
zastanem; nisam mislio da ću uživati u takvoj odomaćenosti.
„Izlazi, Trevise!”, zarežala je. „Ne mogu na spavanje a da ne operem zube.”
„Ako priđeš na pola metra od ove zavese, iskopaću ti oči na spavanju.”
„Neću viriti, Golubice.” U stvari, pomisao na nju kako se naginje nada mnom, makar s nožem u
ruci, bila mi je seksi. Više deo s naginjanjem nego nož.
Oprao sam zube, a zatim sam otišao do spavaće sobe, sve vreme se smeškajući. U roku od
nekoliko minuta, cevi su utihnule, ali trebala joj je čitava večnost da izađe.
Nestrpljiv, proturio sam glavu kroz vrata kupatila. „Hajde, Golubice! Osedeću ovde!” Njen
izgled me je iznenadio. I ranije sam je video bez šminke, ali koža joj je bila ružičasta i sjajna, a duga
mokra kosa beše joj zalizana. Zurio sam u nju.
Ebi je zabacila ruku i bacila češalj na mene. Sagnuo sam se i zatvorio vrata, kikoćući se celim
putem.
Čuo sam njena mala stopala kako trčkaraju hodnikom do moje sobe i srce mi je zalupalo u
grudima.
„Laku noć, Ebi”, doviknula je Amerika iz Šeplijeve sobe.
„Laku noć, Mer.”
Morao sam da se nasmejem. To je bio pravi košmar. Šeplijeva devojka me je upoznala s mojom
vrstom kreka. Nisam mogao da se zasitim, a nisam želeo ni da prestanem. Iako je zavisnost bila
prava reč za to, nisam se usudio da probam čak ni mrvicu. Držao sam je uza se i bilo mi je bolje već
od saznanja da je tu. Nije bilo nade za mene.
Tiho „kuc-kuc” me je vratilo u stvarnost.
„Uđi, Golubice. Ne moraš da kucaš.”
Ebi se uvukla, sa crnom, mokrom kosom, u sivoj majici i kariranim boksericama. Preletala je po
sobi razrogačenim očima i zaključila štošta o meni na osnovu praznih zidova. Prvi put je neka žena
bila unutra. Nisam razmišljao o tom trenutku, ali nisam ni očekivao da će mi ona promeniti
doživljaj te sobe.
Ranije je to bilo samo mesto gde sam spavao. Mesto gde nikad nisam provodio mnogo
vremena. U njenom prisustvu, ti goli beli zidovi su postali očigledniji, do te mere da sam se ponovo
blago postideo. S njom, soba mi je postala dom i ta praznina više nije bila primerena.
30
„Lepa pidžama”, konačno sam rekao, sedeći na krevetu. „Hajde, dođi. Neću te ugristi.”
Brada joj se opustila i podigla je obrve. „Ne bojim te se.” Njen udžbenik iz biologije je pao pored
mene uz tresak, a onda se zaustavila. „Imaš li olovku?”
Glavom sam pokazao na noćni stočić. „Gornja fioka.” Čim sam to izgovorio, krv mi se sledila.
Pronaći će moje zalihe. Spremio sam se za neizbežnu borbu na život i smrt koja će uskoro uslediti.
Spustila je koleno na krevet i ispružila ruku, povukla fioku, prekopala po njoj, a onda naglo
povukla ruku. Narednog trenutka je zgrabila olovku i zatvorila fioku uz tresak.
„Šta je bilo?”, upitao sam, pretvarajući se da prelistavam knjigu iz biologije.
„Jesi li opljačkao dispanzer?”
Kako Golubica zna gde da nabavi kondome? „Ne. Zašto?” Lice joj se zgrčilo. „Imaš doživotnu zalihu
kondoma.” Evo ga. „Bolje sprečiti nego lečiti, zar ne?” To nikako nije mogla da ospori.
Umesto vike i vredanja, kako sam očekivao, prevrnula je očima. Okretao sam stranice
udžbenika iz biologije i trudio se da ne otkrijem koliko mi je laknulo.
„U redu, možemo početi ovde. Gospode... fotosinteza? Zar ovo nisi učila u srednjoj školi?”
„Jesam, valjda”, branila se. „To je biologija, Treve. Nisam ja birala program.”
„Kako si na tako naprednom kursu iz matematike, a toliko zaostaješ u prirodnim naukama?”
„Ne zaostajem. Prva polovina je uvek ponavljanje.”
Podigao sam obrvu. „Nije baš tako.”
Slušala je dok sam prelazio preko osnova fotosinteze, a zatim i anatomije biljnih ćelija. Nije bilo
važno koliko sam dugo pričao, niti šta sam rekao — pažljivo je slušala svaku reč. Bilo joj je lako da
se pretvara kako nije zainteresovana za mene, već za prolaznu ocenu.
„Lipidi'. Ne 'lepidi'. Ponovi mi šta su oni.”
Skinula je naočare. „Gotova sam. Ne mogu da zapamtim više nijedan makromolekul.”
Slažem se. Vreme za spavanje. „U redu.”
Odjednom se uznemirila, što je mene neobično umirivalo.
Ostavio sam je tako i otišao da se istuširam. Saznanje da je malopre stajala na istom mestu naga
probudilo mi je neke misli, pa sam pet minuta pre izlaska morao da se tuširam ledenom vodom.
Bilo je neugodno, ali bar sam se oslobodio erekcije.
Kad sam se vratio u spavaću sobu, ležala je na boku zatvorenih očiju, ukočena kao daska.
Spustio sam peškir, presvukao se u bokserice, a zatim se uvukao u krevet, isključivši svetio. Nije se
ni pomerila, ali nije ni spavala.
Svi mišići u telu bili su joj napeti, ali zategli su se još više pre nego što se okrenula ka meni.
„I ti ovde spavaš?”
„Pa da. Ovo je moj krevet.”
„Znam, ali ja...” Utihnula je, smišljajući šta da radi. „Zar nisam dosad stekao tvoje poverenje?
Ponašaću se najbolje što mogu, kunem se.” Podigao sam kažiprst, srednji i mali prst, što je među
mojom braćom bilo poznato kao „šoker” 1. Nije shvatila.
Koliko god mi pristojnost bila odbojna, nisam hteo da je nekom glupošću oteram već prve noći.
Ebi je predstavljala finu ravnotežu između grubosti i nežnosti. Kad bih je previše pritisnuo,
izazvao bih istu reakciju kao kod životinje saterane u ćošak. Bilo je zabavno hodati po zategnutom
konopcu kako je ona zahtevala, na zastrašujući način, kao da vozim hiljadu i po kilometara na sat
unazad na motociklu.
Okrenula mi je leda i karate udarcima zavukla ćebe svuda oko sebe. Lice mi se ponovo razvuklo
u osmeh i nagnuo sam se do njenog uha.
„Laku noć, Golubice.”
1
Znak prstima sa seksualnom konotacijom. (Prim, prev.)
31
ŠESTO POGLAVLJE
Piće
Sunce upravo beše počelo da baca senke po zidovima moje sobe kad sam otvorio oči. Ebina
kosa je bila zamršena i raščupana i padala mi je preko lica. Duboko sam udahnuo kroz nos.
Čoveče. Šta to radiš... osim što si prolupao?, pomislio sam. Okrenuo sam se na leđa, ali udahnuo
sam ponovo pre nego što sam uspeo da se zaustavim. Još je mirisala na šampon i mleko za telo.
Nekoliko trenutaka kasnije, oglasio se alarm i počela je da se budi. Rukom mi je prešla preko
grudi, a onda je ustuknula.
„Trevise?”, izgovorila je ošamućeno. „Tvoj budilnik.” Malo je sačekala, a onda je uzdahnula,
ispružila se preko mene, protežući se sve dok konačno nije dohvatila sat, pa je udarala po plastici
dok buka nije utihnula.
Srušila se na jastuk i dunula. Morao sam da se zakikoćem, a ona se iznenadila.
„Bio si budan?”
„Obećao sam da ću se lepo ponašati. Nisam spominjao da ću ti dopustiti da legneš preko
mene.”
„Nisam legla na tebe. Nisam mogla da dohvatim sat. Ovo je sigurno najneprijatniji budilnik koji
sam čula. Zvuči kao životinja na izdisaju.”
„Hoćeš doručak?” Zabacio sam ruke iza glave. „Nisam gladna.”
Činilo mi se da je ljuta zbog nečega, ali nisam se obazirao. Verovatno nije volela jutro. Doduše,
po toj logici, nije volela ni popodne, a ni veče. Kad malo bolje razmislim, bila je pomalo mrzovoljna
kučka... a meni se to sviđalo.
„Pa, ja jesam. Što se ne bi odvezla sa mnom do kafea u ulici?”
„Mislim da ne bih podnela tvoju užasnu vožnju ovako rano.” Uvukla je mala koščata stopala u
papuče i krenula ka vratima.
„Kuda ideš?”
Odmah se iznervirala. „Da se obučem i idem na predavanje. Treba li da ti dam maršrutu dok
sam ovde?”
Ona to želi oštru igru? Dobro. Igraću oštro. Prišao sam joj i uhvatio je za ramena. Prokletstvo,
koža joj je bila tako meka. „Jesi li uvek tako nadrndana ili će se to ublažiti kad jednom budeš
shvatila da ne kujem neku komplikovanu zaveru da ti se zavučem u gaćice?”
„Nisam nadrndana.”
Nagnuo sam se i šapnuo joj u uho: „Ne želim da spavam s tobom, Golubice. Previše mi se
sviđaš.”
Telo joj se ukočilo, a ja sam se udaljio ne izgovorivši više ni reč. Bilo bi previše očigledno da sam
počeo da skačem gore-dole slaveći pobedu, pa sam se suzdržao dok se nisam dovoljno sakrio iza
vrata i tek tada sam nekoliko puta pobednički zamahnuo rukama kroz vazduh. Nije bilo lako
nadmudrivati se s njom, ali, kad bi mi to pošlo za rukom, činilo mi se da sam korak bliže...
Čemu? Nisam bio sasvim siguran. Samo mi se činilo ispravnim.
Već dugo nisam išao u kupovinu namirnica, pa nismo imali baš gurmanski doručak, ali bio je
dovoljno dobar. Umutio sam jaja u činiji, ubacio mešavinu crnog luka, zelene i crvene paprike i sve
to presuo u tiganj.
Ušla je i sela.
„Sigurna si da ne želiš malo?”
32
„Sigurna sam. Ali hvala.”
Tek što se izvukla iz kreveta, a ipak je bila prelepa. Neverovatno. Bio sam siguran da to nije
uobičajeno, ali kako bih ja to mogao da znam? Jedino sam Šeplijeve devojke viđao ujutro, a nijednu
nisam dovoljno dobro zagledao da bih stekao mišljenje.
Šepli je dohvatio tanjire i stavio ih pred mene. Zagrabio sam kajganu lopaticom i prebacio
pomalo na svaki tanjir. Ebi je zainteresovano posmatrala.
Amerika je frknula kad je Šepli spustio tanjir pred nju. „Ne gledaj me tako, Šepe. Izvini,
jednostavno ne želim da idem.”
Šepli je danima bio utučen zbog toga što je Amerika odbila njegov poziv na žurku parova.
Nisam je krivio. Te žurke su bile mučenje. Bio sam zadivljen time što ne želi da ide. Većina devojaka
se otimala da ide na takve događaje.
„Dušo”, zavijao je Šepli, „Kuća pravi žurke za parove dvaput godišnje. Do tada ima još mesec
dana. Imaćeš dosta vremena da pronađeš haljinu i obaviš sve te ženske pripreme.”
Amerika nije padala na te fore. Isključio sam se, a onda sam shvatio da je pristala da ide samo
ako bude išla i Ebi. Kad bi Ebi išla, to bi značilo da mora da pronađe pratioca. Amerika me je
pogledala, a ja sam podigao obrvu.
Šepli nije oklevao. „Trev ne ide na žurke parova. Tamo vodiš đevojku... a Trev ne... znaš.”
Amerika je slegla ramenima. „Mogli bismo da joj pronađemo pratioca.”
Zaustio sam da progovorim, ali Ebi očito nije bila srećna. „Čujem vas, znate”, progunđala je.
Amerika se nadurila. Taj izraz je uvek delovao na Šeplija.
„Molim te, Ebi? Naći ćemo ti dobrog momka koji je zabavan i duhovit, a znaš da ću se pobrinuti
da bude zgodan. Obećavam ti da ćeš se dobro provesti! I ko zna? Možda ćete se svideti jedno
drugom.”
Namrštio sam se. Amerika će joj naći frajera? Za žurku parova. Jednog od braće. Dođavola, ne.
Od pomisli da se ona može smuvati s nekim ježile su mi se dlake na vratu.
Tiganj je zazvečao kad sam ga ubacio u sudoperu. „Nisam rekao da neću da je vodim.”
Ebi je prevrnula očima. „Ne moraš da mi činiš usluge, Trevise.”
Načinio sam korak. „Nisam tako mislio, Golubice. Žurke parova su za tipove koji imaju
devojke, a svi znaju da se ja ne upuštam u veze. Ali, što se tebe tiče, ne moram da brinem da ćeš
posle toga očekivati verenički prsten.”
Amerika se ponovo napućila. „Molim te, molim te, Ebi?”
Ebi je izgledala kao da je nešto boli. „Nemoj tako da me gledaš! Trevisu se ne ide. Meni se ne
ide... Nećemo biti naročito zabavni.”
Što sam više razmišljao o tome, sve sam se više zagrevao. Skrstio sam ruke i naslonio se na
sudoperu. „Nisam rekao da ne želim da idem. Mislim da bi bilo zabavno kad bismo otišli sve
četvoro.”
Ebi se skupila kad su se sve oči okrenule prema njoj. „Što se ne bismo družili ovde?”
Ja nisam imao ništa protiv.
Amerika je povila ramena, a Šepli se nagnuo.
„Zato što moram da idem, Ebi”, odgovorio je. „Prva sam godina. Moram da brinem da sve
protekne kako treba, da svi imaju pivo u rukama i tako to.”
Ebi se mučila. Očito nije želela da ide, ali plašilo me je to što nije mogla da odbije Ameriku, a
Šepli je bio spreman da kaže bilo šta da bi njegova devojka otišla. Ako Ebi ne bude išla sa mnom,
mogla bi na kraju da provede to veče — ili noć — s nekim od moje braće iz bratstva. Nisu to bili loši
momci, ali, pošto sam se naslušao njihovih priča, nisam mogao podneti da tako govore i o njoj.
Prešao sam preko kuhinje i obgrlio je oko ramena. „Hajde, Golubice. Hoćeš li ići sa mnom?”
Pogledala je u Ameriku, a zatim u Šeplija. Samo na nekoliko trenutaka, pre nego što mi se
zagledala u oči, ali meni se to činilo kao večnost.
33
Kad su nam se pogledi konačno sreli, zidovi oko nje su najzad pali.
„Da.” Uzdahnula je. U glasu joj nije bilo oduševljenja, ali to nije ni bilo važno. Ići će sa mnom i
od tog saznanja sam ponovo prodisao.
Amerika je vrisnula kako to samo devojke znaju, zapljeskala je rukama, a onda je zgrabila Ebi
da je zagrli.
Šepli mi se zahvalno nasmešio, a zatim i Golubici. „Hvala, Ebi”, rekao je i spustio joj ruku na
leđa.
Nikad nisam video nikog nesrećnijeg što izlazi sa mnom, ali bar nije bila nesrećna zbog mene.
Devojke su završile sa spremanjem i krenule rano na predavanje u osam sati. Šepli se zadržao
da opere sudove, srećan što je konačno bilo po njegovom.
„Hvala ti, druže. Nisam mislio da će Amerika ići.”
„Šta je vama, jebote? Pokušavate nekoga da nabacite Ebi?”
„Ne. Mislim, možda Amerika. Ne znam. Kakve veze ima?”
„Ima veze.”
„Ima?”
„Nemoj... nemoj, molim te, u redu? Neću da je vidim kako se u nekom mračnom uglu 'vata s
Parkerom Hejsom.”
Šepli je klimnuo glavom, stružući jaje s tiganja. „Niti s bilo kim drugim.”
„Pa?”
„Šta misliš, koliko dugo će to trajati?”
Namrštio sam se. „Ne znam. Koliko god bude moglo. Samo nemoj da me čepaš.”
„Trevise, želiš li je ili ne? Trudiš se na sve moguće načine da je sprečiš da izlazi s nekim drugim,
a niste čak ni zajedno. To je glupo.”
„Samo smo prijatelji.”
Podrugljivo mi se osmehnuo. „Prijatelji razgovaraju o jebačini preko vikenda. Nekako ne vidim
da vas dvoje to radite.”
„Ne, ali to ne znači da ne možemo biti prijatelji.”
Podigao je obrve u neverici. „Pa, pomalo i znači, brate.”
Nije pogrešio. Samo nisam želeo to da priznam. „Samo...” Zastao sam i bacio pogled da vidim
Šeplijevu reakciju. Od svih ljudi, on bi me najmanje osuđivao, ali bio bih slabić kad bih
priznao o čemu sam razmišljao i koliko mi je često Ebi padala na pamet. Razumeo bi me, ali ne bih
se osećao nimalo bolje kad bih sve to izgovorio naglas. „Potrebno mi je nešto u vezi s njom. To je
sve. Je li bolesno to što mislim da je đavolski kul i što ne želim da je delim?”
„Ne možeš da je deliš ako nije tvoja.”
„Šta ja znam o vezama, Šepe? Ti. Ti i tvoje uvrnute, opsesivno - posesivne veze. Ako upozna
nekog drugog i počne da izlazi s njim, izgubiću je.”
„Pa izađi ti s njom.” Odmahnuo sam glavom. „Nisam još spreman.”
„Zašto? Bojiš se?”, upitao je i bacio mi kuhinjsku krpu u lice.
Pala je na pod i sagnuo sam se da je pokupim. Tkanina se uvijala i zatezala dok sam je vrteo
napred-nazad.
„Ona je drugačija, Šepli. Dobra je.”
„Šta čekaš?”
Slegao sam ramenima. „Samo još jedan razlog, pretpostavljam.”
Iskrivio je lice u znak neodobravanja, a onda se sagnuo da uključi mašinu za pranje sudova.
Mešavina mehaničkih zvukova i zvukova bućkanja vode ispunila je prostoriju, a Šepli se uputio u
svoju sobu. „Približava joj se rođendan, znaš. Mer hoće da joj priredi nešto.”
34
„Ebin rođendan?”
„Da. Za manje od nedelju dana.”
„Pa, moramo nešto da preduzmemo. Znaš li šta voli? Ima li Amerika nešto na umu? Mislim da
bi trebalo nešto da joj kupim. Sta da joj uzmem, dođavola?”
Nasmešio se dok je zatvarao vrata sobe. „Smislićeš već. Predavanje počinje za pet minuta.
Vozićeš se čardžerom?”
„Ne. Videću mogu li da nagovorim Ebi da ponovo sedne na motor. Toliko joj se najviše mogu
zavući među butine.”
Nasmejao se i zatvorio vrata za sobom.
Otišao sam do svoje sobe i navukao farmerice i majicu. Novčanik, telefon, ključevi. Nisam
mogao da zamislim sebe kao devojku. Sve sranje kroz koje moraju da prođu samo da bi izašle kroz
vrata odnosi im pola života.
Jebeno predavanje se oteglo unedogled, a potom sam požurio kroz studentski grad do Morgan
hola. Ebi je stajala ispred ulaza s nekim frajerom i krv mi je odmah proključala. Posle nekoliko
trenutaka, prepoznao sam Finča i uzdahnuo od olakšanja. Čekala je da on popuši cigaretu i smejala
se nečemu što je pričao. Finč je mahao rukama, očito usred neke sjajne priče, i zastajao je samo da
povuče dim cigarete.
je.
Kad sam im prišao, namignuo je Ebi. To sam shvatio kao dobar znak. „Ćao, Trevise”, zapevušio
„Finču.” Klimnuo sam glavom i brzo se okrenuo ka Ebi. „Idem kući, Golubice. Da te povezem?”
„Upravo sam ulazila”, odgovorila je uz osmeh.
Stomak mi se zgrčio i progovorio sam bez razmišljanja. „Nećeš spavati kod mene večeras?”
„Ne, hoću. Samo moram da pokupim neke stvari koje sam zaboravila.”
„Šta, na primer?”
„Pa — kao prvo - brijač. Šta te briga?”
Prokletstvo, stvarno mi se sviđa. „I vreme je da obriješ noge. Živog si me izgrebala.”
Finču su oči gotovo iskočile iz očnih duplji.
Namrštila se. „Tako kreću glasine!” Pogledala je u Finča. „Spavam u njegovom krevetu... samo
spavam.”
„Dobro”, prihvatio je Finč uz prepredeni osmeh.
Pre nego što sam shvatio šta se desilo, ušla je i pojurila stepenicama do svoje sobe. Preskakao
sam po dva stepenika da bih je stigao.
„O, ne ljuti se. Samo sam se šalio.”
„Svi pretpostavljaju da imamo seks. Samo pogoršavaš.”
Očito je seks sa mnom bio nešto loše. Ako sam se pitao da li je uopšte privlačim na taj način,
upravo mi je odgovorila: ne samo „ne” već „dođavola, ne”. „Koga je briga šta ostali misle?”
„Mene, Trevise! Mene!” Otvorila je vrata svoje domske sobe, a onda se razletela s jednog kraja
na drugi, otvarajući i zatvarajući fioke i trpajući stvari u torbu. Odjednom sam počeo da se gušim u
snažnom osećaju gubitka i nisam znao da li da se smejem ili da plačem. Neočekivano sam se
zasmejao.
Sive oči su joj potamnele i prostrelila me je pogledom. „Nije smešno. Želiš li da cela škola misli
kako sam jedna od tvojih kurvi?”
Mojih kurvi? Nisu one bile moje. Baš zato što su bile kurve.
Uzeo sam joj torbu iz ruku. To se nije odvijalo kako treba. Za nju je sama povezanost sa mnom,
a vezu sa mnom da ne pominjem, značila gubitak ugleda. Zašto se druži sa mnom ako tako misli?
„Niko ne misli tako. A ako misle, bolje im je da ja za to ne čujem.
35
Otvorio sam vrata i pridržao joj ih, a ona je protutnjala napolje. Baš kad sam krenuo za njom,
zaustavila se, a ja sam se zateturao na vrhovima prstiju da ne bih naleteo na nju. Vrata su se
zatvorila iza mene i gurnula me je napred. „Jao!”, viknuo sam i naleteo.
Okrenula se. „O moj bože!” Prvo sam pomislio da se povredila pri sudaru. Njen zaprepašćeni
izraz me je na trenutak zabrinuo, ali onda je nastavila: „Svi verovatno misle da smo zajedno, a ti
besramno nastavljaš sa svojim... životnim stilom. Sigurno misle da sam jadna!” Zaćutala je, izgubljena
u tom strašnom otkriću, a onda je odmahnula glavom. „Mislim da više ne bi trebalo da spavam kod
tebe. Uopšte, treba da se držimo podalje jedno od drugog neko vreme.”
Uzela mi je torbu iz ruke, a ja sam joj je oteo. „Niko ne misli da smo zajedno, Golubice. Ne
moraš prestati da razgovaraš sa mnom da bi nekome nešto stavila do znanja.” Osećao sam se
pomalo očajno, što me je vrlo uznemiravalo.
Vukla je torbu. Odlučno sam je istrgao. Nakon kraćeg natezanja, nemoćno je zagunđala.
„Da li je ikada neka devojka - koja ti je drugarica — spavala kod tebe? Jesi li ikada vozio neku
devojku do fakulteta i nazad? Jesi li ručao s njima svakog dana? Niko ne zna šta da misli o nama,
čak ni kad kažemo!”
Išao sam prema parkiralištu s njenom torbom u ruci, dok su mi misli letele. „Rešiću to, u redu?
Ne želim da iko loše misli o tebi zbog mene.”
Uvek mi je bila zagonetna, ali tužan izraz u njenim očima me je iznenadio. Potresao me je do te
mere da sam poželeo da učinim sve da bih joj vratio osmeh na lice. Vrpoljila se i očito je bila
uzrujana. Toliko to nisam mogao da podnesem da sam žalio zbog svega spornog što sam ikad
uradio, jer mi je to samo bila još jedna prepreka na putu.
Tada mi je sinulo: nećemo uspeti kao par. Sta god uradio, koliko god se trudio da joj ugodim,
nikad joj neću biti dovoljno dobar.
Nisam želeo da završi s nekim kao što sam ja. Moraću da se zadovoljim ostacima vremena koje
bude želela da mi posveti.
To priznanje mi je leglo kao gorka pilula, ali u isto vreme mi je poznati glas šaputao iz mračnih
uglova uma da treba da se borim za ono što želim. Borba mi se činila mnogo lakšom nego druga
mogućnost.
„Dozvoli da ti ovo nadoknadim”, rekao sam. „Zašto ne bismo otišli do Holanđanina večeras?”
Holanđanin je bio rupa, ali tamo je bila mnogo manja gužva nego u Crvenim vratima. Nije bilo toliko
lešinara.
„To je bar za motocikliste.” Namrštila se.
„Dobro, idemo onda u klub. Izvešću te na večeru, a posle možemo do Crvenih vrata. Ja častim.”
„Kako će izlazak na večeru i kasnije u klub rešiti problem? Kad nas vide zajedno, biće još gore.”
Privezao sam njenu torbu na zadnji deo motora i seo. Ovog puta se nismo raspravljali oko torbe.
To je uvek obećavalo.
„Razmisli o tome. Ja, pijan, u prostoriji punoj oskudno odevenih žena? Neće im trebati mnogo
vremena da shvate da nismo par.”
„A šta ja treba da radim? Da povedem nekog tipa iz bara kući da bih bila ubedljiva?”
Namrštio sam se. Od pomisli na to kako odlazi s nekim muškarcem, vilica mi se stegla kao da
sam progutao sok od limuna. „Nisam to rekao. Ne treba preterivati.”
Zakolutala je očima, a zatim se popela na sedište i obavila mi ruke oko struka. „Znači, neka
nepoznata devojka će poći s nama kući iz bara? Tako ćeš mi nadoknaditi?”
„Nisi ljubomorna, zar ne, Golubice?”
„Ljubomorna na šta! Na neku glupaču sa seksualno prenosivom bolešću koju ćeš odjebati
ujutro?”
Zakikotao sam se i pokrenuo motor. Kad bi samo znala koliko je to bilo nemoguće. Kad je ona
bila pored mene, svi ostali kao da su nestajali. Trebala mi je sva pažnja i usredsređenost da ostanem
korak ispred nje.
36
Obavestili smo Šeplija i Ameriku o našim planovima, a onda su devojke započele uobičajene
poslove. Prvi sam skoknuo pod tuš, pošto sam prekasno shvatio da je trebalo da budem poslednji,
jer je devojkama trebalo mnogo više vremena da se spreme nego Šepliju i meni.
Šepli, Amerika i ja smo čekali čitavu večnost da Ebi izađe iz kupatila, ali, kad se konačno
pojavila, umalo sam izgubio ravnotežu. Noge su joj delovale beskrajno u kratkoj crnoj haljini.
Grudi su joj se igrale žmurke i blago su se isticale kad bi se okrenula na određeni način, a dugi
uvojci su joj bili očešljani u stranu, umesto da joj padaju preko grudi.
Nije mi se činilo da je tako preplanula, ali koža joj se zdravo presijavala spram crne tkanine
haljine.
„Lepe noge”, izjavio sam.
Osmehnula se. „Jesam li spomenula da imam čaroban brijač?” Čaroban moje dupe. Bila je
jebeno prelepa. „Ne bih rekao da je do brijača.”
Uhvatio sam je za ruku i povukao je kroz vrata, vodeći je prema Šeplijevom čardžeru. Nije je
izvukla i držao sam je sve dok nismo stigli do kola. Činilo mi se pogrešnim da je ispustim. Kad smo
stigli i do suši restorana, prepleo sam prste s njenima dok smo ulazili.
Poručio sam jednu turu sakea, a zatim i drugu. Konobarica nam nije tražila lične karte sve dok
nisam poručio pivo. Znao sam da Amerika ima lažnu ličnu kartu i oduševio sam se kad je i Ebi
pobednički izvadila svoju. Čim ju je konobarica pregledala i otišla, uzeo sam je. Slika je bila u uglu i,
koliko sam ja mogao da primetim, sve je delovalo kako treba. Dotad nisam video kanzasku ličnu
kartu, ali ta je bila besprekorna. Na mestu imena stajalo je Džesika Džejms i, ko zna zašto, to me je
napalilo. Opako.
Ebi mi je izbila ličnu kartu iz ruke, uhvatila je na pola puta do poda i već trenutak kasnije je
sakrila u novčanik.
Nasmešila se, a ja sam uzvratio i naslonio se na laktove. „Džesika Džejms?”
Zauzela je isti položaj kao ja, naslonila se na laktove i zagledala mi se u oči. Bila je vrlo
samouverena. Neverovatno seksi. „Da. Pa?”
„Zanimljiv izbor.”
„Baš kao i kalifornijske rolnice. Peško.”
Šepli je prasnuo u smeh, ali naglo se zaustavio kad je video kako Amerika ispija pivo. „Lakše
malo, dušo. Sake hvata kasnije.”
Amerika je obrisala usta i nasmešila se. „Pila sam sake i ranije, Šepe. Ne brini.”
Što smo više pili, bivali smo sve glasniji. Konobarima to, izgleda, nije smetalo, verovatno zato
što je bilo kasno i što beše ostalo još samo nekoliko gostiju na sasvim drugom kraju restorana,
pijanih gotovo koliko mi. Osim Šeplija. Previše je voleo svoj automobil da bi mnogo pio dok vozi, a
Ameriku je voleo i više od automobila. Kad bi ona bila u blizini, ne samo što je pazio koliko pije već
je poštovao i sve saobraćajne propise i koristio migavce.
Sa šlagom.
Konobarica je donela račun i bacio sam nešto keša na sto, gurkajući Ebi dok se nije izvukla iz
separea. Razigrano mi je uzvratila i opušteno sam je zagrlio dok smo hodali ka parkiralištu.
Amerika se spustila na suvozačko mesto, pored svog dečka, i počela da mu liže uvo. Ebi me je
pogledala i zakolutala očima, ali, ako se izuzme to što je bila primorana da gleda seksi predstavu,
dobro se zabavljala.
Nakon što je skrenuo ka Crvenim vratima, Šepli se dva-tri puta provezao kroz redove
automobila.
„Valjda ćeš uspeti večeras, Šepe”, promrmljala je Amerika.
„Hej. Moram da pronađem široko mesto. Ne želim da mi neka pijana budala oguli boju.”
Možda. Ili je samo želeo da mu Amerika što duže jezikom pere unutrašnje uvo. Bolesno.
37
Parkirao je na kraju parkirališta, a ja sam pomogao Ebi da izađe. Povukla je haljinu i namestila
je, a zatim je malo protresla kukovima pre nego što me je uhvatila za ruku.
„Hteo sam da vas pitam za lične karte”, rekao sam. „Besprekorne su. Niste ih ovde nabavile.”
Znao bih. Mnoge sam kupio.
„Da, imamo ih već neko vreme. Bile su nam neophodne...”
Zašto joj je, dođavola, potrebna lažna lična karta?
„... u Vičiti.”
Šljunak nam je krčkao pod nogama dok smo hodali i Ebi mi je stezala ruku dok je pažljivo
gazila po kamenju pod potpeticama.
Amerika se saplela. Nagonski sam pustio Ebinu ruku, ali Šepli je uhvatio svoju devojku pre
nego što je pala na zemlju.
„Dobro je kad imaš veze”, kikotala se Amerika.
„Blagi bože, ženo”, zavapio je Šepli i uhvatio je za ruku da ne bi pala. „Mislim da si gotova za
večeras.”
Namrštio sam se i zapitao se šta je sve to značilo. „O čemu pričaš, Mer? Kakve veze?”
„Ebi ima neke stare prijatelje koji...”
„To su lažne lične karte, Treve”, presekla ju je Ebi pre nego što je uspela da završi. „Moraš da
znaš prave ljude da bi ispale kako treba, je l’ tako?”
Pogledao sam u Ameriku jer sam znao da nešto nije u redu, ali ona je gledala u sve osim u
mene. Nije bilo pametno da dalje navaljujem, naročito pošto me je Ebi upravo nazvala Trevom.
Mogao bih na to da se naviknem.
Ispružio sam ruku. „Tako je.”
Prihvatila ju je, uz prefrigani osmeh. Mislila je da me je zavarala. Svakako ću kasnije morati da
se pozabavim time.
„Treba mi još jedno piće!”, rekla je i povukla me prema velikim crvenim vratima kluba.
„Alkohol!”, viknula je Amerika.
Šepli je uzdahnuo. „O, da. Baš ti je to potrebno. Još jedno piće.”
Sve glave u prostoriji su se okrenule kad je Ebi ušla, a i neki frajeri s devojkama bestidno su
izvijali vratove ili se naslanjali leđima na stolice da bi je bolje osmotrili.
E jebiga. Ovo će biti loša noć, pomislio sam i čvršće joj stegao ruku.
Otišli smo do šanka koji je bio najbliži plesnom podijumu. Megan je stajala u senci dima blizu
bilijarskih stolova. Njeno uobičajeno lovište. Uperila je krupne plave oči u mene i pre nego što sam
shvatio da to ona stoji tamo. Nije me dugo posmatrala. Još sam držao Ebi za ruku, a Meganin izraz
se promenio čim je to primetila. Klimnuo sam joj glavom, a ona se podrugljivo osmehnula.
Moje uobičajeno mesto za šankom bilo je prazno, ali i jedino slobodno. Kemi me je primetila
kako prilazim sa Ebi za petama, pa se kratko nasmejala, a onda je skrenula pažnju na moj dolazak
onima koji su sedeli na susednim stolicama i upozorila ih da će neko neizbežno biti oteran. Udaljili
su se bez reči.
Recite šta god želite. Kad si psihotični kreten, to ima svojih prednosti.
38
SEDMO POGLAVLJE
Crvena marama
Pre nego što smo stigli do šanka, Amerika je povukla svoju najbolju drugaricu do plesnog
podijuma. Ebine seksi visoke potpetice presijavale su se pod crnini svetlom i nasmešio sam se kad
se nasmejala Amerikinim neobuzdanim plesnim pokretima. Pogled mi je putovao po njenoj crnoj
haljini i zaustavio joj se na kukovima. Dobro pleše, priznajem. Palo mi je na pamet nešto
bezobrazno, pa sam morao da skrenem pogled.
Crvena vrata su bila prilično krcata. Nekoliko novih faca, ostali uglavnom redovni posetioci.
Nove devojke uvek su bile sveže meso za nas koji nismo imali mašte ni za šta drugo osim da
izlazimo po barovima svakog vikenda. Naročito devojke koje su izgledale kao Ebi i Amerika.
Poručio sam pivo, ispio polovinu, a onda ponovo usmerio pažnju na plesni podijum. Nisam
zurio svojevoljno, naročito zato što sam znao da verovatno imam isti izraz kao i svi ostali kreteni
koji ih gledaju.
Pesma se završila i Ebi je povukla Ameriku prema šanku. Teško su disale, smeškale su se i bile
su dovoljno oznojene da budu seksi. „Ovako će biti cele noći, Mer. Ne obraćaj pažnju”, rekao je
Šepli.
Amerikino lice je bilo iskrivljeno od gađenja dok je gledala iza mene. Mogao sam samo da
zamislim ko je tamo. Nije to mogla biti Megan. Nije ona bila spremna da čeka u rezervi.
„Kao da je Vegas povratio na jato lešinara”, rugala se Amerika.
Bacio sam pogled preko ramena, a tri Leksine drugarice iz sestrinstva stajale su rame uz rame.
Još jedna je stajala pored mene s blistavim osmehom. Sve su se iskezile kad sam ih pogledao, ali
brzo sam se okrenuo i ispio pivo dokraja. Ko zna zašto, Ameriki su strašno išle na živce devojke
koje su se tako ponašale u mojoj blizini. Ipak, morao sam da se složim sa onim spominjanjem
lešinara.
Zapalio sam cigaretu, a onda poručio još dva piva. Plavuša kraj mene, Bruk, nasmešila se i
ugrizla se za usnu. Zastao sam i zapitao se hoće li zaplakati ili me zagrliti. Tek kad je Kemi otvorila
boce i gurnula mi pivo, shvatio sam zašto je Bruk imala taj glupavi izraz na licu. Uzela je pivo i
podigla ga da pije, ali oteo sam joj ga pre nego što je stigla i predao ga Ebi.
„To... nije tvoje.”
Bruk je odjurila do drugarica. Ebi je, međutim, delovala savršeno zadovoljno dok je otpijala
muške gutljaje.
„Kao da bih kupio pivo nekoj ribi za šankom”, izjavio sam. Mislio sam da će Ebi biti još draže,
ali umesto toga je podigla pivo s kiselim izrazom.
„Ti si drugo”, rekao sam s poluosmehom.
Kucnula je svojom bocom o moju, očito razdražena. „Zato što sam jedina devojka s kojom frajer
bez ikakvih kriterijuma ne želi da spava.” Otpila je gutljaj, ali sklonio sam joj bocu s usta.
„Ti to ozbiljno?” Kad nije odgovorila, nagnuo sam se radi boljeg utiska. „Pre svega... imam
kriterijume. Nikad nisam bio s ružnom ženom. Nikad. Drugo, želeo sam da spavam s tobom.
Pomišljao sam da te prebacim preko kauča na pedeset različitih načina, ali nisam jer te više tako ne
gledam. Nije da me ne privlačiš, samo mislim da si bolja od toga.”
Nadmeni osmeh joj je prešao preko lica. „Misliš da sam predobra za tebe.”
Neverovatno. Zaista nije kapirala. „Ne mogu da se setim nijednog frajera koji bi bio dovoljno
dobar za tebe.”
39
Nadmenost se istopila, a zamenio ju je dirljiv, zahvalan osmeh. „Hvala, Treve”, rekla je i
spustila praznu bocu na šank. Zaista je mogla da popije kad je htela. Obično bi mi to bilo neprilično,
ali ona se držala tako samouvereno... ne znam... sve što je radila bilo mi je seksi.
Ustao sam i uhvatio je za ruku. „Hajde.” Povukao sam je prema plesnom podijumu, a ona je
pošla za mnom. „Mnogo sam popila! Pašću!”
Čim smo se popeli na podijum, uhvatio sam je za kukove i čvrsto je privukao sebi, ne
ostavljajući nimalo prostora između nas. „Zaveži i igraj.”
Osmesi su joj nestali s lica, a telo je počelo da joj se pomera uz moje u ritmu muzike. Nisam
mogao da skinem ruke s nje. Što smo se više približavali, to sam je bliže sebi želeo. Kosa joj je bila na
mom licu i, iako sam dovoljno popio za to veče, sva čula su mi bila budna. Osećaj njene guze uz
mene, razni pokreti njenih kukova uz muziku, način na koji mi se naslanjala na grudi i spuštala mi
potiljak na rame. Želeo sam tla je odvučem u mračni ugao i okusim joj unutrašnjost usta.
Okrenula se prema meni s nestašnim osmehom. Ruke su joj krenule od mojih ramena, a onda
mi je prešla prstima preko grudi i stomaka. Umalo sam poludeo od želje za njom tu i tada. Okrenula
mi je leda i srce mi je još brže zakucalo u grudima. Tako mi je bila još bliža. Zgrabio sam je za
kukove i privukao je sebi.
Obgrlio sam je oko struka i zagnjurio joj lice u kosu. Bila je natopljena znojem, pomešanim s
parfemom. Svaka razumna misao mi je iščezla. Pesma se završavala, ali ona nije pokazivala znake
zaustavljanja.
Izvila se i naslonila mi glavu na rame. Deo kose joj je skliznuo u stranu i ukazala se blistava
koža njenog vrata. Izgubio sam svu snagu volje. Spustio sam usne na nežnu tačku iza njenog uva.
Nisam mogao da se zaustavim i otvorio sam usta da bih joj prešao jezikom preko slane, vlažne kože.
Telo joj se ukočilo i odmakla se.
„Šta je bilo, Golubice?”, upitao sam. Morao sam da se nasmejem. Izgledala je kao da želi da me
udari. Mislio sam da se zabavljamo, a bila je gnevnija nego što sam je ikad video.
Umesto da istrese bes iz sebe, počela je da se probija kroz gomilu prema šanku. Pošao sam za
njom, jer sam znao da ću vrlo brzo saznati gde sam pogrešio.
Seo sam na praznu stolicu pored nje i posmatrao kako daje znak Kemi da želi još jedno pivo. I
sam sam naručio jedno, a onda gledao kako ona ispija pola svog. Boca je zazvečala o pult kad ju je
spustila.
„Misliš li da će to da promeni mišljenje drugih o nama?”
Nasmejao sam se. Nakon sveg tog udaranja i trljanja o moj penis, odjednom se zabrinula kako
će sve to izgledati? „Zabole me šta misle o nama.”
Ljutito me je pogledala, a zatim okrenula glavu.
„Golubice”, rekao sam i dodirnuo joj ruku.
Otrgla se. „Nemoj. Nikad ne bih mogla da se napijem dovoljno da legnem s tobom na onaj
kauč.”
Obuzeo me je trenutan bes. Nikad se prema njoj nisam tako poneo. Nikad. Dala mi je povoda, ja
sam je jednom ili dvaput poljubio u vrat, a sad šizi?
Zaustio sam da nešto kažem, ali pored mene se pojavila Megan.
„Dakle. Je li to Trevis Medoks?”
„Ćao, Megan.”
Ebi ju je odmerila, očito uhvaćena nespremna. Megan je bila iskusna u okretanju situacije u
svoju korist.
„Upoznaj me sa svojom devojkom”, rekla je uz osmeh.
Prokleto je dobro znala da mi Ebi nije devojka. Kurvinsko pravilo: ako je muškarac koga ste
zapazili izašao s drugaricom, naterajte ga da prizna kako nisu u vezi. Stvorite nesigurnost i
nestabilnost.
40
Znao sam kuda to vodi. Dođavola, ako me Ebi zaista smatra pokvarenim đubretom, možda bih
mogao tako i da se ponašam. Gurnuo sam pivo niz šank, palo je s ruba i upalo u punu kantu za
smeće na kraju. „Nije mi devojka.”
Namerno se nisam osvrtao na Ebinu reakciju, već sam zgrabio Megan za ruku i poveo je ka
podijumu. Pošla je za mnom, veselo mašući rukama dok se nismo popeli. S Megan je uvek bilo
zabavno plesati. Nije imala stida i dopuštala mi je da joj radim šta god poželim, i na plesnom
podijumu i van njega. Kao i obično, ostali su uglavnom zastajali da gledaju.
Obično smo pravili pravu predstavu, ali sad sam bio naročito pohotan. Više puta me je udarila
crnom kosom po licu, ali bio sam otupeo. Podigao sam je, a ona mi je obavila noge oko struka, pa se
izvila i raširila ruke iza glave. Smeškala se dok sam je pumpao pred čitavim barom, a kad sam je
spustio na noge, okrenula se i sagnula, hvatajući se za članke.
Znoj mi se slivao niz lice. Meganina koža je bila tako vlažna da su mi ruke klizile kad god bih
pokušao da je dodirnem. Košulja joj je bila natopljena, kao i moja. Nagnula se da je poljubim, blago
otvorenih usta, ali odmakao sam se i pogledao prema šanku.
Tada sam ga ugledao. Itan Kouts. Ebi se naginjala ka njemu i meškala mu se onim pripitim,
koketnim, „vodi me kući” osmehom koji sam mogao da primetim među hiljadu žena.
Ostavio sam Megan na podijumu i probio se kroz gomilu okupljenu oko nas. Neposredno pre
nego što sam stigao do Ebi, Itan se nagnuo da joj dodirne koleno. Setio sam se sa čim se izvukao
godinu dana ranije, pa sam stegao šaku u pesnicu i stao između njih, leđima okrenut Itanu. „Jesi li
spremna, Golubice?”
Stavila mi je ruku na stomak i gurnula me u stranu, i nasmešila se čim joj se Itan ponovo našao
u vidnom polju. „Razgovaram, Trevise.” Ispružila je ruku kad je osetila koliko je mokra i
dramatično je obrisala o suknju.
„Znaš li uopšte ovog tipa?”
Osmehnula se još šire. „Ovo je Itan.”
Pružio mi je ruku. „Drago mi je što smo se upoznali.”
Nisam odvajao pogled od Ebi dok je zurila u tog bolesnog uvrnutog gada naspram sebe. Nisam
prihvatio njegovu ruku i čekao sam da se Ebi seti da sam tu.
Prezrivo je odmahnula rukom u mom pravcu. „Itane, ovo je Trevis.” Predstavila me je namerno
bezvoljno, što me je samo još više razljutilo.
Pogledom sam ošinuo Itana, a zatim i njegovu ruku. „Trevis Medoks.” Glas mi je bio prigušen i
preteći koliko je to bilo moguće.
Razrogačio je oči i nelagodno povukao ruku. „Trevis Medoks? Trevis Medoks sa Isterna?”
Pružio sam ruku iza Ebi da bih se naslonio na šank. „Da, šta s tim?”
„Gledao sam tvoju borbu sa Šonom Smitom prošle godine, čoveče. Mislio sam da ću
prisustvovati nečijoj smrti!”
Skupio sam oči i stegao vilicu. „Hoćeš li ponovo to da vidiš?”
Nasmejao se, a oči su mu letele od mene do Ebi. Kad je shvatio da se ne šalim, nelagodno se
nasmešio Ebi, a zatim se udaljio.
„Jesi li sad spremna?”, prasnuo sam.
„Koji si ti kreten, znaš?”
„Nazivali su me i gorim imenima.” Pružio sam joj ruku i ona ju je prihvatila, pa me je pustila da
joj pomognem da side sa stolice. Nije mogla biti toliko ljuta.
Glasnim zviždukom sam dao znak Šepliju, koji je primetio moj izraz i smesta shvatio da je
vreme da pođemo. Ramenom sam se probijao kroz gomilu, bestidno gurajući neke nedužne
posmatrače da bih se izduvao dok Šepli nije preuzeo vodstvo.
Čim smo izašli, uhvatio sam Ebi za ruku, ali ona se otrgla.
41
Okrenuo sam se i viknuo joj u lice. „Trebalo bi da te poljubim i da završimo s tim! Glupo se
ponašaš! Poljubio sam te u vrat, pa šta?”
Izvila se, a kad se tako nije dovoljno odmakla, odgurnula me je. Koliko god da sam bio ljut, nije
znala za strah. To me je palilo.
„Nisam ti ja jebačka šema, Trevise.”
Zavrteo sam glavom, zapanjen. Ako je postojalo još nešto što sam mogao da uradim da je u to
uverim, nisam znao šta bi to bilo. Mila mi je posebna od trenutka kad sam je ugledao i stavljao sam
joj to do znanja u svakoj prilici. Kako da joj dokažem? Koliko drugačije sam morao da se ponašam
prema njoj u odnosu na druge? „Nikad nisam ni rekao da jesi! Stalno si pored mene, spavaš u mom
krevetu, ali uglavnom se ponašaš kao da ne želiš da te vide sa mnom!”
„Došla sam ovamo s tobom!”
„Uvek sam se ponašao prema tebi s poštovanjem, Golubice.”
„Ne, ponašaš se prema meni kao prema svom vlasništvu. Nisi imao pravo da onako oteraš
Itana!”
„Znaš li ko je Itan?” Kad je odmahnula glavom, nagnuo sam se prema njoj. „Ja znam. Prošle
godine su ga uhapsili zbog seksualnog napada, ali odustalo se od optužnice.”
Skrstila je ruke. „O, dakle, imate nešto zajedničko?”
Crvena marama kao da mi je zaigrala pred očima i, za manje od sekunda, bes iz mene je
proključao. Duboko sam udahnuo i pokušao da ga savladam. „Nazivaš li ti mene silovateljem?”
Zastala je zamišljeno, a njeno oklevanje je rastopilo moj gnev. Jedino je ona tako uticala na
mene. U svim drugim prilikama bih, kad bih bio tako ljut, udario nešto ili nekog. Nikad nisam
udario ženu, ali svakako bih zamahnuo na kamion parkiran pored nas.
„Ne, samo sam ljuta na tebe!”, odgovorila je i stisnula usne.
„Popio sam, u redu? Koža ti je bila pet centimetara od mog lica, i prelepa si, i predivno mirišeš
kad si oznojena. Poljubio sam te! Izvini! Saberi se!”
Moj odgovor ju je zbunio i uglovi usana su joj se izvili. „Misliš da sam prelepa?”
Namrštio sam se. Kakvo glupo pitanje. „Predivna si, i znaš to. Što se smeškaš?”
Što se više trudila da se ne smeši, usne su joj se sve više izvijale. „Ništa. Hajdemo.”
Kratko sam se nasmejao i odmahnuo glavom. „Šta...? Ti...? Koji si ti davež!”
Kezila se od uva do uva zbog mog komplimenta i činjenice da sam se iz manijaka preobrazio u
budalu za manje od pet minuta. Trudila se da potisne smeh, čime je, zauzvrat, zasmejala i mene.
Obavio sam joj ruku oko vrata i požalio što je jednostavno nisam poljubio. „Izluđuješ me. Znaš
to, zar ne?”
Vožnja do kuće je bila tiha i, kad smo konačno stigli u stan, otišla je pravo u kupatilo i uključila
tuš. Misli su mi bile previše zbrkane da bih pretresao njene stvari, pa sam zgrabio svoje bokserice i
majicu. Pokucao sam na vrata, ali nije odgovorila, pa sam ušao, spustio ih na umivaonik i izašao.
Ionako nisam znao šta bih joj rekao.
Ušetala je, progutana mojom odećom, i legla je u krevet, i dalje s blagim osmehom na licu.
Neko vreme smo se gledali i sigurno se pitala o čemu razmišljam. Nažalost, ni sam nisam znao.
Oči su joj lagano putovale niz moje lice do usana, a onda sam shvatio.
„Laku noć, Golubice”, prošaputao sam i okrenuo se, proklinjući sebe kao nikad pre. Bila je
neverovatno pijana i nisam želeo to da zloupotrebim. Naročito nakon što mi je oprostila predstavu
koju sam izveo s Megan.
Nekoliko minuta se meškoljila pre nego što je konačno uzdahnula. „Treve?” Nalaktila se.
„Da?”, oglasio sam se, ne pomerajući se. Plašio sam se da će me, ako joj pogledam u oči, svaka
razumna misao napustiti.
„Znam da sam pijana i da smo se upravo strašno posvađali zbog ovoga, ali...”
„Neću seks s tobom, pa nemoj ni da pitaš.”
42
„Šta? Ne!”
Nasmejao sam se, okrenuo se i zagledao se u njen ljupki, užasnuti izraz. „Šta je bilo, Golubice?”
„Ovo”, rekla je i spustila mi glavu na grudi, prebacila svoju ruku preko mog stomaka i čvrsto
me zagrlila.
Nisam to očekivao. Uopšte. Podigao sam ruku i ukočio se u mestu, ne znajući šta da uradim,
dođavola. „Stvarno si pijana.”
„Znam”, priznala je bestidno.
Koliko god da bude ljuta ujutro, nisam mogao da je odbijem. Spustio sam joj jednu ruku na
leda, a drugu na mokru kosu, pa sam je poljubio u čelo. „Ti si najčudnija žena koju sam upoznao.”
„To je najmanje što možeš da učiniš pošto si oterao jedinog tipa koji mi je večeras prišao.”
„Misliš na silovatelja Itana? Da, za to ti zaista dugujem.”
„Nema veze”, počela je da se povlači.
Smesta sam reagovao. Zadržao sam joj ruku na stomaku. „Ne, ozbiljan sam. Treba da budeš
opreznija. Da nisam bio tamo... ne želim ni da mislim o tome. I sad još hoćeš da ti se izvinim što sam
ga oterao?”
„Ne želim da se izvinjavaš. Ne radi se o tome.”
„O čemu se onda radi?”, upitao sam. Nikad ni za šta nisam molio u životu, ali u sebi sam se
molio da mi kaže kako me želi. Da joj je stalo do mene. Nešto. Bili smo tako blizu. Još jedan
centimetar i usne bi nam se spojile, i junački sam se borio da ne popustim.
Namrštila se. „Pijana sam, Trevise. To mi je jedini izgovor.”
„Samo želiš da te grlim dok ne zaspiš?”
Nije odgovorila.
Okrenuo sam se i pogledao je pravo u oči. „Trebalo bi da te odbijem samo da bih ti dokazao”,
rekao sam, skupivši obrve. „Ali kasnije bih mrzeo sebe ako bih ti sad rekao 'ne', a ti me više nikad
ne bi pitala.”
Srećno je priljubila obraz uz moje grudi. Dok sam je tako čvrsto grlio, bilo mi je teško da
ostanem pribran. „Ne treba ti izgovor, Golubice. Samo treba da me pitaš.”
43
OSMO POGLAVLJE
Oz
Ebi se ukomirala pre mene. disanje joj se ujednačilo, a telo joj se opustilo uz moje. Bila je topla, a
nos joj je stvarao najblaži, najslađi zvuk dok je spavala. Prijalo mi je njeno telo u naručju. Mogao bih
previše lako da se naviknem. Koliko god da me je to plašilo, nisam mogao da se pomerim.
Poznajem Ebi: probudiće se, setiće se da je bila luda i vikaće na mene što sam to dozvolio ili, još
gore, odlučiće da se to više nikad ne dogodi.
Nisam bio dovoljno glup da se nadam, niti dovoljno jak da sprečim osećanja u sebi. To mi je
potpuno otvorilo oči. Ipak nisam bio toliko čvrst. Ne kad se radilo o njoj.
Disanje mi se usporilo i telo mi je utonulo u dušek, ali borio sam se protiv umora koji me je
polako ali sigurno obuzimao. Nisam želeo da zažmurim i propustim trenutak Ebine blizine.
Pomerila se, a ja sam se sledio. Prstima mi je pritisla kožu, a onda se ponovo obavila oko mene
pre nego što se opustila. Poljubio sam je u kosu i naslonio joj obraz na čelo.
Sklopio sam oči samo na tren i udahnuo.
Ponovo sam otvorio oči i bilo je jutro. Jebiga. Znao sam da nije trebalo.
Ebi se uvijala i pokušavala da se izvuče ispod mene. Noge su mi bile prebačene preko njenih i
još sam je držao za ruku.
„Prestani, Golubice. Spavam”, rekao sam i privukao je bliže.
Izvukla je noge ispod mene, jednu po jednu, a zatim je sela na krevet i uzdahnula.
Prevukao sam rukom preko kreveta i dotakao vrhove njenih malih, nežnih prstiju. Ostala mi je
okrenuta leđima.
„Šta te muči, Golubice?”
„Idem da uzmem čašu vode. Hoćeš li ti nešto?”
Odmahnuo sam glavom i zažmurio. Ili će se pretvarati da se ništa nije dogodilo, ili je ljuta. Ni
jedno ni drugo nije valjalo.
Izašla je, a ja sam neko vreme ležao, skupljajući volju da ustanem. Mamurluci su grozni i u glavi
mi je tutnjalo. Čuo sam Šeplijev prigušen, duboki glas, pa sam rešio da izvučem dupe iz kreveta.
Bosim stopalima sam šljapkao po drvenom podu dok sam išao ka kuhinji. Ebi je stajala u mojoj
majici i boksericama i sipala čokoladni sirup u činiju vruće ovsene kaše.
„Fuj, odvratno, Golubice”, progunđao sam dok sam pokušavao da odagnam zamagljenost iz
očiju.
„Dobro jutro i tebi.”
„Čujem da ti je uskoro rođendan. Poslednji dani tinejdžerskog doba.”
Napravila je grimasu, iznenađena. „Da... Ne volim baš da slavim rođendan. Mislim da će me
Mer izvesti na večeru ili takvo nešto.” Nasmešila se. „Možeš i ti s nama, ako želiš.”
Slegao sam ramenima, pretvarajući se kako me njen osmeh nije oborio s nogu. Želela je da i ja
budem tamo. „Dobro. To je sedam dana od nedelje?”
„Da. Kad je tvoj rođendan?”
„Tek u aprilu. Prvog aprila”, odgovorio sam i sipao mleko preko pahuljica.
„Ma daj.”
Uzeo sam zalogaj, zabavljen njenim čuđenjem. „Ne, ozbiljan sam.”
„Rođendan ti je prvog aprila?”
44
Nasmejao sam se. Izraz lica joj je bio neprocenjiv. „Da! zakasnićeš. Biće bolje da se obučem.”
„Odvešću se s Mer.”
Bilo mi je mnogo teže da prihvatim to malo odbijanje nego što je trebalo. Vozila se do
studentskog grada sa mnom, a sad odjednom ide sa Amerikom? Zapitao sam se da li je to zbog
onoga što se desilo prethodne noći. Verovatno je ponovo pokušavala da se udalji od mene i to me je
razočaralo. „Kako god”, rekao sam i okrenuo se da ne bi primetila razočaranje u mojim očima.
Devojke su u žurbi zgrabile rančeve. Amerika se izvukla s parkirališta kao da su upravo
opljačkale banku.
Šepli je izašao iz svoje sobe, navlačeći majicu preko glave. Skupio je obrve. „Jesu li otišle?”
„Da”, odgovorio sam odsutno dok sam ispirao svoju činiju i istresao ostatke Ebine ovsene kaše
u sudoperu. Gotovo ništa nije pojela.
„Dođavola. Mer se nije ni pozdravila.”
„Znao si da ide na predavanje. Ne budi plačipička.” Uperio je prst u grudi. „Ja sam plačipička?
Sećaš li se prošle noći?”
„Umukni.”
„Tako sam i mislio.” Seo je na kauč i navukao patike. „Jesi li pitao Ebi za njen rođendan?”
„Nije mnogo rekla, osim da ne voli naročito da ga slavi.”
„Pa šta ćemo da radimo?”
„Priređićemo joj zabavu.” Klimnuo je glavom, čekajući da objasnim. „Mislio sam da je
iznenadimo. Da pozovemo neke prijatelje i zamolimo Ameriku da je malo izvede.”
Stavio je na glavu bejzbol kapu i povukao je tako nisko da mu nisam video oči. „Umeće ona to.
Još nešto?”
„Šta misliš o psu?”
Nasmejao se. „Nije moj rođendan, brate.”
Obišao sam kuhinjski pult i naslonio se bokom na stolicu. „Znam, ali ona živi u domu. Ne može
da drži psa.”
„Da ga držimo ovde? Ozbiljno? Šta ćemo da radimo s psom?”
„Na internetu sam našao škotskog terijera. Savršen je.”
„Šta?”
„Golubica je iz Kanzasa. Takvog psa je imala i Doroti iz Čarobnjaka iz Oza.”
Lice mu je ostalo bezizražajno. „Čarobnjak iz Oza.”
„Šta? Voleo sam strašilo kad sam bio mali, zaveži, jebote.”
„Kenjaće svuda, Trevise. Lajaće i zavijaće i... ne znam.”
„Isto radi i Amerika... osim kenjanja.” Nije mu bilo smešno.
„Izvodiću ga i čistiću za njim. Držaću ga u svojoj sobi. Nećeš ni znati da je ovde.”
„Nećeš ga moći sprečiti da laje.”
„Razmisli. Moraš priznati da će je osvojiti.” Nasmešio se. „Znači, o tome se radi? Pokušavaš da
je osvojiš? Nabrao sam obrve. „Prestani.”
Osmehnuo se još šire. „Možeš uzeti prokletog psa...”
Iskezio sam se. Da! Pobeda!
„... ako priznaš šta osećaš prema Ebi.”
Namrštio sam se. Jebiga! Poraz! „Daj, čoveče!”
„Priznaj”, navaljivao je i skrstio ruke. Kakva budala. Stvarno će me naterati da priznam.
Gledao sam u pod i svuda unaokolo osim u Šeplijev nadmeni osmeh. Borio sam se neko vreme,
ali štene je bilo prokleto sjajno. Ebi će odlepiti (u pozitivnom smislu, konačno), a ja ću ga moći držati
u stanu. Želeće da bude tu svakog dana.
45
„Sviđa mi se”, izgovorio sam kroz stisnute zube. Prineo je ruku uhu. „Šta? Nisam te dobro čuo.”
„Ti si kreten! Jesi li to čuo?” Skrstio je ruke. „Reci.”
„Sviđa mi se, u redu?”
„Nije dovoljno dobro.”
„Osećam nešto prema njoj. Stalo mi je do nje. Mnogo. Ne mogu da podnesem kad nije tu.
Zadovoljan?”
„Zasad”, rekao je i dohvatio svoj ranac s poda. Prebacio je kaiš preko ramena, a zatim pokupio
mobilni i ključeve. „Vidimo se na ručku, pičkice.”
„Jedi govna”, progunđao sam.
Oduvek je bio zaljubljeni idiot koji se ponaša kao budala. Neće me pustiti da ovo prebolim.
Trebalo mi je samo nekoliko minuta da se obučem, ali od sve te priče sam kasnio. Nabacio sam
kožnu jaknu i okrenuo bejzbol kapu naopako. Jedino predavanje tog dana imao sam iz Hemije II, pa
nisam morao da nosim torbu. Neko iz grupe će mi pozajmiti olovku ako budemo radili test.
Naočare za sunce. Ključevi. Telefon. Novčanik. Obuo sam čizme i zalupio vratima za sobom, a
zatim strčao niza stepenice. Vožnja harlijem mi nije prijala kao kad je iza mene sedela Ebi.
Prokletstvo, sve uništava.
Kroz studentski grad sam hodao malo brže nego inače da bih stigao na predavanje na vreme.
Samo tren pre početka, zavukao sam se u klupu. Doktorka Veber je zakolutala očima, nimalo
oduševljena mojim kasnim dolaskom i verovatno pomalo nezadovoljna što nemam potreban pribor.
Namignuo sam i jedva primetan osmejak joj je dotakao usne. Zavrtela je glavom, a onda je ponovo
usmerila pažnju na papire na stolu.
Olovka mi nije ni bila potrebna i, čim smo završili, krenuo sam ka kantini.
Šepli je čekao devojke nasred travnjaka. Dohvatio sam njegovu bejzbol kapu i, pre nego što je
uspeo da je vrati, bacio sam je preko trave poput frizbija.
„Baš lepo, kretenu”, rekao je i prešao nekoliko metara da je podigne.
„Besni Psu”, pozvao me je neko iza leda. Prepoznao sam ko je to po hrapavom, dubokom glasu.
Prišao nam je Adam, s poslovnim izrazom. „Pokušavam da ugovorim borbu. Budi spreman na
telefonski poziv.”
„Uvek smo spremni”, odvratio je Šepli. Bio mi je nešto poput menadžera. Brinuo je o
oglašavanju i vodio računa da budem na pravom mestu u pravo vreme.
Adam je hitro klimnuo glavom, a zatim se uputio ka sledećem odredištu, šta god ono bilo.
Nikad s njim nisam bio ni na jednom predavanju. Nisam ni bio siguran da studira na Isternu.
Mislim da me, dok god me je plaćao, nije ni bilo briga.
Šepli je posmatrao Adama kako se udaljava, a zatim je pročistio grlo. „Dakle, jesi li čuo?”
„Šta?”
„Popravili su kotlove u Morganu.”
„Pa?”
.Amerika i Ebi će se verovatno večeras spakovati. Imaćemo posla, treba da im pomognemo da
prenesu svoje stvari u dom.”
Snuždio sam se. Pomisao da ću pakovati Ebi i voziti je nazad u Morgan zapekla me je kao
šamar. Naročito posle onoga sinoć, verovatno će biti srećna da ode. Možda čak neće ni razgovarati
sa mnom. Kroz glavu mi je proletalo milion scenarija, ali nisam se mogao setiti ničega čime bih je
nagovorio da ostane.
„Jesi li dobro, čoveče?”, upitao me je Šepli.
Devojke su se pojavile, razdragane i nasmejane. Pokušao sam da se nasmešim, ali Ebi je bila
zaokupljena stidom zbog nečega čemu se Amerika smejala.
„Ćao, dušo”, pozdravila se Amerika i poljubila Šeplija u usta. „Šta je tako smešno?”, pitao ju je.
46
„O, neki frajer je zurio u Ebi sat vremena. Bilo je preslatko.”
„Dok god je zurio u Ebi.” Namignuo je.
„Ko je to bio?”, upitao sam bez razmišljanja.
Ebi je prebacila težinu s noge na nogu i namestila ranac. Bio je pretrpan knjigama i rajsferšlus je
jedva zadržavao sadržaj. Sigurno je bio težak. Svukao sam joj ga s ramena.
„Mer umišlja”, odgovorila je, kolutajući očima.
„Ebi! Lažljivice jedna! Parker Hejs, i bio je rako očigledan. Maltene je balavio.”
Lice mi se iskrivilo. „Parker Hejs?”
Šepli je povukao Ameriku za ruku. „Krenuli smo na ručak. Hoćete li i vi uživati u divnoj
studentskoj kuhinji ovog popodneva?”
Amerika ga je ponovo poljubila u znak odgovora, a Ebi je krenula za njima, što je navelo i mene
da to učinim, ćutke smo hodali udno pored drugog. Saznaće za kotlove, vratiće se u Morgan i Parker
će je pozvati da izađu.
Parker Hejs je bio mlakonja, ali primetio sam da je Ebi zainteresovana. Roditelji su mu bili
besmisleno bogati, studiraće medicinu, i na površini je bio fin momak. Na kraju će završiti s njim. U
glavi mi se vrteo film o tome kako s njim provodi ostatak života i to je sve šio sam mogao da učinim
da se smirim. Pomagalo mi je da zamišljam kako obuzdavam svoju narav i zatvaram je u kutiju.
Ebi je spustila poslužavnik između Amerike i Finča. Prazno mesto nešto dalje bilo mi je mnogo
bolji izbor nego da pokušavam da nastavim razgovor kao da je nisam upravo izgubio. To će biti
sranje, a ja nisam znao šta da radim. Toliko sam vremena potrošio na igranje igrica. Nisam joj
pružio priliku ni da me upozna. Dođavola, čak i da me je upoznala, verovatno bi joj svejedno bilo
bolje s nekim kao što je Parker.
„Jesi li dobro, Treve?”, upitala me je.
„Ja? Odlično, zašto?”, upitao sam i pokušao da se otresem teškog osećaja koji mi se zavukao u
svaki mišić na licu. „Ćutljiv si.”
Nekoliko fudbalera je prišlo stolu i selo, glasno se smejući. Od samog zvuka njihovih glasova,
došlo mi je da udarim pesnicom u zid.
Kris Dženks mi je bacio pomfrit na tanjir. „Šta ima, Treve? Čuo sam da si kresnuo Tinu Martin.
Blatila te je danas.”
„Zaveži, Dženkse”, odbrusio sam, ne dižući pogled s hrane. Da sam podigao pogled na njegovu
glupu prokletu facu, možda bih ga i nokautirao.
Ebi se nagnula. „Sjaši, Krise.”
Pogledao sam je i, ne znam zašto, odjednom sam se naljutio. Zašto me brani, jebote? Čim sazna
za novost u Morganu, ostaviće me. Više nikad neće progovoriti sa mnom. Iako je to bilo ludo, osećao
sam se izdanim. „Umem i sam da se branim, Ebi.”
„Izvini, ja...”
„Ne želim da se izvinjavaš. Ne želim ništa”, prasnuo sam. Njen izraz je bio kap koja je prelila
čašu. Naravno da nije želela da bude sa mnom. Bio sam nezreli kreten sa samokontrolom
trogodišnjaka. Ustao sam od stola i krenuo ka vratima i nisam se zaustavio sve dok nisam seo na
motor.
Gumene ručke su mi zacvilele pod dlanovima dok sam okretao šake napred-nazad. Motor je
zarežao, a ja sam podigao papučicu pre nego što sam poleteo na ulicu kao vražji slepi miš.
Vozio sam se čitav sat, ali nije mi bilo nimalo bolje. Ulice su vodile na jedno mesto i, iako mi je
trebalo toliko mnogo da popustim i krenem, konačno sam se zaustavio ispred očeve kuće.
Tata se pojavio na ulaznim vratima i izašao na verandu, pa mi je kratko mahnuo.
Preskočio sam oba stepenika i prišao mu. Nije oklevao da me privuče na svoj meki zaobljeni
stomak pre nego što me je uveo.
47
„Baš sam mislio da je vreme za posetu”, izjavio je, uz umoran osmeh. Kapci su mu se malo
spustili preko trepavica, a koža ispod očiju bila mu je naduvena, kao i celo okruglo lice.
Tata je bio izgubljen nekoliko godina nakon mamine smrti, Tomas je preuzeo mnogo više
odgovornosti nego što je bilo prirodno za dečaka njegovih godina, ali uspeli smo i tata se konačno
ugao. Nikad nije pričao o tome, ali nikad nije propuštao priliku da nam nadoknadi.
Iako je tokom mog odrastanja mahom bio tužan i ljut, nisam ga smatrao lošim ocem; samo je bio
izgubljen bez svoje žene. Sad znam kako se osećao. Osećao sam možda samo delić onoga što je tata
osećao prema mami, a nije mi bilo dobro od pomisli da ću ostati bez nje.
Seo je na kauč i pokazao na otrcanu fotelju. „Pa? Sedi, hoćeš li?” Seo sam, vrpoljeći se dok sam
smišljao šta da kažem. Malo me je posmatrao pre nego što je uzdahnuo. „Nešto nije u redu, sine?”
„Ima jedna devojka, tata.”
Blago se nasmešio. „Devojka.”
„Čini mi se da me mrzi i izgleda da ja...”
„Voliš je?”
„Ne znam. Mislim da ne. Mislim... kako znaš?”
Još šire se osmehnuo. „Kad razgovaraš o njoj sa svojim starim ocem zato što ne znaš šta drugo
da radiš.”
Uzdahnuo sam. „Nedavno sam je upoznao. Pa, pre mesec dana. Mislim da to nije ljubav.”
„U redu.”
„U redu?”
„Verujem ti na reč”, rekao je bez osude.
„Samo... mislim da nisam dobar za nju.” Tata se nagnuo i prstima dodirnuo usne.
Nastavio sam. „Mislim da ju je neko ranije povredio. Neko kao ja.”
„Kao ti.”
„Da.” Klimnuo sam glavom i uzdahnuo. Poslednje što sam želeo bilo je da priznam tati svoje
namere.
Ulazna vrata tresnuše o zid. „Vidi ko je rešio da dođe kući”, javio se Trenton uz širok osmeh.
Na grudima je nosio dve smeđe papirne vreće.
„Zdravo, Trente”, pozdravio sam ga i ustao. Pošao sam za njim u kuhinju i pomogao mu da
odloži tatine namirnice.
Gurkali smo se i udarali. Trenton je uvek bio najgrublji prema meni kad bismo se posvađali i
potukli, ali takode sam s njim bio bliži nego s ostalom braćom.
„Nedostajao si mi u Crvenim vratima pre neko veče. Pozdravlja te Kemi.”
„Bio sam zauzet.”
„Sa onom devojkom s kojom te je Kemi videla pre neko veće?”
„Da”, odgovorio sam. Izvadio sam praznu bocu kečapa i neko plesnjivo voće iz frižidera i bacio
ih u smeće pre nego što smo se vratili u dnevnu sobu.
Trenton je odskočio nekoliko puta kad se sručio na kauč i pljesnuo se po kolenima. „Šta si
smislio, gubitniče?”
„Ništa”, odgovorio sam i krišom pogledao tatu.
Trenton je pogledao u oca, a zatim u mene. „Jesam li vas prekinuo?
„Ne”, odmahnuo sam glavom.
Tata je mahnuo rukom. „Ne, sine. Kako je bilo na poslu?”
„Nikako. Jutros sam ti na komodi ostavio račun za kiriju. Jesi li ga video?”
Klimnuo je glavom uz blag osmeh.
Trenton me upita: „Ostaješ li na večeri, Treve?”
48
„Ne”, odgovorio sam i ustao. „Mislim da ću da krenem.”
„Voleo bih da ostaneš, sine.”
Iskrivio sam usta. „Ne mogu. Ali hvala, tata. Zahvaljujem ti.”
„Ne čemu?”, upita Trenton. Okretao je glavu s jedne strane na drugu kao da posmarra teniski
meč. „Šta sam propustio?” Pogledao sam u oca. „Golubica je. Definitivno golubica.”
„O?” Tatine oči su blago zasjale. „Ista ona devojka?”
„Da, ali isprva sam bio kreten prema njoj. Zbog nje sam nekako još luđi.”
Trentonov osmeh se lagano širio. „Braco!”
„Prestani.” Namrštio sam se. Tata je pljesnuo Tren ta po potiljku. „Šta je?”, uzviknuo je. „Šta
sam rekao?”
Tata me je ispratio do ulaza i potapšao me po ramenu. „Rešićeš ti to. Ne sumnjam. Ali sigurno
je nešto posebno. Mislim da te nikad nisam video ovakvog.”
„Hvala, tata.” Sagnuo sam se i zagrlio ga onako krupnog najbolje što sam mogao, a onda sam se
uputio prema harliju.
Vožnja do stana kao da je trajala čitavu večnost. U vazduhu su se osećali samo tragovi toplog
leta — neuobičajeno za to doba godine, ili prijatno. Noćno nebo me je obavilo tamom, što mi je samo
povećavalo strah. Ugledao sam Amerikin automobil patkiran na uobičajenom mestu i odmah sam
se uznemirio. Svakim korakom kao da sam se približavao pogubljenju.
lica.
Pre nego što sam stigao do njih, vrata su se naglo otvorila i pojavila se Amerika, bezizražajnog
„Da li je ona tu?”
Klimnula je glavom. „Spava u tvojoj sobi”, tiho je odgovorila.
Prošao sam pored nje i seo na kauč. Šepli je sedeo na sofi, a Amerika se sručila pored mene.
„Dobro je”, rekla je. Glas joj je bio ljubazan i smiren.
„Nije trebalo onako da razgovaram s njom”, izjavio sam. „Gas odem u krajnost s namerom da je
naljutim, čas se plašim da će se opametiti i izbaciti me iz svog života.”
„Ne potcenjuj je. Zna ona tačno šta ti radiš. Nisi joj ti prvi problem u životu.”
„Upravo tako. Ona zaslužuje bolje. Znam to, a ipak ne mogu da odem. Ne znam zašto”,
uzdahnuo sam i protrljao slepoočnice. „Nema smisla. Ništa od ovoga nema smisla.”
„Ebi shvata, Treve. Nemoj da se grizeš”, umirivao me je Šepli.
Amerika mi je laktom gurnula ruku. „Već idete na žurku parova. Zašto je ne bi pozvao da
izađete?”
„Ne želim s njom da se zabavljam; samo želim da budem pored nje. Ona je... drugačija.” Bila je to
laž. Amerika je to znala, a znao sam i ja. U stvari, da mi je zaista stalo do nje, ostavio bih je na miru.
„Kako drugačija?”, upita Amerika, pomalo razdraženo.
„Ne trpi moja sranja, za promenu, i to mi se sviđa. Sama si rekla, Mer. Nisam njen tip. S nama
jednostavno... nije tako.” Čak i da jeste, ne bi trebalo da bude.
„Bliži si njenom tipu nego što misliš”, izjavila je.
Pogledao sam je u oči. Bila je krajnje ozbiljna. Amerika joj je bila kao sestra i štitila ju je kao
mama medvedica. Ne bi podsticale ništa što bi onu drugu povredilo. Prvi put sam osetio tračak
nade.
Drvene daske su zapucketale u hodniku i svi smo se ukočili. Vrata moje sobe su se zatvorila i
začuli su se Ebini koraci u hodniku.
„Ćao, Ebi”, osmehnula se Amerika. „Jesi li lepo odremala?”
„Otkinula sam pet sati. To je više ličilo na komu nego na dremanje.”
49
Maskara joj je bila razmazana ispod očiju, kosa joj je bila ućebana na glavi. Izgledala je prelepo.
Nasmešila mi se, a ja sam ustao, uhvatio je za ruku i odveo je u sobu. Delovala je zbunjeno i
uplašeno, pa sam zbog toga još više želeo da se iskupim.
„Stvarno mi je žao, Golubice. Ispao sam kreten prema tebi.”
Ramena su joj se opustila. „Nisam znala da si ljut na mene.”
„Nisam bio ljut na tebe. Samo imam lošu naviku da se istresam na one koje volim. Slab mi je
izgovor, znam, ali zaista mi je žao”, rekao sam i obavio je rukama.
„Zašto si bio ljut?”, upitala je, naslanjajući mi obraz na grudi. Prokletstvo, kako mi je to prijalo.
Da nisam bio kreten, objasnio bih joj da sam saznao kako su popravili kotlove i da me je pomisao na
to da će otići i provoditi više vremena s Parkerom nasmrt preplašila, ali nisam mogao. Nisam želeo
da kvarim trenutak.
„Nije važno. Jedino brinem za tebe.”
Pogledala me je i nasmešila se. „Mogu ja da podnesem tvoje ispade besa.”
Proučavao sam joj lice nekoliko trenutaka pre nego što su mi se usne izvile u osmeh. „Ne znam
zašto me trpiš i ne znam šta bih radio kad ne bi.”
Pogled joj se lagano spustio od mojih očiju do usana i zastao joj je dah. Nakostrešila mi se svaka
dlaka na telu i nisam bio siguran dlišem li ili ne. Nagnuo sam se toliko da nas je delilo manje od
cenlimetra, da vidim hoće li se pobuniti, a onda mi je zazvonio jebeni telefon. Oboje smo poskočili.
„Da”, javio sam se nestrpljivo.
„Besni Psu. Brejdi će biti u Džefersonu za sat i po.”
„Hofman? Gospode... dobro. To će biti laka hiljadarka. Džeferson?”
„Džeferson”, potvrdio je Adam. „Prihvataš?”
Pogledao sam Ebi i namignuo. „Dolazimo.” Prekinuo sam, zavukao telefon u džep i uhvatio je
za ruku. „Pođi sa mnom.”
Poveo sam je u dnevnu sobu. „To je bio Adam”, rekao sam Šepliju. „Brejdi Hofman će biti u
Džefersonu za sat i po.”
50
DEVETO POGLAVLJE
Zgnječen
ŠEPLIJEV IZRAZ SE PROMENlO. POSTAO JE SAV poslovan kad je Adam pozvao da javi
vreme borbe. Prstima je tipkao po telefonu, kuckao, slao poruke ljudima sa spiska. Kad je nestao iza
vrata svoje sobe, Amerika je razrogačila oči iznad osmeha.
„Idemo! Bolje da se osvežimo!”
Pre nego što sam stigao da nešto kažem, povukla je Ebi niz hodnik. Nije bilo potrebe za frkom.
Isprašiću tom tipu dupe, zaradiću za nekoliko meseci stanarine i troškova i život će se vratiti u
normalu. Pa, donekle. Ebi će se vratiti u Morgan hol, a ja ću se zatvoriti u stan da ne bih ubio
Parkera.
Amerika je dovikivala Ebi da se presvuče, a Šepli je prestao da telefonira i uzeo ključeve
čardžera. Izvio se da proviri u hodnik, a onda je zakolutao očima.
„Polazimo!”, viknuo je.
Amerika je dotrčala hodnikom, ali, umesto da nam se pridruži, uletela je u Šeplijevu sobu.
Ponovo je prevrnuo očima, ali se i nasmešio.
Nekoliko trenutaka kasnije, izletela je iz Šeplijeve sobe u kratkoj zelenoj haljini, a Ebi se pojavila
iza ugla u tesnim farmericama i žutoj majičici. Sise su joj poskakivale dok se kretala.
„Ne, dođavola. Hoćeš da poginem? Moraš da se presvučeš, Golubice.”
„Šta?”, pogledala je u farmerice. Nije u njima bio problem. „Lepo izgleda, Treve, ostavi je na
miru!”, brecnula se Amerika. Poveo sam Ebi kroz hodnik. „Obuci majicu i patike. Nešto udobno.”
„Šta?”, upitala je zbunjeno. „Zašto?”
Zaustavio sam se ispred svojih vrata. „Zato što ću više brinuti o tome ko ti gleda sise u toj
majičici nego o Hofmanu”, odvratio sam. Možda sam se ponašao seksistički, ali to je bila istina. Ne
bih mogao da se usredsredim, a neću da izgubim borbu zbog njenih sisa.
„Zar nisi rekao da te boli uvo za to šta drugi misle?”, upitala je ljutito.
Zaista nije shvatala. „To je drugi scenario, Golubice.” Spustio sam joj pogled na grudi, ponosno
podignute u belom čipkanom grudnjaku. Odjednom mi je došlo da otkažem borbu i da te noći
pokušam da smislim kako da ih ogolim i naslonim na sebe.
Prenuo sam se i ponovo je pogledao u oči. „Ne možeš to nositi na borbi, zato te molim... samo...
samo se presvući”, zatražio sam, ugurao je u sobu i zatvorio vrata pred sobom pre nego što sve
pošaljem dođavola i poljubim je.
„Trevise!”, viknula je s druge strane vrata. Odjednom se iz sobe začulo bacanje. Verovatno je
zavitlala cipele. Vrata su se konačno otvorila. Bila je u majici i starkama. I dalje je izgledala seksi, ali
bar neću previše brinuti o tome ko joj se nabacuje i pobediću u prokletom meču.
„Bolje?”, durila se.
„Jeste! Idemo!”
Šepli i Amerika su već kretali s parkirališta u čardžeru. Namestio sam naočare za sunce i sačekao
da Ebi bezbedno sedne pre nego što se harlijem otisnemo u mračnu ulicu.
Čim smo stigli u studentski grad, skrenuo sam na stazu isključivši svetla i zaustavio se iza
Džefersona.
Dok sam vodio Ebi ka zadnjem ulazu, oči su joj se raširile i nasmejala se.
„Šališ se.”
51
„Ovo je VIP ulaz. Treba da vidiš kako ulaze svi ostali.” Skočio sam u podrum i počeknuo u
mraku. „Trevise!”, povikala je šapatom.
„Ovde sam, dole, Golubice. Uđi nogama napred, uhvatiću te.”
„Lud si ako misliš da ću skočiti u mrak!”
„Uhvatiću te! Obećavam! Dovlači dupe ovamo!”
„Ovo je ludost!”, prosiktala je.
Na prigušenoj svetlosti, video sam kako provlači noge kroz mali, četvrtast otvor. Čak je i posle
tog pažljivog manevra uspela da padne umesto da skoči. Tihi jauk je odjeknuo niz betonske zidove,
a zatim mi je sletela u naručje. Najlakše hvatanje u životu.
„Padaš kao devojka”, rekao sam joj i spustio je na noge.
Hodali smo kroz mračni lavirint podruma sve dok nismo stigli do sobe pored glavne prostorije,
u kojoj će se održati borba. Adam je vikao u megafon da bi nadjačao gomilu, a ruke su se podizale
iznad mora glava i mahale gotovinom.
„Šta radimo?”, upitala je dok me je sitnim šakama čvrsto stezala za mišicu.
„Čekamo. Adam mora da obavi svoju najavu pre nego što mlem.”
„Da sačekam ovde ili da uđem? Kuda da idem kad borba počne? Gde su Šep i Mer?”
Izgledala je vrlo uznemireno. Osećao sam se pomalo loše zbog toga što je tu ostavljam samu.
„Ušli su na drugi ulaz. Samo me prati, neću te poslati u tu jazbinu punu ajkula samu. Ostani pored
Adama; paziće da te ne zgnječe. Ne mogu da te čuvam i da istovremeno zadajem udarce.”
„Zgnječe?”
„Večeras će biti više ljudi. Brejdi Hofman je iz Stejta. Oni tamo imaju svoj krug. Biće tu i njihova
i naša gomila, tako da će prostorija proključati.”
„Jesi li nervozan?”
Nasmešio sam joj se. Bila je naročito lepa kad je brinula za mene. „Ne. Doduše, ti mi deluješ
nervozno.”
„Možda”, odgovorila je.
Poželeo sam da se sagnem i da je poljubim. Da učinim nešto što bi umirilo taj izraz preplašenog
jagnjeta na njenom licu. Pitao sam se da li je brinula za mene i one prve noći kad smo se sreli ili
brine tek sad zato što me poznaje — zato što joj je stalo do mene.
„Ako ćeš se osećati bolje, neću mu dozvoliti ni da me dodirne. Neću mu dopustiti da me udari
nijednom, čak ni za ljubav njegovih obožavatelja.”
„Kako ćeš to postići?”
Slegao sam ramenima. „Obično ih pustim jednom — da bi izgledalo pošteno.”
„Ti...? Ti dopuštaš ljudima da te udare?”
„Ne bi bilo zabavno kad bih samo masakrirao čoveka a da on ne dobije priliku ni da me udari?
To nije dobro za posao - niko se ne bi kladio protiv mene.”
„Kakva gomila sranja”, rekla je i skrstila ruke.
Podigao sam obrvu. „Misliš da te zezam?”
„Teško mi je da poverujem da te udare samo kad im to ti dopustiš.”
„Hoćeš li da se kladiš u to, Ebi Abernati?” Nasmešio sam se. Kad sam izgovorio te reći, nisam
nameravao da ih upotrebim u svoju korist, ali, kad mi je uzvratila jednako lukavim osmehom, na
pamet mi je pala najsjajnija ideja svih vremena.
Osmehnula se. „Prihvatam opkladu. Mislim da će te dokačiti jednom.”
„A ako ne bude tako? Šta dobijam?”, upitah. Slegla je ramenima baš kad su me okružili urlici
gomile. Adam je ponovio pravila na svoj uobičajeni kretenski način.
Sprečio sam glupav osmeh koji je pretio da mi se raširi licem. „Ako ti pobediš, suzdržaću se od
seksa mesec dana.” Podigla je obrvu. „Ali, ako ja pobedim, moraš da ostaneš sa mnom mesec dana.”
52
„Šta? Ionako sam kod tebe! Kakva je to opklada?”, nadglasala je buku. Nije znala. Niko joj nije
rekao.
„Danas su popravili kotlove u Morganu”, odgovorio sam uz osmeh i namignuo.
lzvila je ugao usana. Nisam je zbunio. „Vredi samo da te vidim kako apstiniraš za promenu.”
Takav odgovor mi je u venama pokrenuo adrenalin kakav sam osetio samo tokom borbe.
Poljubio sam je u obraz, zadržavajući joj usne na koži samo trenutak duže pre nego što sam izašao u
prostoriju. Osećao sam se kao kralj. Nema šanse da će me ta budala pipnuti.
Baš kao što sam predvideo, bilo je prostora samo za stajanje, a guranje i povici su se pojačali kad
smo ušli. Adamu sam glavom pokazao ka Ebi, da bih mu dao znak da je pripazi. Smesta je razumeo.
Bio je pohlepan gad, ali nekad je bio nepobedivo čudovište Kruga. Nisam morao da brinem dok je
on čuva. Uradiće to samo da mi ništa ne bi odvlačilo pažnju. Učinio bi sve dok zarađuje gomilu
love.
Staza se raščistila dok sam ulazio u krug, a onda se iza mene zatvorila ograda od ljudi. Brejdi je
stajao tik naspram mene, teško dišući i tresući se kao da je upravo drmnuo redbul i gazirani sok.
Obično ta sranja nisam shvatao ozbiljno i nisam pokušavao da zastrašim protivnike, ali ta borba
je bila važna, pa sam namestio odgovarajući izraz.
Adam je dunuo u rog. Zauzeo sam položaj, napravio nekoliko koraka unazad i stao da čekam
da Brejdi napravi prvu grešku. Izbegao sam prvi zamah, a zatim i drugi. Adam je nešto dobacio
otpozadi. Bio je nezadovoljan, ali to sam predvideo. Voleo je da borbe budu zabavne. To je najbolji
način da privuče što više ljudi u podrum. Više ljudi, više para.
Savio sam lakat i usmerio pesnicu ka Brejdijevom nosu, snažno i brzo. Pri uobičajenoj borbi bih
se suzdržao, ali želeo sam da završim s tim i ostatak noći provedem slaveći sa Ebi.
Udario sam Hofmana više puta, a zatim izbegao nekoliko njegovih udaraca, pazeći da se ne
zanesem tako da me on pogodi i ne sjebem sve. Brejdi je krenuo u nov napad i ponovo je nasrnuo
na mene, ali vrlo brzo se iscrpao od uzaludnih zamaha. Izbegavao sam Trentonove udarce daleko
brže nego što je taj jadnik uspevao da ih zada.
Izdalo me je strpljenje, pa sam namamio Hofmana do betonskog stuba na sredini prostorije.
Stao sam ispred njega, oklevajući dovoljno dugo da moj protivnik pomisli kako ima prostora da mi
zada razoran udarac u lice. Izmakao sam se u stranu, a on je uložio sve u poslednji udarac i zakucao
pesnicu pravo u stub. U Hofmanovim očima je sevnulo iznenađenje pre nego što se presavio.
To mi je bio znak. Odmah sam napao. Glasan udarac je bio znak da je Hofman konačno pao na
pod i, nakon kraće tišine, prostorija je eksplodirala. Adam je bacio crvenu zastavicu preko
Hofmanovog lica, a mene je gomila okružila.
Uglavnom sam uživao u pažnji i u zadovoljnim povicima onih koji su se kladili na mene, ali
ovog puta su mi samo smetali. Pokušao sam da pronađem Ebi u moru ljudi, ali, kad sam konačno
ugledao mesto gde je trebalo da bude, stomak mi se zgrčio. Nije je bilo.
Osmesi su se pretvorili u zaprepašćenost kad sam počeo grubo da guram ljude s puta. „Bežite!
Dođavola! Dalje!”, vikao sam, probijajući se sve jače dok me je hvatala panika.
Konačno sam stigao do sobe s fenjerima, očajnički je tražeći u mraku. „Golubice!”
„Ovde sam!” Zaletela se na mene i obgrlio sam je rukama. U trenutku mi je laknulo, a već u
sledećem sam se ljutio.
„Nasmrt si me preplašila! Skoro da sam započeo novu borbu da bili te pronašao! I kad sam
konačno stigao ovamo, tebe nema.”
„Drago mi je što si se vratio. Nisam baš bila oduševljena time što ću sama tražiti izlaz po
mraku.”
Njen ljupki osmeh me je naveo da zaboravim sve ostalo i setio sam se da je moja. Bar još mesec
dana. „Rekao bih da si izgubila opkladu.”
Adam je dojurio i pogledao u Ebi, a onda je mene prostrelio pogledom. „Treba da
razgovaramo.”
53
Namignuo sam joj. „Ostani tu. Odmah se vraćam.” Pošao sam za Adamom u susednu
prostoriju. „Znam šta ćeš reći...”
„Ne, ne znaš”, zarežao je. „Ne znam šta radiš s njom, ali ne zajebavaj se s mojim novcem.”
Nasmejao sam se. „Večeras si zaradio lovu. Nadoknadiću ti.”
„Budi prokleto siguran da hoćeš! Nemoj da ti se ovo ponovi!” kresnuo mi je lovu u ruku, a
zatim se provukao pored mene.
Gurnuo sam svežanj novčanica u džep i nasmešio se Ebi. „Trebaće ti još odeće.”
„Stvarno ćeš me naterati da ostanem kod tebe mesec dana?”
„Da li bi ti mene naterala da izbegavam seks mesec dana?”
Nasmejala se. „Biće bolje da svratimo do Morgana.”
Svaki pokušaj da prikrijem neopisivo zadovoljstvo neslavno je propao. „Ovo bi trebalo da bude
zanimljivo.”
Dok je prolazio, Adam je predao Ebi nešto love pre nego što je nestao u proredenoj gomili.
„Uložila si?”, upitao sam iznenađeno.
„Pomislih da priuštim sebi pun doživljaj”, slegla je ramenima.
Uzeo sam je za ruku i poveo je ka prozoru, gde sam poskočio i podigao se. Ispuzao sam na
travu, a onda sam se okrenuo i nagnuo da povučem Ebi.
Šetnja do Morgana činila mi se savršenom. Noć je bila neobično topla i osećao se elektricitet kao
leti. Sve vreme sam se trudio da se ne smeškam kao budala, ali to mi je jedva polazilo za rukom.
„Zašto, za ime sveta, želiš da spavam kod tebe?”, upitala je.
Slegao sam ramenima. „Ne znam. Sve je bolje kad si pored mene.”
Šepli i Amerika su čekali u čardžeru da se pojavimo s njenim stvarima. Čim su krenuli, odšetali
smo do parkirališta i zajahali motor. Obavila mi je ruke oko grudi, a ja sam spustio ruku na njene.
Udahnuo sam. „Drago mi je što si večeras bila tu, Golubice. Nijedna borba mi nije bila ovako
zabavna.” Činilo mi se da joj je trebala večnost da mi odgovori.
Spustila mi je bradu na rame. „Zato što si pokušavao da dobiješ opkladu.”
Okrenuo sam se da bih je pogledao pravo u oči. „I te kako jesam.”
Podigla je obrve. „Jesi li zato danas bio onako loše raspoložen? Zato što si znao da su popravili
kotlove i da ću večeras otići?”
Na trenutak sam joj se izgubio u očima, a onda sam rekao sebi da je došao trenutak da začepim.
Pokrenuo sam motor i odvezao se kući, sporije nego... ikad. Kad smo stali na semaforu, bio
sam neobično srećan što držim ruku na njenoj ruci ili kolenu. Izgleda da joj to nije smetalo i
priznajem da sam, jebote, maltene bio na sedmom nebu.
Zaustavili smo se ispred stana i ona je sišla s motora kao stari profesionalac, a zatim krenula ka
stepenicama.
„Mrzim kad stignu kući pre nas. Imam utisak da ćemo ih prekinuti.”
„Navikni se. Ovo će ti biti dom naredne četiri nedelje”, rekao sam i okrenuo se. „Penji se.”
„Šta?”
„Hajde, odneću te.”
Zakikotala se i skočila mi na leda. Uhvatio sam je za butine dok sam trčao uza stepenice.
Amerika je otvorila vrata pre nego što smo stigli do vrha i nasmešila se.
„Vidi vas dvoje. Da vas ne znam...”
„Prekini, Mer”, dobacio je Šepli s kauča.
Sjajno. Bio je nadrndan.
54
Amerika se nasmešila kao da je već previše rekla, a zatim je širom otvorila vrata da bismo mogli
da prodemo. Čvrsto držeći Golubicu, sručio sam se u fotelju. Zacvilela je kad sam se izvio i
razigrano je pritisnuo svojom težinom.
„Vrlo si veseo večeras, Treve. Otkud to?”, navaljivala je Amerika.
„Upravo sam zaradio tonu love, Mer. Dvaput više nego što sam mislio. Što se ne bih radovao?”
Nasmešila se. „Ne, nešto je drugo u pitanju”, rekla je, zagledana u ruku kojom sam milovao
Ebinu butinu.
„Mer”, upozorio ju je Šepli.
„Dobro. Pričaću o nečem drugom. Zar te Parker nije pozvao na žurku bratstva Sigma tau ovog
vikenda, Ebi?”
Sreća koju sam dotad osećao smesta je nestala i okrenuo sam se ka Ebi.
„Hm... da? Zar ne idemo svi?”
„Ja ću biti tamo”, odgovorio je Šepli, prateći televiziju.
„A to znači da idem i ja”, rekla je Amerika, gledajući me sa očekivanjem. Bacala mi je mamac, u
nadi da ću se dobrovoljno prijaviti da pođem s njima, ali više me je brinuo Parkrrov poziv na jebeni
izlazak.
„Dolazi po tebe ili takvo nešto?”, pitao sam. „Ne, samo mi je rekao za žurku.”
Amerikina usta su se izvila u nestašan osmeh, koji je gotovo poskakivao od iščekivanja. „Ali
rekao je da ćete se tamo videti. Baš je sladak.”
Razdražljivo sam pogledao Ameriku, a zatim Ebi. „Ideš li?”
„Rekla sam mu da hoću.” Slegla je ramenima. „Ideš li ti?”
„Da”, odgovorio sam ne oklevajući. To svejedno nije bila žurka parova, već samo vikendzabava. To mi nije smetalo. I jebeno neću dozvoliti Parkeru da provede celo veće s njom. Vratila bi
se... uf, nisam želeo ni da razmišljam o tome. Zaslepio bi je svojim raskošnim osmehom, ili bi je
odveo u roditeljski restoran da se razmeće novcem, ili bi pronašao neki treći način da joj se zavuče u
gaćice.
Šepli me je pogledao. „Prošle nedelje si rekao da nećeš.”
„Predomislio sam se, Šepe. U čemu je problem?”
„Ni u čemu”, progundao je i povukao se u sobu.
Amerika se namrštila. „Znaš ti u čemu je problem”, dobacila je. „Zašto ne prestaneš da ga
izluđuješ i ne završiš već jednom s tim?” Pridružila se Šepliju u sobi i iza zatvorenih vrata se začulo
mrmljanje.
„Pa, drago mi je što svi ostali znaju”, rekla je Ebi.
Nije samo ona bila zbunjena Šeplijevim ponašanjem. Pre me je zadirkivao zbog nje, a sad se
ponašao kao pizda. Šta ga je to moglo tako izluditi? Možda bi se osećao bolje kad bi shvatio da sam
konačno odlučio da prekinem sa ostalim devojkama i da želim samo Ebi. Možda je Šeplija zabrinulo
upravo to što sam priznao da mi je stalo do nje. I nisam baš bio dečko iz snova. Da. To mi je imalo
više smisla.
Ustao sam. „Istuširaću se na brzinu.”
„Šta se to s njima događa?”, upitala je Ebi.
„Ništa, samo je paranoičan.”
„To je zbog nas”, nagađala je.
Preplavio me je neobičan osečaj, kao da lebdim. Rekla je nas.
„Šta?”, upitala je i sumnjičavo me odmerila.
„U pravu si. Zbog nas je. Nemoj da zaspiš, važi? Hoću da razgovaramo o nečemu.”
Trebalo mi je manje od pet minuta da se operem, ali stajao sam pod mlazom bar još pet,
smišljajući šta da joj kažem. Gubljenje vremena više nije dolazilo u obzir. Ostaće tu narednih mesec
55
dana i bilo je savršeno vreme da joj dokažem kako nisam onakav kakvim me smatra. Prema njoj
sam bar bio drugačiji i mogli bismo, tokom narednih nedelja, da razvejemo sve sumnje koje možda
gaji.
Izašao sam iz tuš-kabine i obrisao se, uzbuđen i nervozan zbog mogućnosti koje bi mogle da se
izrode iz razgovora koji ćemo obaviti. Pre nego što sam otvorio vrata, čuo sam je kako šuška u
hodniku.
Amerika joj je nešto govorila, očajnim glasom. Odškrinuo sam vrata i oslušnuo.
„Obećala si, Ebi. Kad sam ti rekla da ga ne osuđuješ, nisam mislila da ćete se spetljati! Mislila
sam da ste samo prijatelji!”
„I jesmo”, odgovorila je.
„Ne, niste!”, pušio se Šepli.
Amerika je progovorila: „Dušo, rekla sam ti da je sve u redu.”
„Zašto podržavaš ovo, Mer? Rekao sam ti šta će se dogoditi!”
„A ja sam ti rekla da neće! Zar mi ne veruješ?” Šepli je uleteo u svoju sobu.
Posle nekoliko trenutaka tišine, Amerika je opet progovorila: „Jednostavno ne mogu da mu
utuvim u glavu da na nas neće uticati ništa, bili ti i Trevis zajedno ili ne. Ali previše puta se opekao.
Ne veruje mi.”
Prokletstvo, Šepli. Nisi mi baš napravio savršen uvod. Otvorio sam vrata malo jače, dovoljno
tek da vidim Ebino lice.
„O čemu pričaš, Mer? Trevis i ja nismo zajedno. Zaista smo samo prijatelji. Čula si ga... ne
zanimam ga na taj način.”
Jebiga. Ovo postaje sve gore.
„Čula si to?”, upitala je Amerika, a u glasu joj se čula iznenađenost.
„Pa da.”
„I poverovala si u to?”
Slegla je ramenima. „Nema veze. To se nikad neće dogoditi. Ionako mi je rekao da me ne gleda
tako. Osim toga, ima fobiju od vezivanja, teško bih, osim tebe, pronašla devojku s kojom nije spavao
i ne mogu da pratim njegove promene raspoloženja. Ne mogu da verujem da Šep misli drugačije.”
Ugasio se i poslednji tračak nade. Razočaranje me je slomilo. Bol je bio nepodnošljiv nekoliko
trenutaka, dok nisam dopustio da bes prevlada. Bes je uvek bilo lakše kontrolisati.
„Zato što ne samo što poznaje Trevisa... već je i razgovarao s njim, Ebi.”
„Kako to misliš?”
„Mer?”, pozvao ju je Šepli iz spavaće sobe.
Amerika uzdahnu. „Ti si mi najbolja drugarica. Čini mi se da te nekad poznajem bolje nego ti
sebe samu. Kad vas posmatram zajedno, jedina razlika između Šeplija i mene i tebe i Trevisa u tome
je što mi upražnjavamo seks. Osim toga? Nema razlike.”
„Postoji ogromna, ogromna razlika. Dovodi li Šep svake noći drugu devojku? Ideš li ti sutra na
žurku s frajerom čiji je potencijal za ostvarivanje veze ograničen? Znaš da ne mogu da se spetljam s
Trevisom, Mer. Ne znam ni zašto raspravljamo o tome.”
„Ja ništa ne umišljam, Ebi. Provela si s njim gotovo svaki trenutak prošlog meseca. Priznaj da
osećaš nešto prema njemu.”
Nisam to više mogao da slušam. „Pusti je, Mer”, oglasio sam se.
Obe su poskočile od mog glasa. Ebine oči su srele moje. U njima nisam video ni stid ni kajanje,
što me je samo još više razljutilo. Isturio sam vrat, a ona mi je prerezala grlo.
Povukao sam se u sobu kako ne bih rekao nešto grozno. Sedenje mi nije pomoglo. Nije mi
pomoglo ni stajanje, ni šetkanje, pa ni sklekovi. Zidovi su se svakim trenom sve čvršče zbijali oko
mene. U meni je bes ključao kao nestabilna hemikalija, spremna da eksplodira.
56
Mogao sam jedino da izađem iz stana, da razbistrim glavu i pokušam da se opustim uz
nekoliko pića. Crvena vrata. Mogao bih da odem do Crvenih vrata. Kemi je radila za šankom. Ona će
mi reći šta da radim. Uvek je znala kako da me umiri. I Trentonu se sviđala zbog toga. Imala je tri
mlada brata i ne bi ni trepnula pred našim gnevnim ispadima.
Obukao sam majicu i farmerice, zgrabio naočare za sunce, ključeve motora i motociklističku
jaknu i navukao čizme pre nego što sam izašao u hodnik.
Ebi je razrogačila oči kad sam zamakao za ugao. Hvala bogu, nosio sam naočare. Nisam želeo
da mi u očima vidi koliko sam povređen.
„Izlaziš?”, upitala je i sela. „Kuda ideš?”
Pretvarao sam se da ne primećujem molećivost u njenom glasu. „Napolje.”
57
DESETO POGLAVLJE
Polomljeno
Kemi nije trebalo mnogo da shvati kako nisam dobro društvo. Donosila mi je boce piva dok sam
sedeo na uobičajenoj stolici za šankom u Crvenim vratima. Boje od svetala s tavanice jurile su jedna
drugu po prostoriji, a muzika je bila skoro dovoljno glasna da mi uguši misli.
Gotovo sam ispraznio paklu crvenog marlbora, ali nije mi od loga bilo teško u grudima.
Nekoliko devojaka je došlo i otišlo. Pokušavale su da započnu razgovor, ali nisam mogao da
podignem pogled s dopola popušene cigarete smeštene između dva prsta. Pepeo je bio toliko
dugačak da je bilo pitanje trenutka kad će pasti, pa sam samo posmatrao preostalu žeravicu kako
treperi i pokušavao da odvratim misli od sumornog raspoloženja koje muzika nije uspela da
priguši.
Kad se gomila za šankom proredila a ona više nije morala da se kreće brzinom od hiljadu
kilometara na sat, Kemi je pred mene spustila čašicu i do vrha je napunila viskijem. Pružio sam
ruku da je dohvatim, ali ona je prekrila moj zglavak u crnoj kožnoj jakni svojim tetoviranim prstima,
koji su ispisivali LUTKICA kad bi ih spojila u pesnice.
„Dobro, Treve. Da čujem.”
„Šta da čuješ?”, upitao sam, uz slabašan pokušaj da se povučem. Zavrtela je glavom.
„Devojka?”
Čašom sam dodirnuo usne, pa sam zabacio glavu i pustio da mi tečnost opcče grlo. „Koja
devojka?”
Zakolutala je očima. „Koja devojka. Ti to ozbiljno? S kim misliš da razgovaraš?”
„Dobro, dobro. Golubica.”
„Golubica? Šališ se.”
Kratko sam se nasmejao. „Ebi. Ona je golubica. Đavolska golubica koja me jebe u zdrav mozak
tako da više ne mogu ispravno da razmišljam. Ništa više nema smisla, Kem. Sva pravila koje sam
smislio kršim jedno po jedno. Pička sam. Ne... još gore. Ja sam Šep.”
Nasmejala se. „Budi dobar.”
„U pravu si. Šepli je dobar momak.”
„Budi dobar i prema sebi”, dodala je, pa je bacila krpu na šank i počela da briše kružnim
pokretima. „Nije greh zaljubiti se, Treve. Gospode bože.”
Osvrnuo sam se. „Zbunjen sam. Obraćaš li se meni ili Gospodu?”
„Ozbiljno. Osećaš nešto prema njoj. Pa šta?”
„Mrzi me.”
„Ma.”
„Ne, čuo sam je večeras. Slučajno. Misli da sam đubre.”
„To je rekla?”
„Manje-više.”
„Pa, pomalo i jesi.”
Namrštio sam se. „Mnogo ti hvala.”
Pružila je ruke i spustila laktove na šank. „S obzirom na svoje nekadašnje ponašanje, zar se ne
slažeš? Hoću da kažem... možda prema njoj ne bi bio. Možda bi za nju mogao da budeš bolji.”
Nasuia je još jednu čašu, a ja joj nisam pružio priliku da me spreči da je istresem.
58
„U pravu si. Bio sam đubre. Da li bih mogao da se promenim? Ne znam, jebote. Verovatno ne
dovoljno da je zaslužim.”
Kemi je slegla ramenima i vratila bocu na mesto. „Mislim da odluku treba da prepustiš njoj.”
Zapalio sam cigaretu, duboko udahnuo i dodao dim iz svojih pluća već zagušljivoj prostoriji.
„Dobaci mi još jedno pivo.”
„Treve, mislim da si već dovoljno popio.”
„Kemi, jebote, samo mi daj.”
Probudili su me zraci ranog popodnevnog sunca koji su se probijali kroz roletne, ali jednako je
moglo biti i podne usred pustinje od belog peska. Kapci su mi se smesta zatvorili, odbijajući
svetlost.
U suvim ustima mi se osećala mešavina jutarnjeg zadaha, hemikalija i mačje mokraće. Mrzeo
sam neizbežna suva usta posle teškog pijanstva.
Po mozgu sam smesta potražio sećanja na prethodnu noć, ali nisam uspeo da ih nađem.
Sigurno sam se zabavljao, ali gde i s kim nisam imao pojma.
Pogledao sam ulevo, ali prekrivači su bili odignuti. Ebi već beše ustala. Imao sam čudan osećaj
u bosim nogama dok sam prolazio kroz hodnik. Našao sam je usnulu na fotelji. Zbunjeno sam
zastao, a onda me je uhvatila panika. Mozak mi se batrgao u alkoholu koji mi je još pritiskao misli.
Zašto nije spavala u krevetu? Sta sam učinio da je oteram na fotelju? Srce je počelo da mi lupa, a
onda sam ih ugledao: dva prazna omota kondoma.
Jebiga. Jebiga! Prethodna noć je počela da mi se vraća u talasima: opijanje, one devojke koje nisu
htele da odu kad sam im rekao i, konačno, moja ponuda da ih obe zabavim — istovremeno — i
njihov oduševljeni pristanak.
Šake mi poleteše ka licu. Doveo sam ih ovamo. Kresnuo sam ih ovde. Ebi je verovatno sve čula.
O bože. Nisam mogao gore da zabrljam. To je bilo gore od najgoreg. Čim se probudi, pokupiće
stvari i otići će.
Sevši na kauč, s rukama preko usta i nosa, posmatrao sam je kako spava. Morao sam to da
popravim. Šta da uradim da to popravim?
Kroz glavu su mi proletale svakakve gluposti. Vreme mi je isticalo. Što sam tiše mogao, požutio
sam do spavaće sobe i presvukao se, a zatim se uvukao u Šeplijevu sobu.
Amerika se promeškoljila, a Šepli je pridigao glavu. „Šta radiš, Treve?”, šapnuo je.
„Moram da pozajmim tvoj auto. Samo na tren. Moram da odem po nešto.”
„Dobro...”, zbunjeno je pristao.
Ključevi su zazveckali kad sam ih izvadio iz komode, a onda sam zastao. „Učini mi uslugu. Ako
se probudi pre nego što se vratim, zadrži je, važi?”
Duboko je udahnuo. „Probaću, Trevise, ali, čoveče... sinoć je bilo...”
„Loše, zar ne?”
Iskrivio je usta. „Ne bih rekao da će ostati, rođače, žao mi je.” Klimnuo sam glavom. „Ipak,
pokušaj.”
Poslednji pogled na Ebino usnulo lice podstakao me je da požurim. Čardžer je jedva postigao
željenu brzinu. Crveno svetio me je uhvatilo neposredno pre prodavnice i zaurlao sam, udarajući o
volan.
„Prokletstvo! Promeni se!”
Nekoliko trenutaka kasnije, svetio se promenilo iz crvenog u zeleno, a točkovi su se nekoliko
puta okrenuli pre nego što su postigli trenje.
Utrčao sam u prodavnicu s parkirališta, potpuno svestan da izgledam kao luđak dok sam
trzajima izvlačio kolica iz nanizanog reda. Prolaz za prolazom, grabio sam stvari za koje sam mislio
da će joj se dopasti ili za koje sam se sećao da ih je jela ili bar spominjala. S jedne police je visila neka
ružičasta sunđerasta stvar, koja mi je takođe završila u korpi.
59
Izvinjenje je neće navesti da ostane, ali možda ovakav postupak hoće. Možda će videti koliko mi
je žao. Bespomoćno sam se zaustavio nekoliko metara od kase. Nikako neću uspeti.
„Gospodine? Jeste li spremni?”
Uručeno sam odmahnuo glavom. „Ne... ne znam.”
Žena me je osmotrila, s rukama u džepovima prugaste belo-žute kecelje. „Mogu li da vam
pomognem da nešto pronađete?”
Dogurao sam kolica do njene kase, ćutke, i posmatrao je kako očima preleće Ebinu omiljenu
hranu. To je bila najgluplja zamisao u istoriji, a jedina žena na svetu do koje mi je stalo samo će mi
se nasmejati dok se bude pakovala.
„To će biti osamdeset četiri dolara i sedamdeset sedam cenata.”
Žustar potez platnom karticom — i ruke su mi bile pune kesa. Pojurio sam ka parkiralištu i
ubrzo je čardžer leteo sve do stana.
Preskakao sam po dva stepenika i proleteo kroz vrata. Preko naslona kauča videle su se
Amerikina i Šeplijeva glava. Televizor je bio uključen, ali utišan. Hvala bogu. Još je spavala. Kese su
zašuštale kad sam ih spustio na šank i trudio sam se da ne lupam vratima ormarića dok sam
odlagao stvari.
„Javite mi kad se Golubica probudi, važi?”, tiho sam ih zamolio. „Kupio sam špagete, i
palačinke, i jagode, i ono ovseno sranje sa čokoladnim kuglicama, a ona voli pahuljice fruti pebls, zar
ne, Mer?”, upitao sam i okrenuo se.
Bila je budna i posmatrala me je sa stolice. Maškara joj je bila razmazana ispod očiju. Izgledala je
loše baš kao što sam se ja osećao.
„Hej Golubice.”
Nekoliko trenutaka me je bledo posmatrala. Zakoračio sam u dnevnu sobu, uznemireniji nego
što sam bio uoči svoje prve borbe.
„Jesi li gladna, Golubice? Napraviću ti palačinke. Ili imamo... uf... ovsenu kašu. A uzeo sam i
ono ružičasto penasto sranje kojim se devojke briju, i fen za kosu, i... samo trenutak, ovde je.”
Dohvatio sam jednu kesu i odneo je u spavaću sobu, gde sam je spustio na krevet.
Dok sam tražio taj ružičasti sunderasti predmet za koji sam verovao da će joj se dopasti,
privukao mi je pažnju Ebin prtljag, spakovan, zatvoren, spreman kraj vrata. Stomak mi se zgrčio, a
usta su mi se ponovo osušila. Prošao sam kroz hodnik, pokušavajući da se priberem.
„Stvari su ti spakovane.”
„Znam”, rekla je.
Fizički bol mi je opržio grudi. „Odlaziš.”
Pogledala je u Ameriku, koja je zurila u mene ubilačkim pogledom. „Zar si zaista očekivao da
će ostati?
„Dušo”, prošaputao je Šepli.
„Ne počinji, Šepe. Ni slučajno ga nemoj braniti”, ljutila se Amerika.
S mukom sam progutao pljuvačku. „Mnogo mi je žao, Golubice. Ne znam ni šta bih rekao.”
„Hajde, Ebi”, rekla je Amerika. Ustala je i povukla je za ruku, ali Ebi je ostala da sedi.
Zakoračio sam, ali Amerika je uperila prst u mene. „Neka mi je bog u pomoći, Trevise! Ako
pokušaš da je zaustaviš, poliću te benzinom i zapaliću te na spavanju!”
„Amerika”, preklinjao je Šepli. To je pretilo da postane vrlo gadno u svakom pogledu.
„Dobro sam”, rekla je Ebi uzbuđeno.
„Kako to misliš — dobro si?”, upita Šepli.
Ebi je zakolutala očima i pokazala na mene. „Trevis je sinoć iz bara doveo žene, pa šta?”
Sklopio sam oči, pokušavajući da odagnam bol. Koliko god da nisam želeo da ode, ni u jednom
trenutku mi nije palo na pamet da je nimalo nije briga za to.
60
Amerika se namrštila. „Ha, Ebi. Hoćeš da kažeš da ti ne smeta to što se dogodilo?”
Ebi je pogledala po sobi. „Trevis može da dovodi koga hoće. Ovo je njegov stan.”
Progutao sam knedlu koja mi se skupila u grlu. „Nisi ti spakovala stvari?”
Odmahnula je glavom i pogledala na sat. „Ne, i sad ću morati sve da otpakujem. Moram još da
jedem, da se is tuširam i obučem”, izjavila je i otišla u kupatilo.
Amerika me je pogledala preteći, ali nisam se obazirao, već sam prišao vratima kupatila i
lagano pokucao. „Golubice?”
„Da?”, rekla je slabim glasom.
„Ostaješ?” Zažmurio sam čekajući kaznu.
„Mogu da odem ako želiš, ali opklada je opklada.”
Glava mi je klonula na vrata. „Ne želim da odeš, ali ne bih te krivio da to uradiš.”
„Kažeš li da me oslobađaš opklade?”
Odgovor je bio lak, ali nisam želeo da je prisiljavam da ostane ako to ne želi. U isto vreme, silno
sam se plašio njenog odlaska. „Ako potvrdim, hoćeš li otići?”
„Pa, da. Ne živim ovde, ludice”, rekla je. Kroz drvena vrata je doplovio slabašan smeh.
Nisam mogao da odredim da li je uznemirena ili samo umorna od noći provedene na fotelji, ali,
ako je u pitanju bilo ono prvo, nikako nisam smeo da je pustim da ode. Više je nikad ne bih video.
„Onda ne, opklada i dalje važi.”
„Mogu li sad da se istuširam?”, upitala je tiho.
„Da...”
Amerika je ušla u hodnik i unela mi se u lice. „Ti si sebični gad”, zarežala je i zalupila
Šeplijevim vratima za sobom.
Ušao sam u spavaću sobu, dohvatio njen ogrtač i papuče i vratio se do vrata kupatila. Očito
ostaje, ali ulizivanje ne može da škodi.
„Golubice? Doneo sam ti stvari.”
„Samo ih stavi na umivaonik. Uzeću ih.”
Otvorio sam vrata i spustio njene stvari na ivicu umivaonika, gledajući u pod. „Bio sam ljut.
Čuo sam te kad si Ameriki istresla sve što nije u redu sa mnom i to me je razjarilo. Nameravao sam
samo da izađem, popijem nekoliko pića i malo razmislim, ali, pre nego što sam se osvestio, olešio
sam se, a one devojke...” Zastao sam, pazeći da mi se glas ne prekine. „Jutros sam se probudio, a ti
nisi bila u krevetu i, kad sam te zatekao na fotelji i video omote na podu, smučilo mi se.”
„Zar nisi prosto mogao da me pitaš umesto što si potrošio sav taj novac u prodavnici da bi me
podmitio da ne odem?”
„Baš me briga za novac, Golubice. Plašio sam se da ćeš otići i da više nikad nećeš progovoriti sa
mnom.”
„Nisam htela da ti povredim osećanja”, iskreno je izjavila.
„Znam da nisi. I znam da nije važno šta kažem sada, jer sam sve sjebao... baš kao i uvek.”
„Treve?”
„Da?”
„Nemoj više pijan da voziš motor, važi?”
Poželeo sam da još nešto kažem, da se opet izvinim, i da joj kažem da sam lud za njom — što
me je doslovno dovodilo do ludila jer nisam znao kako da savladam osećanja — ali reči mi nisu
nailazile. Misli su mi se vrtele samo oko činjenice da je, nakon svega što se dogodilo, i svega što sam
upravo rekao, ona jedino umela da me izgrdi zbog toga što sam se kući dovezao pijan. „Dobro”,
odgovorio sam i zatvorio vrata.
Satima sam se pretvarao da zurim u televiziju dok se Ebi u kupatilu i spavaćoj sobi spremala za
žurku bratstva, a onda sam odlučio da se obučem pre nego što joj zatreba spavaća soba.
61
Lepo opeglana bela košulja visila je u ormaru, pa sam je zgrabio, kao i farmerice. Osećao sam se
glupavo dok sam stajao pred ogledalom i borio se s dugmetom na manžetni košulje. Naposletku
sam odustao i zavrnuo rukav do lakta. To je ionako više ličilo na mene.
Prošao sam kroz hodnik i ponovo se srušio na kauč, a zatim sam čuo zatvaranje vrata kupatila i
Ebina bosa stopala kako šljapkaju po podu.
Činilo mi se da se sat jedva kreće, a na televiziji, naravno, nije bilo ničeg osim hrabrih
spasavanja od prirodnih nepogoda i reklame za supersecko. Bio sam nervozan i dosađivao sam se.
Loša kombinacija.
Kad me je strpljenje izdalo, pokucao sam na vrata sobe.
„Uđi”, pozvala me je s druge strane vrata.
Stajala je nasred sobe, a na podu pred njom bile su cipele s visokim potpeticama. Uvek je bila
lepa, ali te večeri joj je svaka dlaka bila na svom mestu; izgledala je kao na naslovnoj strani modnog
časopisa koji možeš da vidiš dok čekaš na kasi. Svaki delić tela bio joj je namazan losionom do
glatkog, sjajnog savršenstva. Od samog pogleda na nju, gotovo sam pao na dupe. Mogao sam samo
da stojim tu, zapanjen, dok ne smognem snage da izustim jednu reć.
„Opa.”
Nasmešila se i pogledala u haljinu.
Njen ljupki osmeh me je vratio u stvarnost. „Izgledaš neverovatno”, rekao sam, nesposoban da
odvojim pogled.
Sagnula se da obuje jednu cipelu, a zatim i drugu. Tanka crna tkanina blago se pomerila nagore
i izložila još koji centimetar njenih butina.
Ustala je i brzo me odmerila. „I ti izgledaš lepo.”
Gurnuo sam ruke u džepove, odbijajući da kažem: Mogao bih da se zaljubim u tebe ovog trenutka,
kao i ostale gluposti koje su mi padale na pamet.
Pružio sam joj lakat, a ona ga je prihvatila i pustila me da je kroz hodnik otpratim do dnevne
sobe.
„Parker će se upišati u gaće kad te bude video”, primetila je Amerika. Amerika je, sve u svemu,
bila dobra devojka, ali polako sam otkrivao koliko može da bude neprijatna ako nisi na njenoj
strani. Odoleo sam iskušenju da je sapletem dok smo hodali ka Šeplijevom čardžeru i ćutao sam
celim putem do kuće bratstva Sigma tau.
Čim je Šepli otvorio vrata automobila, začuli smo glasnu i groznu muziku iz kuće. Parovi su se
ljubili i mešali; brucoši su nazdravljali i pokušavali da štetu u dvorištu svedu na najmanju meru, a
devojke iz sestrinstva su pažljivo šetale s rukom u ruci, sitno poskakujući i trudeći se da hodaju po
mekoj travi a da im se potpetice ne zaglave.
Šepli i ja smo pošli napred, a Amerika i Ebi su bile tik iza nas. Šutnuo sam crvenu plastičnu čašu
s puta, a zatim otvorio vrata i pridržao ih. Ebi se ni ovog puta nije osvrnula na moj gest.
Nanizana kupa crvenih plastičnih čaša stajala je na kuhinjskom pultu pored burenceta. Nasuo
sam dve i jednu pružio Ebi. Nagnuo sam se do njenog uha. „Ne uzimaj piće ni od koga osim od
mene i Šepa. Neću da ti neko sipa nešto.”
Zakolutala je očima. „Niko mi neće ništa staviti u piće, Trevise.”
Očito nije poznavala neke članove bratstva. Nisam ni ja čuo priče ni za koga određenog. To je
bilo dobro jer, kad bih uhvatio nekoga da to radi, ne bih oklevao da ga premlatim.
„Samo nemoj da piješ ništa što ne dolazi od mene, važi? Više nisi u Kanzasu, Golubice.”
„E ovo još nisam čula”, prasnula je i istresla pola čaše piva pre nego što je odmakla plastiku od
lica. Mogla je dosta da popije, priznajem.
Stajali smo u hodniku, pored stepeništa, i pretvarali se kako je sve u redu. Nekoliko braće je
zastalo da proćaska sišavši stepenicama, kao i nekoliko devojaka iz sestrinstva, ali brzo
sam ih se rešio, nadajući se da Ebi to neće primetiti. I nije.
62
„Jesi li za ples?”, upitao sam i povukao je za ruku.
„Ne, hvala”, odgovorila je.
Nisam mogao da je krivim, nakon prethodne noći. Imao sam sreće što uopšte priča sa mnom.
Dotakla mi je rame tankim, elegantnim prstima. „Samo sam umorna, Treve.”
Stavio sam ruku na njenu, spreman da se ponovo izvinim, da joj kažem kako mrzim sebe zbog
onoga što sam uradio, ali pogled joj je odlutao do nekoga iza mene.
„Hej Ebi! Uspela si!”
Dlake na vratu su mi se naježile. Parker Hejs. Oči su joj zasjale i brzim pokretom je izvukla ruku
ispod moje. „Da, tu smo već oko sat vremena.”
„Izgledaš neverovatno!”, uzviknuo je.
Napravio sam grimasu, ali on je bio toliko zaokupljen Ebi da nije ni primetio.
„Hvala!”, osmehnula se.
Palo mi je na pamet da nisam jedini koji ume da joj izmami takav osmeh i odjednom sam se
našao na muci da obuzdam svoju narav.
Parker je klimnuo glavom prema dnevnoj sobi i nasmešio se. „Hoćeš da plešemo?”
„Ne, malo sam umorna.”
Slabašan osećaj olakšanja malo mi je ublažio bes. Nisam ja bio u pitanju; zaista je bila previše
umorna za ples, ali nije mi trebalo mnogo da se ponovo razljutim. Bila je umorna zato što je
polovinu noći probdela zbog zvukova onih žena koje sam doveo kući, a drugu polovinu je
prespavala na fotelji. I sad je tu Parker, doletevši kao vitez na belom konju, kao i uvek. Prokleti gad.
Parker me je pogledao, nimalo zbunjen mojih izrazom. „Mislio sam da nećeš doći.”
„Predomislio sam se”, odgovorio sam, odolevajući porivu da ga udarim i uništim četiri godine
ortodontskog rada.
„Vidim”, rekao je, gledajući u Ebi. „Hoćeš li da izađemo malo na vazduh?”
Klimnula je glavom, a meni kao da je neko izbio vazduh iz pluća. Pošla je za Parkerom na sprat.
Posmatrao sam kako zastaje da je uhvati za ruku dok su se peli na drugi sprat. Kad su stigli do vrha
stepeništa, otvorio je vrata balkona.
Ebi je nestala, a ja sam čvrsto sklopio oči i pokušao da zaustavim vrisak u glavi. Sve u meni mi
je govorilo da se popnem i da je vratim. Uhvatio sam se za ogradu stepeništa da se zaustavim.
„Izgledaš mi ljutito”, primetila je Amerika i kucnula svojom crvenom čašom o moju.
Naglo sam otvorio oči. „Nisam ljut. Zašto?”
Napravila je grimasu. „Ne laži. Gde je Ebi?”
„Gore. S Parkerom.”
„O “
„Šta bi to trebalo da znači?”
Slegla je ramenima. Bila je tu tek nešto više od sata, a preko očiju joj se već navukla ona poznata
izmaglica. „Ljubomoran si.”
Prebacio sam težinu od nelagode što je neko, osim Šeplija, tako otvoren prema meni. „Gde je
Šep?
Prevrnula je očima. „Ispunjava brucoške obaveze.”
„Bar ne mora da ostaje posle žurke i čisti.”
Prinela je čašu ustima i otpila gutljaj. Nije mi bilo jasno kako je uspela da se napije kad tako pije.
„Dakle, jesi li?”
„Šta?”
„Jesi li ljubomoran?”
Namrštio sam se. Obično nije bila tako neprijatna. „Nisam.”
63
„Broj dva.”
„A?”
„Laž broj dva.”
Pogledao sam oko sebe. Šepli će me sigurno uskoro izbaviti. „Sinoć si stvarno sve sjebao”,
izjavila je, a oči su joj se odjednom razbistrile, „Znam.
Zaškiljila je i pogledala me tako prodorno da sam poželeo da se skupim. Amerika Mejson je bila
sićušna plavuša, ali bila je vraški zastrašujuća kad bi to želela. „Treba da se povučeš, Treve.”
Pogledala je ka vrhu stepenica. „On je ono za šta ona misli da joj je potrebno.”
Stegao sam zube. To sam već znao, ali bilo mi je gore kad sam to čuo od Amerike. Dotad sam
mislio da nema ništa protiv mene i Ebi, a to je nekako značilo da nisam potpuni kreten što je želim.
„Znam.”
Podigla je obrvu. „Mislim da ne znaš.”
Nisam odgovorio i trudio sam se da je ne gledam u oči. Uhvatila me je za bradu i stisnula mi
obraze. „Znaš li?”
Pokušao sam da progovorim, ali prstima mi je stiskala usne. Otrgao sam se i odgurnuo njenu
ruku. „Verovatno ne. Nisam baš poznat po tome što postupam ispravno.”
Nekoliko trenutaka me je posmatrala, a onda se nasmešila. „Dobro, onda.”
Udarila me je po obrazu, a zatim je uperila prst u mene. „Ti si, Besni Psu, upravo ono od čega
sam došla da je štitim. Ali znaš šta? Svi smo mi na neki način oštećeni. Iako si neviđeno sjeban,
možda si upravo ono što joj treba. Dobićeš još jednu priliku”, rekla je i uperila mi kažiprst na
centimetar od nosa. „Samo jednu. Nemoj da zabrljaš... znaš... više nego inače.”
Udaljila se i nestala niz hodnik.
Bila je baš čudna.
Žurka se odvijala kao i obično: drama, jedna ili dve tuče, ženske svađe, par koji se svađa, pri
čemu devojka odlazi u suzama, i na kraju pojedinci koji se onesvešćuju ili povraćaju na
nepredviđenim mestima.
Pogled mi je lutao ka vrhu stepeništa češće nego što je trebalo. Iako su me pojedine devojke
gotovo preklinjale da ih vodim kući, odbio sam ih, trudeći se da ne zamišljam Ebi i Parkera kako se
maze ili, još gore, kako je on zasmejava.
„Hej Trevise”, pozvao me je visok, raspevan glas iza leda. Nisam se okrenuo, ali devojci nije
trebalo mnogo da mi se stvori pred očima. Naslonila se na drvene stubove stepeništa. „Izgleda da se
dosađuješ. Mislim da bi trebalo da ti pravim društvo.”
„Nije mi dosadno. Možeš da ideš”, odbrusio sam i opet proverio vrh stepeništa. Ebi je stajala na
odmorištu, leđima okrenuta stepenicama.
Zakikotala se. „Kako si smešan.”
Ebi je prozujala pored mene i otišla kroz hodnik do Amerike. Pošao sam za njom, ostavivši
pijanu devojku da priča sama sa sobom.
„Samo vi idite”, govorila je Ebi s prigušenim uzbuđenjem. „Parker mi je ponudio da me
odveze.”
„Šta?”, upitala je Amerika, a umorne oči su joj planule. „Šta?”, upitao sam i ja, ne uspevši da
sakrijem gnev. Amerika se okrenula. „Ima li problema?”
Prostrelio sam je pogledom. Znala je tačno u čemu je problem. Uhvatio sam Ebi za lakat i
povukao je za ugao. „I ne poznaješ ga.”
Istrgla je ruku. „To se tebe ne tiče, Trevise.”
„Đavola me se ne tiče. Neću te pustiti da se voziš s potpunim strancem. Šta ako nešto pokuša?”
„Odlično! Sladak je!”
Nisam mogao da verujem. Zaista je padala na njegovu igru. „Parker Hejs, Golubice? Stvarno?
Parker Hejs? Kakvo je to ime, uostalom?”
64
Skrstila je ruke i podigla bradu. „Prestani, Treve. Ponašaš se kao kreten.”
Nagnuo sam se, pomodreo. „Ubiću ga ako te pipne.”
„Sviđa mi se.”
Pretpostavka da je zaluđena bila je jedno, a njeno priznanje - sasvim drugo. Bila je predobra za
mene - i sasvim sigurno predobra za prokletog Parkera Hejsa. Kako bi takva budala mogla da joj
zavrti mozak? Lice mi se ukočilo od besa koji mi je potekao kroz vene. „Dobro. Ako te na kraju
obori na zadnje sedište svoga auta, nemoj meni da plačeš.”
Otvorila je usta, uvređena i ljuta. „Ne brini, neću rekla je i prošla pored mene.
Shvatio sam šta sam rekao, a zatim sam je zgrabio za ruku i uzdahnuo, ne okrećući se sasvim.
„Nisam tako mislio, Golubice. Ako te povredi - ma ako se zbog njega osetiš neprijatno - javi mi.”
Ramena su joj se opustila. „Znam da nisi. Ali moraš da obuzdaš taj preterano zaštitnički stav
starijeg brata prema meni.”
Nasmejao sam se. Zaista me nije razumela. „Ne glumim ti starijeg brata, Golubice. Ni blizu.”
Parker je zašao za ugao i gurnuo ruke u džepove. „Sve dogovoreno?”
„Da, hajdemo”, odgovorila je i uhvatila ga za ruku.
Zamislio sam kako trčim za njim i udaram ga laktom u potiljak, ali tada se Ebi okrenula i videla
kako zurim u njega.
Prestani, nečujno je izgovorila. Produžila je s Parkerom, a on joj je pridržao vrata. Zahvalno mu
se nasmešila.
Naravno. Kad on to učini, onda primeti.
65
JEDANAESTO POGLAVLJE
Vožnja na zadnjem sedištu Šeplijevog čardžera nije bila ni najmanje uzbudljiva. Amerika je
zbacila cipele i kikotala se dok je nožnim palcem gurkala Šeplija u obraz. Sigurno je ludo zaljubljen
u nju jer se samo smeška, oduševljen njenim zaraznim smehom.
Zazvonio mi je telefon. Bio je to Adam. „Zakazao sam jednog novajliju za sat vremena.
Helertonov podrum.”
„Da, uf... ne mogu.”
„Šta?”
„Čuo si me. Rekao sam da ne mogu.”
„Jesi li bolestan?”, upitao me je, sa srdžbom u glasu. „Ne. Moram da proverim da li je Golubica
bezbedno stigla kući.”
„Mnogo sam se pomučio da ovo dogovorim, Medokse.”
„Znam. Izvini. Moram da idem.”
Kad se Šepli zaustavio na parkiralištu ispred stana a Parkerovog poršea nije bilo nigde,
uzdahnuo sam.
„Ideš, rođače?”, upita Šepli i okrenu se na sedištu.
„Da”, odgovorio sam, gledajući u ruke. „Da, valjda.”
Povukao je sedište napred da bi me pustio da izađem i našao sam se tik pred Amerikinim
sitnim stasom.
„Nemaš razloga za brigu, Treve. Veruj mi.”
Kratko sam klimnuo glavom i pošao za njima uza stepenice. Otišli su pravo u Šeplijevu sobu i
zatvorili vrata. Sručio sam se u fotelju, slušajući Amerikino neprekidno kikotanje, i trudio se da ne
zamišljam kako Parker spušta ruku na Ebino koleno — ili butinu.
Manje od deset minuta kasnije, napolju je zabrujao motor automobila, pa sam otišao do vrata i
uhvatio se za kvaku. Čuo sam dva para stopala kako se penju. Jedna su bila na potpeticama.
Preplavio me je talas olakšanja. Ebi je došla kući.
Kroz vrata je dopiralo samo njihovo mrmljanje. Kad je utihlo a kvaka se okrenula, brzo sam
otvorio vrata.
Ebi je poletela preko praga, pa sam je zgrabio za ruku. „Polako, Grejs.”
Smesta se okrenula da vidi izraz na Parkerovom licu. Bio je napet, kao da ne zna šta da misli, ali
brzo se oporavio i stao da se pretvara da gleda mimo mene, u stan.
„Ima li unutra nekih poniženih, zalutalih devojaka koje treba da odvezem kući?”
Prostrelio sam ga pogledom. Imao je petlju. „Ne počinji.”
Nasmešio se i namignuo Ebi. „Uvek ga zavitlavam. Nemam više priliku da to činim često
otkako je shvatio da je lakše ako ih nagovori da se dovezu svojim kolima.”
„Pretpostavljam da to zaista sve pojednostavljuje”, složila se Ebi i okrenula se ka meni s
nestašnim osmehom.
„Nije smešno, Golubice.”
„Golubice?”, ponovio je Parker.
Nervozno se promeškoljila. „Uf, tako me on zove. To je samo nadimak, ne znam ni odakle mu.”
„Moraćeš me obavestiti kad saznaš. Zvuči kao dobra priča.” Nasmešio se. „Laku noć, Ebi.”
„Zar nije 'dobro jutro'?”, upitala je.
66
„I to”, doviknuo joj je uz osmeh od koga mi se bljuvalo. Ebi je utonula u misli, pa sam zalupio
vratima bez upozorenja da bih je vratio u stvarnost. Odskočila je. „Sta je bilo?”, prasnula je.
Požurio sam kroz hodnik do svoje sobe, a ona me je pratila u stopu. Zaustavila se na vratima,
skakućući na jednoj nozi i pokušavajući da skine cipelu. „Dobar je, Treve.”
Posmatrao sam je kako se muči da održi ravnotežu, a onda sam konačno odlučio da joj
pomognem pre nego što padne. „Povredićeš se”, rekao sam i obavio joj ruku oko struka, dok sam joj
drugom skidao cipele. Skinuo sam majicu i bacio je u ugao.
Na moje iznenađenje, Ebi je posegla na leđa da otkopča haljinu, svukla ju je, a zatim je preko
glave skinula i majicu. Izvela je neki čudesan trik s otkopčavanjem grudnjaka i izvukla ga ispod
potkošulje. Izgleda da je taj pokret poznat svim ženama.
„Sigurna sam da nemam ništa što već nisi video”, rekla je i zakolutala očima. Sela je na dušek,
pa je zavukla noge pod pokrivač. Gledao sam je dok se borila s jastukom, a zatim sam skinuo
farmerice i odbacio i njih u ugao.
Sklupčana u loptu, čekala je da i ja legnem. Ljutilo me je to što se upravo dovezla kući s
Parkerom, a onda se skinula preda mnom kao da to nije ništa, ali takav nam je, u isti mah, bio jebeni
platonski odnos u kome smo se nalazili, i to sve zahvaljujući meni.
Svašta se kuvalo u meni. Nisam znao šta s tim da radim. Kad smo se opkladili, nije mi palo na
pamet da će izlaziti s Parkerom. Kad bih pobesneo, to bi je odvelo pravo u njegovo naručje. Duboko
u sebi sam znao da ću učiniti sve da je zadržim. Ako će mi suzbijanje ljubomore doneti više
vremena s njom, onda ću tako morati da učinim.
Skupio sam se u krevetu pored nje i podigao ruku da joj je spustim na bok.
„Večeras sam propustio borbu. Adam je zvao. Nisam otišao.”
„Zašto?” upitala je i okrenula se. „Želeo sam da se uverim da ćeš stići kući.” Nabrala je nos.
„Nisi morao da brineš za mene.” Prstom sam joj prešao preko ruke. Bila je sva topla. „Znam.
Pretpostavljam da se i dalje osećam loše zbog one noći.”
„Rekla sam ti da me nije briga.”
„Jesi li zato spavala na fotelji? Zato što te nije bilo briga?”
„Nisam mogla da zaspim nakon što su tvoje... prijateljice otišle.”
„Na fotelji si sasvim lepo spavala. Zašto nisi mogla da spavaš sa mnom?”
„Misliš, pored frajera koji je još smrdeo na barske mušice koje je upravo poslao kući? Ne znam!
Baš sebično od mene!”
Ustuknuo sam, pokušavajući da odagnam tu sliku iz glave. „Rekao sam da mi je žao.”
„A ja sam rekla da me nije briga. Laku noć”, rekla je i okrenula se.
Pružio sam ruku preko jastuka da je spustim na njenu i pomilovao sam je između prstiju.
Nagnuo sam se i poljubio je u kosu. „Koliko god da sam brinuo da više nećeš razgovarati sa
mnom... mislim da mi je još gore ako ti je svejedno.”
„Šta hoćeš od mene, Trevise? Ne želiš da se uzbuđujem zbog onoga što si uradio, ali želiš da mi
je stalo. Kažeš Ameriki da ne želiš vezu sa mnom, ali toliko se naljutiš kad ja kažem to isto da izjuriš
iz stana i olešiš se od pića. To nema nikakvog smisla.”
Njene reči su me iznenadile. „Jesi li zato rekla sve ono Ameriki? Zato što sam rekao da neću
vezu s tobom?”
Na licu joj se čitala mešavina zaprepašćenosti i besa. „Ne, mislila sam šta sam rekla. Samo
nisam nameravala da te uvredim.”
„To sam rekao samo zato što nisam hteo ništa da upropastim. Ne znam ni kako bih mogao da se
ponašam kao neko koga zaslužuješ. Samo sam pokušavao da to razrešim u glavi.”
Nije mi bilo dobro od sopstvenih reći, ali morao sam da ih izgovorim.
„Šta god to značilo. Moram da se naspavam. Večeras izlazim.”
„S Parkerom?”
67
„Da. Mogu li, molim te, da spavam?”
„Naravno”, rekao sam i ustao iz kreveta. Nije rekla ni reč. Seo sam na fotelju i uključio televizor.
Toliko o obuzdavanju moje naravi, ali, prokletstvo, ta žena mi se uvukla pod kožu. Razgovor s njom
bio je kao razgovor sa crnom rupom. Nije bilo važno šta kažem, čak ni onih nekoliko puta kad sam
jasno izneo šta osećam. Njen selektivan sluh me je izluđivao. Nisam mogao da doprem do nje, a
činilo mi se da je moja iskrenost samo ljuti.
Sunce je izašlo pola sata kasnije. Uprkos srdžbi koja me nije puštala, uspeo sam da zadremam.
Nekoliko trenutaka kasnije, zazvonio mi je telefon. Potražio sam ga, bunovan, a onda sam ga
prineo uvu. „Da?”
„Dupeglavče!”, Trenton mi je dreknuo u uvo.
„Koliko je sati?”, upitao sam i bacio pogled na televizor. Na programu su bili subotnji crtaći.
„Deset i nešto. Treba mi tvoja pomoć oko tatinog kamioneta. Mislim da je nešto oko paljenja.
Neće ni da se okrene.”
„Trente”, rekao sam zevajući. „Ne znam ništa o kolima, jebote. Zato i imam motor.”
„Onda pitaj Šeplija. Moram na posao za sat vremena, a ne želim da ostavim tatu na cedilu.”
Ponovo sam zevnuo. „Jebiga, Trente, nisam spavao celu noć. Šta Tajler radi?”
„Dovlači dupe ovamo!”, viknuo je pre nego što je prekinuo.
Bacio sam mobilni na kauč, a zatim sam ustao, gledajući sat na televiziji. Trent nije mnogo
pogrešio kad je pogađao vreme. Bilo je deset i dvadeset.
Šeplijeva vrata su bila zatvorena, pa sam oslušnuo pre nego što sam dvaput pokucao i promolio
glavu unutra. „Hej. Šepe. Šepli!”
„Šta je?”, oglasio se. Glas mu je zvučao kao da je progutao šljunak i poterao ga kiselinom.
„Treba mi tvoja pomoć.”
Amerika je zastenjala, ali nije se pomerila.
„Oko čega?”, upitao je. Seo je, dohvatio majicu s poda i navukao je preko glave.
„Tatin kamionet neće da upali. Trent misli da je do paljenja.”
Obukao se i nagnuo se nad Amerikom. „Idemo do Džima na sat-dva, dušo.”
„Hmmm?”
Poljubio ju je u čelo. „Pomoći ću Trevisu oko Džimovog kamioneta. Vratiću se.”
„Dobro”, odgovorila je i ponovo zaspala i pre nego što je Šepli izašao iz sobe. Obuo je patike
koje su bile u dnevnoj sobi i dohvatio ključeve.
„Ideš li ili ne?”, upitao je.
Odvukao sam se kroz hodnik do spavaće sobe, kao što bi učinio svako nakon samo četiri sata
sna — i to ne baš dobrog. Obukao sam potkošulju, duks s kapuljačom i farmerice. Trudio sam se da
hodam tiho i pažljivo sam okrenuo kvaku na vratima, ali zastao sam pre nego što sam izašao. Ebi je
ležala okrenuta leđima, ujednačeno dišući, golih nogu opruženih u suprotnim pravcima. Osetio sam
gotovo neodoljivu potrebu da se zavučem u krevet pored nje.
„Idemo!”, pozvao me je Šepli.
Zatvorio sam vrata i pošao za njim do čardžera. Na smenu smo zevali celim putem do tate,
previše umorni za razgovor.
Pošljunčani prilaz je zaškripao pod točkovima čardžera, a ja sam mahnuo Trentonu i tati pre
nego što sam zakoračio u dvorište.
Tatin kamionet je bio parkiran ispred kuće. Zavukao sam ruke u džepove duksa čim sam osetio
hladan vazduh. Opalo lišće mi je krčkalo pod čizmama dok sam gazio preko travnjaka.
„Hej, zdravo, Šepli”, pozdravio ga je tata uz osmeh.
„Hej ujka Džime. Čujem da imate problem s paljenjem.”
68
Tata je spustio ruku na zaobljen stomak. „Čini nam se... čini nam se.” Klimnuo je glavom,
zagledan u motor.
„Zašto to mislite?”, upita Šepli i zasuka rukave.
Trenton je pokazao na zaštitni zid. „Uf... istopio se. To mi je prvo palo na pamet.”
„Dobro si mislio”, primetio je Šepli. „Trev i ja ćemo se odvesti do prodavnice delova da
uzmemo nov. Zameniću ga i biće kao nov.”
„Teoretski”, rekao sam i pružio mu šrafciger.
Odšrafio je zavrtnje na modulu za paljenje i podigao ga. Svi smo se zagledali u istopljeno
kućište.
Šepli je pokazao na ogoljeno mesto gde se nalazio modul. „Moraćcmo da zamenimo ove žice.
Vidite li nagorele tragove?”, upitao je, dodirujući metal. „Istopila se i izolacija na žicama.”
„Hvala, Šepe. Idem da se istuširam. Moram da se spremim za posao”, rekao je Trenton.
Šepli je podigao šrafciger i nespretno pozdravio Trentona, a zatim je ubacio šrafciger u kutiju s
alatom.
„Vi ste, momci, izgleda imali burnu noć”, primetio je tata.
Izvio sam ugao usana. „Jesmo.”
„Kako je tvoja mlada dama? Amerika?”
Šepli je klimnuo glavom, a lice mu se razvuklo u širok osmeh. „Dobro je, Džime. Još spava.”
Tata se nasmejao i klimnuo glavom. „A tvoja mlada dama?” Slegao sam ramenima. „Nije
zapravo moja, tata.” Namignuo mi je. „Još.” Šepli se snuždio. Trudio se da se ne namršti.
„Šta je bilo, Šepe? Ne sviđa ti se Trevisova golubica?”
Šeplija je iznenadila tatina neozbiljna upotreba Ebinog nadimka i usta su mu se iskrivila u
preteći osmeh. „Ne, Ebi mi se sviđa. Ali ona je Ameriki kao sestra. Zato sam uznemiren.”
Tata je naglašeno klimnuo glavom. „Shvatam. Ipak, mislim da je ovo drugačije, a ti?”
Slegao je ramenima. „U tome i jeste stvar. Ne želim da prvo srce koje će Trevis slomiti bude srce
Amerikine najbolje drugarice. Bez uvrede, Trevise.”
Namrštio sam se. „Uopšte mi ne veruješ, zar ne?”
„Nije to. Pa dobro, pomalo i jeste.”
Tata mu dodirnu rame. „Bojiš se zato što je ovo Trevisov prvi pokušaj stvaranja veze jer, ako
zabrlja, zeznuće i tebe.”
Šepli je dohvatio prljavu krpu i obrisao ruke. „Nije mi drago što to moram da priznam, ali da.
Iako navijam za tebe, brate, zaista.”
Trenton je pustio mrežasta vrata da se zalupe kad je istrčao iz kuće. Udario me je u ruku pre
nego što sam i primetio da je podigao pesnicu.
„Vidimo se kasnije, gubitnici!” Zastao je i okrenuo se na peti. „Nisam mislio na tebe, tata.”
Tata mu se nasmešio i odmahnuo glavom. „Nisam ni mislio da jesi, sine.”
Trent se osmehnuo i uskočio u svoj automobil — tamnocrveni, dotrajali dodž intrepid. Taj auto
nije bio kul ni kad smo bili u srednjoj školi, ali on ga je voleo. Uglavnom zato što se isplatio.
Crni psić je zalajao i privukao mi pažnju na kuću.
Tata se nasmešio i potapšao se po butini. „Hajde, dođi, plašljivko.”
Psić je nekoliko puta koraknuo napred, a onda je pobegao nazad u kuću, lajući.
„Kako je?”, upitao sam.
„Dvaput se popiškio u kupatilu.” Iskrivio sam lice. „Izvini.”
Šepli se nasmejao. „Bar ima nekakvu predstavu o tome gde se to radi.”
Tata je klimnuo glavom i pomirljivo odmahnuo rukom.
„Samo do sutra”, rekao sam.
69
„U redu je, sine. Zabavan je. Trent uživa.”
„Dobro”, osmehnuo sam se.
„Gde smo stali?”, upita tata.
Protrljao sam mesto na ruci koje je pulsiralo od Trentovog udarca. „Šepli me je upravo podsećao
na to kakav sam gubitnik kad se radi o devojkama.”
Šepli se nasmejao. „Ti si mnogo toga, Treve. Ali gubitnik nisi. Samo mislim da te još čeka dug
put, a izgledi nisu na tvojoj strani u borbi tvoje i Ebine naravi.”
Telo mi se ukočilo i ispravio sam se. „Ebi nema preku narav.”
Tata me je umirio rukom. „Smiri se, dripac. Nije ništa loše rekao o njoj.”
„Ona nije loša.”
„U redu”, odgovorio je tata, uz bled osmeh. Uvek je znao kako da nas obuzda kad bi postalo
napeto i obično se trudio da nas stiša pre nego što preteramo.
Šepli je bacio prljavu krpu na kutiju sa alatom. „Hajdemo po onaj deo.”
„Javite mi koliko sam vam dužan.”
Odmahnuo sam glavom. „Ja ću, tata. To ti je za psa.”
Tata se nasmešio i počeo da sređuje kutiju sa alatom koju je Trenton ispreturao. „U redu, onda.
Vidimo se ubrzo.”
Šepli i ja smo se čardžerom odvezli do prodavnice delova. Hladnoća je probijala. Stegao sam
krajeve rukava u pesnice da bih ugrejao ruke.
„Što je danas hladno”, primetio je Šepli. „Stižemo.”
„Mislim da će joj se pas dopasti.”
„Nadam se.”
Posle još nekoliko ulica ćutanja, Šepli je klimnuo glavom. „Nisam hteo da uvredim Ebi. Znaš to,
jelda?”
„Znam.”
„Znam šta osećaš prema njoj i stvarno se nadam da ćete uspeti. Samo brinem.”
„Dobro.”
Skrenuo je na parkiralište ispred O'Rajlija i parkirao, ali nije isključio motor. „Večeras izlazi s
Parkerom Hejsom, Trevise. Kako će biti kad dođe po nju? Jesi li razmišljao o tome?”
„Trudim se da ne mislim.”
„Pa, možda bi trebalo. Ako zaista želiš da uspeš, moraš prestati da reaguješ onako kako želiš i
početi da radiš u svoju korist.”
„Na primer?”
„Misliš li da ćeš osvojiti bodove ako se budeš durio dok se ona sprema, a zatim se postaviš kao
kreten prema Parkeru? Misliš li da će joj se dopasti da joj kažeš da lepo izgleda i poželiš joj lep
provod, kao što bi učinio prijatelj?”
„Ne želim da joj budem samo prijatelj.”
„Znam, znaš to i ti, verovatno i Ebi... a budi siguran da to zna i Parker.”
„Moraš li da ponavljaš ime tog gada?”
Isključio je motor. „Hajde, Treve. I ti i ja znamo da će Parker igrati igru sve dok mu budeš
pokazivao da te izluđuje. Nemoj mu pružiti to zadovoljstvo i nadigraj ga. Pokazaće da je kreten i
Ebi će ga sama šutnuti.”
Razmislio sam o tome što je govorio, a zatim sam pogledao u njega. „Stvarno... misliš?”
„Da, odnesimo sad taj deo Džimu i vratimo se pre nego što se Amerika probudi i navali da me
zove zato što se neće sećati šta sam joj rekao dok sam odlazio.”
Nasmejao sam se i pošao za Šeplijem u prodavnicu. „Svejedno, on jeste jebeni gad.”
70
Nije mu trebalo mnogo da pronađe deo koji je tražio i vrlo brzo ga je zamenio. Samo sat kasnije,
postavio je modul za paljenje, upalio kamionet i dovoljno dugo smo boravili kod tate. Kad smo mu
mahnuli u znak pozdrava, dok je Šepli izvozio čardžer s prilaza, bilo je nekoliko minuta posle
podneva.
Kao što je Šepli predvideo, Amerika se probudila pre našeg dolaska. Pokušavala je da deluje
uzrujano pre nego što joj je Šepli objasnio razloge našeg odsustva, ali bilo je očigledno da joj je samo
drago što je došao.
„Bilo mi je strašno dosadno. Ebi još spava.”
„Još?”, upitao sam dok sam skidao čizme.
Klimnula je glavom i napravila grimasu. „Devojka voli da spava. Ukoliko se prethodne noći nije
olešila, može večno da spava. Odustala sam od pokušaja da je navedem da zavoli jutro.”
Vrata su zaškripala kad sam ih polako otvorio. Ebi je ležala na stomaku, u gotovo istom
položaju u kojem sam je ostavio, ali na drugoj strani kreveta. Deo kose joj se zamrsio na licu, a
ostatak se u mekim talasima boje karamela pružao preko jastuka.
Majica joj je bila zgužvana oko struka i videle su joj se svetlo-plave gaćice. Bile su obične,
pamučne, ne naročito seksi, i delovala je ukomirano, ali čak mi je i tako, kad sam je video ispruženu
na mojoj posteljini i obasjanu suncem koje je dopiralo kroz prozore, njena lepota bila neopisiva.
„Golubice? Hoćeš li ti ustati danas?”
Promumlala je i okrenula glavu. Načinio sam još nekoliko koraka i ušao u sobu.
„Golubice.”
„Hep... mer... fuf... šo.”
Amerika je bila u pravu. Neće se uskoro probuditi. Tiho sam zatvorio vrata za sobom i
pridružio se Ameriki i Šepliju u dnevnoj sobi. Jeli su naćose koje je Amerika pripremila i gledali
nešto za žene na televiziji.
„Je li ustala?”, upita Amerika.
Odmahnuo sam glavom i seo na fotelju. „Ne. Doduše, nešto je pričala.”
Amerika se nasmešila zatvorenih usta da joj hrana ne bi ispala. „Da, ona to radi”, izgovorila je
punih usta. „Čula sam da si sinoć izašao iz sobe. Šta se dogodilo?”
„Bio sam kreten.”
Podigla je obrve. „Kako to?”
„Bio sam očajan. Uglavnom sam joj rekao kako se osećam, a njoj to kao da je ušlo na jedno uvo,
a izašlo na drugo.”
„A kako se osećaš?”, upitala me je. „Trenutno — umorno.”
Čips mi je poleteo ka licu, ali pao je na moju majicu. Podigao sam ga i ubacio u usta, uživajući u
ukusu pasulja, sira i pavlake. Nije bilo nimalo loše.
„Ozbiljna sam. Šta si rekao?”
Slegao sam ramenima. „Ne sećam se. Nešto o tome kakvog frajera zaslužuje.”
„Jao”, uzdahnula je. Nagnula se ka Šepliju uz iskrivljen osmeh. „To je bilo prilično dobro. Čak i
ti moraš to da priznaš.”
Šepli je iskrivio usta; to mu je bila jedina reakcija na njenu primedbu.
„Koji si ti mrgud”, rekla je smrknuto.
Šepli je ustao. „Ne, dušo. Samo se ne osećam baš dobro.” Dohvatio je primerak časopisa o
automobilima sa stočića i uputio se u toalet.
Sažaljivo ga je ispratila pogledom, a onda se okrenula ka meni, lica izobličenog gađenjem.
„Pretpostavljam da ću narednih nekoliko sati koristiti tvoje kupatilo.”
„Ako ne želiš da zauvek izgubiš čulo mirisa.”
„Možda ću upravo to i poželeti posle ovoga”, izjavila je i stresla se.
71
Ponovo je pustila film i odgledali smo ga do kraja. Nisam znao o čemu se radi. Žena je nešto
govorila o starim kravama i kako je njen cimer muška kurva. Pretkraj filma, Šepli nam se ponovo
pridružio, a glavna glumica je shvatila da gaji osećanja prema cimeru, ona ipak nije bila stara krava,
a muška kurva, sad preobraćen, naljutio se zbog nekog glupavog nesporazuma. Morala je da potrči
za njim ulicom i da ga poljubi, i sve se rešilo. Nije to bio najgori film koji sam odgledao, ali ipak je
bio ženska limunada... i nekako jadan.
Usred dana, stan je bio dobro osvetljen, a televizor je bio uključen, mada sasvim utišan. Sve je
delovalo uobičajeno, ali i prazno. Ukradeni saobraćajni znaci i dalje su bili na zidovima, visili su
pored naših omiljenih postera za pivo s polugolim seksi ribama ispruženim u raznim pozama.
Amerika je pospremila stan, a Šepli je ležao na kauču i menjao kanale. Obična subota. Ali nešto nije
bilo tu. Nešto je nedostajalo.
Ebi.
Čak i ovako, kad je bila u drugoj sobi, obeznanjena, stan je bio drugačiji bez njenog glasa,
šaljivog bockanja, čak bez zvuka njenog čupkanja noktiju. Navikao sam na sve to, za to kratko
zajedničko vreme.
Baš kad je počela uvodna špica drugog filma, čuo sam kako se otvaraju vrata spavaće sobe i
Ebina stopala kako se vuku po podu. Vrata kupatila su se otvorila i zatvorila. Počela je da se sprema
za izlazak s Parkerom.
U meni je smesta počelo da ključa.
„Treve”, upozorio me je Šepli.
U glavi mi je odzvanjalo ono što mi je ranije rekao. Parker je igrao igru i morao sam da ga
nadigram. Adrenalin mi se stišao i opustio sam se na jastuku kauča. Došlo je vreme za glumu.
Zavijanje cevi u kupatilu najavilo je Ebinu nameru da se istušira. Amerika je ustala, a zatim je
gotovo otplesala u moje kupatilo. Čuo sam njihove glasove, ali nisam razabrao šta govore.
Tiho sam ušao u hodnik i prislonio uho na vrata.
„Nisam oduševljen time što prisluškuješ moju devojku dok piški”, glasno prošapta Šep.
Prineo sam srednji prst usnama, a zatim sam ponovo obratio pažnju na glasove.
„Objasnila sam mu”, rekla je Ebi.
Čulo se puštanje vode u toaletu i uključila se slavina, a onda je Ebi vrisnula. Ne razmišljajući,
zgrabio sam kvaku i naglo otvorio vrata. „Golubice?”
Amerika se nasmejala. „Samo sam pustila vodu u toaletu, Treve, smiri se.”
„O. Jesi li dobro, Golubice?”
„Odlično sam. Izlazi.” Opet sam zatvorio vrata i uzdahnuo. To je bilo glupavo. Nakon nekoliko
napetih trenutaka, shvatio sam da nijedna nije shvatila da sam bio tik s druge strane vrata, pa sam
ponovo naslonio uho na drvo.
„Da li je preterano tražiti brave na vratima?”, upitala je Ebi. „Mer?”
„Stvarno je šteta što vas dvoje niste mogli da nađete zajednički jezik. Ti si jedina koja je
mogla...” Uzdahnula je. „Nema veze. Sad više nije važno.”
Voda je prestala da teče. „Ti si kao on”, rekla je Ebi, a u glasu joj se čulo nezadovoljstvo. „To je
bolest... ovde su svi poludeli. Ti si ljuta na njega, sećaš se?”
„Znam”, odgovorila je Amerika.
Na to sam se vratio u dnevnu sobu, ali srce mi je tuklo brzinom od milion kilometara na sat. Ko
zna zašto, pošto je Amerika smatrala da je u redu, učinilo mi se da imam zeleno svetio, da nisam
potpuni kreten što pokušavam da se ubacim u Ebin život.
Čim sam seo na kauč, Amerika je izašla iz kupatila.
„Šta je bilo?”, upitala je, pošto je osetila da nešto nije u redu.
„Ništa, dušo. Dođi i sedi”, pozvao ju je Šep i potapšao prazno mesto pored sebe.
Zadovoljno je poslušala, ispružila se pored njega i naslonila mu se na grudi.
72
U kupatilu se uključio fen za kosu. Pogledao sam na sat. Jedino gore od toga što sam morao da
prihvatim Ebin izlazak s Parkerom bilo je to da je Parker čeka u mom stanu. Da ostanem smiren
nekoliko minuta dok ona uzima torbicu i izlazi bilo je jedno. Ali da gledam njegovu ružnu njušku
dok sedi na mom kauču, a znam da smišlja kako da joj se uvuče u gaćice pri kraju noći, bilo je nešto
sasvim drugo.
Napetost mi je malčice popustila kad je izašla iz kupatila. Nosila je crvenu haljinu, s kojom se
savršeno slagala boja njenih usana. Kosu su joj krasili uvojci i podsetila me je na pinap-devojku iz
pedesetih. Ali bila je još bolja. Mnogo... mnogo bolja.
Nasmešio sam se, sasvim iskreno. „Prelepa... prelepa si.”
„Hvala”, izustila je, očito iznenađena.
Začulo se zvono i kroz vene mi je smesta navalio adrenalin. Duboko sam udahnuo, rešen da
ostanem pribran.
Ebi je otvorila vrata, a Parkeru je trebalo nekoliko trenutaka da progovori.
„Ti si najlepše stvorenje koje sam ikada video”, raznežio se. Da, svakako ću se ispovraćati pre
nego što počnem da udaram. Kakav gubitnik.
Amerika se nasmešila od uva do uva. I Šepli je delovao prilično srećno. Odbio sam da se
okrenem i nisam odvajao pogled od televizora. Kad bih ugledao nadmen osmeh na Parkerovom
licu, preskočio bih kauč i nokautirao ga na prvi sprat a da ne dodirne ni stepenik.
Kad su se vrata zatvorila, sagnuo sam se i spustio laktove na kolena, a glavu na ruke.
„Dobro si se držao, Treve”, pohvalio me je Šepli. „Treba mi piće.”
73
DVANAESTO POGLAVLJE
Manje od nedelju dana kasnije, ispraznio sam drugu bocu viskija. Između pokušaja da izdržim
to što je Ebi sve više vremena provodila s Parkerom i njenih molbi da je oslobodim opklade da bi
mogla da ode, usne su mi češće dodirivale grlić boce nego cigarete.
Parker je upropastio iznenađenje povodom Ebine rođendanske žurke u četvrtak za ručkom, pa
sam morao da se pomučim i da je prebacim na petak uveče umesto u nedelju. Bilo mi je drago zbog
toga što sam imao čime da zaokupim misli, ali to nije bilo dovoljno.
u četvrtak uveče, Ebi i Amerika su čavrljale u kupatilu. Ebino ponašanje prema Ameriki bilo je
sasvim suprotno njenom ponašanju prema meni: jedva je progovarala sa mnom pošto sam nešto
ranije odbio da je oslobodim opklade.
u nadi da ću izgladiti odnos, uleteo sam u kupatilo. „Hoćeš li da skoknemo na večeru?”
„Šep hoće da odemo do onog novog meksičkog restorana u centru ako želite da idete”, dobacila
je Amerika, dok se odsutno češljala.
„Mislio sam da Golubica i ja idemo sami večeras.” Ebi je popravila ruž na usnama. „Izlazim s
Parkerom.”
„Opet?”, upitao sam i osetio kako se mrštim.
„Opet”, zapevušila je.
Oglasilo se zvono na vratima i ona je izletela iz kupatila i požurila kroz dnevnu sobu da ih
otvori.
Ustao sam i pošao za njom, s namerom da Parkeru uputim najubitačniji pogled.
„Desi li ti se nekad da ne izgledaš prelepo?”, upitao ju je.
„Sudeći po onome kad je prvi put došla ovamo, odgovor je potvrdan”, odgovorio sam
bezizražajno.
Ebi je podigla prst ka Parkeru i okrenula se. Očekivao sam da će mi dobaciti nešto otrovno, ali
smeškala se. Zagrlila me je oko vrata i stegla me.
Već sam se bio pripremio, očekujući udarac, ali, čim sam shvatio da me grli, opustio sam se i
privukao je sebi.
Odmakla se i nasmešila se. „Hvala ti što si mi organizovao rođendansku žurku”, rekla je, sa
iskrenom zahvalnošću u glasu. „Mogu li da računam da ćeš poći sa mnom na večeru neki drugi
put?”
Oči su joj bile ispunjene toplinom koja mi je nedostajala, ali mahom sam bio iznenađen time što
mi je bila u naručju nakon što gotovo nije razgovarala sa mnom čitavog popodneva i večeri.
„Sutra?”
Ponovo me je zagrlila. „Apsolutno.” Mahnula mi je, uhvatila Parkera za ruku i zatvorila vrata
za sobom.
Okrenuo sam se i protrljao vrat. „Ja... treba mi...”
„Piće?”, zabrinuto me je upitao Šepli. Pogledao je po kuhinji. „Ostalo nam je samo pivo.”
„Onda idem do dragstora.”
„Idem s tobom”, javila se Amerika i skočila da dograbi kaput. „Što ga ne odvezeš čardžerom?”
upita Šepli i dobaci joj ključeve. Pogledala je u svežanj metala u ruci. „Jesi li siguran?” Uzdahnuo je.
„Mislim da Trevis ne bi trebalo da vozi. Bilo kuda... ako me razumeš.”
Razdragano je klimnula glavom. „Kapiram.” Uhvatila me je za ruku. „Hajdemo, Treve. Idemo
da te napijemo.” Krenuo sam za njom napolje, ali ona je naglo stala i okrenula se na petama. ..Ali!
74
Moraš nešto da mi obećaš. Večeras nema svađe. Utapanje tuge - da”, nastavila je, uhvatila me za
bradu i zaklimala mi glavom. „Pijana zloba — ne.” Podizala mi je bradu i spuštala je.
Odmakao sam se i sklonio njenu ruku.
„Obećavaš?” Podigla je obrvu.
„Da.”
Nasmešila se. „Onda krećemo.”
S prstima na usnama i laktom naslonjenim na vrata, posmatrao sam kako mi svet prolazi pored
prozora. Zima je sa sobom donela jak vetar, koji je šibao kroz drveće i žbunje i ljuljao viseće ulične
svetiljke. Ebina haljina je bila prilično kratka. Parkeru bi bilo bolje da mu oči ostanu u glavi ako joj
se slučajno podigne. Setio sam se kako su izgledala Ebina gola kolena dok je sedela pored mene na
zadnjem sedištu čardžera i zamišljao sam kako Parker primećuje njenu nežnu, sjajnu kožu baš kao i
ja, ali uz manje poštovanja i više pohotljivosti.
Baš kad je bes počeo da ključa u meni, Amerika je povukla ručnik. „Stigli smo.”
Reklamni znak je blago osvetljavao ulaz u prodavnicu. Amerika me je pomno pratila kroz
prolaz. Vrlo brzo sam pronašao ono što sam tražio. Jedina boca koja bi mi prijala te večeri: džim bim.
„Jesi li siguran da ti to treba?”, upitala je Amerika, a glas joj je bio obojen upozorenjem. „Znaš
da sutra treba da pripremiš rođendansku žurku iznenađenja.”
„Siguran sam”, potvrdio sam i poneo bocu do pulta.
Čim sam spustio dupe na suvozačko sedište čardžera, odvrnuo sam poklopac i otpio, naslonivši
glavu na naslon.
Amerika me je osmotrila, a onda je ubacila u rikverc. „Ovo će biti zabavno, već vidim.”
Pre nego što smo stigli do stana, popio sam viski iz grlića boce i nastavio.
„Nisi valjda”, izustio je Šepli kad je osmotrio bocu.
„Jesam”, odgovorio sam i otpio još jedan gutljaj. „Hoćeš malo?”, upitao sam i okrenuo grlić u
njegovom pravcu.
Napravio je grimasu. „Bože, ne. Moram da ostanem trezan da bih mogao brzo da reagujem kad,
tako pun džima bima, nasrneš na Parkera.”
„Neće”, ubacila se Amerika. „Obećao je.”
„Jesam”, priznao sam uz osmeh, već se osećajući bolje. „Obećao sam.”
Narednih sat vremena, Šepli i Amerika su davali sve od sebe da me zabave. Gospodin Bim se
potrudio da me umrtvi. Nakon sat i po, Šeplijeve reći kao da su se usporile. Amerika se kikotala
zbog mog priglupog izraza.
„Vidiš? Veselo je pijan.”
Dunuo sam i napravio huktav zvuk. „Nisam pijan. Još ne.”
Šepli je pokazao na ćilibarsku tečnost koje je bivalo sve manje. „Ako popiješ ostatak, bićeš.”
Podigao sam bocu, a zatim i sat. „Tri sata. Sigurno se dobro provode.” Podigao sam bocu ka
Šepliju, a zatim je prineo usnama i nagnuo je dokraja. Ostatak sadržaja mi je prešao preko usana i
zuba, pržeći sve do stomaka.
„Gospode, Trevise”, mrštio se Šepli. „Treba da odeš i da se obeznaniš. Bilo bi bolje da ne budeš
budan kad dođe.”
Zvuk motora je bivao sve glasniji dok se automobil približavao stanu. Potom se zaustavio
napolju. Dobro sam poznavao zvuk — bio je to Parkerov porše.
Mlak osmeh mi se raširio licem. „Zašto? Sad će početi čarolija.”
Amerika me je oprezno posmatrala. „Treve... obećao si.”
Klimnuo sam glavom. „Jesam. Obećao sam. Samo ću joj pomoći da izađe iz automobila.” Noge
su mi bile na mestu, ali nisam ih osećao. Naslon kauča mi je bio odličan oslonac pri pijanom
pokušaju hodanja.
75
Uhvatio sam se za kvaku, ali Amerika me je nežno uhvatila za ruku. „Idem s tobom. Da budem
sigurna da nećeš prekršiti obećanje.”
„Dobra zamisao”, složio sam se. Otvorio sam vrata i adrenalin mi je smesta spalio popijeni
viski. Porše se kratko zaljuljao, a prozori su mu bili zamagljeni.
Nemam pojma kako su mi se noge toliko brzo kretale u tom stanju, ali odjednom sam se našao
u dnu stepeništa. Amerika me je zgrabila za košulju. Koliko god sitna bila, bila je neobično snažna.
„Trevise”, glasno je prošaputala. „Ebi mu neće dozvoliti da ode predaleko. Probaj prvo da se
smiriš.”
„Samo ću da proverim da li je sve u redu”, rekao sam i napravio nekoliko koraka ka
Parkerovom automobilu. Rukom sam udario prozor sa suvozačke strane toliko snažno da sam se
iznenadio kad se nije razbio. Pošto nisu otvorili vrata, otvorio sam ih ja.
Ebi je petljala oko haljine. Kosa joj je bila raščupana, a usne bez ruža — izdajnički znak onoga
što su radili.
Parkerovo lice se ukočilo. „Šta hoćeš, Trevise, dođavola?”
Stegao sam šake u pesnice, ali osetio sam Amerikinu ruku na ramenu.
„Hajde, Ebi. Moram da razgovaram s tobom”, pozvala ju je Amerika.
Ebi je nekoliko puta zatreptala. „O čemu?”
„Hajde, kad kažem!”, prasnula je Amerika. Ebi je pogledala u Parkera. „Izvini, moram da
idem.” Parker je ljutito odmahnuo glavom. „Ne, u redu }e. Samo napred.”
Uhvatio sam Ebi za ruku dok je izlazila iz poršea, pa sam nogom zalupio vratima. Ebi se
okrenula i stala između mene i automobila, gurajući me u rame. „Šta je tebi? Sjaši!”
Porše je zaškripao na parkiralištu. Izvukao sam cigarete iz džepa košulje i zapalio jednu. „Možeš
sad da uđeš, Mer.”
„Hajde, Ebi.”
„Zašto ne ostaneš, Ebs?” rekao sam. Bilo mi je smešno da to kažem. Bilo je pravo čudo kako je
Parker mogao to da izgovori sa ozbiljnim izrazom lica.
Ebi je glavom pokazala Ameriki da ode, a ona je nevoljno pristala.
Osmotrio sam je i povukao dim-dva cigarete.
Skrstila je ruke. „Zašto si to uradio?”
„Zašto? Zato što te je mrcvario ispred mog stana!”
„Možda boravim kod tebe, ali šta radim, i s kim to radim, to je moja stvar.”
Bacio sam cigaretu na zemlju. „Ti si daleko iznad toga, Golubice. Ne dozvoli da te tuca u kolima
kao jeftinu maturantkinju.”
„Nisam nameravala da imam seks s njim!”
Mahnuo sam rukom prema praznom mestu gde se malopre nalazio Parkerov automobil. „Šta
ste onda radili?”
„Zar se nikad nisi mazio s nekim, Trevise? Zar se nikad nisi zezao a da ne odeš predaleko?”
To je bilo nešto najgluplje što sam ikada čuo. „U čemu je smisao?” Poplavela jaja i razočaranje.
Baš je zvučalo zabavno.
„Mnogi to rade. Naročito oni u vezi.”
„Sva stakla su bila zamagljena, kola su poskakivala... kako sam mogao da znam?”
„Možda nije trebalo da me špijuniraš!”
Špijuniram? Zna da čujemo svaki automobil koji se zaustavi pred stanom, a odlučila je da je
pred mojim vratima odlično mesto za usisavanje face frajera koga ne podnosim? Razdražljivo sam
protrljao lice, trudeći se da ostanem smiren. „Ne mogu ovo da podnesem, Golubice. Čini mi se da
ću poludeti.”
„Šta ne možeš da podneseš?”
76
„Ako spavaš s njim, ne želim da znam za to. Otići ću u zatvor na duže ako saznam da on... samo
mi nemoj reći.”
„Trevise.” Pušila se. „Ne mogu da verujem da si to rekao! Za mene je to veliki korak!”
„To kažu sve devojke!”
„Ne mislim na drolje s kojima ti imaš posla! Mislim na sebe!” Spustila je ruku na grudi.
„Nisam... uf Nema veze.” Načinila je nekoliko koraka, ali zgrabio sam je za ruku i okrenuo je prema
sebi.
„Nisi šta?” Čak i u tom stanju, odgovor mi je sinuo. „Ti si devica?”
„Pa šta?”, rekla je, crveneći.
„Zato je Amerika bila onako sigurna da nećeš otići predaleko.”
„Imala sam jednog dečka tokom sve četiri godine srednje škole. Pripremao se da postane
omladinski baptistički sveštenik! Nikad nismo ni pokušali!”
„Omladinski sveštenik? Šta se desilo nakon takve tvrde apstinencije?”
„Želeo je da se oženi i ostane u... Kanzasu. Ja nisam.”
Nisam mogao da poverujem u to što mi je govorila. Imala je gotovo devetnaest, a još je bila
devica? To je u današnje vreme nečuveno. Ne sećam se da sam ijednu upoznao od početka srednje
škole.
Obuhvatio sam joj lice rukama. „Devica. Ne bih nikad pogodio, S obzirom na to kako si plesala
u Crvenim vratima.”
„Baš je smešno”, odbrusila je i požurila uza stepenice.
Pošao sam za njom, ali tresnuo sam na stepenik. Lakat mi je pukao o ugao betonskog stepenika,
ali nisam osetio bol. Okrenuo sam se na leda, uz histeričan smeh.
„Šta radiš? Ustani!”, rekla je, vukući me da se uspravim.
Oči su mi se zamaglile, a zatim smo se našli na Čejsijevom predavanju. Ebi je sedela na
njegovom stolu u nečemu što je ličilo na matursku haljinu, a ja sam bio u boksericama. Prostorija je
bila prazna i bio je ili sumrak ili zora.
„Ideš nekuda?”, upitao sam, nimalo zabrinut zbog toga što nisam obučen.
Nasmešila se i nagnula se da mi dotakne lice. „Ne. Ne idem nikuda. Ostajem ovde.”
„Obećavaš?”, upitao sam i dodirnuo joj kolena. Raširio sam joj noge toliko da joj se zavučem
među butine.
„Na kraju krajeva, tvoja sam.”
Nisam bio sasvim siguran šta je time mislila, ali bacila se na mene. Usne su joj putovale niz moj
vrat i zažmurio sam, u potpunoj euforiji. Dešavalo mi se sve ono na čemu sam radio. Prstima mi je
prelazila preko tela i blago sam uzdahnuo kad mi ih je zavukla u bokserice i spustila ih na moj ud.
I najjače ushićenje koje sam doživeo ranije upravo je bilo prevaziđeno. Zavukao sam joj prste u
kosu, spustio usne na njene i, ne gubeći vreme, milovao sam joj unutrašnjost usta jezikom.
Jedna cipela joj je pala na pod i spustio sam pogled.
„Moram da pođem”, tužno je rekla.
„Šta? Zar nisi rekla da ne ideš nikuda?”
Nasmešila se. „Potrudi se više.”
„Šta?”
„Potrudi se više”, ponovila je i dodirnula mi lice. „Čekaj”, rekao sam, ne želeći da se to završi.
„Volim te, Golubice.”
Lagano sam zatreptao. Kad su mi se oči usredsredile, prepoznao sam svoj ventilator na tavanici.
Čitavo telo me je bolelo, a u glavi mi je tutnjalo sa svakim otkucajem srca.
Odnekud iz hodnika, do ušiju mi je dopro Amerikin uzbuđen, piskav glas. U kontrapunktu,
Šeplijev dubok glas se probijao između Amerikinog i Ebinog glasa.
77
Sklopio sam oči i utonuo u duboku depresiju. To je bio samo san. Ništa od te sreće nije bilo
stvarno. Protrljao sam lice i pokušao da pronađem motiv da izvučem dupe iz kreveta.
Kako god da sam se zabavio prethodne noći, nadao sam se da je ta zabava bila vredna toga što
sam se osećao kao zgnječeno meso na dnu kante za smeće.
Stopala su mi bila teška dok sam ih vukao po podu da bih podigao farmerice zgužvane u ćošku.
Obukao sam ih, pa sam se oteturao do kuhinje, trzajući se od njihovih glasova.
„Jebeno ste glasni”, izjavio sam dok sam se zakopčavao.
„Izvini”, rekla je Ebi, jedva me gledajući. Nema sumnje da sam prethodne noći uradio nešto
glupavo da je osramotim.
„Ko me je, dođavola, pustio da se sinoć ovako napijem?”
Amerikino lice se zgrčilo od gadosti. „Sam si to uradio. Izašao si i kupio piće kad je Ebi izašla s
Parkerom, i sve si iskapio dok se nije vratila.”
Sećanje mi se lagano vraćalo u zbrkanim delićima. Ebi je otišla s Parkerom. Bio sam potišten.
Dragstor sa Amerikom.
„Prokletstvo”, rekao sam, vrteći glavom. „Je l’ ti bilo lepo?”, upitao sam Ebi.
Obrazi su joj se zarumeneli.
O, sranje. Mora da je bilo gore nego što sam mislio. „Ti to ozbiljno?”, upitala je.
„Šta?”, odvratio sam, ali zažalio sam čim sam to izgovorio.
Amerika se zakikotala, očito oduševljena mojim gubitkom pamćenja. „Izvukao si je iz
Parkerovog automobila jer ti je pao mrak na oči kad si ih video kako se maze kao srednjoškolci. Čak
su i prozore zamaglili!”
Pokušao sam da se setim svega najbolje što sam mogao. Maženje mi nije zvučalo poznato, ali
ljubomora jeste.
Ebi je izgledala kao da će eksplodirati i ustuknuo sam od njenog pogleda.
„Koliko si ljuta?”, upitao sam je, očekujući da mi pištav prasak probije već bolnu glavu.
Ljutito je odjurila do spavaće sobe, a ja sam pošao za njom i tiho zatvorio vrata za nama.
Okrenula se. Izraz joj je bio drugačiji nego ranije. Nisam bio siguran kako da ga protumačim.
„Sećaš li se bilo čega što si mi sinoć rekao?”, upitala me je.
„Ne. Zašto? Jesam li bio zao prema tebi?”
„Ne, nisi bio zao prema meni! Ti... mi...” Prekrila je oči rukama.
Kad je podigla ruku, nov, blistav komad nakita pao joj je sa zglavka na podlakticu i privukao mi
pogled. „Otkud to?”, upitao sam i uhvatio je za zglavak.
„Moje je”, rekla je i odmakla se.
„Dosad to nisam video. Deluje novo.”
„I jeste.”
„Gde si to nabavila?”
„Parker mi ju je poklonio pre petnaestak minuta”, odgovorila je.
U meni je ključao bes. Osetio sam potrebu da nešto udarim da bi mi bilo bolje. „Šta je, jebote, taj
kreten radio ovde? Je li prenoćio?”
Skrstila je ruke, nimalo zbunjena. „Jutros mi je kupio rođendanski poklon i doneo ga je.”
„Ali još ti nije rođendan.” Gnev mi je kipeo, ali činjenica da je to nimalo nije uplašilo obuzdala
me je.
„Nije mogao da čeka”, rekla je i podigla bradu.
„Nije čudo što sam morao da ti izvučem dupe iz njegovih kola, zvuči kao da ste...” Zaćutao sam
i stisnuo usne da ne bih izgovorio ostatak. Nije bilo vreme da izbljujem reči koje ne bih mogao da
povučem.
78
„Šta? Zvuči kao da sam šta?”
Zaškripao sam zubima. „Ništa. Samo sam ljut i hteo sam da izgovorim neko sranje koje ne
mislim.”
„Ranije te ništa nije sprečavalo.”
„Znam. Radim na tome”, rekao sam i krenuo ka vratima. „Pustiću te da se obučeš.”
Kad sam se uhvatio za kvaku, presekao me je bol od lakta naviše. Dotakao sam ga i zabolelo me
je. Kad sam podigao rukav, otkrio sam ono na šta sam sumnjao: svezu modricu. Misli su mi letele u
pokušaju da se setim uzroka i setio sam se da mi je Ebi rekla kako je devica, da sam pao, smejao se,
da mi je ona pomogla da se svučem... pa da sam ja... O bože.
„Sinoć sam pao na stepenicama. I pomogla si mi da dođem do kreveta... Mi”, rekao sam i
koraknuo prema njoj. Sevnulo mi je sećanje na to kako sam se zaleteo na nju dok je, polunaga,
stajala ispred ormara.
Umalo da je kresnem, da joj oduzmem nevinost, pijan. Od pomisli na to šta se moglo dogoditi,
postideo sam se prvi put otkako... ma prvi put u životu.
„Ne, nismo. Ništa se nije dogodilo”, rekla je, naglašeno odmahujući glavom.
Zgrčio sam se. „Zamaglila si Parkerove prozore, izvukao sam te iz automobila, a onda pokušao
da...” Pokušao sam da izbacim to sećanje iz glave. Bilo mi je mučno. Srećom, zaustavio sam se i
onako oduzet od alkohola, ali šta da nisam? Nije zaslužila da joj prvi put bude tako ni sa kim, a
kamoli sa mnom. Jao. Neko vreme sam stvarno mislio da sam se promenio. Trebale su mi samo
boca viskija i reč devica da ponovo postanem kreten.
Okrenuo sam se ka vratima i uhvatio se za kvaku. „Pretvaraš me u jebenog psihopatu,
Golubice”, zarežao sam preko ramena. „Ne razmišljam kako treba u tvojoj blizini.”
„Znači, ja sam kriva?”
Okrenuo sam se. Pogled mi je pao s njenog lica na kućni ogrtač, noge, pa na stopala, a onda se
vratio na njene oči. „Ne znam. Pamćenje mi je pomalo maglovito... ali ne sećam se da si rekla ne.”
Koraknula je napred. Isprva je delovala kao da se sprema da nasrne na mene, ali lice joj je
smekšalo i ramena su joj se opustila. „Šta hoćeš da kažem, Trevise?”
Pogledao sam u narukvicu, pa ponovo u nju. „Nadala si se da se neću setiti?”
„Ne! Bila sam ljuta što si zaboravio!”
Uopšte mi nije bila jasna. „Zašto?'
„Zato što, da sam... da smo... a ti se nisi... ne znam zašto! Jednostavno sam bila!”
Samo što nije priznala. Morala je. Bila je ljuta na mene zato što je bila spremna da mi pokloni
svoju nevinost, a ja se nisam sećao šta se dogodilo. To je bilo to. To je bio moj trenutak. Konačno
ćemo razrešiti naša sranja, ali vreme mi je isticalo. Šepli će svakog trenutka naići da pozove Ebi da
ode sa Amerikom u nabavku za našu žurku.
Požurio sam ka njoj i zaustavio se kad nas je delilo nekoliko centimetara. Šakama sam joj
obuhvatio lice. „Šta mi to radimo, Golubice?”
Pogled joj je krenuo od mog pojasa i lagano mi se podigao do očiju. „Reci ti meni.”
Lice joj je postalo bezizrazno, kao da priznaje da bi joj duboka osećanja prema meni srušila čitav
sistem.
Kucanje na vratima me je razljutilo, ali ostao sam usredsređen.
„Ebi?”, oglasio se Šepli. „Mer ide nešto da obavlja; tražila je da te obavestim za slučaj da hoćeš
sa njom.”
„Golubice?” Zagledao sam joj se u oči.
„Da”, doviknula je Šepliju. „Moram nešto da obavim.”
„U redu, biće spremna kad ti kažeš”, odgovorio je i njegovi koraci su se udaljili hodnikom.
„Golubice”, nastavio sam, u očajničkoj želji da ne odustanem.
79
Uzmakla je nekoliko koraka, izvukla nekoliko stvari iz ormara i provukla se pored mene.
„Možemo li o ovome da razgovaramo kasnije? Danas imam mnogo posla.”
„Naravno”, pristao sam, razočarano.
80
TRINAESTO POGLAVLJE
Porcelan
Ebi se nije dugo zadržala u kupatilu, štaviše, nije mogla brže izaći iz stana. Upinjao sam se da
me to ne pogodi. Obično bi izvrdala kad god bi iskrslo nešto ozbiljno.
Ulazna vrata su se zatvorila i Amerikin automobil je krenuo s parkirališta. Stan je ponovo
delovao zagušljivo i suviše prazno u isti mah. Mrzeo sam da budem tu bez nje i pitao sam se šta
sam radio pre nego što sam je upoznao.
Prišao sam najlon kesici koju sam pre neki dan doneo iz apoteke. Prebacio sam neke zajedničke
fotografije s telefona i dao da mi ih izrade.
Beli zidovi su konačno dobili nešto boje. Baš kad sam namestio i poslednju fotografiju, Šepli je
pokucao na vrata. „Hej čoveče.”
„Da?”
„Imamo gomilu posla.”
„Znam.”
Odvezli smo se do Brazilovog stana, uglavnom ćuteći. Kad smo stigli, Brazil je otvorio vrata
držeći bar dvadeset balona u ruci. Dugačke srebrne uzice letele su mu ka licu, a on ih je sklanjao
rukom, pijuckajući neke sa usana.
„Već sam se pitao jeste li otkazali. Gruver donosi tortu i piće.” Prošli smo pored njega i ušli u
dnevnu sobu. Njihovi zidovi se nisu razlikovali od naših, ali stan im je ili izdat kao „potpuno
namešten” ili su kauč dobili od Vojske spasa.
Brazil je nastavio: „Poslao sam neke likove da donesu hranu i Mikijeve razbijačke zvučnike.
Jedna od devojaka iz sestrinstva ima osvetljenje koje možemo da pozajmimo — ne brinite, nisam ih
pozvao. Rekao sam da mi treba za žurku narednog vikenda. Trebalo bi da budemo spremni.”
„Dobro”, reče Šepli. „Amerika bi odlepila kad bi došla i zatekla nas ovde s gomilom devojaka iz
sestrinstva.”
Brazil se nasmešio. „Jedine devojke ovde biće neke Ebine koleginice i drugarice iz tima. Mislim
da će se Ebi dopasti.”
Nasmešio sam se, posmatrajući Brazila kako raspoređuje po tavanici balone čije su uzice visile.
„I ja mislim. Šepe?
„Da?”
„Nemoj zvati Parkera do poslednjeg trena. Tako ćemo ga pozvati, ali, ako uopšte stigne, neće
biti tu sve vreme.”
„Kapiram.”
Brazil je udahnuo. „Hoćeš li mi pomoći da pomerimo nameštaj, Treve?”
„Naravno”, odgovorio sam i pošao za njim u drugu sobu. Trpezarija i kuhinja su bile jedna
prostorija, a stolice su već bile poređane uza zidove. Na šanku su se nalazili redovi čistih čašica i
neotvorena boca tekile.
Šepli se zaustavio i zagledao se u bocu. „Ovo nije za Ebi, zar ne?”
Brazil se osmehnuo, a beli zubi su mu odudarali od tamne maslinaste kože. „Uf... jeste. To je
tradicija. Ako joj fudbalski tim priređuje žurku, dobiće pravi timski tretman.”
„Ne možete je naterati da popije toliko tura”, pobunio se Šepli. „Trevise. Reci mu.”
Brazil je podigao ruku. „Neću je ja terati ni na šta. Za svaku čašicu koju ispije, dobiće
dvadeseticu. To je naš poklon.” Osmeh mu je izbledeo kad je primetio Šeplijevo mrštenje.
81
„Poklon vam je trovanje alkoholom?”
Klimnuo sam glavom. „Videćemo hoće li želeti da popije rođendansku turu za dvadeset dolara,
Šepe. Nema tu ničeg lošeg.”
Sklonili smo trpezarijski sto u stranu, a zatim smo pomogli brucošima da unesu hranu i
zvučnike. Jedna devojka je počela da prska osveživač vazduha po stanu.
„Niki! Prekini s tim sranjem!”
Stavila je ruke na kukove. „Da vi tako ne zaudarate, momci, ne bih morala. Deset znojavih
frajera u stanu vrlo brzo počne da smrdi! Ne želite valjda da uđe a da se ovde oseća kao u
svlačionici, zar ne?”
„U pravu je”, složio sam se. „Kad smo već kod toga, moram do stana da se istuširam. Vidimo se
za pola sata.”
Šepli je obrisao čelo i klimnuo glavom, pa je iz jednog džepa farmerka izvadio mobilni a iz
drugog ključeve.
Otkucao je kratku poruku Ameriki. Za nekoliko trenutaka, telefon mu je zapištao. Nasmešio se.
„Nek sam proklet. Sve se odvija po rasporedu.”
„To je dobar znak.”
Požurili smo do našeg stana. Petnaest minuta kasnije, bio sam istuširan, obrijan i obučen. Ni
Šepliju nije trebalo više, ali ja sam stalno proveravao sat.
„Smiri se”, govorio mi je Šepli dok je zakopčavao zelenu kariranu košulju. „Još su u kupovini.”
Ispred zgrade se začulo glasno brujanje motora, vrata automobila su se zalupila, a onda su se
koraci popeli gvozdenim stepenicama do naših vrata.
Otvorio sam ih i nasmešio se. „U pravi čas.”
Trenton se nasmešio, držeći u rukama kutiju srednje veličine, s rupama izbušenim sa strane i na
poklopcu. „Nahranjen je, napojen, obavio je dnevnu nuždu. Trebalo bi da bude dobro neko vreme.”
„Sjajan si, Trente. Hvala.” Pogledao sam mimo njega i ugledao tatu kako sedi za volanom
pikapa. Mahnuo mi je i ja sam mu otpozdravio.
Trenton je malčice podigao poklopac i osmehnuo se. „Budi dobar, maleni. Siguran sam da ćemo
se opet videti.”
Psić je repićem udarao o kutiju dok sam sklanjao poklopac, a onda sam ga uneo.
„Jao, čoveče. Zašto u moju sobu?”, zaječao je Šepli.
„Za slučaj da Golubica ude u moju pre nego što budem spreman.” Izvukao sam mobilni i
okrenuo Ebin broj. Telefon je zapištao jednom, a onda još jednom.
„Halo?”
„Vreme je za večeru! Gde ste se vas dve izgubile?”
„Malo smo se prepustile uživanju. Ti i Šep ste znali da jedete pre nego što smo se nas dve
pojavile. Sigurna sam ćete se snaći.”
„Ma nemoj. Brinemo za vas, znaš.”
„Dobro smo”, odgovorila je raspoloženo.
Amerika je progovorila kraj Ebi. „Reci mu da ću te brzo dovesti. Moram da svratim do Brazila
da pokupim neke beleške za Šepa, a onda ćemo kući.”
„Jesi li čuo?”, upitala je Ebi.
„Da. Vidimo se onda, Golubice.”
Prekinuo sam vezu i brzo pošao za Šepom do čardžera. Nisam bio siguran zašto, ali bio sam
nervozan. „Jesi li pozvao budalu?”
Šepli je klimnuo glavom i ubacio u brzinu. „Dok si bio pod tušem.”
„Dolazi li?”
82
„Kasnije. Nije bio oduševljen time što ga tako kasno obaveštavam, ali, kad sam ga podsetio da je
to bilo neophodno zato što se jebeno izlanuo, više nije imao šta da doda.”
Nasmešio sam se. Parker mi je oduvek išao na živce. Da ga nismo pozvali, Ebi bi bila
nezadovoljna, pa sam morao da popustim i pusi im Šeplija da ga pozove.
„Nemoj da se napiješ i da ga udariš”, upozorio me je Šepli.
„Ništa ne obećavam. Parkiraj tamo gde nas neće videti”, rekao sam i pokazao na sporedno
parkiralište.
Optrčali smo ugao do Brazilovog stana i pokucao sam. Bilo je tiho.
„Mi smo! Otvaraj.”
Vrata su se otvorila, a na vratima je stajao Kris Dženks s glupim osmehom na licu. Lelujao se
napred-nazad, već pijan. On mi se jedini dopadao manje od Parkera. Niko to nije mogao da dokaže,
ali za Dženksa se pričalo da je jednom nekoj devojci nešto sipao u piće na žurki bratstva. Većina je
verovala u to, jer je to bio jedini način da on nešto povali. Niko nije potvrdio da jeste, pa sam se
trudio da ga držim na oku.
Ljutito sam pogledao u Šeplija, koji je podigao ruke. Očito nije imao pojma da će Dženks biti tu.
Bacio sam pogled na sat, pa smo počeknuli u mraku s desetinama srebrnih uzica na licima. Svi
smo bili toliko zbijeni u dnevnoj sobi, čekajući Ebi, da bismo se svi nagnuli kad bi se samo jedna
osoba pomerila.
Kad se začulo kucanje na vratima, svi smo se ukočili. Očekivao sam da će ušeta Amerika, ali
ništa se nije dogodilo. Neki su šaputali, a drugi su ih ućutkivali.
Novo kucanje je pokrenulo Brazila, koji je brzim koracima krenuo ka vratima i širom otvorio.
Na vratima su stajale Amerika i Ebi.
„SREĆAN ROĐENDAN!”, povikali smo u horu.
Ebi je razrogačila oči, a onda se nasmešila i brzo prekrila usta. Amerika ju je ugurala u stan i svi
su se okupili oko nje.
Dok sam se probijao do nje, svi su se razmakli. Izgledala je sjajno u sivoj haljini i žutim cipelama
s visokim potpeticama. Dlanovima sam joj obuhvatio nasmešeno lice i spustio joj usne na čelo.
„Srećan rođendan, Golubice.”
„Tek je sutra”, smeškala se svima oko sebe.
„Pa, pošto su ti otkucali naše planove, morali smo sve da promenimo u poslednji čas da bismo
te iznenadili. Jesi li iznenađena?”
„Vrlo!”
Finč joj je žurno prišao da joj čestita rođendan, a Amerika ju je gurnula laktom. „Dobro je što
sam te danas povela sa sobom, inače bi došla u očajnom izdanju!”
„Izgledaš sjajno”, rekao sam i značajno je odmerio. Sjajno nije bila najpoetičnija reč koju sam
mogao da upotrebim, ali nisam želeo da preterujem.
I Brazil je prišao da je snažno zagrli. „I nadam se da znaš da je Amerikina priča o tome kako se
ježi od mene bila obična laž da te dovuče ovamo.”
Amerika se nasmejala. „Uspelo je, zar ne?”
Ebi je zavrtela glavom, i dalje se smeškajući razrogačenih očiju, zbunjena i zaprepašćena.
Nagnula se ka Amerikinom uhu i nešto joj prošaputala, a ona joj je uzvratila. Nameravao sam da je
pitam o čemu se radilo.
Brazil je pojačao muziku i svi su vrisnuh. „Dođi ovamo, Ebi!”, pozvao ju je i krenuo ka kuhinji.
Pokupio je bocu tekile iz bara i stao ispred poređanih čašica na šanku. „Srećan rođendan od
fudbalskog tima, devojčice”, nasmešio se i sve čašice nasuo tekilom. „Ovako mi slavimo rođendane:
puniš devetnaest, dobiješ devetnaest čašica. Možeš da ih popiješ ili ostaviš, ali, što više popiješ,
dobiješ više ovakvih”, rekao je i zamahao svežnjem dvadesetica.
„O bože”, zacvilela je. Oči su joj blesnule kad je ugledala toliko zelene tečnosti.
83
„Popij ih, Golubice!”, nagovarao sam je.
Sumnjičavo je pogledala u Brazila. „Dobijem dvadeseticu za svaku čašicu koju popijem?”
„Tako je, malena. Sudeći po tvojoj veličini, čini mi se da ćemo izgubiti šezdesetak dolara do
kraja noći.”
„Razmisli još jednom, Brazile”, pobunila se. Prinela je prvu čašu usnama i okrenula rub od ugla
ka sredini usana. Zabacila je glavu da bi je ispraznila, a zatim ju je zakotrljala do drugog ugla usana
i preuzela drugom rukom. Nikad nisam video ništa toliko seksi.
„Gospode bože!”, uzviknuo sam, odjednom napaljen.
„Ovo je stvarno šteta, Brazile”, primetila je, brišući uglove usana. „Sipaj kuervo, a ne patron.”
Nadmen osmeh je Brazilu izbledeo sa usana, pa je odmahnuo glavom i slegao ramenima.
„Završi onda s tim. Imam novčanike dvanaestorice fudbalera koji tvrde da ne možeš da popiješ
deset.”
Skupila je oči. „Duplo ili ništa da ću popiti petnaest.”
Morao sam da se nasmešim, a u isti mah sam se pitao kako ću se suzdržati kad se ona ponaša
kao jebena kurva iz Vegasa. Bila je đavolski seksi.
„Au!”, uzviknuo je Šepli. „Ne smeš da završiš u bolnici na svoj rođendan, Ebi!”
„Može ona to”, izjavila je Amerika, gledajući u Brazila. „Četrdeset dolara po čašici?”, upitao je
Brazil, nesigurno. „Jesi li se uplašio?”, odvratila je.
„Dođavola, ne! Daću ti dvadeset po čašici, a kad stigneš do petnaest, udvostručiću ti sve.”
Istresla je još jednu turu. „Ovako Kanzašani slave rođendane.”
Muzika je bila glasna i pobrinuo sam se da plešem sa Ebi uz svaku pesmu uz koju je pristala da
pleše. Ceo stan je bio pun nasmejanih studenata s pivom u jednoj ruci i čašicom žestine u drugoj.
Ebi bi povremeno odlutala da ispije još jednu čašu, pa se vraćala sa mnom do improvizovanog
podijuma u dnevnoj sobi.
Mora da su rođendanski bogovi bili zadovoljni mojim trudom jer je, baš kad je bila u najboljem
raspoloženju, naišla spora pesma. Jedna od mojih omiljenih. Prineo sam usne njenom uhu i pevao
joj, izvivši se dok sam izgovarao važne delove da bi shvatila da to zaista mislim. To joj verovatno
nije bilo sasvim jasno, ali svejedno sam pokušao.
Presavio sam je i ruke su joj pale iza leđa, te je prstima gotovo dotakla pod. Naglas se nasmejala,
a onda smo se uspravili, ponovo se njišući napred-nazad. Obavila mi je ruke oko vrata i uzdahnula
mi uz kožu. Mirisala je tako dobro da to nije bilo normalno.
„Nemoj to da mi radiš kad počinjem s dvocifrenim brojem čašica.” Zakikotala se.
„Jesam li ti rekao da večeras izgledaš neverovatno?”
Odmahnula je glavom i zagrlila me, a zatim mi je spustila glavu na rame. Privukao sam je uza
se i zagnjurio joj lice u vrat. Kad smo bili takvi, tihi, srećni, kad se nismo obazirali na činjenicu da ne
treba da budemo ništa više od prijatelja, samo sam tu želeo da budem.
Vrata su se otvorila i Ebi je sklonila ruke. „Parkeru!”, vrisnula je i pritrčala mu da ga zagrli.
Poljubio joj je usne, a ja sam, iako sam se do malopre osećao kao kralj, poželeo da nekoga
ubijem.
Parker joj je podigao ruku, nasmešio se i nešto joj tiho rekao o toj glupoj narukvici.
„Hej”, viknula mi je Amerika u uho. Iako je bila glasnija nego inače, niko je drugi nije čuo.
„Hej”, uzvratio sam joj, i dalje zureći u Parkera i Ebi.
„Ostani smiren. Šepli kaže da je Parker samo svratio. Ima neke obaveze sutra ujutru, pa ne
može dugo.”
„Je li?”
„Da, zato se ne uzbuđuj. Duboko udahni. Otići će dok trepneš.”
84
Ebi je odvukla Parkera do šanka, podigla još jednu čašicu i istresla je, a zatim ju je naopako
tresnula o pult kao i prethodnih pet puta. Brazil joj je predao još jednu dvadeseticu i otplesala je u
dnevnu sobu.
Zgrabio sam je ne oklevajući i plesali smo sa Amerikom i Šeplijem. Šepli ju je pljesnuo po
dupetu. „Jedan!”
Amerika je dodala drugi udarac, a onda se pridružio i ostatak društva.
Na broju devetnaest sam protrljao dlanove da bi pomislila kako ću je dobro odalamiti. „Na
mene je red!”
Protrljala je stražnjicu. „Samo polako! Boli me guzica!”
Razdragano sam podigao ruku visoko iznad ramena. Ebi je zažmurila i, trenutak-dva kasnije,
provirila je unazad. Zaustavio sam se tik pred guzom i nežno je potapšao.
„Devetnaest!”, viknuo sam.
Gosti su to veselo pozdravili, a Amerika je pripito zapevala „Srećan ti rođendan”. Kad se došlo
do imena, svi su otpevali „Golubice”. Osetio sam se nekako ponosno.
Iz zvučnika se začula nova spora pesma, ali ovog puta ju je Parker povukao na sredinu sobe da
plešu. Izgledao je kao robot s dve leve noge, ukočen i nespretan.
Trudio sam se da ne gledam, ali, pre nego što se pesma završila, zapazio sam da su se iskrali u
hodnik. Pogled mi se susreo sa Amerikinim. Nasmešila se, namignula i zavrtela glavom, ćutke me
upozoravajući da ne napravim glupost.
Bila je u pravu. Ebi nije bila sama s njim ni pet minuta pre nego što su krenuli ka ulaznim
vratima.
Neprijatan, postiđen izraz na Ebinom licu rekao mi je da je Parker pokušao da joj tih pet minuta
učini nezaboravnim.
Poljubio ju je u obraz, a onda je ona za njim zatvorila vrata. „Tatica je otišao!”, uzviknuo sam i
povukao je na sredinu dnevne sobe. „Vreme je da zabava počne!”
Prostorijom su se razlegli veseli uzvici.
„Čekaj! Ja sam na rasporedu!”, objavila je Ebi i otišla u kuhinju. Ispila je još jedno piće.
ja.
Kad sam video koliko joj je ostalo, zgrabio sam jedno s kraja i ispio ga. Popila je još jedno, kao i
„Još sedam, Ebi”, izjavio je Brazil i predao joj još love.
Narednih sat vremena smo plesali, smejali se i pričali o nevažnim stvarima. Usne su joj bile
razvučene u osmeh i nisam mogao da odvojim pogled od nje.
Povremeno bi mi se učinilo da me krišom gleda i pitao sam se šta će se dogoditi kad se vratimo
u stan.
Ispila je još nekoliko čašica, ali do desete je već bila u lošem stanju. Igrala je na kauču sa
Amerikom, skačući i kikoćući se, ali onda je izgubila ravnotežu.
Uhvatio sam je pre nego što je pala.
„Dokazala si se”, rekao sam joj. „Popila si više od bilo koje devojku koju smo videli. Ne
dozvoljavam ti više.”
„Ne dolaziš u obzir”, promrmljala je nerazgovetno. „Čeka me još šeststo dolara na dnu čaše i
nećeš mi baš ti od svih ljudi reći koliko daleko smem da idem da zaradim lovu.”
„Ako ti baš toliko treba lova, Golubice...”
„Neću od tebe pozajmljivati novac”, podsmehnula se.
„Hteo sam da ti predložim da založiš tu narukvicu.” Osmehnuo sam se.
Udarila me je po ruci baš kad je Amerika počela da odbrojava do ponoći. Kad su se kazaljke
poklopile, svi smo slavili.
Nikad u životu nisam toliko želeo da poljubim devojku.
85
Amerika i Šepli su me pretekli i poljubili je u obraze. Podigao sam je s poda i zavrteo je.
„Srećan rođendan, Golubice”, čestitao sam joj, susprežući želju da je poljubim u usta.
Svi na žurki su znali zašto je izlazila u hodnik s Parkerom. Ne bi bilo lepo od mene da je pred
drugima prikažem u lošem svetiti.
Posmatrala me je krupnim sivim očima, a ja sam se topio u njima.
„Piće!”, viknula je i oteturala se u kuhinju.
Njen uzvik me je prenuo i ponovo me vratio u bučnu, uzavrelu stvarnost oko nas.
„Izgledaš olešeno, Ebi. Mislim da je vreme da prekineš”, posavetovao ju je Brazil kad je stigla
do šanka.
„Je ne odustajem”, rekla je. „Hoću da vidim svoju lovu.”
Pridružio sam joj se kad je Brazil stavio po dvadeset dolara ispod dve preostale čaše. Doviknuo
je saigračima: „Popiće ih! Treba mi petnaest!”
Svi su zaječali i zakolutali očima i izvadili novčanike da stave svežanj dvadesetica ispod
poslednje čaše.
„Nikad ne bih poverovao da bih mogao da izgubim pedeset dolara na ovakvu opkladu s
devojkom”, požalio se Kris.
„Veruj, Dženkse”, rekla je i podigla čaše.
Istresla ih je jednu za drugom, a zatim je zastala.
„Golubice?”, oslovio sam je i krenuo ka njoj.
Podigla je prst, a Brazil se osmehnuo. „Izbaciće ih”, rekao je.
„Ne, neće.” Amerika je odmahnula glavom. „Diši duboko, Ebi.”
Sklopila je oči i udahnula dok je uzimala i poslednju čašu sa šanka.
„Gospode bože, Ebi! Umrećeš od trovanja alkoholom!”, viknuo je Šepli.
„Može ona to”, umirivala ga je Amerika.
Zabacila je glavu i pustila da joj tekila sklizne niz grlo. Žurka je eksplodirala od zvižduka i
povika iza nas dok joj je Brazil pružao novac.
„Hvala”, rekla je ponosno i ugurala novac u grudnjak. Nikada nisam video ništa slično.
„Trenutno si neverovatno seksi”, šapnuo sam joj u uho dok smo se vraćali u dnevnu sobu. Obavila
je ruke oko mene, verovatno da bi joj se tekila slegla. „Jesi li sigurna da si dobro?”
Htela je da kaže „Dobro sam”, ali reči su joj bile nerazgovetne. „Moraš je naterati da povrati,
Treve. Nek izbaci deo toga iz sebe.”
„Bože, Šepe. Ostavi je na miru. Dobro je”, razdraženo odvrati Amerika.
Šepli se namrštio. „Samo pokušavam da sprečim da se dogodi nešto loše.”
„Ebi? Jesi li dobro?”, upitala ju je Amerika.
Ebi je uspela da se osmehne, izgledajući kao da pada u san.
Amerika je pogledala u Šeplija. „Samo neka joj prođe kroz organizam, otrezniće se. Nije joj ovo
prvi put. Smiri se.”
„Neverovatno”, izjavio je Šepli. „Trevise?”
Obrazom sam joj dodirnuo čelo. „Golubice? Hoćeš li da povratiš za svaki slučaj?”
„Ne”, odgovorila je. „Hoću da plešem.” Zagrlila me je još čvršće.
Pogledao sam u Šeplija i slegao ramenima. „Dok je na nogama i kreće se...”
Šepli nam se, nezadovoljan, izgubio iz vida probijajući se kroz gomilu na improvizovanom
plesnom podijumu. Amerika je zacoktala jezikom i zakolutala očima, pa je pošla za njim.
Ebi se priljubila uz mene. Iako je pesma bila brza, plesali smo lagano nasred sobe, okruženi
ljudima koji su skakutali unaokolo i mlatarali rukama. Plava, ljubičasta i zelena svetla plesala su s
86
nama, po podu i po zidovima. Plava svetla su joj obasjavala lice i morao sam ozbiljno da se
usredsredim, uprkos alkoholu, da je ne poljubim.
Nekoliko sati kasnije, kad je žurka počela da jenjava, nas dvoje smo još bili na podijumu. Malo
se otreznila nakon što sam je nahranio krekerima i sirom i pokušala je da pleše s Amerikom na neku
glupu pop pesmu, ali sve ostalo vreme je provela u mom naručju, čvrsto me grleći oko vrata.
Gosti su mahom ili otišli kući ili ležali onesvešćeni po stanu, a Šeplijevo i Amerikino
raspravljanje se pogoršavalo.
„Ako hoćeš sa mnom, ja odlazim”, dobacio joj je Šepli i krenuo ka vratima.
„Nisam još spremna da pođem”, promumlala je Ebi, očiju dopola sklopljenih.
„Mislim da je ovo veče završeno. Hajdemo kući.” Kad sam krenuo ka vratima, Ebi se nije ni
pomerila. Zurila je u pod, blago pozelenela.
„Povraćaćeš, jelda?”
Podigla je pogled, napola zatvorenih očiju. „Mislim da je došlo vreme.”
Nekoliko puta se zaljuljala napred-nazad pre nego što sam je podigao u naručje.
„Ti, Trevise Medokse, baš si seksi kad se ne ponašaš kao kurva”, rekla je, a glupav, pijan osmeh
iskrivio joj je usne na sve strane.
„Uf... hvala”, rekao sam i namestio je tako da je bolje pridržim.
Naslonila mi je dlan na obraz. „Znate šta, gospodine Medokse?”
„Šta, mala?”
Uozbiljila se. „U nekom drugom životu, mogla bih da te volim.”
Posmatrao sam je jedan tren, zagledan u njene zacakljene oči. Bila je pijana, ali nakratko sam
poželeo da se pretvaram kako je to zaista mislila.
„Ja bih mogao da te volim i u ovom.”
Zabacila je glavu i spustila usne na ugao mojih. Nameravala je da me poljubi, ali promašila je.
Odmakla se, a zatim joj je glava pala na moje rame.
Osvrnuo sam se. Svi iole svesni stajali su ukočeni, zaprepašćeni onim što su videli.
Ćutke sam je izneo iz stana i odneo do čardžera, gde nas je čekala Amerika, skrštenih ruku.
Šepli je pokazao na Ebi. „Pogledaj je! Drugarica ti je, a puštaš je da radi nešto ovako suludo i
opasno! Ti si to podstakla!”
Amerika je prstom pokazala na sebe. „Poznajem je, Šepe! Radila je ona i mnogo više od toga za
novac!”
Pogledao sam je.
„Piće. Umela je da popije i više za novac”, objasnila je. „Znaš na šta mislim.”
„Slušaj se samo!”, vikao je Šepli. „Pošla si za njom čak iz Kanzasa da ne bi upala u nevolje.
Pogledaj je! U organizmu ima opasnu količinu alkohola i u nesvesti je! Ne bi trebalo da odobravaš
takvo ponašanje!”
Amerika je skupila oči. „O! Hvala ti za javno obaveštenje o tome šta ne treba da radimo na
fakultetu, osamnaestogodišnji gospodine iz bratstva s milijardu 'ozbiljnih devojaka' za pojasom!”
Prstima je u vazduhu napravila zamišljene navodnike uz reč ozbiljnih.
Šepli je zinuo i nimalo mu nije bilo zabavno. „Ulazi u jebena kola. I ti si opako pijana.”
Nasmejala se. „Nisi ti mene video opaku, mamin sine!”
„U redu, blizak sam sa mamom!”
„Da, kao ja i moj šupak! Pa ga ja ipak ne zovem dvaput dnevno!”
„Kučko!”
Amerikino lice je pobelelo. „Vodi. Me. Kući.”
87
„Voleo bih, kad bi ušla u jebeni automobil!” Na kraju je već vrištao. Lice mu je pocrvenelo i vene
su mu iskočile na vratu.
Otvorila je vrata i popela se na zadnje sedište, ostavljajući vrata otvorena. Pomogla mi je da
uvučem Ebi pored nje, a onda sam se i sam srušio na suvozačko sedište.
Vožnja kući je protekla kratko i bez ijedne reči. Kad je parkirao na svom mestu i izbacio menjač
iz brzine, izvukao sam se iz automobila i povukao sedište napred.
Ebina glava je bila na Amerikinom ramenu, a kosa joj je prekrivala lice. Sagnuo sam se i izvukao
je, pa sam je prebacio preko ramena. Amerika je brzo ispuzala za nama i uputila se pravo prema
svom automobilu, vadeći ključeve iz torbice.
„Mer”, pozvao ju je Šepli, a kajanje mu se već čulo u napuklom glasu.
Sela je na mesto vozača, zalupila mu vrata ispred nosa i krenula. Ebi je visila naglavce, a ruke su
joj visile iza mene. „Moraće da se vrati po Ebi, zar ne?”, upitao je, a na licu mu se ogledao očaj.
Ebi je zaječala, a onda joj se telo trglo. Jeziv jauk/urlik kakav uvek prati povraćanje prethodio je
zvuku zapljuskivanja. Noge su mi odjednom bile mokre.
„Reci mi da nije”, izgovorio sam, ukočeno.
Načas se izvio, a zatim se uspravio. „Jeste.”
Potrčao sam stepenicama, preskačući po dve odjednom, i požurivao Šeplija dok je pokušavao
da nade ključ od stana. Otvorio ga je, a ja sam utrčao u kupatilo.
Ebi se nagnula nad WC šoljom i ispraznila stomak u litrima. Kosa joj je već bila mokra od
bljuvanja napolju, ali dohvatio sam okruglu, crnu, rastegljivu stvarčicu s lavaboa i vezao joj je u rep.
Vlažni pramenovi već su joj se bili slepili u grumene, ali ipak sam ili povukao rukama i pričvrstio ih
crnom gumicom. Mnogo puta sam video devojke kako ih uvijaju i provlače kosu kroz njih na
predavanjima, pa mi nije trebalo mnogo da shvatim šta treba da radim.
Telo joj se ponovo zgrčilo. Nakvasio sam krpu iz ormara u hodniku, a onda sam seo pored nje i
spustio joj je na čelo. Naslonila se na kadu i zaječala.
Nežno sam joj obrisao lice mokrom krpom i seo mirno kad mi je naslonila glavu na rame.
„Hoćeš li uspeti?”, upitao sam je.
Namrštila se, a zatim je prekrila usta, stiskajući ih tek toliko da se dobro namesti iznad toaleta.
Ponovo je povratila i izbacila još tečnosti.
Bila je veoma sitna, a količina koju je izbacivala nije mi delovala normalno. Zabrinuo sam se.
Izašao sam iz kupatila i vratio se s dva peškira, jednim čaršavom, tri ćebeta i četiri jastuka u
rukama. Ebi je jaukala iznad wc šolje dok joj je telo podrhtavalo. Namestio sam posteljinu u kadu i
ostao da čekam, jer mi je bilo jasno da ćemo najverovatnije provesti noć u tom malom prostoru.
Šepli se pojavio na vratima. „Treba li... da pozovem nekoga?”
„Ne još. Motriću je.”
„Dobro sam”, oglasila se. „Ovo sam ja i nisam se otrovala alkoholom.”
Šepli se namrgodio. „Ne, ovo je glupo. Eto šta je to.”
„Hej, pobrini se... uf... za njen... uf...”
„Poklon?”, upitao je, podigavši obrvu. „Da.”
„Već jesam”, rekao je, očito nesrećan. „Hvala, čoveče.”
Ponovo se naslonila na kadu i odmah sam joj obrisao lice. Šepli je nakvasio čistu krpu i dobacio
mi ju je. „Hvala.”
„Zovi ako ti trebam”, ponudio se. „Ležaću budan u krevetu i pokušavaću da smislim način da
navedem Mer da mi oprosti.”
Namestio sam se uz kadu najbolje što sam mogao i privukao je sebi. Uzdahnula je i pustila da
joj se telo stopi s mojim. Iako je bila prekrivena izbljuvkom, samo sam želeo da joj budem blizu. Reči
koje je izgovorila na zabavi vrtele su mi se po glavi.
88
Da smo u nekom drugom životu, mogla bih da te volim.
Ležala je slaba i bolesna u mom naručju, prepuštena mojoj brizi. Tog trenutka sam shvatio da su
moja osećanja mnogo jača nego što sam mislio. Negde između trenutka kad smo se sreli i trenutka
kad je grlim na podu kupatila, zaljubio sam se u nju.
Uzdahnula je, a zatim mi je položila glavu u krilo. Pobrinuo sam se da bude potpuno pokrivena
pre nego što sam dozvolio sebi da zadremam.
„Treve?”, prošaputala je.
„Da?”
Nije odgovorila. Disanje joj se ujednačilo, a njena glava je otežala na mojim nogama. Hladan
porcelan iza leđa i nemilosrdne pločice pod dupetom ubijali su me, ali nisam se usudio da se
pomerim. Bilo joj je udobno i tako će ostati. Pošto sam je dvadeset minuta posmatrao kako diše,
bolni delovi tela počeli su da mi trnu i oči su mi se sklopile.
89
ČETRNAESTO POGLAVLJE
Oz
Dan nije ni počeo kako treba, Ebi je bila negde sa Amerikom i pokušavala da je ubedi da ne
šutne Šeplija, a Šepli je grickao nokte u dnevnoj sobi i čekao da Ebi izvede čudo.
Izveo sam psića u šetnju samo jednom, uplašen da će Amerikin auto pristići svakog časa i
uništiti iznenađenje. Iako sam ga nahranio i dao mu peškir da se ušuška, cvileo je.
Saosećanje mi nije bilo jača strana, ali niko nije mogao da ga krivi. Nikome ne bi bilo zabavno da
sedi u majušnoj kutiji. Srećom, nekoliko trenutaka pre nego što su se vratile, mali mešanac se umirio
i zaspao.
„Vratile su se!”, rekao je Šepli i skočio s kauča.
„Dobro”, rekao sam i tiho zatvorio Šeplijeva vrata za sobom. „Hajde da to odigramo kul…”
Pre nego što sam dovršio rečenicu, Šepli je otvorio vrata i strčao niza stepenice. Sa ulaznih vrata
sam odlično video Ebi kako se smeška posmatrajući Šeplijevo i Amerikino vatreno pomirenje.
Zavukla je ruke u zadnje džepove i krenula ka stanu.
Jesenji oblaci su sve prekrili velikom senkom, ali Ebin osmeh me je podsećao na leto. Kako se
svakim korakom sve više približavala mestu na kojem sam stajao, srce mi je sve jače tuklo u
grudima.
„I živeli su srećno do kraja života”, rekao sam i zatvorio vrata za njom.
Seli smo zajedno na kauč, pa sam podigao njene noge preko svog krila.
„Šta želiš da radiš danas, Golubice?”
„Da spavam. Ili da se odmaram… ili da spavam.”
„Mogu li prvo da ti dam poklon?”
Gurnula mi je rame. „Zezaš me. Kupio si mi poklon?”
„Nije dijamantska narukvica, ali mislim da će ti se svideti.”
„Sigurno hoće.”
Podigao sam njene noge s krila i otišao po poklon. Trudio sam se da ne tresem kutiju, u nadi da
se štene neće probuditi i ispustiti zvuke koji bi ga odali. „Pssst, maleni. Nema plakanja, važi? Budi
dobar.”
Spustio sam kutiju kraj njenih nogu i čučnuo iza nje. „Požuri, želim da se iznenadiš.”
„Da požurim?”, upitala je i podigla poklopac. Zinula je. „Štene?” ciknula je i zavukla ruke u
kutiju. Podigla je psića do lica, držeći ga dok se on migoljio i istezao vrat u očajničkim pokušajima
da joj prekrije usta poljupcima.
„Sviđa ti se?”
„On? Divan je! Kupio si mi štene!”
„To je škotski terijer. Vozio sam se tri sata da ga pokupim u četvrtak posle nastave.”
„Dakle, onda kad si rekao da ideš sa Šeplijem da odvezete auto na popravku…”
„Išli smo po tvoj poklon.” Klimnuo sam glavom.
„Sav je vrckast!” Nasmejala se.
„Svakoj devojci iz Kanzasa je potreban Toto”, izjavio sam, pokušavajući da sprečim krznenu
lopticu da padne s njenog krila.
„Zaista liči na Tota! Tako ću ga i nazvati”, rekla je i nabrala nos na njega.
Bila je srećna, pa sam srećan bio i ja.
90
„Možeš da ga držiš ovde. Brinuću o njemu kad se vratiš u Morgan, a to mi je i jemstvo da ćeš
dolaziti u posetu kad ti istekne ovih mesec dana.”
„Ionako ću dolaziti, Treve.”
„Učinio bih sve za taj osmeh koji sad imaš na licu.”
Čuvši te reči, zastala je, ali brzo se ponovo usredsredila na psa. „Mislim da ti je potreban odmor,
Toto. Da, tako je.”
Klimnuo sam glavom, povukao je na krilo, a zatim je podigao ustajući. „Hajde, onda.”
Odneo sam je do spavaće sobe, povukao prekrivače, a zatim je spustio na dušek. Sam taj
postupak bi me uzbudio, ali bio sam previše umoran. Nagnuo sam se preko nje da navučem zavese,
a onda sam se srušio na jastuk.
„Hvala ti što si ostao sa mnom sinoć”, rekla je pomalo promuklim i pospanim glasom. „Nisi
morao da spavaš na podu kupatila.”
„Prošla noć mi je bila jedna od najboljih u životu.”
Okrenula se da bi me sumnjičavo pogledala. „Spavanje između WC šolje i kade, na hladnim,
tvrdim pločicama kupatila, sa ubljuvanom budalom — to ti je bila jedna od najboljih noći? To je
tužno, Trevise.”
„Ne, zbog toga što sam bdeo kraj tebe kad ti je bilo loše, a ti mi zaspala u krilu, to mi je bila
najbolja noć u životu. Nije mi bilo udobno, gotovo da nisam ni spavao, ali dočekao sam s tobom tvoj
devetnaesti rođendan i, u stvari, prilično si slatka kad si pijana.”
„Sigurna sam da sam naročito bila slatka između napinjanja i bljuvanja.”
Privukao sam je bliže, mazeći Tota, koji joj se sklupčao uz vrat. „Od svih žena koje poznajem, ti
si jedina koja izgleda prelepo čak i s glavom u toaletu. To nešto znači.”
„Hvala, Treve. Nećeš morati ponovo da me čuvaš.”
Naslonio sam se na jastuk. „Kako god. Niko ne ume da ti pridržava kosu kao ja.”
Zakikotala se i zažmurila. Koliko god da sam bio umoran, bilo mi je teško da prestanem da je
gledam. Lice joj je bilo nenašminkano, osim tanke linije kože ispod trepavica koja je još bila
zamrljana maskarom. Malo se promeškoljila pre nego što su joj se ramena opustila.
Trepnuo sam nekoliko puta, a oči su mi bivale sve teže kad god bih ih sklopio. Činilo mi se da
sam tek zaspao kad sam začuo zvono na vratima.
Ebi se nije ni pomakla.
Dva muška glasa su mumlala u dnevnoj sobi; jedan je bio Šeplijev. Amerikin je zvučao piskavo
među njima, ali nisu zvučali srećno. Taj neko, ko god bio, nije došao u običnu poseru.
U hodniku su odjeknuli koraci i vrata su se naglo otvorila. Na njima je stajao Parker. Pogledao
je u mene pa u Ebi, stegnute vilice.
Znao sam šta je pomislio i palo mi je na pamet da mu objasnim zašto je ona u mom krevetu, ali
nisam to učinio. Umesto toga sam se ispružio i spustio joj ruku na bok.
„Zatvori vrata kad prestaneš da mi se petljaš u posao”, dobacio sam mu i spustio glavu pored
Ebine.
Izašao je ćutke. Nije zalupio vratima sobe, ali je svom snagom tresnuo ulaznim vratima.
Šepli je provirio u sobu. „Sranje, brate. Ovo nije dobro.”
Bilo je gotovo; nisam više mogao ništa da promenim. Tog trenutka nisam razmišljao o
posledicama, ali, dok sam ležao pored nje i posmatrao njeno savršeno zadovoljno, prelepo lice,
lagano me je hvatala panika. Kad otkrije šta sam uradio, mrzeće me.
Narednog jutra, devojke su u žurbi otišle na predavanja. Golubica gotovo da i nije imala
vremena da progovori sa mnom pre odlaska, pa su mi njena osećanja u vezi s prethodnim danom
ostala nejasna.
Oprao sam zube i obukao se, a potom sam pronašao Šeplija u kuhinji.
91
Sedeo je na stolici ispred kuhinjskog pulta i srkao mleko iz kašičice. Nosio je duks sa
kapuljačom i ružičaste bokserice koje mu je Amerika kupila zato što su joj delovale „seksi”.
Izvadio sam čašu iz mašine za sudove i napunio je sokom od narandže. „Vas dvoje ste se
izgleda pomirili.”
Nasmešio se, gotovo pijan od zadovoljstva. „Jesmo. Jesam li ti pričao kakva je Amerika u
krevetu odmah posle svađe?”
Napravio sam grimasu. „Nisi i, molim te, nemoj.”
„Svađe s njom su vraški strašne, ali i primamljive ako ćemo se svaki put tako miriti.” Pošto
nisam odgovorio, nastavio je. „Oženiću se tom ženom.”
„Da. Dobro, kad prestaneš s tim pederskim ponašanjem, trebalo bi da krenemo.”
„Zaveži, Trevise. Misliš li da ne vidim šta se dešava s tobom?”
Skrstio sam ruke. „I šta se dešava sa mnom?”
„Zaljubljen si u Ebi.”
„Daj!' Očito si smišljao sranja u glavi da bi skrenuo misli sa Amerike.”
„Poričeš?” Nije ni trepnuo, a ja sam gledao u sve osim u njegove oči.
Čitav minut kasnije, usplahireno sam se promeškoljio, ali sam i dalje ćutao.
„Ko se sad pederski ponaša?”
„Jebi se.”
„Priznaj.”
„Ne.”
„Ne — ne poričeš da si zaljubljen u Ebi, ili ne — nećeš da priznaš? Jer kako god da okreneš,
kretenu, zaljubljen si u nju.”
„Pa?”
„ZNAO SAM!”, viknuo je i šutnuo stolicu, koja je otklizala sve do ruba tepiha u dnevnoj sobi.
„Ja... samo... zaveži, Šepe”, odbrusio sam. Čvrsto sam stisnuo usne u crtu.
Uperio je prst u mene dok je odlazio u svoju sobu. „Upravo si priznao. Trevis Medoks je
zaljubljen. Sad sam sve čuo.”
„Oblači pantalone i krećemo!”
Kikotao se u sobi, a ja sam zurio u pod. Kad sam to izgovorio glasno — nekom drugom postalo je stvarno, i nisam bio siguran šta s tim da radim.
Ni pet minuta kasnije, petljao sam oko radija u čardžeru dok je Šepli kretao s parkirališta ispred
naše zgrade.
Delovao je razdragano dok smo se provlačili kroz saobraćaj i usporio je tek toliko da ne odbaci
nekog pešaka na haubu. Konačno je pronašao prikladno parking-mesto i krenuli smo na Engleski
jezik II — jedino zajedničko predavanje.
Šepli i ja smo već nekoliko nedelja po dogovoru sedeli u gornjem redu, pokušavajući da se tako
oslobodimo jata ženskih rugoba koje su mi se obično okupljale oko stola.
Doktorka Park je ušetala u učionicu i spustila torbu, akten - tašnu i solju kafe na sto. „Gospode!
Kako je hladno!”, uzviknula je i čvršće obavila kaput oko sitnog tela. „Jesu li svi tu?” Ruke poleteše
uvis, a ona klimnu glavom, i ne obraćajući pažnju. „Odlično. Dobre vesti. Kratak test!”
Svi su zastenjali, a ona se nasmešila. „I dalje ćete me voleti. Papir i olovku, ljudi, nemam čitav
dan.”
Prostoriju je ispunio isti zvuk kad su svi posegnuli za priborom. Nažvrljao sam ime pri vrhu
stranice i nasmešio sam se na Šeplijev usplahiren šapat.
„Zašto? Test na Engleskom jeziku II? Jebeno smešno”, siktao je.
Pitanja su bila prilično bezopasna, a predavanje je završeno još jednim zadatim seminarskim
radom do kraja nedelje. U poslednjim minutima predavanja, momak u redu ispred mene izvio je
92
vrat. Prepoznao sam ga s nekog drugog časa. Zvao se Levi, ali znao sam to samo zato što sam čuo
doktorku Park kako ga proziva nekoliko puta. Masna crna kosa mu je uvek bila zalizana, sklonjena
s rošavog lica. Levi nikad nije dolazio u kantinu, niti u bratstvo. Nije bio ni u fudbalskom timu, niti
ma i na jednoj žurki. Bar ne na onima na koje sam ja odlazio.
Pogledao sam u njega, a zatim ponovo u doktorku Park, koja je pričala o poslednjoj poseti svog
najdražeg prijatelja homoseksualca.
Pogled mi je ponovo odlutao dole. I dalje je zurio.
„Treba ti nešto?”, upitao sam ga.
„Upravo sam čuo za Brazilovu žurku ovog vikenda. Dobro odigrano.”
„Ha?”
Devojka s njegove desne strane, Elizabet, takođe se okrenula, a svetlosmeđa kosa joj se
zatalasala. Bila je devojka jednog momka iz bratstva. Oči su joj zasjale. „Da. Žao mi je što sam
propustila tu predstavu.”
Šepli se nagnuo. „Šta? Mislite na moju i Merinu svađu?”
Frajer se nasmejao. „Ne. Na Ebinu žurku.”
„Rođendansku žurku?”, upitao sam, pitajući se na šta tačno misli. Dogodilo se nekoliko stvari
koje su mogle da pokrenu tračeve, ali ništa što bi čuo neki potpuno nebitan tip.
Elizabet je proverila da li nas doktorka Parker gleda, a zatim se ponovo okrenula. „Ebi i
Parker.”
Okrenula se još jedna devojka. „O, da. Čula sam da vas je Parker zatekao narednog jutra. Je li to
tačno?”
„Gde si to čula?”, upitao sam, a adrenalin mi je pojurio kroz vene.
Elizabet je slegla ramenima. „Svuda. Svi su o tome pričali jutros na času.”
„I kod nas”, dodao je Levi.
Druga devojka je samo klimnula glavom.
Elizabet se okrenula malo više i nagnula se k meni. „Da li je zaista bila s Parkerom u Brazilovom
hodniku, a onda otišla s tobom kući?” Šepli se namrštio. „Spava kod nas.”
„Ne”, oglasila se devojka pored Elizabete. „Ona i Parker su se mazili na Brazilovom kauču, a
onda je ustala, plesala s Trevisom, Parker je otišao ljut, a ona je otišla s Trevisom... i Šeplijem.”
„Ja nisam tako čula”, ubacila se Elizabet, vidno pokušavajući da prikrije oduševljenje. „Čula
sam da je bila u pitanju trojka. Dakle... šta je od toga tačno, Trevise?”
Levi je izgleda uživao u razgovoru. „Čuo sam da je ranije uvek bilo obrnuto.”
„Kako to?”, upitao sam, već uzdrman njegovim tonom.
„Parker je do sada uvek skupljao tvoje odbačene.”
Skupio sam oči. Ko god bio, taj tip je znao o meni mnogo više nego što je trebalo. Sagnuo sam
se. „To nije tvoj jebeni posao, kretenu.”
„U redu”, ubacio se Šepli i spustio ruku na moj sto.
Levi se smesta okrenuo, a Elizabet je brzo podigla obrve pre nego što se povela njegovim
primerom.
„Prokleto đubre”, progunđao sam. Pogledao sam u Šeplija. „Sad sledi ručak. Neko će joj nešto
reći. Pričaju kako smo je obojica kresnuli. Sranje. Sranje, Šepe, šta sad da radim?”
Smesta je počeo da pakuje stvari u ranac, pa sam i ja to učinio.
„Slobodni ste”, oglasila se doktorka Parker. „Izlazite i budite korisni građani danas.”
Ranac me je udarao po krstima dok sam trčao kroz studentski grad, hvatajući prečicu do
kantine. Ugledao sam Ameriku i Ebi, svega nekoliko koraka od ulaza.
Šepli je zgrabio Ameriku za ruku. „Mer”, dahtao je.
Spustio sam ruke na kukove i pokušao da dođem do daha.
93
„Da li te to juri gomila razjarenih žena?”, zadirkivala me je Ebi.
Odmahnuo sam glavom. Ruke su mi drhtale, pa sam se uhvatio za ručke na rancu. „Hteo sam
da te stignem... pre nego što... uđeš”, izustio sam.
„Šta se dešava?”, upitala je Amerika Šeplija.
„Priča se”, počeo je. „Svi pričaju kako je Trevis odveo Ebi kući i... pojedinosti se razlikuju, ali
prilično je loše.”
„Šta? Ozbiljno?”, uzviknula je Ebi.
Amerika je zakolutala očima. „Koga je briga, Ebi? Ljudi nagađaju o tebi i Trevu nedeljama. Nije
prvi put da vas optužuju kako spavate zajedno.”
Pogledao sam u Šeplija, u nadi da će smisliti način da se izvučem iz neprilike u koju sam se
uvalio.
„Šta?”, upita Ebi. „Ima tu još nešto, zar ne?”
Šepli je ustuknuo. „Pričaju da si spavala s Parkerom kod Brazila, a da si onda dozvolila
Trevisu... da te odvede kući, ako znaš na šta mislim.”
Zinula je od čuđenja. „Sjajno! Znači, sad sam školska kurva?”
Za to sam ja bio kriv i, naravno, uvalio sam je u govna. „Ja sam kriv. Da je posredi neko drugi,
ne bi tako pričali o tebi.” Ušetao sam u kantinu, šaka stisnutih u pesnice.
Ebi je sela, a ja sam se pobrinuo da sednem prekoputa nje, nekoliko mesta dalje. O meni su i
ranije pričali kako krešem ribe, nekad su spominjali i Parkera, ali ranije me uopšte nije bilo briga.
Ebi nije zaslužila da tako misle o njoj, jer mi je bila drugarica.
„Ne moraš da sediš tamo, Treve. Dodi i sedi”, pozvala me je i potapšala prazno mesto preko
puta.
„Čujem da si imala opasan rođendan, Ebi”, dobacio je Kris Dženks i bacio list zelene salate na
moj tanjir.
„Ne diraj je, Dženkse”, zarežao sam preteći.
Zatvorio je vrata. Drveće napolju je potamnelo i gubilo je i poslednje ostatke boje. Uskoro će
ostati sasvim golo. Kad opadne i poslednje lišće, Ebi će otići. Dođavola, kako sam se loše osećao.
Nešto kasnije, ponovo se začulo kucanje na vratima. „Trevise? Ja sam. Otvori.”
Uzdahnuo sam. „Odlazi, Golubice.”
Vrata su zaškripala kad ih je odškrinula. Nisam se okrenuo. Nisam ni morao. Iza mene je bio
Toto i, čim ju je ugledao, počeo je da me udara repićem po leđima.
„Šta se dešava s tobom, Treve?”, upitala je.
Nisam znao kako da joj kažem istinu, a deo mene je znao da me svejedno neće čuti, pa sam
samo zurio kroz prozor i prebrojavao opalo lišće. Sa svakim novim koji bi se odvojio od grane i
zalebdeo ka tlu, bivali smo sve bliži trenutku kad će Ebi nestati iz mog života. Moj prirodni peščani
sat.
Stala je pored mene, skrštenih ruku. Očekivao sam da će vikati ili da će me izgrditi zbog ludila
u kantini.
„Nećeš da razgovaraš sa mnom o ovome?”
Okrenula se ka vratima i uzdahnuo sam. „Sećaš li se onog dana kad mi je Brazil dobacivao, a ti
požurila da me odbraniš? Dakle... to se dogodilo. Samo sam se ja malo zaneo.”
„Bio si ljut i pre nego što je Kris išta rekao”, primetila je i sela na krevet pored mene. Toto joj je
smesta dopuzao u krilo, moleći za pažnju. Poznavao sam taj osećaj. Sve budalaštine, svi moji glupi
štosovi; sve da bih nekako privukao njenu pažnju, a ona kao da ništa nije primećivala. Čak ni moje
luđačko ponašanje.
„Mislio sam ono što sam ti rekao. Moraš da odeš, Golubice. Bog zna da ja ne mogu da odem od
tebe.”
Uhvatila me je za ruku. „Ne želiš da odem.”
94
Nije imala pojma koliko je bila u pravu - i koliko je grešila. Izluđivala su me ta moja
suprotstavljena osećanja prema njoj. Bio sam zaljubljen u nju; nisam mogao da zamislim život bez
nje; ali istovremeno sam želeo da dobije nešto bolje. S tim na umu, pomisao na Ebi s nekim drugim
bila mi je nepodnošljiva. Nijedno od nas dvoje nije moglo da pobedi, ali ipak nisam mogao ni da je
izgubim. To neprestano napred-nazad iscrpio me je.
Privukao sam je k sebi i poljubio je u čelo. „Nije važno koliko se trudim. Na kraju ćeš me
svejedno mrzeti.”
Obavila je ruke oko mene i prstima mi obuhvatila rame. „Moramo da budemo prijatelji. Ne
prihvatam odbijanje.”
Ponovila je moju izjavu s našeg prvog izlaska u piceriju. To kao da je bilo pre stotinu života.
Nisam bio siguran kad se sve tako zapetljalo.
„Često te gledam dok spavaš”, rekao sam i obgrlio je obema rukama. „Uvek deluješ smireno. Ja
nemam tu vrstu smirenosti. U meni uvek ključa neki bes - osim kad te gledam kako spavaš.
„Upravo to sam radio kad je ušao Parker. Bio sam budan, a on je ušao i samo je stao
zaprepašćen. Znao sam šta je pomislio, ali nisam mu objasnio. Nisam, jer sam želeo da pomisli kako
se nešto dogodilo. Sad ceo fakultet misli kako si bila sa obojicom iste noći. Žao mi je.”
Slegla je ramenima. „Ako veruje u tračeve, sam je kriv.”
„Šta je drugo mogao da pomisli kad nas je video zajedno u krevetu?”
„Zna da spavam kod tebe. Bila sam potpuno obučena, zaboga.”
Uzdahnuo sam. „Verovatno je bio previše ljut da bi primetio. Znam da ti se sviđa, Golubice.
Trebalo je da mu objasnim. Toliko ti dugujem.”
„Nema veze.”
„Nisi ljuta?”, upitao sam iznenađeno.
„Jesi li se zato toliko iznervirao? Mislio si da ću se ljutiti na tebe kad mi kažeš istinu?”
„Trebalo bi. Kad bi meni neko tako lako uništio ugled, ja bih se naljutio.”
„Ti ne brineš za ugled. Šta se desilo s Trevisom koga je bolelo uvo za to šta drugi misle?”,
zadirkivala me je, gurkajući me laktom.
„To je bilo pre nego što sam video tvoj izraz kad si čula šta svi pričaju. Ne želim da budeš
povređena zbog mene.”
„Ti nikad ne bi učinio ništa da me povrediš.”
„Radije bih sebi odsekao ruku.” Uzdahnuo sam.
Naslonio sam obraz na njenu kosu. Uvek je tako dobro mirisala. Njena blizina mi je bila kao
sredstvo za smirenje. Čitavo telo mi se opustilo i odjednom sam se osetio toliko umorno da nisam
želeo da se pomerim. Sedeli smo zajedno, zagrljeni, a glavu mi je držala naslonjenu na vrat, dugo,
dugo. Ništa izvan tog trenutka nije bilo sigurno, pa sam ostao tu, u njemu, s Golubicom.
Kad je sunce počelo da zalazi, čuo sam slabašno kucanje na vratima. „Ebi?” Amerikin glas je
zvučao slabašno s druge strane drvenih vrata.
„Uđi, Mer”, pozvao sam je, jer sam znao da se verovatno zabrinula što smo tako tihi.
Ušla je sa Šeplijem i nasmešila se kad nas je ugledala tako zagrljene. „Nameravali smo da
skoknemo da nešto pojedemo. Hoćete li s nama do kineskog restorana?”
„Uf... opet azijska hrana, Mer? Stvarno?”, upitao sam.
„Da, stvarno”, odgovorila je, malo opuštenije. „Idete li ili ne?“
„Umirem od gladi”, javila se Ebi.
„Naravno, nisi ručala”, rekao sam i namrštio se. Ustao sam i podigao i nju sa sobom. „Hajdemo.
Idemo da ti uzmemo neku klopu.”
Nisam još bio spreman da je pustim, pa sam je grlio sve do restorana. Izgleda da joj to nije
smetalo — čak se naslonila na mene u automobilu kad sam pristao da s njom podelim jelo broj
četiri.
95
Čim smo našli separe, spustio sam kaput pored nje i otišao u kupatilo. Bilo je čudno kako se svi
pretvaraju da nisam nikoga premlatio samo nekoliko sati ranije, da se ništa nije dogodilo. Postavio
sam ruke ispod mlaza i ispljuskao lice, gledajući u ogledalo. Voda mi se slivala s nosa i brade. Opet
sam morao da progutam nelagodu i da se prilagodim lažnom raspoloženju drugih. Kao da smo svi
morali da se pretvaramo i pomažemo Ebi da se kreće kroz stvarnost u svom mehuriću neznanja gde
nije bilo prejakih osećanja i gde je sve bilo jednostavno i razumljivo.
„Dođavola! Hrana još nije stigla?”, upitao sam i zavukao se u separe pored nje. Telefon joj je bio
na stolu, pa sam ga podigao, otvorio kameru, iskezio se i okinuo.
„Šta radiš, dođavola?”, zakikotala se.
Potražio sam svoje ime i prikačio sliku. „Ovako ćeš se setiti koliko me obožavaš kad te budem
zvao.”
„Ili kakva si budala”, dobacila je Amerika.
Amerika i Šepli su uglavnom razgovarali o predavanjima i najnovijim tračevima, ali vodili su
računa da ne spominju ništa u vezi s nedavnom tučom.
Ebi ih je gledala i slušala brade naslonjene na ruku, nasmešena i jednostavno prelepa. Prsti su
joj bili sićušni i zapazio sam kako joj je domali prst go. Pogledala je u mene i nagnula se da me
nestašno gurne ramenom. Zatim se uspravila i nastavila da sluša Amerikino brbljanje.
Smejali smo se i šalili sve dok se restoran nije zatvorio, a zatim smo se potrpali u čardžeri krenuli
kući. Osećao sam se iscrpljeno i, iako se vraški otegao, nisam želeo da se dan završi.
Šepli je poneo Ameriku uza stepenice na leđima, ali ja sam se zadržao pozadi i povukao Ebi za
ruku. Posmatrao sam naše prijatelje kako ulaze u stan, a onda sam stegao Ebine ruke. „Dugujem ti
izvinjenje za danas, zato: izvini.”
„Već si se izvinio. U redu je.”
„Ne, izvinio sam se za Parkera. Ne želim da misliš kako sam neki luđak koji napada ljude zbog
sitnica”, objasnio sam, „ali dugujem ti izvinjenje za to što te nisam branio iz pravih razloga.”
„A to bi bilo...”, počela je.
„Skočio sam na njega jer je izjavio kako bi želeo da bude sledeći na redu, a ne zato što ti se
rugao.”
„Samim tim što je nagovestio da postoji neki red, dao ti je dovoljno dobar razlog da me braniš,
Treve.”
„To i kažem. Poludeo sam zato što je nagovestio kako bi spavao s tobom.”
Zamislila se na trenutak, a onda me je uhvatila za majicu s obe strane. Naslonila mi je čelo na
grudi. „Znaš šta? Baš me briga”, izjavila je i pogledala me uz osmeh. „Baš me briga šta ljudi govore,
i što si izgubio živce, i što si Krisu razbio facu. Poslednje što želim jeste to da izađem na loš glas, ali
umorila sam se od pokušaja da drugima objasnim naše prijateljstvo. Neka idu dođavola.”
Izvio sam uglove usana. „Naše prijateljstvo? Ponekad se pitam da li me uopšte slušaš.”
„Kako to misliš?”
Balon kojim se okružila bio je neprobojan i zapitao sam se šta bi se dogodilo ako bih probao da
ga probušim. „Hajdemo unutra. Umoran sam.”
Klimnula je glavom i pošli smo zajedno uza stepenice i u stan. Amerika i Šepli su već srećno
mrmljali u njegovoj sobi, a Ebi je nestala u kupatilu. Cevi su zaškripale i voda iz tuša je poletela ka
pločicama.
sat.
Toto mi je pravio društvo dok sam čekao. Nije gubila vreme; završila je svoju večernju rutinu za
Legla je u krevet, a njena mokra kosa je pala preko moje ruke. Ispustila je dug i opušten uzdah.
„Ostale su još samo dve nedelje. Gde ćeš pronaći uzbuđenje kad se vratim u Morgan?”
„Ne znam”, odgovorio sam. Nisam želeo da mislim o tome. „Hej.” Dotakla mi je ruku. „Šalila
sam se.”
96
Naterao sam telo da se opusti, podsećajući se da je još pored mene. Nije pomoglo. Ništa nije
vredelo. Želeo sam je u naručju. izgubili smo već dovoljno vremena. „Veruješ li mi, Golubice?”,
upitao sam je nervozno.
„Da, zašto?”
„Dođi ovamo”, privukao sam je. Čekao sam da se pobuni, ali samo se nakratko ukočila pre
nego što se priljubila uz mene. Spustila mi je obraz na grudi.
Oči su mi odmah otežale. Sutra ću pokušati da smislim način da odložim njen odlazak, ali tog
trenutka sam samo želeo da zaspim s ujom u naručju.
97
PETNAESTO POGLAVLJE
Sutra
Dve nedelje. samo mi je to ostalo da ili uživam u preostalom zajedničkom vremenu ili nekako
pokažem Ebi da bih ja mogao biti taj koji joj je potreban.
Upotrebio sam šarm; davao sam sve od sebe; nisam se štedeo. Odlazili smo na kuglanje, na
večere, ručkove i u bioskop. Provodili smo i mnogo vremena u stanu: iznajmljivali smo filmove,
poručivali hranu, sve samo da budem nasamo s njom. Nijednom se nismo posvađali.
Adam je zvao nekoliko puta. Iako sam pružio dobre partije, nije bio zadovoljan dužinom borbi.
Novac je novac, ali nisam želeo da gubim vreme daleko od Golubice.
Bila je srećnija nego ikad ranije i prvi put sam se osećao kao normalno, celovito ljudsko biće, a
ne kao rasturen, gnevni muškarac.
Noću bismo legli i sklupčali se jedno uz drugo kao stari bračni par. Kako nam se njena
poslednja noć približavala, bivalo mi je sve teže da ostanem raspoložen i da se pretvaram kako ne
želim očajnički da zadržim naše živote upravo takvima kakvi su bili.
Pretposlednje noći, Ebi se opredelila za večeru u piceriji. Mrve na crvenom podu, miris masti i
začina u vazduhu, samo bez nepodnošljivog fudbalskog tima, i bilo je savršeno.
Savršeno ali tužno. Tu smo prvi put večerali zajedno. Mnogo se smejala, ali nije se otvarala.
Nijednom nije spomenula vreme koje smo proveli zajedno. I dalje u mehuru. I dalje nesvesna.
Povremeno me je izluđivalo to što nije primećivala koliko se trudim, ali jedino su strpljenje i
pokušaji da je usrećim mogli da mi donesu uspeh.
Te noći je prilično brzo zaspala. Dok je spavala nekoliko centimetara dalje, posmatrao sam je,
trudeći se da njen lik urežem u pamćenje. Način na koji su joj trepavice padale na kožu; osećaj njene
mokre kose na mojoj ruci; voćni, čist miris koji je dopirao od njenog tela namazanog losionom; jedva
čujan zvuk koji je stvarao njen nos kad je izdisala. Bila je vrlo smirena i sasvim se privikla na
spavanje u mom krevetu.
Zidovi su bili prekriveni slikama iz vremena koje je Ebi provela u stanu. Bilo je mračno, ali
svaka je bila posvećena nekoj uspomeni. Sad kad je to mesto konačno ličilo na dom, ona je odlazila.
Poslednjeg jutra, činilo mi se da će me bol celog progutati pri pomisli da ćemo je narednog jutra
pakovati za Morgan hol. Golubica će i dalje biti blizu, možda će povremeno dolaziti u posetu,
verovatno sa Amerikom, ali biće s Parkerom. Bio sam na ivici da je izgubim.
Fotelja je tiho škripala dok sam se ljuljao napred-nazad i čekao da se probudi. Stan je bio tih.
Previše tih. Tišina me je pritiskala.
Šeplijeva vrata su zacvilela kad ih je otvorio i zatvorio i bose noge mog rođaka su zašljapkale po
podu. Kosa mu je tu i tamo štrcala i škiljio je. Oteturao se do dvoseda i neko vreme me posmatrao
ispod kapuljače duksa.
Možda je bilo hladno. Nisam primetio.
„Treve? Videćeš je ponovo.”
„Znam.”
„Po tvom izrazu, ne bih rekao.”
„Neće biti isto, Šepe. Živećemo različitim životima. Udaljićemo se. Biće s Parkerom.”
„To ne znaš. Parker će već pokazati svoje pravo lice. Opametiće se ona.”
„Onda s nekim kao što je Parker.”
Uzdahnuo je i podigao nogu na kauč, držeći se za članak. „Šta mogu da učinim?”
98
„Nisam se ovako osećao još otkako je mama umrla. Ne znam šta da radim”, zagrcnuo sam se.
„Izgubiću je.”
Namrštio se. „Znači, odustaješ od borbe, ha?”
„Sve sam probao. Ne mogu da doprem do nje. Možda ne oseća prema meni ono što ja osećam
prema njoj.”
„Ili se možda samo trudi da ne oseća. Slušaj. Amerika i ja ćemo se izgubiti. Ostaje ti još večeras.
Učini nešto posebno. Kupi bocu vina. Napravi joj neku testeninu. Praviš prokleto dobru testeninu.”
Izvio sam ugao usana. „Testenina joj neće promeniti mišljenje.”
Nasmešio se. „Nikad se ne zna. Zbog tvog kuvanja sam odlučio da se ne obazirem na činjenicu
da si jebeno lud, pa sam se uselio kod tebe.”
Klimnuh glavom. „Pokušaću. Pokušaću bilo šta.”
„Neka bude nezaboravno, Treve”, posavetovao me je i slegao ramenima. „Možda će shvatiti.”
Šepli i Amerika su se dobrovoljno prijavili da odu po namirnice da bih mogao da joj pripremim
večeru. Šepli je čak pristao da svrati i do robne kuće da kupi srebrni pribor za jelo kako ne bismo
morali da koristimo raspareno sranje koje smo imali u fiokama.
Moja poslednja noć sa Ebi je bila pripremljena.
Dok sam te večeri postavljao salvete, Ebi se pojavila u pocepanim farmericama i širokoj beloj
majici.
„Ide mi voda na usta. Šta god bilo, to što si napravio miriše sjajno.”
Sipao sam joj sos i testeninu u dubok tanjir i povrh toga stavio pečenu piletinu, a onda sam sve
ukrasio kockicama paradajza i zelenim kolutićima luka.
„Ovo sam spremio”, rekao sam i postavio tanjir ispred njene stolice. Sela je razrogačenih očiju,
posmatrajući kako punim svoj tanjir.
Stavio sam joj i krišku hleba s belim lukom na tanjir, a ona se nasmešila. „Na sve si mislio.”
„Jesam”, potvrdio sam i otvorio vino. Malo crvene tečnosti se prelilo dok sam joj nalivao čašu i
ona se zakikotala.
„Nisi morao sve ovo da radiš, znaš.”
Stisnuo sam usne. „Da, jesam.”
Uzela je zalogaj, pa još jedan, gotovo i ne zastavši da proguta. Blago mrmljanje joj je sišlo sa
usana. „Ovo je stvarno dobro, Treve. Zašto mi to nisi ranije otkrio?”
„Da sam ti ranije rekao, očekivala bi to svake noći.” Izveštačeni osmeh koji sam nekako uspeo
da namestim brzo je izbledeo.
„I ti ćeš meni nedostajati, Treve”, izjavila je, i dalje žvaćući.
„I dalje ćeš dolaziti, zar ne?”
„Znaš da hoću. A i ti ćeš dolaziti u Morgan da mi pomažeš pri učenju, kao pre.”
„Ali neće biti isto.” Uzdahnuo sam. „Izlazićeš s Parkerom, bićemo zauzeti... otići ćemo u
različitim pravcima.”
„Neće se toliko promeniti.”
Kratko sam se nasmejao. „Ko bi na osnovu našeg prvog susreta pomislio da ćemo sedeti ovde?
Pre tri meseca, ne bih poverovao da ću biti ovako nesrećan što se rastajem s devojkom.”
Snuždila se. „Ne želim da budeš nesrećan.”
„Onda nemoj da ideš.”
Progutala je knedlu, ali nije odgovorila. Ustala je, obišla sto i sela mi u krilo. Sve u meni je želelo
da je pogledam u oči, ali plašio sam se da ću, ako to učinim, pokušati da je poljubim, čime bi naše
veče bilo upropašćeno.
Zagrlila me je i priljubila svoj meki obraz uz moj. „Shvatićeš kakav sam davež bila i onda ti više
neću nedostajati”, prošaputala mi je u uho.
99
Kružnim pokretima sam joj trljao leda između lopatica i pokušavao da suzbijem tugu.
„Obećavaš?”
Zagledala mi se u oči, dodirujući mi lice obema šakama. Palcem mi je milovala bradu. Palo mi je
na pamet da je preklinjem da ostane, ali ne bi me čula. Ne s druge strane mehura.
Zažmurila je i sagnula se. Znao sam da je htela da mi poljubi ugao usana, ali okrenuo sam se i
usne su nam se srele. To mi je bila poslednja prilika. Morao sam da je poljubim na rastanku.
Na tren se ukočila, ali onda joj se telo opustilo i zadržala je usne na mojima.
Konačno se odmakla i odglumila osmeh. „Sutra mi je veliki dan. Pospremiću kuhinju, a zatim
idem u krevet.”
„Pomoći ću ti.”
Zajedno smo ćutke oprali sudove dok nam je Toto spavao kraj nogu. Obrisao sam i poslednju
posudu i stavio je na policu, a zatim sam je uhvatio za ruku i poveo kroz hodnik. Mučio me je svaki
korak.
Skinula je farmerice, a zatim je prevukla majicu preko glave. Zgrabila je moju majicu iz ormara i
pustila da joj iznošeni sivi pamuk klizne preko glave. Skinuo sam se u bokserice kao što sam već
uradio na desetine puta dok je bila u sobi, ali ovog puta je u sobi vladala neka svečanost.
Zavukli smo se u krevet i isključio sam lampu. Smesta sam obavio ruke oko nje i uzdahnuo, a
ona mi je priljubila lice uz vrat.
Stabla ispod prozora su bacala senku preko zidova sobe. Pokušao sam da se usredsredim na
njihove oblike i na način na koji je lagani povetarac menjao njihove senke u raznim uglovima zida.
Bilo šta što bi mi odvratilo pažnju od sata, ili od činjenice da je jutro blizu.
Jutro. Život će mi se promeniti nagore za samo nekoliko sati. Gospode bože. Nisam to mogao
da podnesem. Čvrsto sam zatvorio oči u pokušaju da odagnam te misli.
„Treve? Jesi li dobro?”
Trebalo mi je vremena da oblikujem reči. „Nikad se nisam gore osećao.”
Ponovo mi je pritisnula čelo na vrat i stegao sam je još čvršće. „Ovo je glupo”, rekla je.
„Viđaćemo se svaki dan.”
„Znaš da to nije istina.”
Samo je malo podigla glavu. Nisam bio siguran zuri li u mene ili se sprema da nešto kaže.
Čekao sam u mraku, ćutke, i osećao sam se kao da će se svet oko mene srušiti svakog trena.
Bez upozorenja, napućila je usne i dotakla mi vrat. Otvorila je usta da mi okusi kožu i na tom
mestu mi je ostao topao, vlažan trag.
Pogledao sam je, potpuno iznenađen. Poznata iskra joj je gorela iza prozora u očima. Nisam bio
siguran kako se to dogodilo, ali konačno sam dopro do nje. Konačno je shvatila šta osećam prema
njoj i lampica se konačno upalila.
Nagnuo sam se i spustio usne na njene, nežno i polako. Što su nam usne duže ostajale spojene,
bivao sam sve uzbuđeniji zbog toga što se dešavalo.
Privukla me je bliže. Svaki pokret koji je pravila bio je nova potvrda njenog odgovora. Osećala
je isto. Volela me je. Želela me je. Poželeo sam da istrčim na ulicu i zavrištim od sreće, a istovremeno
nisam želeo da odvojim usne od njenih.
Usne su joj se razdvojile i uvukao sam jezik, nežno istražujući.
„Želim te”, rekla je.
Kad su mi te reči doprle do svesti, shvatio sam na šta misli. Deo mene je želeo da pokida svako
parče tkanine između nas, a u drugom delu su se palila svetla i sirene. Konačno smo želeli isto. Nije
bilo razloga za žurbu.
Malo sam se odmakao, ali Ebi je postala još odlučnija. Uspravio sam se na kolena, ali nije se
odvajala od mene.
100
Uhvatio sam je za ramena da je zadržim. „Čekaj malo”, prošaputao sam, teško dišući. „Ne
moraš ovo da radiš, Golubice. Večeras se ne radi o tome.”
Iako sam želeo da učinim pravu stvar, njena neočekivana strast samo je doprinela činjenici da
već rekordno dugo nisam spavao ni sa kim i penis mi se ponosno ocrtavao ispod bokserica.
Ponovo se nagnula i tada sam joj dozvolio da mi se dovoljno približi i spusti usne na moje.
Pogledala me je, ozbiljno i odlučno. „Ne teraj me da te molim”, prošaputala mi je na usnama.
Koliko god da sam nameravao da budem plemenit, te reči su me uništile. Zgrabio sam je za
potiljak i pritisnuo usne na njene.
Prstima mi je prešla preko leda i zaustavila se na pojasu mojih bokserica, i pre nego što je
razmislila o sledećem potezu. Šest nede-Ija potiskivane seksualne napetosti savladalo me je i srušili
smo se na dušek. Prste sam joj zavukao u kosu dok sam joj se nameštao između razmaknutih
kolena. Baš kad su nam se usne ponovo srele, spustila mi je ruku na prednji deo bokserica. Kad mi
je mekim prstima dotakla golu kožu, prigušeno sam zastenjao. Nisam mogao da zamislim lepši
osećaj.
Prvo sam joj skinuo moju staru sivu majicu. Srećom, pun mesec je osvetlio sobu dovoljno da joj
na trenutak ugledam gole grudi pre nego što sam nestrpljivo nastavio da je skidam. Zgrabio sam joj
gaćice i svukao joj ih niz noge. Ljubio sam joj usne dok sam joj milovao unutrašnju stranu noge i
prelazio preko butine. Zavukao sam joj prste među meku, vlažnu kožu i ispustila je dug, isprekidan
uzdah. Pre nego što sam otišao dalje, prisetio sam se razgovora koji smo nedavno vodili. Bila je
devica. Ako je to zaista želela, morao sam da budem nežan. Poslednje što sam želeo bilo je da je
povredim.
Kolena su joj se podizala i trzala sa svakim pokretom moje ruke. Lizao sam joj i ljubio razna
mesta na vratu dok sam čekao da donese odluku. Kukovi su joj se pomerali levo-desno i njihali
napred-nazad, što me je podsetilo na naš ples u Crvenim vratima. Uvukla je donju usnu i ugrizla je i
u isto vreme mi zarila prste u leđa.
Namestio sam se iznad nje. Još sam bio u boksericama, ali osećao sam njenu golu kožu na
svojoj. Bila je tako jebeno topla da mi je to suzdržavanje bilo nešto najteže što sam do tada uradio.
Još samo centimetar i probio bih bokserice i ušao u nju.
„Golubice”, dahtao sam, „ne mora da bude večeras. Čekaću dok ne budeš spremna.”
Posegla je za gornjom fiokom noćnog stočića i otvorila je. Plastika joj je zapucketala u ruci, a
zatim je zubima pokidala četvrtasto pakovanje. Ako to nije bilo zeleno svetio, onda ne znam šta
jeste.
Povukao sam joj ruku s leđa i skinuo bokserice, a zatim ih divlje odbacio nogama. Sasvim sam
izgubio strpljenje. Mislio sam samo na to kako da uđem u nju. Navukao sam kondom, a zatim sam
se spustio kukovima među njene butine, dodirujući je najosetljivijim delovima kože.
„Pogledaj me, Golubice”, izustio sam.
Pogledala me je krupnim, okruglim, sivim očima. Bilo je nadrealno. O tome sam sanjao još od
prvog puta kad je zakolutala očima na mene i to se konačno događalo. Zabacio sam glavu, a onda
sam se sagnuo da je nežno poljubim. Pomerio sam se napred i ukočio se, gurajući što sam nežnije
mogao. Kad sam se povukao, pogledao sam je u oči. Kolenima mi je stezala kukove kao mengelama
i grizla je donju usnu jače nego pre, ali stezala mi je leđa prstima i privlačila me bliže. Kad sam se
ponovo probio u nju, čvrsto je zatvorila oči.
Poljubio sam je nežno, strpljivo. „Gledaj me”, šaputao sam.
Mrmljala je, i stenjala, i vikala. Sa svakim zvukom koji bi ispustila, bivalo mi je sve teže da
kontrolišem svoje pokrete. Telo joj se konačno opustilo i pokreti su mi postali ritmičniji. Što sam se
brže kretao, sve sam više gubio kontrolu. Dodirivao sam joj svaki deo kože, lizao joj i ljubio vrat,
obraz i usne.
Povlačila me je ka sebi i svaki put sam ulazio sve dublje.
„Tako sam te dugo želeo, Ebi. Ti si sve što želim”, dahtao sam uz njene usne.
101
Jednom rukom sam je uhvatio za butinu i oslonio se laktom. Dodirnuli smo se stomacima dok
su nam kapljice znoja probijale po koži. Pomišljao sam da je okrenem ili da je postavim na sebe, ali
odlučio sam da žrtvujem kreativnost da bih mogao da je gledam u oči i ostanem joj što bliže mogu.
Baš kad sam pomislio da bi to moglo da potraje i celu noć, Ebi je uzdahnula.
„Trevise.”
Šaputav izgovor mog imena razoružao me je i gurnuo me preko ruba. Morao sam da se krećem
brže, da pritiskam dalje, dok mi se svaki mišić u telu nije ukočio. Zaječao sam i trgao se nekoliko
puta pre nego što sam se konačno srušio.
Disao sam joj kroz nos u vrat. Mirisala je na znoj, na mleko za telo... i na mene. Bilo je jebeno
čarobno.
„Kakav prvi poljubac”, rekla je sa umornim, zadovoljnim izrazom.
Osmotrio sam njeno lice i nasmešio se. „Tvoj poslednji prvi poljubac.”
Zatreptala je i tada sam se srušio na dušek pored nje i prebacio joj ruku preko struka. Odjednom
sam se radovao jutru. To će nam biti prvi dan otkako smo zajedno i, umesto da se pakujemo, jedva
sakrivajući tugu, mogli smo da spavamo, da provedemo čitavo prepodne u krevetu, a onda da
jednostavno uživamo u danu kao pravi par. Zvučalo mi je prokleto slično raju.
Tri meseca ranije, niko nije mogao da me ubedi da ću se tako osećati. Sad nisam želeo ništa više.
Dok sam opušteno disao, grudi su mi se micale gore-dole i polako sam se opuštao sve dok
nisam zaspao pored druge žene koju sam ikada voleo.
102
ŠESNAESTO POGLAVLJE
Prostor i vreme
Isprva nisam paničio. isprva mi je usnula ošamućenost pružala dovoljno zbunjenosti da se
osećani smireno. Isprva, kad sam pružio ruku preko kreveta i nisam napipao Ebi, osetio sam tek
blago razočaranje, a zatim radoznalost.
Verovatno je u kupatilu, ili jede pahuljice na kauču. Upravo mi je poklonila nevinost, nekome s
kim je provela mnogo vremena, i pošto je uložila mnogo truda pretvarajući se kako prema meni gaji
samo platonska osećanja. Trebalo je to sve prihvatiti.
„Golubice?”, pozvao sam je. Podigao sam samo glavu, u nadi da će se dovući u krevet. Nakon
nekoliko trenutaka, odustao sam i seo.
Nisam imao pojma šta se dešava, navukao sam bokserice koje sam juče zbacio i obukao majicu.
Odvukao sam se do vrata kupatila i pokucao. Vrata su se malo otvorila. Nisam čuo nikakvo
kretanje, ali svejedno sam je pozvao. „Golubice?”
Kad sam otvorio vrata, ugledao sam ono što sam i očekivao. Praznu prostoriju i mrak. Zatim
sam otišao do dnevne sobe, očekujući da ću je pronaći u kuhinji ili na kauču, ali nije je bilo nigde.
„Golubice?”, dozivao sam je, očekujući odgovor.
U meni je počinjala da raste panika, ali nisam želeo da podivljam dok ne saznam šta se dešava,
dođavola. Uleteo sam u Šeplijevu sobu i otvorio vrata ne pokucavši.
Amerika je ležala pored Šeplija, sklupčana u njegovom naručju, baš kako sam, u tom trenutku,
zamišljao Ebi u svom.
„Jeste li videli Ebi? Ne mogu da je pronađem.”
Šepli se izdigao na lakat i protrljao oko. „A?”
„Ebi”, rekao sam i nestrpljivo pritisnuo prekidač za svetio. Šepli i Amerika su skočili. „Jeste li je
videli?”
Kroz glavu su mi prolazili razni scenariji i svi su različitom jačinom zvonili na uzbunu. Možda
je izvela Tota i neko ju je oteo, povredio, ili je možda pala niza stepenice. Ali Totova vilica je
škljocala o pod u hodniku, pa to nije bilo moguće. Možda je otišla da uzme nešto iz Amerikinog
automobila.
Požurio sam do ulaznih vrata i pogledao unaokolo. Zatim sam strčao niza stepenice i pogledom
pretražio svaki centimetar između ulaznih vrata stana i Amerikinog automobila.
Ništa. Nestala je.
Šepli se pojavio na vratima, škiljeći i grleći se od hladnoće.
„Da. Rano nas je probudila. Želela je da ide kući.”
Popeo sam se preskačući po dva stepenika odjednom, zgrabio ga za gola ramena, odgurao ga
na drugi kraj sobe i pritisnuo ga uza zid. Uhvatio me je za majicu, namršten i zapanjen.
„Šta, dođavola...”, zaustio je.
„Odvezao si je kući? U Morgan? Usred jebene noći? Zašto?“
„Zato što me je zamolila.”
Ponovo sam ga gurnuo na zid i obuzeo me je zaslepljiv bes.
Amerika je izašla iz spavaće sobe. Kosa joj je bila raščupana, a maškara razmazana ispod očiju.
Obukla je kućni ogrtač i upravo je vezivala pojas oko struka. „Šta se dešava, dođavola?”, upitala je i
zastala usred koraka kad me je videla.
Šepli je istrgao ruku i mahnuo. „Mer, ne mešaj se.”
103
„Je l’ bila ljuta? Je l’ bila uzrujana? Zašto je otišla?”, procedio sam kroz zube.
Amerika je koraknula. „Mrzi rastanke, Trevise! Uopšte se nisam iznenadila time što je htela da
ode pre nego što se probudiš!”
Držeći Šeplija uza zid, pogledao sam Ameriku. „Da li je... da li je plakala?”
Pomišljao sam kako joj se zgadilo što je nekom kretenu kao što sam ja, nekome za koga ju je
bolelo dupe, dopustila da joj uzme nevinost, a onda mi je palo na pamet da sam je možda nekako,
slučajno povredio.
Amerikino lice se krivilo od straha, zbunjenosti, a zatim od gneva. „Zašto”, rekla je. To je više
bila optužba nego pitanje. „Zašto bi plakala ili bila uzrujana, Trevise?”
„Mer”, upozorio ju je Šepli.
Načinila je još jedan korak. „Šta si uradio?”
Pustio sam Šeplija, ali on me je uhvatio za majicu kad sam se okrenuo ka njegovoj devojci.
„Da li je plakala?”, navaljivao sam.
Odmahnula je glavom. „Bila je dobro! Samo je želela da ode kući! Šta si uradio?”, vikala je.
„Da li se nešto dogodilo?”, upitao je Šepli.
Ne razmišljajući, okrenuo sam se i zamahnuo, za dlaku promašivši njegovo lice.
Amerika je vrisnula i pokrila usta rukama. „Trevise, prestani!”, viknula je kroz šake.
Šepli mi je obuhvatio ruke oko lakata, a lice mu je bilo samo nekoliko centimetara od mog.
„Pozovi je!”, povikao je. „Smiri se, jebote, i pozovi Ebi!”
Brzi, laki koraci su protrčali hodnikom. Amerika se vratila i pružila mi telefon. „Pozovi je.”
Uzeo sam telefon iz njene ruke i okrenuo Ebin broj. Zvonilo je dok se nije uključila govorna
pošta. Prekinuo sam i pozvao ponovo. I ponovo. I ponovo. Nije se javljala. Mrzela me je.
Ispustio sam telefon na pod, a grudi su mi se nadimale. Kad su mi suze navrle na oči, dohvatio
sam prvu stvar koju sam napipao i zavitlao je preko sobe. Šta god to bilo, raspalo se na krupne
komade.
Okrenuo sam se, ugledao stolice jednu naspram druge i setio se naše večere. Podigao sam jednu
za noge i slomio je o frižider. Vrata frižidera su se otvorila i udario sam ih nogom. Od siline su se
opet otvorila, pa sam ih udarao i udarao dok Šepli konačno nije pritrčao i zatvorio ih.
Odjurio sam u sobu. Zgužvani čaršavi s mog kreveta su mi se rugali. Ruke su mi letele na sve
strane dok sam ih cepao, donji čaršav, gornji čaršav, ćebe; onda sam požurio do kuhinje da ih bacim
u smeće, pa sam to uradio i s jastucima. I dalje lud od besa, stajao sam u sobi, pokušavajući da se
smirim, ali nisam imao razloga za to. Sve sam izgubio.
Dok sam koračao tamo-amo, zastao sam ispred noćnog stočića. Setio sam se kako je otvarala tu
fioku. Šarke su zaškripale kad sam je povukao i ugledao sam činiju punu kondoma. Jedva i da sam
kopao po njoj otkako sam upoznao Ebi. Sad kad je donela odluku, nisam mogao ni zamisliti da
budem s nekom drugom.
Staklo mi je bilo hladno u ruci kad sam je podigao i bacio preko prostorije. Udarila je o zid
pored vrata i razbila se, a mali najlonski paketići su se razleteli u svim pravcima.
Odraz u ogledalu iznad stočića uzvratio mi je pogled. Spustio sam bradu i zagledao se sebi u
oči. Grudi su mi se nadimale, drhtao sam i, po opštim merilima, izgledao neuračunljivo, ali tog
trenutka nimalo nisam vladao sobom. Zamahnuo sam i udario pesnicom u ogledalo. Krhotine su mi
se žarile u zglobove, ostavljajući krvav krug za sobom.
„Trevise, prestani!”, doviknuo je Šepli iz hodnika. „Prestani, proklet bio!”
Krenuo sam ka njemu, odgurnuo ga i zalupio vratima. Naslonio sam dlanove na drvenu
površinu, a zatim koraknuo unazad i počeo da ih šutiram. Činio sam to dok ih nisam ulubio pri
dnu. Cimao sam ih sa strane dok ih nisam izvalio iz šarki, a onda sam i njih bacio preko sobe.
Šepli me je ponovo zgrabio. „Rekao sam da prestaneš!”, vrištao je. „Plašiš Ameriku!” Na čelu
mu je iskočila vena, ona koja se javlja samo kad je razjaren.
104
Gurnuo sam ga i uzvratio mi je. Zamahnuo sam, ali on se sagnuo.
„Otići ću ja da vidim gde je!”, preklinjala je Amerika. „Proveriću da li je dobro i reći ću joj da te
pozove!”
Spustio sam ruke. Uprkos hladnom vazduhu koji je ulazio u stan kroz otvorena vrata, znoj mi je
kapao sa čela. Grudi su mi se nadimale kao da sam trčao maraton.
Amerika je otrčala do Šeplijeve sobe. Za pet minuta se obukla i vezala kosu u punđu. Šepli joj je
pomogao da navuče kaput i poljubio je u znak pozdrava, a zatim joj je klimnuo glavom da bi je
umirio. Zgrabila je ključeve i pustila vrata da se zalupe za njom.
„Sedi. Jebote. Dole”, naredio je Šepli i pokazao mi na fotelju.
Zažmurio sam i uradio ono što mi je rekao. Ruke su mi se tresle kad sam ih podigao do lica.
„Imaš sreće. Dve sekunde me je delilo od toga da pozovem Džima. I svu tvoju braću.”
Zavrteo sam glavom. „Nemoj da zoveš tatu”, rekao sam. „Nemoj da ga zoveš.” Slane suze su mi
pekle oči.
„Pričaj.”
„Kresnuo sam je. Mislim, nisam je kresnuo, mi...”
Šepli je klimnuo glavom. „Prošla noć vam je oboma bila teška. Čija je to bila zamisao?”
„Njena.” Zatreptao sam. „Pokušao sam da se izvučem. Ponudio sam da sačekamo, ali samo što
me nije molila.”
Delovao je zbunjeno skoro kao ja.
Podigao sam ruke, pa ih pustio da mi padnu u krilo. „Možda sam je povredio, ne znam.”
„Kako se ponašala posle toga? Da li je rekla nešto?” Načas sam razmislio. „Rekla je: 'Kakav prvi
poljubac.'“
„Pre nekoliko nedelja je izjavila kako se plaši prvog poljupca, a ja sam joj se smejao.”
Namrštio se. „Ne zvuči mi kao da je bila uzrujana.”
„Odgovorio sam kako joj je to poslednji prvi poljubac.” Kratko sam se nasmejao i donjim delom
majice obrisao nos. „Mislio sam da je sve u redu, Šepe. Da me je konačno prihvatila. Zašto bi tražila
da... a onda otišla?”
Lagano je zavrteo glavom, zbunjen baš kao ja. „Ne znam, rođače. Amerika će saznati. Uskoro će
nam biti jasnije.”
Zurio sam u pod i razmišljao o tome šta bi uopšte moglo da se dogodi. „Šta da radim?”, upitao
sam i pogledao ga.
Uhvatio me je za mišicu. „Počistićeš nered koji si napravio da se nečim zaokupiš dok se ne
jave.”
Ušao sam u sobu. Vrata su ležala na golom dušeku, a komadići ogledala i razbijenog stakla bili
su rasuti po podu. Kao da je eksplodirala bomba.
Šepli se pojavio na vratima s metlom, lopaticom i šrafcigerom. „Ja ću pokupiti staklo. Ti se
pobrini za vrata.”
Klimnuo sam glavom i podigao veliku drvenu ploču s kreveta. Baš kad sam privodio kraju
pričvršćivanje vrata, zazvonio mi je mobilni. Ustao sam s poda da bih ga dohvatio s noćnog stočića.
Zvala me je Amerika. „Mer?”, izustio sam.
„Ja sam.” Ebin glas je bio tih i nesiguran.
Poželeo sam da je molim da se vrati, da je preklinjem da mi oprosti, ali nisam znao gde sam
pogrešio. Tada sam se naljutio.
„Šta ti se, jebote, dogodilo sinoć? Probudio sam se jutros, a tebe nije bilo i... tek tako odeš i ne
pozdraviš se sa mnom? Zašto?”
„Žao mi je. Ja...”
105
„Žao ti je? Poludeo sam! Ne javljaš se na telefon, iskradeš se i... z-zašto? Mislio sam da smo
konačno sve rešili.”
„Samo mi je trebalo vremena da razmislim.”
„O čemu?” Zastao sam, plašeći se odgovora na pitanje koje sam nameravao da joj postavim.
„Jesam... jesam li te povredio?”
„Ne! Nije to u pitanju! Stvarno mi je žao. Sigurna sam da ti je Amerika već rekla. Ne volim
rastanke.”
„Moram da te vidim”, rekao sam, očajno.
Uzdahnula je. „Danas imam mnogo posla, Treve. Moram da se raspakujem i imam gomilu veša
za pranje.”
„Kaješ se.”
„Nije... nije to u pitanju. Prijatelji smo. To se neće promeniti.”
„Prijatelji? A šta je onda bilo ono juče, jebote?” Čuo sam da je zadržala dah. „Znam šta želiš.
Samo, ja to sada ne mogu.”
„Dakle, samo ti je potrebno vreme? To si mogla da mi kažeš. Nisi morala da bežiš.”
„Tako mi se činilo najlakše.”
„Najlakše za koga?”
„Nisam mogla da spavam. Stalno sam mislila kako će to izgledati ujutru, ubacivanje stvari u
Merin auto... i nisam mogla, Treve.”
„Već mi je teško što više nećeš biti ovde. Ne možeš tek tako da nestaneš iz mog života.”
„Videćemo se sutra”, odgovorila je, trudeći se da zvuči opušteno. „Ne želim da nam bude
neprijatno, u redu? Samo želim nešto da raščistim. To je sve.”
„U redu”, pristao sam. „Mogu ja to.”
Veza se prekinula, a Šepli me je oprezno posmatrao. „Trevise... upravo si okačio vrata. Nema
više razbacivanja, važi?”
Čitavo lice mi se zgrčilo i klimnuo sam glavom. Pokušao sam da se naljutim — srdžbu sam
kontrolisao mnogo lakše nego taj moćni, fizički bol u grudima — ali osećao sam samo kako me
zapljuskuju talasi tuge. Bio sam preumoran da bih se opirao.
„Šta je rekla?”
„Potrebno joj je vreme.”
„U redu. Dakle, nije kraj. To možeš da podneseš, jelda?” Duboko sam udahnuo. „Da. Mogu.”
Krhotine stakla su zveckale na lopatici dok ju je Šepli odnosio kroz hodnik. Kad sam ostao sam
u sobi, okružen svojim i Ebinim fotografijama, ponovo sam poželeo da nešto razbijem, pa sam
otišao u dnevnu sobu da sačekam Ameriku.
Srećom, ubrzo se vratila. Pretpostavljam da je verovatno bila zabrinuta za Šeplija.
Kad su se vrata otvorila, ustao sam. „Da li je s tobom?”
„Ne. Nije.”
„Da li je rekla još nešto?”
Progutala je pljuvačku, oklevajući da odgovori. „Rekla je da će održati obećanje i da ti do sutra
u ovo vreme neće nedostajati.”
Spustio sam pogled na pod. „Neće se vratiti”, rekao sam i seo na kauč.
Koraknula je napred. „Šta to znači, Trevise?” Obema rukama sam obuhvatio glavu. „Ono što se
desilo sinoć nije značilo da želi da budemo zajedno. Opraštala se.”
„Ne možeš to da znaš.”
„Poznajem je.”
„Stalo joj je do tebe.”
106
„Ne voli me.”
Duboko je udahnula i sve sumnje u vezi s mojom naravi nestale su kad joj je saosećajni izraz
smekšao lice. „Ni to ne znaš. Slušaj, daj joj samo malo prostora. Ebi nije devojka na kakve si
navikao, Treve. Lako se uplaši. Kad joj je poslednji put neko predložio ozbiljnu vezu, pobegla je u
drugu državu. Nije ovo loše koliko ti se čini.”
Pogledao sam je, osetivši slabašan tračak nade. „Misliš da nije?”
„Trevise, otišla je zato što je plaši ono što oseća prema tebi. Kad bi znao sve, bilo bi mi lakše da
ti objasnim, ali ne mogu da ti kažem.”
„Zašto?”
„Zato što sam joj obećala, a ona mi je najbolja drugarica.”
„Zar mi ne veruje?”
„Ne veruje sebi. Ali ti treba da veruješ meni.” Uhvatila me je za ruke i povukla me da ustanem.
„Idi da se lepo istuširaš, a onda ćemo izaći na večeru. Šepli mi je rekao da je kod tvog tate pokeraško
veče.”
Odmahnuo sam glavom. „Ne mogu večeras da igram poker. Pitaće me za Golubicu. Možda
bismo mogli da odemo do nje.” Pobelela je. „Neće biti kod kuće.”
„Izlazite?”
„Ona izlazi.”
„S kim?” Trebalo mi je samo nekoliko trenutaka da shvatim. „S Parkerom?”
Klimnula je glavom.
„Zato misli da mi neće nedostajati”, izgovorio sam napuklim glasom. Nisam mogao da
poverujem da će mi to uraditi. To je naprosto bilo okrutno.
Amerika nije oklevala da spreči nov napad besa. „Izaći ćemo u bioskop, gledaćemo komediju,
naravno, a onda ćemo videti da li je karting staza još otvorena, pa možeš ponovo da me izguraš sa
staze.”
Amerika je bila pametna. Znala je da tamo još nisam bio s Ebi. „Nisam te izgurao sa staze.
Jednostavno ne znaš da voziš.”
„Videćemo”, odgovorila je i pogurala me prema kupatilu. „Plači ako moraš. Vrišti. Izbaci sve iz
sebe, a onda ćemo da se zabavimo. Neće trajati večno, a odvratiće ti misli večeras.”
Okrenuo sam se na vratima kupatila. „Hvala, Mer.”
„Dobro, dobro...”, rekla je i vratila se Šepliju.
Pustio sam vodu i pustio da mlaz zagreje prostoriju pre nego što sam zakoračio pod tuš. Odraz
u ogledalu me je zaprepastio. Tamni kolutovi ispod umornih očiju, nekad samouveren stav klonuo;
izgledao sam grozno.
Kad sam stao pod tuš, pustio sam vodu da mi teče preko lica, zatvorenih očiju. Nežne crte
Ebinog lica bile su mi urezane ispod kapaka. Nije to bio prvi put; video sam je kad god bih zatvorio
oči. Sad kad je otišla, kao da sam bio zarobljen u košmaru.
Progutao sam nešto što mi je raslo u grudima. Na svakih nekoliko minuta, bol se vraćao.
Nedostajala mi je. Bože, nedostajala mi je, i sve kroz šta smo prošli neprestano mi se vrtelo po glavi.
Naslonio sam dlanove na zid od pločica i zatvorio oči. „Molim te, vrati se”, tiho sam izgovorio.
Nije mogla da me čuje, ali to me nije sprečilo da poželim da dođe i da me spase od tog strašnog bola
koji sam osećao bez nje.
Dok sam plivao u svom očajanju pod vodom, nekoliko puta sam duboko uzdahnuo i pribrao se.
Činjenica da je Ebi otišla nije trebalo da bude toliko iznenađenje, uprkos onome što se dogodilo
prethodne noći. Ono što je Amerika rekla imalo je smisla. Ebi je sve to bilo novo i zastrašujuće
koliko i meni. Oboje smo vrlo loše izlazili na kraj sa sopstvenim emocijama i, čim sam shvatio da
sam se zaljubio u nju, znao sam da će me ona rasturiti.
107
Vrela voda je sprala s mene bes i strah i uhvatio me je neki nov optimizam. Nisam bio gubitnik
koji nema pojma kako da osvoji devojku. Izgubljen u svojim osećanjima prema njoj, zaboravio sam
na tu činjenicu. Došlo je vreme da povratim veru u sebe i da se setim da ona nije samo devojka koja
mi može slomiti srce; bila mi je i najbolji prijatelj. Znao sam kako da je nasmejem i šta voli. Još sam
imao keca u rukavu.
Bili smo dobro raspoloženi kad smo se vratili s kartinga. Amerika se još kikotala što je pobedila
Šeplija četiri puta zaredom, a on se lažno durio.
Petljao je oko ključa u mraku.
Držao sam mobilni u rukama i borio se protiv želje da je pozovem po trinaesti put.
„Zašto je već jednom ne pozoveš?”, upitala je Amerika.
„Verovatno je još napolju. Bolje da je... ne ometam”, odgovorio sam i pokušao da potisnem
razmišljanje o tome šta bi moglo da se dešava.
„Stvarno?”, iskreno se čudila. „Zar nisi rekao da ćeš je pozvati da sutra idete na kuglanje?
Nepristojno je zvati devojku na sastanak za isto veče, znaš.”
Šepli je konačno pronašao bravu, pa je otvorio vrata i pustio nas unutra.
Sedeći na kauču, zurio sam u Ebino ime na pozivnoj listi telefona. „Jebiga”, procedio sam i
dodirnuo ga.
Telefon je zazvonio jednom, pa još jednom. Srce mi je lupalo u grudima, jače nego ikad pred
borbu. Javila se.
„Kako se zabavljaš, Golubice?”
„Šta ti treba, Trevise?”, prošaputala je. Bar nije teško disala.
„Želim sutra da idem na kuglanje. Treba mi moj partner.”
„Kuglanje? Zar nisi mogao da me pozoveš kasnije?” Želela je da joj reči zvuče oštro, ali njen ton
je govorio nešto sasvim drugo. Osetio sam da joj je drago zbog toga što sam pozvao.
Samopouzdanje mi se vinulo na nov nivo. Nije želela da bude tamo s Parkerom.
„Pa kako da znam kad ćeš završiti? O. To nije baš dobro ispalo...”, našalio sam se.
„Pozvaću te sutra i onda ćemo porazgovarati o tome, važi?”
„Ne, ne važi. Rekla si da želiš da budemo prijatelji, ali ne možemo da se družimo?” Zastala je i
zamislio sam je kako koluta onim prelepim sivim očima. Bio sam ljubomoran zbog toga što ih
Parker gleda. „Ne kolutaj mi očima. Ideš li ili ne?”
„Kako si znao da sam zakolutala očima? Uhodiš me?”
„Uvek kolutaš očima. Da? Ne? Gubiš dragoceno vreme na sastanku.”
„Da!”, glasno je šapnula, sa osmehom u glasu. „Ići ću.”
„Doći ću po tebe u sedam.”
Telefon je napravio tup zvuk kad sam ga odbacio na drugu stranu kauča, a onda mi je pogled
otplovio ka Ameriki. „Jesi li ugovorio izlazak?”
„Jesam”, odgovorio sam i naslonio se na jastuke.
Skinuvši noge sa Šeplija, zadirkivala ga je zbog poslednje trke dok je on okretao kanale na
televiziji. Nije joj trebalo mnogo da joj postane dosadno. „Vratiću se u dom.”
Šepli se namrštio, nezadovoljan što odlazi kao i uvek. „Pošalji mi poruku.”
„Hoću”, nasmešeno je odgovorila. „Vidimo se, Treve.”
Zavideo sam joj što odlazi, što ima nešto da radi. Ja sam još nekoliko dana ranije završio jedina
dva rada koja sam imao.
Pogled mi se zaustavio na satu iznad televizora. Minuti su se polako kotrljali i, što sam više sebi
govorio da ne obraćam pažnju, to su me više privlačili digitalni brojevi na kutiji. Posle čitave
večnosti, prošlo je samo pola sata. Ruke su mi bile nemirne. Bivalo mi je sve dosadnije i postajao
108
sam sve nemirniji, dok mi čak i sekunde nisu postale mučenje. Mučio sam se upinjući se da ne
mislim na Ebi i Parkera. Konačno sam ustao.
„Izlaziš?”, upitao je Šepli, s nagoveštajem osmeha.
„Ne mogu samo da sedim. Znaš kako Parker balavi za njom. To me izluđuje.”
„Misliš da oni...? Ne. Ne bi ona. Amerika je rekla da je bila... nema veze. Moj jezik će me uvaliti
u nevolju.”
„Devica?”
„Ti znaš?”
Slegao sam ramenima. „Ebi mi je rekla. Misliš, zato što smo... da bi...?”
„Ne.”
Protrljao sam vrat. „U pravu si. Mislim da si u pravu. Mislim, nadam se. Sposobna je da uradi
nešto ludo da bi me oterala.”
„Da li bi? Oterala te, mislim?”
Zagledao sam mu se u oči. „Volim je, Šepe. Znam šta bih uradio Parkeru ako bi pokušao da je
iskoristi.”
Odmahnuo je glavom. „Izbor je njen, Treve. Ako tako odluči, moraćeš to da prihvatiš.”
Uzeo sam ključeve motora i stegao ih prstima, osetivši oštre ivice metala kako mi se zarivaju u
dlan.
Pre nego što sam se popeo na harli, pozvao sam je.
„Jesi li već stigla kući?”
„Da, dovezao me je pre pet minuta.”
„I ja stižem za još pet.”
Prekinuo sam vezu pre nego što je stigla da se pobuni. Ledeni vazduh koji mi je leteo u lice dok
sam se vozio ka Morgan holu pomogao mi je da umirim bes izazvan mislima o Parkeru, ali mučan
osećaj u stomaku pojačavao se dok sam se približavao domu.
Zvuk motora mi se činio glasnim dok se odbijao o kamene zidove Morgan hola. U poređenju s
mračnim prozorima i pustim parkiralištem, moj harli i ja smo noć činili neprirodno tihom, a čekanje
izuzetno dugačkim. Konačno se pojavila na vratima. Svaki mišić u telu mi se zategao dok sam čekao
da se nasmeši ili pak razljuti.
Nije učinila ni jedno ni drugo. „Zar ti nije hladno?”, upitala je i čvršće obavila jaknu.
„Lepo izgledaš”, rekao sam, primetivši da nije u haljini. Očito se nije trudila da mu bude seksi,
od čega sam osetio olakšanje. „Jesi li se lepo provela?”
„Uf... da, hvala. Šta radiš ovde?”
Pokrenuo sam motor. „Hteo sam da se provozam da razbistrim glavu. Želim da pođeš sa
mnom.”
„Hladno je, Treve.”
„Hoćeš li da odem po Šepov auto?”
„Idemo na kuglanje sutra. Zar ne možeš da sačekaš do sutra?”
„S toga da te viđam svakog trenutka svakog dana spao sam na to da te vidim na deset minuta
ako imam sreće.”
Nasmešila se i odmahnula glavom. „Prošla su samo dva dana, Treve.”
„Nedostaješ mi. Penji dupe na sedište i krećemo.” Porazmislila je o mojoj ponudi, a zatim je
zakopčala jaknu i popela se na sedište iza mene.
Obavio sam njene ruke oko sebe bez izvinjenja, toliko čvrsto da mi je bilo teško da udahnem
duboko, ali prvi put sam u toku te noći osetio da mogu da dišem.
109
SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Nizak udarac
Harli nas nije odveo ni na jedno posebno mesto. Saobraćaj i policijsko vozilo koje nam je
povremeno presecalo put isprva su mi odvraćali misli, ali ubrzo smo ostali sami na putu. Pošto sam
znao da će noć jednom proći, odlučio sam da ću je vratiti u Morgan tek kad iscrpem i poslednji atom
snage. Bez obzira na naše platonske odlaske na kuglanje, ako nastavi da se viđa s Parkerom,
naposletku će i to prestati. Sve će prestati.
Nikad nije valjalo pritiskati je, ali, ako ne položim sve karte na sto, najverovatnije ću izgubiti
jedinu golubicu koju sam upoznao. Šta da kažem, i kako da to kažem, vrtelo mi se po glavi. Morao
sam da budem otvoren, kako ne bi mogla to da zanemari niti da se pretvara kako nije čula ili
razumela.
Kazaljka je već nekoliko kilometara pokazivala da nam je rezervoar prazan, pa sam se zaustavio
na prvoj otvorenoj benzinskoj pumpi na koju smo naišli.
„Želiš li nešto?”, upitao sam.
Odmahnula je glavom i sišla s motora. Provlačila je prste kroz zamršene pramenove duge,
sjajne kose i sanjivo se smeškala. „Prestani. Jebeno si prelepa.”
„Kao iz video-spota iz osamdesetih.”
Nasmejao sam se i zevnuo, stavljajući crevo u otvor rezervoara. Izvadila je mobilni da bi
proverila koliko je sati. „O bože, Treve. Tri je ujutru.”
„Hoćeš da se vratimo?”, upitao sam, razočarano. „Bilo bi bolje.”
„I dalje idemo na kuglanje večeras?”
„Rekla sam da hoću.”
„I ipak ćeš ići sa mnom u Sigma tau za nekoliko nedelja, zar ne?”
„Nagoveštavaš li da neću ispuniti obećanje? To me pomalo vređa.”
Izvukao sam crevo iz rezervoara i okačio ga na postolje. „Jednostavno više ne znam šta ćeš da
uradiš.”
Seo sam na motor i pomogao joj da se popne iza mene. Obuhvatila me je rukama, ovog puta
sama, i uzdahnuo sam, izgubljen u mislima pre nego što sam upalio motor. Uhvatio sam se za
ručke, duboko udahnuo i, baš kad sam skupio hrabrost da joj kažem, odlučio sam da benzinska
pumpa nije mesto na kome treba da ogolim dušu.
„Važan si mi, znaš”, izjavila je i jače me stegla.
„Ne razumem te, Golubice. Mislio sam da poznajem žene, ali ti me tako jebeno zbunjuješ da ne
znam gde mi je glava.”
„Ne razumem ni ja tebe. Trebalo bi da si Isternov ženskaroš. Ne doživljavam pravo brucoško
iskustvo kakvo obećavaju u brošuri.”
To me je uvredilo. Čak i ako je bilo tačno. „Pa, ovo mi je prvi put. Nijedna devojka dosad nije
spavala sa mnom, a onda tražila da je ostavim na miru.”
„Nije tako bilo, Trevise.”
Upalio sam motor i izvezao se na put ne izgovorivši više nijednu reč. Vožnja do Morgana mi je
bila mučna. U glavi sam mnogo puta promenio mišljenje o tome hoću li se suočiti s njom. Iako su mi
prsti trnuli od hladnoće, vozio sam polako, plašeći se trenutka kad će saznati sve i konačno me i
zauvek odbiti.
110
Kad smo se zaustavili ispred ulaza u Morgan hol, živci kao da su mi bili iskidani, zapaljeni i od
njih kao da je ostala samo sirova, uništena masa. Sišla je s motora i, zbog njenog tužnog izraza, u
meni je planuo potiskivani strah. Možda će mi reći da se nosim dođavola pre nego što stignem da
kažem bilo šta.
Otpratio sam je do vrata, a ona je, spuštene glave, izvadila ključeve. Nisam više mogao da
čekam ni tren, već sam je nežno uhvatio za bradu, podigao je i strpljivo sačekao da me pogleda u
oči.
„Da li te je poljubio?”, upitao sam i palcem joj dodirnuo meke usne.
Odmakla se. „Baš umeš da sjebeš savršeno veče, zar ne?”
„Dakle, bilo je savršeno, ha? Znači, lepo si se provela?”
„Uvek se lepo provedem s tobom.”
Spustio sam pogled i osetio kako mi se čelo nabira. „Da li te je poljubio?”
„Da.” Razdražljivo je uzdahnula.
Čvrsto sam zatvorio oči, jer sam znao da bih sledećim pitanjem mogao sve da uništim. „Da li je
to sve?”
„Ne tiče te se!”, odbrusila je i naglo otvorila vrata.
Zatvorio sam ih i preprečio joj put. „Moram da znam.”
„Ne, ne moraš! Pomeri se, Trevise!” Gurala me je laktom pokušavajući da prođe.
„Golubice...”
„Misliš li da ću se, zato što više nisam devica, jebati sa svima koji me hoće? Hvala ti!” viknula je
i gurnula mi rame.
„Nisam to rekao, jebote! Zar je toliko strašno što tražim malo utehe?”
„Zašto bi te utešilo to što bi znao spavam li s Parkerom ili ne?”
„Kako je moguće da ne znaš? Očigledno je svima osim tebi!”
„Onda sam budala, pretpostavljam. Večeras ti baš ide, Treve”, rekla je i uhvatila se za kvaku.
Uhvatio sam je za ramena. Ponovo je to radila, pretvarala se da ništa ne primećuje, baš kao što
sam navikao. Kucnuo je čas da pokažem karte. „Ovo što osećam prema tebi... to je ludilo.”
„U vezi s ludilom si u pravu”, prasnula je i odmakla se od mene.
„Ovo sam vežbao sve vreme dok smo bili na motoru, pa me saslušaj, molim te.”
„Trevise...
„Znam da smo sjebani, u redu? Nagao sam i prek, a ti si mi se uvukla pod kožu kao niko pre.
Jednog trenutka se ponašaš kao da me mrziš, a sledećeg sam ti potreban. Nikad ništa ne uradim
dobro i ne zaslužujem te... ali jebeno te volim, Ebi. Volim te više nego što sam voleo ikoga u životu.
Kad si pored mene, nije mi potrebno ni piće, ni novac, ni borbe, niti seks za jednu noć... potrebna si
mi samo ti. Samo na tebe mislim. Samo tebe sanjam. Samo tebe želim.”
Nije progovarala nekoliko trenutaka. Podigla je obrve, a pogled joj je delovao zamagljeno dok je
obrađivala sve što sam rekao. Nekoliko puta je trepnula.
Obuhvatio sam joj lice rukama i zagledao joj se u oči. „Jesi li spavala s njim?”
Oči su joj se zacaklile, a onda je odmahnula glavom. Bez razmišljanja sam spustio usne na njene
i zavukao joj jezik u usta. Nije me odgurnula; naprotiv, uzvratila mi je istom merom i uhvatila ma
za majicu, a zatim me je privukla sebi. Nehotično sam zamumlao i obgrlio je rukama.
Kad sam se uverio da sam dobio odgovor, odmakao sam se, bez daha. „Pozovi Parkera. Reci
mu da više ne želiš da se viđate. Reci mu da si sa mnom.”
Zažmurila je. „Ne mogu da budem s tobom, Trevise.”
„Zašto ne, dođavola?”, upitao sam i pustio je.
111
Zavrtela je glavom. I pre toga se milion puta pokazala nepredvidljivom, ali način na koji me je
ljubila značio je više od prijateljstva; i previše je bilo iza toga da bi to bila samo simpatija. To me je
dovelo do jednog jedinog zaključka.
„Neverovatno. Jedina devojka koju želim ne želi mene.”
Oklevala je pre nego što je progovorila. „Kad smo se doselile ovamo, Amerika i ja smo shvatale
da će mi život krenuti određenim putem. Ili da neće krenuti određenim putem. Tuče, kocka, piće...
sve sam to ostavila iza sebe. Kad sam pored tebe, ponovo dobijam sve to u neodoljivom,
tetoviranom pakovanju. Nisam se odselila stotinama kilometara daleko da sve to ponovo
proživljavam.”
„Znam da zaslužuješ bolje od mene. Misliš li da ja to ne znam? Ali ako je neka žena stvorena za
mene... onda si to ti. Učiniću sve što treba, Golubice. Čuješ li me? Učiniću sve.”
Okrenula se od mene, ali nisam odustajao. Konačno je progovorila. Kad bi sad otišla, možda ne
bismo dobili novu priliku.
Rukom sam držao vrata zatvorena. „Prestaću da se borim čim diplomiram. Više neću popiti ni
kap. Živećemo srećno do kraja života, Golubice. Mogu ja to, samo ako veruješ u mene.”
„Ne želim da se menjaš.”
„Reci mi onda šta da radim. Reci i uradiću”, preklinjao sam.
„Mogu li da pozajmim tvoj telefon?”, zamolila je.
Namrštio sam se jer nisam znao šta će uraditi. „Naravno.” Izvadio sam telefon iz džepa i predao
joj ga.
Prstima je prešla preko tastera i ukucala broj. Zmurila je dok je čekala.
„Izvini što te zovem ovako rano”, zamucala je, „ali ovo nije moglo da čeka. Ja... ne mogu s
tobom na večeru u sredu.”
Pozvala je Parkera. Ruke su mi drhtale od zebnje, jer sam se pitao hoće li ga pozvati da dođe po
nju — da je spase — ili nešto drugo.
Nastavila je: „Zapravo, ne možemo uopšte da se vidimo. Prilično sam... sigurna da sam
zaljubljena u Trevisa.”
Ceo svet mi je stao. Pokušao sam da u sebi ponovim njene reči. Jesam li ih ispravno čuo? Da li je
zaista upravo rekla ono što mislim da je rekla, ili mi se samo pričinilo?
Vratila mi je telefon, a onda mi se nevoljno zagledala u oči.
„Prekinuo je vezu”, objavila je, namrštivši se.
„Voliš me?”
„To je zbog tetovaža”, rekla je, lakomisleno i slegnuvši ramenima, kao da nije upravo izgovorila
jedino što sam hteo da čujem. Golubica me je volela.
Lice mi se razvuklo u širok osmeh. „Pođi kući sa mnom”, rekao sam i privukao je u zagrljaj.
Izvila je obrve. „Sve si ono rekao samo da bi me odvukao u krevet? Mora da sam ostavila
odličan utisak.”
„Trenutno jedino želim da te celu noć grlim.”
„Idemo.”
Nisam oklevao. Čim se udobno smestila na moj motor, pojurio sam kući, koristeći svaku
prečicu, prolazeći kroz sva žuta svetla i provlačeći se kroz ono malo vozila u te rane jutarnje sate.
Kad smo stigli do stana, isključio sam motor i podigao je u naručje gotovo istovremeno.
Kikotala mi se uz usne dok sam petljao oko brave na ulaznim vratima. Kad sam je spustio i
zatvorio vrata za nama, izdahnuo sam od olakšanja.
„Ovo nije ličilo na dom otkako si otišla”, rekao sam i ponovo je poljubio.
Toto je dotrčao hodnikom i zamahao čupavim repom, šapicama dodirujući Ebine noge.
Nedostajala mu je gotovo koliko i meni.
112
Šeplijev krevet je zaškripao, a zatim su se začuli njegovi koraci po podu. Vrata su se naglo
otvorila i on je zaškiljio pred svetlošću.
„Jebote, ne, Treve, ne izvodiš valjda opet to sranje! Voliš E...” — pogled mu se razbistrio i
shvatio je grešku — „... bi. Ćao, Ebi.”
„Ćao, Šepe”, pozdravila ga je nasmejano i spustila Tota na pod.
Pre nego što je počeo da nas ispituje, povukao sam je kroz hodnik. Zaleteli smo se jedno na
drugo. Nisam planirao ništa drugo osim da bude pored mene u krevetu, ali ona mi je povukla
majicu preko glave s jasnom namerom. Pomogao sam joj s jaknom, a zatim je skinula džemper i
majicu. Pogled joj je bio odlučan, a ja nisam nameravao da se raspravljam.
Ubrzo smo oboje bili goli i tihi glas u meni je želeo da uživa u trenutku i uspori, ali nadvladali
su Ebini očajnički poljupci i tiho mrmljanje koje je ispuštala kad god bih je dotaknuo.
Spustio sam je na dušek i pružila je ruku ka noćnom stočiću. Odmah sam se setio kako sam
razbio činiju s kondomima da bih potvrdio odluku o celibatu.
„Sranje”, izustio sam. „Bacio sam ih.”
„Šta? Sve?”
„Mislio sam da nećeš... da nisam bio s tobom, ne bi mi ni trebali.”
„Zavitlavaš me!”, rekla je i nezadovoljno naslonila glavu na zaglavlje.
Sagnuo sam se, teško dišući, i spustio joj glavu na grudi. „Eto vidiš da te nisam uzeo zdravo za
gotovo.”
Trenuci koji su usledili ostali su mi zamagljeni. Uvrnuto je odbrojala, zaključila da ne može
zatrudneti te nedelje i, pre nego što sam se osvestio, bio sam u njoj, osećajući svaki njen deo uza se.
Nikad nisam bio s devojkom bez tog tankog sloja lateksa, ali očito je taj delić milimetra predstavljao
veliku razliku. Svaki pokret je budio snažna, suprotstavljena osećanja: odlaganje neizbežnog, ili
predavanje zato što je osećaj bio tako prokleto dobar.
Kad su joj se kukovi podigli uz moje, a njeno neobuzdano stenjanje i cviljenje preraslo u glasan,
zadovoljan krik, više nisam mogao da se suzdržim.
„Ebi”, očajnički sam prošaputao. „Moram da... moram...”
„Nemoj da prestaneš”, molila me je. Zarila mi je nokte u leđa.
Poslednji put sam se zario u nju. Mora da sam bio glasan, jer je njena ruka poletela ka mojim
usnama. Sklopio sam oči i prepustio se, osećajući kako mi se čelo nabira dok mi se telo grčilo i
kočilo. Zadihan, zagledao sam joj se u oči. Sa umornim, zadovoljnim osmehom, zurila je u mene i
nešto čekala. Ljubio sam je i ljubio, a zatim sam joj obema rukama obuhvatio lice i poljubio je
ponovo, ovog puta nežnije.
Disanje joj se usporilo i uzdahnula je. Legao sam na bok i opustio se pored nje, a potom sam je
privukao sebi. Spustila mi je obraz na grudi, a njena kosa je pala preko moje ruke. Ponovo sam je
poljubio u čelo i spojio prste iza njenih leđa.
„Nemoj da odeš ovog puta, važi? Hoću upravo ovako da se probudim ujutru.”
Poljubila me je u grudi, ali nije podigla pogled. „Ne idem nikuda.”
Tog jutra, dok sam ležao sa ženom koju volim, u glavi sam oblikovao nemo obećanje. Biću za
nju bolji čovek, neko koga zaslužuje. Neću više gubiti kontrolu. Neću više dobijati napade besa, niti
divljačke ispade.
Kad god bih joj spustio poljubac na kožu, dok sam čekao da se probudi, ponavljao sam to
obećanje u sebi.
Pokazalo se da je život van stana, dok sam pokušavao da održim to obećanje, bio teška borba.
Prvi put ne samo da mi je bilo stalo do neke devojke već sam očajnički hteo i da je zadržim. Potreba
da je zaštitim i ljubomora nagrizli su zakletvu koju sam dao samo nekoliko sati ranije.
Do ručka me je već razljutio Kris Dženks i poklekao sam. Srećom, Ebi je bila strpljiva i oprostila
mi je, čak i kad sam zapretio Parkeru ni dvadeset minuta kasnije.
113
Dokazala je više puta da me prihvata onakvog kakav sam, ali nisam želeo da budem nasilni
kreten na kakvog su svi navikli. Mešavinu srdžbe i tih novih osećanja ljubomore bilo je mnogo teže
obuzdavati nego što sam zamišljao.
Pribegavao sam izbegavanju prilika koje bi mogle da me razjare i nisam se obazirao na činjenicu
da je bila ne samo luđački zgodna već i da je svaku budalu na univerzitetu zanimalo kako je uspela
da ukroti jedinog frajera za koga su mislili da se nikad neće smiriti. Izgleda da su svi samo čekali da
nešto zajebem pa da se i oni okušaju, zbog čega sam bio još oprezniji i svadljiviji.
Da bih zaokupio misli, jasno sam stavljao koleginicama do znanja da sam zauzet, što je
razljutilo polovinu ženske populacije na Isternu.
Kad sam s Ebi ušetao u Crvena vrata na Noć veštica, primetio sam da oštar vazduh kasne jeseni
nije sprečio žene da se obuku u droljaste kostime. Privukao sam svoju devojku u zagrljaj, zahvalan
što se nije obukla kao Barbi Prostitutka, ili fudbalerka — transvestitska kurva, što je značilo da su
pretnje koje bih morao da uputim onima koji bi joj blenuli u sise ili briga da će se previše sagnuti bili
svedeni na minimum.
Šepli i ja smo igrali bilijar dok su nas devojke posmatrale. Opet smo pobeđivali, nakon što smo
već strpali u džep trista šezdeset dolara zarađenih u prethodne dve partije.
Krajičkom oka sam primetio kako Finč prilazi Ameriki i Ebi. Neko vreme su se kikotali, a onda
ih je Finč odvukao na plesni podijum. Ebina lepota je odskakala, čak i usred gole kože, sjaja i
sevajućih izreza nevaljalih Snežana i njihovih ljigavih pratilaca.
Pre nego što se pesma završila, Amerika i Ebi su ostavile Finča na podijumu i krenule prema
šanku. Podigao sam se na prste da bih ugledao njihova temena u moru ljudi.
„Ti si na redu”, dobacio je Šepli.
„Ne vidim devojke.”
„Verovatno su otišle po pića. Hajde, igraj, ljubavniče.” Nerado sam se nagnuo, usredsređen na
kuglu, ali promašio sam.
„Trevise! To je bio lak udarac! Ubijaš me!”, žalio se Šepli.
I dalje nisam video devojke. Pošto sam čuo za dva seksualna napada prethodne godine, bio sam
uznemiren zbog toga što Ebi i Amerika šetaju unaokolo same. Sasvim je moguće drogirati naivne
devojke, čak i u našem malom studentskom gradu.
Spustio sam bilijarski štap na sto i krenuo preko drvenog podijuma za ples.
Šepli mi je spustio ruku na rame. „Kuda ideš?”
„Da pronađem devojke. Sećaš se šta se prošle godine desilo onoj Heder.”
„O. Da.”
Kad sam ih konačno pronašao, ugledao sam dvojicu tipova kako im kupuju piće. Obojica su bili
niski, a jedan je bio deblji u struku, sa čekinjama od nedelju dana na oznojenom licu. Poslednje što je
trebalo da osetim pri pogledu na njega bilo je ljubomora, ali zbog toga što se očito nabacivao mojoj
devojci izgled mi nije bio važan i osetio sam da mi je povređen ego — iako nije znao da je ona sa
mnom, pri samom pogledu na nju mogao je da zaključi da nije sama. Ljubomora mi se mešala s
nezadovoljstvom. Rekao sam Ebi hiljadu puta da se ne izlaže opasnostima kakva je prihvatanje pića
od nepoznatih, i brzo me je obuzeo bes.
Tip koji se obraćao Ebi nadjačavajući muziku nagnuo se napred. „Jesi li za ples?”
Odmahnula je glavom. „Ne, hvala. Ovde sam sa svojim...”
„Dečkom”, ubacio sam se. Pogledom sam prostrelio muškarce. Bilo mi je gotovo smešno što
sam pokušavao da zastrašim dvojicu muškaraca u togama, ali svejedno sam namestio svoj najgori
ubilački izraz. Glavom sam im pokazao na drugu stranu prostorije. „Brišite sad.”
Tipovi su se povukli, pogledavši u Ameriku i Ebi pre nego što su nestali u gomili.
Šepli je poljubio Ameriku. „Nikud ne mogu da te odvedem!” Zakikotala se, a Ebi mi se
nasmešila.
114
Bio sam previše ljut da joj uzvratim.
„Šta je bilo?”, upitala je, zatečeno.
„Zašto si mu dozvolila da ti kupi piće?”
Amerika je pustila Šeplija. „Nismo, Trevise. Rekla sam im da nećemo.”
Uzeo sam bocu iz Ebine ruke. „Šta je onda ovo?”
„Ti to ozbiljno?”, upitala je.
„Da, jebeno sam ozbiljan”, odgovorio sam i bacio pivo u kantu pored šanka. „Rekao sam ti
stotinu puta... ne možeš prihvatati piće od nepoznatih muškaraca. Šta ako je stavio nešto unutra?”
Amerika je podigla čašu. „Nismo ispuštale pića iz vida, Treve. Preteruješ.”
„Ne govorim tebi”, odbrusio sam, zureći u Ebi. Oči su joj sevnule, u skladu s mojim gnevom.
„Ne obraćaj joj se tako.”
„Trevise”, upozorio me je Šepli, „smiri se.”
„Ne volim da ti drugi momci kupuju piće”, ponovio sam.
Ebi je podigla obrvu. „Ti to hoćeš da se svađaš?”
„Da li bi tebi smetalo da dođeš do šanka i vidiš mene kako delim piće s nekom ribom?”
„U redu. Više ne primećuješ druge žene. Kapiram. Trebalo bi i ja da se potrudim.”
„Bilo bi lepo”, procedio sam kroz zube.
„Moraćeš da smanjiš ljubomoru, Trevise. Nisam učinila ništa
„Priđem, a neki frajer ti kupuje piće!”
„Ne viči na nju!”, upozorila me je Amerika. Šepli mi je spustio ruku na rame. „Svi smo mnogo
popili. Hajdemo odavde.”
Ebina ljutnja se samo pojačala. „Moram da kažem Finču da odlazimo”, progunđala je i prošla
pored mene ka plesnom podijumu.
Uhvatio sam je za zglavak. „Idem s tobom.”
Izvukla se iz mog stiska. „Sasvim sam sposobna da predem nekoliko metara i sama, Trevise. Šta
je tebi?”
Probila se do Finča, koji je mlatarao rukama i skakao unaokolo po drvenom podijumu. Znoj mu
se slivao sa čela i slepoočnica. Prvo se nasmešio, ali, kad mu je doviknula pozdrav, prevrnuo je
očima.
Ebi je usnama oblikovala moje ime. Svalila je krivicu na mene, što me je samo još više
razgnevilo. Naravno da ću se naljutiti ako uradi nešto što može da je povredi. Izgleda da joj nije
mnogo smetalo kad sam Krisu Dženksu razbijao glavu, ali, kad sam pobesneo što uzima piće od
nepoznatih, imala je drskosti da se naljuti.
Baš kad mi je ljutnja proključala u srdžbu, neki kreten u gusarskom kostimu ju je zgrabio i
privukao je sebi. Prostorija mi se zamutila i, pre nego što sam se osvestio, pesnica mi je poletela ka
njegovom licu. Gusar se srušio na pod, ali vratio sam se u stvarnost kad je Ebi pala s njim.
S dlanovima na podu, delovala je zaprepašćeno. Ukočio sam se od šoka i posmatrao je kao u
usporenom filmu kako okreće ruku i posmatra je — bila je prekrivena jarkocrvenom krvlju koja je
liptala iz gusarevog nosa.
Požurio sam da je podignem. „O, sranje! Jesi li dobro, Golubice?”
Kad se uspravila na noge, istrgla je ruku iz mog stiska. „Jesi li lud!”
Amerika je zgrabila Ebi za ruku i povukla je kroz gomilu. Pustila ju je tek kad smo izašli. Morao
sam da ubrzani korak da ih stignem.
Šepli je na parkiralištu otključao čardžer i Ebi se uvukla na sedište.
Pokušao sam da je odobrovoljim. Bila je više nego ljuta. „Oprosti, Golubice, nisam znao da se
uhvatio za tebe.”
115
„Pesnica ti je proletela pet centimetara od mog lica!”, viknula je i uhvatila uljem umazan peškir
koji joj je Šepli dobacio. Obrisala je krv s ruke, brišući svaki prst posebno, očito ogorčena.
Ustuknuo sam. „Ne bih ni zamahnuo da sam pomislio da bih mogao da te pogodim. Znaš to,
zar ne?”
„Zaveži, Trevise. Samo zaveži”, rekla je, zagledana u Šeplijev potiljak.
„Golubice...”
Šepli je rukom udario po volanu. „Zaveži, Trevise! Izvinio si se, e sad jebeno začepi!”
Nisam mogao da mu odgovorim. Bio je u pravu: neizrecivo sam sjebao čitavo veče i odjednom
sam se uplašio mogućnosti da će me Ebi šutnuti.
Kad smo stigli u stan, Amerika je poljubila dečka za laku noć. „Vidimo se sutra, dušo.”
Šepli je pokorno klimnuo glavom i poljubio je. „Volim te.”
Znao sam da odlaze zbog mene. Inače bi devojke ostale u stanu da prenoće, kao i svakog
vikenda.
Ebi je ćutke prošla pored mene i otišla do Amerikine honde.
Pritrčao sam joj i pokušao da ublažim situaciju nespretnim osmehom. „Hajde. Nemoj da odeš
ljuta.”
„O, ne odlazim ljuta. Razjarena sam.”
„Treba joj malo vremena da se ohladi, Trevise”, upozorila me je Amerika dok je otključavala
vrata.
Kad je škljocnula brava na suvozačkim vratima, uhvatila me je panika i rukom sam se naslonio
na vrata. „Nemoj da ideš, Golubice. Preterao sam. Žao mi je.”
Ebi je podigla ruku i pokazala mi tragove osušene krvi na dlanu. „Pozovi me kad odrasteš.”
Bokom sam se naslonio na vrata. „Ne možeš da odeš.”
Podigla je obrvu, a Šepli je optrčao oko automobila. „Trevise, pijan si. Napravićeš ogromnu
grešku. Pusti je da ide kući, da se ohladi... razgovaraćete sutra, kad se otrezniš.”
„Ne može da ode”, bunio sam se, očajnički je gledajući u oči.
„Ovo neće uspeti, Trevise”, rekla je i povukla vrata. „Pomeri se!
„Kako to misliš — neće uspeti?”, upitao sam i ščepao je za ruku. Strah od toga da će izgovoriti
reči i prekinuti upravo tu i tad naterao me je da reagujem bez razmišljanja.
„Mislim na tužno lice. Neću pasti na to”, odmakla se.
Savladalo me je kratkotrajno olakšanje. Nije nameravala da raskine. Bar ne još.
„Ebi”, rekao je Šepli. „O ovom trenutku sam pričao. Možda bi trebalo...”
„Ne mešaj se, Šepe”, prasnula je Amerika i upalila motor.
„Brijaću. Mnogo ću brljati, Golubice, ali moraš da mi oprostiš.
„Ujutru ću imati ogromnu modricu na dupetu! Udario si onog tipa zato što si bio ljut na mene!
Šta bi to trebalo da mi kaže? Zato što trenutno svuda vidim kako se vijore crvene zastavice!”
„Nikad u životu nisam udario neku devojku”, rekao sam, iznenađen time što je uopšte
pomislila da bih mogao da spustim ruku na nju — ili na bilo koju drugu ženu, kad smo već kod
toga.
„A ja neću da budem prva!”, rekla je i cimnula vrata. „Pomeri se, jebote!”
Klimnuo sam glavom i odmakao se. Nikako nisam želeo da ode, ili to je bilo bolje nego da se
naljuti toliko da mi na kraju kaže da odjebem.
Amerika je ubacila u rikverc, a ja sam gledao Ebi kroz prozor.
„Pozvaćeš me sutra, jelda?”, upitao sam, dodirujući vetrobran.
„Samo kreni, Mer”, rekla je, gledajući pravo.
Kad su mi se svetla izgubila iz vida, povukao sam se u stan.
116
„Trevise”, upozorio me je Šepli. „Ne pravi frku, brate. Ozbiljno.”
Klimnuo sam glavom i poraženo otišao u sobu. Činilo mi se da je, baš kad sam stvari doveo u
red, moja jebena preka priroda ponovo promolila glavu. Morao sam da je obuzdam, ili ću
izgubiti ono najbolje što mi se u životu dogodilo.
Da bi mi prošlo vreme, skuvao sam svinjske kotlete i krompir pire, ali samo sam gurkao hranu
po tanjim, nesposoban da jedem. Pranje veša mi je potrošilo još jedan sat, a onda sam okupao Tota.
Neko vreme smo se igrali, ali onda je i on odustao i sklupčao se na krevetu. Zurenje u tavanicu i
razmišljanje o tome kako sam bio glup nije bilo prijatno, pa sam odlučio da izvadim sve suđe iz
ormarića i operem ga ručno.
Najduža noć u mom životu.
Oblaci su počeli da dobijaju boje i najavljuju sunce. Zgrabio sam ključeve motora i krenuo u
vožnju, da bih završio pred Morgan holom.
Harmoni Hendler je upravo kretala na trčanje. Načas me je pogledala, s rukom na vratima.
„Ćao, Trevise”, pozdravila me je uobičajenim blagim osmehom. Brzo je izbledeo. „Au. Jesi li
bolestan? Hoćeš li da te nekud odvezem?” Grozno sam izgledao. Harmoni je uvek bila draga. Brat
joj je bio u bratstvu Sigma tau, pa je nisam naročito dobro poznavao. Mlađe sestre su bile zabranjene.
„Ćao, Harmoni”, otpozdravio sam i uzvratio poluosmehom. „Hteo sam da iznenadim Ebi
doručkom. Možeš li da me pustiš unutra?”
„Uf, zaćutala je i pogledala kroz staklo na vratima. „Nensi bi mogla da poludi. Jesi li siguran da
si dobro?”
Nensi je bila domaćica Morgan hola. Čuo sam za nju, ali je nikad nisam video i sumnjao sam da
će ona bilo šta primetiti. Među studentima se pričalo kako pije više od njih samih i retko su je viđali
da izlazi iz svoje sobe.
„Samo sam loše spavao. Hajde.” Nasmešio sam se. „Znaš da je nju baš briga.”
„Dobro, ali nisam te ja pustila.”
Stavio sam ruku na srce. „Obećavam.”
Popeo sam se na sprat i tiho pokucao na Ebina vrata.
Kvaka se brzo okrenula, ali vrata su se sporo otvarala, postepeno otkrivajući Ameriku i Ebi na
drugoj strani prostorije. Kara je povukla ruku s kvake i ponovo je zavukla pod pokrivač.
„Mogu li da uđem?”
Ebi je brzo sela. „Jesi li dobro?”
Ušao sam i pao pred njom na kolena. „Mnogo mi je žao, Ebi. Izvini”, rekao sam i obgrlio je oko
struka, a zatim sam joj zagnjurio glavu u krilo.
Obuhvatila mi je glavu rukama.
„Ja, uf...”, zamucala je Amerika. „Idem ja.”
Ebina cimerka Kara se uzmuvala po sobi i počela da prikuplja stvari za tuširanje. „Uvek sam
veoma čista kad si ti tu, Ebi”, izjavila je i zalupila vratima za sobom.
Pogledao sam u Ebi. „Znam da poludim kad se radi o tebi, ali bog zna da se trudim, Golubice.
Ne želim ovo da sjebem.”
„Onda nemoj”, odgovorila je jednostavno.
„Teško mi je, znaš. Čini mi se da ćeš svakog trena shvatiti kakvo sam govno i ostaviti me. Dok si
sinoć plesala, video sam desetak frajera kako te posmatraju. Odeš do šanka i vidim te kako
zahvaljuješ onom tipu na piću. A onda te još onaj kreten na podijumu zgrabi.”
„Vidiš da se ja ne razmahujem svaki put kad neka devojka stane da popriča s tobom. Ne mogu
biti sve vreme zaključana u stanu. Moraćeš da obuzdaš tu svoju narav.”
„Hoću”, prihvatio sam, klimajući glavom. „Nikad dosad nisam želeo devojku, Golubice. Nisam
navikao da nešto ovakvo osećam prema nekome... prema bilo kome. Ako budeš strpljiva sa mnom,
kunem se da ću se smiriti.”
117
„Hajde da nešto razjasnimo; nisi govno, predivan si. Nije važno ko mi plaća piće, ni ko me moli
za ples, ni ko flertuje sa mnom. S tobom odlazim kući. Tražio si da ti verujem, a izgleda da ti ne
veruješ meni.”
Namrštio sam se. „To nije istina.”
„Ako misliš da ću te ostaviti zbog prvog tipa koji naiđe, onda nemaš mnogo vere u mene.”
Pojačao sam stisak. „Nisam dovoljno dobar za tebe, Golubice. To ne znači da ti ne verujem.
Samo se pripremam za neizbežno.”
„Ne govori to. Kad smo sami, savršen si. Mi smo savršeni. Ali onda dozvoliš da nam sve ostalo
to pokvari. Ne očekujem da se promeniš za sto osamdeset stepeni, ali biraj koje bitke ćeš da bijes. Ne
možeš zamahivati pesnicama kad god me neko pogleda.”
Klimnuo sam glavom, jer sam znao da je u pravu. „Učiniću sve što želiš. Samo mi... reci da me
voliš.” Bio sam potpuno svestan koliko smešno zvučim, ali više mi to nije bilo važno.
„Znaš da te volim.”
„Moram da te čujem kako mi to kažeš.”
„Volim te”, rekla je. Prislonila je usne na moje, a zatim se odmakla nekoliko centimetara. „Sad
prestani da se ponašaš kao beba.”
Kad me je poljubila, srce mi je usporilo i svaki mišić u telu mi se opustio. Bio sam prestravljen
time koliko mi je trebala. Nisam mogao ni da zamislim da je ljubav takva kod svih, jer inače bi
muškarci išli unaokolo kao luđaci čim dovoljno odrastu da primećuju devojčice.
Možda sam samo ja bio u pitanju. Možda smo takvi bili samo ona i ja. Možda smo zajedno bili
nestabilna celina koja će se ili urušiti iznutra ili se stopiti. Kako god bilo, činilo mi se da mi se onog
trenutka kad sam je sreo život okrenuo naglavce. I nisam ni želeo da bude drugačije.
118
OSAMNAESTO POGLAVLJE
Srećna Trinaestica
Delom uzbuđen, delom đavolski nervozan, ušetao sam u tatinu kuću, držeći Ebi za ruku. Dim
očeve cigare i cigareta koje su pušila braća dopirao je iz sobe za razonodu i mešao se s bledim,
mošusnim mirisom tepiha, starijeg od mene.
Iako je Ebi isprva bila ljuta zbog toga što je nisam unapred obavestio o upoznavanju moje
porodice, izgledala je opuštenije nego što sam se ja osećao. Medoksovi nisu imali običaj da dovode
devojke kući i njihova reakcija je u najboljem slučaju bila nepredvidiva.
Prvo sam ugledao Trentona. „Bože sveti! Evo dupeglavca!”
Uzalud sam se nadao da će se moja braća bar pretvarati da nisu divljaci. Ali svejedno sam ih
voleo, a i Ebi će, znao sam.
„Hej, hej... pazite na izražavanje pred mladom damom”, upozorio ih je tata i klimnuo joj
glavom.
„Golubice, ovo je moj tata, Džim Medoks. Tata, ovo je Golubica.”
„Golubica?”, ponovio je tata, sa zanimanjem na licu. „Ebi”, odgovorila je i rukovala se s njim.
Pokazao sam na braću i svaki je klimnuo glavom kad sam mu izgovorio ime. „Trenton, Tejlor,
Tajler i Tomas.”
Delovala je pomalo zbunjeno. Nisam je krivio; nikad zapravo nisam pričao o svojoj porodici, a
pet momaka bi zbunilo svakoga. U stvari, petorica Medoksovih većini su delovali zastrašujuće.
Dok smo odrastali, komšijska deca su rano naučila da se ne petljaju s nama, a samo je jednom
neko napravio grešku i krenuo na sve nas. Bili smo kao razbijena vojska, ali pretvarali smo se u
neprobojnu tvrđavu ako je trebalo. To je bilo jasno čak i onima koje nismo hteli da plašimo.
„Ima li Ebi prezime?”, upitao je tata.
„Abernati”, odgovorila je ljubazno.
„Drago mi je što smo se upoznali, Ebi”, rekao je Tomas uz osmeh. Ona to nije primetila, ali
Tomasov izraz je zapravo bio maska za ono što je stvarno radio: proučavao je svaku njenu reč i
pokret. Uvek je brinuo da će naići neko ko će nam zaljuljati već raskliman brod. Talasi nisu bili
dobrodošli, a Tomas je na sebe preuzeo smirivanje moguće oluje.
Tata to ne može da podnese, govorio je. I mi ostali smo morali da se složimo s tim. Kad bismo se
našli u nevolji, neko od nas ili svi zajedno, odlazili smo kod Tomasa i on bi se za to pobrinuo pre
nego što tata sazna. Godine brige o gomili grubih, divljih dečaka načinile su od Tomasa čoveka
daleko pre nego što se to očekivalo. Svi smo ga poštovali zbog toga, uključujući i oca, ali zbog te
dugogodišnje uloge našeg zaštitnika povremeno je umeo da bude ohol. Ali Ebi je stajala, nasmešena
i nesvesna činjenice da je meta, pod ispitivačkim okom porodičnog staratelja.
„Zaista lepo”, rekao je Trenton, dok mu je pogled tumarao po mestima zbog kojih bih nekog
drugog ubio.
Tata ga je pljesnuo po potiljku, a on je jauknuo.
„Šta sam rekao?”, upitao je i protrljao glavu.
„Izvoli, sedi, Ebi. Gledaj kako Trevu uzimamo novac”, rekao je Tajler.
Pridržao sam joj stolicu i ona je sela. Prostrelio sam Trentona pogledom, a on mi je odgovorio
samo namigivanjem. Pametnjaković.
„Poznavali ste Stjua Angera?”, upitala je Ebi, pokazujući na prašnjavu fotografiju.
Nisam verovao svojim ušima.
119
Tatine oči su zasjale. „Znaš ko je Stju Anger?”
Klimnula je glavom. „I moj tata je njegov obožavatelj.”
Tata je ustao i pokazao na obližnju prašnjavu sliku. „A ono tamo je Dojl Branson.”
Osmehnula se. „Tata ga je jednom gledao kako igra. Neverovatan je.”
„Trevov deda je bio profesionalac. Mi ovde poker shvatamo veoma ozbiljno.” Džim se
nasmešio.
Ne samo da nije nikad spomenula da zna nešto o pokeru već sam je i prvi put čuo da govori o
svom ocu.
Dok smo posmatrali Trentona kako meša i deli, pokušao sam da zaboravim ono što se upravo
dogodilo. Sa dugim nogama, vitkim ali savršenim oblinama i krupnim očima, Ebi je bila čudesno
lepa, ali zbog toga što je znala ko je Stju Anger postigla je ogroman uspeh u očima moje porodice.
Malo sam se uspravio na stolici. Nijedan od moje braće neće moći da dovede devojku koja će to
nadmašiti.
Trenton je podigao obrvu. „Hoćeš li da igraš, Ebi?”
Odmahnula je glavom. „Mislim da ne bi trebalo.”
„Ne znaš?”, upitao je tata.
Nagnuo sam se da je poljubim u čelo. „Igraj... naučiću te.”
„Možeš onda da se pozdraviš s novcem, Ebi.” Nasmejao se Tomas.
Stisnula je usne i zavukla ruku u tašnu, a zatim je izvukla dve pedesetice. Predala ih je tati, pa je
strpljivo sačekala da joj ih zameni za žetone. Trenton se nasmešio, željan da iskoristi njeno
samopouzdanje.
„Imam poverenja u Trevisove veštine podučavanja”, rekla je.
Tejlor je zapljeskao. „Dođavola, to! Večeras ću se obogatiti!”
„Hajde da ovog puta počnemo sa sitnim ulozima”, predložio je otac i izbacio žeton od pet
dolara.
Trenton je podelio, a ja sam raširio Ebine karte. „Jesi li ikad igrala?”
„Prošlo je već mnogo vremena.” Klimnula je glavom. „Tablić se ne računa, devojčice”, dobacio
je Trenton, gledajući u svoje karte.
„Začepi gubicu, Trente”, zarežao sam i uputio mu brz, preteći pogled pre nego što sam se vratio
Ebinim kartama. „Tražiš veće karte, brojeve u nizu i, ako imaš mnogo sreće, istu boju.”
Izgubili smo prvih nekoliko partija, ali onda je Ebi odbila da joj pomažem. Tri ruke kasnije,
razbila ih je a da nije ni trepnula.
„Sranje!”, cvileo je Trenton. „Mrzim početničku sreću!”
„Brzo uči, Treve”, rekao je tata preko cigare.
Otpio sam gutljaj piva, osećajući se kao kralj sveta. „Ponosan sam na tebe, Golubice!”
„Hvala.”
„Oni koji ne umeju sami podučavaju”, podsmehnuo se Tomas. „Baš smešno, kretenu”,
promrmljao sam.
„Donesi devojci pivo”, rekao je tata, a osmeh mu je podigao naduvane obraze.
Rado sam skočio, izvadio bocu iz frižidera i skinuo čep pomoću već napukle površine stola.
Nasmešila se kad sam stavio pivo pred nju i nije oklevala da otpije tipičan, pravi muški gutljaj.
Rukom je obrisala usta, a onda je sačekala da tata uloži svoje žetone.
Četiri ruke kasnije, iskapila je treće pivo i pažljivo osmotrila Tejlora. „Na tebe je red, Tejlore.
Bićeš beba ili ćeš uložiti kao muškaBivalo mi je sve teže da suzbijem uzbuđenje i na nekim drugim mestima. Dok sam je posmatrao
kako pobeđuje moju braću — i pokeraškog veterana kakav je bio moj otac — partiju za partijom,
uzbudio sam se. Nikad u životu nisam video tako seksi ženu, a ta je slučajno bila moja devojka.
120
„Jebiga”, rekao je Tejlor i uložio poslednje žetone.
„Šta imaš, Golubice?'“, upitao sam uz osmeh. Osećao sam se kao dete na Božić.
„Tejlore?”, pozvala ga je Ebi, potpuno ravnodušnog lica. Licem mu se razlio širok osmeh.
„Boja!” Nasmešio se i raširio karte po stolu.
Svi smo pogledali u Ebi. Očima je preletala preko muškaraca oko stola, a onda je spustila karte
na sto. „Gledajte i plačite, momci! Kečevi i osmice!”
„Ful? Šta je ovo, dođavola?”, zavapio je Trenton.
„Izvini. Oduvek sam želela to da kažem”, zakikotala se i privukla svoje žetone.
Tomasove oči su se suzile. „Ovo nije samo početnička sreća. Ona ume da igra.”
Načas sam se zagledao u Tomasa. Nije skidao pogled sa Ebi.
Tada sam pogledao u nju. „Jesi li igrala ranije, Golubice?”
Stegla je usta i slegla ramenima, a ljupki osmeh joj je izvio uglove usana. Zabacio sam glavu i
prasnuo u smeh. Zaustio sam da kažem kako sam ponosan na nju, ali reči su mi zapele zbog
neobuzdanog smeha koji mi je tresao čitavo telo. Nekoliko puta sam udario pesnicom po stolu,
pokušavajući da se priberem.
„Tvoja devojka nas je upravo opljačkala!”, povikao je Tejlor i uperio prst u mene.
„NEMOGUĆE!”, zaječao je Trenton i ustao.
„Dobar plan, Trevise. Doveo si kartarošku ajkulu na pokeraško veče”, rekao je tata i namignuo
na Ebi.
„Nisam znao!”, branio sam se, vrteći glavom.
„Sereš”, rekao je Tomas, a očima je i dalje secirao moju devojku.
„Nisam!”, ponovio sam.
„Mrzim što ovo moram da kažem, brate. Ali mislim da sam se upravo zaljubio u tvoju
devojku”, izjavio je Tajler.
Odjednom sam prestao da se smejem i namrštio sam se. „Hej ti.”
„To je to. Bio sam blag prema tebi, Ebi, ali sad hoću da povratim svoj novac”, upozorio ju je
Trenton.
Sedeo sam poslednjih nekoliko krugova i posmatrao kako momci pokušavaju da povrate novac.
Ruku za rukom, Ebi ih je gazila. Nije se ni pretvarala da im popušta.
Kad su moja braća ostala bez prebijene pare, tata je objavio kraj, a Ebi je vratila po sto dolara
svima osim tati, koji nije želeo da ih uzme.
Uhvatio sam je za ruku i poveo je u sobu. Bilo mi je zabavno da je gledam kako mi pelješi braću,
ali malo me je razočaralo to što im je vratila novac.
Stegla mi je ruku. „Šta nije u redu?”
„Upravo si poklonila četiristo dolara, Golubice!”
„Da je ovo bilo pokeraško veče u bratstvu Sigma tau, zadržala bih ih. Ne mogu da opljačkam
tvoju braću tek što sam ih upoznala.”
„Oni bi zadržali tvoj novac!”
„I ne bih ni okom trepnuo zbog toga”, dobacio je Tejlor.
Krajičkom oka sam uhvatio Tomasa kako posmatra Ebi s fotelje iz ugla sobe. Bio je tiši nego
obično.
„Zašto neprestano zuriš u moju devojku, Tomi?”
„Kako si rekla da se prezivaš?”, upitao je.
Nervozno se promeškoljila, ali nije odgovorila.
Obgrlio sam je oko struka i okrenuo se ka bratu, ne znajući na šta tačno cilja. Mislio je da nešto
zna i spremao se da nešto preduzme.
121
„Abernati. Šta s tim?”
„Shvatam zašto dosad nisi sklopio kockice, Treve, ali sad nemaš izgovor”, izjavio je pun sebe.
„O čemu pričaš, jebote?”, upitao sam.
„Jesi li slučajno u srodstvu s Mikom Abernatijem?”, nastavio je Tomas.
Sve glave su se okrenule u iščekivanju Ebinog odgovora.
Usplahireno je provlačila prste kroz kosu. „Kako znate Mika?”
Još više sam izvio vrat ka njoj. „On je slučajno jedan od najboljih igrača pokera svih vremena.
Da li ga ti poznaješ?”
„Otac mi je”, odgovorila je. Izgledala je kao da joj je bilo gotovo bolno da odgovori.
Čitava prostorija je eksplodirala.
„JEBENO NEMOGUĆE!”
„ZNAO SAM!”
„UPRAVO SMO IGRALI S ĆERKOM MIKA ABERNATIJA!”
„MIK ABERNATI? BOŽE SVETI!”
Reči su mi odzvanjale u ušima, ali ipak mi je trebalo nekoliko trenutaka da to obradim. Trojica
moje braća skakala su gore-dole i vrištala, ali meni se čitava soba zaledila a svet utišao.
Moja devojka, koja mi je slučajno bila i najbolji prijatelj, bila je ćerka pokeraške legende — idola
moje braće, oca, pa čak i dede.
Ebin glas me je vratio u sadašnjost. „Rekla sam vam, momci, da ne treba da igram.”
„Da si spomenula da si ćerka Mika Abernatija, mislim da bismo te shvatili mnogo ozbiljnije”,
odvratio je Tomas.
Pogledala me je ispod trepavica, iščekujući reakciju.
„Ti si Srećna Trinaestica?”, upitah zbunjeno.
Trenton je ustao i uperio prst u nju. „Srećna Trinaestica je u našoj kući! Da li je moguće? Jebeno
ne mogu da poverujem!”
„Taj nadimak su mi dali novinari. A priča nije baš sasvim tačna”, vrdala je.
Čak i usred bučne uskomešanosti moje braće, samo sam mislio na to kako je jebeno seksi to što
mi je devojka maltene slavna ličnost. Još bolje, bila je čuvena po nečemu neviđeno opakom.
„Moram da odvedem Ebi kući, momci”, izjavio sam.
Džim se zagledao u nju preko naočara. „Zašto nije tačna?”
„Nisam oduzela tati sreću. Mislim, to je glupost.” Zakikotala se dok je usplahireno uvijala kosu
oko prsta.
Tomas je odmahnuo glavom. „Ne, Mik je dao taj intervju. Rekao je kako mu je sreća presušila
na tvoj trinaesti rođendan, u ponoć.”
„A tvoja počela”, dodao sam.
„Odgajili su te mafijaši!”, dodao je Trent, uzbuđeno se smeškajući.
„Uf... ne.” Nasmejala se. „Nisu me oni odgajili. Samo su često... bili u blizini.”
„To je bila neviđena šteta — to što je Mik blatio tvoje ime u svim novinama. Bila si samo dete”,
primetio je tata, odmahujući glavom. „To je ipak bila početnička sreća”, rekla je.
Video sam joj po izrazu da je na ivici da umre od sramote usled tolike pažnje.
„Učila si od Mika Abernatija”, izgovorio je tata, odmahujući glavom od strahopoštovanja.
„Igrala si s profesionalcima, i pobeđivala, s trinaest godina, zaboga.” Pogledao je u mene i nasmešio
se. „Ne kladi se protiv nje, sine. Ona ne gubi.”
U mislima sam se odmah vratio na onu borbu kad se Ebi kladila protiv mene, iako je znala da će
izgubiti i morati da živi sa mnom narednih mesec dana. Sve vreme sam mislio kako joj nije stalo do
mene i tek tada sam shvatio kako to nije bila istina.
122
„Uf... moramo da krenemo, tata. Čao, momci.”
Jurio sam kroz ulice, provlačeći se kroz saobraćaj. Što se igla na brzinometru brže pela, to su me
Ebine butine čvršće stezale, zbog čega sam samo još više želeo da stignemo u stan.
Nije rekla ni reč kad sam parkirao harli i poveo je unutra; nije progovarala ni dok sam joj
pomagao da skine jaknu.
Pustila je kosu, a ja sam stajao i zadivljeno je posmatrao. Kao da je bila druga osoba. Jedva sam
čekao da je dohvatim.
„Znam da si ljut”, rekla je, pogleda uprtog u pod. „Izvini što ti nisam rekla, ali obično o tome ne
pričam.”
Njene reči su me zapanjile. „Ljut na tebe? Toliko sam napaljen da ne vidim dobro. Upravo si
opelješila one kretene od moje braće a da nisi ni trepnula, kod mog oca si dostigla status legende, i
sad pouzdano znam da si namerno izgubila onu opkladu koju smo sklopili pre borbe.”
„Ne bih tako rekla...”
„Zar si mislila da ćeš pobediti?”
„Pa... ne, ne baš”, počela je, skidajući cipele.
Jedva sam suzbijao osmeh koji mi se širio licem. „Znači, želela si da budeš ovde sa mnom.
Mislim da sam se upravo ponovo zaljubio u tebe.”
Ubacila je cipele u ormar. „Kako to da nisi ljut?”
Uzdahnuo sam. Možda je trebalo da se naljutim. Ali jednostavno... nisam. „Ovo je prilično
važno, Golubice. Trebalo je da mi kažeš. Ali razumem zašto nisi. Došla si ovamo da pobegneš od
svega toga. Kao da se nebo otvorilo. Sad sve ima smisla.”
„Dakle, to je olakšanje.”
„Srećna Trinaestica”, izgovorio sam, zgrabio je za porub majice i prevukao joj je preko glave.
„Nemoj tako da me zoveš, Trevise. To nije lepo.”
„Jebeno si slavna, Golubice!” Otkopčao sam joj farmerice i svukao joj ih do članaka, a zatim joj
pomogao da izađe iz njih.
„Otac me je mrzeo posle toga. I dalje me krivi za sve svoje neprilike.”
Brzo sam skinuo majicu i privukao je sebi, nestrpljiv da osetim njenu kožu uz svoju. „Još ne
mogu da poverujem da ćerka Mika Abernatija stoji preda mnom. Sve vreme si bila sa mnom, a ja
nisam imao pojma.”
Odgurnula me je. „Nisam ćerka Mika Abernatija, Trevise! To sam ostavila za sobom. Ja sam Ebi!
Samo Ebi!”, rekla je i otišla do ormara. Skinula je majicu s vešalice i obukla je.
„Oprosti. Malo sam opčinjen.”
„To sam samo ja!” Spustila je dlan na grudi, s prizvukom očaja u glasu.
„Da, ali...”
„Ali ništa. Kako me to gledaš? Upravo zato ti i nisam rekla.” Zažmurila je. „Neću više tako da
živim, Treve. Čak ni s tobom.”
„Jao! Smiri se, Golubice. Hajde da ne preterujemo.” Privukao sam je u zagrljaj, odjednom
zabrinut za to kuda bi nas taj razgovor odveo. „Nije me briga šta si bila niti šta više nisi. Samo želim
tebe.”
„Onda nam je to zajedničko.”
Nežno sam je povukao na krevet, a onda sam se priljubio uz nju, udišući blag miris cigare
pomešan s njenim šamponom. „Ti i ja protiv celog sveta, Golubice.”
Sklupčala se pored mene, očito zadovoljna mojim recima. Kad se opustila na mojim grudima,
uzdahnula je.
„Šta nije u redu?”, upitao sam.
„Ne želim da drugi saznaju, Treve. Nisam želela ni da ti saznaš.”
123
„Volim te, Ebi. Neću to više spominjati, u redu? Tvoja tajna je sigurna kod mene”, obećao sam i
nežno joj poljubio slepoočnicu.
Protrljala mi je obraz o kožu i čvrsto sam je stegao. Događaji od te večeri ličili su mi na san. Prvi
put odvedem devojku kući, a ispostavi se ne samo da je ona ćerka čuvenog pokeraša već da bi nas
sve mogla dovesti do prosjačkog štapa levom rukom. Bio sam izrod, a sad sam imao osećaj da sam
konačno zadobio malo poštovanja svoje starije braće. I to sve zbog Ebi.
Ležao sam u krevetu budan, nesposoban da zaustavim misli dovoljno dugo da bih zadremao.
Ebino disanje se ujednačilo još pola sata ranije.
Mobilni mi je zasvetleo i zapištao jednom, javljajući da mi je stigla poruka. Otvorio sam ga i
smesta se namrštio. Pokazalo se ime pošiljaoca: Džejson Brazil.
Brate. Parker laje okolo.
Veoma pažljivo sam izvukao ruku ispod Ebine glave da bih obema rukama otkucao odgovor.
Ko kaže?
Kažem ja, on sedi tu. Ma nemoj? Šta kaže?
Priča o Golubici. Siguran da želiš da znaš? Ne budi kreten. Priča kako ga još zove. Nikako.
Pre je pričao kako čeka da zajebeš, a ona samo čeka trenutak da te šutne. Je li?
Upravo reče kako mu je pre neki dan rekla da je nesrećna, ali da si ti poludeo a ona se pitala kad
da to uradi.
Da ona ne leži pored mene, došao bih i razbio mu jebeno dupe. Nije vredno. Svi znamo da sere.
Svejedno sam ljut.
Čuo sam. Ne brini zbog budale. Tvoja devojka je pored tebe.
Da Ebi nije spavala pored mene, skočio bih na motor, otišao pravo u kuću Sigma tau i razbio mu
vilicu od pet hiljada dolara. Možda bih mu izlupao i porše.
Tek je pola sata kasnije bes prestao da mi protresa telo. Ebi se nije ni pomerila. Onaj isti blagi
zvuk koji je ispuštala iz nosa dok je spavala doprineo je da mi srce uspori i ubrzo sam mogao
ponovo da je zagrlim i da se opustim.
Ebi nije zvala Parkera. Da je nesrećna, rekla bi mi. Duboko sam udahnuo, posmatrajući senku
drveta kako pleše po zidu.
„Nije valjda”, rekao je Šepli usred koraka
Devojke su nas ostavile u stanu i otišle da kupe haljine za žurku parova, pa sam nagovorio
Šeplija da nas odveze do obližnje prodavnice nameštaja.
„I te kako jeste.” Okrenuo sam telefon ka njemu da vidi. „Brazil mi je sinoć slao poruke i
ocinkario ga.”
Uzdahnuo je i zavrteo glavom. „Morao je znati da ćeš saznati. Mislim... kako ne bi? Oni momci
su veće tračare od devojaka.”
Zaustavio sam se kod kauča koji mi je privukao pogled. „Kladim se da je zato to i uradio.
Nadao se da ću čuti.”
Šepli je klimnuo glavom. „Budimo iskreni. Stari ti bi pobesneo od ljubomore i oterao je pravo u
Parkerove ruke.”
„Đubre”, izgovorio sam kad nam je prišao prodavač.
„Dobro jutro, gospodo. Mogu li da vam pomognem da nađete nešto određeno?”
Šepli se spustio na kauč, a zatim je nekoliko puta odskočio pre nego što je klimnuo glavom.
„Odobravam.”
„Dobro. Uzeću ovaj”, rekao sam.
„Uzećete ga?”, upitao je, pomalo iznenađeno.
„Da”, potvrdio sam, i sam iznenađen njegovom reakcijom. „Isporučujete li?”
„Da, gospodine. Da li biste želeli da saznate cenu?”
124
„Piše ovde, zar ne?”
„Dakle, uzimam. Gde da platim?”
„Ovamo, gospodine.”
Prodavač je bezuspešno pokušavao da me nagovori da kupim još neke komade uz kauč, ali
trebalo je da kupim još neke stvari tog dana.
Šepli im je dao našu adresu, a prodavač mi je zahvalio na tome što sam bio najbrži kupac
godine.
„Kuda sad idemo?”, upitao je, pokušavajući da održi korak sa mnom do čardžera.
„Kod Kalvina.”
„Uradićeš novu tetovažu?”
„Da.”
Oprezno me je osmotrio. „Šta radiš, Treve?”
„Ono što sam uvek govorio da ću uraditi kad upoznam pravu devojku.”
Šepli je stao ispred suvozačkih vrata. „Nisam siguran da je to dobra zamisao. Zar ne misliš da bi
trebalo prvo da razgovaraš s Ebi o tome... znaš, da ne pošizi.”
Namrštio sam se. „Možda bi rekla 'ne'.”
„Bolje je da kaže 'ne' nego da ti to uradiš a ona pobegne iz stana zato što si je uplašio. Sve se
dobro odvija između vas. Zašto ne pustiš da se stvari neko vreme odvijaju same po sebi?”
Spustio sam mu ruke na ramena: „To uopšte ne liči na mene.” Zatim sam ga pomerio u stranu.
Šepli je optrčao oko čardžera, pa se zavukao na mesto vozača. „Zadržavam zvaničan stav da je to
loša zamisao.”
„Shvatio sam.”
„Kuda onda?”
„Kod Stajnera.”
„U juvelirnicu?”
„Da.”
„Zašto, Trevise?”, upitao me je, ozbiljnijim glasom. „Videćeš.”
Zavrteo je glavom. „Pokušavaš li da je oteraš?”
„Dogodiće se, Šepe. Samo želim da to uzmem. Kad dođe pravo vreme.”
„Pravo vreme neće skoro doći. Ja sam toliko zaljubljen u Ameriku da mi ponekad dode da
poludim, ali još nismo dovoljno zreli za to sranje, Trevise. I... šta ako kaže 'ne'?”
Zaškrgutao sam zubima. „Neću je pitati dok ne budem siguran da je spremna.”
Iskrivio je usta. „Baš kad pomislim da ne možeš biti ludi, uradiš nešto novo da me podsetiš
kako si ludi od najluđeg.”
„Čekaj da vidiš kamen koji ću da kupim.” Polako je izvio vrat k meni. „Već si bio tamo, zar ne?”
Nasmešio sam se.
125
DEVETNAESTO POGLAVLJE
Stigao je tatica
Petak, dan žurke parova, tri dana pošto se Ebi nasmešila zbog novog kauča, a zatim, nekoliko
minuta kasnije, počela da mi prigovara zbog novih tetovaža.
Devojke su otišle da obave ono što devojke inače rade pre žurke parova, a ja sam sedeo na
stepenicama ispred stana i čekao da Toto obavi nuždu.
Neznano zašto, živci su mi bili krajnje napeti. Već sam bio popio nekoliko gutljaja viskija da se
smirim, ali nije vredelo.
Zurio sam u svoj zglavak, u nadi da je taj loš predosećaj samo lažna uzbuna. Kad sam naredio
Totu da požuri jer je napolju prokleto hladno, natrćio se i obavio posao.
„Bilo je krajnje vreme, maleni!”, izjavio sam i pokupio ga.
„Upravo sam zvao cvećaru. Dobro, cvećare. Prva nije imala dovoljno.”
Nasmešio sam se. „Devojke će se upiškiti. Jesi li se pobrinuo za to da nam isporuka stigne pre
nego što se vrate?”
„Jesam.”
„Šta ako se rano vrate?”
„Neće one skoro.”
Klimnuo sam glavom.
„Hej”, rekao je Šepli, s poluosmehom. „Jesi li nervozan zbog ovoga večeras?”
„Ne”, odgovorio sam, mršteći se.
„Jesi, i ti si, pičko! Nervozan si zbog žurke!”
„Ne budi glup”, rekao sam i povukao se u sobu.
Crna košulja mi je već bila ispeglana i čekala je na vešalici. Nije bila ništa posebno - obična
košulja s kopčanjem spreda.
Ta žurka parova mi je bila prva, da, i prvi put sam išao sa svojom devojkom, ali stomak mi se
vezao u čvor zbog nečeg drugog. Zbog nečeg što nisam mogao tačno da odredim. Kao da nas je
nešto strašno vrebalo iz bliske budućnosti.
I dalje napet, vratio sam se u kuhinju i nasuo još jedan viski. Kad se začulo zvono na vratima,
podigao sam pogled sa šanka i ugledao Šeplija kako trči iz svoje sobe kroz dnevnu, s peškirom oko
struka.
„Mogao sam i ja.”
„Da, ali onda bi morao da prestaneš da cmizdriš u džim bim”, progunđao je i uhvatio se za vrata.
Omanji čovek je doneo dva ogromna buketa, veća i od njega samog.
„Uf, da... ovuda, momče”, pozvao ga je Šepli i šire otvorio vrata.
Deset minuta kasnije, stan je počeo da liči na ono što sam zamislio. Palo mi je na pamet da
kupim Ebi cveće pre žurke, ali jedan buket nije bio dovoljan.
Baš kad je jedan momak za isporuku otišao, došao je drugi. Kad su svaku površinu u stanu
ponosno prekrivala najmanje dva-tri raskošna buketa od crvenih, ružičastih, žutih i belih ruža, Šepli
i ja smo bili zadovoljni.
Na brzinu sam se istuširao i obrijao, i baš sam oblačio farmerice kad je motor honde glasno
zabrujao na parkiralištu. Nekoliko trenutaka pošto se isključio, Amerika je uletela kroz vrata, a za
njom i
126
Ebi. Odmah su reagovale na cveće, a Šepli i ja smo se kezili kao dve budale dok su one cičale od
oduševljenja.
Šepli se ponosno osvrnuo po sobi. „Otišli smo da vam kupimo dva cveta, ali obojica smo
pomislili da po jedan buket neće biti dovoljan.”
Ebi mi je obavila ruke oko vrata. „Vas dvojica ste... predivni. Hvala vam.”
Pljesnuo sam je po dupetu i zadržao dlan na blagoj oblini tik iznad butine. „Još pola sata do
žurke, Golubice.”
Devojke su se oblačile u Šeplijevoj sobi dok smo ih mi čekali. Meni je trebalo čitavih pet minuta
da zakopčam košulju, pronađem kaiš i navučem čarape i cipele. Ali devojkama je trebala čitava
prokleta večnost.
Šepli je nestrpljivo pokucao na vrata. Žurka je počela petnaest minuta ranije.
„Vreme je za polazak, dame”, pozvao ih je.
Amerika je izašla u haljini pripijenoj kao da joj je druga koža, a Šepli je zviznuo i smesta se
ozareno osmehnuo.
„Gde je Ebi?”, upitao sam.
„Ima poteškoća s cipelom. Izaći će za tren”, objasnila je.
„Neizvesnost me ubija, Golubice!”, doviknuo sam.
Vrata su zaškripala i Ebi je izašla, meškoljeći se u kratkoj beloj haljini. Kosa joj je bila sklonjena u
stranu, a grudi su joj, iako pažljivo sakrivene, bile naglašene tesno skrojenom tkaninom.
Amerika me je gurnula laktom i zatreptao sam. „Gospode bože.”
„Hoćeš li da odlepiš?”, upitala me je Amerika.
„Nisam odlepio — izgleda neverovatno.”
Ebi se vragolasto smeškala, a zatim se lagano okrenula da pokaže dubok izrez na leđima.
„Dobro, sad ću da odlepim”, rekao sam, pa sam joj prišao i okrenuo je da je sakrijem od
Šeplijevog pogleda.
„Ne sviđa ti se?”, pitala je.
„Treba ti jakna.” Otrčao sam do vešalice i žurno joj prekrio ramena kaputom.
„Ne može to da nosi celu noć, Treve”, zakikotala se Amerika.
„Divno izgledaš, Ebi”, ubacio se Šepli, pokušavajući da se izvini za moje ponašanje.
„Istina je”, rekao sam u očajničkom pokušaju da me čuje i razume a da se ne posvađamo.
„Izgledaš neverovatno... ali ne možeš ići u tome. Suknja ti je... au, noge su ti... suknja ti je prekratka i
to je samo pola haljine! Nema ni leđa!”
„Tako je napravljena, Trevise.” Ebi se smešila. Bar se nije naljutila.
„Vas dvoje, izgleda, živite za to da mučite jedno drugo”, mrštio se Šepli.
„Imaš li dužu haljinu?”, upitao sam.
Spustila je pogled. „U stvari, vrlo je smerna spreda. Samo na leđima otkriva dosta kože.”
„Golubice”, rekao sam, ustuknuvši, „ne želim da se ljutiš, ali ne mogu takvu da te odvedem u
bratstvo. Potući ću se u prvih pet minuta.”
Nagnula se i poljubila mi usne. „Verujem u tebe.”
„Ova noć će biti grozna”, zaječao sam.
„Ova noć će biti čarobna”, ispravila me je Amerika, uvređeno.
„Pomisli samo kako će je kasnije biti lako skinuti”, rekla je Ebi. Izdigla se na prste da bi me
poljubila u vrat.
Pogledao sam u tavanicu i potrudio se da me njene usne, lepljive od sjaja, ne uzdrmaju. „U
tome i jeste nevolja. I svi ostali frajeri upravo će to pomisliti.”
127
„Ah ti ćeš jedini imati priliku da to i otkriješ”, zapevušila je. Kad nisam odgovorio, odmakla se
da me pogleda u oči. „Zaista hoćeš da se presvučem?
Osmotrio sam joj lice i sve ostale delove tela, a onda sam uzdahnuo. „Šta god da obučeš,
izgledaš prelepo. Samo treba na to da se naviknem, je l’ tako?” Slegla je ramenima, a ja sam
odmahnuo glavom. „Dobro, već kasnimo. Idemo.”
Grlio sam je dok smo prelazili preko travnjaka idući ka kući bratstva Sigma tau. Drhtala je, pa
sam brzo i nespretno hodao uz nju da bih je sklonio s hladnoće što brže, koliko su joj visoke
potpetice to dozvoljavale. Čim smo prošli kroz masivna drvena vrata, ubacio sam cigaretu u usta da
bih se što bolje uklopio u izmaglicu kakva je obično vladala na žurkama bratstva. Bas iz zvučnika u
prizemlju udarao je u ritmu lupanja srca pod našim nogama.
Pošto smo se Šepli i ja pobrinuli za kapute svojih devojaka, poveo sam Ebi u kuhinju, a Šepli i
Amerika su krenuli za nama. Stajali smo s pivom u rukama i slušali Džeja Grubera i Breda Pirsa
kako raspravljaju o mojoj poslednjoj borbi. Leksi se uhvatila za Bredovu košulju — očito su joj
muški razgovori bili dosadni.
„Brate, tetovirao si devojčino ime na zglavku? Šta te je spopalo da to uradiš?”, čudio se Bred.
Ebi.
Okrenuo sam ruku da pokažem Ebino ime. „Lud sam za njom”, odgovorio sam i pogledao u
„Jedva je i poznaješ”, podsmehnula se Leksi.
„Poznajem je.”
Krajičkom oka sam primetio da Šepli vodi Ameriku ka stepenicama, pa sam uhvatio Ebi za
ruku i krenuo za njima. Nažalost, i Bred i Leksi su to učinili. Svi smo zajedno sišli stepenicama u
podrum, a muzika je svakim korakom postajala sve glasnija.
Čim sam stao na poslednji stepenik, di-džej je pustio sporu pesmu. Bez oklevanja sam povukao
Ebi na betonski plesni podijima, oivičen nameštajem odguranim u stranu zbog žurke.
Ebina glava se savršeno namestila na moj vrat. „Drago mi je što dosad nisam dolazio na ovakve
događaje”, rekao sam joj u uho. „Dobro je što sam doveo samo tebe.”
Naslonila mi je obraz na grudi i prstima mi stegnula ramena.
„Svi zure u tebe u toj haljini”, primetio sam. „Možda i jeste kul... biti s devojkom koju svi žele.”
Odmakla se da bi naglašeno zakolutala očima. „Ne žele me. Radoznali su da otkriju zašto me ti
želiš. Uostalom, žalim svakoga ko misli da ima šanse. Beznadežno sam i potpuno zaljubljena u
tebe.”
Kako je uopšte mogla da se pita? „Znaš li zašto te želim? Nisam ni znao da sam izgubljen dok
me ti nisi pronašla. Nisam znao šta znači biti sam sve do prve noći koju sam proveo bez tebe u
krevetu. Ti si jedino što sam uradio ispravno. Ti si ono što sam čekao, Golubice.”
Podigla je ruke da bi mi obuhvatila lice, a ja sam obavio ruke oko nje i odigao je s poda. Usne su
nam se nežno spojile i, dok me je ljubila, tim poljupcem sam joj ćutke stavljao do znanja koliko je
volim, jer samo rečima to nikad ne bih umeo da izrazim kako treba.
Nakon nekoliko pesama i jednog neprijateljskog ali zabavnog trenutka između Leksi i Amerike,
odlučio sam da je pravi trenutak da krenemo gore. „Hajde, Golubice. Moram da zapalim.”
Ebi je pošla za mnom na sprat. Pobrinuo sam se da zgrabimo njen kaput pre nego što smo
krenuli ka balkonu. Čim smo izašli, zastao sam, kao i Ebi, i Parker, i devojka razmazane šminke
koju je opipavao.
Prvi korak je načinio Parker, koji je izvadio ruku ispod devojčine suknje.
„Ebi”, rekao je, iznenađen i zadihan. „Zdravo, Parkeru”, pozdravila ga je, potiskujući smeh.
„Kako, uf... kako si?” Ljubazno se nasmešila. „Odlično, ti?”
„Uf — pogledao je u svoju devojku — „Ebi, ovo je Amber. Amber... Ebi.”
„Ebi Ebi?”, upitala je.
128
Parker je klimnuo glavom kratko i s nelagodom. Amber se rukovala s njom sa izrazom gađenja,
a zatim je odmerila i mene kao da se upravo susrela s neprijateljem. „Drago mi je što smo se
upoznali... valjda.”
„Amber”, upozorio ju je Parker.
Kratko sam se nasmejao, a zatim sam im otvorio vrata da bi mogli da udu. Parker je zgrabio
Amber za ruku i povukao se u kuću.
„Ovo je bilo... neprijatno”, rekla je Ebi, odmahujući glavom i obgrlivši se rukama. Pogledala je
preko ruba terase na nekoliko parova kojima nije smetao zimski vetar.
„Bar je prestao da se uporno trudi da te vrati”, rekao sam uz osmeh.
„Mislim da nije toliko pokušavao da me vrati koliko da me odvoji od tebe.”
„Odvezao je jednom jednu devojku iz mog stana. Sad se ponaša kao da mu je običaj da naiđe i
spase svaku brucoškinju koju kresnem.”
Ebi me je pogledala krajičkom oka. „Jesam li ti ikad rekla koliko prezirem tu reč?”
„Izvini”, rekao sam i privukao je. Zapalio sam cigaretu i duboko udahnuo, okrećući ruku. Fine
ali guste linije mastila izvijale su se u reč Golubica. „Zar nije čudno to što mi ova tetovaža nije samo
nova omiljena, već što osećam i olakšanje što je tu?”
„Prilično je uvrnuto”, složila se. Ošinuo sam je pogledom, a ona se nasmejala. „Šalim se. Ne
mogu reći da razumem, ali slatko je... na način Trevisa Medoksa.”
„Ako se osećam tako dobro zbog toga što imam ovo na ruci, ne mogu ni da zamislim kakav će
biti osećaj kad ti budem stavio prsten.”
„Trevise...
„Za četiri godine, možda pet”, nastavio sam, prekorevajući se u sebi što sam otišao tako daleko.
Udahnula je. „Treba da usporimo. Mnogo, mnogo da usporimo.”
„Ne počinji, Golubice.”
„Ako nastavimo ovim tempom, biću bosa i trudna pre nego što diplomiram. Nisam spremna da
se uselim kod tebe, nisam spremna za prsten, i sigurno nisam spremna da se skrasim.”
Nežno sam je uhvatio za ramena. „Ovo nije govor 'Želim da se viđam s drugima', zar ne? Zato
što neću da te delim. Nema jebene šanse.”
„Ne želim nikog drugog”, rekla je ogorčeno.
Opustio sam se i pustio joj ramena, pa sam se okrenuo da se uhvatim za ogradu. „Šta onda
govoriš?”, upitao sam, strepeći od odgovora.
„Kažem da moramo da usporimo. To je sve što imam da kažem.”
Klimnuo sam glavom, ojađen.
Ebi me je uhvatila za ruku. „Ne ljuti se.”
„Čini mi se da pravimo jedan korak napred a dva nazad, Golubice. Kad god pomislim da smo
se složili, ti podigneš zid. Ne shvatam... većina devojaka proganja svoje momke da imaju ozbiljnu
vezu, da razgovaraju o osećanjima, da načine sledeći korak...”
„Mislila sam da smo već ustanovili da ja nisam većina devojaka!”
Nezadovoljno sam spustio glavu. „Umoran sam od nagađanja. Kuda ovo vodi, po tvom
mišljenju, Ebi?”
Pritisnula mi je usne na majicu. „Kad razmišljam o budućnosti, vidim tebe.”
Zagrlio sam je, a svaki mišić u telu smesta mi se opustio od tih reči. Oboje smo posmatrali kako
se noćni oblaci pomeraju preko mračnog neba bez zvezda. Smeh i žamor pod nama izmamili su joj
osmeh. Gledao sam, kao i ona, ljude kako pristižu na žurku, žurno ulazeći šćućureni jedno uz
drugo.
Prvi put tog dana, loš predosećaj koji me je pratio tog dana počeo je da bledi.
129
„Ebi! Tu si! Svuda te tražim!”, rekla je Amerika kad je nahrupila kroz vrata. Držala je mobilni.
„Upravo sam razgovarala s tatom. Sinoć ih je zvao Mik.”
Ebi je nabrala nos. „Mik? Zašto bi ih zvao?”
Amerika je podigla obrve. „Tvoja majka mu je stalno spuštala slušalicu.”
„Šta je hteo?”
Amerika je stegla usne. „Da sazna gde si.”
„Nisu mu rekli, zar ne?”
Amerikino lice se snuždilo. „Otac ti je, Ebi. Tata je smatrao da ima pravo da zna.”
„Doći će ovamo”, izgovorila je Ebi, a u glasu joj je rasla panika. „Doći će ovamo, Mer!”
„Znam! Žao mi je!” Amerika je pokušavala da uteši drugaricu. Ebi se odmakla od nje i prekrila
lice rukama.
Nisam bio siguran šta se dešava, dođavola, ali dotakao sam joj ramena. „Neće te povrediti,
Golubice”, rekao sam. „Neću mu dozvoliti.”
„Naći će on način”, rekla je Amerika, žalosno gledajući u Ebi. „Uvek je tako.”
„Moram da odem odavde.” Čvrsto je obavila kaput, a zatim je uhvatila kvake na dvostrukim
vratima. Bila je previše uznemirena da bi usporila dovoljno da kvake prvo spusti pa da otvori vrata.
Dok su joj se suze slivale niz obraze, spustio sam svoje ruke na njene. Pošto sam joj pomogao da
otvori vrata, pogledala me je. Nisam bio siguran jesu li joj se obrazi zarumeneli od stida ili od
hladnoće, ali samo sam želeo da to odagnam.
Uzeo sam je pod ruku i zajedno smo prošli kroz kuću i niza stepenice, probivši se kroz gomilu
do ulaznih vrata. Hodala je brzo, u očajničkoj želji da se domogne bezbednog stana. O Miku
Abernatiju sam čuo samo pohvale na račun njegovog pokeraškog umeća, i to od svog oca. Dok sam
posmatrao Ebi kako trči kao preplašena devojčica, zamrzeo sam svaki trenutak koji je moja porodica
protraćila diveći mu se.
Usred koraka, Amerika je podigla ruku i zgrabila Ebi za kaput. „Ebi!”, prošaputala je i pokazala
na grupicu ljudi.
Okupili su se oko starijeg, neurednog čoveka, neobrijanog i prljavog do te mere da je izgledao
onako kako je mirisao. Pokazivao je na kuću, sa sličicom u ruci. Parovi su klimali glavama i
raspravljali o fotografiji.
Ebi je pojurila prema čoveku i istrgla mu sliku iz ruke. „Šta, dođavola, radiš ovde?”
Pogledao sam u sliku u njenoj ruci. Nije mogla imati više od petnaest, koščata, s tankom kosom
i tužnim očima. Mora da je bila nesrećna. Nije ni čudo što je želela da pobegne.
Tri para oko njega su se povukla. Pogledao sam u njihova zapanjena lica, a zatim sačekao da
čovek odgovori. Bio je to prokleti Mik Abernati. Prepoznao sam ga po nepogrešivim oštrim očima
usađenim u to prljavo lice.
Šepli i Amerika su stali pored Ebi. Ja sam je otpozadi uhvatio za ramena.
Mik je pogledao u Ebinu haljinu i nezadovoljno coknuo jezikom. „Dakle, Kolačiću. Možeš
odvesti devojku iz Vegasa...”
„Zaveži. Zaveži, Mik. Samo se okreni” — pokazala je iza njega — „i vrati se odakle si došao,
gde god to bilo. Ne želim te ovde.”
„Ne mogu, Kolačiću. Potrebna mi je tvoja pomoć.”
„Šta još ima novo?”, podsmehnula se Amerika.
Mik je skupio oči na nju, a potom je ponovo preusmerio pažnju na ćerku. „Baš lepo izgledaš.
Odrasla si. Ne bih te prepoznao na ulici.”
Uzdahnula je. „Šta želiš?”
Podigao je ruke i slegao ramenima. „Izgleda da sam se uvalio u nevolje, mališa. Starom tati je
potrebna lova.” Čitavo telo joj se ukočilo. „Koliko?”
„Išlo mi je dobro, zaista. Samo sam morao da pozajmim malo da bih se pokrenuo... znaš.”
130
„Znam”, prasnula je. „Koliko ti treba?”
„Dvadeset pet.”
„Sranje, Mik, dve i po hiljade? Ako ćeš se izgubiti odavde... odmah ću ti ih dati”, rekao sam i
izvadio novčanik.
„Misli na dvadeset pet hiljada”, objasnila mi je Ebi hladnim glasom.
Mik me je odmerio, od lica do cipela. „Ko je ovaj klovn?”
Obrve su mi se podigle s novčanika i nagonski sam se nagnuo ka svom plenu. Zaustavljali su
me jedino Ebina sitna prilika između nas i saznanje da je taj odvratni čovečuljak njen otac. „Sad
vidim zašto se pametan čovek kao što ste vi ponižava i traži džeparac od svoje ćerke tinejdžerke.”
Pre nego što je Mik progovorio, Ebi je izvukla mobilni. „Kome duguješ ovog puta, Mik?”
Počešao se po masnoj prosedoj kosi. „Pa smešna je priča, Kolačiću...”
„Kome?” viknula je Ebi.
„Beniju.”
Ebi se naslonila na mene. „Beniju? Duguješ Beniju? Šta si, dođavola...” Zaćutala je. „Nemam
toliko novca, Mik.” Nasmešio se. „Nešto mi govori da imaš.”
„Pa nemam! Ovog puta si stvarno zabrljao, zar ne? Znala sam da nećeš stati dok ne nastradaš!”
Promeškoljio se; nadmeni osmeh mu je nestao s lica. „Koliko imaš?”
„Jedanaest hiljada. Štedela sam za auto.”
Amerika je pogledala ka meni. „Gde si nabavila jedanaest hiljada dolara, Ebi?”
„Na Trevisovim borbama.”
Vukao sam je za ramena dok me nije pogledala. „Zaradila si jedanaest hiljada dolara na mojim
borbama? Kad si se kladila?”
„Adam i ja smo imali sporazum”, rekla je neobavezno.
Mikove oči su odjednom oživele. „Mogla bi to da udvostručiš za vikend, Kolačiću. Mogla bi da
mi nabaviš dvadeset pet do nedelje, pa Beni neće poslati svoje siledžije na mene.”
„Ostaću bez ičega, Mik. Moram da platim školarinu”, rekla je Ebi, s prizvukom tuge u glasu.
„O, povratićeš ti to očas posla”, rekao je i nehajno odmahnuo rukom.
„Kad ti je krajnji rok?”, upitala ga je.
„Ponedeljak ujutru. Ponoć”, odgovorio je bezobzirno.
„Ne moraš da mu daš ni jebeni cent, Golubice”, dobacio sam.
Mik je dohvatio Ebin drugin zglavak. „To je najmanje što možeš da učiniš! Ne bih ni bio u
neprilici da nije bilo tebe!”
Amerika je odgurnula njegovu ruku, a zatim i njega. „Da se nisi usudio da ponovo počneš s tim
sranjem, Mik! Nije te ona naterala da pozajmljuješ novac od Benija!”
Mik je prostrelio Ebi pogledom. Blesak mržnje u očima uništio je svaku vezu koju je imao s
njom kao sa ćerkom. „Da nije bilo nje, imao bih svoj novac. Sve si mi uzela, Ebi. Nemam ništa!”
Ebi je prigušila jecaj. „Nabaviću ti novac za Benija do nedelje. Ali, kad to učinim, hoću da me
prokleto ostaviš na miru. Neću ponovo ovo da radim, Mik. Odsad pa nadalje, čuješ li me? Dalje. Od.
Mene.”
Stisnuo je usne i klimnuo glavom. „Neka bude po tvome, Kolačiću.”
Ebi se okrenula i pošla ka kolima.
Amerika je uzdahnula. „Spakujte torbe, momci. Idemo u Vegas.” Krenula je ka čardžeru, a Šepli i
ja smo stajali ukočeni.
„Čekaj. Šta?” Pogledao je u mene. „Las Vegas — Vegas? U Nevadi?”
„Tako izgleda”, rekao sam i zavukao ruke u džepove. „Upravo ćemo rezervisati avionske karte
za Vegas”, izgovorio je Šepli, i dalje pokušavajući da shvati šta se dešava. „Da.”
131
Šepli je prišao da otvori Ameriki vrata i pusti nju i Ebi u auto, pa ih je bezizrazno zalupio.
„Nikad nisam bio u Vegasu.”
Đavolast osmeh mi je iskrivio ugao usana. „Izgleda da je došao trenutak da i to isprobamo.”
132
DVADESETO POGLAVLJE
Nekad pobediš, nekad izgubiš
Ebi je vrlo malo govorila dok se pakovala, a još manje na putu do aerodroma. Uglavnom je
zurila uprazno, osim kad bismo je nešto pitali. Nisam bio siguran da li se davi u očaju ili se samo
usredsredila na predstojeći izazov.
Dok smo se prijavljivali u hotel, Amerika je obavljala sve razgovore, mašući lažnom ličnom
kartom, kao da je to radila već hiljadu puta.
Tada mi je palo na pamet da verovatno i jeste. U Vegasu su i nabavile te besprekorne lične
karte, a i Ameriku nikad nije brinulo to šta Ebi može da podnese a šta ne. Sve su to one već videle, u
srcu grada greha.
Šepli je očigledno bio turista i, zabačene glave, zevao je u raskošnu tavanicu. Ubacili smo prtljag
u lift i privukao sam Ebi u naručje.
„Jesi li dobro?”, upitao sam i spustio joj usne na slepoočnicu. „Ne želim da budem ovde”,
procedila je.
Vrata su se otvorila i ukazala se složena šara tepiha koji se prostirao hodnikom. Amerika i Šepli
su otišli u jednom pravcu, a Ebi i ja u drugom. Naša soba je bila na kraju hodnika.
Ebi je gurnula ključ-karticu u prorez i otvorila vrata. Soba je bila tolika da je ogroman krevet na
sredini delovao malo.
Ostavio sam kofer kraj zida, pa sam pritiskao sve prekidače dok se deblja zavesa nije razdvojila
i otkrila jarka, treperava svetla i saobraćaj Las Vegasa. Drugo dugme je pomerilo i obične zavese.
Ebi nije obraćala pažnju na prozor. Nije ni podigla pogled. Taj sjaj i to zlato su za nju odavno
izgubili privlačnost.
Spustio sam ručni prtljag na pod i osvrnuo se po sobi. „Ovo je lepo, zar ne?” Prostrelila me je
pogledom. „Šta?”
Jednim potezom je otvorila kofer i zavrtela glavom. „Nismo na odmoru, Trevise. Ne bi ni
trebalo da budeš ovde.”
U dva koraka sam se našao iza nje i obgrlio je oko struka. Tu je bila drugačija, ali ja nisam. I
dalje je mogla da računa na mene, mogao sam da je zaštitim od duhova iz prošlosti.
„Idem tamo kuda ideš i ti”, odgovorio sam.
Naslonila mi je glavu na grudi i uzdahnula. „Moram da siđem u salu. Ti možeš da ostaneš ovde
ili da izađeš na šetalište. Vidimo se kasnije, važi?
„Idem s tobom.”
Okrenula se ka meni. „Ne želim da budeš tamo, Treve.”
Nisam to očekivao od nje, naročito ne toliko hladan ton.
Dodirnula mi je ruku. „Ako treba da osvojim četrnaest hiljada dolara za jedan vikend, moram
da se koncentrišem. Ne sviđam se sebi onakva kakva ću biti za tim stolovima i ne želim da ti to
vidiš, u redu?”
Sklonio sam joj kosu iz očiju i poljubio je u obraz. „Dobro, Golubice.” Nisam mogao da se
pretvaram da razumem šta je mislila, ali poštovao sam njenu želju.
Amerika je pokucala na vrata i ušetala u onoj tesnoj haljini koju je nosila i na žurki parova. Bila
je na vrtoglavim potpeticama, a stavila je i još dva sloja šminke. Izgledala je deset godina starije.
Mahnuo sam joj i dohvatio dodatnu karticu sa stola. Amerika je već pripremala Ebi za to veče i
podsetila me je na trenera koji priprema svog borca za važan bokserski meč.
133
Šepli je stajao u hodniku i zurio u tri poslužavnika napola pojedene hrane, koja su na podu
ostavili gosti iz sobe preko puta.
„Šta želiš da radimo prvo?”, pitao sam.
„Sasvim sigurno se neću udati za tebe.”
„Jebeno si smešan. Idemo dole.”
Vrata lifta su se otvorila i hotel je oživeo. Hodnici kao da su bili vene, a ljudi krv. Grupe žena
odevenih kao porno-zvezde, porodice, stranci, povremena momačka zabava i zaposleni u hotelu
koji su išli jedni za drugima u organizovanom metežu.
Trebalo nam je mnogo vremena da prođemo pored prodavnica koje su se nalazile na izlazima i
stignemo do bulevara, ali konačno smo izbili na ulicu i hodali dok nismo ugledali gomilu
sakupljenu ispred jednog kazina. Fontane su radile i svirale neku patriotsku pesmu. Šepli je bio
opčinjen, gotovo nesposoban da se pomeri dok je posmatrao kako voda pleše i prska.
Mora da smo uhvatili poslednja dva minuta, jer su se svetla uskoro prigušila, voda se
zapenušala, a gomila se smesta razišla.
„Šta se tu dešavalo?”, upitao sam.
Šepli je i dalje zurio u sad mirno jezerce. „Ne znam, ali bilo je baš kul.”
Ulice su bile prepune dvojnika Elvisa i Majkla Džeksona, igračica i likova iz crtanih filmova, i
svi su bili spremni da se slikaju za novac. U jednom trenutku sam začuo lepršanje, a onda sam
odredio odakle dolazi. Muškarci su stajali na pločniku i listali svežnjeve kartica u rukama. Jednu su
predali Šepliju. Na slici je bila žena smešno velikih grudi u zavodljivoj pozi. Prodavali su kurve i
reklamirali striptiz klubove. Šepli je bacio kartu na zemlju. Pločnik je bio prekriven njima.
Pored nas je prošla devojka i odmerila me uz pripit osmeh. Nosila je cipele u ruci. Dok je
prolazila, primetio sam njena pocrnela stopala. Tlo je bilo prljavo, osnova za sjaj i raskoš.
„Spašeni smo”, rekao je Šepli i krenuo prema uličnom prodavcu koji je prodavao red bul, kao i
sav ostali alkohol koji se mogao zamisliti. Naručio je dva s votkom i nasmešio se kad je otpio prvi
gutljaj. „Možda nikad ne poželim da odem.”
Proverio sam vreme na mobilnom. „Prošlo je sat vremena. Hajdemo nazad.”
„Sećaš li se gde smo bili? Jer ja se ne sećam.”
„Da. Ovuda.”
Vratili smo se istim putem kojim smo došli. Bilo mi je drago kad smo konačno stigli u naš hotel
jer, iskreno, ni ja nisam bio sasvim siguran kako da se vratimo. Na bulevaru se nije bilo teško snaći,
ali usput je bilo svega i svačega što je odvlačilo pažnju, a Šepli je bio vrlo raspoložen za provod.
Pretražio sam stolove za poker u potrazi za Ebi, jer sam znao da će biti tamo. Ugledao sam kosu
boje karamela; sedela je uspravno i samouvereno za stolom punim starijih muškaraca, a s njima je
bila i Amerika; devojke su upadljivo odudarale od ostatka društva okupljenog u odeljku za poker.
Šepli me je rukom pozvao do stola za blekdžek i malo smo igrali da nam prođe vreme.
Pola sata kasnije, Šepli me je povukao za ruku. Ebi je stajala i razgovarala s momkom maslinaste
kože i crnih očiju, u odelu i s kravatom. Uhvatio ju je za ruku i smesta sam ustao.
Šepli me je zgrabio za majicu. „Čekaj, Trevise. On radi ovde. Sačekaj minut. Možda nas sve
izbace ako ne budeš pribran.”
Posmatrao sam ih. Smeškao se, ali Ebi je bila vrlo poslovna. On je tada pozdravio i Ameriku.
„Poznaju ga”, primetio sam i pokušao da im čitam sa usana da bih rastumačio o čemu
razgovaraju. Jedino što sam razabrao bilo je
Večeraj sa mnom, što je izgovorio kreten u odelu. Ebi je odgovorila: Ovde sam s nekim.
Šepli me ovog puta nije mogao zaustaviti, ali stao sam nekoliko metara dalje kad sam video
kako je tip u odelu ljubi u obraz.
„Drago mi je što sam te video. Vidimo se sutra... pet sati, u redu? Radim od osam”, rekao je.
134
Stomak mi se zgrčio, a lice kao da mi se zapalilo. Amerika je povukla Ebi za ruku čim me je
primetila.
„Ko je to bio?”, upitao sam.
Ebi je glavom pokazala u pravcu tipa u odelu. „Džes Viveros. Dugo ga poznajem.”
„Koliko dugo?”
Osvrnula se na svoju stolicu za pokeraškim stolom. „Trevise, nemam vremena za ovo.”
„Pretpostavljam da je odbacio zamisao da postane omladinski sveštenik”, izjavila je Amerika i
uputila Džesu zavodljivi osmeh.
„To ti je bivši dečko?”, upitao sam, odjednom ljut. „Čini mi se da si rekla da je iz Kanzasa.”
Ebi je nestrpljivo pogledala Ameriku, a onda me je uhvatila za bradu. „Zna da nemam dovoljno
godina da budem ovde, Treve. Dao mi je rok do ponoći. Sve ću ti objasniti kasnije, ali sad moram da
se vratim u igru, u redu?”
Zaškripao sam zubima i zažmurio. Devojka mi je upravo pristala da izađe s bivšim dečkom. Sve
u meni je želelo da napravim svoj uobičajeni gnevni ispad, ali Ebi je tražila da nakratko budem
pribran. Protiv volje sam odlučio da popustim i sagnuo se da je poljubim. „U redu. Vidimo se u
ponoć. Srećno.”
Okrenuo sam se i probio se kroz gomilu, začuvši Ebin glas, viši bar za dve oktave. „Gospodo?”
Podsetila me je na one devojke koje počinju da tepaju kao deca u želji da mi privuku pažnju,
nadajući se da će tako delovati nevino.
„Ne razumem zašto mora da sklapa bilo kakve dogovore s tim Džesom”, zarežao sam.
„Da bi mogla da ostane, pretpostavljam?”, predložio je Šepli i ponovo se zagledao u tavanicu.
„Ima i drugih kazina. Mogli bismo samo da odemo u drugi.”
„Ovde poznaje ljude, Trevise. Verovatno je i došla ovamo zato što je znala da je neće, ako je
uhvate, prijaviti policiji. Ima lažnu ličnu kartu, ali kladim se da radnicima obezbeđenja ne bi trebalo
mnogo da to otkriju. U ovim kazinima se dobro plaća ljudima koji razotkriju prevarante, je li tako?”
„Valjda”, priznao sam, mršteći se.
Našli smo se s Ebi i Amerikom za stolom i posmatrali kako Amerika skuplja Ebin dobitak.
Ebi je gledala na sat. „Treba mi još vremena.”
„Hoćeš li da se oprobaš u blekdžeku?”
„Ne smem da izgubim novac, Treve.”
Nasmešio sam se. „Ne možeš da izgubiš, Golubice.”
Amerika je odmahnula glavom. „Blekdžek nije njena igra.”
„Ja sam dobio nešto malo”, obavestio sam ih. „Šeststo dolara. Uzmi ih.”
Šepli je predao Ebi svoje žetone. „Ja sam skupio samo trista. Uzmi ih.”
Uzdahnula je. „Hvala, momci, ali i dalje mi nedostaje pet hiljada.” Ponovo je pogledala na sat, a
zatim je ugledala Džesa kako nam se približava.
„Kako si prošla?”, upitao je uz smešak.
„Nedostaje mi pet hiljada, Džese. Treba mi još vremena.”
„Učinio sam sve što sam mogao, Ebi.”
„Hvala što si mi dozvolio da ostanem.”
Osmehnuo se s nelagodom. Očito se plašio tih ljudi koliko i Ebi. „Možda bih mogao zamoliti
tatu da razgovara s Benijem u tvoje ime?”
„To je Mikova brljotina. Tražiću da mi produži rok.”
Džes je odmahnuo glavom. „Znaš da se to neće dogoditi, Kolačiću, ma koliko mu odnela. Ako
svota bude manja od Mikovog duga, Beni će poslati nekoga. Drži se podalje od njega, najdalje što
možeš.”
135
„Moram da pokušam”, izjavila je slomljenog glasa.
Džes je koraknuo napred i nagnuo se da bi mogao da spusti glas. „Ukrcaj se na avion, Ebi. Čuješ
me?”
„Čujem te”, brecnula se.
Uzdahnuo je, a oči su mu se ispunile sažaljenjem. Obgrlio ju je rukama i poljubio u
kosu. „Žao mi je. Da mi nije posao u pitanju, znaš da bih pokušao da smislim nešto.”
Dlake na vratu su mi se naježile, a to mi se dešavalo samo onda kad sam se osećao ugroženo i
spremao se da iskalim sav svoj bes na nekome.
Baš kad sam se spremio da ga zaskočim, Ebi se odmakla.
„Znam”, rekla je. „Uradio si šta si mogao.”
Džes joj je prstom podigao bradu. „Vidimo se sutra u pet.” Sagnuo se da je poljubi u ugao
usana, a zatim se udaljio.
Tek tada sam shvatio da mi se telo naginje napred, a Šepli me je ponovo uhvatio za majicu tako
da su mu zglobovi pobeleli.
Ebine oči su bile uprte u pod.
„Šta ima u pet?”, kipteo sam.
„Pristala je na večeru ako je Džes pusti da ostane. Nije imala izbora, Treve”, objasnila je
Amerika.
Ebi me je pogledala krupnim očima, punim izvinjenja. „Imala si izbora”, pobunio sam se.
„Jesi li ikad imao posla s mafijom, Trevise? Žao mi je ako su ti osećanja povređena, ali besplatan
obrok sa starim prijateljem nije visoka cena da bi Mik ostao živ.”
Čvrsto sam stegao vilicu da ne bih izlanuo reči zbog kojih bih se kasnije kajao.
„Hajdemo, društvo, moramo da nađemo Benija”, rekla je Amerika i povukla Ebi za ruku.
Šepli je hodao pored mene dok smo bulevarom pratili devojke do Benijeve zgrade. Bila je samo
blok dalje od jarkih svetala, ali na mestu koje zlato nije dodirnulo — niti će. Ebi je zastala, a zatim se
popela uz nekoliko stepenika do velikih zelenih vrata. Pokucala je, a ja sam je držao za drugu ruku
da bih joj smirio drhtaje.
Na vratima se pojavio vratar. Bio je ogroman — crn, zastrašujući i širok koliko visok — s
tipičnim vegaskim ljigavcem pored sebe. Zlatni lanci, sumnjičave oči i trbušina od previše maminih
kolača.
„Beni”, izustila je Ebi.
„Vidi, vidi... više nisi Srećna Trinaestica, zar ne? Mik mi nije rekao u kakvu si lepoticu izrasla.
Čekam te, Kolačiću. Čujem da imaš isplatu za mene.”
Klimnula je glavom, a Beni je pokazao na nas. „Oni su sa mnom”, objasnila je, iznenađujuće
snažnim glasom.
„Bojim se da će tvoji pratioci morati da sačekaju napolju”, rekao je vratar nenormalno dubokim
glasom.
Uhvatio sam Ebi za ruku i zaštitnički je zaklonio ramenom. „Neće ući sama. Ja idem s njom.”
Beni me je odmerio na trenutak, a zatim se nasmešio vrataru. „Pošteno. Miku će biti drago što
imaš tako dobrog prijatelja uza se.”
Pošli smo za njim unutra. Nisam ispuštao Ebinu ruku i pobrinuo sam se da se nađem između
nje i najveće pretnje — vratara. Hodali smo iza Benija, ušli za njim u lift, pa se popeli na četvrti
sprat.
Kad su se vrata otvorila, ugledali smo veliki sto od mahagonija. Beni je othramao do plišane
stolice i seo, a nama je pokazao da zauzmemo dve prazne stolice ispred stola. Seo sam, ali adrenalin
mi je strujao kroz vene, pa sam se nemirno vrpoljio. Mogao sam da čujem i vidim sve u sobi,
uključujući i dvojicu siledžija koji su stajali u senci iza Benijevog stola.
Ebi se nagnula da me uhvati za ruku, a ja sam je umirujuće stegao.
136
„Mik mi duguje dvadeset pet hiljada. Verujem da imaš celu svotu”, izjavio je Beni i nažvrljao
nešto u notes.
„Zapravo” — zastala je i pročistila grlo — „kratka sam za pet hiljada, Beni. Ali imam čitav
sutrašnji dan da ih nabavim. A pet hiljada nije problem, zar ne? Znaš da sam dobra u tome.”
„Ebigejl”, počeo je Beni, mršreći se. „Razočarala si me. Vrlo dobro znaš moja pravila.”
„M-molim te, Beni. Molim te da uzmeš devetnaest i devetsto, a sutra ću ti doneti ostatak.”
Benijeve sitne oči su letele od Ebi do mene, a zatim nazad. Siledžije su izašle iz mračnih uglova i
dlake na vratu su mi se opet nakostrešile.
„Znaš da ne uzimam ništa osim pune svote. Činjenica da pokušavaš da mi daš manje nešto mi
govori. Znaš li šta mi govori? Da nisi sigurna da možeš da nabaviš punu svotu.”
Siledžije su načinile još jedan korak napred. Odmerio sam im džepove i sve oblike ispod odeće
koji bi me upozorili na oružje. Obojica su imali nekakve noževe, ali nisam video pištolje. To nije
značilo da ih nisu zavukli u čizme, ali činilo mi se da nijedan nije brz kao ja. Kad bi trebalo, oduzeo
bih im ih i izvukao nas odatle.
„Mogu da ti nabavim novac, Beni”, usplahireno se kikotala Ebi. „Dobila sam osam hiljada
devetsto za šest sati.”
„Dakle, govoriš mi da ćeš mi doneti osam hiljada devet stotina za još šest sati?” Đavolski se
cerio.
„Krajnji rok je sutra u ponoć”, dodao sam i osvrnuo se da osmotrim ljude iz senke.
„Š-šta to radiš, Beni?”, upitala je Ebi i ukočila se.
„Mik me je pozvao večeras. Rekao je da ćeš se ti pobrinuti za njegov dug.”
„Činim mu uslugu. Ja ti ništa ne dugujem”, rekla je ozbiljno.
Spustio je oba debela, zdepasta lakta na sto. „Razmišljam o tome da očitam Miku lekciju, ali i
zanima me koliko imaš sreće, devojčice.”
Nagonski sam skočio sa stolice i povukao Ebi sa sobom. Sklonio sam je iza sebe i počeo da se
povlačim ka vratima.
„Džosaja je pred vratima, mladiću. Kuda misliš da ćete pobeći?”
„Trevise”, upozorila me je Ebi.
Više nije bilo vremena za priču. Ako pustim ove dve budale da prođu pored mene, povrediće je.
Sklonio sam je iza sebe.
„Nadam se da znaš, Beni: kad ti sredim ljude, to ne znači da te ne poštujem. Ali volim ovu
devojku i ne mogu ti dozvoliti da je povrediš.”
Prasnuo je u glasan smeh. „Moram ti priznati, sine: imaš najveća muda od svih koji su kročili
kroz ta vrata. Pripremiću te za ono što ćeš dobiti. Ovaj prilično krupan momak s tvoje desne strane
je Dejvid i, ako ne bude mogao da te sredi pesnicama, upotrebiće nož iz te futrole. Momak na levoj
strani je Dejn, i on je moj najbolji borac. Sutra ima borbu, a inače nikad nije izgubio. Pazi da ne
povrediš ruke, Dejne. Uložio sam mnogo novca u tebe.”
Dejn mi se osmehnuo divljim, raspoloženim osmehom. „Da, gospodine.”
„Beni, prestani! Doneću ti novac!”, viknula je Ebi.
„O ne... ovo će veoma brzo postati veoma zanimljivo.” Beni se zakikotao i ponovo se namestio
na stolici.
Dejvid je pojurio ka meni. Bio je nespretan i spor i, pre nego što je uspeo da posegne za nožem,
onesposobio sam ga, navukavši mu nos pravo na moje koleno. Zatim sam mu zadao dva udarca u
ružno lice. Pošto sam znao da to nije podrumska tuča i da se borim da nas izvučem žive, uneo sam
svu snagu u svaki zamah. Osećaj je bio dobar, kao da je svaki delić srdžbe koju sam potiskivao u
sebi konačno dobio priliku da izbije. Još dva udarca i lakat i Dejvid je ležao na podu sav krvav.
Beni je zabacio glavu, histerično se zasmejao i počeo da udara po stolu, oduševljen kao dete kad
gleda crtaće nedeljom ujutro. „Dakle, hajde, Dejne. Nije te uplašio, zar ne?”
137
Dejn mi je prišao pažljivije, s fokusom i preciznošću profesionalnog borca. Pesnica mu je
poletela ka mom licu, ali izmakao sam se i svom snagom se zaleteo ramenom na njega. Zajedno smo
posrnuli i pali na Benijev sto.
Dejn me je zgrabio obema rukama i bacio me na pod. Bio je brži nego što sam očekivao, ali ne
dovoljno brz. Neko vreme smo se gušali na podu dok sam kupovao vreme da ga dobro uhvatim, ali
onda se Dejn uspravio i namestio da mi zada nekoliko udaraca dok sam bio zarobljen između njega
i poda.
Zgrabio sam ga za jaja i zavrnuo ih. To ga je zaprepastilo i uzviknuo je, zastavši dovoljno dugo
da ga zaskočim. Klekao sam preko njega, uhvatio ga za dugu kosu i počeo da mu zadajem udarac
za udarcem u glavu. Dejnovo lice je svaki put udarilo u prednji deo Benijevog stola, a onda se
uspravio, dezorijentisan i krvav.
Osmotrio sam ga, a onda sam ponovo napao, oslobađajući se besa svakim udarcem. Dejn se
jednom izmakao i spustio mi pesnicu na bradu.
Možda je bio borac, ali Tomas je udarao mnogo jače od njega. Ovo će biti prosto ko pasulj.
Nasmešio sam se i podigao kažiprst. „To ti je prvi.”
Benijev neobuzdani smeh je ispunjavao prostoriju dok sam dovršavao njegovog siledžiju.
Laktom sam pogodio Dejna u lice i onesvestio ga i pre nego što je dodirnuo pod.
„Predivno, mladiću! Jednostavno predivno!”, povikao je Beni, oduševljeno plješćući.
Smesta sam zgrabio Ebi i povukao je iza sebe kad je Džosaja ispunio dovratak svojom
masivnom prilikom.
„Da se pobrinem za ovo, gospodine?”, upitao je Džosaja. Glas mu je bio dubok ali nevin, kao da
radi jedini posao za koji je dobar i kao da ne želi da nas zaista povredi.
„Ne! Ne, ne...”, rekao je Beni, još ošamućen od neočekivane predstave. „Kako se zoveš?”
„Trevis Medoks”, izgovorio sam zadihano. Obrisao sam o farmerke Dejnovu i Dejvidovu krv s
ruku.
„Trevise Medokse, verujem da možeš da pomogneš svojoj devojci.”
„Kako to?”, izustio sam.
„Dejn je trebalo sutra da se bori. Uložio sam mnogo love na njega, a čini mi se da uskoro neće
biti sposoban za borbu. Predlažem da zauzmeš njegovo mesto. Donesi mi lovu i zaboraviću na
preostalih pet hiljada i sto Mikovog duga.”
Okrenuo sam se ka Ebi. „Golubice?”
„Jesi li dobro?”, upitala je, brišući mi krv s lica. Ugrizla se za usnu, a lice joj se nabralo oko
usana. Oči su joj se ispunile suzama.
„Nije to moja krv, dušo. Nemoj da plačeš.”
Beni je ustao. „Ja sam zaposlen čovek, sine. Uzimaš ili ostavljaš?”
„Uradiću to”, prihvatio sam. „Reci mi kad i gde i biću tamo.”
„Borićeš se s Brokom Makmenom. On nije običan nikogović. Izbačen je s prvenstva ultimat
fajtinga prošle godine.”
Ime mi je bilo poznato. „Samo mi reci gde treba da budem.”
Dao mi je taj podatak, a onda mu se lice razvuklo u osmeh ajkule. „Sviđaš mi se, Trevise.
Mislim da ćemo biti dobri prijatelji.”
„Sumnjam”, odgovorio sam. Otvorio sam Ebi vrata i zadržao zaštitnički stav dok nismo stigli
do ulaznih vrata.
„Gospode bože!”, vrisnula je Amerika kad je ugledala moju odeću isprskanu krvlju. „Jeste li
dobro?” Zgrabila je Ebi za ramena i ispitala joj lice.
„Dobro sam. Samo još jedan radni dan. Za oboje”, odgovorila je Ebi i obrisala oči.
Držeći se za ruke, požurili smo ka hotelu sa Šeplijem i Amerikom za petama.
138
Izgleda da je moje okrvavljeno odelo primetilo samo dete u liftu.
Kad smo svi ušli u moju i Ebinu sobu, skinuo sam se i otišao u kupatilo da sperem krv sa sebe.
„Šta se, dođavola, desilo unutra?”, najzad upita Šepli.
Čuo sam ih kako mrmljaju dok sam stajao pod mlazom vode i prisećao se proteklog sata. Koliko
god za Ebi bilo strašno što se našla u stvarnoj opasnosti, osećao sam se jebeno predivno što sam se
iskalio na Benijevim siledžijama Dejvidu i Dejnu. Bilo je to poput najbolje droge.
Pitao sam se jesu li se već osvestili, ili je Beni samo naredio da ih odvuku napolje i ostave u
uličici.
Obuzela me je neobična smirenost. Premlaćivanje Benijevih ljudi oslobodilo me je sveg besa i
osujećenosti koji su mi se nakupljali godinama, pa sam se skoro osećao normalno.
„Ubiću ga! Ubiću tog bednog kurvinog sina!”, viknula je Amerika.
Isključio sam tuš i obavio peškir oko struka.
„Jedan od tipova koje sam nokautirao trebalo je sutra da se bori”, preneo sam Šepliju. „Zauzeću
njegovo mesto, a Beni će zauzvrat oprostiti tih pet hiljada što mu Mik duguje.”
Amerika je ustala. „To je glupo! Zašto pomažemo Miku, Ebi? Bacio te je vukovima! Ubiću ga!”
„Nećeš, ako ga je ubijem prvi”, kipteo sam.
„Stani u red”, dodala je Ebi.
Šepli se uznemireno vrpoljio. „Znači, borićeš se sutra?”
Kratko sam klimnuo glavom. „Na mestu zvanom Nula. Šest sati. Protiv Broka Makmena, Šepe.”
Zavrteo je glavom. „Nemoguće. Nemoguće, Treve. Taj tip je manijak!”
„Da”, potvrdio sam, „ali on se ne bori za svoju devojku, zar ne?” Privukao sam Ebi u zagrljaj i
poljubio je u kosu. Još je drhtala. „Jesi li dobro, Golubice?”
„Ovo nije u redu. Ovo je pogrešno na mnogo nivoa. Ne znam od čega prvo da te odgovaram.”
„Zar me nisi videla večeras? Biću dobro. Video sam Brokove borbe. Čvrst je, ali nije nepobediv.”
„Ne želim da to radiš, Treve.”
„E pa ja ne želim da ti sutra odeš na večeru s bivšim dečkom. Izgleda da oboje moramo da
uradimo nešto neprijatno i spasemo onu ništariju od tvog oca.”
139
DVADESET PRVO POGLAVLJE
Šepli je sedeo pored mene na klupi u maloj ali dobro osvetljenoj prostoriji. Prvi put nisam ušao
u podrum da bih učestvovao u borbi. U publici će se naći mračni ljudi iz Vegasa: meštani, mafijaši,
dileri droge i njihove ribe. Gomila napolju je bila mračna vojska, znatno glasnija i daleko
krvožednija. Biću okružen kavezom umesto ljudima.
„i dalje mislim da ne treba to da radiš”, dobacila je Amerika s druge strane prostorije.
„Ne sad, dušo”, umirivao ju je Šepli. Pomagao mi je da obmotam šake trakom.
„Jesi li nervozan?”, Upitala me je, neobično tiha.
„Ne. Doduše, bilo bi mi bolje da je Golubica ovde. Jesi li se čula s njom?”
„Poslaću joj poruku. Doći će.”
„Je li ga volela?”, upitao sam, razmišljajući o čemu razgovaraju za večerom. Očito više nije bio
propovednik i nisam bio siguran šta očekuje zauzvrat.
„Ne”, odgovorila je Amerika. „Bar to nikad nije rekla. Odrasli su zajedno, Trevise. Dugo je
samo na njega mogla da računa.”
Nisam znao da li se zbog toga osećam bolje ili gore. „Da li ti je već odgovorila?”
„Hej”, rekao je Šepli i pljesnuo me po obrazu. „Hej! Čeka te Brok Makmen. Glava mora da ti
bude u ovome sto posto. Prestani da budeš pičkica i usredsredi se!”
Klimnuo sam glavom i pokušao da se setim onih nekoliko Brokovih borbi koje sam gledao.
Izbačen je iz profesionalnog prvenstva zbog prljavih udaraca i vređanja predsednika. Prošlo je neko
vreme, ali bio je ozloglašeni prljavi borac i izvodio je drska, nezakonita sranja kad sudija ne gleda.
Ključ je bio u tome da ne dovedeš sebe u takav položaj. Ako uspe da me obuhvati nogama, vrlo
brzo će me srediti.
„Ići ćeš na sigurno, Treve. Pusti njega da napadne prvi. Otprilike onako kako si se borio kad si
pokušavao da dobiješ opkladu protiv Ebi. Ne boriš se protiv nekog neuspešnog univerzitetskog
rvača. Ovo nije Krug i nećeš pokušavati da praviš predstavu za publiku.”
„Đavola neću.”
„Moraš da pobediš, Trevise. Boriš se za Ebi, ne zaboravi to.”
Klimnuo sam glavom. Šepli je bio u pravu. Kad bih izgubio, Beni ne bi dobio svoj novac, a Ebi
bi i dalje bila u opasnosti.
Ušao je visok, krupan muškarac masne kose u odelu. „Na redu si. Trener može da ti se pridruži
izvan kaveza, ali devojke... gde je druga devojka?”
Između obrva mi se pojavila bora. „Doći će.”
„... imaju rezervisana mesta na kraju drugog reda u tvom uglu.”
Šepli se okrenuo ka Ameriki. „Otpratiću te tamo.” Pogledao je u čoveka u odelu. „Niko ne sme
da je dira. Ubiću prvog koji to pokuša.”
Tip u odelu se bledo osmehnuo. „Beni je već naredio da ništa ne sme da vas ometa. Sve vreme
ćemo je paziti.”
Šepli je klimnuo glavom, a onda je pružio ruku Ameriki. Prihvatila ju je i tiho su pošli za mnom
kroz vrata.
Pojačani glas najavljivača odjeknuo je iz ogromnih zvučnika, smeštenih u svakom uglu
ogromne prostorije. Izgledala je kao mala koncertna dvorana, koja lako može da primi hiljadu ljudi,
i svi su bili na nogama, ili navijajući ili me sumnjičavo odmeravajući dok sam izlazio.
Vrata na kavezu su se otvorila i ušao sam u njega.
140
Šepli je osmotrio kako tip u odelu odvodi Ameriku do njenog mesta i, čim se uverio da je sve u
redu, okrenuo se ka meni. „Zapamti: odigraj pametno. Pusti ga da napadne prvi, a cilj je da pobediš
za Ebi.”
Klimnuo sam glavom.
Nekoliko trenutaka kasnije, iz zvučnika je grunula muzika, a kretanje i zvuk s tribina pomamno
su eksplodirali. Brok Makmen se pojavio iz hodnika i reflektor s krovne grede je osvetlio surov izraz
na njegovom licu. Imao je pratnju koja je držala gledaoce na odstojanju dok je skakutao gore-dole da
se pripremi. Shvatio sam da je za tu borbu verovatno trenirao nedeljama, ako ne i mesecima.
To je bilo u redu. Braća su me tukla čitavog života. Imao sam dosta treninga.
Okrenuo sam se da proverim Ameriku. Slegla je ramenima, a ja sam se namrštio. Svega me je
nekoliko minuta delilo od najveće borbe u životu, a Ebi nije bila tu. Baš kad sam se okrenuo da
vidim kako Brok ulazi u kavez, čuo sam Šeplijev glas.
„Trevise! Trevise! Došla je!”
Okrenuo sam se, očajnički tražeći Ebi, i ugledao je kako punom brzinom trči niza stepenice.
Zaustavila se nedaleko od kaveza i uhvatila se rukama za lanac koji je ograđivao kavez.
„Ovde sam! Ovde sam!”, dahtala je.
Poljubili smo se kroz prorez na ogradi i uhvatila me je za lice prstima koje je uspela da provuče.
„Volim te.” Odmahnula je glavom. „Ne moraš ovo da radiš, znaš.”
Nasmešio sam se. „Da, moram.”
„Hajde da obavimo ovo, Romeo. Nemam celu noć”, doviknuo je Brok s druge strane.
Nisam se okrenuo, ali Ebi je pogledala preko mog ramena. Kad je ugledala Broka, obrazi su joj
buknuli od besa, a izraz joj se zaledio. Ni sekund kasnije, ponovo je pogledala mene i oči su joj
ponovo postale tople. Đavolasto se osmehnula.
„Nauči tog kretena lepom ponašanju.”
Namignuo sam joj i nasmešio se. „Sve za tebe, dušo.”
Brok me je sačekao na sredini ringa i našli smo se oči u oči.
„Budi pametan!”, doviknuo je Šepli.
Nagnuo sam se do Brokovog uha. „Samo želim da znaš da sam tvoj veliki obožavalac, iako si
pomalo gad i prevarant. Zato nemoj da shvatiš lično kad te večeras nokautiram.”
Brokova četvrtasta vilica divlje se pomerala pod kožom, a oči su mu zasjale — ne od besa, već
od zapanjene zbunjenosti.
„Budi pametan, Trevise!”, ponovo je viknuo Šepli kad mi je ugledao izraz u očima.
Čim se oglasilo zvono, napao sam. Koristeći svaki atom snage, oslobodio sam isti bes kojim sam
se bacio na Benijeve siledžije.
Brok se zateturao unazad i pokušao da zauzme stav kako bi se odbranio ili me udario nogom,
ali nisam mu dao vremena, koristeći obe pesnice da ga oborim na tlo.
Osetio sam neverovatno oslobođenje zbog toga što nisam morao da se suzdržavam. Uživajući u
naletu čistog adrenalina, zaboravio sam se, a Brok je izbegao moj udarac i uzvratio desnicom.
Njegovi udarci su bili mnogo oštriji od amaterskih s kojima sam se suočavao na Isternu — i bilo je
jebeno neverovatno. Borba s Brokom mi je vratila sećanja na neke ozbiljnije sukobe koje sam imao s
braćom, kad su reči prerastale u razbijanje dupeta.
Osećao sam se kao kod kuće dok sam razmenjivao udarce s Brokom; tog trenutka, moj bes je
imao svrhu i mesto.
Svaki udarac Brokove pesnice pumpao mi je adrenalin i osećao sam kako moji već snažni udarci
dobijaju na jačini.
Pokušao je da me obori na zemlju, ali postavio sam stopala u položaj za čučanj i tako se učvrstio
protiv njegovih očajničkih pokušaja da me izbaci iz ravnoteže. Dok se on razmahivao unaokolo,
moja stisnuta pesnica ga je više puta udarila po glavi, ušima i slepoočnici.
141
Bela traka oko mojih prstiju pocrvenela je, ali nisam osećao bol, već čisto zadovoljstvo zbog
izbacivanja svake negativne emocije koja me je dugo pritiskala. Setio sam se kako sam se opušteno
osećao kad sam prebio Benijeve ljude. Pobedio ili izgubio, radovao sam se osobi kakva ću postati po
okončanju borbe.
Sudija, Šepli i Brokov trener su me okružili da bi me odvukli od protivnika.
„Zvono, Trevise! Prestani!”, povika Šepli.
Odvukao me je u jedan ugao, a Broka su odvukli u drugi. Okrenuo sam se da pogledam u Ebi.
Kršila je ruke, ali njen široki osmeh mi je rekao da je sve u redu. Namignuo sam joj, a ona mi je
poslala poljubac. Taj potez mi je ulio novu snagu i vratio sam se na sredinu ringa s novom
odlučnošću.
Čim se zvono oglasilo, opet sam napao, ali ovog puta sam vodio računa o tome da se izmičem
onoliko koliko sam i udarao. Jednom ili dvaput, Brok me je obuhvatio rukama, teško dišući, i
pokušao da me ugrize ili da me udari kolenom u jaja. Samo bih ga odgurnuo i udario još jače.
U trećoj rundi, Brok je posrnuo, zamahnuo ili šutnuo i promašio. Brzo mu je ponestajalo snage.
Pošto sam i sam bio iscrpljen, pravio sam veći razmak između zamaha. Činilo mi se da je adrenalin
koji mi je do malopre kolao kroz telo presahnuo i u glavi mi je zatutnjalo.
Brok mi je zadao udarac, pa još jedan. Treći sam blokirao, a onda sam, spreman za kraj, krenuo
u ubistveni napad. Preostalom snagom, izbegao sam Brokovo koleno, a zatim sam napravio kružan
pokret i spustio mu lakat pravo na nos. Glava mu je poletela unazad, pogledao je gore, načinio
nekoliko koraka i srušio se na zemlju.
Ebi.
Buka gomile je bila zaglušna, ali ja sam čuo samo jedan glas. „O bože! To! To, dušo!”, vrištala je
Sudija je proverio Broka, a onda je prišao meni i podigao mi ruku. Šeplija, Ameriku i Ebi su
pustili u kavez, a oni su me opkolili. Podigao sam Ebi i spustio usne na njene.
„Uspeo si”, rekla je i obuhvatila mi lice.
Proslava se okončala ubrzo, kad je Beni s drugom grupicom telohranitelja ušao u kavez. Spustio
sam Ebi na noge i zaštitnički stao ispred nje.
Beni se široko osmehivao. „Odlično, Medokse. Ulepšao si mi dan. Ako imaš malo vremena,
voleo bih da popričamo.”
Pogledao sam u Ebi, koja me je zgrabila za ruku. „U redu je. Naći ćemo se kod vrata”, rekao
sam, pokazavši joj glavom na najbliža vrata, „za deset minuta.”
„Deset?”, upitala me je s brigom u očima.
„Deset”, potvrdio sam i poljubio je u čelo. Pogledao sam u Šeplija. „Pazi na devojke.”
„Mislim da bi možda trebalo da pođem s tobom.”
Nagnuo sam se ka Šeplijevom uhu. „Ako žele da nas ubiju, Šepli, ništa mi tu mnogo ne
možemo. Mislim da Beni ima nešto drugo na umu.” Ispravio sam se i pljesnuo ga po ruci. „Vidimo
se za deset minuta.”
„Ne jedanaest. Ne petnaest. Deset”, rekao je Šepli i nevoljno odvukao Ebi.
Pošao sam za Benijem u onu sobu u kojoj sam čekao pre borbe. Iznenadio sam se kad je naredio
ljudima da sačekaju napolju.
Podigao je ruke i pokazao mi da uđemo. „Mislio sam da će ovako biti bolje. Da vidiš da nisam
uvek... loš čovek kakav sam možda ispao.”
Govor tela i ton bili su mu opušteni, ali držao sam uši i oči otvorene za svako iznenađenje.
Beni se nasmešio. „Imam predlog za tebe, sine.”
„Nisam ti sin.”
„Istina”, priznao je. „Ali nakon što ti ponudim sto pedeset hiljada po borbi, možda ćeš poželeti
da budeš.”
142
„Kojih borbi?”, upitao sam. Mislio sam da pokušava da mi kaže kako mu Ebi i dalje nešto
duguje. Nisam imao pojma da želi da mi ponudi posao.
„Očito si veoma opak, veoma darovit mladić. Pripadaš tom kavezu. Mogu to da ti omogućim... i
mogu ti pomoći da se obogatiš.”
„Slušam.”
Osmehnuo se još šire. „Zakazivaću ti po jednu borbu mesečno.”
„Još sam na koledžu.”
Slegao je ramenima. „Uklapaćemo se. Letećeš avionom, i Ebi ako želiš, prvom klasom,
vikendima, ako tako želiš. Doduše, uz takvu zaradu, možda ćeš želeti da odložiš studije.”
„Šest cifara po borbi?”, izračunao sam, ne želeći da pokažem iznenađenost. „Da se borim i šta
još?”
„To je sve, dete. Samo borba. Zaradićeš mi novac.”
„Samo borba... i mogu da odustanem kad hoću.”
Nasmešio se. „Pa naravno, ali ne mislim da će se to uskoro desiti. Ti to voliš. Video sam. Bio si
opijen u onom kavezu.”
Stajao sam tako neko vreme i razmišljao o njegovoj ponudi. „Razmisliću o tome. Moram da
razgovaram sa Ebi.”
„Pošteno.”
Spustio sam naše kofere na krevet i srušio se pored njih. Spomenuo sam Benijevu ponudu Ebi,
ali nimalo joj se nije dopala. Zatim je let avionom bio malo napet, pa sam rešio da se strpim dok ne
stignemo kući.
Ebi je brisala Tota pošto ga je okupala. Bio je kod Brazila i bila je ljuta zbog toga kako je mirisao.
„O! Sad mirišeš mnogo bolje!” Kikotala se dok se on stresao i prskao vodom i nju i pod.
Podigavši se na zadnje noge, prekrivao joj lice sićušnim poljupcima. „I ti si meni nedostajao,
maleni.”
„Golubice?”, upitao sam, razdraženo kršeći prste.
„Da?”, odazvala se, trljajući Tota žutim peškirićem.
„Želim to da uradim. Želim da se borim u Vegasu.”
„Ne”, izgovorila je, smeškajući se osmehnutom Totu.
„Ne slušaš me. Uradiću to. Za nekoliko meseci ćeš shvatiti da je to bila prava odluka.”
Podigla je pogled ka meni. „Radićeš za Benija.”
Klimnuo sam uznemireno i nasmešio se. „Samo želim da brinem o tebi, Golubice.”
Suze su joj ispunile oči. „Ne želim ništa od tog novca, Trevise. Ne želim da imam nikakve veze
ni s Benijem ni s Vegasom, niti s bilo čim drugim što ide uz njih.”
„Nije ti smetala pomisao da kupiš automobil za novac koji si ovde zaradila na mojim borbama.”
„To je drugačije, i ti to znaš.”
Namrštio sam se. „Biće sve u redu, Golubice. Videćeš.”
Pogledala me je, a onda su joj se obrazi zarumeneli. „Zašto si me uopšte pitao, Trevise? Radio bi
za Benija ma šta ja rekla.”
„Želim tvoju podršku u ovome, ali previše je to novca da bih odbio. Bio bih lud da kažem 'ne'.”
Dugo je ćutala spuštenih ramena, a onda je klimnula glavom. „Dobro, onda. Odlučio si.”
Usne su mi se razvukle u širok osmeh. „Videćeš, Golubice. Biće sjajno.” Ustao sam s kreveta,
prišao joj i poljubio joj prste. „Umirem od gladi. Jesi li ti gladna?”
Odmahnula je glavom.
143
Poljubio sam je u razdeljak pre nego što sam otišao u kuhinju. Pevušio sam neku neodređenu
melodiju dok sam uzimao dva parčeta hleba, salamu i sir. Čoveče, ona ne kapira, pomislio sam dok
sam istiskivao senf na kriške hleba.
Bila su mi potrebna samo tri zalogaja da ga dokrajčim, a zatim sam ga sprao pivom i potražio
još nešto za jelo. Nisam shvatio koliko sam se iscrpao dok nisam stigao kući. Osim borbe, tome su
verovatno doprineli i živci. Sad kad je Ebi znala za moje planove i kad smo se dogovorili, dovoljno
sam se smirio da mi se ponovo probudi apetit.
Ebi se pojavila iz hodnika i zašla za ugao, s koferom u ruci. Nije me ni pogledala dok je
prolazila kroz dnevnu sobu. „Golubice?”, pozvao sam je.
Otišao sam do još otvorenih vrata i video je kako prilazi Amerikinoj hondi.
Pošto mi nije odgovorila, strčao sam niza stepenice i preko travnjaka otrčao do mesta gde su
stajali Šepli, Amerika i Ebi. „Šta radiš?”, upitao sam i pokazao na kofer. Osmehnula se kao krivac.
Bilo je očigledno da nešto nije u redu. „Golubice?”
„Nosim stvari u Morgan. Tamo imaju mašine za pranje veša i sušilice, a ja imam gomilu prljavog
veša.”
Namrštio sam se. „Htela si da odeš a da mi se ne javiš?”
„Vratila bi se, Treve. Jebeno si paranoičan”, dobacila je Amerika.
„O”, izustio sam, i dalje nesiguran. „Spavaćeš ovde večeras?”
„Ne znam. Pretpostavljam da to zavisi od toga kad ću završiti s vešom.”
Iako sam znao da joj verovatno i dalje smeta moja odluka o Beniju, popustio sam, nasmešio se i
privukao je sebi. „Za tri nedelje ću platiti nekoga da ti pere veš. Ili prosto možeš baciti prljavu odeću
i kupićemo ti novu.”
„Ponovo ćeš se boriti za Benija?”, upitala je Amerika, zapanjena.
„Dao mi je ponudu koju nisam mogao da odbijem.”
„Trevise”, počeo je Šepli.
„Nemojte i vas dvoje da me napadate. Ako neću da se predomislim zbog Golubice, neću se
predomisliti ni zbog vas.”
Amerika i Ebi se pogledaše. „Pa, biće bolje da krenemo, Ebi. Ova gomila odeće oduzeće ti čitavu
večnost.”
Sagao sam se da je poljubim. Privukla me je i strasno me poljubila, što mi je donekle ublažilo
napetost izazvanu njenom nelagodom. „Videćemo se kasnije”, rekao sam joj i pridržao joj vrata dok
je sedala na suvozačko sedište. „Volim te.”
Šepli je ubacio njen kofer u prtljažnik honde, a Amerika je zauzela svoje mesto vozača i posegla
za pojasom.
Zatvorio sam Ebina vrata i skrstio ruke na grudima.
Šepli je stajao pored mene. „Nećeš se stvarno boriti za Benija, zar ne?
„Mnogo je to novca, Šepli. Šest cifara po borbi.”
„Šest cifara?”
„Da li bi ti odbio?”
„Odbio bih kad bih znao da će me Amerika šutnuti zbog toga.” Nasmejao sam se. „Ebi me neće
šutnuti zbog toga.” Amerika je krenula s parkirališta i primetio sam Ebino lice obliveno suzama.
Pritrčao sam prozoru i pokucao na staklo. „Šta nije u redu, Golubice?”
„Kreni, Mer”, rekla je, brišući suze.
Trčao sam pored auta i dlanovima udarao o stakla. Ebi nije želela da me pogleda i u kosti mi se
uvukao jeziv strah. „Golubice? Amerika! Zaustavi jebeni automobil! Ebi, ne radi ovo!”
Amerika je izašla na glavni put i nagazila na gas.
144
Potrčao sam za njima, ali, kad mi se honda gotovo izgubila iz vida, okrenuo sam se i potrčao ka
harliju. Dok sam trčao, po džepu sam tražio ključeve, a onda sam skočio sam na sedište.
„Trevise, nemoj”, upozorio me je Šepli.
„Ona me jebeno ostavlja, Šepe!”, viknuo sam, pokrenuo motor i punom brzinom krenuo na put.
Amerika upravo beše zatvorila svoja vrata kad sam stigao na parkiralište Morgan hola. Gotovo
sam pao s motora kad sam se zaustavio; nisam ni uspeo da ga postavim na nožicu iz prve. Pritrčao
sam hondi i uhvatio se za suvozačka vrata. Amerika je stegla zube, spremna da dočeka napad.
Pogledao sam u zidove Morgan hola, znajući sam da je Ebi negde unutra. „Moraš me pustiti da
uđem, Mer”, preklinjao sam je.
„Žao mi je”, rekla je. Ubacila je auto u rikverc i izvezla se s parkirališta.
Dok sam trčao stepenicama, preskačući po dve odjednom, izlazila je devojka koju nikad ranije
nisam video. Zgrabio sam vrata, ali ona mi je preprečila put.
„Ne možeš ući bez pratnje.”
Izvadio sam ključeve motora i zazveckao joj pred licem. „Moja devojka Ebi Abernati je
zaboravila ključeve u mom stanu. Samo sam joj ih doneo.”
Devojka je klimnula glavom, nesigurna, a onda mi se sklonila s puta.
Preskačući i po nekoliko stepenika istovremeno, konačno sam stigao na Ebin sprat i pred vrata
njene sobe. Nekoliko puta sam duboko udahnuo. „Golubice?”, pozvao sam je, trudeći se da budem
tih. „Moraš da me pustiš unutra, dušo. Moramo da razgovaramo o ovome.”
Nije odgovarala.
„Golubice, molim te. U pravu si. Nisam te slušao. Možemo da sednemo i da ponovo
porazgovaramo o tome, u redu? Samo... otvori mi vrata. Plašiš me nasmrt.”
„Odlazi, Trevise”, oglasila se Kara s druge strane vrata.
Pesnicom sam zalupao po vratima. „Golubice? Otvori jebena vrata, dođavola! Neću otići dok ne
porazgovaraš sa mnom! Golubice!”
„Šta je?”, zarežala je Kara kad je otvorila vrata. Podigla je naočare i šmrknula. Za tako sitnu
devojku, bila je prilično oštra.
Uzdahnuo sam s olakšanjem: bar ću moći da vidim Ebi. Kad sam pogledao preko Karinog
ramena, nisam je ugledao.
„Kara”, obratio sam joj se, trudeći se da ostanem smiren. „Reci Ebi da moram da je vidim.
Molim te.”
„Nije ovde.”
„Tu je”, rekao sam, brzo gubeći strpljenje.
Kara se promeškoljila. „Nisam je videla večeras. U stvari, nisam je videla već nekoliko dana.”
„Znam da je ovde!”, viknuo sam. „Golubice?”
„Nije... Hej!”, ciknula je Kara kad sam prošao pored nje.
Vrata su udarila u zid. Uhvatio sam kvaku i pogledao iza vrata, a zatim i u ormare; čak i ispod
kreveta. „Golubice! Gde je ona?”
„Nisam je videla!”, viknula je Kara.
Izašao sam u hodnik, pogledao levo i desno, a Kara je zalupila vratima za mnom. Začulo se
škljocanje kad ih je zaključala.
Zid je bio hladan iza mojih leđa i odjednom sam shvatio da ne nosim kaput. Dok sam se lagano
pomerao uz betonski zid, prekrio sam lice rukama. Možda me je mrzela tog trenutka, ali jednom je
morala da dođe kući.
Dvadeset minuta kasnije, izvadio sam telefon i otkucao joj poruku.
Golubice, molim te. Znam da si ljuta, ali još možemo da pričamo o tome.
Zatim još jednu.
145
Molim te, dođi kući. A onda još jednu.
Molim te? Volim te.
Nije odgovarala. Čekao sam još pola sata, a onda sam joj poslao još poruka.
U Morganu sam. Da li bi me bar pozvala da mi kažeš dolaziš li kući večeras?
Golubice, strašno mi je žao. Molim te, dođi kući. Moram da te vidim.
Znaš da ovde nisam ja nerazuman. Mogla bi bar da mi odgovoriš.
Ja ovo jebeno ne zaslužujem. U redu, kreten sam što sam mislio da mogu da rešim sve naše
neprilike novcem, ali bar ne bežim kad god neka iskrsne.
Žao mi je, nisam to mislio.
Šta želiš da uradim? Učiniću sve što želiš. Samo te molim: razgovaraj sa mnom.
Ovo je sranje.
Volim te. Ne razumem kako samo možeš da odeš.
Neposredno pre svitanja, kad sam bio siguran da ću i zvanično napraviti budalu od sebe a da je
Ebi verovatno već sigurna da sam poludeo, ustao sam s poda. To što se obezbedenje nije pojavilo da
me isprati bilo je neverovatno, ali, ako još budem sedeo u hodniku kad devojke krenu na
predavanja, ta sreća će me verovatno napustiti.
Pošto sam, poražen, sišao niza stepenice, seo sam na motor, ne obazirući se na to što me od
ledenog zimskog vazduha razdvaja samo majica. U nadi da ću videti Ebi na času istorije, otišao sam
pravo kući da se otkravim pod toplim tušem.
Šepli je stajao na vratima moje sobe dok sam se oblačio.
„Šta želiš, Šepe?”
„Jesi li razgovarao s njom?”
„Ne.”
„Uopšte? Ni poruka? Ništa?”
„Rekao sam da nisam”, prasnuo sam.
„Treve.” Uzdahnuo je. „Verovatno danas neće biti na predavanju. Ne želim da se Amerika i ja
nađemo usred ovoga, ali tako mi je rekla.”
„Možda hoće”, rekao sam, zakopčavajući kaiš. Stavio sam njenu omiljenu kolonjsku vodu i
obukao jaknu pre nego što sam dohvatio ranac.
„Čekaj, odvešću te.”
„Neka, motorom ću.”
„Zašto?”
„Za slučaj da prihvati da se vrati sa mnom u stan, pa da možemo da razgovaramo.”
„Trevise, vreme je da razmisliš o činjenici da možda neće...”
„Zaveži, Šepe, jebote”, prekinuo sam ga i pogledao u njega. „Samo ovog puta nemoj da budeš
razuman. Ne pokušavaj da me spaseš. Samo mi budi prijatelj, važi?”
Klimnuo je glavom. „Važi.”
Amerika je izašla iz Šeplijeve sobe, još u pidžami. „Trevise, vreme je da je pustiš. Ona je završila
onog trena kad si joj jasno stavio do znanja da ćeš raditi za Benija.”
Pošto nisam odgovorio, nastavila je: „Trevise...”
„Nemoj. Bez uvrede, Mer, ali trenutno ne mogu ni da te pogledam.”
Ne sačekavši odgovor, zalupio sam vratima za sobom. Teatralnost mi je vredela bar utoliko što
sam dao oduška napetosti izazvanoj time što ću videti Ebi na času. Bilo je to bolje nego da sam se
bacio na šake i kolena i u panici je preklinjao da mi se vrati nasred predavanja. Doduše, nije da ne
bih otišao tako daleko ako bi je to navelo da se predomisli.
146
Iako sam polako išao na predavanja i čak se peo stepenicama, stigao sam pola sata ranije.
Nadao sam se da će se Ebi pojaviti i da ćemo imati vremena da razgovaramo, ali, kad se prethodno
predavanje završilo, ona još nije bila došla.
Seo sam pored njenog praznog mesta, čupkajući kožnu narukvicu, dok su ostali studenti ulazili
i zauzimali svoja mesta. Za njih je to bio samo još jedan dan. Činjenica da se njihov život nastavlja
dok se moj završava bila je uznemirujuća.
Izuzev nekoliko studenata koji su zakasnili i ušunjali se iza gospodina Čejnija, svi su bili
prisutni — osim Ebi. Gospodin Čejni je otvorio svoju knjigu, pozdravio razred i otpočeo predavanje.
Reči su mu se stapale dok mi je srce tuklo u grudima i nadimalo se svakim novim udisajem. Stezao
sam zube i oči su mi zasuzile dok sam razmišljao o tome kako je Ebi negde drugo, kako joj je lakše
što nije sa mnom, a gnev mi je samo narastao.
Ustao sam i zagledao se u njen prazan sto.
„Uf... gospodine Medokse? Jeste li dobro?”, upitao me je gospodin Čejni.
Prevrnuo sam njen sto, a zatim i svoj, ne obazirući se na čuđenje i vriske studenata koji su me
posmatrali.
„PROKLETSTVO!”, povikao sam i ponovo šutnuo svoj sto.
„Gospodine Medokse”, obratio mi se gospodin Čejni neobično mirnim glasom. „Mislim da je
najbolje da izađete na svež vazduh.”
Stajao sam iznad prevrnutih stolova, teško dišući.
„Izlazi iz moje učionice, Trevise. Odmah”, rekao mi je Cejni, ovog puta čvršće.
Podigao sam ranac s poda i snažno povukao vrata, a onda sam ih čuo kako udaraju o zid.
„Trevise!”
jedino što sam prepoznao u tom glasu bilo je to da je ženski. Okrenuo sam se, jer sam se načas
ponadao da je to Ebi.
Megan je žurila kroz hodnik, a onda se zaustavila pored mene. „Mislila sam da imaš
predavanje?” Smešila se. „Radiš li nešto uzbudljivo ovog vikenda?”
„Šta ti treba?”
Podigla je obrvu, a oči su joj zasjale. „Poznajem te. Ljut si. Nije ispalo kako treba s opaticom?”
Nisam odgovorio.
„To sam mogla i ja da ti kažem.” Slegla je ramenima, a potom je koraknula napred i prošaptala
mi u uho očešavši ga usnama. „Mi smo isti, Trevise: nismo dobri ni za koga.”
Pogledao sam je u oči, pa sam spustio pogled do njenih usana i podigao ga. Nagnula se uz svoj
tipičan, seksi osmeh. „Odjebi, Megan.”
Osmeh joj je nestao, a ja sam se udaljio.
147
DVADESET DRUGO POGLAVLJE
Naredna nedelja mi se činila beskrajno dugom. Amerika i ja smo odlučili da bi bilo najbolje da
neko vreme boravi u Morganu. Šepli je nerado pristao. Ebi tri dana nije dolazila na predavanja iz
istorije i nije jela u kantini, već na nekom drugom mestu. Pokušao sam da je pronađem posle nekih
drugih njenih predavanja, ali ili nije došla na njih, ili je otišla ranije. Na telefon se nije javljala.
Šepli me je uveravao da je dobro i da joj se ništa nije dogodilo. Koliko god da mi je bilo teško što
sam na samo dva koraka od Ebi, bilo bi mi mnogo teže da smo bili sasvim odvojeni i da nisam imao
pojma da li je živa ili mrtva. Iako mi se činilo da ne želi da ima ništa sa mnom, ipak sam se nadao da
će mi u jednom trenutku oprostiti ili da ću početi da joj nedostajem onoliko koliko je ona nedostajala
meni i da će se pojaviti u stanu. Pomisao da je više nikad neću videti bila mi je previše bolna, pa sam
odlučio da i dalje čekam.
U petak, Šepli je pokucao na moja vrata.
„Uđi”, oglasio sam se s kreveta, zagledan u tavanicu.
„Izlaziš li večeras, druže?”
„Ne.”
„Možda bi trebalo da pozoveš Trenta. Izađi na piće i skreni malo misli.”
„Ne.”
Uzdahnuo je. „Slušaj, dolazi mi Amerika, ali... i mrzim što ti ovo radim... ali ne možeš da je
gnjaviš zbog Ebi. Jedva sam je nagovorio da dođe. Samo želi da bude u mojoj sobi. U redu?”
„Da.”
„Pozovi Trenta. I treba nešto da pojedeš i da se istuširaš. Izgledaš grozno.”
S tim recima je zatvorio vrata. Nisu dobro zatvarala od vremena kad sam ih izvalio. Kad god bi
ih neko zatvorio, setio bih se trenutka kad sam uništio stan zbog Ebinog odlaska i činjenice da mi se
nedugo zatim vratila, pa sve do našeg prvog puta.
Zatvorio sam oči, ali, kao i svake druge noći te nedelje, nisam mogao da spavam. Kako su ljudi
kao Šepli prolazili kroz to mučenje svaki put s drugom devojkom — nije mi bilo jasno. Nisam
mogao da zamislim da bih mogao da upoznam neku drugu i da joj predam svoje srce, makar joj ta
devojka bila i ravna. Nikako ne bih mogao da se ponovo ovako osećam. Kao da polako umirem.
Ispostavilo se da sam sve vreme bio u pravu.
Dvadeset minuta kasnije, čuo sam Amerikin glas u dnevnoj sobi. Zvuči njihovog tihog
razgovora, dok su bežali od mene u Šeplijevu sobu, odzvanjali su kroz stan.
Čak mi je i Amerikin glas bio nepodnošljiv. Mučilo me je to što sam znao da je verovatno malo
pre toga razgovarala sa Ebi.
Naterao sam se da ustanem i odem do kupatila da se istuširam i obavim ostale higijenske
rituale koje sam zanemarivao protekle nedelje. Amerikin glas je prigušila voda, ali, čim sam
isključio slavinu, čuo sam je ponovo.
Obukao sam se i zgrabio ključeve motora, rešen da odem na dugu vožnju. Verovatno bih
završio kod tate da mu saopštim vesti.
Baš kad sam prolazio pored Šeplijevih vrata, Ameriki je zazvonio telefon. Bio je to zvuk koji je
dodelila Ebi. Uhvatio me je grč u stomaku.
„Mogu doći po tebe i izvesti te na večeru”, rekla je.
Ebi je bila gladna. Možda će otići u kantinu.
Otrčao sam do harlija i izjurio s parkirališta, jureći i prolazeći kroz crvena svetla i znakove
„stop” sve do Isterna.
148
Kad sam stigao do kantine, Ebi nije bila tamo. Sačekao sam još nekoliko minuta, ali nije dolazila.
Povio sam ramena i po mraku krenuo ka parkiralištu. Noć je bila mirna. Hladna. Sasvim drugačija
od one noći kad sam otpratio Ebi do Morgana pošto sam osvojio opkladu. To me je podsetilo koliko
se prazno osećam zbog toga što nije pored mene.
Nekoliko metara dalje pojavila se sitna prilika, koja je sama hodala ka kantini. Bila je to Ebi.
Kosa joj je bila pokupljena u punđu i, kad se približila, primetio sam da nije našminkana. Ruke
je skrstila na grudima. Nije nosila kaput, već samo debeo siv džemper da je odbrani od hladnoće.
„Golubice?”, pozvao sam je i izašao iz senke.
Trgla se i stala, a zatim se malo opustila prepoznavši me.
„Gospode, Trevise! Nasmrt si me preplašio!”
„Kad bi mi odgovarala na telefonske pozive, ne bih morao da se šunjam po mraku.”
„Izgledaš kao da si iz pakla izašao”, primetila je.
„I bio sam tamo jednom ili dvaput ove nedelje.”
Čvršće se obgrlila i morao sam da suspregnem želju da je zagrlim i zaštitim od hladnoće.
Uzdahnula je. „Krenula sam, u stvari, da nešto pojedem. Pozvaću te kasnije, važi?”
„Ne. Moramo da razgovaramo.”
„Treve...
„Odbio sam Benija. Pozvao sam ga u sredu i odbio ga.” Nadao sam se da će se nasmešiti i|i bar
pokazati neki znak odobravanja.
Lice joj je ostalo bezizrazno. „Ne znam šta želiš da kažem, Trevise.”
„Kaži da mi opraštaš. Kaži da me primaš nazad.” Lice joj je otvrdnulo. „Ne mogu.” Lice mi se
zgrčilo.
Pokušala je da me zaobiđe. Nagonski sam stao ispred nje. Ako sad ode, izgubiću je. „Nisam
spavao ni jeo... ne mogu da se koncentrišem. Znam da me voliš. Sve će biti kao što je bilo, samo ako
me primiš nazad.”
Zažmurila je. „Nismo dobar par, Trevise. Mislim da si prosto obuzet mišlju da me poseduješ
više od bilo čega drugog.”
„To nije istina. Volim te više od života, Golubice.”
„Upravo to i mislim. Tako govore luđaci.”
„To nije ludo. To je istina.”
„Dobro... a kako su tebi stvari poređane? Novac, ja, tvoj život... ili ima i nešto što dolazi pre
novca?”
„Shvatam šta sam uradio, u redu? Shvatam zašto tako misliš, ali, da sam znao da ćeš me
napustiti, ne bih nikad... samo sam želeo da brinem o tebi.”
„To si mi rekao.”
„Molim te, nemoj ovo da radiš. Ne mogu podneti da se tako osećaš... to... to me ubija”, nastavio
sam na rubu panike. Zid koji je Ebi podigla oko sebe kad smo bili samo prijatelji ponovo ju je
okružio, čvršći nego pre. Nije me slušala. Nisam mogao dopreti do nje.
„Završila sam, Trevise.” Ustuknuo sam. „Ne govori to.”
„Gotovo je. Idi kući.”
Skupio sam obrve. „Ti si moja kuća.”
Zastala je i na trenutak sam pomislio da sam dopro do nje, ali oči su joj izgubile fokus i zid se
ponovo podigao. „Odabrao si, Treve. I ja sam.”
„Neću ni prići Vegasu, ni Beniju... završiću fakultet. Ali potrebna si mi. Potrebna si mi. Ti si mi
najbolji prijatelj.”
Prvi put otkako sam bio dete, vrele suze su me zapekle u očima i skliznule mi niz obraze. Ne
mogući da se suzdržim, pružio sam ruke ka njoj, obgrlio njeno sitno telo i spustio usne na njene.
149
Usne su joj bile hladne i ukočene, pa sam joj rukama obgrlio lice i poljubio je još jače u očajničkom
iščekivanju odgovora.
„Poljubi me”, preklinjao sam je.
Držala je usne čvrsto stisnute, ali telo joj je bilo beživotno. Da sam je pustio, pala bi. „Poljubi
me!”, molio sam. „Molim te, Golubice! Odbio sam ga!”
Odgurnula me je. „Ostavi me na miru, Trevise!”
Prošla je pored mene, ali zgrabio sam je za zglavak. Držala je ruku ispruženu, ali nije se
okretala.
„Preklinjem te.” Pao sam na kolena, i dalje je držeći za ruku. Bela para mi je izlazila iz usta dok
sam govorio, podsećajući me da je hladno. „Preklinjem te, Ebi. Nemoj to da radiš.”
Okrenula se, spustila pogled sa svoje ruke na mene i ugledala tetovažu na mom zglavku.
Tetovažu koja je predstavljala njeno ime.
Skrenula je pogled ka kantini. „Pusti me, Trevise.”
Kao da mi je neko izbio vazduh iz pluća. Pošto su se sve moje nade razvejale, oslobodio sam
njenu ruku, koja je lagano skliznula iz mojih prstiju.
Nije me pogledala dok se udaljavala i pao sam dlanovima na pločnik. Neće mi se vratiti. Nije
me više želela i nisam ništa više mogao da uradim ili kažem da to promenim.
Prošlo je nekoliko minuta pre nego što sam skupio snagu da ustanem. Moja stopala nisu htela
da se pomeraju, ali nekako sam uspeo da ih nateram da sarađuju dovoljno dugo da stignem do
harlija. Popeo sam se na motor i pustio suze da poteku. Gubitak sam doživeo samo jednom u životu,
ali ovo sam doživeo mnogo stvarnije. Gubitak Ebi nije bio priča koje sam se sećao iz ranog
detinjstva — bio mi je pred nosom, oslabio me je kao bolest, oduzeo mi čula i neizdrživo me fizički
boleo.
Majčine reči su mi odzvanjale u ušima. Ebi je bila devojka za koju je trebalo da se borim, a ja
sam od te borbe odustao. Nikad ništa ne bi bilo dovoljno.
Crveni dodž intrepid se zaustavio pored motora. Nisam morao da podignem pogled da bih video
ko je to bio.
Trenton je ugasio motor i izbacio ruku kroz otvoren prozor. „Ćao.”
„Ćao”, odgovorio sam i obrisao oči o rukav jakne.
„Teška noć?”
„Da”, klimnuo sam glavom, zureći u rezervoar harlija.
„Upravo idem s posla. Treba mi prokleto piće. Hajdemo zajedno do Holanđanina.”
Duboko sam, drhtavo uzdahnuo. Trenton je, kao i tata i ostala moja braća, uvek znao kako da
postupa sa mnom. Obojica smo znali da ne bi trebalo da vozim u takvom stanju.
„Dobro.”
„Dobro?”, upitao je, sa iznenađenim osmehom.
Prebacio sam nogu preko sedišta i otišao do suvozačkog mesta Trentonovog automobila. Koža
mi se zapalila od vrućine u automobilu i prvi put te noći sam osetio koliko je vazduh hladan i
shvatio da nisam obučen dovoljno za tu temperaturu.
„Šepli te je pozvao?”
„Da.” Izvezao se s parking-mesta i lagano se provezao kroz parkiralište, tražeći ulicu brzinom
puža. Pogledao me je. „Pretpostavljam da je neki tip po imenu Frenč pozvao njegovu devojku?
Rekao je kako se ti i Ebi svađate ispred kantine.”
„Nismo se svađali. Samo sam… pokušavao da se pomirimo.”
Trenton je hitro klimnuo glavom i izvezao auto na put. „To sam i sam pomislio.”
Nismo ponovo progovorili dok nismo zauzeli mesta za šankom u Holanđaninu. Gužva je bila
velika, ali Bil, vlasnik i barmen, poznavao je tatu još iz vremena kad smo mi bili mali, a redovne
mušterije su nas posmatrale kako odrastamo.
150
„Drago mi je što vas vidim, momci. Nije vas dugo bilo”, rekao je Bil i obrisao šank pre nego što
je spustio po pivo i čašicu viskija ispred obojice.
„Hej Bile”, rekao je Trenton i smesta istresao svoje piće.
„Jesi li dobro, Trevise?”, upitao je Bil.
Trenton je odgovorio umesto mene. „Osećaće se bolje posle nekoliko tura.”
Bio sam mu zahvalan. Da sam tog trenutka progovorio, slomio bih se.
Trenton je nastavio da mi kupuje viski dok mi zubi nisu utrnuli. Bio sam na rubu
obeznanjivanja. Mora da mi se to i desilo negde između bara i stana, zato što sam se narednog jutra
probudio na kauču obučen, pitajući se kako sam dospeo tu.
Šepli je zatvorio vrata i začuo sam poznati zvuk Amerikine honde kako se gubi.
Seo sam i zatvorio jedno oko. „Jeste li se dobro proveli?”
„Da. A vi?”
„Pretpostavljam. Jesi li me čuo kad sam ušao?”
„Da, Trent te je doneo gore i bacio te na kauč. Smejao si se, pa bih rekao da je veče bilo
uspešno.”
„Trent ume da bude kreten, ali dobar je brat.”
„To jeste. Jesi li gladan?”
„Ne, jebote”, zastenjao sam.
„Dobro, onda. Sebi ću napraviti pahuljice.”
Sedeo sam na kauču, pokušavajući da se prisetim prethodne noći. Poslednji sati su mi bili
mutni, ali, kad sam se vratio na trenutak kad sam sreo Ebi ispred kantine, trgao sam se.
„Rekao sam Mer da imamo planove za danas. Pomislio sam da odemo do drvare da zamenimo
ta tvoja škripava vrata.”
„Ne moraš da brineš za mene, Šepe.”
„I ne brinem. Krećemo za pola sata. Ali prvo se operi”, rekao je i seo na fotelju držeći činiju
pahuljica. ,A onda ćemo se vratiti kući da učimo. Za završne ispite.”
„Jebiga”, uzdahnuo sam.
„Naručiću picu za ručak, a ostatke možemo pojesti za večeru.”
„Bliži se Dan zahvalnosti, znaš? Ješću picu tri puta dnevno čitava dva dana. Ne, hvala.”
„Dobro, onda kineska hrana.”
„O svemu brineš”, primetio sam. „Znam. Veruj mi, pomaže.”
Lagano sam klimnuo glavom, u nadi da je u pravu.
Dani su sporo prolazili, ali to što sam dokasno učio sa Šeplijem, i ponekad sa Amerikom,
pomoglo mi je da skratim besane noći. Trenton je obećao da neće reći ništa o Ebi ni tati ni ostalima
iz porodice dok ne prođe Dan zahvalnosti, ali ipak sam se plašio, jer sam im već svima rekao da će
doći. Raspitivaće se za nju i odmah će me prozreti ako budem lagao.
U petak, posle poslednjeg časa, pozvao sam Šeplija. „Hej, znam da prelazim granicu, ali moraš
saznati gde će Ebi ići za praznike.”
„Pa to je lako. Biće s nama. Provešće praznike kod Amerikinih.”
„Stvarno?”
„Da, zašto?”
„Onako”, rekao sam i naglo spustio slušalicu.
Šetao sam po studentskom gradu po blagoj kisici, čekajući da se Ebino predavanja završi. Ispred
Huverove zgrade, video sam kako se okupljaju ljudi iz Ebine grupe. Ugledao sam Parkerov potiljak,
a zatim i Ebi.
Skupila se u zimskoj jakni kao da joj je neprijatno dok Parker brblja.
151
Navukao sam crvenu bejzbol kapu i potrčao k njima. Ebin pogled je dolutao do mene; kad me je
prepoznala, obrve su joj poletele uvis.
U glavi sam ponavljao istu mantru. Koliko god se Parker proseravao, budi kul. Nemoj ovo da sjebeš.
Nemoj. Ovo. Da. Sjebeš.
Iznenadio sam se kad je otišao a da mi nije uputio ni reč.
Zavukao sam ruke u prednje džepove istern duksa. „Šepli mi je rekao da ideš s njim i Mer u
Vičitu sutra.”
„Da?”
„Provešćeš čitav raspust kod Amerike?”
Slegla je ramenima, trudeći se da moje prisustvo ne utiče na nju. „Vrlo sam bliska s njenim
roditeljima.”
„Šta je s tvojom mamom?”
„Ona je pijanica, Trevise. Neće ni znati da je Dan zahvalnosti.”
Stomak mi se stegao, jer sam znao da je odgovor na moje sledeće pitanje ujedno i moja
poslednja prilika. Iznad nas se začula grmljavina, pa sam podigao pogled, i zaškiljio kad su mi
krupne kapi pale na lice.
„Moram da te zamolim za uslugu”, rekao sam, povijajući glavu pod pljuskom. „Dođi ovamo.”
Povukao sam je pod najbližu nadstrešnicu da ne bi pokisla pod iznenadnim pljuskom.
„Kakvu uslugu?”, upitala je, očito sumnjičava. Bilo ju je teško čuti od kiše.
„Moj, uf...” Prebacio sam težinu, a živci su pokušavali da me unište. U glavi mi je odzvanjalo:
Prekidaj!, ali odlučio sam da bar pokušam. „Tata i momci te i dalje očekuju u četvrtak.”
„Trevise!”, zacvilela je.
Pogledao sam u stopala. „Rekla si da ćeš doći.”
„Znam, ali... sad je malo neprikladno, zar ne misliš?”
„Rekla si da ćeš doći”, ponovio sam, trudeći se da mi glas ostane smiren.
„Tad smo još bili zajedno, kad sam prihvatila da dođem. Znao si da neću doći.”
„Nisam znao, a svejedno je prekasno. Tomas će doleteti, a Tajler je uzeo slobodne dane. Svi
jedva čekaju da te vide.”
Skupila se i počela da uvrće pramen mokre kose oko prsta. „Ionako bi došli, zar ne?”
„Ne svi. Već godinama se nismo svi okupili za Dan zahvalnosti. Svi su se potrudili da dođu,
pošto sam im obećao pravu večeru. Nismo imali ženu u kuhinji otkako je mama umrla...”
„Zar to nije seksistički?”
„Nisam tako mislio, Golubice, daj. Svi želimo da dođeš. Samo to kažem.”
„Nisi im rekao za nas, jelda?”
„Tata bi pitao zašto, a nisam spreman da razgovaram s njim o tome. Neće prestati da mi govori
da sam glup. Molim te, dođi, Golubice.”
„Moram da stavim ćurku u rernu u šest ujutru. Trebalo bi da krenemo odavde do pet...”
„Ili bismo mogli da prespavamo tamo.”
Podigla je obrve. „Ni slučajno! Već mi je teško što moram da lažem tvoju porodicu i da se
pretvaram kako smo još zajedno.”
Njena reakcija, iako očekivana, ipak mi je malo povredila ego. „Ponašaš se kao da tražim od
tebe da se zapališ.”
„Trebalo je da im kažeš!”
„Hoću. Posle Dana zahvalnosti... reći ću im.”
Uzdahnula je i odvratila pogled. Dok sam čekao da mi odgovori, osećao sam se kao da mi
čupaju nokte jedan po jedan.
152
„Ako mi obećaš da ovo nije smicalica da se pomirimo i ponovo budemo zajedno, hoću.”
Klimnuo sam glavom, upinjući se da ne pokažem previše oduševljenja. „Obećavam.”
Usne su joj se zategle u čvrstu liniju, ali u očima joj se nazirao osmeh. „Vidimo se u pet.”
Nagnuo sam se da je poljubim u obraz. Nameravao sam samo da je ovlaš dotaknem, ali usne su
mi žudele za njenom kožom i bilo mi je teško da se odmaknem. „Hvala, Golubice.”
Kad su Šepli i Amerika krenuli hondom u Vičitu, pospremio sam stan, složio poslednju turu
veša, popušio pola pakle cigareta i spakovao malu putnu torbu, a onda sam proklinjao sat zato što
je tako spor. Konačno, u pola pet, strčao sam stepenicama do Šeplijevog čardžera, trudeći se da ne
prekoračim brzinu do Morgana.
Kad sam stigao do Ebinih vrata, njen zbunjen izraz me je iznenadio.
„Trevise”, izustila je.
„Jesi li spremna?”
Podigla je obrvu. „Spremna za šta?”
„Rekla si da te pokupim u pet.”
Skrstila je ruke na grudima. „Mislila sam na pet ujutru!”
„O. Onda ću pozvati tatu i javiti mu da ipak nećemo prespavati.”
„Trevise!”, zavapila je.
„Dovezao sam se Šepovim kolima da ne bismo morali da se mučimo s torbama na motoru.
Imamo rezervnu sobu u kojoj bi mogla da spavaš. Možemo gledati film ili...”
„Neću prespavati kod tvog tate!”
Lice mi se snuždilo. „U redu. Ja ću... uf... vidimo se ujutru.”
Koraknuo sam unazad i Ebi je zatvorila vrata. Ipak će doći, ali moja porodica će znati da nešto
nije u redu ako se ne pojavimo večeras, kao što sam najavio. Polako sam koračao hodnikom dok
sam ukucavao tatin broj. Pitaće me zašto ne dolazimo, a nisam želeo da ga lažem.
„Trevise, sačekaj.”
Okrenuo sam se i ugledao Ebi kako stoji na hodniku.
„Daj mi samo malo vremena da spakujem neke stvari.”
Nasmešio sam se, obuzet olakšanjem. Zajedno smo se vratili u njenu sobu, pa sam sačekao na
vratima da potrpa nekoliko stvarčica u torbu. Taj prizor me je podsetio na noć kad sam osvojio
opkladu i shvatio sam da ne bih menjao nijedan tren koji smo zajedno proveli.
„Još te volim, Golubice.”
Nije podigla pogled. „Nemoj. Ne radim ovo za tebe.” Zadržao sam dah, a bol mi je ispresecao
pluća. „Znam.”
153
DVADESET TREĆE POGLAVLJE
Nisu mi išli laki razgovori kakve smo nekad vodili. Ništa što mi je padalo na pamet nije
delovalo prikladno i bojao sam se da ću je naljutiti pre nego što stignemo do tate.
Plan je bio da ona igra ulogu, da počnem da joj nedostajem, pa da mi se možda opet pruži
prilika da je zamolim da mi se vrati. Put je bio dug, ali samo mi to beše preostalo.
Zaustavio sam se na mokrom pošljunčanom prilazu i odneo naše torbe na verandu.
Tata nam je otvorio vrata uz osmeh.
„Drago mi je što te vidim, sine.” Osmeh mu se proširio kad je ugledao mokru ali prelepu
devojku pored mene. „Ebi Abernati. Radujemo se sutrašnjoj večeri. Prošlo je mnogo vremena
otkako... Pa. Prošlo je mnogo vremena.”
Tata je u kući spustio ruku na zaobljeni stomak i iskezio se. „Smestio sam vas u gostinsku sobu,
Treve. Smatrao sam da ne treba da se gurate u tvom krevetu.”
Ebi me je pogledala. „Ebi... uf... ona će... uf... spavaće u gostinskoj sobi. Ja ću odsesti u svojoj.”
Prišao nam je Trenton, lica iskrivljenog od gađenja. „Zašto? Već je spavala u tvom stanu, zar
ne?”
„Nije u poslednje vreme”, rekao sam, susprežući poriv da jurnem na njega. Dobro je znao zašto.
Tata i Trenton se pogledaše.
„Tomasova soba je već godinama skladište, pa sam mislio da njemu prepustim tvoju sobu.
Pretpostavljam da može da spava i na kauču”, izjavio je tata, gledajući u ofucane, izbledele jastučiće.
„Ne brini zbog toga, Džime. Samo smo hteli da budemo pristojni”, rekla je Ebi, i dodirnula
moju ruku.
Tatin smeh se prolomio kroz kuću. Potapšao ju je po ruci. „Upoznala si moje sinove, Ebi.
Trebalo bi da znaš da je mene gotovo nemoguće uvrediti.”
Pokazao sam glavom ka stepenicama i Ebi je pošla za mnom. Blago sam gurnuo vrata nogom i
spustio torbe na pod, a zatim sam pogledao krevet i okrenuo se ka njoj. Sive oči su joj se raširile dok
je osmatrala sobu i zaustavile se na slici mojih roditelja koja je visila na zidu.
„Izvini, Golubice. Spavaću na podu.”
„Nego šta nego ćeš spavati na podu”, rekla je i skupila kosu u konjski rep. „Ne mogu da
verujem da si me nagovorio na ovo.”
Seo sam na krevet, shvativši koliko je nezadovoljna okolnostima. Pretpostavljam da se deo
mene nadao da će i njoj laknuti što smo zajedno. „Ovo će biti jebena zbrka. Ne znam na šta sam
mislio.”
„Znam tačno šta si mislio. Nisam glupa, Trevise.”
Podigao sam pogled i uputio joj umoran osmeh. „Ali ipak si došla.”
„Moram da spremim sve za sutra”, rekla je i otvorila vrata. Ustao sam. „Pomoći ću ti.”
Dok je Ebi pripremala krompire, pite i ćurku, ja sam joj donosio i dodavao stvari i obavljao sitne
kulinarske zadatke koje mi je dodeljivala. Tokom prvog sata je bilo neprijatno, ali maltene svi su se
okupili u kuhinji kad su stigli blizanci i pomogli Ebi da se opusti. Tata joj je pričao priče o nama kad
smo bili dečaci i smejali smo se pričama o prethodnim neuspelim Danima zahvalnosti kad smo
pokušavali da uradimo nešto drugo, a ne samo da poručimo picu.
„Dajana je bila vraški dobra kuvarica”, prisećao se tata. „Trev se ne seća, ali nije vredelo ni
pokušavati pošto je umrla.”
„Bez pritiska, Ebi”, dodao je Trenton. Zakikotao se, pa je dohvatio pivo iz frižidera. „Hajde da
izvadimo karte. Želim da povratim nešto novca koji mi je Ebi oduzela.”
154
Tata je pripretio prstom. „Nema pokera ovog vikenda, Treme. Izvadio sam domine; idi i
poređaj ih. Nema klađenja, dođavola. Ozbiljan sam.”
Trenton je odmahnuo glavom. „Dobro, matori, dobro.” Moja braća su napustila kuhinju.
Trenton je pošao za njima, ali je zastao i osvrnuo se. „Hajde, Treve.”
„Pomažem Golubici.”
„Nema mnogo posla, dušo”, dobacila je. „Samo idi.”
Znao sam da je to rekla samo radi predstave, ali to nije promenilo moja osećanja. Uhvatio sam je
za bok. „Jesi li sigurna?”
Klimnula je glavom, a ja sam se nagnuo da je poljubim u obraz i stegao joj kuk prstima pre nego
što sam pošao za Trentonom u sobu za zabavu.
Seli smo u sobu za kartanje i otpočeli prijateljsku partiju domina.
Trenton je ispraznio kutiju i opsovao karton koji ga je zasekao ispod nokta pre nego što je
podelio domine.
Tejlor se podsmehnuo. „Prava si beba, Trente, deli samo.”
„Ti ionako ne umeš da brojiš, budalo. Čemu se toliko raduješ?”
Smejao sam se Trentonu i tako privukao njegovu pažnju.
„Ti i Ebi se lepo slažete”, izjavio je. „Kako je to sve ispalo?”
Znao sam na šta misli i ošinuo sam ga pogledom zbog toga što je pokrenuo tu temu pred
blizancima. „Uz mnogo ubeđivanja.”
Stigao je tata i seo. „Ona je dobra devojka, Trevise. Srećan sam zbog tebe, sine.”
„Jeste”, složio sam se i pokušao da prikrijem tugu na licu.
Ebi je bila zauzeta čišćenjem kuhinje, a ja sam jedva odolevao iskušenju da joj se pridružim. To
možda jeste bio porodični praznik, ali hteo sam da provedem svaki slobodan trenutak s njom.
Pola sata kasnije, zvuk čegrtanja me je upozorio da je uključila mašinu za pranje sudova. Ebi je
prošla i brzo mahnula, krenuvši ka stepenicama. Skočio sam i uhvatio je za ruku.
„Rano je, Golubice. Ne ideš na spavanje, zar ne?”
„Bio je ovo dug dan za mene. Umorna sam.”
„Spremali smo se da gledamo film. Zašto ne siđeš da se malo družimo?”
Pogledala je u stepenice, pa u mene. „U redu.” Poveo sam je do kauča i seli smo jedno pored
drugog dok se vrtela uvodna špica.
„Ugasi svetio, Tejlore”, naredio je tata.
Prebacio sam ruku iza Ebi i spustio je na naslon kauča. Ma koliko to želeo, nisam je obgrlio
obema rukama. Plašio sam se njene reakcije i nisam želeo da zloupotrebljavam okolnosti kad mi već
čini uslugu.
Nasred filma, otvorila su se ulazna vrata i iza ugla se pojavio Tomas, s torbama u rukama.
„Srećan Dan zahvalnosti!”, doviknuo je i spustio prtljag na pod.
Tata je ustao i zagrlio ga, a i svi ostali, osim mene, ustali su da ga pozdrave.
„Nećeš pozdraviti Tomasa?”, šapnula je Ebi.
Gledao sam tatu i momke kako se grle i smeju. „Imam samo jednu noć s tobom. Neću da
protraćim ni tren.”
„Zdravo, Ebi. Drago mi je što te ponovo vidim.” Tomas se osmehnuo.
Dodirnuo sam joj koleno. Pogledala je dole, pa u mene. Čim sam primetio njen izraz, sklonio
sam ruku s njene noge i prepleo prste u krilu.
„Uf-uf. Nevolje u raju?”, upita Tomas. „Zaveži, Tomi”, progunđao sam.
Raspoloženje u sobi se promenilo i svi su uprli pogled u Ebi, čekajući objašnjenje. Usplahireno
se nasmešila, a onda je obema rukama uhvatila moju.
155
„Samo smo umorni”, rekla je uz osmeh. „Cele večeri smo vredno pripremali hranu.” Naslonila
mi je obraz na rame.
Pogledao sam u naše ruke i stegao ih, poželevši da postoji način da joj kažem koliko sam joj
zahvalan na svemu što je uradila.
„Kad smo već kod umora, ja sam iscrpljena”, izjavila je. „Idem u krevet, dušo.” Pogledala je u
sve ostale. „Laku noć, momci.”
„Laku noć, sestro”, pozdravio ju je tata.
Sva moja braća su joj poželela laku noć, posmatrajući je dok se pela stepenicama.
„I ja se odjavljujem”, rekao sam.
„Mogu misliti”, zadirkivao me je Trenton.
„Srećni majmun”, progunđao je Tajler.
„Hej. Nećemo tako razgovarati o vašoj sestri”, upozorio ih je tata.
Ne obazirući se na braću, potrčao sam stepenicama i uhvatio vrata spavaće sobe pre nego što ih
je zatvorila. Pošto sam shvatio da bi možda htela da se presvuče i da joj možda nije prijatno da to
uradi preda mnom, ukočio sam se. „Hoćeš li da sačekam u hodniku dok se svlačiš za krevet?”
„Skočiću pod tuš. Obući ću se u kupatilu.”
Protrljao sam vrat. „U redu. Namestiću ležaj na podu.”
Krupne oči su joj bile kao čelik kad je klimnula glavom, a njen zid je očito bio neprobojan.
Pokupila je nekoliko stvari iz torbe pre nego što je ušla u kupatilo.
Pošto sam u ormaru našao posteljinu i ćebe, raširio sam ih na pod pored kreveta, zahvalan što
bar imamo vremena da nasamo razgovaramo. Izašla je iz kupatila, a ja sam spustio jastuk na ležaj
na podu i otišao pod tuš.
Nisam gubio vreme, brzo sam nasapunao celo telo i pustio da mi voda spere sapunicu čim je
zapenušala. U roku od deset minuta, obrisao sam se i obukao i vratio se u spavaću sobu.
Ebi je ležala u krevetu kad sam ušao, navukavši prekrivač preko grudi koliko je mogla.
Improvizovani ležaj nije bio ni približno privlačan kao krevet u kome se šćućurila Ebi. Shvatio sam
da ću poslednju noć s njom provesti budan, slušajući njeno disanje svega nekoliko centimetara dalje
a ne mogući da je dodirnem.
Isključio sam svetio i spustio se na pod. „Ovo nam je poslednja zajednička noć, zar ne?”
„Ne želim da se svađam, Treve. Spavaj samo.”
Okrenuo sam se ka njoj i podbočio se. I ona se okrenula i pogledi su nam se sreli.
„Volim te.”
Neko vreme me je posmatrala. „Obećao si.”
„Obećao sam ti da ovo nije smicalica da se pomirimo. I nije bila.” Pružio sam ruku da je
dodirnem. „Ali, ako bi to značilo da ćemo biti ponovo zajedno, ne mogu reći da o tome ne bih
razmislio.”
„Stalo mi je do tebe. Ne želim da budeš povređen, ali trebalo je pre svega da sledim svoj osećaj.
Ne bi nikad uspelo.”
„Ali ipak si me volela, zar ne?” Stisla je usne. „Još te volim.”
Sva osećanja su me preplavila u talasima, toliko snažna da nisam mogao ni da ih razlikujem.
„Mogu li da te zamolim za uslugu?”
„Još smo usred onoga što si me prošli put zamolio”, podsmehnula se.
„Ako je ovo zaista to... ako si zaista završila sa mnom... hoćeš li mi dozvoliti da te zagrlim
večeras?”
„Mislim da to nije dobra zamisao, Treve.”
Čvrsto sam je stegao za ruku. „Molim te? Ne mogu da spavam kad si samo metar od mene, a
nikad mi se više neće pružiti prilika.”
156
Zurila je u mene nekoliko trenutaka, a onda se namrštila. „Ne želim seks s tobom.”
„To i ne tražim.”
Oči su joj neko vreme lutale po podu dok je razmišljala o odgovoru. Konačno je čvrsto
zažmurila, odmakla se od ruba kreveta i podigla prekrivače.
Uvukao sam se u krevet pored nje i žurno je privukao u čvrst zagrljaj. Osećaj je bio tako
neverovatan da sam se, uz napetost koja se osećala u sobi, borio da se ne slomim.
„Nedostajaće mi ovo”, rekao sam.
Poljubio sam je u kosu i privukao je bliže, pa sam joj zagnjurio glavu u vrat. Spustila mi je ruku
na leđa i ponovo sam udahnuo, pokušavajući da u sebe uvučem njen miris, da mi se taj trenutak
ureže u sećanje.
„Ja... ne mogu ja ovo, Trevise”, rekla je i pokušala da se izmigolji.
Nisam nameravao da je prisiljavam, ali imalo je smisla da je i dalje čvrsto držim ako je to što je
nisam ispuštao značilo da ću izbeći onaj dubok, žestok bol koji sam danima osećao.
„Ne mogu ja ovo”, ponovila je.
Znao sam šta misli. Bilo je izuzetno teško da budemo zajedno na taj način, ali nisam želeo da to
prekinem.
„Nemoj onda”, rekao sam joj uz kožu. „Pruži mi još jednu priliku.”
Nakon još jednog pokušaja da se oslobodi, prekrila je lice obema rukama i zaplakala. Pogledao
sam je, a suze su mi pekle oči.
Nežno sam joj sklonio jednu ruku i poljubio joj dlan. Drhtavo je uzdahnula dok sam joj gledao u
usne, a zatim ponovo u oči. „Nikad nikoga neću voleti kao tebe, Golubice.”
Šmrknula je i dodirnula mi lice, sa izrazom izvinjenja na licu. „Ne mogu.”
„Znam”, rekao sam i glas mi je pukao. „Nikad nisam ni poverovao da sam dovoljno dobar za
tebe.”
Lice joj se zgrčilo i odmahnula je glavom. „Nisi samo ti u pitanju, Treve. Nismo dobri jedno za
drugo.”
Odmahnuo sam glavom u želji da se usprotivim, ali bita je delimično u pravu. Zasluživala je
bolje, ono što je sve vreme želela. Ko sam, dođavola, bio ja da joj to oduzmem?
S tim priznanjem, duboko sam udahnuo i spustio njenu glavu na svoju grudi.
Probudio sam se kad sam čuo komešanje iz prizemlja.
„Jao!”, viknula je Ebi iz kuhinje.
Strčao sam niza stepenice, usput navlačeći majicu preko glave.
„Jesi li dobro, Golubice?” Hladan pod mi je preko stopala slao talase šoka kroz telo. „Sranje!
Pod je jebeno leden!” Skakutao sam na jednoj nozi, a zatim na drugoj, što je kod Ebi izazvalo
prigušen smeh.
Još je bilo rano, verovatno pet ili šest, i svi ostali su spavali. Sagnuta se da gurne ćurku u rernu,
a moja jutarnja sklonost ispupčenom šortsu dobila je novi podsticaj.
„Možeš da se vratiš u krevet. Samo da ubacim ćurku”, objasnila je.
„Dolaziš li i ti?”
„Da.”
„Ti prva”, rekao sam i mahnuo rukom prema stepeništu.
Svukao sam majicu kad smo zavukli noge pod pokrivače, povlačeći ih sve do vrata. Obgrlio
sam je čvrsto dok smo drhtali i čekali da toplota naših tela zagreje ono malo prostora između naše
kože i prekrivača.
Pogledao sam kroz prozore i ugledao krupne pahuljice kako padaju sa sivog neba. Poljubio sam
je u kosu i ona kao da se rastopila uz mene. U tom zagrljaju mi se činilo da se ništa nije promenilo.
„Vidi, Golubice. Pada sneg.”
157
Okrenula se ka prozoru. „Imam utisak da je Božić”, rekla je i blago mi naslonila obraz na kožu.
Moj uzdah ju je naveo da me pogleda. „Šta je bilo?”
„Nećeš biti ovde za Božić.”
„Sad sam ovde.”
Razvukao sam usne u poluosmeh, a zatim se sagnuo da poljubim njene. Odmakla se i
odmahnula glavom.
„Treve...
Čvrsto je držeći, spustio sam bradu. „Imam manje od dvadeset četiri časa s tobom, Golubice.
Poljubiću te. Danas ću te mnogo ljubiti. Ceo dan. U svakoj prilici. Ako želiš da prestanem, samo reci,
ali, dok to ne učiniš, potrudiću se da mi svaki trenutak ovog poslednjeg dana s tobom vredi.”
„Trevise...”, počela je, ali je posle nekoliko trenutaka razmišljanja spustila pogled s mojih očiju
na usne.
Ne oklevajući, sagnuo sam se da je poljubim. Uzvratila mi je poljubac i, iako sam nameravao da
bude samo kratak i sladak, razdvojio sam usne i njeno telo je reagovalo. Jezik joj je skliznuo u moja
usta, a svaki moj toplokrvni muški deo vrištao je da krenem punom parom napred. Privukao sam je
sebi, a Ebi je povukla nogu u stranu i zadovoljno dočekala moje kukove među svoje butine.
Nekoliko trenutaka kasnije, ležala je naga poda mnom, a i ja sam u dva brza pokreta skinuo
odeću. Čvrsto sam pritisnuo usne o njene, stegao gvozdenu šipku uzglavlja obema rukama i brzim
pokretom se uvukao u nju. Telo mi je smesta oblila vrućina i nisam mogao prestati da se krećem i
ulazim u nju, nesposoban da se obuzdam. Zastenjao sam u Ebina usta kad je izvila leđa da pribije
bokove uz moje. U jednom trenutku je izravnala tabane na krevetu tako da može da se podigne i da
me pusti da sasvim kliznem u nju.
S jednom rukom na gvožđu, a drugom na njenom zatiljku, zabijao sam se u nju iznova i iznova,
a sve što se desilo između nas, sav bol koji sam osećao, bilo je zaboravljeno. Svetlost se probila kroz
prozore kad su nam kapi znoja izbile na koži i olakšale nam kretanje napred-nazad.
Baš kad sam se spremao da svršim, noge su joj zadrhtale i njeni nokti su mi se zarili u leđa.
Zadržao sam dah i zario se u nju poslednji put, stenjući dok su mi snažni grčevi pretresli telo.
Ebi se opustila na dušeku, vlažne kose i omlitavelih udova.
Dahtao sam kao da sam upravo istrčao maraton, a znoj mi se slivao s kose iznad uha i niz lice.
Oči su joj zasjale kad je začula mrmljanje u prizemlju. Okrenuo sam se na bok i stao da
proučavam njeno lice sa čistim obožavanjem.
„Rekao si da ćeš me samo poljubiti.” Pogledala me je kao nekada i olakšala mi pretvaranje.
„Što ne bismo ostali u krevetu čitav dan?”
„Došla sam ovamo da kuvam, sećaš se?”
„Ne, došla si da pomažeš meni dok kuvam, a ja se neću javljati na dužnost narednih osam sati.”
Dodirnula mi je lice, a njen izraz me je pripremio na ono što će možda reći. „Trevise, mislim da
mi...”
„Ne govori ništa, važi? Ne želim o tome da razmišljam dok ne budem morao.” Ustao sam i
navukao bokserice, a zatim otišao do njene torbe. Izvadio sam njenu odeću i stavio je na krevet, pa
sam prevukao majicu preko glave. „Želim da pamtim ovaj dan kao dobar.”
Izgleda da je nedugo pošto smo se probudili već bilo vreme za ručak. Dan je proletao jebeno
prebrzo. Plašio sam se svakog minuta i proklinjao sat dok se veče primicalo.
Priznajem, nisam ispuštao Ebi. Nije mi bilo važno ni to što glumi, odbijao sam čak i da
razmišljam o istini dok je bila pored mene.
Kad smo seli za večeru, tata je zahtevao da ja isečem ćurku, a ona se ponosno smeškala kad sam
ustao da obavim tu čast.
Klan Medoksovih je uništio Ebin trud i zasuo je pohvalama. „Jesam li napravila dovoljno?”,
smejala se.
158
Tata se smeškao i prešao usnama preko viljuške da bi je očistio za desert. „Napravila si
dovoljno, Ebi. Samo smo želeli da se prejedemo do sledeće godine... ukoliko pak ne želiš da ovo
ponovimo za Božić. Sad si Medoksova. Očekujem te svakog praznika, i to ne da kuvaš.”
Tatine reči su me podsetile na istinu i osmeh mi je izbledeo. „Hvala, Džime.”
„Nemoj to da joj govoriš, tata”, oglasio se Trenton. „Mora da kuva. Nisam ovako jeo još od pete
godine!” Ubacio je pola kriške pite od hikorije u usta i zamumlao od zadovoljstva.
Dok su moja braća pospremala sto i prala sudove, sedeo sam s Ebi na kauču i upinjao se da je ne
stežem previše čvrsto. Tata se već beše povukao na spavanje, jer je s punim stomakom bio previše
umoran da bi se trudio da ostane budan.
Prebacio sam njene noge preko svog krila i skinuo joj cipele, masirajući joj tabane palčevima.
Volela je to, znao sam. Možda sam pritajeno pokušavao da je podsetim na to kako nam je dobro bilo
zajedno, iako sam duboko u sebi znao da je došao trenutak da krene dalje.
Volela me je, ali bilo joj je previše stalo do mene da bi me terala da se pakujem kad je to trebalo
da učini ona. Iako sam joj već rekao da ne mogu da odem od nje, konačno sam shvatio da je previše
volim da bih joj sjebao život tako što bih ostao, ili da bih je nepovratno izgubio tako što bismo na
silu ostali zajedno dok se ne zamrzimo.
„Ovo je bio najbolji Dan zahvalnosti otkako je mama umrla”, rekao sam.
„Drago mi je što sam prisustvovala.”
Duboko sam udahnuo, „Drugačiji sam”, nastavio sam, dvoumeći se povodom onoga što ću
sledeće reći. „Ne znam šta mi se dogodilo u Vegasu. To nisam bio ja. Razmišljao sam šta bismo sve
mogli da kupimo tim novcem i samo sam na to mislio. Nisam uviđao koliko te boli moja želja da te
vratim tamo, ali mislim da sam znao, duboko u duši. Zaslužio sam da me ostaviš. Zaslužio sam
gubitak sna i sav bol koji sam osetio. Sve mi je to bilo potrebno da bih shvatio koliko si mi potrebna
i na šta sam sve spreman da bih te zadržao u svom životu.
„Rekla si da si završila sa mnom i ja to prihvatam. Druga sam osoba otkako sam te upoznao.
Promenio sam se... nabolje. Ipak, koliko god se trudio, izgleda da ne mogu da postupim ispravno
prema tebi. Prvo smo bili prijatelji i ne mogu da te izgubim, Golubice. Uvek ću te voleti, ali, ako ne
mogu da te usrećim, nema smisla da mi se vraćaš. Ne mogu da zamislim da budem s nekom
drugom, ali biću srećan i ako budemo prijatelji.”
„Želiš da budemo prijatelji?”
„Želim da budeš srećna. Šta god to značilo.”
Nasmešila se i ugušila onaj deo mog srca koji je želeo da povuče sve što sam upravo rekao. Deo
mene se nadao da će mi reći da zavežem zato što pripadamo jedno drugom.
„Pedeset dolara da ćeš mi biti zahvalan kad budeš upoznao svoju buduću ženu.”
„To je laka opklada”, odgovorio sam. Nisam mogao da zamislim život bez nje, a ona je već
razmišljala o odvojenim budućnostima. „Jedina žena kojom bih ikad poželeo da se oženim upravo
mi je slomila srce.”
Obrisala je oči i ustala. „Mislim da je vreme da me odvedeš kući.”
„Hajde, Golubice. Izvini, nije bilo smešno.”
„Nije to u pitanju, Treve. Samo sam umorna i spremna sam da idem kući.”
Uzdahnuo sam i klimnuo glavom, a zatim sam ustao. Ebi je zagrlila moju braću u znak
pozdrava i zamolila Trentona da pozdravi tatu. Stajao sam na vratima s torbama i posmatrao ih
kako se dogovaraju da se svi ponovo okupe za Božić.
Kad sam se zaustavio pred Morgan holom, osećao sam da se polako približavamo kraju, ali to
nije sprečilo moje srce da se raspadne.
Nagnuo sam se da je poljubim u obraz, a zatim sam joj pridržao vrata posmatrajući je kako
ulazi. „Hvala za danas. Ne znaš koliko si usrećila moju porodicu.”
Zaustavila se u podnožju stepeništa i okrenula se. „Reći ćeš im sutra, zar ne?”
159
Pogledao sam ka čardžeru u pokušaju da sakrijem suze. „Prilično sam siguran da već znaju. Nisi
jedina s pokeraškim licem, Golubice.”
Ostavio sam je na stepenicama samu, odbijajući da se osvrnem. Odsad će mi ljubav mog života
biti samo poznanica. Nisam siguran kakav sam izraz imao na licu, ali nisam želeo da ga vidi.
Čardžer je zavijao dok sam brzinom znatno većom od dozvoljene vozio do očeve kuće. Uteturao
sam u dnevnu sobu, a Tomas mi je pružio bocu viskija. Oni su već svi držali čaše.
„Rekao si im?”, upitao sam Trentona, napuklog glasa.
Trenton je klimnuo glavom.
Pao sam na kolena, a braća su me okružila i spustila mi ruke na glavu i ramena u znak podrške.
160
DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE
Zaboravi
„Trent ponovo zove! Javi se na prokleti telefon!”, viknuo je Šepli iz dnevne sobe.
Mobilni sam držao na televizoru. Najdalje od svoje sobe.
Tokom prvih mučnih dana bez Ebi, držao sam ga u pregratku za rukavice u čardžeru. Šepli ga je
uneo, uz objašnjenje da mora biti u stanu ukoliko me pozove tata. Pošto to nisam mogao da
pobijem, pristao sam, ali samo pod uslovom da ostane na televizoru.
Inače bi me izludela potreba da pozovem Ebi.
„Trevise! Telefon!”
Zurio sam u belu tavanicu, zahvalan ostaloj braći što me razumeju i iznerviran što me Trent ne
razume. Zabavljao me je ili napijao noću, ali imao je utisak i da treba da me zove kad god ima
pauzu na poslu. Imao sam osećaj da me Medoksovi čuvaju da ne počinim samoubistvo.
Dve i po nedelje od početka zimskog raspusta, moj nagon da pozovem Ebi pretvorio se u
potrebu. Svaki pristup mom telefonu delovao je kao loša zamisao.
Šepli je otvorio vrata i bacio mi mali, crni, pravougaoni predmet. Pao mi je na grudi.
„Bože, Šepe. Rekao sam ti...”
„Znam šta si mi rekao. Imaš osamnaest propuštenih poziva.”
„Sve od Trenta?”
„Jedan je od anonimnih nosioca gaća.”
Podigao sam telefon i ispružio ruku, a onda sam otvorio šaku i pustio tu tvrdu plastiku da
padne na pod. „Treba mi piće.”
„Treba ti tuširanje. Smrdiš kao govno. Treba i da opereš proklete zube, da se obriješ i staviš
dezodorans.”
Seo sam. „Mnogo sereš, Šepe, ali čini mi se da se sećam kako sam ti prao veš i kuvao supu
čitava tri meseca posle Anje.”
Podsmehnuo se. „Bar sam prao zube.”
„Moraš da mi zakažeš novu borbu”, izjavio sam i ponovo se srušio na dušek.
„Imao si jednu pre dve večeri, i još jednu nedelju dana pre toga. Brojevi su u padu zbog
raspusta. Adam neće zakazati novu dok ne počnu predavanja.”
„Dovedi onda meštane.”
„Previše je opasno.”
„Pozovi Adama, Šepli.”
Prišao je mom krevetu, uzeo moj mobilni, pritisnuo nekoliko tipki i ponovo mi bacio telefon na
stomak. „Pozovi ga sam.” Prineo sam telefon uhu.
„Kretenu! Šta radiš? Zašto se ne javljaš na telefon? Hoću da izađem večeras!”, oglasio se
Trenton.
Suzio sam pogled pred potiljkom svog rođaka, ali on je izašao iz sobe i ne osvrnuvši se.
„Ne ide mi se, Trente. Pozovi Kemi.”
„Ona je konobarica. Novogodišnje je veče. Doduše, mogli bismo otići da je vidimo! Ukoliko
nemaš neke druge planove...”
„Ne. Nemam druge planove.”
„Samo želiš da legneš i umreš?”
161
„Tako nekako.” Uzdahnuo sam.
„Trevise, batice, volim te, ali prava si pičkica. Bila je ljubav tvog života. Kapiram. Sranje je.
Znam. Ali sviđalo ti se to ili ne, život mora da krene dalje.”
„Hvala, gospodine Rodžerse.” 2
„Nisi dovoljno star da znaš ko je to.”
„Tomas nas je terao da gledamo reprize, sećaš se?”
„Ne. Slušaj. Završavam u devet. Pokupiću te u deset. Ako ne budeš obučen i spreman, a pritom
mislim istuširan i obrijan, pozvaću gomilu ljudi i reći ću im da praviš žurku u stanu s besplatnim
pivom i kurvama.”
„Prokletstvo, Trentone, nemoj.”
„Znaš da hoću. Poslednje upozorenje. Deset sati, ili ćeš u jedanaest dobiti goste. I to one gadne.”
Zaječao sam. „Jebeno te mrzim.”
„Ne, ne mrziš me. Vidimo se za devedeset minuta.”
Telefon mi je zaškripao u uhu pre nego što se veza prekinula. Znajući Trentona, pretpostavio
sam da me je verovatno pozvao iz šefove kancelarije, s nogama na stolu.
Seo sam i osvrnuo se po sobi. Zidovi su bili goli jer više nije bilo Ebinih fotografija koje su ih
nekad prekrivale. Ponovo je iznad mog kreveta visio sombrero, ponosno izložen nakon što je bio
sramotno zamenjen uramljenom zajedničkom crno-belom fotografijom.
Trenton će me zaista naterati da to uradim. Zamišljao sam sebe kako sedim za šankom dok svet
oko mene slavi, ne osvrćući se na činjenicu da sam ja nesrećan i — prema Šepliju i Trentonu —
pička.
Prethodne godine sam plesao s Megan, a na kraju sam odveo kući Kesi Bek, koju bih i zadržao
na spisku da nije povraćala u ormaru u hodniku.
Pitao sam se kakve planove Ebi ima za to veće, ali nisam dozvoljavao mislima da odlutaju
predaleko, pa da se zapitam s kim će se možda videti. Šepli nije spominjao da Amerika ima
planove. Nisam znao da li to namerno skrivaju od mene, ali pokretanje te teme bilo bi previše
mazohizma čak i za mene.
Fioka noćnog stočića je zaškripala kad sam je otvorio. Prstima tapkajući po dnu, napipao sam
kutijicu. Pažljivo sam je izvukao i prislonio je na grudi, koje su mi se podigle i spustile uz uzdah.
Onda sam je otvorio i zadrhtao ugledavši prizor blistavog dijamantskog prstena. Taj obruč od belog
zlata je pripadao samo jednom prstu i taj mi je san iz dana u dan delovao sve nestvarnije.
Znao sam, kad sam ga kupio, da će proći godine pre nego što ga dam Ebi, ali imalo mi je smisla
da ga čuvam za slučaj da se dogodi savršen trenutak. Tako sam imao čemu da se radujem, čak i
sada. U toj kutiji se nalazio jedini tračak nade koji mi beše ostao.
Kad sam sklonio dijamant i obavio ohrabrujući razgovor sa samim sobom, konačno sam krenuo
u kupatilo, namerno ne gledajući u svoj odraz u ogledalu. Tuširanje i brijanje nisu mi popravili
raspoloženje, kao ni — kasnije sam to naglasio Šepliju — pranje zuba. Obukao sam crnu košulju i
farmerice i obuo crne čizme.
Šepli je pokucao na vrata i ušao, i sam obučen i spreman za polazak.
„Ideš i ti?”, upitao sam zakopčavajući kaiš. Ne znam zašto sam se iznenadio. Pošto Amerika nije
bila tu, ne bi se dogovarao ni sa kim osim s nama.
„Da li je to u redu?”
„Da. Da, samo... pretpostavljam da ste se ti i Trent ranije dogovorili.”
„Pa, da”, priznao je, sumnjičav i možda malo iznenađen rime što sam tek tad shvatio.
Začula se sirena intrepida, a Šepli je palcem pokazao ka hodniku. „Hajdemo.”
Fred Rodžers - američki sveštenik, tekstopisac, pisac i televizijski voditelj, najpoznatiji kao tvorac emisije za decu
Komšiluk gospodina Kodžersa. (Prim, prev.)
2
162
Klimnuo sam glavom i krenuo za njim. Trentonov auto je mirisao na kolonjsku vodu i cigarete.
Ubacio sam marlboro u usta i podigao dupe da iz džepa izvadim upaljač.
„Dakle, Crvena vrata su krcata, ali Kemi je rekla vrataru da nas pusti. Imaju živu muziku i
pretpostavljam da su tamo otprilike svi. Trebalo bi da bude dobro.”
„Druženje s pijanim, propalim drugovima iz srednje škole u mrtvom studentskom gradu. Pun
pogodak”, progunđao sam.
Trenton se nasmešio. „Dolazi mi prijateljica. Videćeš.”
Nabrao sam obrve. „Molim te, reci mi da nisi.”
Nekoliko ljudi beše se okupilo ispred vrata: čekali su da neko izađe da bi mogli da udu. Prošli
smo pored njih, ne obazirući se na njihove pritužbe dok smo plaćali i ulazili.
Kraj ulaza je bio postavljen sto, donedavno pun ukrasnih kapa, čaša, svetlucavih nalepnica i
trubica. Besplatne sitnice su uglavnom bile razgrabljene, ali Trenton je ipak uspeo da pronađe
smešne naočare u obliku brojeva nove godine. Konfete su bile svuda po podu, a bend je
svirao Hungry Like a Wolf.
Sevao sam pogledom na Trentona, a on se pretvarao da to ne primećuje. Šepli i ja smo pošli za
mojim starijim bratom do šanka, gđe je Kemi otvarala boce i hitro mućkala pića, samo nakratko
zastajući da ukuca brojeve u kasu ili zapiše nešto novo na nečiji račun. Tegle za napojnicu su joj se
prelivale i morala je da ugura novčanice kad god bi joj neko platio više.
Kad je ugledala Trentona, oči su joj se ozarile. „Stigao si!” Dohvatila je tri boce piva, otvorila ih i
stavila ih na šank pred njega.
„Rekao sam da hoću.” Nasmešio se i nagnuo se preko šanka da je poljubi u usne.
To je bio kraj njihovog razgovora, pošto se brzo okrenula da gurne novu bocu piva preko šanka
i naćuli uvo da bi čula novu porudžbinu.
„Dobra je”, primetio je Šepli dok ju je posmatrao. Trenton se nasmešio. „Prokleto jeste.”
„Jesi li...?”, počeo sam.
„Ne”, odvratio je, odmahujući glavom. „Ne još. Radim na tome. Ima nekog blentavog studenta
u Kaliju. Samo treba još jednom da je naljuti i shvatiće kakav je krelac.”
„Srećno s tim”, rekao je Šepli i otpio gutljaj piva.
Trenton i ja smo preplašili jednu grupicu dovoljno da ustane od stola, pa smo ga opušteno
zauzeli da bismo započeli veče opijanja i posmatranja drugih.
Kemi je izdaleka vodila računa o Trentonu i redovno je slala konobaricu s punim čašama tekile i
bocama piva. Bilo mi je drago što sam bio kod četvrte čaše kuerva kad je započela druga balada iz
osamdesetih.
„Ovaj bend ništa ne valja, Trente”, viknuo sam da nadglasam buku.
„Baš ne umeš da ceniš zaostavštinu kosatih bendova!”, odvratio je. „Hej. Pogledaj tamo”, rekao
je i pokazao na plesni podijum.
Jedna crvenokosa se provlačila kroz gomilu, a blistav osmeh joj je krasio bledo lice.
Trenton je ustao da je zagrli, a ona se osmehnula još šire. „Hej Ti! Kako si?”
„Dobro! Dobro! Radim! A ti?”
„Sjajno! Sad živim u Dalasu. Radim u jednoj zastupničkoj firmi.” Osmotrila je naš sto — prvo
Šeplija, a zatim i mene. „O bože! Je li ovo tvoj mali brat? Nekad sam te čuvala!”
Namrštio sam se. Imala je velike grudi i obline kao model iz četrdesetih. Bio sam siguran da bih
se sećao da sam s njom nekada provodio vreme.
Trent se osmehnuo. „Trevise, sećaš se Karise, zar ne? Diplomirala je s Tajlerom i Tejlorom.”
Pružila je ruku i rukovali smo se. Stavio sam filter cigarete između prednjih zuba i kresnuo
upaljač. „Ne bih rekao”, priznao sam i vratio gotovo praznu paklu u prednji džep košulje.
„Nisi imao mnogo godina.” Nasmešila se.
163
Trenton je pokazao na Karisu. „Upravo je prošla kroz neprijatan razvod sa Setom Džejkobsom.
Sećaš se Seta?”
Odmahnuo sam glavom, već umoran od igre koju je Trent igrao.
Karisa je uzela punu čašu ispred mene i iskapila je, a zatim se pomerila u stranu i stala pored
mene. „Čula sam da je i tebi u poslednje vreme bilo teško. Možda bismo večeras mogli da pravimo
društvo jedno drugom?”
Po pogledu u njenim očima, video sam da je pijana... i usamljena. „Ne tražim bebisiterku”,
odbrusio sam i povukao dim.
„Pa, onda možda samo prijateljicu? Noć je duga. Došla sam ovamo sama jer su mi drugarice sad
sve udate, znaš?” Razdraženo se zakikotala.
„Ne baš.”
Spustila je pogled i osetio sam blagu grižu savesti. Ponašao sam se kao kreten, a nije učinila
ništa da to od mene zasluži.
„Hej, izvini”, rekao sam. „Ne želim da budem ovde.”
Slegla je ramenima. „Ni ja. Ali nisam želela da budem sama.”
Bend je prestao da svira, a pevač je počeo da odbrojava od deset. Karisa je pogledala unaokolo,
pa u mene, a oči su joj se zamaglile. Pogledala mi je u usne, a onda je gomila u horu vrisnula:
„SREĆNA NOVA GODINA!”
Bend je svirao grubu verziju Auld Lang Syne, a Karisa me je poljubila u usta. Malo sam ih
pomerio, ali usne su joj bile tako tuđe, tako drugačije od onih na koje sam bio navikao, da mi je
sećanje na Ebi samo oživelo, i još me je više zabolelo to što je nema.
Odmakao sam se i obrisao usne rukavom.
„Žao mi je”, rekla je Karisa, gledajući za mnom dok sam napuštao sto.
Progurao sam se kroz gomilu do muškog toaleta i zaključao se u jedinu kabinu. Izvadio sam
telefon, pa sam ga držao u rukama, mutnog pogleda i s trulim ukusom tekile na jeziku.
I Ebi je verovatno pijana, pomislio sam. Ne bi joj smetalo što je zovem. Nova godina je. Možda i čeka na
moj poziv.
Pregledao sam imena u imeniku i zaustavio se kod Golubica. Okrenuo sam zglavak i pogledao
isto to ime, tetovirano. Da je želela da razgovara sa mnom, pozvala bi me. Imao sam priliku i
izgubio sam je, i rekao sam joj kod tate da ću je pustiti da krene dalje. Bio pijan ili ne, bilo bi sebično
da je pozovem.
Neko mi je pokucao na vrata. „Treve?”, pozvao me je Šepli. „Jesi li dobro?”
Otključao sam vrata i izašao, držeći telefon u ruci. „Jesi li je zvao?”
Odmahnuo sam glavom, a onda sam se zagledao u pločice na naspramnom zidu. Koraknuo
sam unazad, pa sam zavitlao telefon i posmatrao kako se razbija u paramparčad i rasipa po podu.
Neki jadnik koji je koristio pisoar odskočio je, a ramena su mu poletela ka ušima.
„Ne”, rekao sam. „I neću.”
Šepli je ćutke pošao za mnom do stola. Karisa beše otišla, a čekale su nas tri nove ture.
„Mislio sam da će ti možda skrenuti misli, Treve, žao mi je. Uvek mi je bolje kad kresnem seksi
ribu kad mi se desi to što se desilo tebi”, objasnio je.
„Onda ti se nije desilo što i meni”, usprotivio sam se i istresao tekilu niz grlo. Brzo sam ustao i
uhvatio se za ivicu stola radi ravnoteže. „Vreme je da pođem kući i da se onesvestim, momci.”
„Jesi li siguran?”, upitao je Trenton, malo razočaran.
Čim je Trenton zadržao Keminu pažnju dovoljno dugo da se pozdrave, krenuli smo
ka intrepidu. Pre nego što je upalio motor, pogledao je u mene.
„Misliš li da ćete se ikad pomiriti?”
„Ne.”
164
„Možda je onda vreme da to prihvatiš. Osim ako je više uopšte ne želiš u životu.”
„Trudim se.”
„Mislim, kad počnu predavanja. Pretvaraj se da je sve kao što je bilo pre nego što si je video
golu.”
„Zaveži, Trente.”
Upalio je motor i ubacio u rikverc. „Baš sam razmišljao”, rekao je dok je okretao volan i
ubacivao u brzinu, „da si bio srećan i kad ste bili samo prijatelji. Možda biste mogli da se vratite na
to. Možda misliš da ne možete zato što se sad osećaš tako jadno.”
„Možda”, složio sam se, zureći kroz prozor.
Konačno je stigao prvi dan prolećnog semestra. Nisam spavao celu noć, bacakao sam se i
prevrtao, i plašeći se i željno iščekujući ponovni susret s Ebi. Bez obzira na svoje besane noći,
odlučio sam da budem raspoložen i da ni njoj ni ikom drugom ne pokažem koliko sam patio.
Za ručkom, srce mi je gotovo eksplodiralo kad sam je ugledao. Izgledala je drugačije, ali i isto.
Razlika je bila u tome što mi je delovala kao strankinja. Nisam mogao tek tako da joj priđem ili da je
dodirnem, kao pre. Zatreptala je krupnim očima kad me je ugledala, a ja sam se nasmešio i
namignuo joj s kraja našeg uobičajenog stola. Fudbaleri su jadikovali zbog poraza od Stejta, pa sam
se trudio da ih oraspoložim prepričavajući svoje živopisne doživljaje s raspusta — kako je Trenton
balavio za Kemi, kako nam se jednom pokvario intrepid a nas umalo uhapsili zbog opijanja u
javnosti dok smo pešačili kući.
Krajičkom oka, primetio sam kako Finč grli Ebi i na trenutak sam se zapitao da li možda želi da
odem, ili bi je to uzrujalo.
Kako god, mrzeo sam što to ne znam.
Ubacio sam poslednji zalogaj nečeg prženog i odvratnog u usta, ostavio sam poslužavnik i
prišao joj, a zatim joj spustio ruke na ramena.
„Kako je na časovima, Šepe?”, upitao sam, trudeći se da mi glas zvuči potpuno opušteno.
Šepli je iskrivio lice. „Prvi dani su očajni. Sati i sati nastavnih planova i pravila. Ne znam ni
zašto dolazim ove prve nedelje. Kako je tebi?”
„Ah... sve je to deo igre. A ti, Golubice?” Trudio sam se da mi napetost iz ramena ne prede u
ruke. „Isto.” Glas joj je bio tih, dalek.
„Jesi li lepo provela raspust?”, upitao sam je, razigrano je ljuljajući levo-desno.
„Prilično lepo.”
Da. To je bilo jebeno nelagodno.
„Lepo. Imam novo predavanje. Vidimo se.” Brzo sam izašao iz kantine i posegao za
kutijom marlbora i pre nego što sam izašao kroz metalna vrata.
Naredna dva časa su mi bila mučenje. Jedino mesto gde sam se osećao sigurno bila je moja
spavaća soba, daleko od studentskog grada, daleko od svega što me je podsećalo na to da sam sam,
i daleko od ostatka sveta, koji je išao dalje, i ne hajući za to što strašno patim. Šepli mi je neprestano
govorio da mi neće biti toliko loše posle nekog vremena, ali mene izgleda nikako nije puštalo.
Sreo sam rođaka na parkiralištu ispred Morgan hola; trudio sam se da ne zurim u ulaz. Šepli je
delovao napeto i nije mnogo govorio dok smo se vozili do stana.
Kad se zaustavio na svom uobičajenom mestu ispred zgrade, uzdahnuo je. Razmišljao sam da li
da ga pitam imaju li on i Amerika nekih nesuglasica, ali nisam mogao da se bavim i
njegovim i svojim sranjem.
Dohvatio sam ranac sa zadnjeg sedišta i otvorio vrata, zastavši tek toliko da ih otključam.
„Hej”, pozvao me je, zatvarajući vrata za sobom. „Jesi li dobro?”
„Da”, dobacio sam iz hodnika, i ne okrećući se.
„Ono u kantini je bilo malo nategnuto.”
„Pretpostavljam”, složio sam se i krenuo dalje.
165
„Dakle... uf... verovatno bi trebalo da ti kažem nešto što sam slučajno čuo. Mislim... dođavola,
Treve, ne znam da li da ti kažem ili ne. Ne znam hoće li to poboljšati nešto ili pogoršati.”
Okrenuo sam se. „Od koga si to čuo?”
„Mer i Ebi su razgovarale. Spomenule su... da je Ebi bila veoma tužna čitavog raspusta.”
Ćutke sam stajao, trudeći se da dišem ravnomerno.
„Jesi li čuo šta sam rekao?”, upitao me je, mršteći se.
„Šta to znači?”, odvratih i podigoh ruke. „Bila je tužna bez mene? Zato što više nismo prijatelji?
Šta?”
Klimnuo je glavom. „Sasvim sigurno — loša zamisao.”
„Reci mi”, viknuo sam i osetio kako se tresem. „Ne mogu... ne mogu više ovako da se osećam.”
Bacio sam ključeve u hodnik i čuo glasan zveket kad su udarili o zid. „Jedva me je pozdravila
danas, a ti mi govoriš kako hoće da joj se vratim? Kao prijatelj? Onako kako je bilo pre Vegasa? Ili je
samo načelno tužna?”
„Ne znam.”
Ispustio sam torbu na pod i šutnuo je ka njemu. „Z-zašto mi to radiš, čoveče? Zar ne misliš da
već dovoljno patim jer, veruj mi, previše mi je?”
„Oprosti, Treve. Samo sam pomislio da bih ja voleo da znam... da se o meni radi.”
„Ti nisi ja! Samo me jebeno... ostavi na miru, Šepe. Samo zaboravi, dođavola, na sve.” Zalupio
sam vratima i seo na krevet, pa spustio glavu na ruke.
Odškrinuo je vrata. „Ne želim da ti bude još gore, ako to misliš. Ali znao sam da bi me razbio
što ti nisam rekao, ako bi kasnije saznao. Samo to kažem.”
Hitro sam klimnuo glavom. „U redu.”
„Misliš li... misliš li, ako bi se usredsredio na sranje koje si zbog nje morao da istrpiš, da bi ti bilo
lakše?”
Uzdahnuo sam. „Pokušao sam. Ali stalno se vraćam na istu misao.”
„Na koju?”
„Sad kad je gotovo, voleo bih da mi se vrati i sve ono što je bilo loše... samo da bih dobio i ono
dobro.”
Pogled mu je leteo po sobi dok je pokušavao da se seti šta bi još utešno mogao da mi kaže, ali
izgleda da mu je ponestajalo saveta. Zapištao mu je mobilni.
„Trent je”, objavio je pošto je bacio pogled na ekran. Oči su mu zasjale. „Hoćeš li da popiješ piće
s njim u Crvenim vratima? Danas završava u pet. Auto mu se pokvario, a hoće da ga odvezeš da vidi
Kemi. Treba da odeš, čoveče. Uzmi moj auto.”
„Dobro. Javi mu da dolazim.” Šmrknuo sam i obrisao nos pre nego što sam ustao.
Negde između izlaska iz stana i zaustavljanja na pošljunčanom parkiralištu ispred salona za
tetovažu u kojem je Trenton radio, Šepli je upozorio Trentona na moj usrani dan. Trenton se odao
jer je insistirao da odemo pravo u Crvena vrata čim je seo na suvozačko mesto u čardžeru, umesto da
zatraži da prvo ode kući da se presvuče.
Kad smo stigli, nije bilo nikoga osim Kemi, vlasnice i jednog momka koji ju je snabdevao pićem,
ali bila je sredina nedelje - glavno vreme za odlazak u barove i veče piva za novčić. Nije trebalo
mnogo da se prostorija ispuni ljudima.
Već sam bio pijan kad su svratili Leksi i neki njeni prijatelji, ali nisam se potrudio ni da
podignem glavu sve dok nije došla Megan.
„Izgledaš prilično zapušteno, Medokse.”
„Ne”, rekao sam, trudeći se da utrnulim usnama oblikujem reči.
„Hajde da plešemo”, zacvilela je i povukla me za ruku.
„Mislim da ne mogu”, odgovorio sam, njišući se.
166
„Mislim da ne bi trebalo”, veselo je primetio Trenton.
Megan mi je kupila pivo i sela na stolicu pored mene. U roku od deset minuta, hvatala me je za
košulju i dodirivala mi ruke, a zatim i šake. Baš uoči zatvaranja, odustala je od stolice i stala pored
mene — tačnije, opkoračila mi je butinu.
„Nisam videla motor napolju. Da li te je Trenton dovezao?”
„Ne. Došli smo Šeplijevim kolima.”
„Obožavam taj auto”, gugutala je. „Treba da me pustiš da te odvezem kući.”
„Hoćeš da voziš čardžer?” frfljao sam.
Pogledao sam u Trentona, koji je prigušivao smeh. „To verovatno nije loša zamisao, braco.
Čuvaj se... u svakom pogledu.”
Megan me je povukla sa stolice, pa iz bara, sve do parkirališta. Nosila je majicu bez bretela sa
šljokicama, teksas suknju i čizme, ali izgleda da joj hladnoća nije smetala - ako je bilo hladno. Ja
nisam ništa osećao.
Zakikotao sam se kad sam prebacio ruku preko njenih ramena da bih se oslonio dok hodam.
Kad smo stigli do suvozačkih vrata Šeplijevih kola, prestala je da se kikoće.
„Neke stvari se nikad ne menjaju, zar ne, Trevise?”
„Pretpostavljam”, rekao sam, zureći u njene usne.
Obavila mi je ruke oko vrata i privukla me sebi, ne oklevajući da mi zavuče jezik u usta. Bio je
vlažan i mekan, i ne sasvim nepoznat.
Nakon nekoliko minuta igranja hvatanja za dupe i razmenjivanja pljuvačke, podigla je nogu i
obavila je oko mene. Zgrabio sam je za butinu i zaleteo se karlicom u njenu. Dupe joj je lupilo o
vrata automobila i zastenjala mi je u usta.
Uvek je volela grubo.
Jezikom mi je prelazila preko vrata i tek tada sam osetio hladnoću, jer se toplota koja je ostajala
iza njenih usta brzo hladila na zimskom vazduhu.
Zavukla je ruku između nas i uhvatila me za penis, smeškajući se kad sam se našao upravo
tamo gde je želela da budem. „Mmm, Trevise”, mrmljala je dok mi je grickala usnu.
„Golubice.” Reč se prigušila kad sam spustio usta na njena. U to doba noći, bilo je lako
pretvarati se.
Zakikotala se. „Šta?” Na svoj uobičajeni način, nije zatražila objašnjenje kad nisam odgovorio.
„Hajdemo u tvoj stan”, predložila je i zgrabila ključeve iz moje ruke. „Moja cimerka je bolesna.”
„Je li?”, upitao sam i povukao bravu. „Zaista hoćeš da voziš čardžer?”
„Bolje ja nego ti”, rekla je i poljubila me još jednom pre nego što je otišla do mesta vozača.
Dok je vozila, smejala se i pričala o svom raspustu, sve vreme mi otkopčavajući farmerice i
zavlačeći ruku u njih. Dobro je što sam bio pijan, zato što ni sa kim nisam spavao od Dana
zahvalnosti. U suprotnom bi, pre nego stignemo do stana, Megan morala da zaustavi taksi i završi
za to veče.
Na pola puta do kuće, setio sam se prazne činije za kondome. „Sačekaj trenutak. Sačekaj
trenutak”, rekao sam i pokazao na ulicu. „Zaustavi kod Svift marta. Moramo da kupimo...”
Zavukla je ruku u torbu i izvukla kutijicu kondoma. „Pobrinula sam se.”
Zavalio sam se i nasmešio se. Prava devojka za mene.
Zaustavila se na Šeplijevom mestu na parkiralištu jer je bila kod nas dovoljno puta da to nauči.
Sićušnim koracima je obišla automobil, žureći na visokim potpeticama.
Naslonio sam se na nju dok smo se peli stepenicama i nasmejala se kroz poljubac kad sam
konačno shvatio da su vrata već otključana i upao unutra.
Usred poljupca sam se ukočio. Ebi je stajala u dnevnoj sobi i držala Tota.
„Golubice”, izustio sam, zapanjen.
167
„Našla sam!”, viknula je Amerika, i istrčala iz Šeplijeve sobe. „Šta radiš ovde?”, pitao sam.
Iznenađenje na njenom licu preobrazilo se u ljutnju. „Drago mi je što si ponovo onaj stari,
Treve.”
„Upravo smo odlazile”, zarežala je Amerika. Zgrabila je Ebi za ruku dok su se provlačile pored
mene i Megan.
Trebao mi je trenutak da reagujem, ali strčao sam niza stepenice i tek tad primetio
Amerikinu hondu. Čitav niz psovki mi je proleteo kroz glavu.
Bez razmišljanja sam je zgrabio za kaput. „Kuda ideš?”
„Kući”, prasnula je i ljutito otrgla kaput.
„Šta radiš ovde?”
Ugaženi sneg je krčkao pod Amerikinim nogama dok je prilazila Ebi, a pored mene se
odjednom stvorio i Šepli, oprezno gledajući u svoju devojku.
Ebi je podigla bradu. „Izvini. Da sam znala da ćeš biti tu, ne bih došla.”
Gurnuo sam ruke u džepove. „Možeš da dođeš kad god želiš, Golubice. Nikad nisam ni želeo
da odeš.”
„Ne želim da prekidam.” Pogledala je na vrh stepeništa, odakle je Megan posmatrala predstavu.
„Uživaj večeras”, dodala je i okrenula se.
Uhvatio sam je za ruku. „Čekaj. Ti si ljuta?”
Istrgla je kaput iz moje ruke. „Znaš”, nasmejala se, „ne znam ni zašto sam iznenađena.”
Možda se smejala, ali u očima joj se videla mržnja. Šta god da uradim — da nastavim život bez
nje ili da ležim u krevetu i patim za njom — ona će me mrzeti. „Nikad ti nisam dobar. Nikad ti
nisam dobar! Kažeš da si završila... Jebeno sam nesrećan! Morao sam da razbijem telefon u
paramparčad da te ne bih zvao svakog minuta svakog prokletog dana - moram da glumim kako je
sve u redu na fakultetu samo da bi ti bila srećna... i ti si jebeno ljuta na mene? Slomila si
mi jebeno srce!”, urlao sam.
„Trevise, pijan si. Pusti Ebi da ide kući”, umešao se Šepli.
Uhvatio sam je za ramena i privukao je bliže, da bih je pogledao u oči. „Želiš li me ili ne? Ne
možeš ovo stalno da mi radiš, Golubice!”
„Nisam došla ovamo da vidim tebe.”
„Ne želim je”, rekao sam zagledan u njene usne. „Samo sam jebeno nesrećan, Golubice.”
Nagnuo sam se da je poljubim, ali uhvatila me je za bradu i odgurnula me.
„Imaš njen ruž na usnama, Trevise”, izjavila je, zgađena.
Koraknuo sam unazad i podigao majicu da bih obrisao usta. Crveni tragovi mi nisu dozvolili da
poričem. „Samo sam želeo da zaboravim. Samo na jednu jebenu noć.”
Jedna suza joj se skotrljala na obraz, ali brzo ju je obrisala. „Onda, da te ne zadržavam.”
Okrenula se da pođe, ali ponovo sam je uhvatio za ruku.
Plavokosa mrlja mi se odjednom unela u lice, vičući i udarajući me sitnim ali opakim
pesnicama.
„Ostavi je na miru, đubre jedno!”
Šepli je zgrabio Ameriku, ali ona ga je odgurnula i okrenula se da me ošamari. Zvuk njenog
hitrog dlana na mom obrazu razlegao se i ja sam ustuknuo. Svi su se načas ukočili, zapanjeni njenim
neočekivanim napadom besa.
Šepli ju je ponovo zgrabio, držeći je za zglavke, i odvukao je do honde dok se bacakala.
Divlje se otimala, a plava kosa joj je letela unaokolo dok je pokušavala da se otme.
„Kako si mogao? Zaslužila je bolje od tebe, Trevise!”
„Amerika, prestani!”, viknuo je Šepli, glasnije nego ikada.
Ruke su joj pale uz telo dok ga je zgađeno posmatrala. „Ti ga braniš?”
168
Iako je bio đavolski preplašen, ostao je pri svome. „Ebi je raskinula s njim. Samo pokušava da
nastavi sa životom.”
Amerika je skupila oči i istrgla ruku iz njegovog stiska. „Što onda i ti ne nađeš neku usputnu
KURVU” — pogledala je u Megan - „u Crvenim vratima, i ne dovedeš je kući da je kresneš, pa da mi
javiš da li ti je pomogla da preboliš mene?”
„Mer.” Pružio je ruke da je uhvati, ali ona se izmakla i zalupila vratima kad je sela za volan. Ebi
je otvorila suvozačka vrata i sela pored nje.
„Dušo, nemoj da ideš”, molio ju je, nagnuvši se ka prozoru.
Amerika je upalila auto. „Ovde postoje ispravna i pogrešna strana, Šepe. A ti si na pogrešnoj.”
„Ja sam na tvojoj strani”, rekao je, a u pogledu mu se čitao očaj. „Nisi više”, odbrusila je i
krenula. „Amerika? Amerika!”, vikao je.
Kad se honda izgubila iz vida, okrenuo se, teško dišući. „Šepli, ja...”
Pre nego što sam izgovorio i reč, izvio se i i udario me pesnicom u vilicu.
Primio sam udarac, dodirnuo lice i klimnuo glavom. Zaslužio sam.
„Trevise?”, pozvala me je Megan sa stepenica. „Odvešću je kući”, ponudio se Šepli.
Gledao sam kako zadnja svetla postaju sve manja dok je honda odnosila Ebi sve dalje i osetio
sam knedlu u grlu. „Hvala.”
169
DVADESET PETO POGLAVLJE
Posedovanje
Ona će biti tamo.
Bilo bi pogrešno da se pojavim.
Bilo bi neprijatno.
Ona će biti tamo.
Šta ako je neko zamoli za ples?
Šta ako upozna svog budućeg muža, a ja budem prisustvovao tome? Ne želi da me vidi.
Možda ću se napiti i uraditi nešto što će je naljutiti. Možda će se ona napiti i uraditi nešto što će mene
naljutiti. Ne bi trebalo da odem. Moram da odem. Ona će biti tamo.
U glavi sam navodio razloge za svoj odlazak na žurku za Valentinovo i protiv njega, ali
neprestano sam se vraćao na isti zaključak: moram da vidim Ebi, a ona će biti tamo.
Šepli se spremao u svojoj sobi. Jedva je razgovarao sa mnom otkako su se on i Amerika konačno
pomirili. Delom zato što su ostajali zatvoreni u njegovoj sobi i nadoknađivali izgubljeno vreme, a
delom i zato što me je još krivio za to što su pet nedelja proveli razdvojeni.
Amerika nije propuštala nijedan trenutak da mi stavi do znanja kako me mrzi, naročito otkako
sam poslednji put slomio Ebino srce. Nagovorio sam Ebi da prekine svoj izlazak s Parkerom i pode
sam mnom na borbu. Naravno, želeo sam da bude tamo, ali pogrešio sam što sam priznao da sam je
pre svega pozvao da bih pobedio na jebenom takmičenju. Želeo sam da stavim Parkeru do znanja
da je ne poseduje. Smatrala je da sam zloupotrebio njena osećanja prema meni i bila je u pravu.
Zbog svega toga sam se osećao krivim, ali zbog toga što je Ebi napadnuta na mestu na koje sam
je odveo nisam nikoga mogao da pogledam u oči. Kad smo povrh svega jedva izbegli bliski susret
sa zakonom, sav sam se sjebao.
Uprkos mojim neprekidnim izvinjenjima, Amerika mi je u stanu neprekidno upućivala zlobne
poglede i dobacivala mi neopravdano pakosne primedbe. Ipak, posle svega, bilo mi je drago što su
se Šepli i Amerika pomirili. Da nisu, Šepli mi možda nikad ne bi oprostio.
„Idem”, rekao je Šepli. Ušao je u moju sobu, gde sam sedeo u boksericama, i dalje se dvoumeći
šta da uradim. „Pokupiću Mer u domu.”
Klimnuo sam glavom. „I Ebi ide?”
„Da. S Finčom.”
Uspeo sam da se bledo osmehnem. „Treba li da se osećam bolje zbog toga?”
Slegao je ramenima. „Ja bih.” Pogledao je po mojim zidovima i klimnuo glavom. „Ponovo si
stavio slike.”
Osvrnuo sam se i brzo klimnuo. „Ne znam. Nije mi delovalo u redu da stoje u donjoj fioci.”
„Pretpostavljam da se vidimo kasnije.”
„Hej Šepe?”
„Da”, javio se, ne okrećući se.
„Zaista mi je žao, rođače.” Uzdahnuo je. „Znam.”
Čim je otišao, ušao sam u kuhinju da sipam sebi preostali viski. Tečnost boje ćilibara čekala je u
čaši da mi ponudi utehu.
Iskapio sam ga, zažmurio i porazmislio o odlasku do dragstora. Ali ni u čitavom svemiru nije
bilo dovoljno viskija da mi pomogne da odlučim.
„Jebiga”, opsovao sam i zgrabio ključeve motora.
170
Pošto sam svratio u dragstor, odvezao sam se do ivičnjaka i parkirao harli u dvorištu kuće
bratstva, gde sam otvorio bocu od pola litra koju sam kupio.
Pošto sam pronašao hrabrost na dnu boce, ušetao sam u Sigma tau. Čitava kuća je bila
prekrivena ružičastim i crvenim; jeftini ukrasi su visili s tavanice, a šljokice su prekrivale pod. Iz
zvučnika u prizemlju, basovi su brujali kroz čitavu kuću i prigušivali smeh i neprestano zujanje
razgovora.
Pošto je bilo mesta samo za stajanje, morao sam da se probijem kroz gomilu parova, pogledom
tražeći Šeplija, Ameriku, Finča ili Ebi. Uglavnom Ebi. Nije stajala u kuhinji, niti u bilo kojoj drugoj
prostoriji. Nije je bilo ni na balkonu, pa sam se uputio dole. Ostao sam bez daha kad sam je ugledao.
Muzika je usporila, a njen anđeoski osmeh je bio uočljiv čak i preko tamnog podruma. Rukama
je obgrlila Finča oko vrata, a on se nespretno kretao s njom uz muziku.
Noge su me ponele napred i, pre nego što sam shvatio šta radim ili zastao da razmislim o
posledicama, našao sam se na nekoliko centimetara od njih.
„Mogu li da se ubacim, Finču?”
Ebi se zaledila, a u očima joj je blesnulo prepoznavanje. Finčov pogled je leteo između mene i
Ebi. „Naravno.”
„Finču”, prosiktala je dok je odlazio. Privukao sam je k sebi i koraknuo.
Nastavila je da pleše, ali držala me je na najvećem mogućem odstojanju. „Mislila sam da nećeš
doći.”
„I nisam hteo, ali znao sam da ćeš biti ovde. Morao sam da dođem.”
Očekivao sam da će otići svakog trena i svaki trenutak koji je provela u mom naručju činio mi se
kao čudo. „Izgledaš divno, Golubice.”
„Nemoj.”
„Nemoj šta? Da ti ne govorim da si lepa?
„Samo... nemoj.”
„Nisam tako mislio.”
„Hvala”, prasnula je.
„Ne... izgledaš divno. To sam mislio. Govorio sam o onome što sam rekao u svojoj sobi. Neću
lagati. Uživao sam dok sam te izvlačio sa sastanka s Parkerom...”
„Nije to bio sastanak, Trevise. Samo smo jeli. Više neće da razgovara sa mnom, zahvaljujući
tebi.”
„Čuo sam. Žao mi je.”
„Nije.”
„U-u pravu si”, priznao sam, zamucavši kad sam primetio da je počela da se ljuti. „Ali ja...
nisam te samo zato poveo na borbu. Želeo sam da budeš uz mene, Golubice. Ti si moja amajlija.”
„Nisam ja tebi ništa.” Ošinula me je pogledom.
Smrknuo sam se i zastao usred koraka. „Ti si meni sve.”
Usne su joj se stisle u čvrstu liniju, ali oči su joj smekšale.
„Ne mrziš me zapravo... zar ne?”, upitao sam.
Okrenula se i napravila još veći razmak između nas. „Ponekad bih volela da te mrzim.
Dođavola, tako bi sve bilo mnogo lakše.”
Usne su mi se razvukle u oprezan osmejak. „Dakle, šta te više ljuti? Ono što sam uradio pa si
poželela da me mrziš ili to što znaš da ne možeš?”
Gnev joj se vratio brzinom munje. Progurala se pored mene i potrčala uza stepenice prema
kuhinji. Stajao sam sam nasred podijuma, i zbunjen i zgađen zbog toga što sam nekako ponovo
uspeo da pokrenem njenu mržnju prema meni. Sad mi je svaki pokušaj da razgovaram s njom
171
delovao uzaludno. Svaki naš susret samo je doprinosio sve većem sranju u koje se naša veza
pretvorila.
Popeo sam se stepenicama i stao u red za pivo, proklinjući svoju pohlepu i praznu bocu viskija
koja je ležala negde na travnjaku ispred Sigme tau.
Pošto sam čitav sat ispijao pivo i vodio dosadne, pijane razgovore s braćom i njihovim
devojkama, pogledao sam u Ebi, u nadi da ću uhvatiti njen pogled. Već me je gledala, ali se
okrenula. Amerika se izgleda trudila da je oraspoloži, a onda joj je Finč dotakao ruku. Očito je bio
spreman da pode.
Brzo je ispila pivo i uhvatila Finča za ruku. Napravila je dva koraka, a onda se ukočila kad je
stepeništem zaplovila ona pesma uz koju smo plesali na njenom rođendanu. Zgrabila je Finčovu
bocu i otpila još jedan gutljaj.
Nisam bio siguran da li to viski govori iz nje, ali nešto u njenom pogledu mi je reklo da su joj
uspomene koje je pesma pokrenula bile bolne koliko i meni.
Još me je volela. Morala je.
Jedan brat se naslonio pored nje na šank i nasmešio se. „Hoćeš da plešemo?”
Bio je to Bred i, iako sam znao da je verovatno upravo primetio njen izgubljeni izraz i pokušao
da je razveseli, dlake na vratu su mi se naježile. Baš kad je odmahnula glavom da kaže „ne”, našao
sam se kraj nje, a moja glupa jebena usta su se pokrenula pre nego što sam uspeo da se zaustavim.
„Pleši sa mnom.”
Amerika, Šepli i Finč su se zagledali u nju, čekajući njen odgovor nestrpljivo kao i ja.
„Ostavi me na miru, Trevise”, rekla je i skrstila ruke.
„Ovo je naša pesma, Golubice.”
„Mi nemamo pesmu.”
„Golubice...”
„Ne.”
Pogledala je u Breda i usiljeno se osmehnula. „Volela bih da plešem, Brede.”
Pege su mu se razvukle preko obraza kad se nasmešio i dao joj je znak rukom da krene
stepenicama.
Zateturao sam se kao da me je neko udario u stomak. Mešavina besa, ljubomore i tuge
proključala mi je u krvi.
„Zdravica!”, viknuo sam i popeo se na stolicu. Dok sam se peo, oteo sam nečije pivo i podigao
ga ispred sebe. „Za kretene!”, viknuo sam i pokazao na Breda. „I devojke koje slamaju srca.”
Naklonio sam se Ebi. Grlo mi se steglo. „I za jebeni potpuni užas kad izgubiš najbolju drugaricu
zato što si bio dovoljno glup da se zaljubiš u nju.”
Iskapio sam ono piva što je ostalo i bacio bocu na pod. Nije se čulo ništa osim muzike koja je
svirala u podrumu i svi su, zbunjeni, zurili u mene.
Pažnju mi je privukao Ebin brz potez - zgrabila je Bredovu ruku i povela ga u podrum, na
plesni podijum.
Skočio sam sa stolice i krenuo za njima, ali Šepli mi je pritisnuo pesnicu na grudi i naslonio se
na mene. „Moraš da staneš”, rekao je prigušenim glasom. „Ovo će se samo loše završiti.”
„Ako se završi, kakve veze ima?” Progurao sam se pored njega i sišao do mesta gde je plesala s
Bredom. Snežna grudva je bila prevelika da bi se zaustavila, pa sam odlučio da se zakotrljam s
njom. Nije sramota dati sve od sebe. Nismo više mogli da budemo prijatelji, pa sam poželeo da je
bar nateram da me zamrzi.
Progurao sam se između parova na plesnom podijumu i zaustavio se kod Ebi i Breda.
„Ubacujem se.”
„Ne, nećeš. Gospode!”, pobunila se i sagnula glavu od stida.
172
Uperio sam pogled u Breda. „Ako se ne odmakneš od moje devojke, iščupaću ti grkljan. Upravo
ovde, na plesnom podijumu.”
Činilo se da se predomišlja, a pogled mu je usplahireno leteo od mene ka njoj. „Izvini, Ebi”,
rekao je i lagano povukao ruke. Povukao se ka stepenicama.
„Ono što osećam sada prema tebi, Trevise... veoma liči na mržnju.”
„Pleši sa mnom”, molio sam je, meškoljeći se da održim ravnotežu.
Pesma se završila i Ebi je uzdahnula. „Idi i popij još jednu bocu viskija, Treve.” Okrenula se da
pleše s jedinim usamljenim momkom na podijumu.
Ritam je bio brži i ona se sa svakim tonom približavala svom novom plesnom partneru. Dejvid,
moj najmanje voljeni brat iz Sigma tau plesao je iza nje, uhvativši je za kukove. Smeškali su se dok su
je hvatali u sendvič i prelazili joj rukama preko tela. Držeći je za kukove, Dejvid joj je naslonio
karlicu na stražnjicu. Svi su zurili. Umesto da osetim ljubomoru, preplavila me je krivica. Do toga
sam je ja doveo.
U dva koraka sam se sagnuo i uhvatio je za noge, prebacio je preko ramena i gurnuo Dejvida na
pod zbog toga što je bio kretenski oportunista.
„Spusti me!”, zatražila je, udarajući me pesnicama po leđima.
„Neću dopustiti da se osramotiš zbog mene”, zarežao sam i požurio preskačući po dva
stepenika odjednom.
Svaki par očiju pored kojih smo prošli gledao je Ebi kako me šutira i vrišti dok je nosim preko
prostorije. „Zar ne misliš”, upitala je dok se borila, „da je ovo sramota? Trevise!”
„Šepli! Je li Doni napolju?”, viknuo sam, izmičući se od njenih razmahanih udova.
„Uf... da?”, rekao je.
„Spusti je!”, oglasila se Amerika i krenula ka nama. „Amerika”, uvijala se Ebi, „nemoj samo da
stojiš tamo! Pomozi mi!
Amerikina usta su se izvila i ona se nasmejala. „Izgledate smešno.”
„Hvala mnogo, drugarice!', izjavila je u neverici. Čim smo izašli napolje, počela je još više da se
otima. „Spusti me, jebote!”
Prišao sam Donijevom automobilu, otvorio zadnja vrata i ubacio Ebi unutra. „Doni, jesi li ti
dežuran vozač večeras?”
Doni se okrenuo, uznemireno posmatrajući metež s vozačkog sedišta. „Da.”
„Moraš da nas odvezeš do mog stana”, naredio sam kad sam seo pored nje.
„Trevise... mislim da ne...”
„Uradi to, Doni, ili ću ti zabiti pesnicu u potiljak, kunem se bogom.”
Smesta je ubacio u brzinu i krenuo sa ivičnjaka. Ebi je posegnula za kvakom. „Ne idem u tvoj
stan!”
Zgrabio sam je za zglavak, a zatim i za drugi. Sagnula se i zarila mi zube u podlakticu. Zabolelo
me je kao đavo, ali samo sam zažmurio. Kad sam se uverio da mi je progrizla kožu i osetio da mi
ruka gori, zarežao sam da ublažim bol.
„Daj sve od sebe, Golubice. Umoran sam od tvog sranja.”
Pustila me je i ponovo sa razmahala, pokušavajući da me udari, više zato što je bila uvredena
nego što je htela da se oslobodi. „Mog sranja? Pusti me iz ovog jebenog automobila!”
Privukao sam njene zglavke svom licu. „Volim te, dođavola! Ne ideš nikuda dok se ne otrezniš i
dok ne shvatimo o čemu se ovde radi!”
„Ti si jedini koji nije shvatio, Trevise!”
Pustio sam joj zglavke, a ona je skrstila ruke i durila se sve do stana.
Kad je auto usporio zaustavljajući se, Ebi se nagnula napred. „Možeš li da me odvezeš kući,
Doni?”
173
Otvorio sam vrata i povukao je za ruku, a zatim je ponovo prebacio preko ramena. „Laku noć,
Doni”, rekao sam i poneo je uza stepenice.
„Pozvaću tvog tatu!”, povikala je.
Morao sam da se nasmejem. „On bi me verovatno potapšao po ramenu i rekao kako je bilo
krajnje vreme!”
Telo joj se grčilo dok sam vadio ključeve iz džepa. „Prestani, Golubice, ili ćemo pasti sa
stepenica!”
Vrata su se konačno otvorila i požurio sam pravo u Šeplijevu sobu.
„Spusti me!”, vrištala je.
„Dobro”, rekao sam i bacio je na Šeplijev krevet. „Prespavaj. Razgovaraćemo ujutru.”
Mogao sam da zamislim koliko je ljuta, ali, iako su mi leđa podrhtavala od dvadesetominutnih
udaraca njenih pesnica, osetio sam olakšanje zbog toga što je ponovo tu, u stanu.
„Ne možeš više da mi govoriš šta da radim, Trevise! Ne pripadam ti!”
Njene reči su probudile dubok bes u meni. Prišao sam krevetu, postavio ruke na dušek sa obe
strane njenih butina i uneo joj se u lice.
„E pa, ja pripadam tebi!”, zaurlao sam. Toliko sam žestine uneo u te reči da sam osetio kako mi
se sva krv slila u lice. Suočila se s mojim gnevom i odbila da ustukne. Pogledao sam u njene usne,
zadihan. „Pripadam tebi”, prošaputao sam, a ljutnja me je puštala kako me je želja obuzimala.
Pružila je ruku, ali, umesto da me ošamari, uhvatila me je za oba obraza i poljubila me u usta.
Ne oklevajući, podigao sam je i odneo je u svoju sobu, gde smo oboje pali na krevet.
Zgrabila mi je odeću, u očajničkoj želji da mi je skine. Otkopčao sam joj haljinu glatkim
pokretom, a onda sam je posmatrao kako je brzo skida preko glave i baca na pod. Oči su nam se
srele, a onda sam je poljubio i zastenjao joj u usta kad mi je uzvratila.
Pre nego što sam i stigao da razmislim, oboje smo bili goli. Uhvatila me je za stražnjicu,
nestrpljiva da me povuče u sebe, ali odoleo sam dok mi se adrenalin probijao kroz viski i pivo. Čula
su mi se vratila, a misli o trajnim posledicama počele su da mi sevaju kroz glavu. Bio sam kreten,
ljutio sam je, ali nikad nisam želeo da se pita jesam li zloupotrebio taj trenutak.
„Oboje smo pijani”, izustio sam, teško dišući.
„Molim te.”
Butinama mi je stegla bokove i osetio sam kako joj mišići ispod nežne kože podrhtavaju od
iščekivanja.
„Ovo nije u redu.” Borio sam se protiv ošamućenosti od alkohola koja mi je govorila kako je
narednih nekoliko sati s njom vredno svega što me čeka s druge strane tog trenutka.
Naslonio sam svoje čelo na njeno. Koliko god da sam je želeo, bolna pomisao na to da bi ujutro
mogla da se postidi bila je jača od onoga na šta su me navodili moji hormoni. Ako je zaista želela da
budemo zajedno, bio mi je potreban čvrst dokaz.
„Želim te”, šaputala mi je kraj usana.
„Želim da mi to kažeš.”
„Reći ću sve što želiš.”
„Reci onda da mi pripadaš. Reci da me primaš nazad. Neću ovo da radim ako nismo zajedno.”
„Nikad zapravo i nismo bili razdvojeni, zar ne?”
Odmahnuo sam glavom i prešao usnama preko njenih. Nisam bio sasvim zadovoljan. „Želim
da mi kažeš. Želim da znam da si moja.”
„Tvoja sam od trenutka kad smo se upoznali”, izgovorila je, preklinjući.
Zurio sam joj u oči nekoliko trenutaka, a onda sam osetio kako mi se usne izvijaju u poluosmeh,
u nadi da je iskrena i da to nije izgovorila u žaru trenutka. Nagnuo sam se i nežno je poljubio, a
onda me je polako uvukla u sebe. Kao da mi se čitavo telo istopilo u njoj.
174
„Reci mi ponovo.” Deo mene nije verovao da se to zaista događa. „Tvoja sam”, izustila je. „Ne
želim da ikad više budemo razdvojeni.”
„Obećaj mi”, rekao sam i zastenjao pri novom prodiranju.
„Volim te. Voleću te zauvek.” Gledala me je pravo u oči dok je govorila i konačno mi je sinulo
da njene reči nisu samo prazno obećanje.
Priljubio sam usne na njene, a ritam naših pokreta se ubrzao. Ništa više nije trebalo da se kaže i,
prvi put za nekoliko meseci, svet mi nije bio okrenut naopako. Izvila je leđa i obavila noge oko
mene. Okusio sam joj svaki delić kože koji sam mogao da dohvatim, kao da sam umirao od gladi za
njom. Deo mene i jeste umirao.
Prošao je sat, pa još jedan. Nastavljao sam, čak i iscrpljen, jer sam se plašio da ću se probuditi
ako stanem i da će sve biti samo san.
Zaškiljio sam od svetlosti koja je prodirala u sobu. Nisam spavao čitave noći jer sam znao da će,
kad sunce izađe, sve biti gotovo. Promeškoljila se, a ja sam stisnuo zube. Tih nekoliko sati koje smo
proveli zajedno nije mi bilo dovoljno. Nisam bio spreman za kraj.
Protrljala je obraz o moje grudi. Poljubio sam je u kosu, pa u čelo, pa u obraze, vrat, ramena, a
onda sam prineo njenu ruku usnama i nežno joj poljubio zglavak, dlan i prste. Poželeo sam da je
stisnem, ali suzdržao sam se. Oči su mi ispunile vrele suze treći put otkako sam je doveo u stan. Kad
se probudi, biće izmučena, ljuta, a onda će me ostaviti zauvek.
Nikad se nisam toliko plašio da pogledam u te oči raznih nijansi sive.
Smeškala se, očiju i dalje zatvorenih, i spustio sam usne na njene, uplašen trenutka kad će joj sve
postati jasno.
„Dobro jutro”, izgovorila mi je kraj usana.
Pomerio sam se preko nje i nastavio da joj usnama dodirujem razne tačke na telu. Zavukao sam
ruke ispod nje, između njenih leđa i dušeka, i zagnjurio joj lice u vrat, da upijem njen miris pre nego
što pojuri ka vratima.
„Ćutljiv si jutros”, primetila je i prešla rukama preko mojih golih leđa. Spustila mi je dlanove na
zadnjicu i prebacila nogu preko mog boka.
Odmahnuo sam glavom. „Samo želim da bude ovako.”
„Jesam li nešto propustila?”
„Nisam nameravao da te probudim. Zašto ne nastaviš da spavaš?”
Naslonila se na jastuk i uhvatila me za bradu da bih je pogledao.
„Šta je s tobom, dođavola?”, upitala je, a telo joj se odjednom ukočilo.
„Samo nastavi da spavaš, Golubice. Molim te?”
„Da li se nešto dogodilo? Sa Amerikom?” Uz poslednje pitanje je sela.
Seo sam pored nje, brišući oči.
„Ne... Amerika je dobro. Stigli su kući jutros oko četiri. Još su u krevetu. Rano je, hajde da
spavamo.”
Pogled joj je skakao po raznim tačkama moje sobe dok se prisećala prethodne noći. Znajući da
će se svakog časa setiti da sam je odvukao sa žurke i napravio predstavu, obuhvatio sam joj lice
obema rukama i poljubio je poslednji put.
„Jesi li spavao?”, upitala me je i obgrlila me oko struka.
„Ja... nisam mogao. Nisam želeo...”
Poljubila me je u obraz. „Šta god da je posredi, prebrodićemo to, u redu? Zašto malo ne
odspavaš? Smislićemo nešto kad se probudiš.”
Nisam to očekivao. Podigao sam glavu i osmotrio njeno lice. „Kako to misliš? Prebrodićemo?”
Skupila je obrve. „Ne znam šta se dešava, ali ovde sam.”
„Ovde si? Ostaješ? Sa mnom?”
175
Zbunila se. „Da. Mislila sam da smo to sinoć raspravili?”
„Jesmo.” Verovatno sam izgledao kao potpuna budala, ali naglašeno sam klimnuo glavom.
Skupila je oči. „Mislio si da ću se probuditi ljuta na tebe, zar ne? Mislio si da ću otići?”
„Po tome si čuvena.”
„Zato si tako uznemiren? Bio si budan celu noć jer nisi znao šta će se desiti kad se probudim?”
Pomerio sam se. „Nisam želeo da se prošle noći ono desi. Bio sam pomalo pijan i pratio sam te
na žurki kao manijak, pa sam te izvukao odande, protiv tvoje volje... a onda smo mi...” Odmahnuo
sam glavom, gadeći se samog sebe.
„Imali najbolji seks u životu?”, upitala je smešeći se i stegla mi ruku.
Nasmejao sam se, zapanjen time što se razgovor dobro odvija. „Znači, sve je u redu?”
Uhvatila me je za lice i nežno me poljubila. „Da, glupane. Obećala sam, zar ne? Rekla sam ti sve
što si želeo da čuješ, ponovo smo zajedno, a ti i dalje nisi zadovoljan?”
Dah mi je zapeo u grlu i prigušio sam suze. Još mi to nije delovalo stvarno.
„Trevise, prestani. Volim te”, rekla je i tankim prstima mi pogladila linije oko očiju. „Mogli smo
končati to besmisleno natezanje još na Dan zahvalnosti, ali...”
„Čekaj... šta?”, prekinuo sam je i odmakao se.
„Bila sam potpuno spremna da se pomirimo na Dan zahvalnosti, ali rekao si mi kako ćeš
prestati da pokušavaš da me usrećiš, a ja sam bila previše ponosna da ti priznam kako želim da se
pomirimo.”
„Ti to mene zajebavaš? Samo sam hteo da ti olakšam! Znaš li koliko sam nesrećan bio?”
Namrštila se. „Delovao si sasvim dobro posle raspusta.”
„To je bila predstava za tebe! Plašio sam se da ću te izgubiti ako se ne budem pretvarao da mi
odgovara da budemo prijatelji. Mogao sam da budem s tobom sve to vreme? Kako to, jebote?”
„Ja... žao mi je.”
„Žao ti je? Gotovo sam se ubio od pića, jedva sam ustajao iz kreveta, razbio sam telefon u
paramparčad za Novu godinu da te ne bih zvao... a tebi je žao?”
Ugrizla se za donju usnu i posuđeno klimnula glavom. „Tako mi je... mnogo mi je žao.”
„Opraštam ti”, rekao sam ne oklevajući. „Nemoj to nikad više da uradiš.”
„Neću. Obećavam.”
Zavrteo sam glavom, smeškajući se kao budala. „Prokleto te volim.”
176
DVADESET ŠESTO POGLAVLJE
Panika
Život se vratio u normalu - možda više za Ebi nego za mene. Na površini smo bili srećni, ali
osećao sam kako se oko mene podiže zid opreza. Nijedan tren s njom nisam uzimao zdravo za
gotovo. Ako bih pogledao u nju i poželeo da je dodirnem, učinio bih to. Kad nije bila u stanu, kad
mi je nedostajala, odlazio sam u Morgan. Kad je bila u stanu, držao sam je u zagrljaju.
Kad smo se vratili na fakultet kao par prvi put od jeseni, dejstvo je bilo očekivano. Dok smo
šetali zajedno, držali se ruke, smejali i povremeno ljubili — dobro, više nego povremeno — tračevi
su dostizali vrhunac. Kao i uvek u Isternu, šaputanja i tračevi su se nastavljali sve dok nov skandal
ne bi protresao studentski grad.
Povrh nemira koji sam osećao zbog svoje i Ebine veze, Šepli je postajao sve razdražljiviji zbog
poslednje borbe u godini. Ni ja nisam mnogo zaostajao. Obojica smo zavisili od dobitka iz te borbe
jer je trebalo da pokrijemo troškove života tokom leta, a deo jeseni i da ne spominjem. Pošto sam
odlučio da će mi poslednja borba te godine ujedno biti i poslednja borba u životu, taj novac nam je
trebao.
Prolećni raspust se primakao, ali Adam se još nije javljao. Šepli je naposletku s raznih strana čuo
da se pritajio zbog hapšenja posle nedavne borbe.
U petak uoči raspusta, raspoloženje među studentima se popravilo, uprkos snegu koji je pao
preko noći. Na putu do kantine za ručak, Ebi i ja smo jedva izbegli opšte grudvanje, što se ne bi
moglo reći za Ameriku.
Svi smo čavrljali i smejali se dok smo čekali u redu za poslužavnike s ko zna čime, a zatim smo
seli na uobičajena mesta. Šepli je tešio Ameriku dok sam ja zabavljao Brazila pričom o tome kako je
Ebi opelješila moju braću na pokeru. Telefon mi je zazujao, ali nisam to primetio dok me Ebi nije
opomenula.
„Treve?”, prenula me je.
Okrenuo sam se i isključio sve ostalo čim je izgovorila moje ime. „Možda ćeš poželeti da se
javiš.”
Pogledao sam u telefon i uzdahnuo. „Ili neću.” Delom mi je trebala ta poslednja borba, ali
delom sam znao da će to biti vreme provedeno bez Ebi. Pošto su je napali na poslednjoj borbi,
nikako ne bih mogao da se usredsredim kad bi došla bez zaštite - a ne bih mogao ni da se
usredsredim kad ne bi bila tamo. Poslednja borba u godini bila je i najveća i nisam mogao sebi da
priuštim luksuz da mi misli budu negde drugo.
„Možda je važno”, rekla je.
Prineo sam telefon uhu. „Šta ima novo, Adame?”
„Besni Psu! Ovo će ti se dopasti. Dogovoreno je. Dobio sam jebenog Džona Sevidža! Namerava
da ode u profesionalce sledeće godine! Prilika prokletog života, prijatelju! Pet cifara. Bićeš miran
neko vreme.”
„To mi je poslednja borba, Adame.”
S druge strane je vladala tišina. Mogao sam da zamislim kako steže vilicu. Više puta je optužio
Ebi da predstavlja pretnju po njegove prihode i bio sam siguran da će je okriviti za moju odluku.
„Dovodiš li i nju?”
„Nisam još siguran.”
„Verovatno bi trebalo da je ostaviš kod kuće, Trevise. Ako je ovo zaista tvoja poslednja borba,
moraš biti potpuno prisutan.”
177
„Neću ići bez nje, a Šep odlazi iz grada.”
„Ovog puta nema zajebavanja. Ozbiljno mislim.”
„Znam. Čuo sam te.”
Uzdahnuo je. „Ako zaista nećeš da razmisliš o tome da je ostaviš kod kuće, možda bi mogao da
pozoveš Trenta. Tako bi verovatno bio mirniji i mogao bi da se koncentrišeš.”
„Hmmm... to u stvari i nije loša zamisao”, rekao sam.
„Razmisli o tome. Javi mi”, dodao je i prekinuo vezu.
Ebi me je gledala sa očekivanjem.
„Dovoljno da platimo stan za narednih osam meseci. Adam je dobio Džona Sevidža. Pokušava
da postane profesionalac.”
„Nisam video nijednu njegovu borbu, a ti?”, upitao je Šepli i nagnuo se napred.
„Samo jednom u Springfildu. Dobar je.”
„Nije dovoljno dobar”, ubacila se Ebi. Nagnuo sam se i poljubio je u čelo. „Mogu da ostanem
kod kuće, Treve.”
„Ne”, odvratio sam i odmahnuo glavom.
„Ne želim da primiš udarac kao poslednji put kad si brinuo zbog mene.”
„Ne, Golubice.”
„Čekaću te.” Nasmešila se, ali očito na silu, zbog čega sam još čvršće odlučio.
„Zamoliću Trenta da dođe. On je jedini kome verujem dovoljno da mogu da se koncentrišem na
borbu.”
„Baš ti hvala, kretenu”, uvredio se Šepli.
„Hej, ti si imao svoju priliku”, odgovorio sam, samo napola u šali.
Iskrivio je usta. Mogao je da se duri čitav dan, ali zabrljao je u Helertonu, kad je dozvolio da mu
se Ebi onako izgubi iz vida. Da je pazio, ništa se ne bi dogodilo, i to smo svi znali.
Amerika i Ebi su se klele da je to bio puki nesrećni slučaj, ali ja nisam oklevao da ga izgrdim.
Posmatrao je borbu umesto Ebi i, da je Itan dovršio ono što je počeo, bio bih u zatvoru zbog ubistva.
Šepli se nedeljama izvinjavao Ebi, ali onda sam ga povukao u stranu i zamolio ga da prestane. Niko
od nas nije voleo da se seća toga kad god bi njega uhvatila griža savesti.
„Šepli, nisi ti bio kriv. Skinuo si ga s mene, sećaš se?”, rekla mu je Ebi i nagnula se preko
Amerike da ga potapše po ruci. Okrenula se ka meni. „Kad je borba?”
„Sledeće nedelje. Želim da budeš tamo. Potrebna si mi.” Da nisam bio toliki kreten, zahtevao
bih da ostane kod kuće, ali već smo u brojnim prilikama bili utvrdili da jesam. Moja potreba da
budem pored Ebi Abernati prevladavala je svaku razumnu misao. Oduvek je bilo tako i činilo mi se
da će tako uvek i biti.
Nasmešila se i spustila mi bradu na rame. „Onda ću biti tamo.”
Otpratio sam je na poslednje predavanje i poljubio je na rastanku pre nego što sam se našao sa
Šeplijem i Amerikom u Morganu. Studentski grad se brzo praznio i na kraju sam pobegao da pušim
iza ugla da ne bih morao da se sklanjam studentima koji su vukli prtljag ili iznosili veš na svaka tri
minuta.
Izvadio sam mobilni iz džepa i pozvao Trentona, slušajući kako mu telefon zvoni sa sve većim
nestrpljenjem. Konačno mu se uključila govorna pošta. „Trente, ja sam. Treba mi ogromna usluga.
Hitno je. Zato mi se javi što pre. Čujemo se.”
Prekinuo sam kad sam video Šeplija i Ameriku kako izlaze kroz staklena vrata doma, noseći po
dve njene torbe u rukama.
„Izgleda da ste sve resili.”
Šepli se nasmešio; Amerika nije.
„Zaista nisu toliko loši”, rekao sam joj i gurnuo je laktom. Nije se razvedrila.
178
„Biće joj bolje čim stignemo tamo”, rekao je Šepli, više da bi ohrabrio svoju devojku nego da bi
ubedio mene.
Pomogao sam im da sve spakuju u prtljažnik čardžera, a onda smo sačekali da Ebi završi sa
ispitom i da nas pronađe na parkiralištu.
Navukavši kapu preko ušiju i zapalivši cigaretu, čekao sam. Trenton mi se još nije javio i sve
sam se više plašio da neće moći da dođe. Blizanci su bili na pola puta do Kolorada s nekom braćom
iz bratstva Sigma tau, a nikom drugom nisam mogao da poverim Ebinu bezbednost.
Povukao sam nekoliko dimova, razrađujući nekoliko različitih scenarija za slučaj me Trenton ne
pozove, svestan toga koliko sam sebičan što zahtevam njeno prisustvo na mestu za koje znam da
može biti opasno. Za tu borbu mi je bila potrebna sva koncentracija, a to je zavisilo od dve stvari: od
Ebinog prisustva i od Ebine bezbednosti. Ako Trenton bude morao da radi ili me ne bude pozvao,
morao bih da otkažem borbu. To je bila jedina mogućnost.
Povukao sam poslednji dim poslednje cigarete iz paklice. Bio sam toliko obuzet brigom da
nisam ni shvatio koliko pušim. Pogledao sam na sat. Dotad je već trebalo da izađe s predavanja.
Baš tad me je pozvala po imenu.
„Hej Golubice.”
„Je l’ sve u redu?”
„Sad jeste”, odgovorio sam i privukao je sebi. „U redu. Šta je bilo?”
„Ništa, samo moram mnogo stvari da rešim.” Uzdahnuo sam. Kad mi je stavila do znanja da
nije zadovoljna mojim odgovorom, nastavio sam: „Ova nedelja, borba, ti tamo...”
„Rekla sam ti da ću ostati kod kuće.”
„Potrebna si mi tamo, Golubice”, rekao sam i bacio cigaretu na zemlju. Gledao sam kako nestaje
u dubokom tragu stopala u snegu, a zatim sam je uhvatio za ruku.
„Jesi li razgovarao s Trentom?”, upitala me je.
„Čekam da mi se javi.”
Amerika je spustila prozor i promolila glavu iz Šeplijevog čardžera. „Požurite! Ledeno je,
jebote!”
Nasmešio sam se i otvorio Ebi vrata. Dok sam zurio kroz prozor, Šepli i Amerika su ponavljali
isti razgovor koji su vodili otkako je saznala da će upoznati njegove roditelje. Baš kad smo se
zaustavili na parkiralištu ispred stana, zazvonio mi je telefon.
„Gde si ti, Trente, jebote?”, upitao sam kad sam ugledao njegovo ime na ekranu. „Zvao sam te
pre nekoliko sati. Samo mi nemoj reći da se ubijaš od posla.”
„Nisu prošli sati, i izvini. Bio sam kod Kemi.”
„Kako god. Slušaj, treba mi usluga. Sledeće nedelje imam borbu. Treba da dođeš. Ne znam kad
je, ali, kad te pozovem, treba da dođeš u roku od sat vremena. Možeš li to da mi ućiniš?”
„Ne znam. Šta ja imam od toga?”, zadirkivao me je.
„Možeš li ili ne, budalo? Zato što treba da paziš na Golubicu. Prošlog puta ju je ščepao neki
kreten i...”
„Šta, koji moj? Ti to ozbiljno?”
„... da.”
„Ko je to uradio?”, upitao je, smesta se uozbiljivši. „Pobrinuo sam se za to. Pa, ako pozovem...”
„Da. Mislim, naravno, brate, doći ću.”
„Hvala, Trente.” Sklopio sam telefon i ponovo naslonio glavu na sedište.
„Je l’ ti lakše?”, upita Šepli, videvši u retrovizoru da mi je laknulo. „Da. Nisam bio siguran kako
ću to izvesti bez njega.”
„Rekla sam ti...”, počela je Ebi, ali zaustavio sam je.
„Golubice, koliko puta moram da ti kažem?”
179
Odmahnula je glavom čuvši moj nestrpljivi ton. „Svejedno, ne razumem. Ranije ti nisam trebala
tamo.”
Okrenuo sam se ka njoj i prstom joj dotakao obraz. Očito nije imala pojma koliko su moja
osećanja duboka. „Ranije te nisam poznavao. Kad nisi tu, ne mogu da se koncentrišem. Pitam se gde
si, šta radiš... kad si tamo i kad mogu da te vidim, onda mogu i da se usredsredim. Znam da je ludo,
ali tako je kako je.”
„A ja baš volim ludo”, rekla je i nagnula se da mi poljubi usne.
„Očigledno”, promumlala je Amerika.
Pre nego što je sunce zašlo daleko na horizontu, Amerika i Šepli su se čardžerom uputili ka jugu.
Ebi ja zazveckala ključevima honde i nasmešila se. „Bar ne moramo da se smrzavamo na harliju.”
Osmehnuo sam se.
Ebi je slegla ramenima. „Možda bi trebalo, ne znam, da razmislimo o kupovini auta?”
„Kupićemo ga posle borbe. Šta kažeš na to?”
Skočila je, obavila i ruke i noge oko mene i prekrila mi obraze, usne i vrat vlažnim poljupcima.
Pošao sam stepenicama do stana i uputio se pravo u spavaću sobu.
Naredna četiri dana proveli smo ili ušuškani u krevetu, ili na kauču s Totom, gledajući stare
filmove. Tako sam lakše podnosio čekanje da se Adam javi.
Konačno, u utorak uveče, posle reprize serije Dečak upoznaje svet, na ekranu mi je zasvetleo
Adamov broj. Pogledao sam Ebi u oči.
„Da?”
„Besni Psu. Nastupaš za sat vremena. Kiton hol. Budi spreman, cvećko, on je Hulk Hogan na
steroidima.”
„Vidimo se onda.” Ustao sam i poveo Ebi sa sobom. „Presvući se u nešto toplo, dušo. Kiton je
stara zgrada i verovatno su isključili grejanje pošto je raspust.”
Veselo je zaplesala pre nego što je otrčala hodnikom do spavaće sobe. Izvio sam uglove usana.
Koja druga žena bi bila toliko uzbuđena što vidi svog momka kako razmenjuje udarce? Nije ni čudo
što sam se zaljubio u nju.
Obukao sam duks s kapuljačom i čizme i sačekao je kraj ulaznih vrata.
„Idem!”, viknula je i pojavila se zašavši za ugao. Uhvatila se za kvaku na vratima i isturila kuk.
„Šta misliš?”, upitala je i napućila usne u pokušaju da oponaša manekenku... ili patku. Nisam
bio siguran šta je posredi.
Pogled mi je putovao od dugog sivkastog džempera i bele majice do tesnih farmerica uvučenih
u duboke crne čizme. Htela je da se našali, misleći da izgleda neugledno, ali zastao mi je dah kad
sam je ugledao.
Telo joj se opustilo i spustila je ruke. „Toliko je loše?”
„Ne”, odgovorio sam, pokušavajući da nađem reči. „Uopšte nije loše.”
Jednom rukom sam otvorio vrata i ispružio drugu. Ebi je živahno prešla preko dnevne sobe i
prepleta prste s mojima.
Honda se teško palila, ali stigli smo u Kiton na vreme. Usput sam pozvao Trentona i molio se da
dođe kao što je obećao.
Ebi je stajala sa mnom i čekala Trentona pored visokog, starog, severnog zida Kitona. Istočni i
zapadni zid bili su zaštićeni čeličnim skelama. Univerzitet se pripremao da zategne lice najstarijoj
zgradi.
Zapalio sam cigaretu i povukao dim, pa ga ispustio kroz nos. Stegla mi je ruku. „Doći će.”
Ljudi su uglavnom već pristizali iz svih pravaca, jer su automobile ostavljali nekoliko blokova
dalje, na raznim parkiralištima. Kako se vreme borbe približavalo, sve se više ljudi pelo južnim
požarnim stepenicama.
180
Namrštio sam se. Nije mi se sviđao izbor zgrade. Poslednja borba u godini uvek je donosila
ozbiljnije kladioničare, a oni su uvek dolazili ranije da polože opkladu i zauzmu dobra mesta.
Visina nagrade je dovodila i manje iskusne gledaoce, koji su dolazili kasno i na završavali spljošteni
uza zidove. Te godine je bila izuzetno visoka. Kiton je bio na periferiji studentskog grada, što je bilo
dobro, ali podrum te zgrade je bio najmanji.
„Ovo je dosad najgora Adamova zamisao”, gunđao sam.
„Sad je kasno da menjamo”, rekla je Ebi i osmotrila betonske blokove.
Otvorio sam mobilni i poslao i šestu poruku Trentonu, a onda sam ga zatvorio.
„Deluješ mi uznemireno večeras”, prošaputala je. „Osećaću se bolje kad Trent dovuče dupe
ovamo.”
„Ovde sam, plačljivice”, prigušeno se oglasio Trenton. Uzdahnuo sam od olakšanja.
„Kako si sestro?”, upitao je Ebi i zagrlio je jednom rukom, mene šaljivo gurnuvši drugom.
„Dobro sam, Trente”, odgovorila je oraspoloženo.
Poveo sam Ebi ka zadnjem delu zgrade, osvrćući se ka Trentonu iza sebe. „Ako dođu policajci
pa se razdvojimo, naći ćemo se u Morgan holu, važi?”
Klimnuo je glavom baš kad sam se zaustavio pored otvorenog prozora blizu tla.
„Zajebavaš me”, rekao je Trenton i zagledao se u prozor. „Ebi će jedva proći tuda.”
„Ti ćeš proći”, uveravao sam ga, uvlačeći se u mrak.
Već naviknuta na provale i upade, Ebi nije oklevala da klekne na smrznutu zemlju i da se uvuče
natraške kroz prozor, pa da mi padne na ruke.
Čekali smo nekoliko trenutaka, a onda je Trenton zagundao kad se odgurnuo od prozorske
daske i doskočio na pod, gotovo izgubivši ravnotežu kad su mu stopala dotakla beton.
„Imaš sreće što volim Ebi. Ne bih ovo sranje radio ni za koga drugog”, gunđao je čisteći majicu.
Skočio sam i brzim pokretom zatvorio prozor. „Ovuda”, rekao sam i poveo Ebi i brata kroz
mrak.
Prolazili smo kroz zgradu sve dok pred sobom nismo ugledali slab treptaj svetlosti. Prigušen
šum glasova dolazio je sa istog mesta dok smo vukli stopala po propalom betonu.
Trenton je uzdahnuo posle trećeg skretanja. „Nikad nećemo naći put odavde.”
„Samo me pratite. Sve će biti u redu”, rekao sam.
Bilo je lako razabrati koliko smo blizu po sve glasnijoj gomili koja je čekala u glavnoj prostoriji.
Adamov glas je dopirao kroz megafon, izvikujući imena i brojeve.
Zaustavio sam se u sledećoj sobi i osvrnuo se na stolove i stolice prekrivene belim čaršavima.
Obuzelo me je mučno osećanje. To mesto je bilo pogrešno. Baš kao što je bilo pogrešno dovesti Ebi
na toliko opasno mesto. Kad bi izbila tuča, štitio bi je Trenton, ali sigurno utočište, daleko od
gomile, bilo je puno nameštaja i opreme.
„Dakle, kako ćeš ovo izvesti?”, upita Trenton.
„Razdvoji i osvoji.”
„Razdvoji šta?”
„Njegovu glavu od tela.”
Trenton hitro klimnu. „Dobar plan.”
„Golubice, hoću da ostaneš kraj ovih vrata, važi?” Pogledala je u glavnu prostoriju, razrogačivši
oči dok je upijala sav taj metež. „Golubice, jesi li me čula?”, upitao sam i dodirnuo njenu ruku.
„Šta?”, zatreptala je.
„Hoću da ostaneš pored ovih vrata, važi? Drži Trenta za ruku sve vreme.”
„Neću se ni pomeriti”, izjavila je. „Obećavam.”
Nasmešio sam se njenom ljupkom, zbunjenom izrazu. „Sad ti izgledaš uznemireno.”
181
Bacila je pogled na vrata, a onda na mene. „Imam neki loš osećaj u vezi sa ovim, Treve. Ne što
se tiče borbe, već... nešto. Hvata me jeza od ovog mesta.”
Nisam mogao da se ne složim. „Nećemo ostati dugo.”
Kroz megafon se začuo Adamov glas. Bilo je to uvodno obaveštenje.
Obuhvatio sam njeno lice i pogledao je u oči. „Volim te.” Bled osmeh joj se pojavio na usnama i
privukao sam je sebi, čvrsto je stežući na grudima.
„...zato nemojte da koristite svoje kurve da varate sistem, momci!”, vikao je Adam, glasa
pojačanog megafonom.
Zavukao sam Ebinu ruku pod Trentonovu. „Ne skidaj oka s nje. Ni na tren. Ovo mesto će se
pretvoriti u ludnicu čim borba počne.”
„... dakle, pozdravimo večerašnjeg borca - DŽONA SEVIDŽA!”
„Braniču je životom, brate”, obećao je Trenton i blago cimnuo Ebinu ruku da bi to naglasio. „Idi
sad i razbij tog tipa, pa da idemo odavde.”
„Drhtite u čizmama, momci, i skidajte gaće, dame! Predstavljam vam TREVISA 'BESNOG PSA'
MEDOKSA!”
Kad me je Adam najavio, zakoračio sam u glavnu prostoriju. Ruke su zamahale, a glasovi
zagrmeli u horu. More ljudi se razmaklo preda mnom i lagano sam izašao u krug.
Prostorija je bila osvetljena samo fenjerima koji su visili s tavanice. Pošto se još trudio da se sve
odvija u tajnosti jer su ga umalo uhapsili, Adam nije želeo da nas jarka svetla odaju.
Čak sam i pod mutnim svetlom primetio surov izraz Džona Sevidža. Nadvio se nada mnom,
očiju divljih i nestrpljivih. Poskočio je s jedne noge na drugu nekoliko puta, a onda se umirio,
streljajući me ubistvenim pogledom.
Sevidž nije bio amater, ali postojala su svega tri načina za pobedu: nokaut, predaja i odluka. Ali
prednost je uvek bila na mojoj strani zato što sam imao tri brata, koja su se borila na različite načine.
Ako se Džon Sevidž bori kao Trenton, oslanjaće se na odbranu, brzinu i iznenadne napade —
što sam uvežbavao čitavog života.
Ako se bori kao blizanci — s kombinacijom udaraca rukama i nogama, ili pak prelazeći na
taktiku zadavanja udaraca — i to sam vežbao čitavog života.
Tomas je bio najsmrtonosniji. Ako se Sevidž bori pametno, a verovatno je tako (procenio sam po
tome kako me je odmeravao), boriće se sa savršenom ravnotežom snage, brzine i strategije. Samo
sam nekoliko puta u životu razmenio udarce s najstarijim bratom, ali on od moje šesnaeste nije
mogao da me porazi bez pomoći ostale braće.
Koliko god da je Džon Sevidž trenirao, ili kakvu prednost mislio da ima, već sam se s njim
borio. Borio sam se sa svima koji su umeli da se bore... i pobeđivao sam.
Adam je dunuo u rog, a Sevidž je koraknuo unazad pre nego što je uputio snažan udarac u
mom pravcu.
Izbegao sam. Svakako se bori kao Tomas.
Sevidž mi se previše približio, pa sam podigao čizmu i odgurnuo ga u gomilu. Gurnuli su ga u
krug i primakao mi se sa obnovljenom odlučnošću.
Zadao je dva udarca zaredom, a onda sam ga zgrabio i nabio mu lice na koleno. Zateturao se,
pribrao se i krenuo u nov napad.
Zamahnuo sam i promašio, a on je pokušao da me obgrli oko struka. Pošto sam se već oznojio,
lako sam se izvukao iz njegovog stiska. Kad sam se okrenuo, laktom me je pogodio u vilicu i svet je
na tren stao pre nego što sam se stresao i odgovorio mu levim i desnim krošeom, zadavši ih jedan
za drugim.
Sevidžova donja usna se rascepila i prokrvarila. Ta prva prolivena krv pojačala je buku u
prostoriji do zaglušnih decibela.
182
Povukao sam lakat i dao zalet pesnici koja se spustila na Sevidžov nos. Nisam se povukao,
nameravajući da ga ošamutim kako bih imao vremena da se okrenem i proverim Ebi. Stajala je gde
sam joj rekao, i dalje držeći Trentona pod ruku.
Zadovoljan što je ona dobro, ponovo sam se usmerio na borbu. Brzo sam se izmakao kad je
Sevidž nesigurno zamahnuo, a onda me je obavio rukama i obojicu nas srušio na zemlju.
Pao je poda mnom i, bez imalo truda, zabio sam mu lakat u lice. Čvrsto mi je stegao telo
nogama, koje je spojio člancima.
„Dokrajčiću te, jebena propalice!”, režao je.
Nasmešio sam se, a potom sam se odgurnuo od zemlje i obojicu nas podigao. Trudio se da me
izbaci iz ravnoteže, ali došlo je vreme da odvedeni Ebi kući. Trentonov glas je zagrmeo iznad
gomile. „Razbij ga, Trevise!”
Pao sam napred i malo na stranu, a Džon je leđima i glavom tresnuo o beton u razornom
udarcu. Moj protivnik je sad bio ošamućen, a ja sam povukao lakat unazad i udarao ga pesnicom u
lice i sa strane u glavu sve dok se nečije ruke nisu uhvatile za moje i povukle me unazad.
Adam je bacio crvenu maramu na Sevidžove grudi i prostorija je eksplodirala kad me je zgrabio
za zglavak i podigao mi ruku uvis.
Pogledao sam u Ebi, koja je poskakivala gore-dole, držeći glavu iznad gomile, dok ju je moj brat
pridržavao.
Trenton je nešto vikao sa ogromnim osmehom na licu.
Baš kad je gomila počela da se razilazi, uhvatio sam užasnut izraz na Ebinom licu i, nekoliko
trenutaka kasnije, masivni povik gomile pokrenuo je paniku. Pao je fenjer u uglu glavne prostorije i
vatra je zahvatila beli čaršav. Plamen se brzo raširio na čaršav pored tog i pokrenuo lančanu
reakciju.
Vrištava gomila je požurila ka stepenicama dok je dim ispunjavao sobu. Preplašena lica, i
muška i ženska, bila su osvetljena plamenom.
„Ebi!”, viknuo sam kad sam shvatio koliko je daleko i koliko je ljudi između nas. Ako ne
stignem do nje, ona i Trenton će morati da pronađu put do prozora kroz lavirint mračnih hodnika.
Strah me je sveg obuzeo i pokrenuo me da pomahnitalo guram sve koji su mi se našli na putu.
Prostorija se smračila, a s drugog kraja se začuo glasan pucanj. Praskali su i ostali fenjeri,
pojačavajući plamen malim eksplozijama. Ugledao sam Trentona, koji je držao Ebi za ruku i vukao
je za sobom pokušavajući da se probije kroz svetinu.
Ebi je odmahivala glavom i otimala se.
Trenton je gledao oko sebe i pravio plan bega dok su stajali usred meteža. Da su pokušali da
beže požarnim stepenicama, izašli bi poslednji. Požar se brzo širio. Ne bi uspeli da se probiju kroz
gomilu na vreme.
Svaki pokušaj da stignem do nje bio je osujećen gomilom koja je nadirala i gurala me sve dalje.
Uzbuđeno navijanje koje je do malopre ispunjavalo prostoriju zamenili su užasnuti krici straha i
očaja dok su se svi borili da stignu do izlaza.
Trenton je povukao Ebi ka vratima, ali ona se otimala da bi pogledala iza sebe. „Trevise!”,
viknula je i pružila ruku prema meni.
Udahnuo sam da joj se javim, ali dim mi je ispunio pluća. Nakašljao sam se, rukom rasterujući
dim.
„Ovamo, Treve!”, vikao je Trenton.
„Samo je izvedi odavde, Trente! Izvedi Golubicu!”
Oči su joj se razrogačile i odmahnula je glavom. „Trevise!”
„Samo idi!”, ponovio sam. „Stići ću te napolju!”
183
Zastala je na trenutak, a onda je stisla usne u čvrstu liniju. Osetio sam olakšanje. Ebi Abernati je
imala snažan nagon za preživljavanjem i on se upravo probudio. Zgrabila je Trentona za rukav i
povukla ga u mrak, daleko od vatre.
Okrenuo sam se, i sam u potrazi za izlazom. Desetine gledalaca grabile su ka uzanom prilazu
stepenicama, vrišteći i boreći se da stignu do izlaza.
Prostorija je bila gotovo crna od dima i osećao sam kako mi se pluća bore za vazduh. Klekao
sam na pod i pokušao da se setim raznih vrata na glavnoj prostoriji. Okrenuo sam se ka
stepenicama. Tim putem sam želeo da idem, daleko od vatre, ali odbio sam da paničim. Bio je tu i
drugi izlaz koji je vodio do požarnog izlaza, a svega nekoliko ljudi se sedlo da krene tamo. Sagnuo
sam se i potrčao prema mestu gde se, prema mom sećanju, ulaz nalazio, ali zaustavio sam se.
Pomisao na to da bi se Ebi i Trenton mogli izgubiti sevnula mi je u svesti i odvukla me od
izlaza.
Čuo sam svoje ime i zaškiljio u tom pravcu.
„Trevise! Trevise! Ovamo!” Na vratima je stajao Adam i dozivao me rukom.
Odmahnuo sam glavom. „Idem po Golubicu!”
Put ka manjoj prostoriji u koju su pobegli Trenton i Ebi bio je gotovo čist, pa sam potrčao ka njoj
i naleteo na nekoga. Bila je to devojka - sudeći po izgledu, brucoškinja — lica umazanog crnim
prugama. Bila je preplašena i podigla se na noge.
„P-pomozi mi! Ne mogu... Ne znam kuda se izlazi!”, rekla je, kašljući.
„Adame!”, viknuo sam. Gurnuo sam je u pravcu izlaza. „Pomozi joj da izađe!”
Devojka je potrčala ka Adamu, a on ju je zgrabio za ruku pre nego što su nestali u izlazu i pre
nego što mi je dim zaklonio pogled na njih.
Ustao sam se s poda i potrčao za Ebi. I drugi su trčali po tamnim lavirintima, vičući i dahćući
dok su pokušavali da pronađu izlaz.
„Ebi!”, viknuo sam u mrak. Uplašio sam se da su skrenuli na pogrešnom mestu.
Grupica devojaka je stajala na kraju hodnika i plakala. „Jeste li videli momka i devojku kako
prolaze ovuda? Trenton je visok otprilike ovoliko, liči na mene?”, upitao sam i prineo ruku čelu.
Odmahnule su glavama.
Stomak mi se zgrčio. Ebi i Trenton su otišli pogrešnim putem.
Pokazao sam prstom pored preplašene grupe. „Idite tim hodnikom dok ne stignete do kraja.
Tamo su stepenice s vratima na vrhu. Popnite se i skrenite levo. Tamo je prozor kroz koji možete da
izađete.”
Jedna devojka je klimnula glavom, pa je obrisala oči i naredila drugaricama da je slede.
Umesto da se vratim hodnicima kojima smo došli, skrenuo sam levo i potrčao kroz mrak, u nadi
da će mi se posrećiti i da ću nekako natrčati na njih.
Čuo sam vrištanje iz glavne prostorije dok sam se probijao napred, odlučan da se uverim da su
Ebi i Trenton pronašli izlaz. Nisam želeo da odem dok se ne uverim.
Pošto sam protrčao kroz nekoliko hodnika, osetio sam kako mi panika pritiska grudi. Sustigao
me je miris dima i znao sam da će, s takvom konstrukcijom, starom zgradom, nameštajem i
čaršavima koji su ga prekrivali i hranili vatru, čitav podrum za nekoliko minuta progutati plamen.
„Ebi!”, vikao sam. „Trente!”
Ništa.
184
DVADESET SEDMO POGLAVLJE
Vatra i led
Od dima se više nije moglo pobeći. u svakoj sobi u kojoj bih se našao, svaki udisaj bio mi je
plitak i vreo i pržio mi pluća.
Sagnuo sam se i uhvatio se za kolena, teško dišući. Osećaj za orijentaciju mi je oslabio i zbog
mraka i zbog stvarne mogućnosti da neću uspeti da pronađem devojku i brata pre nego što bude
prekasno. Nisam bio siguran ni u to da i sam mogu da pronađem izlaz.
Između napada kašlja, čuo sam kucanje u susednoj prostoriji.
„Pomozite mi! Neka mi neko pomogne!”
Bila je to Ebi. Odlučnost mi se vratila i zateturao sam se prema njenom glasu, opipavajući kroz
tamu. Rukama sam opipavao zid, a onda sam osetio vrata i stao. Bila su zaključana. „Golubice?”,
viknuo sam i cimnuo vrata.
Ebin glas je postajao sve piskaviji, pa sam se odmakao i počeo da udaram vrata nogom. Najzad
su se otvorila.
Stajala je na stolu ispod prozora i tako očajnički udarala šakama po staklu da nije ni shvatila da
sam provalio u sobu.
„Golubice?”, izustio sam kroz kašalj.
„Trevise!”, viknula je i sa stola mi skočila u naručje.
Uhvatio sam je za obraze. „Gde je Trent?”
„Pošao je za njima!”, cvilela je, a suze su joj se slivale niz obraze. „Pokušala sam da ga ubedim
da pode sa mnom, ali nije želeo!”
Pogledao sam u hodnik. Vatra je nadirala prema nama, gutajući prekriveni nameštaj naslagan
uza zidove.
Od prizora je ostala bez daha, a onda se zakašljala. Skupio sam obrve i zapitao se gde bi,
dođavola, mogao biti. Ako je bio na kraju tog hodnika, nije mogao uspeti. Jecaj mi se skupio u grlu,
ali oterao ga je izraz straha u Ebinim očima.
„Izvući ću nas odavde, Golubice.” Poljubio sam je u usta brzim, čvrstim pokretom, a zatim sam
se popeo na njene improvizovane lestve.
Gurnuo sam prozor, a mišići ruku su mi zadrhtali kad sam svu preostalu snagu upotrebio da
probijem staklo. „Povuci se, Ebi! Razbiću staklo!”
Koraknula je unazad, a celo telo joj je drhtalo. Savio sam lakat i zamahnuo pesnicom, ispustivši
hroptaj kad sam je zakucao u prozor. Staklo se raspršio i pružio sam ruku.
„Dođi!”, viknuo sam.
Vrelina vatre je zahvatila prostoriju. Pokrenut čistim strahom, podigao sam je s poda jednom
rukom i gurnuo je napolje.
Čekala je na kolenima dok se nisam izvukao, a zatim mi je pomogla da se uspravim. Sirene su
zavijale na drugoj strani zgrade, a crvena i plava svetla vatrogasnih vozila i policijskih automobila
plesala su preko zidova susednih zgrada.
Povukao sam Ebi i pojurio ka gomili ljudi koja je stajala ispred zgrade. Pretraživali smo čađava
lica u potrazi za Trentonom, dozivajući ga. Kad god bih viknuo, glas bi mi pukao još više. Nije bio
tu. Proverio sam telefon u nadi da je zvao. Kad sam video da nije, besno sam ga sklopio.
Ponestajalo mi je nade i prekrio sam usta, ne znajući šta da radim. Brat mi se izgubio u
zapaljenoj zgradi. Nije bio napolju, što me je vodilo samo do jednog zaključka.
185
„TRENTE!”, urlao sam i istezao vrat pretražujući gomilu.
Oni koji su pobegli grlili su se i jecali iza vozila hitne pomoći, užasnuto posmatrajući kako
vatrogasni kamioni polivaju vodu kroz prozore. Vatrogasci su utrčali i povukli creva za sobom.
„Nije izašao”, šaputao sam. „Nije izašao, Golubice.” Suze su mi se slivale niz obraze i pao sam
na kolena.
Pridružila mi se i zagrlila me.
„Trent je pametan, Treve. Izašao je. Mora da je pronašao drugi put.”
Pao sam joj u krilo i stegao njenu majicu obema pesnicama.
Prošlo je sat vremena. Plač i jecaji preživelih i posmatrača ispred zgrade pretvorili su se u
sablasnu tišinu. Vatrogasci su izneli samo dvoje preživelih, a zatim su nastavili da izlaze praznih
ruku. Kad god bi neko izašao iz zgrade, zadržavao sam dah. Deo mene se nadao da je to Trenton, a
deo se plašio da jeste.
Pola sata kasnije, tela koja su iznosili bila su beživotna. Umesto oživljavanja, samo su ih polagali
pored ostalih žrtava i pokrivali ih. Na zemlji su ležali povređeni, kojih je bilo znatno više nego nas
koji smo pobegli.
„Trevise?”
Pored nas se pojavio Adam. Ustao sam i povukao Ebi za sobom. „Drago mi je što vidim da ste
se izvukli”, izjavio je, zbunjen i zapanjen. „Gde je Trent?” Nisam odgovorio.
Pogledali smo u zgarište Kiton hola, iz čijih prozora je još izlazio gust crn dim. Ebi mi je
zagnjurila lice u grudi i sitnim pesnicama mi se uhvatila za majicu.
Prizor je bio košmaran i mogao sam samo da zurim.
„Moram da... uf... moram da pozovem tatu”, izjavio sam, mršteći se.
„Možda bi trebalo da sačekaš, Trevise. Još ništa ne znamo”, rekla je Ebi.
Pluća su me pekla baš kao i oči. Brojevi su mi se zamaglili dok su mi suze navirale i slivale mi se
niz obraze. „Ovo jebeno nije u redu. Uopšte nije trebalo da bude tu.”
„Bio je to nesrećan slučaj, Trevise. Nisi mogao da znaš da će se ovo dogoditi”, rekla je Ebi i
dotakla mi obraz.
Lice mi se zgrčilo i zažmurio sam. Moraću da pozovem oca i da mu kažem da je Trenton ostao u
zapaljenoj zgradi, i to mojom krivicom. Nisam znao može li moja porodica da izdrži još jedan
gubitak. Trenton je živeo s tatom dok je pokušavao da ponovo stane na noge i bili su malo bliži
nego mi ostali.
Dah mi je zapeo u grlu dok sam ukucavao brojeve i zamišljao očevu reakciju. Telefon mi je bio
hladan u ruci i zato sam privukao Ebi u zagrljaj. Iako to još nije znala, sigurno se smrzavala.
Brojevi su se pretvorili u ime i oči su mi se raširile. Stizao mi je drugi poziv.
„Trente?”
„Jeste li dobro?”, viknuo mi je uvo, a u glasu mu se osećala panika.
Iznenađeni smeh mi je pobegao sa usana kad sam pogledao u Ebi. „Trent je!”
Uzdahnula je i stegla mi ruku.
„Gde si?”, upitao sam, nestrpljiv da ga nađem.
„U Morgan holu, glupane! Gde si rekao da se nađemo! Zašto ti nisi ovde?”
„Kako to misliš - u Morganu si? Dolazim za tren, ne mrdaj!”
Brzo sam potrčao, vukući Ebi. Kad smo stigli do Morgana, oboje smo kašljali i borili se za dah.
Trenton je strčao niza stepenice i zaleteo se na nas.
„Gospode bože, brate! Mislio sam da ste reš pečeni!”, izjavio je, čvrsto nas stežući.
„Budalo!”, viknuo sam i odgurnuo ga. „Jebote, mislio sam da si mrtav! Čekao sam da vatrogasci
iznesu tvoje ugljenisano telo iz Kitona!”
186
Na trenutak sam se namrgodio, a onda sam ga ponovo privukao u zagrljaj. Ispružio sam ruku i
zamahao njome kroz vazduh da bih napipao Ebin džemper, pa sam i nju privukao u zagrljaj. Posle
nekoliko trenutaka, pustio sam Trentona.
Trenton je pogledao u Ebi, pokajnički se mršteći. „Oprosti, Ebi. Uspaničio sam se.”
Odmahnula je glavom. „Drago mi je što si dobro.”
„Ja? Bolje bi mi bilo da sam umro nego da me je Trevis video kako izlazim iz zgrade bez tebe.
Pokušao sam da te nađem pošto si otrčala, ali izgubio sam se i morao da potražim drugi put. Hodao
sam uz spoljni zid u potrazi za onim prozorom, ali naleteo sam na pajkane i naterali su me da se
udaljim. Odlepio sam ovde!”, rekao je i prešao rukom preko glave.
Obrisao sam Ebine obraze palcem, a potom sam podigao majicu i obrisao garež s lica. „Idemo
odavde. Policajci će uskoro preplaviti mesto.”
Pošto sam ponovo zagrlio brata, on se uputio ka kolima, a mi smo krenuli ka
Amerikinoj hondi. Posmatrao sam Ebi kako zakopčava pojas. Namrštio sam se kad se zakašljala.
„Možda bi trebalo da te odvedem u bolnicu. Da te pregledaju.”
„Dobro sam”, odgovorila je i preplela prste s mojima. Spustila je pogled i ugledala duboku
posekotinu preko mojih prstiju. „Je li ovo od borbe ili prozora?”
„Od prozora”, odgovorio sam i namrštio se ugledavši njene krvave nokte.
Oči su joj smekšale. „Spasao si mi život, znaš.”
Smrknuo sam se. „Ne bih otišao bez tebe.”
„Znala sam da ćeš doći.”
Držao sam je za ruku dok nismo stigli u stan. Dugo se tuširala, a ja sam nam drhtavim rukama
nasuo po čašu viskija.
Dovukla se hodnikom, a zatim se ošamućeno srušila na krevet.
„Izvoli”, rekao sam i pružio joj punu čašu ćilibarske tečnosti. „Pomoći će ti da se opustiš.”
„Nisam umorna.”
Ponovo sam pružio čašu. Možda je odrasla okružena mafijašima iz Vegasa, ali upravo smo se
suočili sa smrću — mnogih — a i sami smo je jedva izbegli. „Pokušaj da se odmoriš, Golubice.”
„Gotovo se bojim da sklopim oči”, rekla je, pa je uzela čašu i progutala tečnost.
Preuzeo sam praznu čašu i spustio je na noćni stočić, a zatim sam seo pored nje na krevet. Sedeli
smo ćutke i razmišljali o proteklim satima. Delovali su nestvarno.
„Večeras je poginulo mnogo ljudi”, rekao sam.
„Znam.”
„Do sutra nećemo saznati koliko tačno.”
„Trent i ja smo nabasali na grupu dece dok smo izlazili. Pitam se jesu li se izvukla. Delovala su
tako uplašeno...”
Ruke su joj zadrhtale, pa sam je utešio onako kako sam najbolje umeo. Zagrlio sam je.
Opustila se na mojim grudima i uzdahnuo sam. Disanje joj se ujednačilo i priljubila je obraz uz
moju kožu. Prvi put otkako smo se pomirili, osećao sam se potpuno opušteno s njom i sve je ponovo
bilo kao pre Vegasa.
„Trevise?”
Spustio sam bradu i prošaputao joj u kosu. „Šta je bilo, dušo?” Telefoni su nam zazvonili u isti
mah, a ona se javila na svoj dok je meni dodavala moj. „Halo?”
„Trevise? Jeste li dobro, čoveče?”
„Jesmo, druže. Dobro smo.”
„Dobro sam, Mer. Svi smo dobro”, umirivala je Ebi Ameriku.
187
„Mama i tata lude. Upravo gledamo na televiziji. Nisam im rekao da si i ti tamo. Šta?” Šepli je
odmakao lice od telefona da bi odgovorio roditeljima. „Ne, mama. Da, razgovaram s njim! Dobro je!
U stanu su! Dakle”, nastavio je, „šta se dogodilo, dođavola?”
„Jebeni fenjeri. Adam nije želeo da jaka svetla privuku pažnju i policiju. Od jednog se zapalilo
čitavo mesto... Loše je, Šepe. Mnogo je ljudi nastradalo.”
Šepli je duboko disao. „Neko koga poznajemo?”
„Još ne znam.”
„Drago mi je što si dobro, brate. Ja... bože, drago mi je što si dobro.”
Ebi je opisivala užasne trenutke, kako je teturala kroz mrak i pokušavala da nade izlaz.
Ustuknuo sam kad je objašnjavala kako je zarivala prste oko prozora pokušavajući da ga otvori.
„Mer, nemoj dolaziti ranije. Dobro smo”, rekla je Ebi. „Dobro smo”, ponovila je, ovog puta
naglašeno. „Možeš me zagrliti u petak. Volim i ja tebe. Lepo se provedite.”
Pritisnuo sam mobilni na uho. „Bolje zagrli devojku, Šepe. Zvuči uzrujano.”
Šepli je uzdahnuo. „Samo...” Ponovo je uzdahnuo.
„Znam, čoveče.”
„Volim te. Ti si mi kao pravi brat.”
„Takođe. Vidimo se uskoro.”
Kad smo prekinuli vezu, Ebi i ja smo sedeli ćutke, i dalje razmišljajući o onome što se dogodilo.
Naslonio sam se na jastuk i povukao je na grudi.
„Da li je Amerika dobro?”
„Uzrujana je. Biće dobro.”
„Drago mi je što nisu bili tamo.”
Osećao sam kako joj se vilica pomera i u sebi sam proklinjao sebe zbog toga što sam joj zadao
još crnih misli. „I meni”, rekla je uz drhtaj.
„Žao mi je. Svašta si doživela večeras. Ne moram još i ja da ti dodajem.”
„I ti si bio tamo, Treve.”
Razmišljao sam o tome kako je bilo, dok sam tražio Ebi po mraku i nisam znao hoću li je naći, a
onda, konačno, provalio kroz ona vrata i ugledao njeno lice.
„Ne uplašim se često”, rekao sam. „Uplašio sam se prvog jutra kad sam se probudio a ti nisi
bila tu. Uplašio sam se kad si me ostavila posle Vegasa. Uplašio sam se kad sam pomislio da ću
morati da kažem tati da je Trent nastradao u onoj zgradi. Ali kad sam te video kroz plamen u
podrumu... prestravio sam se. Uspeo sam da se probijem do vrata, od izlaza me je delilo nekoliko
metara, i nisam mogao da odem.”
„Kako to misliš? Jesi li poludeo?, upitala je i trgla glavom da bi me pogledala u oči.
„Nikad mi ništa nije bilo jasnije u životu. Okrenuo sam se, krenuo prema prostoriji u kojoj si
bila i našao te. Ništa drugo nije bilo važno. Nisam ni znao hoćemo li uspeti, samo sam želeo da
budem gde i ti, šta god to značilo. Jedino čega se bojim jeste život bez tebe, Golubice.”
Nagnula se i nežno mi poljubila usne. Kad su nam se usne razdvojile, nasmešila se. „Onda
nemaš čega da se plašiš. Mi smo zauvek.”
Uzdahnuo sam. „Sve bih ponovio, znaš. Ne bih promenio nijedan tren ako bi to značilo da ćemo
biti ovde, ovog trenutka.” Duboko je udahnula i nežno sam je poljubio u čelo.
„To je to”, prošaputao sam.
„Šta?”
„Trenutak. Kad te gledam kako spavaš... taj mir na tvom licu? To je to. Nisam ga doživeo
otkako mi je mama umrla, ali ponovo ga osećam.” Još jednom sam duboko udahnuo i privukao je
bliže. „Čim sam te upoznao, shvatio sam da imaš nešto što mi je potrebno. Ispostavilo se da to nije
ništa u vezi sa tobom. Već ti sama.”
188
Umorno se nasmešila kad mi je zagnjurila lice u grudi. „To smo mi, Trevise. Ništa nema smisla
ako nismo zajedno. Jesi li primetio?”
„Primetio? Govorim ti to cele godine!”, zadirkivao sam je. „Zvanično je. Droce, borbe, odlasci,
Parker, Vegas... čak i požari... naša veza može sve da izdrži.”
Podigla je glavu i pogledala me pravo u oči. Video sam kako joj se plan rada iza ženica. Prvi put
nisam brinuo zbog njenog narednog koraka, jer sam znao da ćemo, koji god put izabrala, tim putem
koračati zajedno.
„Vegas?”, upitala je.
Namrštio sam se i između obrva mi se pojavila linija. „Da?”
„Jesi li razmišljao o tome da se vratiš?”
Obrve su mi se podigle u neverici. „Mislim da to nije dobra zamisao za mene.”
„Šta ako odemo samo na jednu noć?”
Pogledao sam po mračnoj sobi, zbunjen. „Na jednu noć?”
„Oženi se mnome”, izletelo joj je. Čuo sam reči, ali trebalo mi je malo vremena da ih shvatim.
Usne su mi se razvukle u priglup osmeh. Glupirala se, ali, ako će joj to pomoći da odvrati misli
od onoga kroz šta smo upravo prošli, zadovoljno ću prihvatiti igru.
„Kada?”
Slegla je ramenima. „Mogli bismo da zakažemo let za sutra. Prolećni je raspust. Sutra nemam
nikakvih obaveza, a ti?”
„Pozivam blef”, rekao sam i posegao za telefonom. Podigla je bradu i pokazala svoju
tvrdoglavu stranu. „Amerikan erlajriz”, izgovorio sam, pažljivo proučavajući njenu reakciju. Nije ni
trepnula.
„Amerikan erlajnz, kako mogu da vam pomognem?”
„Trebaju mi dve karte za Vegas, molim vas. Za sutra.”
Žena je potražila vreme leta, a zatim je upitala koliko dugo ćemo ostati.
„Hmmm...” Čekao sam da Ebi odustane, ali to se nije dogodilo. „Dva dana. Povratne. Šta god
da imate.”
Spustila je bradu na moje grudi uz širok osmeh, čekajući da završim razgovor.
Zena je zatražila moje podatke za plaćanje, pa sam zatražio od Ebi svoj novčanik. Pomislio sam
da će se u tom trenutku nasmejati i reći mi da prekinem vezu, ali ona je veselo izvadila karticu iz
mog novčanika i pružila mi je.
Izgovorio sam brojeve svoje kreditne kartice službenici, povremeno podižući pogled ka Ebi.
Ona je samo slušala, zadovoljna. Naveo sam rok trajanja i palo mi je na pamet da ću platiti dve
avionske karte koje verovatno nećemo iskoristiti. Ipak je imala vraški dobro pokeraško lice. „Hm,
da, gospodo. Pokupićemo ih na šalteru. Hvala.”
Predao sam Ebi telefon, a ona ga je spustila na noćni stočić. „Upravo si me zaprosila”, izgovorio
sam, i dalje očekujući da prizna kako nije mislila ozbiljno. „Znam.”
„Ovo je bilo odistinski, znaš. Upravo sam rezervisao dve karte za Vegas za sutra u podne. To
znači da ćemo se venčati sutra uveče.”
„Hvala ti.”
Skupio sam oči. „Bićeš gospoda Medoks kad ti u ponedeljak počnu predavanja.”
„O”, izustila je i pogledala oko sebe.
Podigao sam obrvu. „Predomišljaš se?”
„Moraću da obavim ozbiljnu papirologiju sledeće nedelje.” Polako sam klimnuo glavom,
obazrivo se nadajući. „Udaćeš se za mene sutra?”
Nasmešila se. „A-ha.”
„Ozbiljno?”
189
„Da.”
„Jebeno te volim!” Obuhvatio sam joj lice rukama i strasno je poljubio. „Toliko te volim,
Golubice”, ponovio sam, ljubeći je. Jedva je stizala da mi uzvrati.
„Zapamti to kad te i za pedeset godina budem razbijala u pokeru.” Kikotala se.
„Ako to znači šezdeset ili sedamdeset godina s tobom, dušo... imaš moju dozvolu da me
dokrajčiš.”
Podigla je obrvu. „Zažalićeš.”
„Kladim se da neću.”
Ljupki osmeh joj se pretvorio u izraz samouverene Ebi Abernati koju sam video kako pelješi
profesionalce za pokeraškim stolom u Vegasu. „Jesi li dovoljno siguran da se kladiš u onaj sjajni
motor napolju?”
„Uložiću sve što imam. Ne žalim nijedan tren s tobom, Golubice, i nikad neću.”
Pružila je ruku i ja sam je prihvatio ne oklevajući, protresao je, pa je prineo usnama i nežno joj
prislonio usne na prste.
„Ebi Medoks...”, izgovorio sam, ne mogavši da obuzdam osmeh.
Zagrlila me je, zategavši ramena dok me je stezala. „Trevis i Ebi Medoks. Lepo zvuči.”
,A prsten?”, upitao sam, mršteći se.
„Kasnije ćemo brinuti o prstenju. Pomalo sam te zaskočila.”
„Uf...”, utihnuo sam, pošto sam se setio kutijice u fioci. Pitao sam se da li pametno da joj je
predam. Nekoliko nedelja ranije, možda i nekoliko dana ranije, Ebi bi možda poludela, ali to smo
prevazišli. Nadao sam se. „Šta je bilo?”
„Nemoj da poludiš”, počeo sam. „Nekako sam se... već pobrinuo za to.”
„Za šta?”
Zureći u tavanicu, uzdahnuo sam jer sam prekasno shvatio grešku. „Poludećeš.”
„Trevise...
Posegao sam za fiokom noćnog stočića i hitro je pretražio.
Namrštila se, a onda je dunula da skloni mokru kosu iz očiju. „Šta? Kupio si kondome?”
Nasmejao sam se. „Ne, Golubice”, odgovorio sam i zavukao ruku dublje u fioku. Ruka mi je
konačno napipala poznate uglove. Posmatrao sam izraz njenog lica dok sam izvlačio kutijicu iz
skrovitog mesta.
Spustila je pogled dok sam stavljao plišanu kutijicu na grudi. Zabacio sam ruku iza glave. „Šta
je to?”, upitala je. „Na šta ti liči?”
„U redu. Menjam pitanje: kad si to nabavio?” Udahnuo sam. „Dosta davno.”
„Treve...
„Slučajno sam ga video jednog dana i znao sam da postoji samo jedno mesto za njega... na tvom
savršenom malom prstu.”
„Kad jednog dana?”
„Da li je to važno?”
„Mogu li da ga vidim?”, osmehnula se, a sive oči su joj zablistale.
Od njene neočekivane reakcije, ponovo sam se široko osmehnuo. „Otvori.”
Lagano je prstom dodirnula kutiju, a zatim je dohvatila zlatnu kukicu obema rukama i polako
podigla poklopac. Oči su joj se raširile, a onda ga je ponovo spustila.
„Trevise!”, zacvilela je.
„Znao sam da ćeš poludeti!”, rekao sam, pa sam seo i uhvatio je za ruke.
„Jesi li poludeo?”
190
„Znam. Znam šta misliš, ali morao sam. Bio je onaj pravi. I bio sam u pravu! Otad nisam video
nijedan koji bi bio savršen kao ovaj!” Zgrčio sam se u sebi, nadajući se da neće shvatiti da sam
upravo priznao koliko sam često razgledao prstenje.
Otvorila je oči i polako skinula ruke s kutijice. Otvorila je poklopac iz drugog pokušaja, a zatim
je izvadila prsten iz proreza koji ga je pridržavao.
„Bože... neverovatan je”, prošaputala je kad sam je uhvatio za levu ruku.
„Mogu li da ti ga stavim na prst?”, upitao sam, gledajući u nju. Kad je klimnula glavom, stisnuo
sam usne, pa sam navukao srebrni obruč na njen prst i pridržao ga pre nego što sam je pustio. „Sad
je neverovatan.”
Oboje smo neko vreme gledali u njenu ruku. Konačno je bio tamo gde pripada.
„Mogao si da daš depozit za kola umesto ovoga”, rekla je tiho, kao da mora da šapuće u
prisustvu prstena.
Prineo sam njen domali prst usnama i poljubio kožu tik ispred zgloba. „Milion puta sam
zamišljao kako će izgledati na tvojoj ruci. Sad kad je tu...”
„Šta?” Nasmešila se, nadajući se da ću završiti rečenicu.
„Mislio sam da ću morati da se znojim pet godina pre nego što se osetim ovako.”
„I ja sam to želela koliko i ti. Samo imam vraški dobro pokeraško lice”, rekla je i prislonila usne
na moje.
Koliko god da sam želeo da je svlačim sve dok na njoj ne ostane samo prsten, ponovo sam legao
na jastuk i pustio je da se ispruži pored mene. Ako je postojao način da odvratimo misli od užasa te
noći, uspeli smo.
191
DVADESET OSMO POGLAVLJE
Gospodin i gospođa
Ebi je stajala na ivičnjaku i držala me za jedina dva slobodna prsta. Ostalima sam držao kese i
pokušavao da dozovem Ameriku.
Dva dana pre toga smo se odvezli hondom do aerodroma, pa je Šepli morao da odbaci devojku
do njenih kola. Amerika je zahtevala da lično dođe po nas i svi smo znali zašto. Kad je zaustavila uz
ivičnjak, gledala je pravo preda se. Nije nam čak pomogla ni oko torbi.
Ebi je othramala do suvozačkog sedišta, pazeći na stranu na koju je upravo tetovirala moje
prezime.
Ubacio sam torbe u prtljažnik, a zatim sam povukao kvaku na zadnjim vratima. „Uf...”, izustio
sam i povukao ponovo. „Otvori vrata, Mer.”
„Mislim da neću”, odbrusila je i okrenula se da me ošine pogledom.
Malo je pomerila auto, a Ebi se ukočila. „Mer, stani.”
Amerika je nagazila kočnicu i podigla obrvu. „Zbog tebe je moja najbolja prijateljica stradala u
jednoj od tvojih glupih borbi, a povrh toga si je odveo u Vegas i oženio se njome dok sam bila van
grada, tako da ne samo što nisam mogla da joj budem kuma već nisam čak ni prisustvovala.”
Ponovo sam se uhvatio za kvaku. „Daj, Mer. Voleo bih da mogu da ti kažem da mi je žao, ali
oženio sam se ljubavlju svog života.”
„Ljubav tvog života je harli!”, kiptela je Amerika. Ponovo je krenula.
„Nemoj više!”, preklinjao sam.
„Amerika Mejson...”, počela je Ebi. Pokušala je da zvuči zastrašujuće, ali Amerika joj je uputila
tako prek pogled da se Ebi šćućurila uz vrata.
Automobili iza nas su zatrubili, ali Amerika je bila previše ljuta da bi obratila pažnju na to.
„Dobro!”, rekao sam i podigao ruku. „Dobro. Šta ako... uf... šta ako obavimo još jedno venčanje
ovog leta? Haljina, pozivnice, cveće, sve. Možeš joj pomoći da isplanira. Možeš stajati pored nje,
prirediti joj devojačko veče, šta god želiš.”
„To nije isto!”, režala je Amerika, ali onda joj se lice malo opustilo. „Ali početak je.” Posegla je
rukom iza sebe i otključala bravu.
Povukao sam kvaku i zavukao se na sedište, pazeći da ne progovorim dok ne stignemo do
stana.
Šepli je brisao čardžer kad smo se zaustavili na parkiralištu. „Hej!” Nasmešio se i zagrlio prvo
mene, pa Ebi. „Čestitam vam.”
„Hvala”, odgovorila je Ebi, iako je i dalje osećala nelagodu zbog Amerikinog ljutitog ispada.
„Mislim da je dobro što smo Amerika i ja već razgovarali o tome da pronađemo svoj stan.”
„O, jeste?”, upitala je Ebi i nakrivila glavu ka drugarici. „Izgleda da nismo samo nas dvoje
donosili odluke za sebe.”
„Hteli smo da o tome razgovaramo s vama”, branila se Amerika.
„Nema žurbe”, dodao sam. „Ali trebala bi mi pomoć da danas prenesem neke Ebine stvari
ovamo.”
„Da, naravno. Brazil se upravo vratio. Reći ću mu da nam je potreban njegov kamionet.”
Ebi nas je uznemireno pogledala. „Hoćemo li mu reći?”
Amerika nije mogla da suzbije nadmeni osmeh. „Bilo bi ti teško da poričeš s tom kamenčinom
na prstu.”
192
Namrgodio sam se. „Ne želiš da drugi znaju?”
„Ne, nije to. Ali pobegli smo, dušo. Ljudi će poludeti.”
„Sad si gospoda Trevisa Medoksa. Ko ih jebe”, odbrusio sam ne oklevajući.
Osmehnula mi se, a potom je pogledala u prsten. „Jesam. Pretpostavljam da treba pristojno da
predstavljam porodicu.”
„O, sranje”, rekao sam. „Moramo da kažemo tati.” Lice joj je pobelelo. „Moramo?”
Amerika se nasmejala. „Mnogo očekuješ od nje. Korak po korak, Treve.”
Iskezio sam joj se, još ljut što nije htela da me pusti u automobil na aerodromu.
Ebi je čekala odgovor.
Slegao sam ramenima. „Ne moramo to danas, ali uskoro, u redu? Ne želim da čuje od nekog
drugog.”
Klimnula je glavom. „Razumem. Hajde da ovog vikenda samo uživamo kao mladenci i da još
nikoga ne obaveštavamo o venčanju.
Nasmešio sam se i izvadio naš prtljag iz prtljažnika honde. „Dogovoreno. Osim jedne stvari.”
„Koje?”
„Možemo li ovih prvih dana da potražimo auto? Prilično sam siguran da sam ti to obećao.”
„Stvarno?” Nasmešila se. „Izaberi boju, dušo.”
Ponovo je skočila na mene, obavila me rukama i nogama i prekrila mi lice poljupcima.
„O, prestanite”, pobunila se Amerika.
Ebi je skočila na noge, a Amerika ju je povukla za ruku. „Hajde da uđemo. Hoću da vidim tvoju
tetovažu!”
Požurile su stepenicama, ostavivši prtljag meni i Šepliju. Pomogao sam mu da ponese
Amerikine brojne teške torbe, usput pokupivši i svoju i Ebinu.
Poneli smo ih uza stepenice, srećni što su vrata ostala otvorena.
Ebi je ležala na kauču, farmerica otkopčanih i spuštenih, i gledala dole dok je Amerika
proučavala zakrivljene crne linije na njenoj koži.
Amerika je pogledala u Šeplija, zarumenjenog i oznojenog. „Baš mi je drago što nas dvoje nismo
ludi, dušo.”
„I meni”, složio se. „Nadam se da si želela da ih donesem ovamo, jer ih neću ponovo nositi u
auto.”
„Jesam, hvala ti.” Ljupko se nasmešila i vratila se Ebinoj tetovaži.
Šepli je teško disao dok je odlazio u svoju spavaću sobu, iz koje je doneo po bocu vina u svakoj
ruci.
„Šta je to?”, upitala je Ebi.
„Vaš doček”, odgovorio je uz širok osmeh.
Ebi je polako zauzela prazno parking-mesto, pažljivo osmatrajući obe strane. Odabrala je
potpuno novu, srebrnu tojotu kamri dan ranije i, tih nekoliko puta kada sam uspeo da je uguram za
volan, vozila je kao da je tajno pozajmila nečiji lamborgini.
Posle dva pokušaja, konačno je izbacila menjač iz brzine i isključila motor.
„Moraćemo da nabavimo nalepnicu za parkiranje”, rekla je i ponovo proverila prostor sa svoje
strane.
„Da, Golubice. Pobrinuću se za to”, rekao sam po četvrti put.
Pitao sam se da li je trebalo da sačekam još nedelju dana pre nego što sam joj priredio i taj stres s
nabavkom novog automobila. Oboje smo znali da će se do kraja dana Isternom proširiti vest o našem
venčanju, uz poneku izmišljenu priču. Ebi je namerno obukla tesne farmerice i uzani džemper da bi
193
sprečila priče o navodnoj trudnoći. Možda smo se naprečac odlučili za brak, ali deca su bila sasvim
drugi nivo i oboje smo želeli da s tim sačekamo.
Sa sivog prolećnog neba palo je nekoliko kapi kad smo kroz studentski grad krenuli na
predavanja. Natukao sam crvenu bejzbol kapu na čelo, a Ebi je otvorila kišobran. Oboje smo u
prolazu zurili u Kiton hol i primetili smo žutu traku i pocrnele zidove iznad svakog prozora.
Uhvatila se za moj kaput i zagrlio sam je, pokušavajući da ne mislim na ono što se dogodilo.
Šepli je čuo da je Adam uhapšen. Nisam ništa rekao Ebi, uplašen da sam ja sledeći, što bi joj
izazvalo nepotrebnu brigu.
Deo mene je mislio da će vesti o požaru odvratiti neželjenu pažnju od Ebinog prstena, ali znao
sam da će vest o našem braku biti dobrodošla razonoda koja će svima skrenuti misli sa surove
stvarnosti — da smo izgubili kolege na taj užasan način.
Kao što sam i očekivao, kad smo stigli u kantinu, braća i članovi fudbalskog tima su nam
čestitali na venčanju i sinu koga očekujemo.
„Nisam trudna”, odmahivala je Ebi glavom.
„Ali... venčali ste se, jelda?”, sumnjičavo je upitala Leksi.
„Da”, jednostavno je odgovorila Ebi.
Leksi je podigla obrvu. „Pretpostavljam da ćemo uskoro saznati istinu.”
Cimnuo sam glavom. „Briši, Leks.”
Nije se obazirala. „Pretpostavljam da ste oboje čuli za požar?”
„Nešto malo”, odgovorila je Ebi, kojoj je očito bilo nelagodno. „Čula sam da su studenti dole
praviliurku. Da su se čitave godine zavlačili u taj podrum.”
„Je li tako?”, upitao sam. Krajičkom oka sam primetio da me Ebi posmatra, ali trudio sam se da
se ne primeti kako mi je laknulo. Ako je to tačno, možda više nisam u opasnosti.
Do kraja dana, ljudi su ili zurili u nas ili nam čestitali. Prvi put me između predavanja nisu
zaustavljale razne devojke da bi me ispitivale o planovima za vikend. Samo su gledale dok sam
prolazio, jer su oklevale da priđu tuđem mužu. Zapravo, to mi je baš prijalo.
Dan mi je proticao prilično dobro i pitao sam se da li je tako i sa Ebi. Čak mi je i profesorka
psihologije uputila osmeh i klimnula glavom kad je čula moj odgovor na pitanje jesu li glasine
tačne.
Nakon poslednjeg predavanja, sreo sam se s Ebi kod automobila i ubacio naše torbe na zadnje
sedište. „Je l’ bilo onoliko loše koliko si očekivala?”
„Da”, izustila je.
„Pretpostavljam da onda danas nije prigodan dan da obavestimo tatu, ha?”
„Nije, ali bolje je da to obavimo. U pravu si, ne želim da čuje vest od nekog drugog.”
Odgovor me je iznenadio, ali nisam ništa pitao. Pokušala je da me ubedi da vozim, ali odbio
sam, želeći da se ona navikne na vožnju.
Vožnja do tate od studentskog grada nije trajala dugo - ali jeste trajala duže nego da sam ja
vozio. Ona je poštovala sve saobraćajne propise, uglavnom zato što se plašila da će je zaustaviti i da
će greškom policajcima predati lažnu ličnu kartu.
Naš gradić mi je delovao drugačije dok smo se vozili, ili sam se možda ja promenio. Nisam bio
siguran da li sam zato što sam oženjen opušteniji — čak nemaran — ili se konačno dobro osećam u
sopstvenoj koži. Više nisam morao da se dokazujem, jer je osoba koja me je sasvim prihvatila, moj
najbolji prijatelj, sad bila nepromenljiva veličina u mom životu.
Kao da sam dovršio zadatak, savladao prepreku. Mislio sam na majku i na reči koje mi je davno
izgovorila. Tad mi je sinulo: tražila je da se ne mirim sa okolnostima, da se borim za osobu koju
volim, i prvi put sam uradio ono što je očekivala od mene. Konačno sam postao onakav kakav je
želela da budem.
Duboko sam udahnuo i spustio ruku na Ebino koleno.
194
„Šta je bilo?”, upitala je.
„Šta je šta?”
„Tvoj izraz.”
Radoznalo je gledala čas u mene, čas u put. Pretpostavljao sam da je u pitanju nov izraz, ali
nisam mogao ni da zamislim kako to izgledam.
„Samo sam srećan, dušo.”
Kroz smeh je promrmljala: „I ja.”
Priznajem da sam bio pomalo uznemiren zbog toga što je trebalo da obavestim tatu o našem
bekstvu u Vegas, ali ne zato što bi se on ljutio. Nisam mogao tačno da odredim šta je bilo posredi,
ali leptirići u stomaku su mi lepršali sve brže i jače dok smo se približavali tatinoj kući.
Skrenula je na pošljunčani prilaz, mokar od kiše, i zaustavila se pored kuće.
„Šta misliš da će reći?”, upitala je.
„Ne znam. Biće srećan, znam.”
„Misliš?”, upitala je i uhvatila me za ruku.
Stegao sam joj prste. „Znam.”
Pre nego što smo stigli do ulaznih vrata, tata je izašao na trem.
„Pa zdravo, deco”, pozdravio nas je, osmehujući se. Oči su mu se nabrale kad su mu obrazi
podigli naduvene kese ispod očiju. „Nisam bio siguran ko je. Jesi li kupila nov auto, Ebi? Lep je.”
„Zdravo, Džime.” Nasmešila mu se. „Trevisov je.”
„Naš je”, ispravio sam je i skinuo bejzbol kapu. „Pomislili smo da svratimo.”
„Drago mi je... drago mi je što ste svratili. Izgleda da će padati kiša.”
„Izgleda”, složio sam se, a strepnja mi je gušila sposobnost za ćaskanje. Mislio sam da su u
pitanju živci, ali bilo je to samo uzbuđenje zbog toga što ću novost podeliti sa ocem.
Tata je primetio da nešto nije u redu. „Jeste li se lepo proveli na raspustu?”
„Bilo je... zanimljivo”, odgovorila je Ebi i naslonila se na mene. „O?”
„Otputovali smo, tata. Skoknuli smo do Vegasa na nekoliko dana. Odlučili smo da se... uf...
odlučili smo da se venčamo.”
Nekoliko trenutaka je ćutao, a onda je pogledom brzo potražio Ebinu levu ruku. Kad je
pronašao potvrdu za to što je čuo, pogledao je u nju pa u mene.
„Tata?”, rekao sam, iznenađen njegovim bezizraznim licem.
Oči su mu se blago zamutile, a zatim je izvio uglove usana. Ispružio je ruke i oboje nas zagrlio.
Ebi je provirila smešeći se. Namignuo sam joj.
„Pitam se šta bi mama rekla da je ovde”, rekao sam.
Tata se odmakao, očiju punih suza radosnica. „Rekla bi da si dobro postupio, sine.” Pogledao je
Ebi. „Bila bi zahvalna na tome što je njenom dečku vraćeno nešto što je izgubio s njom.”
„Ne znam za to”, rekla je i obrisala oči. Očito ju je dirnula tatina seta.
Ponovo nas je zagrlio, smejući se i stiskajući nas u isto vreme. „Hoćeš da se kladimo?”
195
EPILOG
Sa zidova se cedila kiša sa ulica iznad nas. kapi su pljuskale u sve dublje barice, kao da su
plakale za njim, za gadom koji je ležao nasred podruma u lokvi sopstvene krvi.
Teško sam disao gledajući u njega, ali ne zadugo. Oba gloka su mi bila uperena u različitim
pravcima i držao sam Benijeve ljude na nišanu, čekajući da stignu ostali članovi mog tima.
Zazujala je slušalica zavučena duboko u moje uho. „Stižemo za deset sekundi, Medokse. Dobar
posao.” Voda mog tima Henri Givens je govorio tiho, ali veoma dobro je znao da je s Benijevom
smrću sve gotovo.
Desetak muškaraca naoružanih automatskim puškama, u crnom od glave do pete, uletelo je
unutra, pa sam spustio oružje. „To su samo skupljači novca. Vodite ih odavde, dođavola.”
Pošto sam odložio pištolje u futrolu, skinuo sam preostalu traku sa zglavaka i popeo se
podrumskim stepenicama. Tomas me je čekao na vrhu, u smeđem kaputu i kose mokre od oluje.
„Uradio si što si morao”, rekao je i pošao za mnom do kola. „Jesi li dobro?”, upitao je i dodirnuo
mi posekotinu iznad obrve.
Sedeo sam na toj drvenoj stolici dva sata i tukli su me dok me je Beni ispitivao. Tog jutra su me
provalili - sve je bilo deo plana, naravno — ali njegovo ispitivanje je trebalo da se završi njegovim
hapšenjem, a ne smrću.
Vilica mi se mahnito pomerala ispod kože. Odavno sam prestao da gubim živce i premlaćujem
sve koji bi me naljutili. Ali sav moj trud se pokazao uzaludnim za samo nekoliko sekundi. Bilo je
dovoljno da Beni izgovori njeno ime da se to dogodi.
„Moram kući, Tomi. Nedeljama sam bio odsutan, a godišnjica nam je... ili već ono što je od nje
ostalo.”
Otvorio sam vrata automobila, ali Tomas me je zgrabio za zglavak. „Prvo moraš da podneseš
izveštaj. Proveo si godine na ovom slučaju.”
„Protraćio. Protraćio sam godine.”
Tomas je uzdahnuo. „Ne želiš to da odneseš kući, zar ne?”
Uzdahnuo sam. „Ne, ali moram da pođem. Obećao sam joj.”
„Ja ću je pozvati. Objasniću joj.”
„Lagaćeš.”
„To mi radimo.”
Istina je uvek ružna. Tomas je bio u pravu. Maltene me je odgajio, ali nisam ga zaista poznavao
dok me nije regrutovao FBI. Kad je Tomas otišao na studije, mislio sam da studira marketing, a
kasnije nam je i ispričao da radi kao reklamni direktor u Kaliforniji. Živeo je daleko, pa mu nije bilo
teško da očuva taj paravan.
Kad se sad osvrnem na to, to što je Tomas jednom došao kući bez posebnog povoda — one noći
kad je upoznao Ebi — dobija smisao. U to vreme, kad je otpočeo istragu o Beniju i njegovim brojnim
nezakonitim poslovima, bila je čista sreća što je njegov brat upoznao ćerku jednog Benijevog
dužnika i zaljubio se u nju. Ispalo je još bolje što smo se i mi upetljali u njegov posao.
Čim sam diplomirao krivično pravo na Isternu, FBI me je sasvim očekivano potražio. Nisam ni
znao koliko sam počastvovan. Ni meni ni Ebi nije palo na pamet da im se godišnje prijavi na hiljade
ljudi, ali da nemaju običaj da primaju novajlije. Ali ja sam bio dobar, tajni operativac, koji je već bio
povezan s Benijem.
Višegodišnja obuka i odsustvo od kuće doveli su do toga da Beni leži na podu, mrtvih očiju
zagledanih u tavanicu podruma. Čitav šaržer mog gloka bio je ispaljen u njegovo telo.
196
Zapalio sam cigaretu. „Pozovi Saru u kancelariju. Reci joj da mi rezerviše naredni let. Želim da
budem kod kuće pre ponoći.”
„Pretio je tvojoj porodici, Trevise. Svi znamo za šta je Beni bio sposoban. Niko te ne krivi.”
„Znao je da je uhvaćen, Tomi. Znao je da nema kud. Izazivao me je. Izazivao me je, a ja sam
naseo.”
„Možda. Ali nije mu bilo naročito pametno da do tančina opisuje mučenje i smrt žene svog
najsmrtonosnijeg poznanika. Morao je da zna da te ne može zaplašiti.”
„Da”, procedio sam kroz stisnute zube, setivši se Benijevog živog opisa — kako će oteti Ebi i
skidati joj meso s kostiju komad po komad. „Kladim se da bi sad zažalio što je bio tako dobar
pripovedač.”
„A tu je i Mik. On je sledeći na redu.”
„Rekao sam ti, Tomi. Tu mogu da budem savetnik. Ne bi bilo dobro da učestvujem.”
Samo mi se nasmešio, voljan da sačeka drugu priliku za taj razgovor.
Zavukao sam se na zadnje sedište automobila koji je čekao da me odveze na aerodrom. Čim su
se vrata za mnom zatvorila a vozač krenuo, ukucao sam Ebin broj.
„Ćao, dušo”, zapevušila je.
Smesta sam duboko udahnuo. Njen glas mi je bio važniji od bilo kakvog izveštaja.
„Srećna godišnjica, Golubice. Krenuo sam kući.”
„Jesi?”, upitala je, a glas joj se podigao za oktavu. „Najbolji mogući poklon.”
„Kako je sve?”
„Kod tate smo. Džejms je upravo pobedio u još jednoj partiji pokera. Počinjem da brinem.”
„To je tvoj sin, Golubice. Iznenađuje li te to što je dobar u kartama?”
„Pobedio je i mene, Treve. Dobar je.” Zastao sam. „Pobedio te je?”
„Da.”
„Mislio sam da imaš pravilo u vezi s tim.”
„Znam.” Uzdahnula je. „Znam. Ne igram više, ali imao je loš dan i želela sam da ga navedem
da razgovara o tome.”
„Kako to?”
„Ima neki klinac u školi. Govorio je nešto o meni danas.”
„Nije to prvi put da se neki klinac nabacuje seksi nastavnici matematike.”
„Ne, ali valjda je bio naročito nepristojan. Džej mu je rekao da zaveže. Došlo je do čarke.”
„Je l’ ga Džej premlatio?”
„Trevise!”
Nasmejao sam se. „Samo pitam!”
„Videla sam iz svoje učionice. Džesika je stigla pre mene. Možda je... ponizila brata. Malo. Ne
namerno.”
Zažmurio sam. Džesika, s krupnim očima smeđim kao med, dugom crnom kosom i četrdeset
kilograma mišića, bila je ja u malom. Imala je jednako preku narav i nikad nije gubila vreme s
rečima. Prvi put se potukla u zabavištu, braneći svog brata blizanca Džejmsa od sirote, naivne
devojčice koja ga je zadirkivala. Pokušali smo da joj objasnimo da se devojčica verovatno samo
zaljubila, ali Džesi to nije prihvatala. Ma koliko je Džejms molio da ga pusti da bije sopstvene bitke,
žestoko ga je uzimala u zaštitu, iako je on bio osam minuta stariji.
Dunuo sam. „Daj da razgovaram s njom.”
„Džes! Tata je na telefonu!”
S druge strane se začuo ljubak glasić. Bilo mi je neverovatno to što je u isti mah bila tako divlja
na mene a ipak zvučala — i izgledala — kao anđeo.
197
„Zdravo, tata.”
„Dušo... da li je bilo nekih neprilika danas?”
„Nisam bila kriva, tatice.”
„Nikad nisi.”
„Džej je krvario. Oborili su ga.”
Krv mi je proključala, ali bilo mi je važnije da decu usmerim na pravi put. „Šta je deda rekao?”
„Rekao je da je bilo krajnje vreme da neko nauči pameti Stivena Matiza.”
Bilo mi je drago što nije mogla da me vidi kako se smeškam tom tačnom opisu Džima Medoksa.
„Ne krivim te što si želela da odbraniš brata, Džes, ali nekad moraš da ga pustiš da se sam
brani.”
„Hoću. Ali ne kad je na zemlji.”
Prigušio sam nov napad smeha. „Daj mi da razgovaram s mamom. Stižem kući za nekoliko sati.
Mnogo te volim, dušo.”
„I ja tebe volim, tata!”
Veza je malo zaškripala dok je telefon prelazio iz Džesine ruke u Ebinu, a onda se ponovo začuo
nežan glas moje žene.
„Nimalo nisi pomogao, zar ne?”, upitala je, iako je već znala odgovor.
„Verovatno nisam. Imala je dobar razlog.”
„Uvek ima.”
„Istina. Slušaj, stižemo na aerodrom. Vidimo se uskoro. Volim te.”
Kad se vozač zaustavio kraj ivičnjaka blizu terminala, požurio sam da izvadim torbu iz
prtljažnika. Sara, Tomasova pomoćnica, poslala mi je imejl s mojom maršrutom. Trebalo je da
poletim za pola sata. Brzo sam se prijavio i prošao kroz bezbednosnu proveru, pa sam stigao do
izlaza baš kad su pozivali prvu grupu.
Let kući kao da je trajao čitavu večnost, kao i uvek. Iskoristio sam priliku da se osvežim i
presvučem u toaletu — što je uvek bilo prilično teško — ali preostalo vreme se razvuklo.
Teško mi je padalo saznanje da me porodica čeka, ali bilo mi je još gore zbog toga što nam je to
bila jedanaesta godišnjica. Samo sam želeo da zagrlim ženu. Oduvek sam samo to i želeo. U
jedanaestoj godini sam bio zaljubljen kao u prvoj.
Svaka godišnjica bila je naša pobeda, srednji prst svima koji su mislili da nećemo potrajati. Ebi
me je ukrotila, brak me je smirio, a kad sam postao otac, čitav pogled na svet mi se promenio.
Zagledao sam se u zglavak i povukao manžetnu. Ebin nadimak je još bio tu, i još sam se osećao
dobro zbog saznanja da je tu.
Avion je sleteo i morao sam da se oduprem želji da potrčim preko terminala. Čim sam stigao do
automobila, strpljenje me je izdalo. Prvi put posle mnogo godina, prolazio sam kroz crvena svetla i
vijugao kroz saobraćaj. Zapravo, to me je pomalo zabavljalo, jer sam se prisetio studentskih dana.
Skrenuo sam na prilaz i isključio svetla. Svetio na tremu se upalilo kad sam se približio.
Ebi je otvorila vrata, s kosom boje karamela koja joj je jedva sezala do ramena i krupnim sivim
očima i, mada je već bila pomalo umorna, pokazala je koliko joj je laknulo što me vidi. Privukao sam
je u naručje, trudeći se da je ne stegnem previše jako.
„O bože.” Uzdahnuo sam i zagnjurio joj lice u kosu. „Mnogo si mi nedostajala.”
Odmakla se i dodirnula mi posekotinu na čelu. „Jesi li pao?”
„Težak dan na poslu. Možda sam naleteo na vrata automobila kad sam kretao na aerodrom.”
Ponovo me je privukla sebi i zarila mi prste u leđa. „Tako mi je drago što si kod kuće. Deca su u
krevetu, ali odbijaju da zaspe dok ih ti ne ušuškaš.”
198
Odmakao sam se i klimnuo glavom, a zatim se savio u struku i spustio ruke na njen zaobljen
stomak. „A kako si ti?”, upitao sam svoje treće dete. Poljubio sam je u izbočen pupak, a zatim se
ponovo uspravio.
Ebi je protrljala stomak kružnim pokretima. „Napreduje.”
„Dobro.” Izvadio sam kutijicu iz torbe i podigao je. „Jedanaest godina otkako smo bili u
Vegasu. To mi je i dalje najbolji dan u životu.”
Uzela je kutiju, a onda me je povukla za ruku i odvela do ulaza. Mirisalo je na mešavinu
sredstva za čišćenje, sveca i dece. Mirisalo je na dom.
„I ja sam tebi nešto kupila.”
„Jesi?”
„Jesam.” Nasmešila se. Udaljila se na trenutak, nestala u kancelariji, pa se vratila noseći kovertu.
„Otvori.”
„Kupila si mi poštu? Ti si najbolja žena”, zadirkivao sam je. Jednostavno se nasmešila.
Otvorio sam kovertu i izvukao svežanj papira. Datumi, satnice, transakcije, čak i imejlovi. Za
Benija i od njega, dokumenti Ebinog oca Mika. Godinama je radio za Benija. Pozajmio je još novca
od njega, a onda je morao da vrati dug radeći za njega da ga ne bi ubili, pošto je Ebi odbila da plati.
Postojao je samo jedan problem: Ebi je znala da radim za Tomasa... ali, koliko sam znao, mislila
je da radim u marketingu.
„Šta je ovo?”, upitao sam, glumeći zbunjenost.
Još je imala besprekorno pokeraško lice. „Ovo je dokaz koji povezuje Mika i Benija. Upravo će
mu ovo”, rekla je i izvukla drugi papir iz svežnja, „zapečatiti sudbinu.”
„Dobro, ali šta ja treba da radim s tim?”
Izraz joj se promenio u sumnjičavi osmeh. „Ono što već radite sa ovakvim stvarima, dušo.
Pomislila sam da bi, ako malo prekopam, ovog puta mogao ostati kod kuće malo duže.”
Misli su mi letele dok sam pokušavao da smislim kako da se izvučem iz toga. Nekako sam
upropastio svoj paravan. „Koliko dugo znaš?”
„Zar je važno?”
„Jesi li ljuta?”
Slegla je ramenima. „Isprva sam bila malo povređena. Izgovorio si mnogo bezazlenih laži.”
Zagrlio sam je, i dalje držeći papire i kovertu u ruci. „Žao mi je, Golubice. Mnogo mi je žao.”
Odmakao sam se. „Nikome nisi ispričala, zar ne?”
Odmahnula je glavom.
„Čak ni Ameriki, ni Šepliju? Ni tati, ni deci?”
Opet je odmahnula glavom. „Dovoljno sam pametna da to shvatim, Trevise. Misliš li da nisam
dovoljno pametna da sve zadržim za sebe? U pitanju je tvoja bezbednost.”
Uhvatio sam je za obraze. „Šta to znači?”
Nasmešila se. „To znači da možeš da prestaneš da mi govoriš kako moraš na novu konvenciju.
Neke od tvojih lažnih priča prosto su uvredljive.”
Ponovo sam je poljubio, nežno je dotičući usnama. „I šta sad?”
„Poljubi decu, a onda ti i ja možemo da proslavimo jedanaestu godišnjicu opstajanja u inat
svima. Šta kažeš na to?”
Usne su mi se razvukle u širok osmeh, a potom sam pogledao u papire. „Ovo ti ne smeta?
Pomoći ćeš nam da uhvatimo tvog oca?
Namrštila se. „Ponovio je to milion puta. Ja sam ga dokrajčila. Bar će se ponositi time što je bio u
pravu. A deca su ovako bezbednija.”
Spustio sam papire na sto kraj ulaza. „Kasnije ćemo razgovarati o tome.”
199
Krenuo sam hodnikom i povukao je za sobom. Džesikina soba je bila najbliža, pa sam se sagnuo
i poljubio je u obraz, oprezno da je ne probudim, a onda sam prešao u Džejmsovu sobu. Još je bio
budan i mirno je ležao.
„Hej druže”, prošaputao sam.
„Zdravo, tata.”
„Čujem da si imao težak dan. Jesi li dobro?” Klimnuo je glavom. „Sigurno?”
„Stiven Matiz je kreten.”
Klimnuo sam glavom. „U pravu si, ali verovatno bi mogao da pronađeš i prikladniji način da ga
opišeš.” Iskrivio je usne.
„Tako. Pobedio si mamu u pokeru danas, ha?” Nasmešio se. „Dvaput.”
„Taj deo mi nije ispričala”, rekao sam i okrenuo se ka Ebi. Njena tamna, zaobljena prilika
ukrasila je osvetljena vrata. „Sutra ćeš mi sve podrobno ispričati.”
„Da, gospodine.”
„Volim te.”
„Volim i ja tebe, tata.”
Poljubio sam sina u nos, a zatim sam pošao za njegovom mamom do naše sobe. Zidovi su bili
puni porodičnih i školskih fotografija i uramljenih slika.
Ebi je stala nasred sobe, s našim trećim detetom u stomaku, zamamno lepa i srećna što me vidi,
čak i pošto je saznala šta sam krio od nje tokom dobrog dela našeg braka.
Nikad pre nje nisam voleo, a otkad sam je upoznao niko nije pobudio moju pažnju. Moj život je
bila žena koja je stajala ispred mene i porodica koju smo zajedno stvorili.
Otvorila je kutiju i pogledala me suznih očiju. „Uvek znaš šta da uzmeš. Savršeno je”, rekla je i
otmenim prstima dodirnula drago kamenje povezano s rođenjem naše dece. Navukla je prsten na
domali prst desne ruke i pružila ruku da bi se divila svojoj novoj đinđuvi.
„Ne može da se meri sa unapređenjem koje si ti meni obezbedila. Saznaće šta si uradila, znaš, i
sve će se zakomplikovati.”
„Izgleda da je s nama uvek tako”, rekla je iskreno.
Duboko sam udahnuo i zatvorio vrata spavaće sobe za sobom. Iako smo jedno drugom
priređivali pakao, pronašli smo raj. Možda je to bilo više nego što je dvoje grešnika zaslužilo, ali
nisam nameravao da se žalim.
Chia
200
ZAHVALNICE
Najpre moram da zahvalim svom predivnom mužu Džefu. Nikad ne propušta da mi pruži
podršku i ohrabrenje i pazi i zabavlja decu tako da mama može da radi. Ne bih mogla ovo da radim
bez njega i to zaista mislim. Toliko brine o meni da ja doslovno samo treba da sednem u radnu sobu
i radim. Izgleda da poseduje beskrajno strpljenje i razumevanje. Volela bih da sam bar malo i sama
takva. Voli me i u mojim najgorim izdanjima i ne dozvoljava mi da poverujem kako postoji nešto što
ne mogu. Džefe, hvala ti što me voliš tako savršeno da ja to prenosim i na svoje pisanje, pa i drugi
mogu da osete bar malo od onoga što mi pružaš. Mnogo sam srećna što te imam.
Zahvalna sam svojim dvema slatkim devojčicama, koje su pustile mamu da radi do kasno u noć
bez pritužbi, tako da sam se držala svog prvog pravog roka, kao i najzgodnijem muškarcu na svetu,
mom sinu, zato što je sačekao da otkucam „Kraj” da dođe na ovaj svet.
Bet Petri, najdragocenijoj prijateljici, koja mi je kao sestra. Pre tri godine mi je rekla da mogu da
završim roman za vreme škole radiologije s dvoje dece i poslom. Rekla mi je da mogu da ostvarim
sve što poželim i još mi to ponavlja. Rekla sam ovo milion puta i reći ću opet: da nije bilo Bet,
nijedna reč Divne propasti, Proviđenja niti bilo kog drugog mog romana ne bi bila napisana. Nije mi
ni palo na pamet da napišem roman dok mi ona nije rekla: „Učini to. Smesta sedi za kompjuter i
počni da kucaš!” Ona je jedini razlog za to što sam krenula tim čarobnim putem koji me je oslobodio
na razne načine. A na još mnogo drugih načina me je spasla. Hvala ti, Beti. Hvala, hvala, hvala.
Rebeki Votson, mojoj filmskoj i književnoj zastupnici, za vredan rad i posvećenost ove godine,
što me je prihvatila dok sam još bila samo spisateljica koja obećava, i E. L. Džejms, koja nas je
upoznala.
Ebi Glajns, mojoj dragoj prijateljici i koleginici spisateljici, koja je bacila pogled na Pravu
propast još u povoju i uverila me kako sam zaista pogodila muško viđenje.
Kolin Huver, Tamari Veber i Elizabet Rajnhart, na tome što su mi olakšale urednički posao.
Gotovo svakog dana me naučite nečemu novom, bilo da je u pitanju pisanje, karijera ili životne
lekcije.
Ženama iz FP-a, mojoj spisateljskoj grupi, koja mi je ponekad i oslonac i spas. Ne mogu da vam
opišem koliko mi znači vaše prijateljstvo. Bile ste uz mene kroz sve uspone i padove, razočaranja i
slavlja protekle godine. Vaši saveti su mi neprocenjivi, a vaš podsticaj mi je pomogao da prebrodim
mnoge teške dane.
Nikol Vilijams, prijateljici i koleginici spisateljici. Hvala ti što si tako srdačna i ljubazna. Način
na koji vodiš moju karijeru veoma je inspirativan i jedva čekam da vidim šta ti život sprema.
Karli Lejn, koleginici spisateljici, prijateljici i spasiteljki! Hvala ti na hrabrenju i humoru i na
tome što si uskočila da mi pomogneš (sjajno) onda kad sam zapela.
Tini Bridžis, medicinskoj sestri i nekadašnjem anđelu iz sirotišta. Kad su mi bili potrebni
odgovori na neka veoma teška pitanja, bez oklevanja me je puštala da kopam onoliko duboko i
mračno koliko sam morala da bih stigla do neprijatne istine o smrti i umiranju. Tina, predivna si što
si pomogla tolikoj deci da prebrode nezamisliv gubitak. Divim ti se zbog hrabrosti i saosećajnosti.
Inostranim književnim zastupnicima i osoblju Interkontinental literari ejdžensija. Sve što ste
postigli ove godine bilo je nezamislivo više od onoga što bih mogla sama. Hvala vam što je moja
knjiga objavljena u više od dvadeset zemalja, na isto toliko jezika!
Marisi Blek, književnoj blogerki, geniju, supermodelu i prijateljici. Predstavila si Trevisa
mnogim predivnim ljudima koji ga vole gotovo koliko i ja. Nije ni čudo što te on toliko voli.
Posmatrala sam kako tvoj blog raste od nečeg zabavnog do prave sile prirode i drago mi je što smo
započele naša putovanja gotovo istovremeno. Neverovatno je videti gde smo bile, gde smo sada i
gde ćemo stići!
201
Takođe bih želela da zahvalim svojoj urednici Ejmi Tanenbaum, ne samo zato što joj se ova
neobična ljubavna priča dopala i što je verovala u nju koliko i ja već i zato što sam uživala
sarađujući s njom i što mi je zbog nje čitav taj prelaz na tradicionalno izdavaštvo bio tako pozitivan.
Zahvalna sam svojoj publicistkinji Arijel Fredman, koja me je provela kroz nepoznatu (meni)
džunglu izjava za novine i intervjua, i što je sjajno brinula o meni.
Džudit Kar, mom izdavaču, što me je neprekidno hrabrila i potvrđivala mi da pripadam
porodici Atrije, ne samo na rečima već i delima.
Džuliji Skribner i ostalom osoblju Atrije, zato što su vredno radili na stvaranju, reklamiranju,
prodaji i svemu ostalom što je bilo potrebno da ova knjiga iz mog kompjutera stigne u ruke čitalaca.
Nisam sigurna šta sam očekivala od tradicionalnog izdavaštva, ali drago mi je što me je put odveo
do Atrija buksa!
202
Download

null