MOBTEL
U ^EQUSTIMA VLASTI
HRONOLOGIJA PQA^KE
MOBTEL
Prof. dr Qubodrag Savi}
O MOBTELU
ri dana pre isteka 2005. godine, Vlada Srbije je
oduzela licencu Mobtelu, jednom od najuspe{nijih srpskih preduze}a kojim je u veoma te{kim i
slo`enim vremenima upravqao privatni kapital.
Osnovni razlog oduzimawa licence bio je Ugovor
koji je Mobtel zakqu~io 08. 12. 2003, a raskinuo 01.
03. 2004. godine sa kosovskim biznismenom Ekremom
Lukom. Po obja{wewu Vlade vlasnik Mobtela je
u~inio ~in veleizdaje zemqe, jer je u tom periodu
poslovao sa kosovskim biznismenom koji je - kako su
saop{tili iz srpske Vlade - otvoreno pomagao
kosovsku oslobodila~ku armiju, poznatiju kao OVK.
T
Vlada }uti da je Telekom, koji je u ve}inskom vlasni{tvu PTT, samo 11 dana kasnije zakqu~io isti
ugovor s Arberom Arifijem, preko posredni~ke
firme "Gama elektroniks". Dakle, ono {to sme
Telekom, ne sme Mobtel. Taj ~in je bio po~etak
definitivnog kraja jednog od najve}ih i najuspe{nijih srpskih privatnih preduze}a.
A kako je po~elo?
Mobtel je osnovan 1994. godine, Ugovorom izme|u BK
TREJDA iz Moskve i PTT-a. Po~etni kapital je iznosio 130 miliona dolara. BK TREJD kao ve}inski
vlasnik (51%) je trebalo da ulo`i 66 miliona
dolara u opremi, a dr`ava 6,23 miliona dolara u
ke{u i ostatak do 49 % u formi tzv. nematerijalnih
ulagawa, odnosno kroz davawe licence za eksploataciju mobilne telefonije.
U 1997. godini, suprotno zakqu~enom me|usobnom
Ugovoru, tada{wa Vlada Srbije je osnovala
Telekom a. d., izdvojiv{i najprofitabilniji deo
PTT-a u zasebno preduze}e. Zbog odustajawa od
zakqu~enog Ugovora, prema kome se dr`ava obavezala da u narednih 20 godina ne}e osnivati drugo preduze}e mobilne telefonije, Mobtel je kao nadoknadu dobio 13% vlasni{tva u novoosnovanom preduze}u Telekom a. d.
To je bio po~etak likvidacije Mobtela. Za{to? Iz
istih razloga kao i danas. Bogoqub Kari} je tada
najavio da }e se kandidovati na izborima u Srbiji,
sa namerom da bude protivkandidat svemo}nom
Milo{evi}u, a sada je formirao Pokret Snaga
Srbije ~iji je rejting dvostruko ve}i od DSS,
stranke mo}nog predsednika Vlade Srbije - dr
Vojislava Ko{tunice.
Definitivni obra~un sa Mobtelom po~iwe sa demo-
kratskim promenama 2000. godine, a zavr{ava se 28.
decembra 2005. godine, kada je ve}inski udeo u
Mobtelu ve} bio u rukama austrijske investicione
grupe, na ~ijem ~elu je Martin [laf, koji je kupio
Kari}ev BK TREJD iz Moskve?!
Tada{wi guverner NBS je izdejstvovao dono{ewe
Zakona o ekstra- profitu, najavquju}i za bud`et
Srbije, vanredan prihod od 8,3 milijardi nema~kih
maraka. Ekstraprofit je platilo jedva ne{to preko
sto preduze}a i pojedinaca u zanemarqivom iznosu
od nekoliko miliona maraka.
Astra banka, u kojoj je Bogoqub Kari} bio jedan od
akcionara, je platila 65,7 miliona maraka.
Porodica Kari} je po raznim osnovama platila na
ime ekstraprofita oko 90 miliona od ukupno
prikupqenih 120 miliona maraka.
Mobtel nije imao obavezu da plati ekstraprofit,
ali se ipak na{ao na listi "ekstraprofitera" kao
najve}i pojedina~ni osniva~ Astra banke, koja je
oduzimawem dozvole za rad u{la u proces likvidacije. To je drugi te`ak udarac koji je dr`ava
u~inila Mobtelu, odnosno Bogoqubu Kari}u, ali
{tetu je pretrpelo i dr`avnih 49% vlasni{tva.
Nije mi poznato da je dr`ava bilo gde u svetu
ka`wavala samu sebe. Ili je i ovo o~igledan
pokazateq daqeg uru{avawa Mobtela, ovoga puta
od Vlade na ~ijem ~elu je bio dr Zoran \in|i}.
Sredinom 2003. godine, na predlog srpske Vlade,
Mobtelu su uvedene privremene mere. Tada{wi
ste~ajni upravnik Branislav An|eli}, ~ovek od
poverewa dr \in|i}a, imao je dva zadatka: da oceni
da li su po{tovani svi elementi osniva~kog ugovora i da ustanovi da li je poslovawe Mobtela u proteklom periodu bilo u zakonskim okvirima.
U izve{taju koji je napisao posle vi{e od godinu i
po dana upravqawa Mobtelom, An|eli} je konstatovao da su svi elementi osniva~kog ugovora
ispo{tovani i da je poslovawe Mobtela bilo po
zakonu.
Verujem da je upravni odbor PTT-a usvojio taj
ponu|eni izve{taj, {to zna~i da je u formalnom
smislu ukupno dotada{we poslovawe Mobtela
bilo u skladu sa zakonom. To su potvrdili i nalazi
preko 50 raznih inspekcijskih kontrola, koje su
skoro svakodnevno kontrolisale poslovawe
Mobtela. Ove ~iwenice tako|e zna~e da su i
Mobtel 3
sada{we srpske vlasti do detaqa upoznate s ukupnim poslovawem Mobtela u pro{lom periodu i da
za wih tu nema prakti~no novih ~iwenica.
U hronolo{kom nizu likvidacije Mobtela, zna~ajan
momenat je sklapawe Ugovora o poslovno tehni~koj
saradwi sa kosovskim biznismenom Ekremom Lukom.
Njime nije ustupqena licenca Ekremu Luki, ve} se
Mobikos obavezao da odr`ava mre`u i ure|aje
Mobtela, kao i da prodaje kartice mre`e 063.
Da li se ovaj ~in mo`e ozna~iti kao ~in veleizdaje
zemqe, kako je to obznanila srpska Vlada? Da li se
i zakqu~ewe sli~nog ugovora od strane Telekoma
sa preduze}em "Beli orao" izvesnog kosovskog
biznismena Arbeda Arifija preko preduze}a "Gama
elektroniks" mo`e tretirati tako|e kao ~in
veleizdaje?
Naravno da ne mo`e, jer je u pitawu uobi~ajen ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi vezan za izgradwu
i odr`avawe sistema Telekoma na Kosovu. Da li se
po istom principu prodaja bilo kog srpskog
proizvoda na Kosovu i Metohiji mo`e tretirati kao
~in veleizdaje, jer taj proizvod mogu koristiti pripadnici OVK-a. Nije li pomiwawe ~ina veleizdaje
imalo za ciq olak{avawe oduzimawa licence i
po~etak definitivnog kraja i likvidacije
Mobtela?
Iste 2003. godine, BK TREJD je pokrenulo arbitra`u u Cirihu, za utvr|ivawe vlasni~kog udela u
Mobtelu, duboko uveren da se u wegovom
vlasni{tvu nalazi 51 % kompanije, odnosno da je
BK TREJD ve}inski vlasnik Mobtela. U 2004. godini pred istim arbitra`nim ve}em, spor je pokrenuo
i PTT, tako|e, tvrde}i da je on ve}inski vlasnik.
Gra|ani Srbije sa znati`eqom i nestrpqewem
o~ekuju ishod arbitra`e u Cirihu, jer }e on
potvrditi ili u potpunosti delegitimisati preduzete mere Vlade Srbije u vezi sa postupkom
definitivne likvidacije Mobtela. Sude}i po
najavama da se postupak arbitra`e u Cirihu sporazumno obustavqa, javnost Srbije opravdano
sumwa da u najmawu ruku tu nisu ~ista posla.
Neverovatna je ~iwenica da je licenca oduzeta samo
Mobtelu za Ugovor sa Mobikosom, ali ne i Telekomu
za sli~an Ugovor sa Belim orlom, sklopqen preko
posredni~kog preduze}a Gama elektroniks. Tako|e,
kako je mogu}e da licencu oduzima srpska Vlada,
kada je to nadle`nost nezavisnog tela koje se zove
Republi~ka radiodifuzna agencija?
Ni{ta mawe ne ~ude ni okolnosti i na~in na koji je
srpska Vlada preuzela ve}inski deo imovine
Mobtela. PTT je preuzeo dug Mobtela prema
Rajfazen i Hipo Alpe Adrija banci u iznosu od 91,3
miliona evra. Imovinu Mobtela u iznosu od 270
miliona evra, polo`enu kao garanciju za kredit,
preuzela je dr`ava kao vlasnik PTT-a. Pomenute
dve banke su istovremeno odobrile kredit PTT-u u
iznosu od 91,3 miliona evra, za koga je dr`ava
garantovala preuzetom imovinom Mobtela. Krug je
formalno zatvoren.
Dr`ava je mo}na i mo`e kada naumi da uradi {ta
ho}e. A {to je poruka krajwe obeshrabruju}a, za one
koji jo{ imaju hrabrosti da investiraju u zemqu kao
{to je Srbija, dr`avi mnogo ne smeta. Jer ciq uvek
opravdava kori{}ena sredstva.
Istovremeno Martin [laf, koji je kupio BK TREJD,
preuzeo je dug od 70 miliona evra, zbog navodno
neispla}enih dividendi. Time je zatvorena papirolo{ka konstrukcija prakti~ne likvidacije
Mobtela, koja jo{ formalno nije progla{ena.
Interesantno je da dr`ava i Martin [laf imaju
vlasni{tvo nad imovinom i opremom Mobtela, ali
da preduze}e Mobtel u ste~aju nema licencu za rad.
Postavqa se pitawe da li je funkcionisawe mre`e
063, kojom upravqa konkurentsko preduze}e
Telekom izvan zakona? Javnost Srbije o~ekuje od
srpske Vlade da objasni kako neko ko je klini~ki
mrtav mo`e da hoda, odnosno kako preduze}e koje
prakti~no nema dozvolu za rad, ostvaruje prihod
koji se sliva u bud`et republika Srbije?
Do srpske javnosti dopiru i protivre~ne izjave
kakav }e biti definitivan dogovor Vlade i Martina
[lafa. Izgleda da }e likvidacijom Mobtela biti
osnovano novo preduze}e koje }e imati samo imovinu, ali ne i licencu. Udeo u imovini }e biti u odnosu 80% dr`avi a 20% Martinu [lafu. Zatim }e se
raspisati tender za dodelu nove licence. Potpuno
je nejasno da li }e se i dr`ava prijaviti za nadmetawe za dobijawe licence za to novo preduze}e,
ili }e licencu sama sebi dodeliti kao ve}inskom
vlasniku? [ta }e se desiti ako neko drugo preduze}e pobedi na tenderu i dobije licencu? Ho}e li
oprema i gra|evine likvidiranog Mobtela biti prodate ili poklowene tom novom preduze}u? Pitawa
je mnogo a odgovora malo.
Nakon ove neverovatne zavrzlame oko Mobtela,
verujem da ve}inu gra|ana Srbije zanima da li se od
Mobtela obogatio samo Kari} ili je i dr`ava imala
koristi od ovog nesumwivo uspe{nog srpskog preduze}a?
Javnost je tako|e veoma znati`eqna da sazna kakvo
je bilo poslovawe drugog mobilnog operatera koji je
bio u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave?
Dr`ava, kao mawinski partner, svoj interes u
"Mobtelu" je mogla ostvarivati na tri na~ina:
"
isplatom dividendi,
"
rastom vrednosti kompanije i
"
kombinovano, delimi~nom isplatom dividendi i rastom vrednosti kompanije.
Dr`ava nije od "Mobtela" dobijala dividende, zbog
4 Mobtel
~ega Vlada Srbije potra`uje 52 miliona evra. Ali,
poznata je i ~iwenica da PTT, odnosno dr`ava nisu
uop{te ulagali u razvoj "Mobtela". Kada je "Mobtel"
prodat pro{le godine, i pored "neprijateqskog"
pona{awa srpske Vlade, {to je zna~ajno oborilo
ukupnu vrednost "Mobtela", on je vredeo najmawe
500 miliona evra. Sada se procewuje da dr`ava
prodajom ovog preduze}a mo`e zaraditi i ~itavih
milijardu evra.
Postavqa se kqu~no pitawe, da li je dr`ava lo{e
pro{la sa "Mobtelom" ako je ulo`ila svega 6,23
miliona dolara u 1994. godini, a vrednost wenog
dela se danas procewuje na vi{e stotina miliona
evra. Ako po~etnim ulagawima dodamo i izgubqenu
dobit, odnosno dividende koje su procewene na 52
miliona evra, lako se mo`e zakqu~iti da dr`ava
od prodaje "Mobtela" mo`e zaraditi izme|u 250 i
750 miliona evra.
Dr`ava je u proteklih 11 godina bila pasivni vlasnik koji nije uop{te ulagao u Mobtel, {to zna~i da
ni~im nije uticao na rast vrednosti kapitala
Mobtela. Da li dana{we srpske vlasti mogu
navesti sli~an primer ovakvog uve}awa dr`avne
imovine?
Da li gra|ani Srbije mogu biti zadovoqni "poslom
decenije" koji je u~inila srpska Vlada prodajom
smederevskog Sartida? U ovaj gigant srpske industrije ~elika je ulo`eno vi{e milijardi dolara, a
prodat je kroz ste~aj za svega 23 miliona dolara, uz
preuzimawe duga od strane dr`ave, odnosno
gra|ana Srbije od 1,7 milijardi dolara.
Osim uve}awa vrednosti kapitala, Mobtel je u
Beogradu stalno zapo{qavao preko 500 radnika.
Iako ne raspola`em sa preciznim podacima, jo{
nekoliko hiqada radnika je bilo anga`ovano na
odr`avawu tehnike i postrojewa Mobtela {irom
Srbije, prodaji kartica i eksploataciji SMS poruka. To zna~i da je od Mobtela `ivelo na ovaj ili
onaj na~in blizu 10 hiqada gra|ana Srbije.
Mobtel je na vrhuncu razvoja imao blizu 1,5 milion
pretplatnika. Dr`avi je pla}ano u proseku po 2
dolara fiksno za svakog novog pretplatnika. Ova
obaveza nije va`ila za drugog mobilnog operatera,
{to zna~i da je PTT, Telekom tretirao kao svoje
preduze}e, koje je u`ivalo sve privilegije statusa
preduze}a u dr`avnom vlasni{tvu. Za Mobtel se ne
bi moglo re}i da je imao takvu poziciju.
odnosno zna~ajan tr`i{ni potencijal, zbog ~ega }e
biti veoma atraktivan za nameravanu prodaju.
Ukupan mese~ni prihod Mobtela se kretao od 7 do
13 miliona evra, na {ta je dr`avi pla}an odgovaraju}i porez. Tako|e, dr`avi su pla}ani porezi i
doprinosi na zarade zaposlenih, {to se procewuje
na vi{e stotina miliona evra.
Kakvo je za svo ovo vreme bilo poslovawe
Telekoma, koji je osnovan 1997. godine, 3 godine
posle Mobtela?
AD "TELEKOM SRBIJA" je 2003. godine (za koju
raspola`em potpunim podacima) bilo jedno od
najve}ih javnih preduze}a u Srbiji. Raspolagao je sa
12,2% osnovnih sredstava, 11,3% kapitala, ostvarivao 9,2% ukupnog prihoda, 45,5% dobiti i
zapo{qavao vi{e od 13,5 hiqada radnika, odnosno
9,0 % zaposlenih u 13 velikih javnih preduze}a
dr`ave Srbije.
U 2003. godini, AD "TELEKOM SRBIJA" je imao 1,8
miliona pretplatnika mobilne telefonije. Bio je
delimi~no likvidan, jer svoje obaveze prakti~no
nije servisirao, po{to je dobavqa~e ispla}ivao
posle 819 dana. U 2003. godini je ostvarena neto
dobit od 6,7 milijardi dinara, ali je preduze}e AD
"Telekom Srbija" i pored toga zabele`ilo kumulirani gubitak od 14,6 milijardi dinara, ili blizu
200 miliona evra. Ukupan poslovni prihod preduze}a je iznosio skoro 44 milijarde dinara, odnosno 650 miliona evra. Plate u Telekomu su bile
dvostruko vi{e od proseka privrede.
Na kraju se postavqa logi~no pitawe, kada je
mobilna telefonija toliko rentabilan posao, jer
se tvrdilo da su Kari}i napravili velike pare,
za{to i "Telekom Srbija" nije u {estogodi{wem
periodu ostvario pozitivno poslovawe. Srpska
javnost se sa pravom pita - ako se podrazumeva da
dr`ava od Mobtela o~ekuje dividende od 52 miliona evra - da li je logi~no to isto o~ekivati i od
Telekoma? Ili on time {to je dr`avno preduze}e,
nema obavezu da ostvaruje pozitivno poslovawe.
Nije li i ovo krunski dokaz, da je Vlada Srbije
politikom dvostrukih ar{ina, jedno preduze}e
favorizovala a drugo sistematski uru{avala.
Srpski narod bi jednostavnim re~ima rekao da je
dr`ava jednom bila majka, a drugom ma}eha. Ima li
Vlada pravo na takvo pona{awe? Da li }e zbog toga
nekada snositi odgovornost?
Danas Mobtel ima oko 800 hiqada pretplatnika,
Mobtel 5
Beograd, 28.02.06.
AMERIKANCI
PRISTAJU - ODUSTAJU
1990. godina
• Uz saglasnost Vlade Republike Srbije, Javno preduze}e PTT Srbija po~iwe da traga za stranom kompanijom koja bi tehnolo{ki i finansijski bila najboqi partner za uvo|ewa javne mobilne telefonije u Srbiji.
• U konkurenciji 17 kompanija, me|u kojima su nekoliko
svetski najzna~ajnijih iz ove oblasti (Rakal Vodafon,
Najneks, Frans Telekom), najpovoqnije uslove, kako sa
tehni~kog, tako i s ekonomskog aspekta, posebno u pogledu rokova za izgradwu sistema i procenta u~e{}a PTT-a
u kapitalu me{ovitog preduze}a, ponudila je ameri~ka
firma CGI (Communications Group International, Limited
Liability Company, Wydming, sa sedi{tem u 5555 DTC
Parkway Englewod, Colorado 80111 USA).
1992. godina
• Izme|u CGI i JP PTT Srbija 24. januara zakqu~en je
ugovor o osnivawu me{ovitog preduze}a pod nazivom
"Mobilne Telekomunikacije "Srbija" d.o.o. sa sedi{tem
u Beogradu, Takovska br. 2, u trajawu od dvadeset godina, za obavqawe delatnosti: projektovawa, izgradwe,
odr`avawa i eksploatisawe GSM radio-telefonskog i
pejxing sistema.
Preduze}e je upisano u Privredni sud u Beogradu pod
registarskim ulo{kom 1-25557-00 a 13.05.1992. godine
Fi 10294/92, izvr{ena je promena sedi{ta preduze}a
(Beograd, Kosovska 47) i lica ovla{}enog za zastupawe
preduze}a.
• Ugovor izme|u CGI-a i JP PTT-a registrovan je od
strane Saveznog sekretarijata za ekonomske odnose s
inostranstvom Re{ewem pod Up. Br. 08/14-3739/1 od
12.02.1992. godine i upisan u registar Saveznog sekretarijata za ekonomske odnose s inostranstvom pod br.
MP-4460/VIII.
U postupku koji je vo|en u tom sekretarijatu, utvr|eno je
da je Ugovor zakqu~en u skladu s Ustavom SFRJ i
saveznim zakonima.
UGOVOR RASKINUT
Ameri~ka firma CGI je obavestila
PTT da nije u mogu}nosti da izvr{i
ugovorne obaveze za vreme primene
sankcija me|unarodne zajednice
zbog ~ega je u skladu sa normama
me|unarodnog prava i ugovornim
odredbama raskinut ugovor.
USLOVI UGOVORA
Ugovoreno je da ukupan osniva~ki
kapital preduze}a iznosi
130.098.000 USD i 1.000.000 dinara.
Ulog JP PTT je 49% (u novcu
i pravima), a ameri~ke kompanije
CGI 51% (u novcu i stvarima).
Communications Group International
6 Mobtel
KAKO JE
STVARAN MOBTEL
1994. godina
SAMO KARI]I RIZIKUJU
• Kako bi odlagawe realizacije projekta dovelo do zastoja u razvoju modernih telekomunikacija u Republici
Srbiji, nadle`ni organi JP PTT-a odlu~ili su da se
isti ugovor ponudi najve}im doma}im kompanijama.
Ina~e lo{u situaciju u kojoj se privreda Srbije nalazila, sankcije su dodatno opteretile. Nijedan od nekada{wih giganata se nije usudio da pod istim uslovima
koji su nu|eni ameri~kom partneru prihvati izazov.
• Posledwa u nizu kompanija kojima je posao ponu|en bila
je BK grupa. I jedina koja se usudila da posao prihvati.
• U vreme kad BK grupa ulazi u posao sa mobilnom telefonijom to ne predstavqa nikakvu privilegiju re`ima,
ve} posao ekstremno visokog rizika, jer je Dr`ava pod
sankcijama. BK grupa se, dakle, usudila da rizikuje.
upravqawu wime, s tim da je odredbama osniva~kog
ugovora o kvalifikovanoj ve}ini glasova predvi|eno da
JP PTT mo`e da spre~i dono{ewe odre|enih odluka u
Mobtelu, iako je mawinski osniva~.
• Ugovor je zakqu~en 15. 04. 1994. Wime je osnovano
me{ovito preduze}e mobilne telekomunikacije "Srbija"
BK-PTT, d.o.o. sa sedi{tem u Beogradu (u daqem tekstu:
"Mobtel") za projektovawe, izgradwu, odr`avawe i
eksploataciju sistema javne mobilne radio- telefonije.
ULOG BK TREJDA sastojao se iz novca (51.000 din. i
1.000.000 $) i iz opreme - centrala za mobilnu radiofoniju, sistema prenosa, baznih stanica, antena,
mernih instrumenata i ra~unarske opreme potrebne za
funkcionisawe sistema (u ukupnoj vrednosti od
65.350.000 $),
ULOG JP PTT sastojao se iz novca (49.000 dinara i
6.321.700 $) i iz prava koja su obuhvatila pravo na
prikqu~ewe na fiksnu mre`u, dogradwu i eksploatisawe radio-telefonskih sistema i iskqu~ivo pravo
kori{}ewa bez naknade objekata i prostorija doma}eg
osniva~a za sme{taj mobilnih centrala i baznih stanica
(u ukupnoj vrednosti procewenoj na iznos od 57.426.300 $).
Za razliku od giganata Ineksa,
Geneksa, Komgrapa, Zastave, koji su
s eskalacijom jugo-krize tonuli i
gubili strana tr`i{ta, BK grupa je
na vreme shvatila da }e Srbija za
opstanak privrede morati da se
bori izvan granica. Raspad
Jugoslavije su do~ekali strate{ki
spremni. Veliki poslovi u Rusiji,
Kini, na Zapadu,
investicije, osnivawe kompanija
{irom sveta, razli~itih modaliteta vlasni{tva - sve je to bilo
neophodno da bi poslovali sa svetom u uslovima izolacije zemqe.
• Mobtel je osnovan u skladu sa svim va`e}im propisima, {to je slu`beno potvr|eno Odlukom Vlade Republike Srbije o davawu saglasnosti na osniva~ki ugovor
(br. 945-1401/4 od 05.05. 1994), re{ewem Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, kojim
se utvr|uje osniva~ki ugovor u skladu s Ustavom SRJ i
saveznim zakonom ( br. 816/1 od 06.04. 1994. god) i upisom
Mobtela u registar Privrednog suda u Beogradu
(re{ewe br. P`-2-356/94 od 10.05. 1994. god, br. registarskog ulo{ka 1-71907-00), ~ime je kompanija stekla
pravnu i poslovnu sposobnost.
• Upravni odbor JP PTT saobra}aja Srbija 1. 04. 1994.
godine, odlu~uje da se zakqu~i ugovor sa Sistemom
"Bra}a Kari}" - BK Trejd, Moskva (u daqem tekstu KBK)
pod istovetnim uslovima pod kojim je bio zakqu~en s
ameri~kom firmom CGI.
• Vrednost osniva~kih uloga utvr|en je u odnosu 51%
prema 49% u korist stranog osniva~a. U toj srazmeri
osniva~i u~estvuju u deobi dobiti Mobtela i u
Mobtel 7
KBK PRIHVATA USLOVE
Ugovoreno je da ukupan osniva~ki
kapital preduze}a iznosi
130.098.000 USD i 1.000.000 dinara.
Ulog JP PTT je 49% (u novcu
i pravima), a ulog BK TREJDA
51% (u novcu i stvarima).
OBAVEZE MOBTELA
ZA[TITA INTERESA OSNIVA^A
Pored osniva~kih prava koja je BK Trejd uneo u novcu i
opremi, prihvatio je i slede}e ugovorne obaveze:
• Interesi ugovornih strana ostvaruju se preko u~e{}a
u raspodeli profita srazmerno ulo`enim sredstvima,
slobodnom transferu ostvarenih sredstava i kroz
naknade za kori{}ewe fiksne mre`e.
- Obavezu Mobtela da doma}em osniva~u JP PTT- u
pla}a posebnu naknadu po svakom prikqu~enom pretplatniku u visini od 2 dolara US , a od 1998. godine
ne{to mawe, tj. isto onoliko koliko pla}a drugi
operator (sada Telekom ), ali ne vi{e od 1,5 dolar, po
prikqu~enom pretplatniku.
- Obavezu pla}awa me|ugradskih i me|unarodnih razgovora po va`e}im tarifama JP PTT-a, pri ~emu
Mobtel na ime svojih tro{kova zadr`ava 10% prihoda od me|unarodnih i 20% od me|ugradskih razgovora
(~lan 2.10. b).
- Obavezu Mobtela da 3% neto profita upla}uje u
poseban fond JP PTT-a za razvoj TT mre`e u Srbiji
(~lan 2. 06).
UPRAVQAWE
• UPRAVNI ODBOR je najvi{i organ Mobtela, ima pet
~lanova od kojih, u skladu sa Statutom preduze}a, KBK bira
ili imenuje tri ~lana, a PTT bira ili imenuje dva ~lana.
• Odluke Upravnog odbora, osim onih koje moraju biti
jednoglasne, a to je u slu~aju likvidacije i/ili prodaje
preduze}a, donose se ve}inom glasova ili kvalifikovanom ve}inom. Kvalifikovana ve}ina postoji kada za
odluku glasa ~etiri od pet prisutnih, odnosno tri od
~etiri prisutna, u zavisnosti od kvoruma potrebnog za
dono{ewe odluke.
• Kvorum za odr`avawe sednice Upravnog odbora postoji ako su prisutna bilo koja ~etiri ~lana, a u slu~aju da
se dva puta uzastopno ne postigne ~etvoro~lani kvorum,
na narednoj propisno zakazanoj sednici kvorum
sa~iwavaju tri ~lana.
• Smatra}e se da su odluke donete kvalifikovanom
ve}inom pod uslovom da je za wih glasao barem po jedan
~lan Upravnog odbora koga je imenovala svaka ugovorna strana.
• Upravni odbor Mobtela konstituisan je na sednici
odr`anoj 18. maja 1994. godine. U dosada{wem radu
Upravni odbor je odr`ao vi{e sednica na kojima je razmatrana celokupna poslovna problematika, preduzete
poslovne aktivnosti i donete odluke, smernice i
zakqu~ci neophodni za realizaciju programa rada i
razvoja Mobtela saglasno Ugovoru.
• U slu~aju pove}awa kapitala Mobtela putem izdavawa deonica, ili na drugi na~in predvi|en Ugovorom
ili zakonom mo`e se obrazovati Skup{tina preduze}a
na ~iji se sastav, odlu~ivawe i na~in rada shodno
primewuju odredbe Ugovora o Upravnom odboru.
• Utvr|ivawe profita i gubitka Mobtela vr{i se u
skladu sa jugoslovenskim propisima, Ugovorom i
Statutom preduze}a.
• Iznos profita koji se raspodequje utvr|uje Upravni
odbor, pri ~emu KBK ima pravo na slobodan transfer
svoje dobiti.
• Na ime omogu}ivawa kori{}ewa prikqu~nih kapaciteta PTT ima pravo na mese~nu prikqu~nu nadoknadu
po svakom pretplatniku na celularni telefon u iznosu
od 2 USD.
• PTT po osnovu naknade za kori{}ewe fiksne mre`e
napla}uje Mobtelu me|unarodni i me|ugradski telefonski saobra}aj koji se koristi u funkciji sistema
mobilne telefonije po istim tarifama koje napla}uje
svojim fiksnim pretplatnicima umawenim za 10% u
me|unarodnom i 20% u me|ugradskom saobra}aju, koje
preduze}e zadr`ava na ime svojih tro{kova.
• KBK je obavezan da u roku od 60 dana registracije
Mobtela pru`i PTT-u dokaz o obezbe|ewu finansijskih
sredstava i ~inidbenu garanciju za kompletirawe
radio-telefonskog sistema obuhva}enog Ugovorom.
• KBK je navedene obaveze ispunio saglasno Ugovoru.
Izdatom garancijom za dobro izvr{ewe posla banka
garant se obavezala da u slu~aju da KBK ne ispuni
Ugovorom predvi|ene obaveze isplati PTT-u nov~ani
iznos do visine od 66.350.000 USD.
• U slu~aju spora u ostvarivawu prava, obaveza i odgovornosti po Ugovoru ugovorne strane su obavezne da
spornu situaciju re{e prijateqski, pregovorima, a ako
u tome ne uspeju odredbom ~lana 9. Ugovora je
predvi|ena nadle`nost doma}eg suda prema sedi{tu
Mobtela, kao i primena jugoslovenskog materijalnog
prava.
• Za{tita interesa PTT-a i dr`ave kao vlasnika sredstava omogu}ena je, i pored ve}inskog uloga stranog
osniva~a, potpunom kontrolom poslovawa Mobtela od
strane PTT-a putem:
- dono{ewa odluke o likvidaciji ili prodaji preduze}a konsenzusom,
- odlu~ivawa kvalifikovanom ve}inom uz obavezan
glas predstavnika PTT-a u svim najva`nijim pitawima, kao {to su odre|ivawe strate{kih ciqeva,
pove}awe kapitala preduze}a, promena delatnosti i
statusne promene preduze}a, nabavka opreme i ustupawe radova za izgradwu sistema, prodaja ili
otu|ewe zna~ajnih osnovnih sredstava, davawe u
zalog dela preduze}a, usvajawe godi{weg obra~una i
8 Mobtel
utvr|ivawe dobiti ili gubitaka, dono{ewe odluke o
eventualnom reinvestirawu dobiti, re{avawe
sporova o primeni odredaba Statuta.
• Za razvoj telekomunikacija u Republici Srbiji
Mobtel je obavezan da u poseban fond PTT-a upla}uje
3% neto profita.
ZA[TITA STRANOG ULAGA^A
• Povodom Mobtelu iskqu~ivo se govori o za{titi
interesa PTT, kao doma}eg ulaga~a. Zaboravqa se da je
Ugovor zakqu~en na osnovu na{ih, ali i me|unarodnih
pravnih normi, koje pru`aju punu za{titu i stranom
ulaga~u:
- Stranim ulaga~ima se garantuje za{tita wihove
imovine od nacionalizacije ili eksproprijacije,
ukqu~uju}i i pravo stranaca na transfer i repatrijaciju ulo`enog kapitala. Pored toga, zakonom se
stranim ulaga~ima garantuje i za{tita od promene
zakonskih propisa, koja bi bila na wihovu {tetu.
OBAVEZE OSNIVA^A
Ostale obaveze su slede}e:
KBK je obavezan:
- da pru`i pomo} Mobtelu u obezbe|ivawu tehni~ke,
nau~ne i in`ewerske ekspertize i u eksploataciji
sistema na poslovan na~in,
- da obu~i servisno i tehni~ko osobqe Mobtela i
stavi servisnu dokumentaciju na raspolagawe.
• Izgradwa NMT sistema je realizovana u uslovima
sankcija me|unarodne zajednice bez tehni~ke pomo}i i
podr{ke proizvo|a~a opreme, iskqu~ivo naporima
stru~nog tima Mobtela. Ugovorima o nabavci opreme za
GSM sisteme je predvi|ena obaveza isporu~ioca da
pru`i potrebnu tehni~ku podr{ku za instalaciju i
pu{tawe u rad kapaciteta.
PTT je obavezan (~lan 2.10 - od a do f):
- da obezbedi radni prostor ( ~l. 2.10 c)
- da pru`i pomo} u obezbe|ivawu prava, kao {to su
pravo prolaska, i dolaska i odobrewa za izgradwu i
eksploataciju sistema (~l. 2.10 d),
- da se uzdr`i od zakqu~ivawa ugovora sa tre}im
licima-konkurentima (~l. 2.10 e),
- da se uzdr`i od konkurencije novoosnovanom preduze}u (~l. 2.10 f).
• U ~lanu 6. Ugovora, ugovorne strane su - {to zna~i i
Kari}i / BK Trade/ i PTT - preuzele obavezu da Mobtelu
obezbede nabavku vrhunske raspolo`ive tehnologije za
izgradwu sistema mobilne radio-telefonije.
Izgradwa sistema mobilne telefonije
po~eta je u najte`im uslovima,
pod sankcijama pod kojim nam je uvoz
visokosofisticarane tehnologije bio
ili zabrawen ili znatno ote`an.
• Ugovoreno je da Mobtel projektuje, gradi, odr`ava i
eksploati{e Pan-evropski (GSM) radio-telefonski
sistem.
• U skladu sa trenutnim uslovima, ugovorne strane su
prihvatile da Mobtel projektuje, izgradi, odr`ava i
eksploati{e analogni sistem mobilne telefonije
(NMT-900), dok se ne steknu mogu}nosti za uvo|ewe
tehnologije GSM sistema.
• Predvi|eno je da se radio-telefonski sistem projektuje, izgradi i dovede u funkcionalno stawe u skladu
sa rokovima predvi|enim prilogom Ugovora.
• Shodno ~l. 3. Osniva~kog ugovora, Mobtelu je dato
ekskluzivno i neprenosivo pravo da izgradi sistem
radio-telefonije na postoje}oj mre`i PTT ( "ekskluzivna dozvola"). Ova ekskluzivna dozvola validna je
dvadeset godina sa mogu}no{}u dodatnih petogodi{wih
produ`ewa, u svakom slu~aju dok preduze}e postoji.
LICENCNA PRAVA
Ugovorom je predvi|eno da Mobtel na podru~ju Srbije ima
iskqu~ivo i neprenosivo pravo (licencu) dogradwe sistema
mobilne radiotelefonije na postoje}u telekomunikacionu
mre`u PTT-a. Licenca ustupqena Mobtelu va`i 20 godina, sa
mogu}im petogodi{wim produ`ewima nakon toga, dakle,
dokle god Mobtel bude postojao.
Mobtel 9
1997. godina
PRVI POKUŠAJ RASKIDA UGOVORA
U januaru upravni odbori Mobtela i PTT-a napravili su analiti~ki presek dotada{weg
poslovawa. Zajedni~ki je konstatovano da su ugovorne strane u skladu
s ugovorom ispunile preuzete obaveze, kao i da je uvo|ewe mobilnih radio-telekomunikacija u Srbiji po~elo u vreme kada su se mnoge te{ko}e ispre~ile ostvarewu tog ciqa.
• Obe ugovorne strane JPPT i KBK ispunile su u roku svoje ugovorne obaveze (u novcu, opremi i pravima) pa je
izvr{ewe ugovora registrovano u Privrednom sudu u Beogradu pod br. VI Fi-2389/97 od 26.02.1997. godine.
• Registraciji izvr{ewa ugovora prethodila je analiza realizacije projekta i uvo|ewa javne mobilne radio-telefonije u Republici Srbiji, usvojena od strane Upravnog odbora JPTT i Mobtela u januaru 1997. g.
• I pored konstatacija Upravnih odbora PTT-a i Mobtela da Mobtel uspe{no posluje i da su ugovorne strane
izvr{ile obaveze predvi|ene ugovorom - neodr`avawem sednica Upravnog odbora Mobtela i nedono{ewem odluka, od
strane JP PTT dolazi do prvog direktnog poku{aja sudskog raskida ugovora (pismo PTT-a br. 9666 od 04.03.1997. g.).
PRESUDA VRHOVNOG SUDA
Vrhovni sud Srbije
Tu`ilac JP PTT Srbija
Tu`eni: BK Trejd
Predmet: raskid ugovora o osnivawu
Obrazlo`ewe presude:
Ugovor o osnivawu predstavqa specifi~an pravni akt kojim se doma}i I
strani osniva~, uz saglasnost nadle`nih dr`avnih organa, ~vrsto
povezuju radi ostvarivawa trajne poslovne saradwe u razvoju sistema
javne mobilne radio telefonije I pru`awa usluga korisnicima. Ugovor
o osnivawu Mobtela pored obligacionih ima i statusna obele`ja koja ga
~ine specifi~nim u odnosu na obligaciono pravne akte. Naime, iz ugovora ove vrste nastaje privredno-dru{tveno-pravni subjekat koji se upisuje u sudski registar, tako da se ugovor o osnivawu ne mo`e raskinuti ni
delimi~no ni potpuno. Preduze}e koje je na osnovu upisa u sudski registar po~elo sa radom, mo`e da prestane samo na na~in utvr|en Zakonom o
preduze}ima, {to zna~i da se ne mo`e tra`iti raskid Ugovora o osnivawu radi prestanka preduze}a i povra}aja osniva~kog uloga.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev. 705/96 od 4.02. 1997. god.)
10 Mobtel
OSNIVAWE TELEKOMA
Kad nije uspeo da raskine orta{tvo, JP PTT je pristupio mnogo slo`enijoj operaciji.
Ciq te operacije je bio dvostruk: a) da se omogu}i izdvajawe najprofitabilnijeg dela PTT telefonije i osnivawe novog preduze}a, atraktivnog za prodaju inostranim kupcima i b)
da se stvori nova kompanija mobilne telefonije kao konkurenta postoje}em Mobtelu.
TRANSFORMACIJA JP PTT-a
I WENE POSLEDICE
• U 1997. godini izvr{ena je izmena i dopuna Zakona o
sistemima veza (Slu`beni glasnik RS br. 20/97) koja je
omogu}ila transformaciju PTT-a, na {tetu pojedinih
mawe profitabilnih delova sistema PTT i suvlasnika
u Mobtelu.
• Pre izvr{ene transformacije JP PTT-a, strani osniva~ i akcionari KBK, obra}ali su se JP PTT-u, svim
nadle`nim organima Republike Srbije i Savezne
Republike Jugoslavije, Stetu iz Italije, OTE-i iz
Gr~ke, ambasadama, Me|unarodnoj organizaciji GSM
operatera, obave{tavaju}i sve da su nezvani~no
informisani kroz medije o transformaciji PTT-a, o
prodaji 49% kapitala inopartneru, da se zala`u za
konkurentnu i tr`i{nu utakmicu i da ne tra`e
monopol u toj oblasti, da jugoslovenski i me|unarodni
zakoni garantuju prava osniva~a i po{tovawe Ugovora
(vredan 66.350.000 US$) koji ne mo`e biti ugro`en
odlukama pojedinaca, preduze}a, pa i same Vlade.
• U ovom slu~aju re~ je konkurentskoj delatnosti - i na
ovaj na~in JP PTT ima vlasni~ke udele u dva takva
dru{tva (Mobtel i Telekom ) i, suprotno zakonu - preko
Telekoma - nelojalno konkuri{e Mobtelu.
JP PTT je kao istovremeni osniva~
Mobtela i Telekoma postao konkurent
samom sebi. U takvoj konkurenciji
Mobtel je stavqen u neravnopravan
polo`aj u odnosu na drugog operatera.
NERAVNOPRAVNOST U KONKURENCIJI:
1. Telekom ima pravni i fakti~ki monopol na fiksnu telefonsku mre`u, odnosno na pru`awe usluga
fiksne telefonije, bez koje nema ni mobilne radiotelefonije.
2. Telekom pru`a i usluge mobilne telefonije, a da
• JP PTT je odlukom od 23.05. osnovao zavisno preduze}e "Telekom Srbija" a. d. Beograd na koje je preneta
kompletna fiksna telekomunikaciona mre`a u Republici Srbiji uz ekskluzivno, monopolsko pravo na
obavqawe svih poslovnih aktivnosti u oblasti fiksnih i pravo u oblasti mobilnih telekomunikacija u
republici Srbiji.
ta delatnost nije izdvojena u posebno pravno lice.
Telekom na taj na~in povla{}uje svoj servis mobilne
telefonije davawem povoqnijih tarifa i uslova za
kori{}ewe fiksne telefonske mre`e, jer u
Telekomu svi tro{kovi i svi prihodi slivaju se u
istu kasu.
3.
Servis mobilne telefonije Telekoma nije
optere}en porezom za kori{}ewe sopstvene telefonske mre`e, dok Mobtel pla}a taj porez. Na ovaj
na~in Telekom je u mogu}nosti da zloupotrebqavaju}i
svoj monopol na fiksnu telefonsku mre`u, odr`ava
cenovnu konkurentnost svojih usluga mobilne telefonije na ra~un prihoda koja ostvaruje od fiksne
mre`e i na ra~un poreza koji ne mora da pla}a.
• Telekom Srbija a.d. osnovan je u junu a u avgustu
zvani~no je po~ela sa radom Mobilna telefonija
Srbije.
• Osnivawe Telekoma je protivno ugovornim obavezama
obavqeno bez obave{tavawa i bez saglasnosti stranog
osniva~a BK Trade.
• Prenosom fiksne telekomunikacione mre`e na
Telekom i uvo|ewem drugog operatora mobilne telefonije direktno je prekr{en Zakon o preduze}ima, i to
institut klauzule o konkurenciji, koji se imperativno
primewuje (~lan 92. ZOP-a).
Citiramo:
^lan dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u (ovde JP
PTT kao osniva~ - ~lan Mobtela d.o.o.) ne mo`e
imati ovo svojstvo ( dakle biti osniva~ - ~lan ili
akcionar) u bilo kom drugom preduze}u ( dakle bilo
koje pravne forme) iste ili srodne delatnosti ili
delatnosti koja bi mogla biti konkurentna.
SILA ZAKON NE PITA
Od osnivawa do kona~nog preuzimawa Mobtela, oslawaju}i se na silu vlasti, i monopolsko-silexijsko pona{awe prema rivalu, Telekom postaje simbol za jedan
neodr`iv model "dr`avnog kapitalizma", koji gazi sva
pravila tr`i{nog pona{awa i ekonomski uni{tava
politi~kog rivala, koji ne preza od nacionalizacije
privatnog vlasni{tva, i koji se ispoqava kao prirodni,
nepomirqivi neprijateq slobodnog tr`i{ta i privatne
svojine. Tipi~na mafija{ka struktura u koju su spregnuti vlast, privreda, strani kapital, birokratija.
Mobtel 11
Osnivawe Telekoma bila je protivzakonita
radwa podr`ana od najvi{ih struktura
vlasti. Wegovo poslovawe prepuno
je pravnih i ekonomskih kontraverzi.
One nisu bile posledica neznawa
i neiskustva, ve} razli~itih interesa
u samim strukturama mo}i - odnosno vlasti.
Nastao kao proizvod sile, Telekom je uvek nastupao sa
pozicija sile. Wemu vi{e nije dovoqno {to je protivpravno postao mobilni operater - situacija je, psihijatrijski re~eno, {izofrena: Telekom je u jednoj
mobilnoj kompaniji apsolutni vlasnik, u drugoj suvlasnik. Konkuri{u}i sam sebi, pomislilo bi se da ne zna
{ta radi. Vreme }e pokazati da je ludilo glumqeno. Sve
vreme postoji jasan plan: uni{titi Mobtel i postati
stopostotni monopolist tr`i{ta srpske mobilne telefonije.
1998. godina
DOPUNSKI UGOVORI
• Posle dugotrajnih pregovora, stranom osniva~u i
Mobtelu je garantovano da }e mo}i nesmetano daqe da
radi na osnovu zajedni~ki sa~iwenog Ugovora i Aneksa
Ugovora o osnivawu. Garancije su dobijene od strane
PTT-a (predsednika UO i generalnog direktora) uz
u~e{}e predstavnika Vlade Republike Srbije,
akcionara inoosniva~a i predstavnika Upravnog odbora
Mobtela.
ŠTA KAZUJU UGOVORI?
• Na osnovu dogovora i garancija, zajedni~ki je sa~iwen
Ugovor 02. 04. i dostavqen ugovornim stranama na potpis: 1. PTT-u, 2. Telekomu, 3. Sistemu Bra}a Kari}- BKTrade i 4. Mobtelu. Ugovor je potpisan od svih ugovornih strana, izuzev od strane Telekoma.
• S obzirom na uvo|ewe drugog operatera javne mobilne
radio telefonije u Srbiji, ugovorima iz 1998. godine
stavqene su van snage odredbe Ugovora o osnivawu
Mobtela, koje su obezbe|ivale ekskluzivnost prava
prvog operatera.
• Telekom je odbio da potpi{e ugovor a JP PTT je
preuzeo obavezu da sam razre{i situaciju nastalu
transformacijom JP PTT-a.
• JP PTT saobra}aja "Srbija" istovremeno se obavezalo da
bez odlagawa ispuni Ugovorom o osnivawu Mobtela
preuzetu obavezu pribavqawa Mobtelu prava na
kori{}ewe odre|enih frekvencija, neophodnih za
funkcionisawe sistema javne mobilne radio-telefonije.
• 02. 04. JP PTT saobra}aja "Srbija"- Beograda, Sistem
Bra}a Kari} "BK-Trade" iz Moskve i Mobtel iz Beograda,
zakqu~ili su trojni Ugovor i Aneks od 2. 04. izme|u JP
PTT saobra}aj "Srbija" i Sistema Bra}e Kari} - BK Trade
iz Moskve, kojim su uredili me|usobne odnose u uslovima izvr{ene transformacije JP PTT-a.
• 07.08. Vlada Republike Srbije dala je saglasnost na
Ugovor i Aneks od 02.04.
• 14.08. pod br. 5/1-01-184/98-001 Savezno ministarstvo
za spoqnu trgovinu donelo je Re{ewe kojim je upisan u
registar Saveznog ministarstva za spoqnu trgovinu u
kwizi XV pod brojem 5354 podbroj 3, Ugovor i Aneks od
02. 04. Sve je to u~iweno iako je Ugovorom o osnivawu
Mobtela od 10. aprila 1994. godine bilo utvr|eno da
Mobtel ima iskqu~ivo i neprenosivo pravo (licencu)
(~l. 3) i da isto va`i za period od 20 godina, a u svakom
slu~aju dok preduze}e bude postojalo (~l. 4).
• Ugovorima i aneksima ugovora koje su zakqu~ili JP
PTT "Srbija", KBK i Mobtel, utvr|eno je da }e, shodno
izvr{enoj transformaciji JP PTT saobra}aja "Srbija",
odre|ena prava i obaveze iz Ugovora o osnivawu
Mobtela, u odnosu na Mobtel, ostvariti PTT saobra}aja
"Srbija".
• Na ime kompenzacije za umawewe ranije utvr|enih i
od strane jugoslovenskih nadle`nih organa registrovanih prava stranog ulaga~a, kompaniji KBK iz
Moskve ustupqeno je 13% prihoda koje JP PTT
saobra}aja "Srbija" ostvaruje u mobilnoj telefoniji
Telekoma, s tim da mu se, po osnivawu posebnog pravnog
lica za obavqawe delatnosti javne mobilne radiotelefonije od strane Telekoma, obezbedi 13% ukupnih
osniva~kih i upravqa~kih prava u novoosnovanom preduze}u.
• Doma}i partner - JP PTT saobra}aja "Srbija" se
obavezao da bez saglasnosti partnera KBK i Mobtela,
do isteka vremena od osam godina od dana zakqu~ewa
Aneksa ugovora o osnivawu MOBTELA, tj. do 02.04.2006.
godine, ne}e uvoditi tre}eg operatera javne mobilne
radio-telefonije.
12 Mobtel
Shodno izmenama i dopunama Zakona
o sistemima veza iz 1997. godine, licenca
Mobtela, kao ranije ste~eno pravo iz
Ugovora o osnivawu Mobtela, koja je potvr|ena
1995. godine od strane Republi~kog
ministarstva za saobra}aj i veze, bez naknade
je priznata i ugovorima iz 1998. godine
i potvr|ena Odlukom o davawu saglasnosti
Vlade Republike Srbije
od 7. avgusta 1998. godine.
• Ugovorima iz 1998. godine utvr|eno je da prikqu~ewe
na fiksnu mre`u po pretplatniku, Mobtel pla}a pod
istim komercijalnim uslovima koji va`e za bilo kog
drugog operatera, s tim da taj iznos ne mo`e biti iznad
1,5 USD mese~no, u dinarskoj protivvrednosti.
• Umesto do tada ugovorene nadle`nosti jugoslovenskog
suda ugovorima iz 1998. godine utvr|eno je da }e eventualne sporove u vezi s Ugovorom o osnivawu Mobtela
re{avati Arbitra`ni sud Trgovinske komore u Cirihu.
UGOVOR TELEKOM - MOBTEL
• 19.11. Ugovor izmeðu Telekoma i Mobtela kona~no je
zakqu~en. Wime su ureðeni me|usobni odnosi u vezi sa
kori{}ewem fiksne telekomunikacione mre`e i uskla|ivawem funkcija dva operatera javne radio-telefonije.
Bio je to prvi u seriji te{kih perioda u razvoju Mobtela, u kome su se na nedopustiv na~in po~eli me{ati
Politika (vlast) i biznis. @rtve ovog uplitawa bili su
zakonitost, nezavisnost istra`nih i sudskih organa i
osnovna postavka pravne dr`ave - da je svaki gra|anin
nevin dok se ne doka`e suprotno.
CENA PREDSEDNI^KIH AMBICIJA
Da je Bogoqub Kari} znao koju }e cenu platiti {to je uleteo u pri~u da vladaju}em re`imu i
wegovom prvom ~oveku Slobodanu Milo{evi}u ne mogu da smetaju druge partije i drugi predsedni~ki kandidati, nikada sigurno ne bi pokazao ambicije da se kandiduje na predsedni~kim izborima u Srbiji. Preciznije re~eno - on je samo najavio kandidaturu.
Udaren je po MOBTELU!
1. Dr`ava je zakonom izdvojila fiksnu telefoniju i omogu}ila formirawe holding kompanije u
kojoj je telekomunikacija jedna firma, a u drugoj su ostale usluge - dopisnice, prodaja markica,
paketi i sli~no. Podela je jasna: na profitabilni i neprofitabilni deo usluga.
2. Dr`ava je formirala drugog operatora u mobilnoj telefoniji, prodav{i "mawinski paket"
akcija Italijanima i Grcima, ali sa takvim pravima odlu~ivawa da je dr`ava bukvalno gurnuta
na sporedan kolosek.
3. Dr`ava pripaja fiksnu telefoniju Telekomu u kome su gazde PTT, Italijani i Grci.
Telekom dolazi u monopolski polo`aj, gube mnogi, a zara|uje samo jedan! Za{to?
Prvo, nema mobilne telefonije bez fiksne. MOBTEL zavisi od Telekoma, drugog operatora, jer
mora da koristi wegovu fiksnu mre`u. Nije stvar samo u pla}awu usluga, ve} u ograni~avawu
razvoja.
Drugo, monopolista koji ima mobilnu i fiksnu telefoniju razvija samo ono {to mu donosi
profit, u ovom slu~aju - mobilnu na {tetu fiksne telefonije.
Tre}e, svi gube:
- Dr`ava - jer je dala strancima da "mawinskim paketom akcija" preko Telekoma i interesnih
grupa u wemu, ugro`avaju ukupan razvoj telekomunikacija. Od fiksne telefonije je na~iwen
invalid, koji }e jo{ dugo biti na rehabilitaciji. Kada Italijani i Grci izi|u iz igre, osta}e
gra|anima ove zemqe da plate ceh za zaostali razvoj fiksne telefonije.
- Dr`ava opet - jer je nanela sama sebi {tetu gu{ewem MOBTELA u kome ima 49 odsto akcija.
- Gra|ani - jer nije stvorena zdrava konkurencija u kojoj bi se paralelno razvijale obe mobilne
i fiksna telefonija i neminovno poboq{avale svoje usluge i sni`avale cenu.
Re`im je imao ve{te marketin{ke qude. Uvek se na{ao neko ko bi mahao samo sa jednim delom
papira i poku{avao da odijum javnosti usmeri na MOBTEL. ^itaj - Bogoquba Kari}a!
Ciq je bio da se obuzdaju Kari}eve politi~ke ambicije (odvojiti ga od Socijaldemokratske
stranke ~iji je osniva~), i sase}i wegove predsedni~ke ambicije. Kari} je odustao od kandidature.
Re`im nije odustao od namere da MOBTEL bude stalno u centru propagandnih ni{anskih sprava,
pa su tako mnogi bili snabdevani i "stru~nim ekspertizama" ne bi li snizili rejting MOBTELU.
U tome nisu uspeli. MOBTEL je rastao.
Mobtel 13
1999. godina
NATO BOMBARDOVAWE
Za vreme NATO bombardovawa Mobtelu je naneta {teta oko 153,6 miliona DEM.
Rekonfiguracijom postoje}ih sistema prenosa, Mobtel je utro{io znatna sredstva da
obezbedi normalan rad mre`e.
2000. godina
NEDOVR[ENA REVOLUCIJA
• Savezno Ministarstvo za spoqnu trgovinu nastavqa
opstrukciju uvoza telekomunikacione opreme, i nanosi
Mobtelu veliku {tetu.
Jedna devojka je poginula, tri osobe su rawene iz vatrenog oru`ja, a oko sto qudi je povre|eno u sukobima
demonstranata i policije u Beogradu.
• Rad Mobtela prate i u~estale inspekcijske i druge
kontrole koje su sinhornizovane sa neosnovanim optu`bama u delu sredstava javnog informisawa.
• 6. 10 - Ustavni sud potvrdio pobedu Koštunice u
prvom krugu. Slobodan Miloševi} ~estitao izbornu
pobedu Vojislavu Koštunici.
• 12. 06. - PTT saobra}aja "Srbija" iz Beograda i KBK iz
Moskve zakqu~ili su Aneks II Ugovora o osnivawu me{ovitog preduze}a za uvo|ewe sistema javne mobilne
telefonije u Republici Srbiji.
• 7. 10 - Konstituisana Skupština SRJ. Vojislav
Koštunica polo`io zakletvu pred oba doma parlamenta. U narednim danima Koštunica je primio brojne dr`avnike, EU i SAD ukinule su ekonomske sankcije SRJ
obnovqene pre tri godine zbog situacije na Kosovu,
otvoren je proces pomirewa s Evropom i normalizacija
odnosa sa Zapadom i susednim zemqama.
• 5. 10. - Nakon nekoliko uzmicawa pred suzavcem, koji je
policija ispaqivala na demonstrante ispred Skup{tine
SRJ u centru Beograda, gra|ani su u{li u Parlament, a
ne{to malo kasnije i u zgradu RTS. Revoltirani gra|ani
izazvali su po`ar u kojem su obe zgrade znatno o{te}ene.
• 15. 11. - Uskla|ivawe Mobtela sa Zakonom o preduze}ima
iz 1996. godine upisano je u registar privrednog suda.
14 Mobtel
SVEDO^ANSTVO
Prof. dr Qubomir Maxar, ekspert za makroekonomiju
SLU^AJ MOBTEL
Pri~a o Mobtelu `iva je ilustracija jednog politi~kog poretka i wime
proizvedenog regulativnog sistema koji se sav uobli~avao i razvijao u
znaku bespogovorne dominacije politike nad privredom.
U tom slu~aju univerzalizovanog politi~kog determinizma moralo je neizbe`no do}i do
potkopavawa pravnog poretka i do zapawuju}e devalvacije prava. Ako postoji siguran
na~in za obeshrabrivawe preduzetni{tva, pa i wegovu potpunu paralizu, onda je to sigurno takav fatalni udar na pravni poredak.
Slu~aj Mobtela je prava `ivotna ilustracija ove mnogostruko dokazivane i nepobitno utvr|ene
apstraktne propozicije. On je i jedan od elemenata u mozaiku dokaza o naopakom postupawu i
fundamentalno pogre{noj ekonomsko-politi~koj orijentaciji stare vlasti. Stara vlast je
izopa~eno obavqala sve svoje kqu~ne funkcije, a posebno one koje se odnose na preduzetni{tvo.
Naro~ito ono koje se vezuje za anga`ovawe sredstava i stvarawe institucionalnih uslova za
razvitak privatnog sektora.
Te{ko je prona}i neku va`niju oblast `ivota u kojoj se na~in dr`avnog delovawa i op{ta
strate{ka orijentacija ne}e morati dijametralno izmeniti. To je svakako slu~aj kad se radi
o odnosu prema privatno indukovanom preduzetni{tvu.
SVEDO^ANSTVO
Dr. Milan Kova~evi}, konsultant za strana ulagawa
MONOPOL RU[I [email protected][TE
Ako potpisani Ugovor nije svetiwa,
nema nade da }e strani investitor doneti svoj kapital
Ako Ugovor koji se napravi nije svetiwa, nema ni nade da }e stranci do}i sa
svojim kapitalom. Na{ sistem stranog ulagawa i sistem ostvarivawa nekog
noviteta u oblasti telekomunikacija imao je razli~ite periode.
Prvobitni ugovor sa Amerikancima o uvo|ewu mobilne telefonije bio je zakqu~en pre
sankcija. Tada smo bili u situaciji da mo`emo na normalan na~in da tra`imo mobilnog provajdera.
Tada je, posle licitacije, prona|ena ameri~ka firma i sa wom zakqu~en ugovor.
Ona je osnovala firmu u Jugoslaviji i izgledalo je da }emo dobiti, relativno brzo jedno
veliko dostignu}e. Me|utim, onda su nastupile sankcije. I u tom periodu sankcija, koje su
trajale sve do 2000. godine, dok nije do{lo do promene re`ima, sankcije su, me|utim, tek u
ovoj godini u potpunosti skinute.
Dakle, vladao je jedan doma}i sistem, koji nije nimalo transparentan, ni malo uporediv sa
onim kakav funkcioni{e u drugim zemqama.
Do dono{ewa sada{weg Zakona o preduze}ima nije postojala potreba da se vr{i procena bilo
kojeg ulagawa, sa bilo koje strane. Zna~i, tada je postojao re`im da su ugovorne strane imale
pravo da se dogovore {ta }e koja ulo`iti. Ako je to u naturi, one su se dogovorile koja je to
vrednost i takav ugovor je bio i sproveden.
Mobtel 15
Kada je re~ o pravima koja su ulo`ena od strane PTT-a, pitawe je uop{te da li je to i trebalo biti ulo`eno od strane PTT-a. Re~ je o ne~em {to predstavqa licencu i, samim tim, op{ti
interes. Bilo je normalno da to dr`ava reguli{e kao svoje, a ne PTT kao sopstvenu svojinu.
Ako se gleda finansijski po~etak rada MOBTELA, on je bio prisiqen da
prihvati da sva po~etna ulagawa budu kapital, iako je uobi~ajeno u
stvarawu novih preduze}a da se u samom po~etku kombinuju dve stvari ulagawe u kapitalu i uzimawe kredita. Da je tako ura|eno, onda bi i
nekakvi budu}i rezultati bili druk~iji. Da je odvojena licenca ili na
drugi na~in napla}ivano, ne bi bilo i nekih neobi~nih stvari u rezultatima poslovawa kasnije.
Najspornija stvar je davawe monopola fiksnoj telefoniji koja je ostala u okviru Telekoma.
Taj monopol Telekomu onemogu}ava da se mnogi servisi organizuju boqe od strane privatnih
lica i da se u celini postigne ve}a efikasnost rada ~itave fiksne telefonije.
S druge strane, danas imamo dva provajdera mobilne telefonije, koje funkcioni{u u potpuno
razli~itim uslovima. S jedne strane je 064, koji je utopqen u samom Telekomu i za koga niko
ne zna kakve su wegove veze sa fiksnom telefonijom. Mo`e se to na papiru prikazati
razli~ito, ali ako je jedno isto pravno lice, onda je, u stvari, to monopol. Mislim da su mnogi
korisnici mobilne telefonije sami osetili te{ko}e koje su iz tog proizilazile.
Dakle, imali smo strana ulagawa koja su bila ugovorna, pa smo pre{li na vlasni~ka ulagawa.
Ali, na`alost, ~ini se da se vrlo sporo prelazi na koncept ~vrste privatne svojine, koja je
neophodna ako ho}emo da imamo obilatija strana ulagawa. To zna~i da je Ugovor, koji su
ulaga~i uradili, svetiwa i da on treba da se sprovodi u sudovima.
U re`imu koji je va`io 1994. godine nije postojala nikakva potreba da neko
sa strane proverava {ta je jedna i druga strana ulo`ila. Ina~e, vrednost
prava koju je ulo`io PTT, nisu proverena.
[to se ti~e opreme, koja je uvezena, ona je pro{la granicu i ona je, sa dokumentima koji su
prezentirani na granici, testirana, carina je u obavezi da carini robu po realnim vrednostima. Ali, vrlo je va`no naglasiti da je tek sa Zakonom o preduze}ima 1997. godine uvedena
obaveza da se, ne samo o vrednosti koja se ula`e u naturi, saglase svi ulaga~i koji u~estvuju u osnivawu jednog preduze}a, nego da i nezavisni registrovani procewiva~i testiraju, provere i potvrde to. Tada to nije bila obaveza i ovde nije tako procena vra}ena ni za jednu, ni
za drugu kontribuciju, zna~i ni za doma}i, ni za strani ulog.
Postoji Izve{taj gde se konstatuje da je ulaga~ "BK Trade" ispunio obavezu time {to je ulo`io
65 miliona dolara.
SVEDO^ANSTVO
Prof. dr Kostandin Pu{ara, ekspert za me|unarodne finansije
ZLONAMERNE TVRDWE O GUBICIMA
O~uvan je i uve}an osniva~ki kapital, a PTT je imala prihode
kroz pla}awe usluga fiksnoj telefoniji
Kao konsultant i ~ovek koji se bavi finansijama dugo godina, ukqu~en sam u analizu finansijskih pokazateqa poslovawa MOBTELA od osnivawa do 2000. godine.
16 Mobtel
Za analizu su mi poslu`ili izvr{ni ra~uni i finansijski izve{taji
MOBTELA, svi godi{wi i ukupni revizorski izve{taji, koji su sastavqeni od strane revizorske ku}e DELOITTE & TOUCHE, zatim pojedina~ni ekspertski izve{taji koji su u ovoj kompaniji vr{eni od strane nezavisnih eksperata, i na kraju, zapisnici inspekcijskih organa razli~itih
struktura. Dakle, svi ti izvori su bili vrlo dobar materijal da se u|e u
strukturu poslovawa MOBTELA.
Za mene je to bio veliki izazov, samim tim {to je mobilna telefonija otkri}e i delatnost
koja }e, bez sumwe, u XXI veku predstavqati najprofitabilniji deo posla.
Ulaskom u poslovne kwige, otkrio sam neke podatke koji su bili po malo ~udni. Jedna delatnost, tako profitabilna, kroz sve ove godine nije dala efekat koji se od we o~ekivao. Pitam
se za{to? I ako u svim ovim izve{tajima, koje sam pomenuo, stajalo obrazlo`ewe za{to je to
tako, mene je to, ipak, posebno interesovalo. Naravno, polazi se prvo od toga kakav je biznis
plan. [ta se planira da se ostvari u jednoj godini, {ta u drugoj? Zatim, kako se izvr{ava taj
plan i ako se on ne izvr{ava, zbog ~ega se ne izvr{ava.
U bilansnim podacima posebno sam obratio pa`wu na dugoro~ne obaveze i
potra`ivawa, kapital koji je ulo`en i o~uvawe tog kapitala. Naravno, uz sagledavawe ukupnog efekta poslovawa - prihoda, rashoda i dobitka. Ako ima dobitka,
kako se raspodequje, ili gubitka kako se on pokriva? To su zakonske obaveze koje su
propisane u ra~unovodstveno-finansijskom poslovawu.
Mogu da potvrdim, vrlo dokumentovano, da bi ovaj slu~aj, ako bi po bilo
kom osnovu oti{ao na neku me|unarodnu arbitra`u, dr`avi doneo veliku
bruku, jer bi izgubila sve. Ja sam na jednoj takvoj me|unarodnoj arbitra`i
u~estvovao kao ve{tak i video sam kako se te stvari tamo rade u Parizu,
Cirihu ili Briselu.
Ono {to je meni poznato iz ~itavog ovog poslovawa je da su rezultati u kwigama MOBTELA
nesumwivo ispravni i ta~ni. Oni druga~iji ne mogu biti. To je isto kao kada bi sada napravili ku}u i rekli: ova ku}a vredi sto hiqada, jer sam ja u wu toliko ulo`io. A ja do|em i
ka`em, ona ne vredi 100.000 ve} 50.000. To je moje mi{qewe, i jednostavno ignori{em va{u
dokumentaciju. Govorim, naravno, o vrednosti ulagawa, a ne tr`i{noj vrednosti. Relevantno
je ono {to pi{e u papirima, {to su materijalne ~iwenice, a ne kako neko ho}e i kao bi neko
`eleo. Sud je uvek na strani pravno vaqane dokumentacije.
Tr`i{na vrednost MOBTELA, dabome, znatno je ve}a od one koja pi{e u
kwigama.
I to, uprkos ~iwenici da je u ~itavom ovom periodu poslovawa i sagledavawa finansijskih efekata i gubitaka u MOBTELU, vrlo zna~ajna
cifra gubitka usled bombardovawa. O{te}ene su brojne bazne stanice i
oprema. Ukupna {teta koja je za vreme NATO agresije procewena je od
strane relevantnih stru~waka na 77 miliona dolara.
Sve je to ova kompanija pokrila iz poslovawa. Eto, i tu su pare. Zna~i, ono
sa ~im se borila ova kompanija, kada se sve uzme u obzir, predstavqa
jedan fantasti~an rezultat i jedno blago koje je ova kompanija donela ovoj
dr`avi i ovom narodu, da prvi u okru`ewu i ovom delu Evrope, prozborimo preko "mobilne" spravice sa svetom.
Mobtel 17
SVEDO^ANSTVO
MOBTEL
TEST NOVE VLASTI
Ve}inu postupaka prema Mobtelu nova bi vlast morala
potpuno da preokrene, s tim {to se to odnosi na sve {to
je u~iweno u vezi sa jednostranim mewawem ugovora i
nametawem novih odredbi koje preduze}e, kad je ve}
donelo ireverzibilne odluke, nije moglo da ne prihvati.
Trebalo bi da je sasvim realisti~no o~ekivati da }e se
prema privatnom preduzetni{tvu, pri ~emu }e se tu
negde na}i i Mobtel, povesti jedna nova, radikalno
promewena politika. Ili vaqa i u budu}nosti o~ekivati novu Golgotu, novi hod po mukama?
Odnos prema Mobtelu bi}e svojevrstan Lakmusov papir,
bi}e to test nove politike - prilika da se proveri da
li je ona u bitnim odrednicama doista preokrenuta ili
}e se sa~uvati kontinuitet dr`avnog nasiqa nad
privrednim subjektima.
Prof. dr Qubomir Maxar, ekspert za makroekonomiju
18 Mobtel
2001. godina
KONTINUITET [email protected] NASIQA
ZAKON O EKSTRAPROFITU
Zakon koji amnestira lopove od po~etka je bio medijsko zamajavawe javnosti. Od pla}awa
ekstraprofita pedantno su oslobo|eni svi kriminalci - "kontraverzni biznismeni".
Pod pritiskom javnog mnewa, kako bi pravda makar delimi~no bila zadovoqena, 2001. godine, na predlog
Guvernera NBJ, Parlament Srbije doneo tzv. "Zakon o ekstraprofitu". Proklamovani ciq predlaga~a
zakona bio je da se ogor~ewe javnosti bar delimi~no ubla`i - oporezivawem dobiti ostvarene po osnovu
privilegovanog polo`aja kod finansijskih institucija prethodnog re`ima.
Zakon o porezu na ekstraprofit od po~etka zami{qen je kao neka vrsta ute{ne nagrade. Te`i{te se s
pqa~ke pomerilo na privilegiju da se, na primer, devize kupuju po zvani~nom, ni`em kursu, od onog
"uli~nog").
Na samom po~etku kampawe protiv ekstraprofitera Mla|an Dinki} je izjavqivao da je, tokom vladavine
starog re`ima, iz primarne emisije Narodne banke Jugoslavije povla{}enim poslovnim bankama distribuirano 37 milijardi maraka, po kursu ni`em od realnog. Ta kursna razlika bila je osnov po kome se mogao ostvariti ekstraprofit. Prera~nuto, dr`avi je trebalo biti vra}eno oko 8,3 milijarde nema~kih maraka. Od toga je
napla}eno 130 miliona maraka, odnosno 80% platila je porodica Kari}. Govorilo se o neoporezovanim milijardama koje treba vratiti narodu. Ali, i ta nagrada je omanula. Kwiga je spala na jedno slovo. Ra{}i{}avawe sa pro{lo{}u pretvorilo se u neslanu {alu.
Sve je tako precizno orkestrirano da je jasno kako su konci vu~eni iz jednog centra, i iz kog. Nije nam jasno za{to? Znam da guverner zna ko su lopovi. Napisao
je kwigu o wima. Opisao na~in kra|e, naveo ve}inu imena. Znao je sve to pre nego
{to je do{ao na vlast. Pa {to, sad kad je na vlasti, ne goni wih nego mene? Nije
vaqda da su se oni u me|uvremenu prevaspitali a ja pokvario? Naravno, ne.
Stvar je mnogo prostija. Neko se nagodio, a neko nije. Tako, oni koji jesu, ne}u
navoditi imena, op{tepoznata su, i daqe u`ivaju imunitet, i bez smetwi
me{etare. Ja se nisam nagodio i ne}u, a oni neka samo rade svoj posao. Do}i }e
vreme da ono {to uzimaju vrate.
Bogoqub J. Kari} , predsednik BK grupe
LIKVIDIRATI ASTRA BANKU - UZETI MOBTEL
• 25. 01. - za premijera Srbije izabran je dr Zoran \in|i}.
• 23. 06. - Po~etak primene Zakona o jednokratnom oporezivawu - ekstraprofit.
• 10. 10. - Ministar finansija Bo`idar \eli} objavquje da
je jednokratni porez na ekstraprofit koji treba da plati
Astra banke utvr|en u iznosu od 67,8 miliona maraka.
• Astra banka najavquje `albu na visinu poreza i
metodologiju wegovog utvr|ivawa.
• Istog dana Mla|an Dinki}, guverner NBJ saop{tava:
“Astra banci su uvedene "administrativne mere", odnos-
no "poja~ana kontrola", to prakti~no zna~i da sva wena
pla}awa odobrava kontrolor NBJ. "Kontrolom poslovawa "of-{or" jedinice Astra banke na Kipru utvr|en je
"veliki broj rizi~nih kredita zbog ~ega je ugro`ena solventnost banke.... U bilansu stawa Astra banka je
prikazala da u gotovini ima ~ak 78 miliona dolara, ali
se ispostavilo da novac ne dr`i u zemqi u efektivni.
Najve}i deo te svote plasiran je preko "of-{of
jedinice na Kipru, iako je obi~aj da se vi{ak novca dr`i
na ra~unima najboqih stranih banaka... Ustanovqeno je
da je najve}i deo novca preba~en pojedincima i firmama
povezanim sa ~lanovima porodice Kari}.”
Dinki} je dao Astra banci rok od 6 meseci da poslovawe
dovede u po`eqno stawe.
Mobtel 19
Sli~ne tvrdwe su se prvi put pojavile 1997. i koencidiraju sa prvim poku{ajem dr`ave da potpuno preuzme
Mobtel u svoje vlasi{tvo, kao {to }e biti obnovqene
krajem 2005. kada }e ista garnitura qudi u tom naumu i
uspeti.
Nije sporno da }e ekstraprofit biti pla}en,
ali ista metodologija mora se primeniti na
sve oporezovane, i {to je va`nije, da se wome
obuhvati vode}a grupa ekstraprofitera, od
kojih ni jedan nije na Dinki}evoj listi.
Astra banka je iz primarne emisije Narodne
banke Jugoslavije koristila 114,2 miliona
maraka, odnosno 0,39% ukupne sume, pa je nelogi~no da se ova banka na|e na prvom mestu
ekstraprofitera. Astra banka ho}e da plati
porez, ali po kriterijumima koji }e biti jednaki za sve.
Ako se zna da su velike dr`avne banke koristile izme|u 2 i 5 milijardi primarnog novca,
nije mogu}e da se Astra banka na|e prva na listi
ekstraprofitera. Nije normalan ni rok koji je
dat: 15 dana.
Bogoqub Kari}, predsednik BK grupe
• 10. 10. - U Astra banci uvedena prinudna uprava. U
javnosti se {iri fama da Astra banka odbija da plati
ekstraprofit {to nije bilo ta~no. Istina je da je porez
pristala da plati, ali po kriterijumima koji bi va`ili
za sve poreske obveznike.
• 15. 10. - Tri dana nakon {to je sa porodicom napustio
zemqu, Bogoqub Kari}, u obra}awu javnosti - tvrdi da je
`ivot ~alanova wegove porodice i wegov li~no
ugro`en. U otvorenom pismu liderima DOS-a, Bogoqub
Kari} predla`e formirawe nezavisne parlamentarne
ili dr`avne komisije pred kojom bi se javno, pred TV
kamerama, do{lo do istine. Kari} nagove{tava da zna
ko stoji iza poku{aja wegove poslovne i fizi~ke likvidacije i da je spreman da ga imenuje, pod uslovom da se
istraga vr{i pred kamerama, kako ni~im ne bi mogla
biti prikrivena.
• 15. 10. - Javno tu`ila{tvo objavquje da istra`uje ugovor kojim je svojevremeno PTT Srbije ve}inski udeo u
mre`i mobilne telefonije 063 ustupio Kari}evoj
moskovskoj firmi BK Trejd, omogu}avaju}i "Mobtelu"
dvadesetogodi{wi monopol na tr`i{tu mobilne telefonije Srbije.
Ugovor je ve} bio predmet istrage 1997. godine kad je
neoborivo od strane neutralnih stru~waka utvr|eno, a
od PTT-a i dr`ave priznato da je ugovor u svim elementima vaqano utemeqen, a kasnije u svim ta~kam
ispo{tovan. Postalo je uobi~ajeno da se ovaj ugovor
dovodi u pitawe, i ta "navika" vlasti, pokaza}e se kasnije, nema pravnu pozadinu.
• 20. 10. - Astra banka je u zakonskom roku ulo`ila
`albu Republi~koj Upravi javnih prihoda na visinu i
obra~un ekstraprofita. Kako `alba ne odla`e pla}awe, sa Vladom i Upravom je postignuta saglasnost da
}e porez biti ispla}en iz vi{e rata.
CRNI PETAK
16. 11. u 15.30 - petak, pri kraju radnog vremena usledio je novi udar! Astra banci uru~eno
je re{ewe o likvidaciji! Pored oko 2,3 miliona evra na ra~unu, u samoj banci je popisano
jo{ oko 800.000 u markama (u dinarskoj protivvrednosti) i oko 15.000 USD.
• 19. 11. - Advokatski tim "Astra banke" podnosi
krivi~nu prijavu protiv Mla|ana Dinki}a zato {to je
onemogu}io banku da izvr{i svoje obaveze po osnovu
pla}awa poreza na ekstraprofit Republi~koj upravi
javnih prihoda. Banka tra`i od srpskog i jugoslovenskog
parlamenta da formira anketne odbore koji bi utvrdili zloupotrebu najvi{e finansijske institucije u
zemqi radi likvidacije ove banke.
• 26. 11. RUJP dala na prinudnu naplatu akceptne
naloge Mobtela, kao garanta da }e Astra banka svoje
obaveze na ime ekstraprofita uplatiti u 3 rate.
Ovim re{ewem, RUJP, zapravo, poni{tava svoje prvobitno re{ewe o prinudnoj naplati akceptnih naloga i
Mobtel progla{ava poreskim du`nikom.
Mobtelu je ostavqeno 3 dana da ulo`i `albu, a ekspertima da utvrde koliko je pravovaqano da se Mobtel proglasi poreskim du`nikom.
20 Mobtel
• 27. 11. - RUJP Srbije uru~ila je Mobtelu novo re{ewe
o prinudnoj naplati ekstraprofita Astra banke.
Blokiran je ra~un Mobtela. - i pored toga {to se wegova
garancija nalazila u RUJP Srbije. Ispostavilo se,
me|utim, da Astra banka ima sredstava da isplati svoje
obaveze, a zakon je predvi|ao likvidacioni ili
ste~ajni postupak. I logi~an sled stvari - prethodno
rasprodati sve {to ima Astra banka, pa tek onda
uzurpirati pare poverioca, garanta ili povezanih lica.
Mobtel je bio samo jedan od garanta Astra banke da }e
prvu ratu esktraprofita, uplatiti do 16. 11. 2001. god.
Astra banka tu|om voqom nije izvr{ila obavezu, a RUJP
je po kratkom postupku aktivirala akceptne naloge
Mobtela - uprkos tom {to je Mobtel bio samo ''vlasnik
pojedina~no najve}eg dela akcija 25,29% ''poreskog
obveznika Astra banke A.D."
Su{tinski - Astra banka je uplatila svoje obaveze. U
trenutku kada je Republi~ka uprava javnih prihoda u
petak 16. novembra 2001. god. u 13 ~asova blokirala
ra~un Astra banke na ra~unu Banke je bilo preko 5,5
miliona nema~kih maraka u evrima,{to je bilo dovoqno
za posledwi deo prve rate.
• 28. 11. Astra banka - saop{tewe za javnost:
Ve}inski vlasnik Mobtela iznena|en je ~iwenicom da je
MUP Srbije pokrenulo postupak o utvr|ivawu ispravnosti Ugovora o osnivawu Mobtela. JP PTT Srbija, mawinski
vlasnik u Mobtelu, tra`i proveru, iznose}i tvrdwe koje
ne odgovaraju istini.
PTT Srbija, kao suvlasnik firme, pa i opreme, nikada
nije blagovremeno stavio primedbu u pogledu kvaliteta
i vrednosti. Naprotiv, Upravni odbor PTT-a je pismeno
izjavio da je Ugovor u celini izvr{en.
Kada je re~ o vrednosti opreme i udela koji su uneli
osniva~i, ulog PTT-a je bio u pravima, a ne u opremi.
Prikazana vrednost prava PTT je znatno prema{ivala
stvarnu vrednost.
Vrednost unete opreme je procenio nadle`ni dr`avni
organ na osnovu re{ewa Ministarstva za spoqnu trgovinu.
Savezni ministar finansija u ostavci Jovan
Rankovi} upozorava:
Pokretawem ste~aja u "Beobanci", "Beogradskoj
banci", "Investbanci" i "Jugobanci" ostalo nere{eno
pitawe vra}awa dugoro~nih i kratkoro~nih kredita,
koji su dostigli iznos od 413 milijardi dinara. Na tu
sumu treba dodati i dospele kamate od oko 20 milijardi dinara, {to ~ini sumu ve}u od 430 milijardi
dinara ili oko 14 milijardi maraka. 97 odsto tih
dugova (oko 368 milijardi dinara) grupisano je u 1.130
doma}ih preduze}a koja zapo{qavaju 57,9 radno
aktivnog stanovni{tva Jugoslavije. Za 16 meseci rada
nove reformske vlasti nije o`ivqeno nijedno veliko
preduze}e, tako da bi tih 1.130 preduze}a, - morala da
budu likvidirana.
OLAKO DATA OBE]AWA
Posle petog oktobra 2000. narod je neumorno uveravan da ga
je stari re`im opqa~kao za basnoslovne milijarde. Ve}ina
proceniteqa slagala da se radi o desetinama i destinama
milijardi maraka, koje su na razli~ite na~ine isisavani iz
srpske bede - pqa~kom devizne {tedwe gra|ana, penzionih,
zdravstvenih i drugih fondova, ukqu~iju}i i onaj za preporod Srbije, preko piramidalnih banaka, {verca, privilegovane trgovine (kontigentima) nafte, kafe, duvana itd.
itd. Tvrdilo se da }e nam u tome pomo}i mu|unarodna zajednica, Interpol, obave{tajne slu`be Istoka i Zapada, ceo
civilizovan svet...
ili po{tewe nove politi~ke elite.
Ta~no zna se koje su banke i pojedinci opqa~kali
7,5 milijardi maraka stare devizne {tedwe, koje su
banke finansirale trgovinu oru`jem (one jo{ uvek
normalno posluju! U wihovom poslovawu nije
otkriveno ni{ta protivzakonito, ~ak ni u banci u
~ijim je trezorima, posle demokratskih promena,
prona|eno nekoliko stotina kilograma heroina; ko
je vlasnik tog heroina, {ta je preduzeto protiv
banke koja je slu`ila kao stovari{te narkotika,
{ta je bila wegova daqa sudbina...
Mre`a je ba~ena. Javnost je grozni~avo ~ekala ulov.
Ali ulov je bio vi{e nego mr{av! Prakti~no, nije ga ni
bilo. Na javnost je sve to delovalo kao hladan tu{.
Kako je vreme proticalo politi~ko-ekspertska elita
sve re|e je pomiwala "ekonomiju destrukcije" i
"veliku pqa~ku naroda". Sve u svemu, tresla se gora,
rodio se mi{.
Da se u Kari}evoj banci ~uvala droga, ~ijom se prodajom finasirala policija, da su Kari}i imali piramidalne banke, da su na{li makar jedan kompromituju}i
dokument koji nas dovodi u vezu sa uvozom preko kvota
ili dozvola jedne jedine tone nafte, da su nam na{li
jedan kombi cigareta ili taqige viskija! - Sa kakvim
bi zadovoqstvom to objavili na sva zvona! - utoliko
pre {to su znali da i nemaju visoke pokroviteqe koji
bi ih za{titili od samovoqe jednog dela vlasti. A
banke koje je u prethodnom re`imu dokazano bile
ekspoziture policije, tajnih dr`avnih fondova, u koje
su se slivale pare od carine itd, koje su mogle da se
skupo plasiraju na tr`i{te ili pretvaraju u devize,
nisu stradali u Dinki}evoj se~i srpskih banaka!?
Ne samo da u inostranim bankama nije otkriven ni
jedan od mnogih tajnih ra~una pripadanik biv{eg
re`ima, u ~ije se postojawe razlo`no verovalo - ve}
dr`avi nije vra}en ni jedan ukradeni dolar. Kako je to
mogu}e? Mnogo neprijatnih pitawa ostalo je bez odgovora, pitawa koja su bacala te{ku senku na sposobnost
Mobtel 21
2002. godina
DRUGI POKU[AJ UNI[TEWA MOBTELA
GLAVNA META
NIJE BILA "ASTRA BANKA"!
1. 03.
Likvidacijom banke hteli su se domo}i "Mobtela", najuspe{nije srpske firme (kao jednog od akcionara Banke),
u}i u tu kompaniju, oboriti joj vrednost sa vi{e od milijardu dolara koliko su je procewivali stru~waci u
junu 2001. godine, na oko 800 milona dolara, koliko je
"vredela" u martu 2002. godine. Za devet meseci Mobtel
je "pojevtinio" za vi{e od 200 miliona dolara. Taj trend
}e se nastaviti i u narednim godinama.
Po proceni vladinih "eksperta" sredinom 2005. Mobtel
je vredo izme|u 120 i 200 miliona dolara. Istopilo se
800 miliona wegove vrednosti. Na obarawu vrednoti
Mobtela radilo se vredno, planski, sve dok mu cena
nije oborena za ~itavu milijardu, kako bi Mobtel bio
bagatelno burazerski "prodat".
- Posle 16 ~asova, uz pomo} policije, dr`ava je odlukom
Trgovinskog suda zauzela zgradu Aeroin`eweringa u
kojoj je sedi{te Mobtela, i preuzela kompaniju. Ste~ajni
sudija Du{an Marki}evi} i privremeni organ Branislav An|eli} koga je Trgovinski sud u Beogradu ovlastio da preuzme upravqawe "Mobtelom". Zvani~no obrazlo`ewe odluke je da je Mobtel ve} dva mesaca u blokadi, a u bolokadi je zato {to se sa wegvog ra~una kao
glavnog akcionara Astra banke skida ekstraprofit koji
je banka imala obavezu da plati. Visina preostalog duga
je oko 20 miliona maraka.
Od 1996. godine ovo je ~etvrta VELIKA
provera koju MUP Srbije vr{i u Mobtelu.
Osim toga, Mobtel je bio pod stalnom prismotrom inspekcijskih slu`bi i finansijske policije, i biv{eg i sada{weg re`ima,
pa nije jasno kako bi se uprkos tako krupnim
i raznovrsnim kontroloma mogao prekr{iti
zakon, ba{ i kad bi se to htelo.
22 Mobtel
DOBIT UPRKOS EKSTRAPROFITU
"U pro{loj godini ostvarena je dobit od 90
miliona maraka. Smatram da je ovih 90 miliona razlog preuzimawa "Mobtela". Mesecima nam je rad ote`avan. Umesto da na
kraju godine imamo 1,7 miliona koirisnika,
zavr{ili smo je sa 1,1 milion korisnika.
Ugovor na 670 miliona maraka koji je potpisan s Eriksonom decembra 2000. godine
zbog toga nije mogao biti realizovan.
Nasilno preuzimawe Mobtela ipak ne}e
ugroziti poslovawe ove firme. Ve} jedanput su poku{ali da nas uni{te na sli~an
na~in 1997, i to skupa sa BK televizijom,
zato {to sam sa Slobodanom Orli}em i
Vukom Obradovi}em osnovao Socijaldemokratiju i ozbiqno razmi{qao da se kandidujem za predsedniak Srbije."
26. 11.
- Povodom presude u slu~aju "Astra banke" - protest
Vrhovnog suda Srbije.
Op{ta sednica Vrhovnog suda Srbije o{tro protestuje
protiv pogre{nih interpretacija, omalova`avawa i
insinuacija najvi{ih predstavnika izvr{ne vlasti
Srbije, izre~enih u sredstvim informisawa povodom
presude suda donete u predmetu poreza na ekstraprofit Astra banke.
Sud je uva`io `alub Astra banke i predmet je vra}en
Republi~koj upravi javnih prihoda, kako bi se u
ponovnom postupku, na pouzdan na~in, ve{ta~ewem,
utvrdilo ~iweni~no stawe koje je od zna~aja za
dono{ewe odluke o postojawu i visini ekstraprofita.
Nezakonitim me{awe u rad Suda predstavnici izvr{ne
vlasti negiraju i grubo naru{avaju Ustavom garantovanu
samostalnost i nezavisnost sudova.
Bogoqub Kari}
(sednici Upravnog odbora Mobtela, 02. 03)
• 5. 03. - Ste~aniji upravnik Mobtela Branislav
An|eli} i generalni direktor Sreten Kari} dogovorili
su se da smewivawe dosada{wih organa upravqawa
Mobtela nije potrebno i da svi ostaju na svojim funkcijama ukqu~ujui i genralnog direktora. "Sara|iva}emo sa
predstavnicima dr`avnih organa kao i uvek do sada",
izri~it je Sreten Kari}.
• 28. 03. - Trgovinski sud uvodi predste~ajni postupak i
postavqa privremeni organ rukovo|ewa u Mobtelu.
Tro~lani tim Suda, na ~ijem se ~elu nalazi Branislav
An|eli}, dobio je zadatak da proveri da li postoje
uslovi za ste~aj: "Do sada, osim retkih nepravilnosti,
nismo uo~ili nikakav sistematizovan odliv sredstava,
ili neku kriminalnu radwu".
• 24. 04. - Trgovinski sud je po odluci Saveznog suda iz
Astra banke izbacio likvidacionog upravnika a banka je
ponovo vra}ena akcionarima porodici Kari}. Viceguverner Narodne banke Jugoslavije Radovan Jela{i} je
izjavio da je NBJ ponovo pokrenula postupak protiv
Astra banke, ali ne likvidacije ve} ste~aja.
• 27. 04. - Trgovinski sud u Beogradu odbacio je `albu
Astra banke na re{ewe NBJ o otvarawu postupka
ste~aja nad tom bankom, a Agencija za osigurawe depozita, sanaciju, ste~aj i likvidaciju banaka uvedena je u
banku kao ste~ajni upravnik.
Mobtel 23
PRINUDNA UPRAVA
Ste~ajni upravnik, ima dva zadatka: da oceni da li su po{tovani svi elementi osniva~kog ugovora i da ustanovi da
li je poslovawe Mobtela u proteklom periodu bilo u zakonskim okvirima.
Uvidom u kompletno poslovawe (9. oktobra) podnosi izve{taj.
IZVE[TAJ SUDSKOG ORGANA
Ukidawe privremenih mera i deblokada ra~una su neophodne, jer ove mere umawuju tr`i{nu
vrednost MOBTEL-a, ~ime su na gubitku oba osniva~a i dr`ava: dovode do znatnog usporavawa
rasta broja korisnika od planiranog, usporavawe razvoja kompanije, smawewa wene vrednosti
i dobiti, zastoja u {irewu mre`e, neispuwewa plana razvoja i finansijskih efekata.
O poslovawu Mobtela Privremeni organ daje slede}u ocenu:
- upis, uplata i uno{ewe po~etnog i dodatnog osniva~kog kapitala su izvr{ene u visini i
saglasno rokovima utvr|enim Ugovorom
- postoje}i ugovori, ukqu~uju}i i osniva~ki, nisu u suprotnosti sa propisima
- poslovawe je bilo predmet 53 kontrole MUP, RUJP, kao i deviznog i tr`i{nog inspektorata
i ono se obavqa u skladu sa pozitivnim propisima.
Uprkos mi{qewu sudskog organa "Privremene mere" nisu ukinute! U Mobtelu je promeweno
nekoliko privremenih organa. Sud je mewao odluke, Astra banka je bila u likvidaciji,
preste~ajnom postupku, ali je Mobtel stalno bio pod starateqstvom Suda i sudskih organa dr`ao je u rukama sve pare Mobtela, a time i wegovu sudbinu. Kako je mogu}e da u takvim okolnostima do|e do "zloupotrebe slu`benog polo`aja"?
Beograd, 09. 10. 2002.
"PRIVREMENE MERE" NISU UKINUTE! U MOBTELU SE OD TAD "PRIVREMENI ORGANI", SMEWUJU KAO NA
RINGI[PILU, PA JE IZRAZ "PRIVREMENI ORGAN" IZGUBIO BILO KAKAV PRAVNI I LOGI^KI SMISAO.
SVEDO^ANSTVO
Prof. dr Milan Pak, prof. Pravnog fakulteta u Beogradu
UDAR NA PRIVATNU SVOJINU
Mnogo inspekcija, mnogo ekspertskih analiza,
ali ipak sve je bilo kako je hteo vrh "onog re`ima"
U 1997. godini dr`avni vrh je preko izvanrednih profesionalaca ispitivao svaki detaq
Ugovora o osnivawu MOBTELA, jer je trebalo osujetiti i diskreditovati Bogoquba Kari}a kao
predsedni~kog kandidata.
Ono {to se de{avalo 1997. godine, sada se ponavqa. Naime, po~ela je akcija dr`avnih organa da se ispita celokupno poslovawe stranog ulaga~a, da
se ispitaju svi dokumenti koji su pratili to poslovawe.
Za{to?
Okolnosti koje su pratile tada{wu hajku, bile su vezane i za ambicije Bogoquba Kari}a. On je
hteo da se kandiduje za predsednika Republike. Nastala je kanonada raznoraznih ispitivawa
- ispravnosti ugovora, ispravnosti kapitala, ispravnosti celog poslovawa. To je trajalo vi{e
od godinu dana. Za{to sumwati da je tada{wi dr`avni vrh imao bilo kakvog razloga da
Kari}ima ne stavi om~u oko vrata i uzme im MOBTEL, ali i diskvalifikuje ga kao kandidata.
24 Mobtel
Razgovaralo se tada i sa nadle`nim organima. Dopisivalo se sa drugim partnerom, i mogu da
potvrdim da apsolutno nikakva zamerka nije mogla da se stavi. Nikakav nedostatak nije mogao
da se primeti. Vaqa imati u vidu da nisu bili diletanti oni koji su istra`ivali okolnosti
pod kojima je osnovan MOBTEL. To su bili izvanredni profesionalci.
Po meni, Ugovor je, bez ikakvih nedostataka, vaqano zakqu~en. Ugovor o osnivawu preduze}a
se realizuje u momentu kada je preduze}e osnovano. To je ciq ugovora.
[to se ti~e ostalih prava i obaveza izme|u osniva~a - bitno se mewaju u momentu osnivawa.
MOBTEL, kao pravno lice je osnovan u momentu kada je zakqu~en Ugovor, koji je odobrila
Vlada. Dakle, Ugovor o osnivawu su pratili svi ostali dokumenti potrebni za osnivawe preduze}a.
MOBTEL, kao pravno lice, na`alost, u to vreme neki nisu znali, tom
~iwenicom je promenio pravnu legitimaciju osniva~a. Zna~i, MOBTEL, kao
zajedni~ko preduze}e, morao je da tu`i one ulaga~e koji nisu, ili ako nisu,
ispunili svoje obaveze. Prema tome, MOBTEL postoji od momenta osnivawa. Dovoditi sada u pitawe Ugovor, dovoditi u pitawe postojawe
MOBTELA, istra`ivati wegovo postojawe posle toliko godina, za mene,
zadire u jedan fundamentalni pravni princip, sa kojim sam ja po~eo kao
mlad asistent svoja istra`ivawa. O tom principu mi danas, na`alost,
uop{te ne vodimo ra~una. Re~ je o principu pravne sigurnosti.
Kao da smo se dogovorili da taj princip, skoro deset posledwih godina, uporno razaramo.
Upotrebqavam pravu re~, biraju}i re~i - razaramo. Onda se ~udimo za{to kod nas nema ulagawa? Za{to smo jo{ na listi visoko rizi~nih zemaqa? Upravo je to posledica {to ne mo`emo
da ustalimo jedan sistem pravnih normi i vrednosti ekonomskih ~inilaca.
Zna~i, sve ovo {to se de{ava u MOBTELU je ~iwenica koja se vrlo
pa`qivo prati u svetu. Komuniciram sa kolegama iz inostranstva, uglednim stru~wacima, ekspertima, profesorima. Oni me obave{tavaju {ta
izlazi u "Wujork Tajmsu", "Va{ington Postu" i tra`e obja{wewe.
Voleo bih, kao ~ovek, koji 40 godina u~i pravnike, da sa svim svojim iskustvom i na{oj javnosti ka`em - dajte da se latimo profesionalno poslova, da vidimo kako ko radi, da ga ne propitujemo, da ne tra`imo ono {to se desilo pre 5 ili 10 godina. Desilo se - mo`da treba to i
kazniti, mo`da treba ne{to povratiti, ali ne selektivno i sa puno li~nog.
Kao pravnik, zapawen sam nekim prozivawima, koje ne vidim ~emu slu`e.
To je shvatqivo iz ugla prose~nog ~oveka, koji je u ozbiqnim `ivotnim
te{ko}ama. Ne verujem i da sirotiwa tra`i krv, ne verujem da ona tra`i
ne{to {to li~i na osvetu. Ako ima ne~ega, to treba ~istiti, ali ako se
pretpostavqa da ste vi krivi, ako se osu|uje bez sudskih presuda, mislim
da su to opasni presedani.
Prema tome, zakqu~io bih ovaj moj komentar i ovo u {ta sam ja do sada bio
ukqu~en, ~ak i {to sam kao dete odre|enih starih istra`nih organa
poku{avao da prona|em, radi li~nog obave{tewa, da li ima nekih neispravnosti - verujte, nisam mogao da na|em.
Dakle, ne samo MOBTEL, nego uop{te, sve na{e ocene, na{e istrage, na{a selektivnost, prate
se u inostranstvu. Siguran sam, a imam dugo iskustvo sa tim, da }e to sve zajedno negativno
da se odrazi i obeshrabri strane investitore.
Mobtel 25
2003. godina
VRHOVNI SUD VRATITI PARE MOBTELU
Vrhovni sud Srbije donosi odluku da Dr`ava vrati 2.4 milijarde dinara kompaniji "Bra}a Kari}"
koje su upla}ene na ime poreza na ekstraprofit. Ministar finansija \eli} u vladi Zorana
\in|i}a izvr{ava sudsku obavezu i nelegalno napla}en novac sa kamatama vra}a oporezovanom.
Bogoqub Kari}
OTVORENO PISMO
MINISTRU FINANSIJA [email protected] \ELI]U
Gospodine \eli}u,
Ju~e ste izjavili da je naplata poreza na ekstraprofit bila selektivna, da
unosi nesigurnost u poreski sistem, spre~ava budu}a ulagawa kapitala i da
zato takav porez vi{e ne treba primewivati. Kao nadle`ni ministar izneli
ste najte`u optu`bu na ra~un srpske vlade, toliko te{ku i ozbiqnu da ja ne
treba ni{ta da dodajem.
Danas sami tuma~ite va{u revolucionarnu finansijsku pravdu kao najvi{i
stepen re`imske samovoqe, nasiqa i batinu kojom ste lupali po glavama
koje vama nisu po voqi. Danas priznajete da normalnu evropsku Srbiju nije
mogu}e napraviti ako se zakoni tuma~e i primewuju selektivno. Na kraju,
danas priznajete da je propao va{ plan sakupqawa la`nih politi~kih poena
obe}awima da }ete naplatiti milijarde maraka. Sve je zavr{ilo u primitivnim medijskim hajkama kao vrsti politi~kog cirkusa u o~ima umornih,
apati~nih i pred budu}no{}u zabrinutih gra|ana. Va{u politiku prema mojoj
kompaniji oslawaju}i se na va{e ocene danas mogu da nazovem primerom banditizma i bahatost. Vi ste ciqano nasrnuli na kapital koji ne vu~e poreklo od oru`ja, narkotika, tajnih slu`bi, akciznih roba, nafte ili paravojnih
jedinica. Mimoi{li ste bogatstvo ste~eno kriminalom, pretpostavqam zato
{to su wihovi vlasnici ispoqili spremnost da se brane silom (a mo`da su
ve} u`ivali status va{ih saveznika i prijateqa po viskiju, po bazenima i
egzoti~nim ostrvima).
Vi ste izabrali mene da poslu`im kao pogodna javna `rtva, kao dokaz
efikasnosti va{e revolucionarne pravne doktrine, onog bezakowa koje na
scenu dovodi korupciju, kriminal, nasiqe i politi~ki ekstremizam. To ste
vi uradili. Sa jedne strane dr`ava koja otima, sa druge prijateqi takve
vlasti. Mo}nici koji kidnapuju, otimaju, ubijaju, reketiraju sa blagoslovom
iste dr`ave. Sve {to se dogodilo kasnije logi~na je posledica svega {to ste
radili, svega {to iz straha niste smeli da uradite.
26 Mobtel
Tra`ili ste da platim najve}i porez na ku}u koja nije najve}a ni u Zemunu,
ni u Sur~inu, ni na Dediwu - platio sam. Nelegalno ste zatvorili Astra
banku. Kriminalno ste upali u Mobtel s namerom da ga otmete do legalnih
vlasnika, obezvredite i poklonite nekom od svojih omiqenih sponzora.
Rekao sam da to ne radite. Govorio sam da po{tujete sudske odluke,
poru~ivao sam da morate, ako nas vodite ka Evropi, da ba{ vi prekinete sa
lancem pravnog i uli~nog nasiqa, da ba{ vi morate za~eti vladavinu prava
koja {titi svakog ~oveka, wegovu imovinu, wegov posao, wegove slobode od
samovoqe mo}nika i re`ima. Niste hteli da me ~ujete. Ali, kad god je nekome
od vlasti zatrebao demago{ki, brz i la`an politi~ki poen taj se
obra~unavao sa mnom, pokazalo se - na va{u {tetu.
Politi~ki, medijski i fanansijski, tri godine razapiwete moju kompaniju i
mene. Danas priznajete da ste pogre{ili. Pri tome ste unesre}ili vi{e od
hiqadu zaposlenih u mojoj kompaniji i wihove porodice, koji su zbog pritisaka na kompaniju morali da dobiju otkaz. Danas ka`ete da ne}ete vi{e praviti istu gre{ku. Dajete meni za pravo. Nema potrebe da likujem. Ne}u ni da vam
zahvaqujem {to sam danas ja~i nego na po~etku i ~istiji pred gra|anima
Srbije nego kada ste do{li na vlast. Bi}e dovoqno danas da u ime zakona
vratite sve {to ste u ime demokratije ju~e opqa~kali. Poka`ite gra|anima
Srbije i stranim investitorima da niste iznad zakona i poka`ite meni da
nisam izvan wega. Ja to ~ekam. Vi meni to dugujete. Svet gleda kakvu Srbiju
ho}ete da ostavite iza sebe, ili da u wenom stvarawu sutra u~estvujete.
Beograd, 15. 11. 2003.
Izme|u 2001. i 2004. godine dr`ava je sudski spor s Astra
bankom na razli~itim instancama izgubila 9 puta.
Kroz Mobtel je pro{lo preko 50 razli~itih kontrola, {to zna~i
da praktiv~no nisu ni izlazile iz Kompanije.
Vrhovni sud je do sada poni{tio 24 re{ewa o napalati
ekstraprofita, a jo{ 94 se nalazi u sudskom postupku.
NOVAC NEZAKONITO ODUZET
Sud je ocenio da je postupak prinudne naplate sproveden nezakonito i nalo`io da
postupimo po pravnom shvatawu Suda.
S obzirom na to da je poni{teno re{ewe o naplati, nema druge pravne posledice osim
povratka u pre|a{we stawe, a to je povratak sredstava.
Kao posledwe pravno sredstvo, tra`ili smo za{titu zakonitosti od strane republi~kog tu`ila{tva, ali je na{ zahtev odbijen kao neosnovan - {to zna~i da mi vi{e
nemamo pravnih sredstava u ovom slu~aju.
direktor Poreske uprave Srbije
Marija Dr~a-Urgen
Mobtel 27
[TETA MILIJARDU DOLARA
DINKIÐ ONEMOGUÐIO UPLATU
Kompanija Mobtel nikada nije bila obavezna da
plati bilo koju sumu poreza na takozvani
ekstraprofit i u potpunosti je ispravna odluka da joj se taj novac vrati. Naplatom ekstraprofita Mobtelu je naneta velika {teta, koja,
ukqu~uju}i izgublqeni profit i ka{wewa u
celokupnom razvoju, iznosi oko milijardu
dolara. Pokrenut je postupak pred me|unarodnim sudom u [vajcarskoj, kako bismo na zakonit
na~in ispravili nepravdu nanetu kompaniji
Mobtel i strahujemo da }e poreski obveznici
morati da plate kona~nu cenu nezakonitih postupaka izvesnih dr`avnih predstavnika.
^arls Sekston,
predsednik Upravnog odbora Mobtela
• 2. 11. - Ugledni britanski EUROPEAN CEO u najnovijem
broju posvetio je sedam stana porodici Kari} i BK korporaciji. List op{irno pi{e o humanitarnom i obrazovnom radu kompanije a ve} u naslovu konstatuje da }e
kompanija bra}e Kari} imati kqu~nu ulogu na putu
Srbije ka Evropskoj uniji.
16. 12.
- Advokat Milenko Radi} iz Fonda za razvoj demokratije povodom ignorisawa odluka Vrhovnog suda Srbije u
Likvidacioni postpuka nad Astra bankom bio
je nezakonit. Prenebregava se ~iwenica da su
predstavnici banke doneli 30 miliona maraka
u dinarskoj protivvrednosti u Zavod za obra~un i pla}awe kako bi platili dospelu ratu za
ekstraprofit, ali im je tada{wi guverener
NBJ Mla|an Dinki} zabranio da prime novac.
Zatim je u roku od pola sata formirao specijalnu ekipu za likvidaciju, kao i Komisiju za
preuzimawe Astra banke, ~ime je naneo ogromnu {tetu Astra banci i Mobtelu.
Advokat Sava An|eli}
sporu izme|u Narodne banke i Astra banke:
Odluke Narodne banke Vrhovni sud Srbije obara ~ak
~ak sedam puta, a NBS svaki put donosi novo, ne novo,
ve} identi~no re{ewe i time insistira na isrpavnosti
svoje odluke!
• BK grupa zatra`ila od dr`ave od{tetu od 18 milijardi dinara za naru{eni ugled i izgubqenu dobit, o ~emu
je obave{ten i Me|unarodni sud u Strasburu.
ME\U 500 VODE]IH
PORODICA SVETA
28 Mobtel
Mobtel 29
2004. godina
KRUPNIM KORACIMA U POLITIKU
• 15. 04. - BOGOQUB KARI] NAJAVIO KANDIDATURU
ZA PREDSEDNIKA SRBIJE.
• 20. 05. - REGISTROVAN POKRET SNAGA SRBIJE BOGOQUB KARI].
POLITI^KI ODGOVOR
- UDAR NA MOBTEL
• 24. 05. - Ministar finansija Mla|an Dinki} nalo`i
Poreskoj upravi da od Mobtela u roku od 15 dana naplati
porez na ekstraprofit kao garant za dug Astra banke.
PO[TOVATI ZAKON
- Kompanija }e izvr{iti sva re{ewa koja je Poreska
uprava dostavila, bez obzira da li su ta re{ewa
regularna ili nisu. Kompanija to mora da izvr{i
po zakonu, a svoja prava neka tra`i na sudu. Mora
se po{tovati zakon.
BOGOQUB KARI], predsednik BK Grupe
i predsedni~ki kandidat (25. 05.)
organ nije bio kompetentan da u trenutku dok jo{ nije
zavr{eno ve{ta~ewe o poreskoj obavezi prvog du`nika
- "Astra banke" naplati porez od drugog du`nika Mobtela. Dakle, Trgovinskom sudu smo se obratili kako
bi se "Mobtel" za{titio od nezakonitog ste~aja. Dok
traje privremena mera, a to je najdu`e 60 dana, ne mo`e
do}i do naplate ovog poreza.
Mi smo se `alili u upravnom sporu Poreskoj upravi, a
sigurno }emo, ako oni odbiju `albu, i}i i na Vrhovni
sud, a ako se taj spor ne okon~a do isteka privremen
mere, onda }e dr`ava verovatno blokirati ra~une
Mobtela i oterati ga u ste~aj. O~ito da neko to i
poku{ava, jer Ministar finansija zloupotrebqava svoj
polo`aj i ne po{tuje odluke Vrhovnog suda da se prvo
zavr{i ve{ta~ewe o poreskoj obavezi "Astra banke". Tek
tada se mo`e doneti novo poresko re{ewe, koje se
napla}uje prvo od imovine "Astra banke", pa tek ako ona
ne mo`e da podmiri taj dug, potra`uje se od solidarnog
jemca, tj. "Mobtela".
(Sava An}elkovi}, pravni zastupnik "Mobtela".)
SUD - NAPLATA PROTIVZAKONITA
MOBTEL [email protected] ZA[TITU SUDA
- Mobtel je tra`io za{titu Trgovinskog suda, koji {titi
pravno lice od ste~aja. Taj sud je procenio da poreski
• 2. 06. - Trgovinski sud doneo privremenu meru kojom se
zaustavqa naplata poreza na ekstraprofit u iznosu od
2,6 milijardi dinara od "Mobtela" kao solidarnog jemca
"Astra banke".
30 Mobtel
sud ne mo`e da odlu~uje.
DINKI} - BLOKIRALI SMO
RA^UN MOBTELA
ISKOMPROMITOVATI
BOGOQUBA KARI]A
Blokirawem ra~una Mobtela neko poku{ava
da tu kompaniju dovede do ste~aja i uo~i
izbora iskompromituje predsedni~kog kandidata Bogoquba Kari}a. Po nalogu Ministra finansija nezakonito blokirani ra~uni Mobtela, jer prema zakonu o poreskom
postupku i poreskoj administraciji, porez
ne mo`e biti napla}en od te kompanije sve
dok se ne okon~a ve{ta~ewe u postupku
utvr|ivawa poreza na ekstraprofit Astra
banke. Jo{ se ne zna ni koliki je iznos poreza, ni da li on mo`e da se naplati iz
ste~ajne mase Astra banke. [tete koju trpi
Mobtel su milionske. (advokat Sava An|elkovi} - Beti)
DINKI] JA^I OD SUDA
- NAPLATI]EMO POREZ!
- Re{ewe Trgovinskog suda o stavqawu privremene
mere na prinudnu naplatu od kompanije "Mobtel" je
ni{tavno. Ukoliko u zakonskom roku ne plate
ekstraprofit, bi}e izvr{ena prinudna naplata.
Abeceda prava je da u upravnim sporovima Trgovinski
11. 06. 004 - Devizni i dinarski ra~uni kompanije
"Mobtel" ju~e oko pola dva zvani~no su blokirani.
Ina~e, u ponedeqak, 7. juna, istekao je rok koji je dat
kompaniji Mobtel da uplati porez na ekstraprofit od
2,6 milijardi dinara. Do ju~e posle podne nijedan dinar
iz ove kompanije nije se slio u dr`avnu kasu. Sa
Mobtelovog ra~una jedino mo`e da se "skida" novac za
porez na ekstraprofit, dok je za ostale namene
nemogu}e, {to je po zakonu. (Na konferenciji za {tampu
u Vladi Srbije)
KO[TUNICE - ZAUSTAVI BAHATOST
12. 06. 2004. - Sindikata "Mobtela" (870 ~lanova) uputio
je zahtev premijeru Vojislavu Ko{tunici:
"Zaustavite Dinki}evu samovoqu, bahatost i nezakonito pona{awe. [to pre to u~inite, to boqe za Srbiju,
Vladu i vas li~no.
Dinki} ve} neko vreme prema Mobtelu preduzima nezakonite
radwe kojima se dovodi u pitawe rad kompanije.
Za{to }utite pred Dinki}evim grubim ignorisawem sudskih
odluka. - blokirao je ra~un "Mobtela" iako postoji privremena mera Trgovinskog suda o zabrani naplate poreza.
Dinki} je saop{tio da su svi dinarski i devizni ra~uni
"Mobtela" blokirani na osnovu re{ewa Poreske uprave
Srbije o naplati poreza na ekstraprofit od "Astra
banke" i da taj novac ne}e biti preba~en u buxet, ve} da
}e Vlada sa~ekati odluku na prigovor koji je
Mobtel 31
10. 06. 2004.
PRINUDNA NAPLATA OD "MOBTELA"
- Mi po{tujemo odluke suda, a Trgovinski sud u
Beogradu je doneo privremenu meru zaustavqawa
naplate poreza na ekstraprofit. Re{ewe Poreske
uprave je nezakonito, jer je doneto pre nego {to je
Gradski zavod za ve{ta~ewe ispitao obavezu samo
"Astra banke" kao prvog du`nika. Time je ministra
finansija Dinki} zloupotrebio svoja ovla{}ewa.
Neistinite su tvrdwe ministra finansija da je
"Mobtel" tra`io pla}awe poreske obaveze u dve rate,
to je deo Dinki}evog marketinga ili li~ne osvete.
Blokada ra~una "Mobtela" koja bi mogla uslediti
usled prinudne naplate mo`da mo`e odvesti "Mobtel"
u ste~aj, pa se pitam nije li ne~ija namera uprava ta da
mo}nu kompaniju otera u ste~aj i proda je kao "Sartid"
za mali novac. - (Sava An|elkovi})
U kompaniji "Mobtel" isti~u da }e oni samo iskqu~ivo
po{tovati odluke suda i podse}aju da je Trgovinski sud
odlu~io da uvede privremenu meru stopirawa naplate
ovog poreza.
U Ministarstvu finansija potvr|eno nam je da takvu
`albu podnosi javni pravobranilac po slu`benoj
du`nosti, a odgovor na `albu jo{ se ~eka. Uprkos
pravnoj proceduri, koja nala`e takav potez, Ministarstvo ostaje pri stavu da je odluka suda o privremenoj meri ni{tavna.
SILA VLASTI - IZNAD SILE ZAKONA
Pona{awe ministra finansija je te{ka zloupotreba slu`benog polo`aja i
ovla{}ewa. Ministar Dinki} nije imao prava da zahteva od "Mobtela" da plati
ekstraprofit jer on nije glavni du`nik, ve} "Astra banka", a "Mobtel" je samo jedan
od wenih osniva~a.
Po odluci Vrhovnog suda Srbije, ukinuta je prvostepena i drugostepena odluka
Poreske uprave kojom je bio odre|en porez na ekstradobit "Astra banci". Predmet
je vra}en na ponovno razmatrawe, uz nalog da nezavisna revizorska ku}a, Gradski
zavod za ve{ta~ewe, izvr{i kontrolu rada banke i utvrdi da li je bilo, i u kojem
iznosu, poslova koji podle`u oporezivawu na osnovu ekstradobiti. Po{to ministar finansija nije ispo{tovao ovu proceduru i silom vlasti, a ne silom zakona,
poku{ava da od garanta naplati ekstraprofit, on time sebe stavqa iznad Vrhovnog
suda, {to je ustavno i pravno nedopustivo i predstavqa te{ko kr{ewe zakona, zbog
~ega se krivi~no odgovara.
Varaju se oni koji misle da }e ve~no biti na vlasti i da krivi~ne prijave ne}e mo}i
da se sprovedu zbog imuniteta - advokat Sava An|elkovi}.
13. 6. 2004. OBJAVQENI REZULTATI PRVOG KRUGA
PREDSEDNI^KIH IZBORA:
BOGOQUB KARI] NA TRE]EM MESTU SA OSVOJENIH
18% GLASOVA.
KARI] [email protected] TADI]A
• 22. 06. 004. - LIDER POKRETA SNAGA SRBIJE - BOGOQUB KARI] IZJAVIO JE DA ]E WEGOVA STRANKA U
DRUGOM KRUGU PREDSEDNI^KIH IZBORA U SRBIJI [email protected] KANDIDATA DS BORISA TADI]A.
• 14.12. 2004. - NA PRVOJ SKUP[TINI POKRETA SNAGA SRBIJE - BOGOQUB KARI] IZABRAN ZA
PREDSEDNIKA.
32 Mobtel
21. 06.
ODGOVOR NA DESET VLADINIH [email protected]
Povodom izve{taja Me|uresorske komisije Vlade Srbije u vezi sa vlasni~kim odnosima u "Mobtelu",
slu`ba za {tampu ove kompanije izdala je saop{tewe koje u deset ta~aka odgovara na iznete stavove.
"Mobtel" je osnovan u skladu sa va`e}im zakonskim propisima i dobrim poslovnim obi~ajima od
strane BK Trejd i JP PTT. Sudovi i nadle`ni dr`avni organi su u postupku registracije
"Mobtela" vr{ili proveru uskla|enosti svih osniva~kih akata sa va`e}im zakonskim propisima i
o tome doneli pozitivna re{ewa. Niko, pa ni tako "mo}na" Me|uresorska komisija nije ovla{}ena,
niti ima zakonsku ili bilo kakvu drugu nadle`nost da ocewuje zakonitost sudskih re{ewa i
re{ewa nadle`nih dr`avnih organa. No, kad unapred imate zadati ciq, onda su izgleda sva sredstva dopu{tena.
1
Vrlo je impresivan poku{aj in`iwera i ekonomista koji ~ine ovu Komisiju da se bave pravnim
pitawima. Kao jedna od posledica toga jeste i tuma~ewe, poput onog iz zakqu~aka, da se organi
preduze}a moraju konstituisati u skladu sa Zakonom o sistemima veza.
Stvarno je preobiman tekst Zakona o preduze}ima da bi jo{ i wega ~itala ova dru`ina.
2
Me|uresorska komisija, svesna svoje nenadle`nosti, ona dokumenta koja nije pribavila ili
razumela progla{ava nepostoje}im. Posle deset godina od osnivawa, i po proteku svih rokova
zastarelosti, dovodi se u pitawe postojawe dokumenata, kao {to su bankarske garancije koje su
realizovane (jer je oprema nabavqena na bazi ovih garancija), iako su wihovo postojawe i validnost
utvr|ivali u zakonitim postupcima u okviru institucija nadle`ni organi, a ne, kako se to sada
poku{ava, van wih.
3
Me|uresorska komisija ne mo`e procewivati pravni osnov za davawe saglasnosti bilo koje
vlade, za bilo koji pravni posao. Ako bi to bilo mogu}e, onda je logi~no suspendovawe
Republi~kog javnog pravobranila{tva, Ustavnog suda i drugih nadle`nih organa. Besmislice po
strani, ali svakom ko je samo jedan put pro~itao Zakon o javnim preduze}ima jasno je da Vlada ima
obavezu davawa saglasnosti za sve ugovore ove vrste koje potpisuje bilo koje javno preduze}e,
ukqu~uju}i JP PTT.
4
U ta~ki 5. Zakqu~aka Me|uresorske komisije tvrdi se da nije postojao pravni osnov za davawe
saglasnosti Vlade, ~ime se implicitno potvr|uje postojawe takve saglasnosti. U ta~ki 6. istih
zakqu~aka konstatuje se da Vlada nije uop{te dala saglasnost. [ta je ta~no? Ni{ta od navedenog!
5
Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom nikada nije imalo nadle`nost da
vr{i upis osnivawa i registar novoosnovana preduze}a, kako to tvrdi Komisija. Re{ewa ovog
ministarstva bila su potrebna kao prethodni uslov za osnivawe me{ovitih preduze}a, pod uslovom
da je osniva~ki ugovor u skladu sa va`e}im propisima. To Ministarstvo je, kod osnivawa "Mobtela",
donelo re{ewe da je osniva~ki ugovor i celokupan pravni posao u skladu sa Ustavom i zakonom.
6
Me|uresorska komisija, koja postaje poznata i kao "nadzorni organ nad radom sudova", ocewuje da
je upis "Mobtela" u registar izvr{en protivno zakonu. Samo da su imali malo sre}e da budu
formirani pre sedam godina, pa da u zakonu utvr|enom roku od tri godine pokrenu odgovaraju}i postupak. Dobijamo li to sud nad sudovima u kome sude svi, osim sudija i pravnika?
7
Da je ta~an zakqu~ak iz ta~ke 10. Vladine komisije da BK Trejd nije registrovan, onda bi verovatno bili ta~ni i navodi iz ta~ke 9, jer nepostoje}a firma stvarno ne bi mogla da upla}uje
osniva~ki kapital. Kako to komentarisati, kao obi~nu glupost ili neznawe?
8
Obave{tavamo Me|uresorsku komisiju da Savezna uprava carina ne postoji ve} vi{e od godinu i
po dana, odnosno od dana usvajawa Ustavnog zakona za sprovo|ewe Ustavne poveqe dr`avne zajednice SCG.
9
Vladina komisija je u sukobu sa pravom, zakonima, istinom i zdravim razumom. Kad protiv toga
nema doma}ih pravnih lekova, ima me|unarodnih. Ko se to pla{i Me|unarodne arbitra`e, koja
je jedina nadle`na da kona~no re{i pitawe vlasni~kih odnosa u "Mobtelu"?
Divno bi bilo, kada bi bilo mogu}e, da svako sebi i sudi i presu|uje u svoju korist. Moramo da verujemo da to vi{e u Srbiji ne}e biti mogu}e.
10
Mobtel 33
PO^ETKOM 2005. GODINE
POKRET SNAGA SRBIJE
- BOGOQUB KARI]
BROJI
PREKO
100 000
^LANOVA
34 Mobtel
17. SEPTEMBAR 2005.
PRVI OPOZICIONI
MITING U NI[U
PET DUGIH GODINA GRA\ANI ^EKAJU DA ISPUNE OBE]AWE: DA USPOSTAVE NOVU,
DEMOKRATSKU, EKONOMSKI PROSPERITETNU I POŠTOVANU SRBIJU.
VE^ERAS SMO OVDE - DA PODSETIMO VLAST NA IZNEVERENA IZBORNA OBE]AWA!
[email protected] VANREDNE IZBORE DA PROVERIMO VOQU BIRA^A!
IZBORIMA, A NE POLITI^KIM KALKULANSTVOM MERI SE POLITI^KA [email protected]
VREME JE DA SVI STANEMO NA VAGU, DA PROVERIMO SVOJU POLITI^KU [email protected], I
SRAZMERNO WOJ, PREUZMEMO ODGOVORNOST ZA [email protected] ILI - NAPUSTIMO WENO
KORMILO.
Bogoqub Kari}
Mobtel 35
2005-2006. godina
SRBIJA U ZNAKU BOGOQUBA KARIÐA
POSLEDWE UPOZOREWE LIDERU PSS
I sada mi je, kao i kada sam objavio kandidaturu
na predsedni~kim izborima, upu}ena poruka da odustanem
od politike i povedem ra~una o sebi i svojoj porodici,
a da sudbinu Srbije prepustim drugima.
Poru~eno mi je da je ovo posledwe upozorewe i da ako ga ne poslu{am sledi potpuno
uni{tewe svega {to sam stvorio i moja likvidacija.
Zastra{ivawem politi~kih protivnika ne mogu se od naroda prikriti pogubni
u~inci sopstvene politike niti sakriti namere onih koji na Srbiju gledaju kao na
svoj ratni plen. Sednice tu`ila{tva nedeqom, rano ujutro i pretwa policijskom
torturom liderima stranaka i narodnim poslanicima koji druga~ije misle, samo
potvr|uju upozorewa o postojawu najte`e zloupotrebe vlasti i namere da se vlada
po svaku cenu.
Oni koji su razbili SRJ, a sada progonom Crne Gore od Srbije poku{avaju da dovr{e
zadatak koji su dobili od centara mo}, interesnih grupa i albanskog lobija - da prodaju Kosovo, Srbiju svedu na beogradski pa{aluk, a wene gra|ane pretvore u tehnolo{ko robqe.
Jasno je i za{to `ele opstanak na vlasti po svaku cenu. Ostalo im je da zgrnu jo{
koju milijardu evra od rasprodaje NIS-a, EPS-a, telekomunikacija, rudnika i plodnih oranica. Razorili su i srozali ugled svih institucija koje ~ine dr`avu, a
Vojsku SCG bacili su na kolena i zato im ne smetaju albanski ekstremisti, ve}
politi~ki protivnici.
Pretwom policijske torture poku{avaju da zastra{e narodne poslanike koji ne
`ele da budu roba i marionete u tu|im rukama i odbijaju da glasaju protiv interesa svoje zemqe, svog naroda i svoje porodice.
Moj odgovor je - ne}u odustati. Nisu me pokolebale pretwe predstavnika najmo}nije
sile sveta 1999. godine kada sam odbio da budem izdajnik svoje zemqe. Ne}u odustati ni sada, jer su gra|ani u PSS i Bogoqubu Kari}u prepoznali jedinu snagu koja
mo`e da zaustavi raspad zemqe, o~uva je i izgradi Srbiju kao modernu evropsku
dr`avu.
Ako su najodgovorniji qudi u Srbiji neobave{teni, obave{tavam ih da egzekutori
Srbije sede pored wih. Zato je boqe da raspi{u izbore a ne da budu paravan za
vladawe policijskom torturom, progonom i zastra{ivawem politi~kih neistomi{qenika protiv ~ega su se kao opozicionari borili.
BOGOQUB KARI], (2. 11. 2005)
36 Mobtel
VLAST U MAWINI?
• 30. 11. 2005. - U Skup{tini Repubulike Srbije posle dva
kruga glasawa, s danom pauze izme|u kako bi se namakli
glasovi, usvojen je predlog buxeta za 2006. godinu.
demokratski pokret obnove (SDPO), dvojice poslanika
Liste za Sanxak, koji su ranije bili u poslani~kom
klubu Demokratske stranke, i dve grupe poslanika SPS-a, koje
su po~ele da nastupaju odvojeno.
VLADA KUPUJE GLASOVE
PENDREK-BUXET
Politi~kim prestrojavawima u proteklih {est meseci
raspored snaga u Skup{tini dosta je ustalasan.
Dvodnevno zasedawe oko usvajawa buxeta bilo je propra}eno te{kim re~ima, pa i direktnim optu`bama da je
vladaju}a koalicija odlu~uju}i glas poku{ala da kupi
na hodniku skup{tine. (Javio se i poslanik koji tvrdio
da mu je nu|eno 20.000 evra da u|e u salu i glasa za
buxet. Javni tu`ilac ove tvrdwe nikad nije proverio,
ali zato jeste a`urno reagovao na dojave iz druge i
tre}e ruke u slu~ajevima otkazivawa poslu{nosti
Vladi.)
Pretwama i zastra{ivawem poslanika Vlada Srbije degradirala je parlament kao
vrhovno zakonodavno telo u zemqi, ~ime je
suspendovana dr`ava. Prvi put u Srbiji
imamo situaciju u kojoj se jedan veoma va`an
zakon donosi pod direktnim uticajem tu`ila{tva i policije. U Skup{tini Srbije se
po prvi put usvaja ne{to {to se mo`e nazvati pendrek-buxet.
(narodni poslanik Qiqana Nestorovi})
PREVREMENI IZBORI
"ZA EVROPSKU SRBIJU"
• 30. 11. 2005. - Na zajedni~koj konferenciji za novinare PSS Bogoqub Kari} i SDP Neboj{a ^ovi}
pozvali su Javnog tu`ioca da reaguje na tvrdwe da
je u Skup{tini Srbije u~iweno krivi~no delo falsifikata, kako bi bio izglasan buxet, a Vlada ostala na vlasti:
Nevi|eni pritisak i policijska tortura iskori{}eni su kako bi bio izglasan buxet a
potom rasprodat ostatak nacionalne ekonomije i Kosovo i Metohija.
Vlada Srbije aferom oko kupovine poslanika, po ve} vi|enom scenariju, poku{ava da
skrene pa`wu javnosti sa najva`nijih dr`avnih pitawa. Ako neko ve} kupuje poslanike
to upravo ~ini garnitura na vlasti.
Prevremeni parlamentarni izbori su jedino re{ewe za izlazak Srbije iz krize.
KRIZA GLASOVA
Po~etkom jeseni u Skup{tini je do{lo do krize glasova
vladaju}e koalicije da bi u decembru postala alarmantna. U postupcima Vlade sve o~iglednija je panika. Vladini predlozi u Skup{tini sve te`e prolaze (kriza je
po~ela Zakonom o NIS-u i penzijama, a kulminirala
izglasavawm buxeta...).
Na po~etku mandata Vladinu ve}inu ~inile su DSS, G17
plus i koalicija SPO i NS, uz podr{ku SPS. Danas Ko{tunica mora da kupi glasove osam politi~kih grupacija i nekoliko nezavisnih poslanika, pored DSS,
SPO, G17 plus, NS, i novoformirane stranke Srpski
Posle istupawa LDP iz vladaju}e koalicije, do{lo je
do koalicije PSS - Bogoqub Kari} i LDP. Stvarawem
poslani~kog kluba "Za evropsku Srbiju", vlada Vojislava Ko{tunice dobija stvarnu opoziciju u parlamentu, ~ija snaga iz meseca u mesec raste.
• 27. 12. 2005 - Poslanik u Skup{tini Srbije Meho
Omerovi}, ~lan predsedni{tva SDP i novoformiranog
poslani~kog kluba "Za evropsku Srbiju", poru~uje da
vladaju}a koalicija odmah posle Nove godine gubi ve}inu u parlamentu:
- Mla|an Dinki} i Vojislav Ko{tunica u svakoj ~orbi
vide Bogoquba Kari}a. U wihovim glavama non-stop lebdi duh lidera PSS, a evo i za{to: Kari}eva stranka
ima duplo ja~i rejting od DSS, to jest 17,5 odsto u ovom
trenutku.
U klubu "Za evropsku Srbiju" imamo ~etiri stranke.
Dakle, isto tako, moglo bi se re}i da novi poslani~ki
klub pripada Neboj{i ^ovi}u, Vuku Dra{kovi}u ili Vojislavu Mihailovi}u. U pitawu su, jednostavno, nezadovoqni poslanici vladaju}e koalicije.
(Meho Omerovi})
29. 12.
- Podr{ka kabinetu Vojislava Ko{tunice posle novogodi{wih praznika mogla bi da se stawi na samo dva poslanika vi{ka, odnosno 128 poslanika. Naime, novoformirani
poslani~ki klub "Za evropsku Srbiju" do polovine januara
trebalo bi da dobije jo{ jednog ili dva nova ~lana.
Mobtel 37
ANKETE JAVNOSTI OBAVQENE UO^I NOVE 2006. GODINE POKAZUJU
DRAMATI^AN PAD POPULARNOSTI STRANAKA KOALICIONE VLADE,
A RAST POPULARNOSTI LIDERA PSS BOGOQUBA KARI]A.
[TA POKAZUJU [email protected]?
Na eventualnim vanrednim izborima osin ~etri prikazane stranke nijedna druga ne bi osvojila izborni cenzus.
Ispred aktuelnog Premijera, na ~etvrtom mestu nalazi
se Slobodan Milo{evi}.
Kako se iz tabele vidi, Vladina ve}ina u Parlamentu
se kriti~no topi.
Novoformirani poslani~ki klub "Za evropsku Srbiju"
preti da Vladi oduzme prostu parlamentarnu ve}inu
ve} po~etkom 2006.
[TA ^INI VLADA U TAKVOJ SITUCIJI?
Predsednik Parlamenta {aqe sebe i Parlament na
dvomese~ni raspust - ~ime se spre~ava eventualno
izglasavawe nepoverewa ili daqe osipawe Vladi vernog
poslani~kog tela! - Jedni su poslati na raspust da bi
neki drugi mogli iz sve snage da rade.
ELIMINISATI BOGOQUBA KARI]A
VE} VI\ENO
MUP PODME]E VELEIZDAJU
• 29. 12. - Vlada oduzima Mobtelu licencu za pru`awe
telekomunikacionih usluga i preduze}e bri{e iz registra.
Na vladinoj konferenciji za {tampu ministar MUP-a
Dragan Jo~i} izjavio:
Mobtel je u potpunoj tajnosti 2003. godine preneo licencu za Kosovo i Metohiju kompaniji Mobikos, vlasnika
Ekrema Luke. Po{to Mobtel nije smeo to da u~ini bez
saglasnosti Vlade, oduzeta mu je licenca, preduze}e je
izbrisano iz registra, a Telekomu Srbija dodeqeno
pravo upravqawa. Najgore od svega je {to je ovim poslom
drasti~no ugro`ena bezbednost Srbije, jer je poznati
ekstresmista sa Kosova Ekrem Luka mogao bez problema
da prislu{kuje razgovore svih korisnika, pa i dr`avnih i vojnih funkcionera.
- Ministarstvo finansija nalo`ilo je bankama da,
po~ev od 29. decembra sredstva prikupqena od
naplate za obavqawe telekomunikacionih usluga
Mobtela preusmeravaju na poseban ra~un otvoren
kod Ministarstva finansija.
Na istoj sednici doneta je odluka da se konzorcijumu
Rajfaizen investment i Meri Lin~ dodeli ugovor o
javnoj nabavci konsultantskih usluga za NIS. Podatak
naizgled nema veze sa ta~kom Mobtel, ali kad Vlada
objavi da je ba{ od Rajfaizen i Alpe Adrija banaka
otkupila kredit Mobtela i time postala ve}inski vlasnik Mobtela!? - doga|aji se i te kako "umre`uju".)
Ova "ni~im izazvana" i, ~ini se, pri punoj svesti data
izjava pokazuje da se Jo~i} boqe razume u kioske nego
u mobilne komunikacije. Izjava je koliko nau~no-fantasti~na, toliko i polit-fantasti~na, osta}e
upam}ena kao “biser” u narodu koji je dao jednog Teslu.
38 Mobtel
- Telekom Srbije na osnovu re{ewa o oduzimawu
licence preduze}u Mobtel i naloga Vlada Srbije,
privremeno preuzima upravqawe nad mre`om ove kompanije.
- Predstavnici austrijskog konzorcijuma na ~elu sa
Martinom [lafom, ve}inskim vlasnikom Mobtela,
najavili su da }e se u narednih 30 dana `aliti na
odluku Vlade Srbije.
OBRA^UN S POLITI^KIM
NEISTOMI[QENICIMA
Odlukom o oduzimawu licence Mobtelu Vlada Srbije nije za{titila ekonomske interese
dr`ave niti wenu nacionalnu bezbednost,
ve} pravnim nasiqem krenula u direktan
obra~un s opozicijom i politi~kim neistomi{qenicima koji dosledno ukazuju na
wenu kriminalnu politiku, pre svega kada
je proces privatizacije u pitawu.
Oduzimawem dozvole za rad austrijsko-srpskoj kompaniji Vlada prikriva najva`niju
odluku koju je na dana{woj sednici donela a
to je imenovawe privatizacionog savetnika
za prodaju NIS-a, ~ime se planira jo{ jedna
privatizacija na {tetu gra|ana Srbije.
29. 12. 2005, Saop{tewe PSS i SDP
30. 12. 2005.
Ovo je ~isto politi~ka stvar. U svemu ovome oko Mobtela nema zdrave logike, nema razuma... Vlada je ovo
uradila iz straha zbog pada rejtinga stranaka koje je
~ine. Isto su radile i prethodne vlade - Milo{evi}eva, \in|i}eva, @ivkovi}eva.
Ovo je ucena. [ta zna~i oduzimawe licence? Ako je
ta~no ono {to ka`u, za{to nisu ranije reagovali - dve
godine su na vlasti. [to se porodice Kari} i PSS ti~e,
reagova}emo samo na suludu konstrukciju optu`be za
veleizdaju preko svojih advokata. Sve ostalo je na
advokatima asutrijskih vlasnika Mobtela.
(Dragomir J. Kari}, zamenik predsednika PSS-a)
- Ugovore o saradwi Mobtela i Mobikosa
potpisali direktori te dve kompanije. U
ugovorima se ne pomiwe preno{ewe licence
za obavqawe telekomunikacije. Saglasnost
za potpisivawe ugovora data je jo{ marta
2003, kada je Mobtel bio pod prinudnom
upravom tada{we vlade Srbije, a ugovor je
po~eo da se realizuje decembru 2003, a
posle samo ~etiri meseca Mobtel je jednostrano raskinuo ugovor, jer druga strana nije
bila u mogu}nosti da realizuje obaveze.
31. 12. 2005 - Bogoqub Kari}
lider Pokreta SNAGA SRBIJE
ZBOG POLITI^KIH PROGONA BOGOQUB KARI] MORAO JE DA NAPUSTI [email protected]
VLAST IDE U POTPUN OBRA^UN, MA KAKO PRAVNO
KLIMAVI ARGUMENTI ZA ODUZIMAWE MOBTELA
BILI - KARI] JE I PORED PRODAJE MOBTELA
AUSTRIJANCIMA OSTAO POLITI^KI I FINANSIJSKI MO]AN.
Mobtel 39
RAT ZA MOBTEL
• 17. 01. 2006. - MITING POKRETA SNAGA SRBIJA NA TRGU REPUBLIKE.
DESETINAMA HIQADA PRISTALICA OBRATIO SE LIDER BOGOQUB KARI]
ISTI SCENARIO
Otkako su ovi Ko{tuni~ini mi{evi po~eli
da me progawaju i predstavqaju kao nacionalnog izdajnika i finansijera OVK, meni je `ivot u opasnosti. Ne}u da stavqam glavu u
torbu, ne}u da zavr{im kao \in|i}. Otkud ja
znam kakvu budalu oni mogu da izvuku iz
zatvora, naoru`aju ga i ka`u: "Eno ti Bogoquba, udri ga u glavu!
O~ekujem da se sa "Mobtelom" desi isto {to
i sa Nacionalnom {tedionicom. Dobi}e ga
na tacni finansijeri ovih mangupa iz G17.
Sve }e se odvijati po ve} dobro poznatom
scenariju, koji je ko zna koliko puta kori{}en u slu~ajevima privatizacije firmi po
Srbiji.
Na prvim slede}im izborima dobi}emomandat
od naroda da stavimo ta~ku na ovu ne~uvenu
pqa~ku, i uvedemo Srbiju u porodicu velikih
naroda Evrope, mi }emo u tome uspeti !
40 Mobtel
DINKIÐEVA VRATOLOMIJA
• 14. 02. 2006. - Postignut je dogovor izme|u PTT Srbija i
austrijskih investitora Martina [lafa, Jozefa Tausa i
Herberta Korta, uz obilatu pomo} Vlade Srbije i austri-
jskih zvani~nika - vicekancelara Huberta Gorbaha i prvog
~oveka "Telekoma Austrija" Borisa Nem{i~a. Dogovor
po~iva na neobi~noj pravnoj i finansijskoj vratolomiji:
- Zainteresovane strane }e osnovati novo preduze}e u kome bi PTT uneo opremu i licencu
"Mobtela", a Austrijanci preuzeli dug prema {vedskom "Eriksonu". Preduze}e bi imalo
opremu, pretplatni~ke ugovore i licencu, te bi se, kao takvo, moglo pojaviti na tenderu. U
vlasni~koj strukturi te nove kompanije, PTT Srbija bi dr`ala 80 odsto akcijskog kapitala,
dok bi Austrijancima pripalo 20. Planirana prodaja ove kompanije na tenderu dovela bi do
kona~ne likvidacije "Mobtela".
Novi vlasnik preuzeo bi licencu, opremu i stare pretplatnike. Iz ostvarene realizacije,
PTT Srbija bi dobila 40 odsto na ime licence, dok bi se preostalih 60 procenata podelilo
u srazmeri 80:20 u korist srpskih politi~ara.
Upu}eni smatraju da se ovde pregovaralo o mnogo krupnijim stvarima, zar bi, ina~e, [lafove
interese u ovoj poslovnoj zavrzlami branili be~ki vicekancelar i mo}ni "Telekom Austrija"?
Mogu}a vrednost "Mobtelovog" naslednika posledwih dana je procewivana na 750 miliona evra.
ENIGMA VLADA - [LAF
U medijima se 10. januara 2006. pojavila vest da se u centru Beograda uskoro otvara "kazino me|unarodnog
renomea". Vlasnik kazina treba da bude austrijska firma "Grand kazino" koja je deo kompanije "Kazina
Austrija", ba{ kao i "Jeriko kazino", gde je, slu~ajno, Martin [laf ve}inski akcionar.
Na sastanku odr`anom 13. 02. Ko{tunica i Gorbah ocenili su da je saradwa dve zemqe "veoma dobra, da
postoji razumevawe obe strane i da }e se formirawem me{ovite radne grupe veoma brzo na}i re{ewe oko
novonastale situacije u vezi Mobtela".
Dinki}eve teze da je [laf rizikovao "kupuju}i ma~ku u xaku" izre~ena je da se ne bi pomislilo da sviraju klavirsku sonatu u ~etiri ruke. [lafa obezbe|uje ugovor potpisan sa Bogoqubom Kari}em, garancija
dvaju Vlada, i ko zna ko jo{.
Ko {titi interes gr|ana Srbije? Pitawe je infantilno. Za{to bi interes gra|ana {titio bilo ko?
Bogoqub Kari} je jo{ po~etkom marta potpisao preliminarni ugovor o prodaji kompanije "BK trejd" ruskoj
"Alfa grupi", koja je pod ogromnim pritiskom srpske vlade odustala od posla. Me|utim, tokom 2005. Srbiji
se vi{e puta, iz najvi{ih diplomatskih krugova Rusije, zameralo da prema ruskim kompanijama ima
diskriminatorski polo`aj. Rusija ovakvo pona{awe ve} uo~ava kao jedan kontinuitet potvrdio je i
predsednik Putin, upozoravaju}i da bi to moglo pokvariti odnose izme|u dve zemqe. (Ni Putin, ni ministri va`nijih resora nisu posetili privrednu izlo`bu SCG u Moskvi.)
SUD POD PRITISKOM POLITI^ARA
• 18. 2. 2006. - "U radu istra`nih organa u vezi sa
Mobtelom u~iwene su brojne nepravilnosti. Smatramo
da sud tako postupa, jer je pod pritiskom politi~ara. U
suprotnom, ne bi bilo doneto ovoliko re{ewa o
pritvoru.
Tu`ila{tvo namerno sukcesivno podnosi zahteve za
sprovo|ewe istrage kako bi moglo da zloupotrebqava
meru pritvora. Zatim, tu`ilac u svim zahtevima za
sprovo|ewe istrage redovno navodi opis koji ukazuje da
nema sumwe da je izvr{eno krivi~no delo. Ne ~udi {to
sudije toleri{u pisawe tu`ioca, ako se ima u vidu sce-
nario koji u javnosti plasiraju politi~ari - da u Mobtelu postoji te{ki kriminal i da je dr`ava o{te}ena."
- advokat Slobodan [o{ki}
BOGOQUB NA POTERNICI
• 20. 02. 2006. - Istra`ni sudija Okru`nog suda u
Beogradu Dragan Lazarevi} raspisao je poternicu za
Bogoqubom Kari}em. Istog dana je doneo i re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv Bogoquba Kari}a i re{ewe o
odre|ivawu jednomese~nog pritvora jer se nije pojavio u
Okru`nom sudu u Novom Sadu na zakazano saslu{awe zbog
navodnog podmi}ivawa poslanika DSS Mike Vlaovi}a.
Mobtel 41
BBC Beograd - Harpur je britanski dr`avqanin, 12 godina je radio u BBC-u. Na mesto predsednika Upravnog
odbora BK telekoma do{ao je aprila 2002. godine, kada
je britanska kompanija "Global medija investment"
postala strate{ki partner Mobtela.
pro{log prole}a kupio kompaniju "BK trejd" i tako
postao suvlasnik u "Mobtelu", ju~e su postigli dogovor
u vezi "Mobtela". Odlu~eno je da PTT i austrijski
suvlasnici "Mobtela", koji }e biti uga{en, formiraju
novo preduze}e koje obuhvata infrastrukturu "mre`e
063" i pretplatni~ku bazu i da se ono potom ponudi na
prodaju putem tendera koji }e biti raspisan u aprilu.
To preduze}e bi}e ponu|eno zajedno sa licencom, a
po~etna cena paketa iznosi 700 miliona evra.
Patrik Harpur se povodom raspisivawa
poternice za wim oglasio saop{tewem:
28. 03. 2006.
VLADA OTPISALA KOSOVO?
[okiran sam postupkom Beograda, o ovom }u
obavestiti vladu Velike Britanije i
Austrije, koja predsedava Evropskom unijom.
Odluka Vlade da Mobtelu oduzme licencu
doneta je iskqu~ivo zbog politi~kog progona Bogoquba Kari}a, prethodnog ve}inskog
vlasnika Mobtela.
Mobtel je dobio licencu za obavqawe delatnosti na celoj teritoriji Srbije, {to je po
me|unarodnim odredbama i Kosovo - ukoliko,
kako ka`e, Patrik Harpur: Vlada Srbije ne
misli druga~ije.
Sa Mobikosom Ekrema Luke ugovor je raskinut
pre dve godine, a samo ~etiri meseca nakon
potpisivawa - jer druga strana nije ispuwavala obaveze. Vi{e detaqa saop{ti}u na konferenciji za novinare u Londonu.
27.2. 2006.
- Bogoqub Kari} u ekskluzivnom intervjuu za Nacional
tvrdi da ne}e do}i u Srbiju "dok se ne smeni re`im koji
protiv wega vodi brutalnu kampawu ".
- Vlast mi radi o glavi, sve ostalo su mi ve} uni{tili
i ne pokazuju nameru da stanu. U takvim uslovima, moram
da gledam samo kako da `iv sa~ekam izbore i pad ovog
diktatorskog re`ima Nisam se pojavio na montiranom
politi~ko-sudskom procesu, pa odmah raspisuju poternicu. Od takve vlasti sve mo`e da se o~ekuje. Me|utim,
to me ne brine.
- Prema saznawima DHSS nominacija Mla|ana Dinki}a
od strane Be~ke berze za Ministra finansija godine
poti~e od Martina [lafa. U saop{tewu DHSS navodi
se da je [laf to u~inio u znak zahvalnosti {to mu je
Dinki} omogu}io da za nekoliko stotina miliona evra
jevtinije od prave cene kupi akcije "Mobtela".
• 6. 04. 2006. - Ministar finansija Mla|an Dinki}
o~ekuje da }e prodajna cena (po~etna je 800 miliona
evra) dosti}i izme|u 1,3 i 1,5 milijardi evra. Dr`avi
}e od tog kola~a pripasti 82 odsto sredstava, dok }e
ostatak dobiti investicioni konzorcijum "Arandene
enterprajs limited", koji predvodi Martin [laf.
Odmah po prodaji preduze}a "Mobi 63", ~ime se
podrazumeva i infrastruktura mre`a 061, 062 i 063,
pretplatni~ka baza i licence, bi}e pokrenuta likvidacija "Mobtela".
Kako }e Vlada gra|anima da objasni da od
prodaje "Mobtela" o~ekuje najmawe 800 miliona evra, kada je samo pre dva meseca
tvrdila da su Kari}i opqa~kali "Mobtel" i
da wegova vrednost ne prelazi stotinak
miliona evra.
- ^udna odredba sporazuma o formirawu preduze}a
''Mobi 63", koja ka`e da }e tre}i operater pristup na
na{e tr`i{te dobiti tek za dve i po godine, u suprotnosti je sa odlukom Vlade Srbije od 29. marta. Naime,
tada je Vlada usvojila Zakqu~ak o utvr|ivawu osnova
za izradu strategije u oblasti telekomunikacija od
2006. do 2010, u kojem je precizirano da do kraja godine
Srbija mora da dobije tre}eg operatera.
Ja imam politi~ku ideju u koju verujem i s kojom `elim
da pomognem gra|anima Srbije da se izvuku iz agonije
koja ih je dovela na ivicu provalije. Moj progon ne}e
ve~no da traje, moja i budu}nost moje porodice neraskidivo je vezana za Srbiju.
1. 03. 2006.
- Vlada Srbije i austrijski investicioni konzorcijum
Arandene enterprajz limited, koji je od porodice Kari}
6. 04. 2006.
- Bogoqub Kari} priprema tu`be protiv svih pojedinaca i
institucija koje su u~estvovale u slu~aju "Mobtel", a na
spisku odgovornih na}i }e se i Martin [laf - saznaje
Nacional. Martin [laf, predstavnik austrijskog konzorcijuma koji je kupio Kari}evu kompaniju "BK Trejd", s
Vladom Srbije potpisao je sporazum o formirawu zajed-
42 Mobtel
ni~kog preduze}a "Mobi 63". Uslov za potpisivawe je bio da
Austrijanci ispale 34 miliona evra dividendi. U to preduze}e bi}e uneta sva oprema kojom je raspolagao "Mobtel".
"Mobi 63" bi}e prodat budu}em vlasniku na javnoj aukciji,
koja bi trebalo da bude odr`ana do kraja jula. - Desilo se
upravo ono na {ta je upozoravao Bogoqub Kari}.
"Mobtel" je namerno uni{ten, kako bi se jeftino "utopio" [lafu ili nekom drugom zainteresovanom partneru. "Mobtelu" je oborena cena, pa je sad dowi limit
800 miliona evra, iako i laici znaju da je wegova realna vrednost gotovo trostruka. Iako se predstavnicima
vlasti, koji su u~estvovali u ovoj prqavoj raboti, mnogo
`uri, i sami znaju da su zakasnili. Ostavili su iza
sebe mnogo tragova koji ukazuju na potrebu hitne intervencije pravosu|a, ako ne srpskog, a ono evropskog.
Bogoqub Kari} je re{en da u tome pomogne, pa }e i sam,
kao zainteresovana strana, da tu`i sve koji su odgovorni za uni{tavawe "Mobtela".
Kari} je svestan da je prevaren, a prevaranti moraju da
budu svesni da im to ne}e oprostiti - ka`e za Nacional
izvor iz PSS. Bogoqub Kari} preti nastavkom arbitra`e u Cirihu, gde se ve} odavno vodi spor oko vlasni~ke strukture "Mobtela", kao i novim tu`bama pred
evropskim sudom u Strazburu.
- Gospodin Kari} je pripremio materijalne dokaze protiv
trojice Ko{tuni~inih ministara, a sad }e se pozabaviti
ulogom Martina [lafa. Srpskoj i evropskoj javnosti
bi}e interesantno kad na sudu [laf bude svedo~io o
pregovorima s predstavnicima srpske vlasti.
[ta je dogovarao s Kari}em, zabele`eno je na audio i
video snimcima. Po{to je bio spreman na sve, Kari} je
tajno snimao sve svoje susrete sa [lafom, pa }e i to
iskoristiti kako bi u javnosti razotkrio istinu o
de{avawima s "Mobtelom" - ka`e izvor Nacionala.
Prema sporazumu [lafa i srpske Vlade, od 28. februara, austrijskom Konzorcijumu pripada 30 odsto, a Vladi 70 odsto vlasni{tva "Mobi 63", uz uslov da
Austrijanci uplate "24 miliona evra dividendi". Tokom ovih pet nedeqa, dividende su porasle na 34
miliona evra. Tako|e, kao minimalna cena "Mobi 63" je
prvo odre|eno 700, a sad 800 miliona evra. Naprosto,
ovakvo poigravawe sa ciframa mo`da jeste svojstveno
Mla|anu Dinki}u, ali u normalnim dr`avama to ne bi
moglo da se de{ava. Nije mogu}e da ministar Dinki}
prvo tvrdi da je Bogoqub Kari} o{tetio "Mobtel" za
700 miliona, a onda od [lafa tra`i nadoknadu od 34
miliona evra. Sve to mora}e da se objasni na sudu u
Strazburu - ka`e sagovornik Nacionala.
Izraelu vodi istraga zbog nelegalnog finansirawa
Likuda. To je bilo pre tri meseca.
Sad, kad je sklopio posao s Vladom Srbije, RTS je zaboravio na "prqavu pro{lost" suvlasnika "Mobi 63". [laf
je tako, preko no}i, postao dobar momak i ugledni partner.
6. 04. 2006.
- Dogovor Vlade Srbije s austrijskim investitorom
Martinom [lafom oko likvidacije "Mobtela" i osnivawe novog preduze}a "Mobi 63" ekonomisti i pravnici
su do~ekali na no`.
Milan Kova~evi}, konsultant za strana ulagawa, ka`e
za Kurir da licencu za rad mobilnog operatera dodequje i oduzima Agencija za telekomunikacije.
- Vlada je sebi dala za pravo da sama dodequje licencu,
iako to nije wen posao. Novi vlasnik }e u paketu s
novom firmom dobiti i licencu, a da o tome uop{te nije
odlu~ivala Agencija za telekomunikacije. Pored toga,
ovom intervencijom vlasti dr`ava postaje glavni preduzetnik. Da li to zna~i da se vra}amo u neki dr`avni
socijalizam?
Aleksandar Stevanovi}, saradnik Centra za slobodno
tr`i{te. - Bitno je naglasiti da se ovde kupuje i tr`i{te.
Novi vlasnik, "Mobi 63" dobija na tacni razra|eno
tr`i{te. On }e, naime, preuzeti "Mobtelove" korisnike.
Zato u ugovoru i postoji odredba da u naredne dve i po
godine u Srbiju ne}e do}i novi operater. Zbog takvog
odnosa na{e vlasti i imamo ovakvu privredu. Strane kompanije dolaze ovde samo kad dobiju garancije da }e pokupiti ekstra rentu. Tako je bilo i s duvanskom industrijom.
Gra|ani od toga nemaju ni{ta. Prava stvar bi bila kad bi
ovde bilo otvorena tr`i{na utakmica, u kojoj bi i obi~ni
gra|ani profitirali time {to bi dobili jeftiniji impuls.
Branko Pavlovi}, biv{i direktor Agencije za privatizaciju. - Prodaja "Mobtela" je proma{ena stvar. Vlada, u
stvari, prodaje dr`avnu imovinu, koja je jako profitabilna, da bi ulo`ila pare u neprofitabilnu ili malo profitabilnu delatnost. To je potpuno pogre{no. Ne postoji
profitabilnija stvar od telekomunikacija. Iako se ka`e
da }e se pare od ove transakcije ulo`iti u zdravstvo,
lako su mogli da u zdravstvo daju deo profita koji }e
zaraditi ovaj mobilni operater. Vlast je, tako|e, mogla
svoje akcije da prepusti penzionom fondu ili nekoj drugoj ustanovi, kako je to, recimo, ura|eno u Hrvatskoj, i na
taj na~in re{i deo hroni~nog problema koji ova dr`ava
ima. Vlast je pobrkala regulativne i upravqa~ke
funkcije, tako da su dali sebi za pravo da oni oduzimaju
i ponovo daju licencu za rad.
7. 04. 2006.
6. 04. 2006.
- U Dnevniku RTS-a emitovan je prilog o spornom poslovawu Martina [lafa, s naglaskom da se protiv wega u
- Ministarstvo finansija }e predlo`iti vladi nacionalni investicioni plan od milijardu evra. - Ako dr`ava investira to je stvarawe dr`avne privrede. To
Mobtel 43
nam nije potrebno. I do sada se pokazalo da poslovi koje
vodi dr`ava nisu dobri. Sve je van dometa javnosti, a
dr`ava ni jednom do sada nije podnela zavr{ni ra~un.
Dali su novac za kupovinu `i~ara na Kopaoniku, pa su
dali 100 miliona dolara PTT-u za opremu Mobtela ka`e Kova~evi}.
Dinki} se prvo hvalio suficitom u buxetu i kako }e
smawiti inflaciju, a sada umesto da ostavi te pare od
privatizacije i tako ograni~i inflaciju, on izlazi sa
bombasti~nim planovima. On dodaje da nema {anse da
inflacija bude jednocifrena ove godine, a velika pomo}
bi bio aran`man sa MMF. "Oni ne bi dozvolili da se tako
izda{no tro{i svaki dinar koji u|e u javne prihode".
Pri tom, u 2007. godini sti}i }e na naplatu blizu milijardu dolara duga, {to spoqnog, {to unutra{weg. Pribli`no
isto toliko dugovawa ~eka nas i u 2008. godini.
• 07. 04. 2006. - Vlada Republike Srbije donela je
Odluku o izboru privatizacionog savetnika za prodaju
novoosnovanog preduze}a MOBI 63 i druge licence za
mobilnu telefoniju. Na tenderu je pobedio Konzorcijum
na ~elu sa Rothshild & Cie iz Pariza, ~ija je tehni~ka
ponuda bila znatno boqa u odnosu na ostale, a ponu|ena
cena za ~ak 50% ni`a u odnosu na prose~nu cenu ostalih u~esnika na tenderu.
IZJAVA I KOMENTAR
Povodom fantasti~nog poslovnog poduhvata Mla|ana
Dinki}a, Mla|an Dinki} skromno izjavquje da je to mali
korak za wega, a veliki za ~ove~anstvo. Divqewe koje
ose}a prema sebi nesebi~no deli sa divqewem koje prema
wegovom finansijskom geniju ose}aju evropski finansijski krugovi. Iz tipi~no minhauzenovske izjave sa~iwene od
patrqaka pobrkanih ~iwenica stvarnosti, u kojoj se
prepli}u neistine, poluistine, argumentacija i insinuacija, ekonomija i boq{evi~ka pqa~ka izdvajamo nekoliko bisera.
Izjavu }emo ra{~laniti na 4 tvrdwe i ta~nost svake od
wih pa`qivo ispitati ne bi li zaista razumeli {ta se
krije iza Dinki}eve bombasti~ne retorike:
1. "Posle 12 godina od osnivawa "Mobtela" kona~no
imamo ~istu pravnu situaciju u tom preduze}u.
2.
Dogovoreno je da u novoformirano preduze}e
Po{ta unese infrastrukturu koju je preuzela otkupom
kreditnih dugova, dok }e Austrijanci uz pomo} jedne
velike me|unarodne investicione banke izmiriti
dugovawa prema "Eriksonu", od 30 miliona evra.
3. Postizawem dogovora o modelu re{avawa nesporazuma i mnogobrojnih problema koji prate Mobtel
otklowena je potreba za nastavkom arbitra`nog postupka u Cirihu i ostalih sudskih sporova pred doma}im sudovima.
4.
Vlasni~ki odnosi bi}e raspodeqeni u odnosu 70
prema 30 odsto u korist dr`ave. Samo licenca bi}e
ponu|ena po ceni od 280 miliona evra. Ostatak do
700 miliona evra bi}e podeqen prema vlasni~kom
odnosu 70 prema 30 odsto. (dr`ava }e zaraditi najmawe 600 miliona evra. Zarada u zavisnosti od
uspeha tendera mo`e biti i vi{a. Ako se u obzir
uzme ukupna zarada dr`ave prilikom prodaje infrastrukture "mre`e 063" i licence (kako je skrenuo
pa`wu ministar privrede Predrag Bubalo), proizlazi da }e dr`avi pripasti 85, a Austrijancima 15
odsto finansijskih sredstava.
KOMENTAR
1.
Prva tvrdwa je neistinita. Nema ni traga od
"~iste pravne situacije!" Pitawe vlasni{tva nikad
nije bilo zamr{enije i nikad toliko udaqenije od
"pravno ~iste situacije.
O toj "pravno ~istoj situaciji" poznati ekonomista,
prof. Milan R. Kova~evi} (1. 03. 2006, "Glas Javnosti") ka`e da je opasno kad Vlada upravqa preduze}ima i polazi od primera "Mobtela".
U wemu dr`avno PTT preduze}e ima 49 odsto udela,
ali je dr`ava insistirala da je to ve}e. Strani
ulaga~, sa zvani~no registrovanim u~e{}em u kapitalu od 51 odsto, pokrenuo je ugovorom predvi|enu
me|unarodnu arbitra`u da to proveri. Ali dr`ava
nije ~ekala pravdu merodavne arbitra`e. Iako ona
nije dala, niti mo`e oduzeti licencu, Vlada je
"oduzima" Mobtelu i oduzima od oba vlasnika pravo
upravqawa Mobtelom, a predaje ga wegovom konkurentu u kome dr`ava ima 80 odsto u~e{}a.
Iako i za tu wenu akciju postoji pravni lek, Vlada ga
ne ~eka. Mobtel radi i sa navodno oduzetom licencom,
i vlada ispostavqa wegove fakture i napla}uje prihode. Ne pitajte po kom propisu. Vladi se o~ito vi{e
svi|a upravqawe preduze}ima nego ure|ivawe uslova
za uspe{an rad podanika. Ona preporu~uje dokapitalizaciju i nare|uje preduze}u PTT-u da preuzme kredit
od banaka, dat Mobtelu. Progla{ava i konverziju
kredita u ulagawe. Onda pregovara sa novim vlasnicima stranog u~e{}a u Mobtelu. Najavquje osnivawe
novog Mobtela, wegovu prodaju, davawe nove licence.
Ni tu se ne ~ekaju sudske odluke, nego vlada, kao preduzetnik, pregovara sa stranim ulaga~em.
2.
Druga tvrdwa je ~udnovata. Citiramo: "U novoformirano preduze}e Po{ta unosi infrastrukturu
koju je preuzela otkupom kreditnih dugova".
Ponavqamo da ne bi bilo nesporazuma: tvrdi se da je
Po{ta otkupila Mobtelov kredit, {to nije istina.
Kredit je otkupio Mla|an Dinki} ("dr`ava to sam
ja"). I, da bi uspeh bio ve}i, hvali se da ga nije kupio
gotovinom nego fantasti~no povoqnim kreditom.
Kredit je otkupqen kreditom.
44 Mobtel
[ta je bilo tako pre{no da bi se uzimao (svoj) kredit kako bi se otkupio (tu|) kredit? Mora da je ne{to
mnogo va`no. I jeste, Dinki} ne mo`e da sakrije trijumfalizam, kupio ga je da bi izigrao partnera, privatnog suvlasnika Mobtela i pove}ao ulog PTT-a
(koji se u ~itavoj ujdurmi pojavquje kao slepi
poslu{nik Dinki}ev) u kompaniji Mobtel, kao pretposledwi korak u preuzimawu firme.
S kojim pravom je Dinki} otkupio Mobtelove kredite
od Raifaizen i Hipo Alpe Adria banke (da li
slu~ajno obe austrijske)? a onda ih, povrh svega, kao
ciglu uzidao u osniva~ki kapital dr`ave u Mobtelu? Pravom ja~eg.
S kojim prvom su Raifaizen i Hipo Alpe Adria banke uop{te upoznale Dinki}a sa podatkom da je
Mobtel wihov klijent? Klijent je svetiwa!
S kojim pravom su mu prodale Mobtelov redovno otpla}ivan kredit?
Da naga|amo. Obe banke su austrijske. Kompanija je
srpska, ministar srpski. Na ~iju {tetu treba posao
da se pravi?
Obe strane su prekr{ile toliko me|unarodnih zakona
i obi~aja dobrog pona{awa u bankarstvu, da bi mogle
da stave kqu~ u bravu kad bi Beograd predstavqao
bilo kakvu po{tovawa dostojnu politi~ku ~iwenicu.
3.
Ra~un bez kr~mara. "Postizawem dogovora o modelu re{avawa nesporazuma i mnogobrojnih problema
koji prate "Mobtel" otklowena je, tvrdi se, potreba
za nastavkom arbitra`nog postupka u Cirihu i
ostalih sudskih sporova pred doma}im sudovima pa }e svi biti povu~eni.
Niko nije pitao Bogoquba Kari}a {ta on o tome misli.
Mo`da je novi vlasnik “pritisnut” sopstvenim
interesom odustao od parni~ewa. Ali, gospoda je izvolela napraviti ra~un bez kr~mara. A kr~mar je u
ovom slu~aju Bogoqub Kari}. Zar bi on propustio priliku da pokrene novu tu`bu pred arbitra`om u
Cirihu ({to je i u~inio), tako da do izricawa suda u
novom arbitra`nom postupku ni jedan kupac ne mo`e
biti siguran da kupuje pravno "vaqanu" robu.
Mislili su da je dovoqno dr`ati Bogoquba 5-6
meseci podaqe od zemqe dok ne obave svoju "trangefrange" trgovinu, a onda mo`e i da se vrati.
Prevarili su se. Svaki put se prevare kad predvi|aju Kari}eve poteze.
4.
Ko je vlasnik? Uprkos upadqivom naporu Dinki}a,
Bubala i ekipe da posao predstave trasparentnim, vlasni~ki odnos u Mobtelu, odnosno novoosnovanoj kompaniji MOBI 63, osta}e "slatka tajna" - sve dok ova farsa ne
dobije definitivan rasplet. A od toga smo daleko.
Ministarski tim za Mobtel se utrkuje u nelogi~nim izjavama. Uprkos ~iwenici da je pravna situacija u Mobtelu
sada toliko zamr{ena da se u woj jedva snalaze i pravnici, zadr`a}emo se samo na o~iglednim istinama.
O^IGLEDNE ISTINE
O~igledna istina je da je Vlast Mobtel oduzela zakonitom privatnom vlasniku i naredila wegovo brisawe
iz kwige privrednih subjekata, ~ime je nad Mobtelom
izvr{ena NACIONALIZACIJA.
To dokazuje obrazlo`ewe MUP-a: "Mobtel je u potpunoj
tajnosti 2003. godine preneo licencu za Kosovo i
Metohiju kompaniji Mobikos, vlasnika Ekrema Luke.
Po{to Mobtel nije smeo to da u~ini bez saglasnosti
Vlade, oduzeta mu je licenca, preduze}e je izbrisano iz
registra, a Telekomu Srbija dodeqeno pravo upravqawa. Najgore od svega je {to je ovim poslom drasti~no
ugro`ena bezbednost Srbije, jer je poznati ekstremista
sa Kosova Ekrem Luka mogao bez problema da prislu{kuje razgovore svih korisnika, pa i dr`avnih i
vojnih funkcionera."
O~igledna istina je da licenca uop{te nije bila predmet ugovora o tehni~koj saradwi koji je Mobtel sklopio
sa Mobikosom 2003. i koji je bio na snazi svega 4 meseca
zbog nemogu}nosti partnera da ispuni obaveze.
O~igledna je istina i to da je Telekom samo 11 dana
kasnije zakqu~io u dlaku isti ugovor sa Arberom
Arifijem, preko posredni~ke firme "Gama elektroniks". I {ta sad, oduzima li se Telekomu frekvenca i
bri{e li se iz registra? Ne, Telekomu se "poklawa"
ratni plen - Mobtel.
O~igledna istina je i to da je tokom cele 2005. godine
vlast dovodila u pitawe vaqanost samog ugovora o
osnivawu Mobtela i vlasni~kim odnosima unutar wega.
Sve dok je Bogoqub Kari} tra`io kupca za svoj udeo u
Mobtelu, vlast je zainteresovane odvra}ala unose}i
pravnu sumwu u vlasni~ke odnose - idu}i tako daleko
da je osniva~ki ugovor neva`e}i, jer je falsifikovan
(uprkos nalazima preko 50 dr`avnih komisija, finasijske policije itd). Kad je kupac, ipak, na|en, vlast mu je
priznala suvlasni{tvo (30%) sa lepim izgledima da
posle licitacionog cirkusa iza|e kao stopostotni
vlasnik Mobtela.
O~igledna istina: [to se Bogoqubu Kari}u ne priznaje,
Martinu [lafu se priznaje!
O~igledna istina: Vlast je jednoj firmi oduzela licencu za rad, brisala iz privrednog registra, a onda je
ustupila na upravqawe i normalno poslovawe wenom
glavnom konkurentu - Telekomu!
O~igledna istina je da je epilog daleko i da ova bahata
kombinatorika ni izbliza ne}e imati miroqubiv rasplet.
Mobtel 45
063
MOBTEL
Download

mobtel