Zakonodavstvo
Ivana
Pavlović
▶ ▶ Izmene Zakona o stečaju
Kraj za tašna-mašna
upravnike
Milica Subotić:
„Uvođenje Komore dobro, ali su široka
nadzorna ovlašćenja Ministarstva nad
njom nepotrebna“
Izmene zakona o stečaju prvi put regulišu pitanje povezanih lica, ali pravnici upozoravaju
da uprkos dobrim namerama predlagača da spreči zloupotrebe u praksi, ovaj zakon ne
treba da bude prečica za “peglanje” posledica neprimene drugih zakona
Stečaj će, hteli to neki ili ne, postati uskoro jedna od gorućih tema u Srbiji. Kada
srpski parlamentarci daju zeleno svetlo
za nove zakone o stečaju i privatizaciji,
čije je radne verzije Ministarstvo privrede
nedavno objavilo, veliki broj od 153 preduzeća u restukturiranju završiće u stečaju. To znači da dobrom delu od 50.000
ljudi, koliko trenutno radi u tim firmama,
umesto višegodišnjih državnih subvencija sleduje otkaz. Nakon što je Ustavni
sud u leto 2012. proglasio neustavnim
automatsko pokretanje stečaja i zaustavio taj proces, točak stečaja će ovog puta
ubrzati preciznije zakonske odredbe o
automatskom stečaju za preduzeća koja
su često bez ijednog radnika, a njihovi računi dugo u blokadi.
Iako većinu građana, očekivano, najviše
interesuju socijalne posledice budućeg
propisa, poznavaoci ukazuju na to da nacrt zakona o stečaju predviđa suštinske
novine kao što su regulisanje stečaja povezanih lica i formiranje Komore stečajnih upravnika, ali i da propušta da reguliše neka važna pitanja i nekim odredbama
čak povećava pravnu nesigurnost.
Iako se iz medija može zaključiti da Ministarstvo privrede, sa Sašom Radulovićem
na čelu, nema stopostotnu podršku stranaka u vladi, poruke koje stižu od velikih
28
Nova Ekonomija
finansijskih igrača ukazuju na to da će ti
zakoni, bez obzira na otpor, verovatno veoma brzo ugledati svetlost dana. Svetska
banka je naime najavila da bi već na proleće 2014. mogla da odobri prvi kreditni
paket od 250 miliona evra kao podršku
restrukturiranju, ali da će pažljivo pratiti proces donošenja zakona o stečaju i
privatizaciji. U beogradskoj kancelariji
ove finansijske institucije kažu da nema
uslovljavanja srpske vlade i da zakon o
stečaju nije preduslov da se Srbiji odobri
kredit, ali da je ta organizacija veoma zainteresovana da se pitanje 153 preduzeća
u restrukturiranju reši što pre, na bilo
koji način - stečajem, privatizacijom ili
likvidacijom.
“Zainteresovani smo da se reši, ali kako
- nismo se time bavili”, kažu u beogradskom predstavništvu Svetske banke insistirajući da “jako podržavaju napore
Ministarstva privrede”.
Govoreći o prvim efektima primene
budućeg izmenjenog zakona o stečaju,
upućeni navode da će taj zakon, zajedno sa novim zakonom o privatizaciji,
doneti priliku da se stavi tačka na duge
postupke restrukturiranja i privatizacije, koji nisu davali rezultate, a godišnje
budžet koštaju nekoliko stotina miliona
evra. U beogradskoj advokatskoj kance-
lariji Kosić, koja ima višegodišnje iskustvo u oblasti stečajnog prava, ocenjuju
da će se rešavanje socijalnog položaja
radnika, koji će ostati bez posla, delom pokušati kroz naplatu potraživanja
zaposlenih kao stečajnih poverilaca u
prvom isplatnom redu. U isto vreme,
može se očekivati zainteresovanost investitora za kupovinu preduzeća koja
neće biti opterećena obavezama, a što
otvara prostor za nova zapošljavanja,
navode u ovoj kancelariji.
Sve javno
Prema oceni ministra privrede Saše Radulovića, ključne novine zakona odnose
se na stečajni postupak, transparentnost postupka i jaču ulogu poverilaca.
Kako je objasnio, u samom postupku
kontrolu najpre vrši sud, a sledeći u nizu
kontrolora su poverioci koji kontrolišu
rad upravnika, zatim Agencija za privatizaciju, dok će buduća komora biti poslednja u nizu. Novi zakon će, kako je naveo na javnoj raspravi, garantovati veća
prava radnika jer su minimalne zarade
svrstane u prvi isplatni red, dok je razlika
između minimalne i pune zarade u drugom isplatnom redu.
“Radnici ne mogu da ispaštaju zbog firmi
koje nisu vodile računa o pravima radnika”, ocenjuje ministar.
Radulović takođe ima podršku za one
odredbe koje insistiraju na boljoj informisanosti učesnika u postupku. Naime,
nacrt predviđa da će svi ekonomsko-finansijski izveštaji biti javni, kao i liste poverilaca i potraživanja. Takođe, poverioci
će moći da smene upravnika ako nisu zadovoljni njegovim radom. Zakon se bavi i
trendom upravnika koji vode po desetak
predmeta, dok neki nemaju nijedan. Naime, važeći zakon predviđa nasumičan
izbor upravnika uz pomoć kompjuterskog programa, ali sudija ima pravo da
kompleksan slučaj dodeli iskusnijem
upravniku. Drugi problem je što u nekim
mestima, kao što su Čačak ili Kraljevo,
ima previše predmeta, a premalo licenciranih upravnika. Ako izmene zakona
međutim budu usvojene, sudija više neće
moći direktno da imenuje upravnika bez
obrazloženja zašto nije iskoristio pravo
nasumičnog izbora.
Uvodi se takođe i obaveza stečajnog
upravnika da ispita šta se desilo u petogodišnjem poslovanju kompanije pre stečaja, kako bi se znalo šta je uzrok stečaja.
Milica Subotić, predsednica Pravnog odbora Saveta stranih investitora, kaže da
su novim rešenjima pojačane odgovornost i radna disciplina stečajnog upravnika, a dodatno je uređena kontrola poverilaca i suda nad njegovim radom. Takođe,
dobar korak je to što odbor poverilaca
može da angažuje posebno stručno lice
koje će imati pristup svim dokumentima
društva u stečaju. “Sve ovo će doprineti
većoj transparentnosti postupka stečaja,
što je do sada veoma često bio problem,
naročito za poverioce”, podvlači ona.
Povezana lica na tapetu
Sledeća važna novina je regulisanje prava povezanih lica koja su dosad bila izvor
brojnih problema i opstrukcija u stečajnom postupku. Izmenama zakona smanjuju se prava povezanih lica i prvi put
se reguliše njihov stečaj, tako da se u
povezanim firmama imenuje jedan stečajni upravnik, obrazuje jedna stečajna
masa i plan reorganizacije, načelo ravnomernog namirenja poverilaca primenjuje na sve poverioce povezanih firmi, a
međusobna potraživanja povezanih firmi
se poništavaju.
Kako tumači Subotićeva, prava povezanih
lica stečajnog dužnika koja se pojavljuju
u ulozi poverilaca znatno su limitirana.
“To smatramo opravdanim s obzirom na
to da su veoma često ta lica doprinela
stečaju, a u samom postupku mogu imati
značajan uticaj na sam postupak stečaja”, navodi Milica Subotić.
Regulisanje statusa povezanih lica podržavaju u advokatskoj kancelariji Kosić,
koja je između ostalog zastupala i poverioce u stečajnim postupcima Fidelinke,
Navipa, Univerzala i drugim. Ovi advokati, međutim, ukazuju na to da odredbe o stečaju nad povezanim licima nisu
dovoljno razrađene i kao takve ostavljaju
prostor za šire tumačenje i mogućnost
diskrecione primene.
Primedbe
Prema mišljenju Pravnog odbora Saveta
stranih investitora, neka rešenja o zavisnim društvima „nisu baš najpovoljnija
za investitore jer potencijalno narušavaju
pravnu sigurnost i predvidljivost”.
Recimo, rešenje po kome se unošenje
imovine u svoje zavisno društvo po zakonu izjednačava sa poslom bez naknade, a
koji kao takav može biti predmet pobijanja ukoliko je kasnije otvoren stečaj nad
matičnim društvom - nije pravno održivo.
Kako obrazlaže Subotićeva, nije pravno
Nova Ekonomija
29
Dužina trajanja stečajnog postupka u Srbiji na dan 1. novembar 2013.
(pokrenuti po Zakonu o stečajnom postupku iz 2004. i Zakonu o stečaju iz 2010.)
Društvena
imovina
Privatna
imovina
Ukupno prosečno trajanje
Broj stečajnih
predmeta
Prosečno
trajanje
Broj stečajnih
predmeta
Aktivni
520
3 god.
5 mes.
21 dan
Obustavljeni
37
9 mes.
25 dan.
Zaključeni
356
Ukupno
913
Prosečno
trajanje
Broj stečajnih
predmeta
Prosečno
trajanje
2 god.
2 mes.
20 dan.
2118
2 god.
6 mes.
21 dan.
339
10 mes.
11 dan.
376
10 mes.
9 dan.
1 god.
10 mes.
25 dan.
1725
1 god.
1 mes.
7 dan.
2081
1 god.
2 mes.
27 dan.
2 god.
9 mes.
2 dan.
3662
1 god.
6 mes.
27 dan.
4575
1 god.
9 mes.
23 dan.
1598
Izvor: www.alsu.gov.rs
održivo jer matično društvo nad kojim se
sprovodi stečaj u svojoj imovini ima udeo
u zavisnom društvu i taj udeo je predmet
prodaje u stečaju.
U Savetu su svesni da ovim predlozima Ministarstvo želi da spreči razne
zloupotrebe u praksi, ali ističu da nije
poželjno koristiti prečice čija je zakonitost sporna. “Nezakonita ponašanja
osnivača i direktora firme realno su
sankcionisana drugim zakonima, poput Zakona o privrednim društvima,
Krivičnim zakonikom, pa čak i postojećim odredbama Zakona o stečaju, ali
očigledno sud i drugi nadležni organi
te članove zakona retko primenjuju i
presuđuju”, navodi ona.
Strani investitori takođe ističu da budući
zakon eksplicitno treba da sadrži obavezu direktora da podnese predlog za ste-
30
Nova Ekonomija
čaj kada su ostvareni uslovi za stečaj, uz
propisivanje odgovornosti ako to ne učini.
“Ovakvo rešenje je poznato i u uporednoj praksi i doprineće većoj finansijskoj
disciplini i predvidljivosti u poslovanju”,
ističe Subotićeva.
Na pitanje koje odredbe utiču pozitivno na konkurentnost zakona o stečaju,
advokati u kancelariji Kosić navode da
su za investitore značajna rešenja kojima je regulisan način i postupak u vezi
sa prodajom stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine, koja se realizuje
nakon donošenja odluke o sprovođenju
bankrotstva. Dužnik se može prodati ili
kao pravno lice ili kroz prodaju (delova) imovine. Kako objašnjavaju, prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica
je za potencijalne investitore sigurniji
oblik ulaganja.
Dobar i loš upravnik
Autori izmena zakona očekuju da se formiranjem Komore stečajnih upravnika
uvede red u ovu profesiju koja ima prilično
lošu reputaciju u srpskom javnom mnjenju. Ali, ako je za utehu, nije drugačije ni
u drugim, daleko razvijenijim privredama.
U Nemačkoj je, na primer, stečajni upravnik godinama nosio epitet grobarske profesije. Takođe, u ovoj zemlji, kao i u većini
zemalja u Evropi, ne postoji Agencija za
licenciranje stečajnih upravnika (ALSU)
kao što je to slučaj u Srbiji, već komora
koja izdaje i obnavlja licence za rad.
Državni nadzor preko ALSU je, prema
oceni ministra Radulovića, takođe doprineo da su efekti stečaja problematični,
poverioci nezadovoljni kako se vode postupci, a stvara se i prostor za to da politi-
Nova Ekonomija
31
Download

„uvođenje Komore dobro, alI su šIroKa nadzorna ovlašćenja