Пептиди и суштина пептидне биорегулације
Пептиди играју централну улогу у физиолошким процесима у телу. И што је најважније,
пептиди регулишу деловање (активност) гена, јер
су носилац јединственог кода информација за
строго дефинисане врсте ћелија.
Пептиди су супстанце у чије молекуле су
уграђени ланци са више амино киселина, повезане међусобно пептидним везама.
Наши животи постоје због два молекула:
протеина - пептида, и ДНК, који чувају информације. Али, ДНК је матрица, хемијски молекул,
који сам по себи није активан. Спајање пептида са
одређеним делом ДНК, као кључ са бравом, је
командни сигнал за синтезу заданих особина.
Најједноставнија структура протеина формирана је пептиданим везама. Амино киселине у пептидима међусобно су повезане обичним ковалентним
везама, које могу бити уништене само у тешким условима (на пример, при кувању јаја долази до хидролизе пептида и издвајања протеина).
Синтеза протеина, односно реализација генетских информација у живим
ћелијама остварује се помоћу два матрична процеса: транскрипцијом (тј. синтеза мРНК на матрице ДНК) и транслацијом генетског кода и повезивање са
аминокиселинама.
Ако представимо људску физиологију као луткарско позориште, онда
транскрипциони фактори раде у њему нитима, спајајући руке глумца са луткама. Контрола правилног рада транскрипционих фактора је кључ, не само у бори
против разних болести, већ и у технологији матичних ћелија. Међутим, ови
протеини до недавно су се сматрали неосетљиви на лекове: супстанце које
контролишу њихове активности нису постојале. Ни конвенционални лекови
(који се састоје од "малих" молекула), нити беоклв (који се састоји од макромалекула), препарати на које нису имали утицаја.
Транскрипционе везе не раде саме, већ у комбинацији са другим протеинима. Научници су открили да везе протеина имају посебан спирални
облик. Они су предложили, да ако је конструисани ред спирала сличан овом у
"вези" по величини, то једна од њих, по могућности, може бити уграђена у стање структуру комплекса и да промене активност гена у ДНК.
Научници су експериментално утврдили да пептиди регулишу активност
гена путем комплементарног везивања са одређеним делом ДНК, односно са
геноспецифичним везама и директно су укључени у механизме епигенске регулације. Пептиди у тако "утврђеном положају" преносе информације строго
одређеном типу ћелија (синтеза специфичних ткивних протеина). А то значи да
одређени пептид делује на строго дефинисани тип ткива или органа.
1
Механизам пептидне регулације живе материје може се свести на
следеће фазе:
•
•
•
•
Комплементарна интеракција кратких пептида са ДНК,
Промене у усаглашености и дејству (активности) гена,
Синтеза специфичних ткивних протеина,
Регулација биохемијских и физиолошких процеса.
Сумирајући наведено, напомињемо да пептиди утичу на организам тако
што покрећу процес подмлађивања и обнове ћелија.
Пептиди, и природни (добијени екстракцијом из једног органа) и синтетички имају заштитни ефекат на организам на ћелијском нивоу. Пептиди штите
ћелије од излагања токсинима, убрзавају метаболизам у ћелијама и уклањају
из њих отпадне материје, али генерално, пептиди нормализују рад органа,
доприносе засићењу хранљивим састојцима, као и обнову оштећених ткива.
2
Download

peptidi - promozis.com