НАШ ГЛАСНИК
Лист ученика Гимназије ,,Филип Вишњић” у Бијељини, број 8, јануар 2011.
„НАШ ГЛАСНИК”
Све фотографије у овом броју „Нашег
гласника” радили су чланови фото-секције.
Штампа
„Еурографика” Бијељина www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
Најбоља у Републици Српској
Познато је да се ученици наше школе
труде да остваре што боље успјехе, како на
школском нивоу, тако и на неким вишим
нивоима. Остварење одличног успјеха у
гимназији вриједно је сваке похвале, али
увијек постоје они који се не заустављају само
на томе. Једна од њих је ученица III4 разреда
Сандра Ђокић, која поред одличног успјеха
већ двије године у школу доноси прво мјесто
са Републичког такмичења из српског језика.
Сандра нам је причала о томе колико
рада је потребно да би се дошло до овако
одличног успјеха, како је ускладити све
обавезе и какви су њени даљи планови.
Да ли си се српском језику посветила тек у
гимназији, или је то нешто што траје од
основне школе?
Још у основној школи вољела сам учити српски
језик, и увијек сам имала најбоље оцјене.
Учествовала сам на разним такмичењима и
освојила сам бројне награде, али мој највећи
успјех до сада је свакако овај који сам постигла
у гимназији, двоструко освајање првог мјеста
на републичком такмичењу.
Колико утицаја на заинтересованост и рад
у области српског језика има професорица?
За учење сваког предмета битан је однос са
професором, па је тако и за учење овог. Наша
професорица српског језика Радмила Марић
веома је опуштена, и са њом увијек можемо
остварити добар однос, како на часу, тако и ван
њега. Можда ово не дјелује значајно, али често
заслуге за вољу коју имамо у раду можемо
дјелимично приписати професорима.
Припреме на путу до овако значајних успјеха
вјероватно су тешке? Како су изгледале
твоје?
Када споменем свој успјех, сви помисле
на много тешке припреме. Ипак, није тако
тешко као што дјелује. Велики значај има
предзнање из основне школе, као и знање
које тренутно стичемо. Дакле, поред редовног
учења, потребно је још мало воље и труда за
усавршавање наученог. Наравно, уз помоћ
професорице и мало додатних часова са њом,
заиста није тешко изводљиво.
Након оваквог успјеха из српског језика, од
тебе се вјероватно очекује да и даље радиш
у тој области?
Када је у питању средња школа, моји планови
свакако иду у смјеру постизања даљег успјеха
на такмичењима из српског језика. Међутим,
када је у питању наставак школовања, због
низа различитих интересовања, нисам
сигурна да ће факултет који изаберем имати
везе са српским језиком, али ће ми стечено
знање и постигнути успјеси свакако бити
значајни.
Како други професори реагују на твој
успјех?
Сви професори знају за резултате мога рада,
и вјерујем да им је драго. У току припрема
увијек су спремни да изађу у сусрет, али се
ја свакако трудим да се одужим за то својим
радом на њиховим часовима, и мислим да
су моје оцјене најбољи показатељ узајамног
разумијевања.
Иако се још не зна да ли ће се
такмичење ове године одржати, Сандра је и
даље посвећена учењу српског језика, и нада
се да ће наставити низање успјеха.
Миа Тодорић, IV5
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
Јавни час у Гимназији
Поводом „Вишњићевих дана” 12.
новембра 2010. године Гимназију „Филип
Вишњић” посјетио је глумац, врхунски
умјетник Тихомир Станић. У школском
холу одржао је јавни час, говорећи одломке
Андрићевог дјела „На Дрини ћуприја” који
говоре о мукама, патњи, болу српског народа
под турском влашћу. Убједљивост говора
Тихомира Станића довела је дух прошлости,
што је изазвало потпуну пажњу ученика.
Андрић описује у свом дјелу одвођење српске
дјеце у турски табор, бол, патњу, и посљедњи
мајчински поглед, дрског скелеџију, труд и
залагање мјештана за изградњу моста, а уз
све то прати живот, размишљања и схватања
српског дјечака, који постаје славни турски
везир Мехмед-паша Соколовић. Ријечима Иве
Андрића Тихомир Станић је у ученицима,
својом убједљивошћу и снагом динамичног
и осјећајног изражавања, пробудио емоције
и изазвао осјећај задовољства што се живот,
сјећање и успомене на наше претке гаји, чува и
његује као ризница истине о страдању српског
народа кроз вијекове. Било је то једно угодно
новембарско вече у одајама школе, вече које
је нама ученицима донијело дашак врхунске
умјетности, управо оно што недостаје нашем
друштвеном животу.
Милица Трифковић I9
Бранко Дакић I9
Ђорђе Поповић I9
Традиција која се гаји и чува
Свечаним подизањем Вишњићеве
заставе и полагањем вијенца на споменик
испред Народне библиотеке „Филип Вишњић”
11. новембра 2010. године, отворена је
четвородневна
културна
манифестација
„Вишњићеви дани”, која се већ 17 година
организује на подручју Бијељине и Угљевика,
у славу и част великог српког епског пјесника
и гуслара Филипа Вишњића.
У оквиру ове манифестације одржане
су многе свечаности, изложбе, такмичења и
бесједе као спомен на српског Хомера, Филипа
Вишњића. Све је почело свечаном академијом
и благословом Његовог преосвештенства
епископа зворничко-тузланског господина
Василија, који је истакао велики значај у
одржању ове традиције и значај стваралаштва
Филипа Вишњића за српски народ. О духовном
виду Филипа Вишњића говорио је и пјесник
Рајко Петров Ного. У част и славу Филипа
Вишњића у суботу 13. новембра одржано
је гусларско и фолклорно вече. То су биле
само неке од активности, а за нас је свакако
најзначајније учешће наших ученика, који већ
очекивано постижу најбоље резултате.
Што се тиче такмичења у оквиру
„Вишњићевих дана” као и увијек проглашени
су и најбољи литерарни радови и рецитатори
основних и средњих школа. Наша школа је
и ове године постигла завидан успјех. Прву
рецитаторску награду за средњошколски
узраст добила је ученица IV6 разреда Соња
Гаврић, а друго мјесто за литерарни рад
Милица Божић, ученица истог разреда, на
тему „Вишњићева пјесма - химна чојству и
јунаштву”.
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
Подјелом награда и свечаним спуштањем
Вишњићеве заставе, завршена је још једна
манифестација „Вишњићеви дани”, 14.
новембра 2010. године.
Милица Трифковић I9
Бранко Дакић I9
Ђорђе Поповић I9
Вишњићева пјесма - химна
чојству и јунаштву
Мир и зазирућа тишина. Чује се
само бат корака и једва примјетни уздаси
радника праћени поворком безрјечја и неког
очитог страхопоштовања према преносивој
скулптури.
-Шта ово раде, кћери? Склони ми непрозирну
копрену са очију својим да и моје сабље
превиде!
-Постављају нову бисту Филипа Вишњића.
Како си уопште примијетио да се нешто
дешава?
-Ех, моја младости. Загледан у неки други
призор, човјек скине завјесу обневидјелости
и уочи, осјети више од оног очигледног, свима
видљивог. Видиш, ту смо Филип и ја доста
слични, с тим што ја своју пјесму не вежем
римама и умјетношћу већ само сиједима.
-Како то?
-Мало је таквих што од пјесме створише мит
и од јунака човјека. Него, доста приче! Сада
треба ћутати! Попричајмо мислима...
Стих не чине само рима, приказ
искрзаних пишчевих осјећања - вриједности
му досежу до оних најдубљих, скривених
искрица истине коју са собом носи. Насупрот
осталим јуначким пјесмама које представљају
безграничне сукобе, непрестану буктињу,
свргнуте главе, Вишњић је посегнуо за
дубљим смислом, вриједностима постојања,
бивствовања. Посегнуо је за оним ријетким
и потцијењеним врлинама, које се често
оцјењују као одлика одбачених и лудих, а
које своју бит не претпостављају образовању,
добром поријеклу. Непрекидна борба добра
и зла, која представља основу Вишњићевих
пјесама, подвргнута је доказивањима неких
других особина, особина које показују да се
и у поразу може бити човјек. У пјесми „Хвала
Чупићева“, кроз лик јунака Станојла Станића,
Филип се поново уздиже до нивоа правог
пјесника, те свог харамбашу, након освете над
убијеним братом, подвргава дјеловању људске
саосјећајности. Јунак поручује својој мајци да
оде у Бијељину и тугује са мајком оних чије је
главе оскрнавио:
„Једна другој јаде изјадите,
Како којој јесте без срдашца“
Благо које Филип посебно вреднује је кураж,
јунаштво, храброст својих јунака. Кроз
заједницу надреалног и стварног, читалац
се заљубљује у лик Краљевића Марка, или
пак пожели да је на часак Илија Бирчанин,
Стојан Чупић... Не само јунаштвом, већ и
својом везом са њежнијом страном личности,
домишљатошћу, ови борци завређују покличе
и поносне уздахе. Зато се и најтврђе срце смрви
у прах онда када Вишњић каже за уплаканог
Чупића:
„У звјерки би срце препукнуло,
А камоли у живу јунаку“
Све побједе нису праве побједе уколико су
стечене преваром, лажи, прљавим образом.
Управо таквим стиховима одишу позадински
тонови овог слијепог пјесника. Људска
самилост, искрено пожртвовање, доказ да у
свакој души постоји клица доброте, посвета
су оном дијелу човјечанства која је ендемична,
али још увијек постојећа врста. Вишњић је у
себи носио одговорност ка својим читаоцима
и вјерном приказивању ликова, што потврђује
вјеродостојност ових вриједности. Биле су
му важне појединости које су урањале у
саму срж човјека, његову психу и човјештво.
Смрт наспрам жртве за старијег, ближњег,
за субјекте пјесниковог стварања не доноси
бојазан и страх. Таква смрт или борба са
собом носи јуначка срца и прави разлог за
живот или његов свршетак. Постављање главе
на пладањ под оштрином сјечива чини се због
људи, оних који су потлачени, који пате и носе
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
бреме свога времена. Бакал Милосав ће у
пјесми „Луко Лазаревић и Пејзо“ замијенити
Луку Лазаревића због његове старосне
доби у двобоју са Пејзом, те тиме показати
зрелост, снагу и величину своје ненадмашне
узвишености. Поштовање према старијем,
оном ко је преживио и искусио прожима и
вијори међу редовима. Неколицина људи
заправо разликује да је најтеже занимање „бити
човјек“, јер за разлику од појединих сазнања
ово са собом носи свевременску суштину
цијелог бића. Путујући кроз прошлост, није
глупост закључити да је Вишњић, схватив то,
покушао приближити виђење и оним неуким,
болним и потлаченим. Ради спасења оног
будућег а првенствено садашњег, буди се оно
добро, што је другачији назив за човјечанство.
Не доноси пораз само мржњу, жељу за осветом
већ и хуманост онда кад се разумију туђе
боли по својима. Ниједан други пјесник није
на истинитији и увјерљивији начин пјевао о
боли, поштовању, слободи и бојевима који се
воде на пољу душе. Представници хајдучке
поворке уједно су једни од најхрабријих и
најспособнијих витезова свог времена. Ријетко
би ко могао да стане раме уз раме са браћом
Недић, а да не посустане пред неусклађеношћу
свог ума.
Да си жив Вишњићу, мало би ти било круна
над главом, иако ту круну никада не би ни
прихватио, што опет показује твоју величину!
Твој је покрет гудала титрај смртног срца
спремног да својим човјештвом и исконском
снагом пређе на облак бесмртног.Остају
ти само упућене златне ријечи које си и ти
упутио Милошу Поцерцу:
„Дуго ти се име спомињало,
Докле текло сунца и мјесеца“.
Милица Божић, IV6
Гимназија „Филип Вишњић“ , Бијељина
Професорица српског језика и књижевности
Валентина Видаковић
Гимназија
Учимо много.
Питате се што?
Одговор је кратак:
гимназија је то.
14 предмета иде уз нас.
Неке учимо много,
а неке за час.
мало полиноме или нешто треће.
Ако будеш знао, имао си среће.
Динамика, статика и остале ствари,
професор Јово кад објасни,
остају у глави.
Професорица Лепа љута као рис,
ал’ сви морају знати orator – oratoris.
Без деклинације, конјугације и глаголских
времена,
у другу годину проласка нема.
Са хемије никад немој бјежат’ сине,
јер ти смањено валадање у секунди не гине.
Периодни систем ми морамо знати,
па мирне савјести можемо спавати.
Код професорице Александре све важи.
Кад’ изађеш на таблу, ти њој кажи
Падеже морамо знати
и дан и ноћ,
књижевност је највећа човјекова моћ.
Код Валентине немој слушат’ фолк,
јер је њој у души панк-рок.
Хардвер, софтвер и М. Word
Ако не знаш, удри главом од под.
Многи су на часу научили лијепо
на тастатури да куцају слијепо.
Трбушњаке, чучњеве
и још свашта нешто,
професор Рајко
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
научио нас вјешто.
све у свеску што не може да стане,
најбоље је у глави да остане.
Митоза и мејоза не иде нам лако.
Бактерије и вирусе знамо онако,
али може да научи свако,
ако књигу узме малко.
Енглески језик учимо сви,
са граматиком нисмо сродни ми.
Ал’ други страни језик ми имамо три:
руски, њемачки и француски.
Меркур и Венера!
Мантија и литосфера!
Ко не буде знао,
нек’ сматра да је на поправни пао.
Ал’ како ће држава да постане,
и на овом свијету да опстане,
на историји то је главни шпиц,
некад проговоримо и понеки виц.
Сликарство, вајарство
и архитектура,
то је све
ликовна култура.
Учимо много, питате се што!
Одговор је кратак:
гимназија је то...
Причамо код професорке Ане
музичке врлине и мане,
Душан Кузмановић I3
,,Ово је земља за нас”?
Милан Младеновић
Тако далеко од свега, без мора, снаге и
разумјевања, али опет са толико обећања, још
увијек функционишемо како други затраже.
У погрешном времену, свакако на погрешном
мјесту, не може се пуно исправити, нити се
може саградити нешто чиме ће се водити они
који долазе. Пуно тога жељни, сити, а опет
гладни свега, можемо чекати и заувијек оно
што само чекање неће донијети. Чекаћемо јер
само то још можемо овакви у какве израстамо
задојени мржњом, бијесом и трулом потребом
за егзистенцијом, макар то убило све око нас.
Код нас се, као по обичају, још увијек
бирају погрешни, који ни од чега које добију
у нади да ће га исправити, направе још једно
ништа за нас, те нам не остаје ништа друго,
сем да свако моли свог бога за трачак наде
и зрно среће у увијек прижељкиваном бољем
сутра.
Економски, социјално, а прије свега и
духовно упропаштени, остаје нам само, да на
питање шта имамо, до чланака погнемо главе
и заћутимо поражено.
Кријући, а опет тако јавно, као у коверат
спаковану и намирисану најружнијим и
најодвратнијим мирисима, сервирају нам
нашу пропаст. У прилог иду сузе.
Све је више оних који у оквиру наше земље,
а на власти која им је вољом народа, како они
кажу, додијељена, узимају све, не остављајући
нам ни мрвице за утјеху. Осврћу се на сваки
пријеки поглед, пријете и уцјењују. Може им
се, они су негдје изнад!
Дивио бих се ономе који би све ријечи које из
мене навиру могао својим простим монологом
само прецртати и тиме рећи да овдје има наде
и да нисмо тек на почетку тунела који крије
страхоте. Нажалост, тако није и не видим да
ће се ишта промијенити у скорој будућности.
„Шкрта земља никога не храни.
Да
преживиш
мораш
радит`
вани!”,
су ријечи пјесме рок састава са простора
Босне и Херцеговине. Тако сурово, али опет
тако истинито и увјерљиво указује на простор
који не даје ништа, а тражи много, некада и
превише.
Говорећи из угла младе особе којој тек
предстоји тежак и мукотрпан рад како би
задовољила своје материјалне, а самим тим
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
и животне потребе, ни у ком случају се не
радујем дану који пролази и не ишчекујем
сутра ни са каквим усхићењем, јер знам да
нисам спреман за пакао који ме чека тамо, ван
сигурних зидова школе и топлог дома.
На питање да ли је ово земља за нас немам и
не мислим да ћу икада имати одговор, али би,
ако ништа друго, могла бити та од које се може
направити нешто добро и позитивно. Земља у
којој друштво неће имати такве ставове који
вас, иако то можда не желите, сами тјерају да
одете и не осврнете се.
На крају или на почетку, без превише
објашњења и дугих реченица закључио бих
све речено обичним ћутањем, уз наду да ће
порез на живот који свакодневно плаћамо
бити барем за нијансу прихватљивији и да нас
од њега неће забољети врат.
Александар Симић, IV4
И опет смо ишли у свет...
Споро су пролазили први дани
маја... Вукли су се лењо, низали се један за
другим, све док, најзад нашем чекању није
дошао крај. Дошло је време да кренемо на
вероватно најлепше путовање у животима
свих нас. Било је ту много препрека, одгађања
и поновног заказивања екскурзије, као и
проблема са добијањем виза. Али убрзо је
све то заборављено и ми смо се, уз много
загрљаја и корисних савета наших најближих,
отиснули у незаборавну авантуру. Све до прве
паузе у Хрватској, обузимало
нас је заједничко осећање
збуњености.
Тек
након
преласка словеначке границе
(коју су нам претходне
генерације описале као
страшно место), постали смо
свесни да се све ово заиста
дешава и могли смо да се
опустимо, што смо убрзо и
учинили.
Путујемо
даље,
прекраћујући време збијањем
шала, упоредо посвећујући
пажњу трошењу огромних
залиха хране. Стигавши у
Лидо ди Јесоло, који је био
насе прво одредиште, један
део нас, након смештања у
хотел, одлази на плажу, где остајемо све до
вечере и заједницког одласка у дискотеку.
Многима од нас то прво вече било је посебно
и као такво остаће заувек у сећању.
Главна станица другог дана нашег
путешествија била је Верона, познатија
као град Ромеа и Јулије. Сем Јулијине куће
(јесам ли заиста била на месту збивања једне
од најлепших љубавних прича?), обишли
смо и трг Бра, градску општину и друге
знаменитости. Сигурна сам да би многи
тамо и остали, али већ нас је чекала следећа
дестинација, а то је Монте Карло. Дошли
смо прилично рано, обишли Океанографски
музеј, Палату принчева, али оно што је на
нас оставило највећи утисак сасвим сигурно
је ноћна панорама овог нестварног града (Ах,
како смо само завидели Новаку Ђоковићу!).
Ускоро је дошао ред на Ницу да нам покаже
своје чари. Дошли смо јако касно, али мало ко
је спавао.
Сутрадан ујутро прошли смо цувеним
Енглеским шеталиштем, да бисмо потом
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
кренули ка нашем крајњем одредисту
- Шпанији, тј. Љорету. Умор смо убрзо
заборавили јер нас је те вечери раширених
руку чекала дискотека Холивуд. Следећег
дана Барселона нас је нестрпљиво очекивала
и на многе од нас оставла најјачи утисак.
Много тога требало је видети. Прва станица
била је, наравно, Саграда фамилија, али
остаје зал што због прекратког задржавања
нисмо могли да јој посветимо више пажње.
На ред су дошли Акваријум, за оне који су
желели да бар накратко завире у тајне морских
дубина, и Ноу Камп(и п о мишљењу многих,
претерано дуг двочасовни боравак на истом),
парк Гуељ (са двема симпатичним кућицама и
огромним гуштером, као и најдужом клупом
на свету), несвакидашња и чудесна Гаудијева
архитектура, мада је многима најзанимљивији
био торањ Агбар, познатији као „Девојачки
сан”. Врхунац дана збио се поново у дискотеци
Холивуд на семафор журци.
Следећи дан био је посвећен слободним
активностима, углавном куповини и одласку
на плажу, мада је једна група ученика имала
организован одлазак у Тосу де Мар, одакле
се вратила са мноштвом најоткаченијих
фотографија. Један од најупежатљивијих
доживљаја у Љорету свакако је било шпанско
вече, које је остало упамћено по незаборавном
плесном перформансу и потоцима сангрије,
али и по колективном одушевљењу изазваним
тиме што је наш домаћин отпевао део песме
„Боље бити пијан него стар”. Нисмо то одмах
препознали, али убрзо смо запевали сложно,
као један, одушевљени што тако далеко
од куће чујемо звуке нама познате и драге
песме. Боравак у Шпанији окончан је графити
партијем уз много смеха и шаљивих порука
(кад се само сетим како смо се цењкали око
оних белих мајица...)
Боравак у Кану, с друге стране, памтим
по страху од могућности да останемо без
депозита (што се, узгред буди речено, за
мало и десило, а ближио
се крај екскурзије, и нисмо
бас били у најповољнијој
финансијско ј ситуацији),
али и по вечерњој шетњи
Кроазетом и дивљењу
отисцима Шерон Стоун,
Пинк Пантера Чак Нориса
и других на стази славних.
Следећег јутра ишли
смо ка Грасу и парфимерији
Галимар, одакле нико,
захваљујући
љубазном
водичу, која зна неколико
реченица на спрском и воли
шљивовицу, није отишао
празних руку. Последњу
ноћ у Европи провели смо у
Лиду, сви у дискотеци, сем
нашег разреда, који се окупио на плажи. Они
храбрији покушали су чак и да се окупају у
мору, иако је било три ујутро а вода ледена.
Сутрадан нас је чекала предивна,
сунчана Венеција, трг Св. Марка, мост Риалто,
Дуждева палата, али нажалост и повратак
кући. Много је анегдота по којима ћу памтити
екскурзију, попут Биљиног и Душичиног
верања по терасама и ходања по крову хотела у
Љорету, изненадном упадању у Станиславину
собу у 5 ујутро у Италији, али и изразима
лица наших професора зато што су неке наше
другарице касниле на брод при поласку из
Венеције. Како смо за мало остали без Дајане
и Александре у Монте Карлу, боље да и не
помињем... Долазак у Бијељину памтићемо
по истовременим сузама и осмесима, али и
нади да нећемо бити „бисери расути по целом
свету” и да ћемо се некад у будућности „наћи
на пола пута”.
www.gimnazijabijeljina.com
Милица Миловановић, IV1
„НАШ ГЛАСНИК”
Посјета Српском народном позоришту
Гимназијалци воле путовања, што
потврђује чињеница да редовно одлазе на
сајмове, екскурзије, у позоришта. Крајем
првог полугодишта је за ученике првог и
другог разреда организована посјета Српском
народном позоришту у Новом Саду. Одабрали
смо драму „Лепотица Линејна“ Мартина
Мекдона, а ученике нарочито радује
то што су добили прилику да бораве
у овом дивном граду.
У Нови Сад смо стигли
у послијеподневним часовима.
Слободно вријеме смо искористили
за обилазак града, разгледавање,
упознавање, дружење, што је
ученицима свакако најдражи дио
излета. Након тога смо се окупили
испред позоришта, а у 19:30h је
почела представа.
„Лепотица Линејна” је драма
Мартина Мекдона, која говори о
мржњи између мајке и кћерке у
забити ирске провинције Голвеј.
Посесивну мајку која мрзи цио свијет глумила
је Ксенија Мартинов-Павловић, њена кћерка
је Јасна Ћурчић, а у представи су играли и
Марко Савић и Борис Исаковић, који је и
редитељ. Преплићу се иронија, цинизам, црни
хумор.
Сегменти представе су се препричавали,
цитирали и дуго након представе, у аутобусу,
при повратку кући. Био је то дан који је сигурно
обогатио живот најмлађих гимназијалаца,
учврстио већ постојеће везе међу њима.
Нажалост, ово путовање открило је и нешто
што можда заборавимо, а што је један од
ученика згодно примијетио, да је позориште
дивно, драма одлична, само да смо ми лишени
навике да позориште посјећујемо, разумијемо
га и у њему уживамо. До нове прилике ово
искуство трајаће као лијепа успомена.
Путовала и писала психолошкиња
Кристина Марковић
Хороскоп из угла психологије
Ако је праћење хороскопа ваша
опсесија, било би добро запитати се како
то да ће једна дванаеситна људи на планети
имати исти дан! Астрологија је кроз масовне
медије постала профитабилна индустрија.
Празновјерни импулси су, изгледа, дубоко
усађени у свијести.
Интересовање за астрологију датира
још из времена Вавилона, а стари Грци су
развили облик астрологије који се данас
користи. Египћани су примијетили одређене
промјене на небу у вријеме плиме и осеке, и
10
у вријеме плављења Нила. Познато је да су
се стари народи плашили свега непознатог
и приписивали томе магична својства.
Сматрали су да постоје космички утицаји на
одређење људске судбине, али и црта личности
појединца.
Астрологија данас тежи да заузме
статус науке, развијен је систем увјерења и
одређења како личности тако и будућности; у
сврху масовне популаризације и манипулације
људским умовима. Астрологија изискује
све већу медијску пажњу, али не из хуманих
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
или алтруистичких намјера, већ искључиво
комерцијалних.
Осим дванаест зодијачких знакова (и
подзнакова) који се одређују на основу времена
и мјеста рођења, постоји и разрађен систем
астролошких кућа. Наш живот, и појединац
као личност, је само продукт различитих
планетарних поредака. Црте личности и
пројектовање будућности одређује се кроз
наталне карте.
Наталне
карте се заснивају на
теорији да је Земља
центар свемира, што
се противи научним
чињеницама
до
којих су дошли
Галилеј, Коперник
и Кеплер. Доказали
су да Земља није
центар
свемира
и да звијезде које
изгледају као да
припадају једном
сазвежђу, у ствари
припадају другом, те да су јако далеко у
свемиру док су друге релативно близу. Зато
су зодијачке карактеристике разних сазвежђа
често измишљене. Зашто би утицај једне
планете био добар, а друге лош, кад наука зна
да су све оне у основи масе беживотних стијена
или гасова, које се ковитлају у свемиру!?
Интересантна
је
астролошка
интерпретација живота великог психолога
Карла Густава Јунга: „До краја пубертета био
је често болешљив, имао је сукобе у души
(очигледан утицај Сатурна, инконјукција
Меркур-Венера, јер се налазе у VI кући
болести, у знаку Рака, владар Рака, Мјесец
мучен од стране Сатурна, Плутон у сазвежђу
са Алголом...) Невјероватно како су планете
мучиле наше дивне гиганте човјечанства и
то све у дјетињству, да би касније израсли у
праве гиганте умова!”
Не звучи ли помало конфузно? Многи
аспекти дјечјег карактера образују се још
прије рођења, вријеме и мјесто рођења немају
значаја за одређење профила. Астрологија
као „узвишена дисциплина” ниподаштава
све науке које се баве настанком и развојем
човјека, почевши од биологије, генетике,
развојне психологије... Јунг није у потпуности
побијао утицај астрологије, чак је говорио
да има смисла да су свестран и разноврстан
ум бескорисни у рукама немаштовитог и
ограниченог човјека који их схвата дословно,
а готово опасни у будаластим рукама.
Недавно је на Интернету објављен
занимљив случај који се десио у Италији.
Супруг је тражио развод, наводећи као разлог
женину опсједнутост хороскопом. Утицај
звијезда, је довео до распада брака. Супруга је
била ус стању да сједи закључана у стану цио
дан са дјецом ако би хороскоп био неповољан.
„Живјели смо у зависности од положаја
звијезда“, изјавио је незадовољан супруг,
наводећи да је у почетку то била само страст
која је прерасла у праву опсесију.
Психолошка истраживања крајем
прошлог вијека уздрмала су темеље астрологије.
Психолог Бернард Силвермен, ослањајући се
на астролошке тезе да су Дјевица и Стријелац
неодговарајући знакови за брак, пратио је и
анализирао у временском интервалу од пет
година 2978 бракова и 478 развода. Дошао је
до закључка да не постоји узајамна зависност;
одговарајући и неодговарајући знакови су се
вјенчавали и разводили подједнако често.
Колико и какав утицај има астрологија
на наше вршњаке испитали смо анкетирајући
ученике наше школе. Учествовало је 120
ученика. Путем различитих питања дошли смо
до занимљивих резултата. Сви испитаници
знају ком знаку и подзнаку припадају. Хороскоп
мјесечно прати 74% наших испитаника, 25%
прати недјељнo, 60% анкетираних тврди да су
се предвиђања хороскопа остварила. Код једне
четвртине испитаних предвиђања хороскопа
су се остварила, прочитано утиче на њихово
стање и размишљање. Једна четвртина
www.gimnazijabijeljina.com
11
„НАШ ГЛАСНИК”
испитаних сматра да постоји астролошки
утицај и на одређење црта личности.
Амерички психолог Бригам се бавио
различитим утицајима на раст и развој психе.
Примијетивши интересовања човјека за
стране силе, покушао је да их више истражи
и објасни. Стављајући нагласак на апсурдност
таквих вјеровања, склопио је опис личности
који људи прихватају као опис сопствене
личности, а он гласи: „Ви имате снажну
потребу да вас друге особе воле и обожавају.
Склони сте да будете критични према себи.
Имате неискориштених способности које
нисте претворили у сопствену предност. Иако
имате неке личне слабости, у стању сте да
их, углавном, надомјестите. Дисциплиновани
и контролисани споља, склони сте да будете
забринути и несигурни изнутра. Повремено
имате озбиљне сумње да ли сте донијели
праву одлуку или урадили праву ствар. Ви
волите извјесне промјене и разноврсности,
а постајете незадовољни када сте спутани
забранама и ограничењима. Ви се поносите
собом као особом која самостално мисли
и не прихвата мишљење других особа, ако
вам нису пружени задовољавајући докази.
Сматрате да није мудро бити сувише отворен
у откривању себе према другима. Понекад сте
екстровертни, љубазни и друштвени, а понекад
интровертни, забринути и резервисани. Неке
од ваших жеља су прилично нереалне.“
Овај
Бригамов
опис
личности
пружа нам доказ да заиста схватимо како су
хороскопи и предсказања судбине само добра
забава и да људима који се баве прорицањем
не треба безрезервно вјеровати, поготово ако
траже новчану надокнаду. Замислите како се
људи оптерете, на примјер, када им неко каже
неку неповољну вијест; могу да вјерују у то
до те мјере да сами изазову лошу судбину и
она испадне наводно тачна. Са друге стране,
не можемо порећи да људи „вјерују“, кажу:
„има ту нешто“ и не интересује их да ли је све
само пука случајност.
У нашем тексту смо напоменули
неке екстремне случајеве, код лабилнијих
конструкција личности долази до сумње
да неке стране силе утичу на раст и развој
личности, односно слијед догађаја у животу
исте. Низањем негативних догађаја људи су
склони празновјерју и тумачењу различитих
сигнала у своју одбрану, како би заштитили
своје
самопоштовање.
Психолошким
рјечником преведено, ако је одговорност
(локус контроле) смјештен унутар особе
нећемо прибјегавати разлозима ван реалних,
кривица је једино наша.
Вјера у себе, своје способности и позитивна
мисао, треба да буду водиља кроз живот
и свијет. Једина позната сила која дјелује
у
међупланетарним
удаљеностима
је
гравитација. Можемо упоредити утицај
гравитације планете Марс са осталим
гравитацијским утицајима на бебу. Показује
се да је гравитациона сила доктора који порађа
много већа од Марсове.
Слободан Благовчанин, III5
Највећи спортиста међу
најмлађим ученицима
Један од најталентованијих младих
фудбалера на овим просторима,барем
по препоруци многих тренера, је Душан
Милошевић, ученик I4 разреда наше школе. Он
тренира фудбал у фудбалском клубу ,,Радник’’.
Душан је као и многи дјечаци у нашем граду
са својих осам година почео да тренира
фудбал и већ тада је почео да исказује љубав
према овом спорту. Са само 15 година Душан
је дебитовао за први тим ФК ,,Радник’’ против
екипе ,,Телеоптик’’. Са 12 година тражили су
12
га „Спартак” из Москве и „Депортиво” из Ла
Коруње, са 13 година „Партизан”, „Црвена
звезда”, „Војводина” и ОФК „Београд”, а
сада га траже „Ћезена” и МТК „Будимпешта”.
И да не заборавимо, Душан је члан и младе
репрезентације Босне и Херцеговине испод 17
година.
Осим што је успјешан у спорту,он
је и добар ученик. Јесте да је тек дошао
у Гимназију, али многи га сматрају већ
популарним момком у школи. Зато смо и ми
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
одлучили да му поклонимо пажњу. Разговарао
сам са Душаном и сазнао нешто ново о њему.
Да ли успијеваш да ускладиш тренинге са
школским обавезама?
Трудим се колико могу, то је изузетно тешко,
јер имам тренинге ујутро, а навече идем
на трчање. Најтеже је када одсуствујем
неколико дана из школе због фудбала, па се
нагомила доста градива, и онда има да се
учи, али ипак успевам да задовољим своје
критеријуме.
Ко је заслужан за твоје успијехе, или си ти
то постигао својим радом и талентом?
С обзиром на то да су тренинзи и услови у
којима радим изузетно слаби, иако се мој
тренер доста труди, најзаслужнија је моја
жеља и воља за радом. Такође су заслужни
и моји родитељи и брат који су ми највећа
подршка.
Колико таленат утиче на стварање
врхунског фудбалера, или врхунски играч
постаје вриједним радом?
Процентуално гледано веома мало, јер само
квалитетан рад и доста одрицања стварају
врхунског
професионалног
фудбалера.
Најбољи примјер за ово је мој омиљени играч
Кристијано Роналдо, који доста ради на себи
свакодневно, а сви знамо да је нама снага
најважнија.
Како ствари стоје са дјевојкама?
Дјевојке у овом случају много испаштају док
је фудбалер у формирању. Наравно да није
битна само њихова љепота, већ и психичке
особине, јер кад ти је тешко, веома је битно
да са њом можеш да попричаш о стварима
које те муче и да ти неким добрим савјетом
помогне у одређеним ситуацијама.
Колико приватни живот утиче на тебе?
Мало, у неким ситуацијама може да ме
инспирише, као на примјер када дјевојка,
родитељи или брат дођу да ме гледају на
утакмици. Када сам на терену или док
тренирам све остало је иза мене, апсолутно
сам посвећен раду и трудим се да што више
напредујем, а када завршим са тренингом
или утакмицом, онда долази на ред приватни
живот.
Шта планираш послије гимназије?Да ли
ћеш се окренути спортској каријери, или
ћеш се уписати на неки факултет?
Пошто би послије завршетка полугодишта
требало да пређем у Мађарску, тамо бих
завршио Српску Гимазију, или бих овдје полагао
вандредно. Ако се као млад почнеш бавити
професионално фудбалом, тешко је завршити
и средњу школу, а камоли факултет. Наравно,
ако све буде ишло по плану, након окончања
каријере, зашто не и завршити факултет.
Како доживљаваш чињеницу да се у 15. години
за тебе интересују врхунски клубови?
Уопште се не узбуђујем, својим радом и играма
заслужујем да играм у једном од најјачих
клубова у Европи, наравно, мислим на своје
годиште или на годину старије.
Шта очекујеш од будућности?
Од будућности очекујем да кроз фудбал
себи обезбиједим бољи живот и сигурну
егзистенцију.
Шта је главни мотив за твој успјех?
Главни мотив за мој успјех је неизмјерна
љубав према фудбалу. Наравно ту су слава и
www.gimnazijabijeljina.com
13
„НАШ ГЛАСНИК”
популарност, који су неизбјежни када успијете
у фудбалу, њима сви теже. На посљедњем
мјесту је новац.
Да ли имаш страх у вези са одлуком у
будућности?
Наравно да немам, то је мој живот и за то
сам се опредијелио, без обзира на то што
доноси велики ризик, то је моја одлука и
чврсто стојим иза ње.
Да ли желиш да поручиш нешто нашим
читаоцима?
Читаоцима бих поручио да раде напорно, ако
се већ баве наким спортом, јер нема ништа
љепше него бавити се послом који волите и
који сте сами одабрали, а при том ријешити
своју егзистенцију.
Наша гимназија се поноси многим успјешним
младим људима као што је Душан Милошевић.
Увијек волимо чути да је неко од наших
другова, са само 15 година, постигао и нешто
више од успјеха у школи. Зато желимо Душану
да успије и да настави да се бави оним што
највише воли.
Владан Јаковљевић, I8
Миљан Видовић - свјетски шампион
у кик-боксу
Бити прилично добар ученик у
гимназији, само по себи, вриједно је сваке
похвале. Сви знамо да се није баш лако носити
са обавезама једног гимназијалца, посебно
када нас ван школе окупира и низ других
активности. Зато и цијенимо успјехе, како у
школи, тако и оне ван ње.
Баш због таквих способности, и
постизања успјеха у свим сферама којих се
прихватио, одлучили смо да у овом броју
похвалимо једног од матураната наше школе,
Миљана Видовића, ученика IV5 одјељења.
Миљан Видовић , омиљен међу друговима
(а и другарицама), примјеран ђак, познат је и
као изванредан спортиста. Чак и они који га
нису познавали као спортисту, иако је таквих
било мало, чули су за кулминацију његових
успјеха, освајање титуле свјетског шампиона
у кик-боксу ове године.
У разговору са Миљаном , сазнали смо
да је свој први тренинг имао са 4,5 године, а
званично тренира од 5. године. Клуб у коме је
Миљан почео тренирати је бијељнски кик-бокс
клуб „Пантери“, у коме се није задржао дуго,
пошто је прешао у кик-бокс клуб „Војводина“,
у коме је и данас. Свој први професионални
меч Миљан је имао са седам година, а од тада
је имао око 70 професионалних, и преко 100
аматерских мечева. До титуле свјетског првака
Миљан је прошао дуг и напоран пут, и данас
се, осим тиме, може похвалити и титулама
првака Југославије, првака Србије и Црне Горе,
14
првака Србије, првака Босне и Херцеговине,
првака Републике Српске и низом освојених
међународних турнира. Још једна од „титула“
вриједних похвале коју Миљан носи је
капитен репрезентације Србије у кик-боксу.
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
Сада када је освојио оно што је циљ сваког
кик-боксера, на Миљану остаје тежак задатак,
да одржи тај успјех.
Да титулу није схватио олако, и да
ради на даљем успјеху, доказ је Миљанових
једанаест тренинга седмично, и припреме за
даља такмичења. Миљанова амбициозност,
али и упорност, на путу до циља немају краја.
Осим кик-бокса, запажени су његови успјеси
у другим спортовима, али и у школи. Да жели
спојити неспојиво, и доказати да ништа није
немогуће, говори нам и то да се Миљан, поред
тренинга, и редовних школских обавеза,
спрема и за медицински факултет, због кога не
намјерава напустити кик-бокс. Ми му желимо
да настави низати ове успјехе, и да докаже
сумњичавима да се све може кад се хоће.
Миа Тодорић, IV5
Нова секција у школи
Од ове школске године у нашој школи
је почела са радом фото-секција, коју води
школски психолог Кристина Марковић.
Креирамо нове кадрове, издвајамо занимљиве
мотиве и ширимо спектар имагинације.
Наше око, навикнуто на стереотипне
фотографије, једноличне призоре, жуди за
погледом из другачије перспективе.
У првом полугодишту обрађивали
смо
различите
теме: експозиција,
п р а в и л а
композиције,
жаришна дужина,
исо
вриједности,
боје,
портрет,
различити модови
који нам помажу
да
забиљежимо
тренутак или мотив
на
невидљиво
платно. Изражавамо
емоције кроз нови
талас умјетности фотографију.
Фотографијом
се бавимо и кроз
практичан рад, прво
снимање школског окружења обајвили смо
на школском сајту. Друга акција је дружење
чланова и фотографисање по нашем граду.
У наредном периоду планирамо обогатити
школски сајт нашим радовима и активностима.
Осим тога, значајан удио нашег рада има своје
мјесто и у школском часопису, захваљујући
успјешној сарадњи са новинарском секцијом.
Крајем првог полугодишта угостили смо
мајстора фотографије господина Слободана
Крстића. Огромно животно и професионално
искуство, фотографије које се нижу у причу,
савјети за нас аматере непроцјењиво је
богатство које нам је пренесено.
Фотографска секција није само
усвајање знања, испуњавање себе кроз хоби,
проналазимо се као индивидуе кроз заједничко
дружење и заједнички интерес.
www.gimnazijabijeljina.com
Фото-секција
15
„НАШ ГЛАСНИК”
Дебатни клуб
У нашој школи у фебруару мјесецу чланови
клуба:
афирмацијаЂорђе
поново је почео са радом дебатни клуб. Са Модраковић, Тамара Станић, Рајко Петровић,
малим бројем ученика који посједују вјештине тајмер Наташа Јовановић. Били смо домаћини
СШЦ „Милорад Влачић” из Власенице.
Друга јавна дебата одржана је у
новембру мјесецу на тему „Медији утичу на
процес помирења у БиХ”. Дебатовали су наши
стални чланови клуба: афирмација- Станка
Милић, Тамара Станић, Свјетлана Гавриловић,
а негацију су представљали: Тамара Илић,
Ана Спасојевић и Рајко Петровић.
Крајем новембра наш ученик Рајко
говорништва али и слушања, кроз секцију
дебатног клуба учили смо о парламентаризму,
поштовању саговорника, толеранцији и
флексибилности.
На самом почетку дебатовања показало
се да је тешко уживјети се у улогу, односно
заступати став који се коси са нашим личним.
Али истраживањем материјала, обрадом
података и у договору са екипом, припреме
се доведу до високог нивоа дјеловања и
размишљања, па се често у току дебате не
може осјетити разлика у односу на лично.
У мају мјесецу одржали смо јавну
дебату на тему „Предрасуде и стереотипи су
превазиђени”. У јавној дебати су учествовали
Петровић је учествовао на државном дебатном
такмичењу у Сарајеву, у мијешаним тимовима
са члановима из различитих градова.
Дебатовало се на теме о малољетничкој
делинквенцији, и условима уласка у Европску
унију.
Дебатни клуб
Говорили смо ми...
Професорица биологије: ,,Мајо, како се зове
твоја полна ћелија?“
Маја (као из топа): „Сперматозоиди !“
Ученица: „Професорице, шта значи то Т?“
Професорица: „ То је сила затезања.“
Ученица: „Ставите боље Fz.“
Ученик: „ Најбоље би било да ставите лудо
а.“
16
Професорица (диктира задатак): „Под
дјеством вертикалне силе терет 100 kg
се попне на висину 4 m за 2ѕ без почетне
брзине. Кол...“
Ученик: „Професорице, ово је неки
Спајдермен!“
Час физике je. Професорица испитује.
Разредом влада тишина.
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
Одједном се чује: „Професорице, Филип има
пиштољ!“
Професорица: „ Ово је тангенцијална сила.“
Ученик (сав збуњен): „Какве танге?“
Ученик: „Професорице, мене овај синус алфа
подсјећа на синусе из носа.“
Професорица: „Ђорђе, не зезај. Изађи да
урадиш задатак.“
Ученик: „Немојте њега професорице, он
мисли да се треба издувати нос.“
Професорица: „Знате ли неку личност која је
учествовала у Косовској бици?“
Ученица: „Милош Бојанић!“
Говорили сте и ви...
„Тог елемета има 02,% .“
За Баха и Хендла: „Послије своје смрти
никада се нису срели.“
„Пронађени су многи проналасци.“
„Овај задатак нема рјешење, али ми ћемо га
ипак урадити.“
„Склоните се дјецо треба ми плаца!“
„Боље би било да се вас тројица смирите,
иначе ћете обојица летјети напоље!“
„Умро је и завршио у душевној болници.“
Час физике. Радимо закон гравитације.
Професор: „Све се тијела привлаче. Ево на
примјер ви мене привлачите.“
Професорица: „Имамо два Ђорђа. Значи
Ђорђе на кубни.“
Ученик: „Професорице, на квадрат.“
Професорица: „Ух, лапсус.“
Професорица: „Зашто причате? Најбоље
би било да ја изађем у ходник и да причам
лекцију чистачицама.“
Ученик: „Изађите!“
Професор: „До ког града је стигао?“
Ученик: „Паааа....па до Вавилона.“
Професор: „Па до Вавилона. Неће ваљда до
Лознице.“
Разредна: „Зашто у уторак ниси дошао у
школу?“
Ученик: „Професорице, био сам на сахрани,
умрла ми баба.“
Разредна: „А шта је ово?...шести час у
понедјељак.“
Ученик: „А,тад је баба била на самрти!“
Разредна: „И писала тестамент вјероватно!“
www.gimnazijabijeljina.com
17
„НАШ ГЛАСНИК”
Један дан у школи
18
www.gimnazijabijeljina.com
„НАШ ГЛАСНИК”
www.gimnazijabijeljina.com
19
Download

Наш Гласник бр. 8