Поводом осам векова од осликавања студеничке Богородичине Цркве и
осам векова Ктиторског натписа Светога Саве у Манастиру Студеници
СМИСАО И улога
Архимандрит Тихон (Ракићевић)
ИКОНА У
ЛИТУРГИЈИ
Са благословом Његовог преосвештенства
епископа жичког господина Хризостома
Поводом осам векова од осликавања студеничке Богородичине Цркве и
осам векова Ктиторског натписа Светога Саве у Манастиру Студеници
ИКОНА У
ЛИТУРГИЈИ
СМИСАО И улога
Архимандрит Тихон (Ракићевић)
Лета Господњег 2010
Ктиторски натпис светога Саве из 1209. године гласи:
Поводом недавног обележавања
два јубилеја:
Осам векова од завршетка осликавања
Богородичине цркве у нашем манастиру и
Осам векова откада је свети Сава поставио
ктиторски натпис у овом храму.
ОВАЈ ПРЕСВЕТИ ХРАМ ПРЕЧИСТЕ ВЛАДИЧИЦЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ САЗДАН БИ
ВЕЛЕСЛАВНИМ … ВЕЛИКИМ ЖУПАНОМ И СВАТОМ (ПРИЈАТЕЉЕМ) ЦАРА ГРЧКОГ
КИР АЛЕКСЕ – СТЕФАНОМ НЕМАЊОМ (КОЈИ ЈЕ) ПРИМИО АНЂЕОСКИ ОБРАЗ
(КАО) СИМЕОН МОНАХ … (А ЗАВРШЕН – НАСЛИКАН – БИ ТРУДОМ ВЕЛИКОГ
ЖУПАНА … СТЕФАНА … И) ВЕЛИКОГ КНЕЗА ВУКАНА ГОДИНЕ 1209, ИНДИКТА 12.
И МЕНЕ КОЈИ САМ ТУ РАДИО ПОМЕНИТЕ САВУ ГРЕШНОГА.
Ктитор манастира Студенице
и монах студенички током
1196. и 1197. године
Преставио се 1199. године
Око 1183–1195. године
Био игуман од 1196. до 1206. године
Трећи игуман манастира Студенице,
1206–1215.
Основу рада који је пред читаоцем чини магистарска студија Икона у
Литургији: Литургијска функција и смисао иконе, одбрањена на Богословском
факултету Универзитета у Београду дана 9. маја 2008. године, пред комисијом
коју су сачињавали проф. др Ненад Милошевић (ментор), проф. др Зоран
Крстић, протојереј, и проф. др Бранимир Тодић.
У току године дана после одбране, рад је донекле измењен (као и његов
наслов), те се тема у њему сада сагледава наглашеније из аскетске перспективе и
са већом везаношћу за место где је рад написан – за манастир Студеницу. Радни
(под)наслов рада би могао да гласи: Студеничка синтеза – књига иконолошких
умозрења.
* * *
За настајање рада захвалност дугујем многим добрим људима.
На првом месту, свом ментору проф. др Ненаду Милошевићу, који ми је
предложио тему и омогућио ми да се њом бавим. Њему и осталим члановима
комисије захваљујем се на драгоценим примедбама.
Епископу Атанасију (Јевтићу) дугујем захвалност за коначно исправљање
и уобличавање рада.
Осим њих, најзначајнију помоћ сам имао од монахиње Теодоре (Жујовић),
дипл. филолога – манастир Градац, ђакона из Краљева – дипл. филолога
Ђорђа Лазаревића, др Милана Радујка, мр Зорана Јелисавчића – асистента
на Богословском факултету у Београду, мр Оливера Томића, дипл. теолога
Маје Јовановић, дипл. теолога Ненада Живковића, дипл. теолога Јована
Благојевића, дипл. теолога Саше Станојевића, дипл. теолога Ненада Божовића
и дипл. филолога Драгане Станивук.
Њима и другима нека Господ узврати сваким добром за уложени труд.
Мермерни орао, Студеница, 1186–1196.
Мермерни апостол, Студеница, 1186–1196.
Download

Knjiga-Ikona-u-Liturgiji