XII International Symposium
"ROAD ACCIDENTS PREVENTION 2014"
Hotel Jezero, Borsko Jezero, 09th and 10th October 2014.
UDK:
PERCEPCIJA RIZIKA I REAGOVANJE VOZAČA U OPASNIM
SITUACIJAMA NA PUTEVIMA
Svetozar Kostića, Zoran Papićb, Pavle Gladović, Nenad Saulićd
aPhD,
Faculty of Technical Sciences, Traffic Department, Novi Sad, Serbia, [email protected]
Faculty of Technical Sciences, Traffic Department, Novi Sad, Serbia, [email protected]
cPhD, Faculty of Technical Sciences, Traffic Department, Novi Sad, Serbia, [email protected]
dMSc, Faculty of Technical Sciences, Traffic Department, Novi Sad, Serbia, [email protected]
bPhD,
Rezime: Kako saobraćajne nezgode nastaju pri: neadekvatnim reagovanju učesnika u saobraćaju, grubom
greškom u preduzimanju radnji i dejstvu nepredvidivih uticaja, odnosno više sile, zaključuje se da su to i
osnovni razlozi nastanka opasnih situacija na putu. Sve promene okolnosti koje dovode do opasne
situacije sistematizovano je u pet grupa, a nakon detaljne analize izdvojeno je 20 najopasnijih situacija.
Sledeći korak je bio da se sagleda kako vozač, pri permanentnoj percepciji puta može da prepozna ove
opasnosti?. Da li je u mogućnosti da ih sve uoči, blagovremeno shvati, donese pravilnu odluku i
adekvatno reaguje. Zato su u radu analizirane sve izdvojene opasne situacije i za svaku pojedinačnu
situaciju, definisan selektivni postupak njihovog prepoznavanja. Putem pozitivnog odgovora na nekoliko
logičnih pitanja, vozači se pripremaju da blagovremeno prepoznaju najopasnije situacije na putu i da
odmah reaguju na najbolji način.
Ključne reči: opasne situacije, promene okolnosti, percepcija rizika, adekvatno reagovanje
1. UVOD
Opšte je poznato da su saobraćajne nezgode posledice nepovoljnog delovanja brojnih
činilaca u njihovoj složenoj uzajamnoj sprezi. Ovi faktori se obično kategorišu u tri osnovne
grupe celovitog sistema: – čovek, vozilo, put [1]. Kao svaki sistem i ovaj ima svoje okruženje,
što predstavlja četvrti faktor: okolina, koja bi obuhvatala: vremenske i svetlosne prilike,
regulativu, sankcije i sl.
Učešće ovih faktora, samostalno ili u sprezi sa drugim činiocima, varira kako od vrste, tako
i od predmeta istraživanja, ali je nesumnjivo da je čovek dominantni činilac u najvećem broju
nezgoda (i do 95%). Ovi lični činioci (subjektivni faktor) su veoma brojni i mogu se različito
posmatrati i razvrstavati. Postoje događaji koji prethode pojavi nezgode i koji direktno
uslovljavaju njen nastanak, kao što su nepažnja, neodgovarajući manevar, pogrešna procena i
sl. Prisutne su i pojave koje indirektno doprinose nastanku nezgoda, a one se mogu, prema
dužini dejstva, razvrstati na kratkotrajne (alkohol, umor i dr.) i činioce koji produženo deluju,
kao što su iskustvo, sposobnost, ličnost, zdravstveno stanje i sl.
Kako je čovek dominantni uzročnik saobraćajnih nezgoda, mnoge analize ukazuju da one
nastaju pri: neadekvatnim reagovanju jednog od učesnika u nastaloj opasnoj situaciji, ili
grubom greškom u reagovanju, odnosno preduzimanju radnji u tekućem saobraćaju, kao i
dejstvom nepredvidivih uticaja, odnosno više sile. Sama opasna situacija može da nastane
iznenadnom promenom nekih okolnosti na putu koje zahtevaju preduzimanje izbegavajuće
radnje od učesnika. Zato sagledavanjem uzajamnog delovanja uticajnih faktora na izazivanje
nepredvidivih promene okolnosti na putu, a time i nastanak opasne situacije, omogućava
pravilno utvrđivanje propusta svih učesnika u nastanku saobraćajne nezgode.
2. ANALIZA OPASNE SITUACIJE
U stručnoj literaturi konačno je razgraničeno da su neposredni izvori opasnosti u saobraćaju
u stvari uzroci nezgoda, koji utiču na nastanak grešaka, kao pojavnih oblika ovog uzroka.
Praktično, nepropisna ili prebrza vožnja je pojavni oblik (greška), a njen uzrok je ono što je
neposredno uticalo na unutrašnje izvore ponašanja vozača da napravi takvu grešku. Takođe,
vožnja pod uticajem alkohola je uzrok nezgode naletanja vozila na pešaka, kojeg vozač nije
blagovremeno uočio (greška). Ovaj odnos se ne može tako pojednostavljeno posmatrati, jer je
podložan i uticajem drugim faktora, kao što su okolina, prirodno okruženje itd.
Da bi se u celosti i pravilno sagledao proces nastanaka nezgode, prvi korak je da se utvrdi
ko je stvorio opasnu situaciju. Zatim bi se redom rešile ostale činjenice: da li je bilo
mogućnosti da se izbegne opasnost, da li su mogle da se spreče neželjene posledice itd. Za
pravilnu ocenu propusta učesnika u nezgodi, a posebno onih koji su u uzročnoj vezi sa njenim
nastajanjem, neophodno je detaljnije sagledati konkretnu opasnu situaciju, kada i kako je
nastala, ko je stvorio tu situaciju, koje su prisutni uzroci, greške i sl.
U 1996. godini, Pravilnikom o saobraćajno-tehničkom veštačenju - osnovni pojmovi,
definicije i merne jedinice [18], pojam opasne situacije definisana kao: „Opasna situacija je
svaka promena okolnosti na putu koja zahteva reagovanje bar jednog učesnika kako ne
bi došlo do saobraćajne nezgode.“
U samoj definiciji postoji više novih i bitnih pojmova koje treba posebno razmotriti i
precizirati, kao na primer: da li svaka ili samo neka promena okolnosti, da li se one odnose na
put ili šire - okolinu, kakva se reagovanja učesnika očekuju, kada se javlja opasna situacija,
koje su nezgodama u pitanju, i sl.? Opasne situacije najčešće nastaju pri promenama okolnosti
na putu, [7], [8], [9] i [10]. Da li su one nagle, iznenadne i sl., pitanja su za diskusiju, ali
sigurno su posledica promena:
 trase puta (krivina, raskrsnica, prevoj....),
 karakteristika puta i kolovoza (suženje, klizav, udarne rupe),
 vremenskih i svetlosnih prilika (kiša, sneg, magla, sumrak, noć),
 saobraćajne situacije, odnosno pojave drugog učesnika.
Iz zakonske definicije saobraćajne nezgode, zaključuje se da one mogu nastati:
neadekvatnim reagovanjem bar jednog od učesnika u nastaloj opasnoj situaciji; grubom
greškom u reagovanju, odnosno preduzimanju radnji u tekućem saobraćaju i dejstvom
nepredvidivih uticaja ili više sile. Uzroci saobraćajne nezgode mogu da budu i uzroci opasne
situacije, te pored već navedenih, opasne situacije mogu nastati i zbog:
 loše percepcije i procene rizika učesnika,
 neadekvatnog reagovanja nekog od učesnika,
 greške u preduzimanju, odnosno izvođenju radnji,
 dejstvom nepredvidivih uticaja, ili više sile.
Da bi se lakše shvatila percepcija rizika u saobraćaju i proces reagovanja vozača, treba ih
analizirati novim postupkom, pravilom: “4 x P”, koje se odnosi na:
 percepciju promene,
 procenu opasnosti,
 pravilnu odluku,
 preduzimanje akcije.
Vozač prilikom vožnje osmatra put i prati saobraćajnu situaciju. Uočava određene opasne
promene, procenjuje stepen njihove opasnosti i preduzima adekvatne radnje. Ove promene
okolnosti mogu da dovedu do opasne situacije i sistematizovane su u posebnom pregledu
(Pregled-1). Što se tiče procene opasnosti, sigurno da nisu sve one iste po stepenu opasnosti, jer
se neke mogu otkloniti blagim manevrom, a druge zahtevaju brzo i intezivnio reagovanje [11].
Takođe, neke situacije mogu dovesti do nezgode sa neznatnim posledicama, dok druge
izazivaju čak i smrtne posledice. Zato opasne situacije trebna sagledavati i prema stepenu
opasnosti, kao na primer:
 rizične,
 opasne,
 vrlo opasne,
 kritične („gotovo nezgoda“).
Na stepen opasnosti jedne saobraćajne situacije, bez sumnje uticaj ima i brzina kretanja
vozila [3] i [4]. Tako na primer, pri brzini kretanja od 100 km/h i bezazlena situacija može biti
opasna, dok se pri vožnji sa 30 km/h svaka krivina ili raskrsnica može bezbedno proći, i sl.
Pored percepcije i adekvatno reagovanje vozača na uočenu opasnost je od posebnog
značaja. Da bi doneo pravu odluku, poželjno je da vozač u svakom trenutku imati na umu koje
su mu na raspolaganju realne mogućnosti da bi izbegao nastalu opasnost. U ovom smislu
vozači po pravilu mogu da:
 upozore drugog učesnika (ablendovanje, sirena.....)
 uspore / smanje brzinu
 preduzmu manevar upravljačem
 kombinuju manevar kočenja i izmicanja
Navedena reagovanja mogu da bude različitog inteziteta (blago, odlučno, oštro, naglo i sl.).
Takođe, ne treba posebno isticati da reagovanja vozača, pored stepena opasnosti, moraju da
budu u skladu i sa stanjem površine kolovoza (vlažan, mokar, klizav), svetlosnim prilikama isl.
3. SISTEMATIZACIJA PROMENA OKOLNOSTI NA PUTU
Sagledavajući sve uticajne parametre može se zaključiti da objektivne okolnosti i promene
koje dovode do opasne situacije mogu se sistematizovati u pet grupa:
 trasa puta (krivina, raskrsnica, prevoj....),
 karakteristike površine kolovoza (suženje, klizav, udarne rupe),
 vremenskih i svetlosnih prilika (kiša, sneg, magla, sumrak, noć),
 saobraćajne situacije, odnosno pojave drugog učesnika,
 dejstvom nepredvidivih uticaja, ili više sile.
Navedene promene svaki vozač, pa i kandidati za vozače, mora da zna i da ume
blagovremeno da prepozna, kako bi mogli da donesu pravu odluku i reaguju na najbolji način.
Znači, u procesu vožnje, da bi ona bila bezbedna, svaki vozač konstantno vrši: percepciju
rizika, procenjuje opasne situacije i donosi najbolju odluku, za preduzimanje adekvatnog
manevra [5]. Kako opasne situacije po pravilu nastaju kao posledica iznenadnih
promenaokolnosti na putu ili nepredvidivih uticaja -više sile, nameće se njihova sledeća
sistematizacija:
(Prilog-1)
a) Trasa puta
1. oštra krivina sa nepravilnim porečnim nagibom,
2. opasna, nepregledna krivina,
3. nepregledna vertikalna krivina (prevoj) sa velikim usponom/padom,
4. nepregledna i neregulisana raskrsnica,
5. neregulisan putni objekati - tunel, galerija, opasan most;
b) Karakteristike površine kolovoza
1. nedovoljno rapav i klizav kolovoz,
2. iznenadno i neobeleženo suženj kolovoza,
3. neravan i talasast kolovoz sa udarnim rupama;
c) Vremenske i svetlosne prilike
1. kiša, mokar i klizav kolovoz,
2. sneg i susnežica,
3. magla, izmaglica, loša vidljivost,
4. sumrak, noć – (smanjena vidljivost);
d) Saobraćajna situacija
1. nepravilno kretanje i pretrčavanje pešaka (sa leve /desne strane),
2. prisustvo vozila iz suprotnog smera u preticanju,
3. nepravilno kretanje i skretanje bicikliste,
4. sustizanje sporog i neobeleženog vozila (zaprega, traktor i sl.);
e) Nepredvidivi uticaja / viša sila
1. udar kamena ili ptice u vetrobransko staklo,
2. istrčavanje životinje isprede vozila,
3. pucanje pneumatika, (posebno prednjeg).
Kako bi se olakšalo vozačima da na vreme i pravilno procene opasnu situaciju, definisano
je 20 najčešćih promena i uticaja koja dovode do opasne situacije.U sledećem delu one su
detaljnije objašnjeni, sa utvrđenim kriterijumima stepena opasnosti i otimalnim merama za
njihovo izbegavanja. Takođe, preciziran je postupak prepoznavanja promena i konkretnih
opasnosti, i to jednostavnom selekcijom odgovora: (DA – NE) na nekoliko ključnih pitanja.
3.1. Promene trase puta:
3.1.1. Oštra, opasna krivina
U situaciji kada vozač naiđe na opasnu krivinu (OS-01), moguća pitanja za njeno
prepoznavanje mogu biti:
Red. br.
PITANJE
ODGOVOR
ZAKLJUČAK
Da li je oštra krivina
DA
1.
Krivina malog radijusa
DA
2.
OPASNA
Nedovoljan poprečni nagib
DA
3.
KRIVINA
“
“
Nema prelazne krivine za ugodnu vožnju
DA
4.
Nedovoljan koeficjent trenja -klizavo
DA
5.
Kriterijumi: koji opredeljuju stepen opasnosti, odnosno prepoznavanje opasne krivinu su:
 da je radijus krivine manjeg od R < 50 m;
 da se od vozača zahteva smanjenje brzine za najmanje jednu trećinu;
 da nema odgovarajuće prelazne krivine i td.
3.1.2. Opasna nepregledna krivina
Selektivna pitanja za opasne krivine zbog ograničene preglednosti, OS-02, mogu biti:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
ZAKLJUČAK
Nailazak na oštru krivinu
DA
1.
OPASNA
Mala dužina preglednosti
DA
2.
KRIVINA
Preglednost manja od zaustavnog putu
DA
3.
“
“
Nedovoljna bočna preglednost
DA
4.
Kriterijum: nepregledna krivina je ona gde je dužina preglednosti manja od zaustavnog puta
vozila, za propisanu brzinu:
Lp< Sz
(1)
Bočna preglednost: obezbeđuje se kada je širina zone preglednosti (berma) b p:
b
p

P2
ZP
8 R
(2)
gdje je: PZP - zahtevana preglednost [m]; R - poluprečnik krivine [m];bp -bočna preglednost
[m];
Slika 1. Dispozicija bočne preglednosti [4]
3.1.3. Nepregledna vertikalna krivina (prevoj)
Selektivna pitanja za opasnu vertikalnu krivinu, (OS-03) su:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
Nailazak na prevoj
DA
1.
Veliki uzdužni nagib
DA
2.
Ne vidi se vozilo iz suprotnog smera
DA
3.
Nema zaustavnu preglednost
DA
4.
Mala zaustavn preglednosti
DA
5.
ZAKLJUČAK
OPASAN
PREVOJ
“
“
Kriterijum: kod konveksne krivine, zaobljenje mora biti tako izvedeno da omogućava vozaču
da sagleda prepreku na dužini zaustavnog puta:
R
 0.25P 2
v min
Z
(3)
Minimalni poluprečnik vertikalne krivine za preticanje je:
Pp = 2 Pz
h1 = 1,0 m,- visina oka vozača; h3 = 1,30 m- visina vozila,
3.1.4. Nepregledna/neregulisana raskrsnica
Opasna raskrsnica, može se selektovati sledećim pitanjima:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
Nailazak na raskrsnicu
DA
1.
Nema vertikalnu signalizaciju
DA
2.
Nedovoljan trougao preglednosti
DA
3.
Nema zaustavnu preglednost
DA
4.
Nedovoljna bočna preglednost
DA
5.
ZAKLJUČAK
OPASNA
RASKRSNICA
“
“
Kriterijum: Neregulisane raskrsnice nisu samo neobeležene, odnosno bez signalizacije, već i
one koje sa građevinskog aspekta nisu dobro uređene. Opasne su i nepregledne raskrsnice bez
obezbeđenog trougla preglednosti, ili znak ograničenje brzine.
3.1.5. Neregulisani - opasni putni objekti
Najčešći putni objekti na našim putevima su: mostovi koji omogućavaju trasi puta da pređe
preko reke, tuneli da se prođe krivinu na manjoj dužini i eliminiše velike uzdužne nagibe, kao i
serpentine na planinskim terenima, galerije kao nepotpuni tuneli, kojima se savlađuju
planinske ''strane'' zasecanjem i prolaskom ispod stena, nadvožnjaci i podvožnjaci
omogućavaju prolazak trase puta ispod ili iznad drugih infrasrukturnih objekata, viadukti i
akvadukti omogućavaju savladavanje dolina, podložnih plavljenju ili uticaju podzemnih voda.
Kako su ovo skupi objekti, po pravilu se teži da se negde uštedi, a često i na račun bezbednijeg
kretanja vozila.
Opasan tunel
Moguća selektivna pitanja za ovaj putni objekat, (OS-05) su:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
Nailazak na tunel
DA
1.
Tunel je veće dužine
DA
2.
Nedovoljna dužina preglednosti
DA
3.
Tunel nema osvetlenje
DA
4.
Prisutna krivina malog radijusa
DA
5.
ZAKLJUČAK
OPASAN
TUNEL
“
“
Opasan most
Selektivna pitanja za opasan most, (OS-06) mogu biti:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
Nailazak na most
DA
1.
Širina kolovoza se ne menja
DA
2.
Postoje bočne smetnje
DA
3.
Na mostu je sužen kolovoz
DA
4.
Nema trotoara i pešačkih staza
DA
5.
ZAKLJUČAK
OPASAN
MOST
“
“
3.2. Promene karakteristike kolovoza puta
3.2.1. Nedovoljno rapav i klizav kolovoz
Jedna od najznačajnijih karakteristika kolovoza je njegova rapavost, koja treba da obezbedi
odgovarajuće prijanjanje sa adekvatnim koeficijentom (µ). Sledeća pitanja mogu da definišu
(OS-07), nedovoljnu rapavosti kolovoza:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
ZAKLJUČAK
Da li je kolovoz star, istrošen
DA
1.
Kolovoz je prljav sa prašinom
DA
2.
OPASNA
Na kolovozu su prisutna oštećenja
DA
SITUACIJA
3.
“
“
Kolovoz delujeklizavo
DA
4.
Prisustvo masnih mrlja i bitumena
DA
5.
3.2.2. Iznenadno i neobeleženo suženje kolovoza
Pitanja koja definišu opasno suženje kolovoza, (OS-08) su:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
Nailazak na suženja kolovoza
DA
1.
Suženje nije najavljeno
DA
2.
Na kolovozu su prisutna vidna oštećenja
DA
3.
Suženje je na više od polovine trake
DA
4.
Suženje nije adekvatno obeleženo
DA
5.
ZAKLJUČAK
OPASNO
SUŽENJE
“
“
3.2.3. Neravan i talasast kolovoz (udarne rupe i kolotrazi)
Selektivna pitanja za stanje površine kolovoza, (OS-09) su:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
Da li je kolovoz neravan
DA
1.
Da li je kolovo talasast
DA
2.
Prisutna su vidna oštećenja
DA
3.
Na Kolovoz ima udarnih rupa
DA
4.
Prisustni duboki kolotrazi
DA
5.
ZAKLJUČAK
OPASNA
SITUACIJA
“
“
3.3. Promene vremenskih i svetlosnih prilika
Promene vremenskih i svetlosnih prilika koje mogu da dovedu do izuzetno opasne situacije
mogu se sistematizovati na:
a) Kiša, mokar i klizav kolovoz i
b) Sneg i susnežica, (OS-10 i 11)
Red.br.
1.
2.
3.
4.
5.
PITANJE
Prisutne su padavine (kiša, sneg)
Da li je kolovoz vlažan/mokar
Zadržavanje voda/sneg na kolovozu
Značajno je smanjen koeficjent prijanjanja
Da li je prisutan akvaplaning
ODGOVOR
DA
DA
DA
DA
DA
ZAKLJUČAK
OPASNA
SITUACIJA
“
“
Kriterijum: Sve vrste padavina, povećana temperatura, vlažnost, pa i promena vazdušnog
pritiska, utiče na promenu veličine prijanjanja između kolovoznog zastora i točkova vozila.
Padavine u obliku kiše, snega i leda povećavaju klizavost na celoj deonici puta, a veće količine
vode mogu dovesti do pojave ''akvaplaninga''.
Promene svetlosnih prilika koje dovede do opasne situacije uglavno se odnose na maglu,
sumrak, noć i sl., a konkretna pitanja koja pomažu vozaču da prepozna opasnost (OS-12 i 13) su:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
ZAKLJUČAK
Prisutna magla i izmaglica
DA
1.
Sumrak, spušta se noć
DA
2.
OPASNA
Da li moraju da se upale svetla
DA
3.
SITUACIJA
“
“
Vidljivost je loša i smanjena
DA
4.
Brzina treba smanjiti prema vidljivosti
DA
5.
Kriterijum: Padavine u vidu kiše, susnežice, ili pojave magle, osim smanjenja prijanjanja na
kolovozu, uslovljavaju i smanjenu vidljivost što dodatno otežava upravljanje vozilom. Ovo je
posebno izraženo u noćnim uslovima odvijanja saobraćaja.
3.4. Promene saobraćajne situacije
Saobraćajne situacije, koje mogu da dovode do opasne situacije, vezane su uglavnom za
pojavu drugog učesnika u saobraćaju, kao što je:
 Nepravilno kretanje i pretrčavanje pešaka sa leve/desne strane kolovoza
 Prisustvo vozilo iz suprotnog smera u preticanju
 Nepravilno kretanje i naglo skretanje bicikliste
 Sustizanje sporog i neobeleženog vozila
3.5. Nepredvidivi uticaj / viša sila
U ovu grupu spadaju:
 udar kamena ili ptice u vetrobransko staklo,
 istrčavanje životinje isprede vozila,
 pucanje pneumatika, posebno prednje.
Pitanja za efikasnu selekciju ovih opasnih situacija, OS-18 – 20 mogla bi da budu:
Red.br.
PITANJE
ODGOVOR
ZAKLJUČAK
Da li je udario kamena u vetrobransko staklo
DA
1.
Da li je slomljeno vetrobransko staklo
DA
2.
OPASNA
Da li je refleksno izbegavao životinju
DA
3.
SITUACIJA
Da li je došlo do pucanje pneumatika
DA
4.
Da li je destabilizovano vozilo
DA
5.
4. ZAKLJUČAK
Da bi se na pravi način shvatili uzroci saobraćajnih nezgoda, potrebno je sagledati i
analizirati međusobni odnosi svih uticajnih činilaca i to u svetlu stvorene opasne situacije na
putu. Brojni uticajni faktori mogu se svrstati u tri grupe i to prema fazi nastajanja. Kao
karakteristične faze ističu se: a) uslove i okolnosti- koje indirektno doprinose nastanku opasne
situacije i daju logističku podršku, b) uzroci saobraćajnih nezgoda - kao druge faze u nastanku
nezgode i v) greške učesnika- koje neposredno dovode do nezgode. Za potpuno i pravilno
sagledavanje uzajamnog dejstva uzroka i grešaka u nastanku saobraćajnih nezgoda mora se
poći od toga da su neposredni izvor opasnosti u saobraćaju uzroci, koji utiču prvenstveno na
stvaranje opasne situacija, a zatim i na greške, kao pojavne oblike ovih uzroka.
Prilikom preduzimanja radnji u saobraćaju, ili postupanja po pravilima saobraćaja, vozači
često prave ozbiljne greške koje dovode do stvaranja opasne situacije, a daljim neadekvatnim
reagovanjem i do saobraćajne nezgode. Međutim, opasna situacija može da bude posledica i
naglih i nepredvidivih promena okolnosti na putu, kako zbog specifičnosti trase puta,
kolovoznog zastora, vremenskih i svetlosnih prilika. Opasne okolnosti na putu mogu biti i
posledice određenih promena u saobraćaju zbog pojave drugog učesnika, ili dejstvom
nepredvidivih uticaja, odnosno više sile. Zato su sve ove promene u radu precizno
sisitematizovane i detaljno obrazložene. Takođe, definisani su kriterijumi kada određene
promene postaju opasna, kao i koji su bezbedni načini reagovanja u cilju izbegavanja nastale
opasnosti.
Navedene promene svaki vozač, pa i kandidati za vozače, mora da zna i da blagovremeno
prepozna, kako bi doneo pravu odluku i reagovao na najbolji način. Znači, u procesu vožnje, da
bi ona bila bar minimalno bezbedne, svaki vozač osmatra put i prati saobraćajnu situaciju.
Uočava određene promene, (sa kojima bi trebalo da je ranije upoznat), procenjuje stepen
njihove opanosti i preduzima adekvatnu radnju – po pravilu „ 4 P“. Znači, vozač konstantno
vrši: percepciju rizika, procenu opasnosti i donosi odluke za adekvatno reagovanje. Kako bi se
vozačima olakšalo da na vreme i pravilno procene opasnu situaciju, definisano je 20 najčešćih
promena okolnosti koje dovede do opasne situacije, a koje su sistematizovane u prilogu (P-1).
Ove promene su detaljno objašnjene, sa utvrđenim kriterijumima stepena opasnosti i otimalnim
merama za njihovo izbegavanja. Takođe, preciziran je postupak prepoznavanja konkretnih
opasnosti i to jednostavnom selekcijom pitanja sa konkretnim odgovorom: (DA – NE).
5. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
Dragač, R., Bezbednost drumskog saobraćaja III deo, Saobraćajni fakultet u Beogradu, Beograd, 2000.
Institut „Kirilo Savić“ : Uticaj elemenata puta i opreme puta na bezbednost saobraćaja, Beograd, 1975.
Kostić, S., Brzina kao faktor bezbednosti drumskog saobraćaja, Fakultet tehničkih nauka u Novom
Sadu, Novi Sad, 1994.
Kostić, S., Tehnike bezbednosti i kontrole saobraćaja, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu,
Novi Sad, 2005.
Kostić, S., Ekspertize saobraćajnih nezgoda, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Novi Sad, 2009.
Kostić, S., Bogdanović, V., Papić, Z. i Simeunović, M. : uzroci i greške kod saobraćajnih nezgoda –
Novi pristup u njihovom sisematizovanju, 5. Savetovanje o saobraćajnim nezgodama, Zlatibor, 2011.
Kostić, S., Ruškić, N. i Saulić, N.: opasne situacije nastale prilikom preduzimanja radnji kao uzrok
složenih saobraćajnih nezgoda, 10. Simpozijum o ekspertizama saobraćajnih nezgoda, Zlatibor, 2011.
Kostić, S., Papić, Z. ., Bogdanović, V. i Saulić N.: Analize radnji u saobraćaju koje dovode do
opasne situacije, 11. Simpozijum o ekspertizama saobraćajnih nezgoda, Saobraćajni fakultet,
Zlatibor, 2012.
Kostić, S., Papić, Z., Simeunović, M., Saulić, N. i Rašeta, P.: Nepravilno preduzete radnje u saobraćaju
koje dovode do opasne situacije, 6. Savetovanje o saobraćajnim nezgodama, Zlatibor, 2012.
Kostić, S., Papić, Z.,Gladović. P.: Dangerous situations during taking irregular menauvers in
traffic,XI International Symposium „Road Accidents Prevention 2012“, Fakultet tehničkih nauka,
Novi Sad, 2012.
Kostić, S., Gladović, P., Papić, Z., Saulić, N., :Opasne situacije u saobraćaju – prepoznavanje i
pravilno reagovanje, 7. Savetovanje o saobraćajnim nezgodama, Zlatibor, 2013.
Pešić D, Marković N: „Značaj određivanja vidljivosti za analizu saobraćajne nezgode“. 9. Simpozijum o
analizi složenih saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju, Saobraćajni fakultet, Zlatibor, 2012.
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
Vujanić, M., Okanović, D., i Božović M., "Nastanak opasne situacije, pojam i definisanje
graničnih slučajeva“,9.Simpozijum „Opasna situacija i verodostojnost nastanka saobraćajne
nezgode“, 227-246, Zlatibor, 2010.
Cvetanović A, Banić B, (2001) „Osnove saobraćajnica“, građevinska knjiga, Beograd, 2001.
http://www.scribd.com/doc/23306566/13-drumski-cvorovi, 2013.
“ Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima“, Službeni glasnik, br. 41/2009.
“Pravilnik o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i
drugi elementi javnog puta“, Službeni glasnik, br. 50/2011.
Pravilniku o saobraćajno-tehničkom veštačenju - osnovni pojmovi, definicije i merne jedinice,
Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd 1996.
Download

percepcija rizika i reagovanje vozača u opasnim situacijama na