Goran Skrobonja
GUMENA
DU{A
novela
Ilustracije Rastko "iri'
Beograd, 1995.
Sandri, mojoj prvoj
po;etku ne be[e Re;.”
Krezubi starac u prljavom mantilu neodre]ene boje kezio mi se
iz senke liverpulskog doka< samo trenutak
ili dva pre ove neobi;ne tvrdnje, prebrojao je sve\anj funti koji sam mu pru\io,
da bi ga potom na vol[eban na;in smestio
negde u d\epove.
„U po;etku be[e Pesma. A momci su je
znali.”
Hladna engleska ki[a spusti se s obnovljenom \estinom i natera me da zadrhtim.
Razmi[ljao sam o starcu< [ezdeset pete mogao je imati tridesetak godina. Danas, pedesetak godina kasnije, izgledao je drevno
kao obredno kamenje sa grobova u bliskoisto;nim iskopinama. Govorio je arhai;nim liverpulskim naglaskom, ali mogao
sam sasvim jasno da razumem svaku re;.
Zahvaljuju'i ‘momcima’, koji su ga proslavili.
U
3
4
Momci su, naravno, bili Bitlsi.
„:ujte”, rekoh, „postoji li neko mesto gde
bismo mogli da razgovaramo, a da nam
ova vodurina ne pada za vrat?”
„Ima jedan pab ovde”, re;e starac i namignu. „Sjajna riba s ;ipsom. Odgovara vam?”
„{ta god”, promrmljah, „samo da je suvo.”
On me povede klizavim i mra;nim prolazima izme]u naslaganih kontejnera za
prekookeanski transport. Pratio sam ga s
podozrenjem, izlo\en i bespomo'an u nepoznatom okru\enju. Poku[avao sam da
potisnem zebnju. Morao sam da obavim
ovaj razgovor.
Starac me dovede do ograde bescarinske
zone, isceri se na slabom svetlu lampe, i
;u;nu. „Ovuda”, re;e i provu;e se na drugu
stranu kroz neprimetni otvor u \ici. S uzdahom krenuh za njim, o;ekuju'i da me
svakog trena zapljusne snop zaslepljuju'eg reflektora i da ;ujem prete'i uzvik ;uvara. Ne desi se ni[ta od toga< samo se ki[a
obru[i jo[ ja;e.
Starac je stajao nekoliko koraka dalje i
nestrpljivo mi mahao rukom. Po\urih ka
njemu i on me povede dalje, izme]u
parkiranih kamiona.
„Zbog ;ega idemo ovuda?” prodahtah.
„Br\e je”, odgovori on kratko i zaroni u
mrak. Ubrzo stigosmo, kroz uli;ice u kojima se nije video prst pred okom, do obilaznice za teretna vozila. S druge strane
kolovoza, pod zavesom ki[e, treperila su
svetla.
„Tamo”, pokaza starac i pretr;a drum iznena]uju'e hitro. Opsovah u sebi i potr;ah
preko. Srce mi je mahnito bubnjalo u u[ima. Za ovakav poduhvat trebalo je da
imam trideset godina – i isto toliko kilograma – manje. Starac otvori vrata paba
;ije ime nisam ni stigao da vidim i iznutra
me zapahnu pome[ani zadah duvana, ribe,
znoja i alkohola.
Moj vodi; se probi kroz gu\vu, javljaju'i
se tu i tamo poznanicima, dok sam se ja
trudio da ga pratim u korak. Pab je bio neopisivo bu;an, a ;itavoj zbrci podlogu je
davao automaton sme[ten na mali podijum
koji je na multi-soniku svirao melodije
Bitlsa u ljigavim, du[e li[enim aran\manima. Primetih na ‘glavi’ aparature periku i
nao;ari sa kojima je automaton verovatno
trebalo da li;i na Lenona, i stresoh se zbog
te travestije. Onda \urno vratih pogled ka
suvonjavim le]ima i sedom temenu ispred
sebe, u strahu da ne izgubim starca u gun-
guli. Starac najednom stade i ja videh da
govori ne[to u uvo visokom sredove;nom
mu[karcu rumenog lica. Ovaj ubrzo klimnu glavom, pogleda preko star;evog ramena u mene, a onda se okrenu i povede
nas ka suprotnoj strani [anka. Grupa bu;nih momaka ga]ala je tamo strelicama u
metu. :ovek, za kog sam pretpostavio da
je gazda, pro]e kraj njih mrmljaju'i izvinjenja i otklju;a bravu u panelu na zidu.
Ispostavilo se da se iza panela nalazi mala
ni[a sa stolom za kojim je moglo da sedi
dvoje, najvi[e troje ljudi. Starac i ja smestismo se unutra, a gazda paba uklju;i zidnu lampu separea i izgubi se na;as da bi se
nepun minut kasnije vratio sa dve pinte
svetlog piva i porcijom girica, ;ipsa i kikirikija. Onda zatvori vrata i ostavi nas
same.
„Dobro sam se pomu;io da bih vas na[ao,
g. Pibodi”, rekoh kada sam odlo\io [e[ir
na stolicu koja je ostala prazna. Voda sa
njega lenjo se slivala niz drveno sedi[te i
noge, da bi se skupljala na podu u malu
lokvu. U zatvorenom prostoru vazduh je
brzo postao zasi'en vlagom koja je isparavala sa nas dvojice.
Starac odmahnu rukom, uze giricu i zali je
gutljajem piva.
„Pustite sada to. Na[li ste me. I rekli zbog
;ega. Znao sam da 'e se to dogoditi, pre ili
kasnije. Recite... va[ akcent? Vi niste odavde?”
„Ne.”
„Nego?”
„Nije va\no”, odbrusih. Posle no'ne jurnjave po pljusku, miris pr\ene ribe bio je
zamaman i ja se pridru\ih starcu. Pivo je
bilo hladno, suprotno mom o;ekivanju.
Prijalo mi je.
„Ka\ite mi, g. Pibodi”, rekoh, „zbog ;ega
ta pesma nikada nije bila snimljena? Zbog
;ega je zadr\an naslov albuma – Rubber
Soul – ali istoimena pesma nikada nije
dospela na traku, zatim i na vinil?”
„O, ali jeste. Bila je snimljena. Pesma, sa
velikim P – ako razumete [ta ho'u da ka\em. Pesma Rubber Soul bila je snimljena
u septembru ‘65. u studiju EMI Parlophone.
Ali, sve verzije, uklju;uju'i i demo traku
koju je D\on snimio kod ku'e na ;etvorokanalnom magnetofonu, bile su uni[tene
slede'eg vikenda. Niko to nije umeo da
objasni.”
„Zbog ;ega je nisu ponovo snimili?”
Pibodi podi\e pogled i iskezi se, pokazav-
5
6
[i mi usta puna kikirikija. „Zato [to odjednom niko vi[e nije mogao da je se seti. Ni
D\on, koji ju je komponovao, ni Pol, koji
je preradio harmonije i doradio tekst, ni
D\ord\ Martin, koji je sve to upakovao.
Ma, do]avola, nisam mogao vi[e da je se
setim ni ja, koji sam je ;uo najmanje pedeset puta na probama i snimanju – dodu[e,
nikada nije bila izvedena u potpunosti, ve'
samo u delovima, i preostalo je da se matrica i snimljeni vokali spoje u kona;nu
verziju.”
Klimnuh glavom. O;ekivao sam ne[to sli;no. Otpih jo[ malo piva i izvukoh bele\nicu iz unutra[njeg d\epa sakoa.
„Vi ste novinar?” upita sumnji;avo Pibodi.
„Jer, ako mislite da me citirate, jok vala,
ne \elim da mi se desi ono [to se desilo Tomu...”
Podigoh pogled. „Tomu Karmodiju?” Tom
Karmodi je slu\io kao momak za sve u
ekipi koju su Bitlsi anga\ovali dok su radili u studiju. Kao i nekoliko drugih, Karmodi je bio rodom iz Liverpula i dru\io se
sa D\onom i Polom jo[ od vremena kada
su, kao The Nurk Twins poku[avali da imitiraju bra'u Everli i tako smuvaju koju
vr[njakinju. Zvani;ne biografije velike
;etvorke pominju ga na nekoliko mesta,
uglavnom u razdoblju od snimanja filma i
albuma Help, do sesija u Tvikenhem Studiju na kojima su nastali film i album Let
It Be. Nisam znao na [ta Pibodi misli.
„Ne[to se dogodilo Tomu Karmodiju?”
upitah, i starac odvrati pogled. Imao je
zgr;en izraz na licu, kao da je rekao vi[e
nego [to je smeo.
„Hajde, ;ove;e! Nisam novinar... i dao
sam vam gomilu para. {ta se to dogodilo
Tomu, [to ne \elite da se dogodi vama?”
Pibodi se zagleda u svoje ruke, a onda slegnu ramenima. „Siroti Tom”, re;e. „Na[li
su ga pre ;etiri dana, kako pluta u Mersiju. Potrajalo je dok su ga identifikovali –
falila mu je glava, znate. Ali, posle su na[li i to.”
„Gde?”
„Znate spomenik na Peni Lejnu?” Govorio
je o spomeniku Bitlsima podignutom u
kraju koji je ovekove;ila Makartnijeva
pesma. Bile su to u bronzi izvajane skulpture – Pol je sedeo, sa ‘Hefner Violin’ basom u naru;ju, D\on ;u;ao kraj njega i
dr\ao svoju ‘Rikenbejker’ gitaru za vrat,
uspravno, oslonjenu o podno\je, dok su
D\ord\ i Ringo stajali iza njih, zagledani
u liverpulsku izmaglicu. Bili su u ko\nim
jaknama i farmerkama, Bitlsi iz doba ‘Star
Kluba’ i pohoda na Hamburg. Klimnuh
glavom.
„E, na[li su Tomovu glavu pod Lenonovim nogama. Nije bilo o;iju. A u ustima...” Pibodi pre]e nadlanicom preko usana, protrlja bradu zaraslu u sede ;ekinje,
pa proguta knedlu. „U ustima su mu na[li
ne[to... ne[to...”
„Ne[to poput ovog?” upitah tiho i pru\ih
ruku.
U jednom trenutku, dok je Pibodi zurio u
moj dlan, pobojah se da 'e ;oveka izdati
srce. Lice mu je iznenada prebledelo u
mrtva;ku masku, a o;i se iskola;ile u [oku. Nije morao da mi odgovori< njegova
reakcija bila je dovoljna. Sklopih prste i
vratih predmet u d\ep.
„O... o... odakle vam to, ;ove;e?” promuca
on kada je malo do[ao sebi.
„Duga pri;a. Uzmite, popijte malo, pa da
nastavimo. Ne'u vas jo[ dugo gnjaviti.”
Sada mu je ruka primetno drhtala dok je
prinosio ;a[u ustima. Sa;ekah da se malo
pribere, a onda pro;itah iz bele\nice>
„’Majkl Pibodi, iz Liverpula – ta;an datum
ro]enja nepoznat – upoznao Bitlse dok su
svirali u ‘Kavern klubu’, gde je radio kao
izbaciva;< pratio ih na turnejama kao telohranitelj i bio ;lan obezbe]enja u vreme
snimanja u studiju. Prestao da radi za Bitlse posle otvaranja kompanije Apple u
Londonu< sada[nje zanimanje nepoznato.’
Je li ovo ta;no?”
Pibodi potvrdi klimanjem glave.
„Toliko sam podataka bio u stanju da prikupim o vama. Va[ broj telefona dobio
sam od socijalnog osiguranja.”
„Nije vam pametno to [to nju[kate”, re;e
Pibodi i pogleda me u o;i. „Ta prokleta
pesma nikome nije donela ni[ta dobro.
Ako ve' niste novinar, zbog ;ega onda...”
„Imam svoje razloge”, prekinuh ga.
„Tvrdite da se ne se'ate pesme. Ali, mislite
bi da biste je prepoznali da je sada ;ujete?”
„Svakako! Me]u hiljadu drugih! Ali, naravno, to je nemogu'e, rekao sam vam ve',
svi snimci su...”
Izvukoh mali ;ip-reproduktor i pru\ih
ruku preko stola da mu ga stavim u uvo.
On se tr\e, kao da u ruci dr\im otrovnog
pauka. „Hej, [ta to...”
„Ne brinite. Poslu[ajte samo prvih desetak
sekundi.”
On zausti da se usprotivi, ali ja aktivirah
7
;ip. U;inak je bio sli;an onome od malo;as, kada je Pibodi ugledao tajanstveni
predmet na mom dlanu, ali mnogo, mnogo intenzivniji. Lice mu se iskrivi u krajnjem u\asu prepoznavanja i on se odgurnu
rukama i nogama od stola, kao da \eli da
se utisne u zid separea iza sebe. Prekinuh
reprodukciju i vratih si'u[ni aparat u
nov;anik.
„Bo\e moj”, vrteo je glavom, „Bo\e moj...
odakle vam... Bo\e moj!”
„To je to, zar ne?” upitah. „Izgubljena pes-
8
Ise;ak iz NEW MERSEY BEATa<
Iako je datum 1. april 2015, sadr\ina ;lanka
daleko je od prvoaprilske smicalice.
ma Bitlsa? Pesma koja se zove Rubber
Soul?”
„Bo\e moj, da! Sada je se se'am, kao da
sam ju;e gledao D\ona kako sedi za klavirom i svira je Polu i ostalima! Ali glas...
glas nije njegov... Li;i, ali to nije D\on.”
„Naravno”, rekoh. „G. Pibodi, jo[ samo
jedno pitanje, i u potpunosti 'ete zaraditi
tih stotinu funti koje sam vam dao.
Rekli ste na doku, gde ste insistirali da se
sastanemo, ako se ne varam> ‘U po;etku
be[e Pesma.’ Zbog ;ega takva misti;na
tvrdnja? Zbog njenog neobja[njivog nestanka?”
„Da...” re;e Pibodi. „I zbog onoga [to je
rekao onaj D\erom. Dr Bazil D\erom.”
„Dr Bazil D\erom?” Uzeh olovku i na\vrljah ime ispod pribele[ke o Pibodiju. „[ta
je s njim?”
„On je dolazio pre nekoliko meseci, da me
pita za Rubber Soul. Buncao je ne[to o nekakvoj kons... konstelaciji, o Pesmi nad
Pesmama, o ne;istim silama, [ta ti ja
znam... Rekao sam mu [ta sam znao, ali
nije bio mnogo zadovoljan.”
„Imate njegovu adresu?”
„Ja[ta.” Pibodi zapetlja po mantilu i sekund
ili dva kasnije pru\i mi belu kartonsku
posetnicu. „Ovo je karta koju mi je dao.
Uzmite je. Meni ne treba. A ni va[a. Mada
mi je niste ni dali. Koliko znam, mo\da je
ime koje ste mi rekli la\no...”
„Mo\da”, rekoh i uzeh [e[ir. „Zbogom, g.
Pibodi. I hvala. Mnogo ste mi pomogli.”
„Hej! Zar mi ne'ete re'i odakle vam...”
Ali, ja sam ve' otvorio vrata separea i po;eo da se probijam kroz gu\vu koja mi se
u;ini jo[ ve'om nego kada smo u[li ovamo. Napolju, nabih [e[ir dublje na ;elo i
okrenuh se tako da mi ki[a no[ena vetrom
dobuje po le]ima. Imao sam sre'e> ubrzo
spazih umrljana svetla slobodnog hovertaksija i zaustavih ga. Petnaestak minuta
kasnije, bio sam u svojoj hotelskoj sobi.
Skinuo sam mokru ode'u sa sebe i oka;io
je da se su[i u kupatilu, a onda izvukao
posetnicu koju mi je Pibodi dao i ponovo
je pro;itao. Dr Bazil D\erom, Britanski
Muzej, London. Ispod se nalazio broj telefona. Mo\da 'e taj ;ovek umeti ne[to da
mi ka\e i o zagonetnom predmetu koji
sam doneo ovamo iz Beograda. Zna;i, sutradan ponovo zamorno putovanje \eleznicom do Londona... Imao sam razumevanja
za britansko insistiranje na tradiciji, ali u
pojedinim slu;ajevima bilo je to apsurdno.
Ali, ne pre o;ekivanog telefonskog poziva.
Kao da mi je ;uo misli, telefon se naglo
oglasi zvonjavom i natera me da posko;im. Jurnuh ka no'nom sto;i'u i podigoh
slu[alicu.
„Alo?” rekoh hrapavo u mikrofon.
„Alo, Gorane?” za;u se iz daljine< bio je to
glas sa audio ;ipa, glas toliko sli;an Lenonovom.
„Rastko! Reci mi, je li sve u redu?”
„Nije.” Jedna, kratka re;, negacija koja mi
se zabi u stomak kao ledeni [iljak.
„Reci”, izgovorih stegnutim glasom,
zatvoriv[i o;i. Najednom sam ;uo Pibodijeve re;i> Glava bez o;iju... a u ustima ne[to... ne[to...
„Nema ih. Ni Sandre, ni Manje. Upravnica ne mo\e to da objasni. Do jutros su
bile tu, u Oksfordu, i njihovo prisustvo
evidentirano je na nastavi.”
„U kom si hotelu?” upitah. Glas kao da nije bio moj.
„U ‘Old Parsonid\u’.”
„Okej, pakujem se i dolazim.”
Dr D\erom 'e morati da sa;eka. Rastkova
i moja k'i su nestale.
9
utro je svanulo bez ki[e. Bri\ljivo negovane [ume, polja i travnati bre\uljci
bili su umiveni i intenzivno
zeleni.
Oblaci su se razilazili i ;inilo se da 'e dan
biti sun;an i vedar, [to se nipo[to ne bi
moglo re'i za moje raspolo\enje. Ose'ao
sam duboki umor od neprospavane no'i.
Oko jedanaest sam napustio hotel u Liverpulu, odvezao se komercijalnim hoverom do Man;estera i tamo sa;ekao voz za
London. Onda sam, negde oko tri ujutro,
si[ao u Northemptonu da bih uhvatio lokalnu liniju za Oksford. Mogao sam da
izaberem i ne[to udobniju varijantu – da avionom odletim od Liverpula do Londona,
a onda da na Getviku uhvatim autobus za
Oksford, ali prvi let bio je tek u devet sutradan. To bi zna;ilo odlaganje od sedam ili
osam sati.
Nisam morao da pitam recepcionera za
broj Rastkove sobe. Ugledao sam ga u lobiju, sa jo[ dvojicom nepoznatih ljudi< u
prvom trenutku, u;inilo mi se da vidim
duha – onako bradat, sa okruglim nao;arima i licem koje je od brige postalo jo[ suvonjavije nego obi;no, izgledao je upravo
kao D\on, mo\da iz perioda podvrgavanja
‘primalnom kriku’ i albuma Plastic Ono
J
10
Band. Onda Rastko di\e glavu, primeti me
na vratima i mahnu mi. Protrljah prstima
kapke kako bih odagnao maglu umora
koja mi se navla;ila na o;i, pa pri]oh stolu punom [oljica i pepeljara. Sva trojica
ustado[e da me do;ekaju i Rastko rastrojeno re;e> „Zdravo. Brzo si stigao. Ovi su iz
Skotland Jarda.”
„Henri Svonvik”, predstavi se ni\i i de\mekastiji od njih i pru\i mi ruku. „Inspektor. Ovo je moj pomo'nik, detektiv Sajmon Grejem.”
Rukovah se sa obojicom i promrmljah
svoje ime.
„Molim vas”, rekoh kada smo svi ponovo
seli, „ispri;ajte mi detalje.”
„Stigao sam u Sv. Hildu ju;e popodne,
oko ;etiri”, re;e Rastko< govorio je na engleskom, iz uvi]avnosti prema policajcima. „Se'a[ se da smo se ;uli sa devojkama
prethodne ve;eri, kada smo doputovali u
Englesku, i dogovorili se da ja do]em po
njih dok ti zavr[i[ posao u Liverpulu.”
Automatski poslu\itelj do]e da pokupi
posu]e i isprazni pepeljare, i ja iskoristih
priliku da poru;im espreso. Umor mi je
stezao ;elo kao metalni obru;.
„Niko nije otvarao vrata, niti odgovarao iz
njihovih soba kada sam se popeo u njihovu internatsku zgradu. Tra\io sam ih neko
vreme po drugim prostorijama, a onda potra\io de\urnu profesorku. Po;eo sam da
se brinem, jer smo se precizno dogovorili
za vreme mog dolaska. De\urna profesorka nije bila u stanju da ih prona]e, pa je
pozvala i upravnicu, koja je bila dovoljno
ljubazna da prekine popodnevni odmor i
do]e od ku'e. Kompjuterska evidencija
pokazivala je da su nastavu poha]ale normalno, da su slobodne sate provele u kafeteriji i na teniskom terenu, a onda – negde
izme]u dva i tri popodne – izgubio im se
svaki trag.”
„Tada je va[ prijatelj, u dogovoru sa upravnicom koled\a, g]om Levelin-Smit,
pozvao policiju”, re;e Grejem, suvonjavi,
ri]i mu[karac ;etrdesetih godina. Dok je
Rastko pri;ao, neprekidno je prebacivao
kutiju [ibica iz jedne ruke u drugu. Glas
mu je bio dubok i prijatan. „Razume se,
;im su pozornici stigli, sobe nestalih devojaka otvorene su rezervnim karticama i izvr[en je uvi]aj. Inspektor i ja smo stigli
ne[to kasnije i uzeli izjave svih koji su
mogli bilo [ta da primete.”
„Naravno”, ubaci Svonvik, „sve to ne uka-
zuje ni na [ta [to bi moglo da nam pomogne da pretpostavimo [ta se zaista dogodilo.
Mogu'e je – ponavljam, mogu'e, uprkos
strogoj evidenciji rasporeda radnog i slobodnog vremena studenata – da su va[a k'i i
k'i g. "iri'a samovoljno napustile koled\ iz
nekog svog razloga... da se odvezu u prirodu, recimo, ili da skoknu do bioskopa...”
„Izme]u dva i tri popodne?” upitah ja.
„...ali to, naravno, ne bi moglo da objasni
;injenicu da se jo[ nisu vratile u Oksford”,
nastavi Svonvik kao da nije primetio moju
upadicu. „Druga mogu'nost je da su devojke bile prisiljene da protiv svoje volje napuste prostorije koled\a, odnosno da su otete, kao [to uporno tvrdi g. "iri', ali apsolutno je nemogu'e – ako ne teoretski,
ono prakti;no – da pritom ne ostane nikakav materijalni trag, ili da niko ne vidi ba[
ni[ta. Zbog toga se nadamo da 'e se na kraju ipak ispostaviti da su devojke oti[le u
nekakav svoj provod i da 'e se grdno iznenaditi [to ste se vi toliko zabrinuli.”
„To je malo verovatno”, zavrte Rastko glavom. „Znaju'i Manju, Aleksandru tako]e,
siguran sam da nikada ne bi u;inile ni[ta
sli;no, pogotovo ako smo se prethodno
ve' dogovorili da se sastanemo.”
11
„Imate li vas dvojica neprijatelja?” upita
najednom Svonvik.
Rastko i ja se zgledasmo< bilo je jasno
zbog ;ega je inspektor Skotland Jarda postavio takvo pitanje. Ako je ve' re; o otmici, za nju mora postojati dovoljno dobar
motiv.
Razmi[ljao sam nekoliko trenutaka, a onda uzdahnuo i klimnuo glavom.
Inspektoru se usta razvuko[e u osmeh.
„Onda da ;ujemo, gospodo. Ko je to od
va[ih neprijatelja mogao da priredi otmicu
va[ih k'eri?”
Ponovo se zgledasmo, a onda Rastko re;e,
krajnje iskreno>
„Pojma nemamo.”
orali smo da krenemo od samog
po;etka – od pre vi[e od dvadeset godina. Rastko je pustio da
ja pri;am i samo me je povremeno dopunjavao razja[njenjima i ponekim detaljem,
dok su inspektor i njegov pomo'nik 'utke
slu[ali i pone[to ubacivali u minijaturni
procesor podataka.
Dakle, negde u prole'e 1993, Rastko i ja upoznali smo se sticajem okolnosti koje su
tada izgledale kao slu;ajnost, ali sada, pos-
M
12
le vi[e od dve decenije, i u svetlu nedavnih
doga]aja, ne toliko. Zajedno smo putovali
u Gr;ku, na nekakvu privrednu prezentaciju – Rastko je radio dizajn i celokupnu
postavku izlo\be za firmu organizatora,
dok sam ja predstavljao svoju tada[nju
kompaniju i putovao na poziv Rastkovih
poslodavaca. Uglavnom, po[to smo tih
nekoliko dana bili sme[teni u istu sobu,
bili smo prinu]eni, hteli-ne hteli, da se
upoznamo – da bismo obojica time bili
prijatno iznena]eni. Jedna od mno[tva
stvari koje su nas obojicu interesovale bili
su Bitlsi. Obojica smo kao mla]i svirali
gotovo sve njihove pesme po [kolama,
ekskurzijama i \urkama< obojica smo znali gotovo sve [to se moglo znati o njihovoj
karijeri i karijerama. A onda je Rastko uspeo da me iznenadi jednim podatkom za
koji nisam znao.
„Zna[”, rekao mi je dok smo bazali po Solunu, „da postoji pesma koja se zove Rubber Soul?”
„Ne”, rekao sam, za;u]en.
„Da, trebalo je to da bude naslovna pesma
za album Rubber Soul, a onda je izba;ena
pre objavljivanja.”
Bio sam krajnje zbunjen ovim podatkom.
„Zbog ;ega bi Bitlsi to uradili?”
„Ne zna se”, rekao je on, „ali mogu'e je da
je pesma imala neke veze sa religijom –
nepunih godinu dana posle pojavljivanja
albuma Lenon je izjavio da su ‘Bitlsi sada
popularniji od Hrista’, pa je nastalo ono
silno spaljivanje njihovih plo;a po svetu,
naro;ito u Americi.”
Primio sam k znanju podatak o nepoznatoj pesmi kao jo[ jedan kuriozitet vezan za
Bitlse i bio spreman da prestanem da razmi[ljam o njemu, kada Rastko re;e>
„Vidi[, ja sam naumio da napravim jedan
medijski projekt oko te pesme.”
„Kako to misli[?”
„Pa, po[to nigde ne postoje ni note ni tekst,
pomislio sam da bi bilo zgodno da se komponuje pesma pod naslovom Rubber Soul i
da se snimi. Jesi li ;itao Borhesovu pri;u
‘Pjer Menar pisac Kihota’?”
„Ne.”
„E vidi[, taj Menar je navodno re[io da u
dvadesetom veku ponovo napi[e Servantesovog Don Kihota, i ispostavilo se da su
njegov tekst i Servantesov u dlaku isti, samo im je zna;enje, zbog razli;itog vremenskog perioda nastanka, razli;ito. To je
mene inspirisalo za jednu takvu stvar. [ta
misli[, a? Pesma Bitlsa koja nije pesma Bitlsa, ali niko ne mo\e da ka\e da ne bi mogla da bude?”
Ne[to me je zagolicalo u svemu tome.
Slu[ao sam kako Rastko nastavlja zaneseno da pri;a o tome kako je zainteresovao
za to neke poznate ljude iz muzi;kog \ivota Beograda, kako realizacija ne bi bila
ni najmanje te[ka samo kada bi se ta pesma
– ili ;itav album sa desetak pesama Rubber
Soul u svim mogu'im varijantama – napravila. Postepeno me je uvukao u razmi[ljanje o tome kakva je ta pesma zaista mogla da bude – da li zaista sa nekim bezobraznim religijskim komentarom (na [ta
navodi ono Soul iz naslova), ili mo\da u
‘soul’ maniru ([to je bilo malo verovatno,
ali imaju'i u vidu da se na slede'em albumu Bitlsa, Revolver, nalazila pesma Got
to Get You Into My Life, ba[ u ‘soul’ aran\manu, ni to nije bilo nemogu'e) – ili je
mo\da re; o nekom klasi;nom rokenrolu
(i to bi se rimovalo sa ‘soul’)... sve u svemu,
[to se ka\e, ubacio mi je crva koji se, [to je
vreme vi[e odmicalo, sve vi[e zahuktavao.
Kona;no, iste ve;eri, napisao sam tekst za
pesmu oko koje je trebalo da se vrti Rastkov projekt.
13
Kao i sve dobre ideje, prve naznake teksta
po;ele su da mi se motaju po glavi u kupatilu. Dok sam se tu[irao, tumbao sam u
mislima sve engleske re;i koje se rimuju
sa ‘soul’. Onda sam, pred spavanje, uzeo
papir i olovku i po;eo da pi[em. :ini mi
se da je svojevremeno Robert E. Hauard, u
jednom pismu Klarku E[tonu Smitu, rekao otprilike da je, dok je pisao pri;e o
Konanu, ose'ao da mu nekakav nevidljivi
entitet stoji kraj glave i diktira re;enice
direktno u pero. Od prvog stiha pesme –
Remember the times when you were so
small... – imao sam i sam upravo takav
ose'aj, i mislim da nije pro[lo vi[e od deset
14
Autori »Rubber Soul projekta«, snimak iz 1993.
minuta pre nego [to je tekst bio sasvim
zavr[en. Rastko je bio izuzetno zadovoljan
[to se njegova zamisao bli\i realizaciji, i
proveo je nekoliko nedelja u radu na melodiji, ali nije uspeo da uradi sa tim ni[ta
naro;ito... sve do tog sna.
„Sna?” re;e inspektor. „Kakvog sna?”
Rastko pro;isti grlo i po;e[a se iza uva.
„Pa... vidite... jedne no'i sanjao sam da razgovaram sa Makartnijem. Obi;no se retko
se'am onoga [to sanjam, ali taj san bio je
toliko \iv da sam ga upamtio do poslednjeg detalja. Pol i ja pri;ali smo u snu ba[
o pesmi Rubber Soul i on mi je rekao da ju
je komponovao D\on, da su zajedno radili
na harmonijama i da je on pomogao D\onu malo oko teksta< uz klimanje glave i
nostalgiju u o;ima odzvi\dao melodiju.
Kada sam se probudio, mogao sam da se
setim svega> boje njegovog glasa, na;ina
na koji je izgovarao re;i, srebrnastih vlasi
u kosi i borica oko o;iju... ali melodije nisam mogao da se setim ni za \ivu glavu.
Sutradan sam o tome popri;ao sa jednim
drugarom, koji je do[ao na zamisao da odr\imo seansu sa hipnotizerom kojeg je
slu;ajno poznavao. To smo i u;inili, vrlo
brzo, mo\da ve' slede'eg dana...”
„Da, se'am se da si me zvao, ali bio sam
spre;en i nisam prisustvovao”, ubacih ja.
„Tako je. Uglavnom... hipnotizer me je
doveo u stanje hipnoze pomo'u metronoma i zatra\io da ponovo pro\ivim san od
pre par no'i< tu je bio spreman notni papir
sa olovkom, i mislim da rekonstrukcija
melodije nije trajala ni punih pet minuta.
Kada je hipnoza okon;ana, odsvirao sam
ono [to sam zapisao i melodija je savr[eno
odgovarala Goranovom tekstu.”
„Ne[to kasnije stigao sam da svratim do
njega”, nastavih da obja[njavam doga]aje
koji su prethodili na[em sada[njem boravku u Britaniji, prizivaju'i te trenutke iza
stisnutih kapaka, „Rastko mi je odsvirao
Rubber Soul na klaviru i ja sam posle te
demonstracije ostao skamenjen, u neverici.
Pesma je zvu;ala kao da ju je Lenon li;no
smislio i zajedno s Makartnijem uobli;io u
melodi;nu, provokativnu i filozofski nastrojenu opservaciju koja se posle jednog
slu[anja uvla;ila u uvo i ostajala u glavi.
Originalan i atraktivan Rastkov projekt
bio je kona;no spreman za prezentaciju
medijima – a onda smo, zahvaljuju'i \estokim politi;kim potresima, ratu i najelementarnijim egzistencijalnim problemima,
bili prisiljeni da potpuno zaboravimo na
Rubber Soul... i da se te pesme setimo vi[e
od dve decenije kasnije.”
Nedavno, dok je preturao po kutijama sa
starim knjigama i materijalima, Rastko je
natrapao na note koje je svojevremeno pripremio i od[tampao sa sve ’Words and Music by Lennon & McCartney’ i ’Copyright
© 1965 by Northern Songs Ltd’ i pozvao
me sa predlogom da obnovimo ;itavu
stvar. „Bi'e zgodno za obele\avanje pola
veka otkad je objavljen Rubber Soul album”, rekao mi je. Priznajem da sam u
prvom trenutku imao ne[to muke da se setim o ;emu je re;, ali kada me je podsetio,
nije mi trebalo mnogo da bih se zagrejao
za obnavljanje projekta. Sada je sve to i[lo
mnogo lak[e, jer smo obojica imali mnogo
bolje kontakte u medijima i me]u trendmejkerima nego pre dvadeset i kusur godina, i snimanje singl-;ipa sa misterioznom
pesmom Bitlsa objavljeno je na sva zvona.
A onda – pre samo ;etiri dana – dogodilo
se ono [to nas je nateralo na ovo putovanje
u Englesku.”
„I [ta bi to moglo da bude?” upitao me je
Svonvik sa profesionalno neutralnim izrazom lica.
15
„Bio sam napadnut u sopstvenom stanu”,
odgovorio sam ja.
„I ja”, mirno re;e Rastko, i podesi nao;ari
na nosu.
u'a kao da je bila gluva bez Gage
i dece. Ve' samo Sandrino odsustvo u proteklih sedam meseci bilo
je bolan nedostatak, prazno mesto na koje
izgleda nikako nismo mogli da se naviknemo. Bez obzira na to [to se Sandra redovno javljala, ta praznina bila je gotovo
fizi;ki usa]ena me]u nas. A sada, kada su i
Gaga i Teodora, moja mla]a k'i, otputovale za Negotin – gde porodica moje supruge ima nekoliko dobrih vinograda – na
tradicionalnu berbu gro\]a, ose'ao sam se
kao poslednje zrno gra[ka u konzervi koje
samo besmisleno d\angrlja o njene zidove.
Ali, morao sam da ostanem. Zavr[avao
sam novu knjigu, a bile su tu i obaveze oko lansiranja pesme i ;ipa Rubber Soul. Te
no'i iznenada sam se probudio u mraku, sa
ose'ajem potpune dezorijentacije. Refleksno sam zapipao rukom kraj sebe, ali druga strana bra;ne postelje bila je prazna i
hladna. Pridigao sam glavu i okru\io pogledom po mraku spava'e sobe. Ne[to me-
K
16
se;ine dopiralo je kroz prozore i u tamnim
konturama i siluetama u sobi nije bilo
ni;eg neobi;nog. Ipak, zbog ne;ega sam
ose'ao krajnju uznemirenost. Posegnuo
sam za prekida;em lampe na no'nom sto;i'u, a onda zastao usred pokreta.
Miris. Najednom sam shvatio da je ono [to
me je probudilo iz dubokog sna bio miris
koji je moj usporeni um kona;no registrovao – miris neobi;an, drevan i krajnje neprikladan za ovo vreme i ovo mesto. Miris
[ume.
Zaprepa['en i sada ve' sasvim budan, baciv[i ponovo nelagodan pogled u polumrak, dovr[ih pokret i pritisnuh prekida;.
Lampa blesnu... i odmah zatim zgasnu,
kao da ju je obavila crna, neprozirna masa
tame. Uspravih se u krevetu.
Zraci mese;ine koji su ukoso padali u sobu
sada su osvetljavali ;udno kovitlanje u vazduhu. U;ini mi se da se ;estice pra[ine
zgu[njavaju i spajaju u neku vrstu izmaglice. Miris [ume bio je sve ja;i, sve bezobzirniji u svom razmetanju dubinom zdravlja i ;isto'e kojima nije bilo mesto u dana[njem svetu kiselih ki[a i otrovne atmosfere.
Drevnost koja me je zapahnula bila je zastra[uju'a. Potiskuju'i krik u grlu, nekako
sam se uskobeljao u sede'i polo\aj uz
uzglavlje, op;injeno zagledan uskome[ani
mrak.
Onda za;uh zvuk> isprva kao tanani treptaj koji mi je pomilovao bubne opne, a onda postepeno sve sna\niji, sve opipljiviji, u
dramati;nim intervalima nailaze'eg u\asa.
To [to sam ;uo bili su koraci, mada moj
skamenjeni um u tim trenucima i pored
pani;nog pretra\ivanja nije uspeo da prona]e lik onoga [to takve korake mo\e da
na;ini. Sa svakim novim, bli\im korakom,
ose'ao sam sve sna\nije vibracije u podu
sobe koji se vol[ebno zavr[avao metar i po
od uzno\ja kreveta, tamo gde je po;injala
tamna, bujna trava< vibracije su se pele
preko kreveta, sve do mojih zuba koji su i
bez njih bili na rubu cvokotanja. Uz sve
to, duboka [umska hladno'a, te[ka sve\ina
habitata u koji sunce ni u najvrelijim danima nema pristup, zauvek odstranjeno d\inovskim, isprepletanim i nerazmrsivim
kro[njama prastarih stabala, ledila mi je
kosti i misli, teraju'i mi telo na bespomo'no drhtanje. Buka ubrzo postade zaglu[uju'a, zagrobna tutnjava iz utrobe zemlje,
pra'ena praskovima cepanja i lomljave
drve'a koje se onome [to je dolazilo na[lo
na putu. Tada videh prvi sjaj svetlosti koja
je brzo rasla u intenzitetu, ali ne[to u njenom kvalitetu natera me da po\elim da je
[uma ostala mra;na. Bilo je to mutno
crvenilo koje kao da nije poticalo sa ovog
sveta, nijansa crvenog kojoj nije bilo mesta u duginom spektru, boja koja nije imala nikakvo pravo na postojanje u ovakvoj
atmosferi i pod ovakvim suncem. Sada
sam mogao da vidim crne siluete stabala
neposredno pred sobom, ocrtane na podlozi nestalnog crvenog sjaja> izgledalo je
to kao prizor iz nekog fantazmagori;nog
sna o paklu. Upijao sam sve to pogledom,
u\asnut i nesposoban da se pomerim, poku[avaju'i da se uhvatim za spasonosnu
misao da je re; zaista o snu, znaju'i da to
nije ta;no. A onda ugledah svog kasnog
posetioca.
Zapravo, najpre njegovu prethodnicu. Masa uskovitlane izmaglice kotrljala se prema meni i [irila se izme]u stoletnih stabala, osvetljena iznutra< njeni pipci pre]o[e
najpre o[tru granicu izme]u tepiha moje
spava'e sobe i trave nemogu'e [ume, a onda se razvi[e oko podno\ja kreveta i brzinom prevelikom za bilo koji prirodni fenomen sunu[e navi[e, u koloplet obli;ja
17
18
koja su se formirala i samo tren kasnije rastapala – uko;en i u\asnut, posmatrao sam
netremice tu ]avolsku igru lica i grimasa,
na;as bla\enih i prelepih, odmah zatim
demonskih, gnevnih i gnusnih. Pored tutnjave propasti koja se pribli\avala, ustanoviih da ;ujem jo[ jedan zvuk> otegnuti vrisak koji se uzdizao navi[e, tamo gde se nekada nalazila tavanica i gde su sada samo
nemo ;ekale crne, prete'e kro[nje titanskog drve'a. Onda shvatih da je taj vrisak
moj.
Stvorenjima izmaglice izgleda da je bilo
dosta predstave za jednog gledaoca, ma
koliko pozoran bio, i turbulentni pramenovi i pipci najednom se stopi[e u klju;alu
kuglu koja se rasprsnu na sve strane, rastvaraju'i se u tami, ostaviv[i me sa lepljivim poto;i'em pljuva;ke na bradi, uzdrhtalom vilicom i o;ima iskola;enim ka onome [to se pomaljalo.
Bila je to ogromna crna lobanja sa bikovskom nju[kom i izuvijanim rogovima dugim najmanje dva metra, duboko usa]enim
crvenim \eravicama o;iju i vla\nom nju[kom sa mra;nim jamama nozdrva, ispod
koje su u predatorskom zevu bile razjapljene ;eljusti zuba boje slonova;e. U tom
zale]enom trenutku ;inilo mi se da istovremeno opa\am sve najsitnije detalje te
d\inovske glave> drevnu izboranu ko\u
prekrivenu ljuspama peruti i grozdovima
sitnih insekata, parazita< debeo, opsceno
\ivahan jezik koji je oblizivao opu[tenu
crnu sluzoko\u usana i slao mlazeve gustih bala najpre na jednu, zatim na drugu
stranu< duboki, mu;ni zadah iz tog plamenog \drela, zadah crkotine i usirene krvi<
komadi'e sa\vakanog mesa i skorene sukrvice izme]u zuba koji su izgledali kadri
da mrve kamenje. Na;as se ;inilo da ta
glava lebdi u vazduhu toliko blizu da sam
mogao da vidim spiralne useke u rogovima koji su se zavr[avali [iljcima o[trim
kao igla. Onda do mog obamrlog mozga
dopre i slika ostatka.
Telo – ako ta tamna planina mi[i'a koji su
se kretali gipko i zastra[uju'e artikulisano
mo\e da se nazove telom – nije bilo bikovsko, ve' pre humanoidno. Na ramenima
koja su ru[ila drevne patrijarhe me]u svim
borovima sveta sedela su manja... ni\a...
stvorenja reptilskih glava, poskakivala od
uzbu]enja, izvijala duge krlju[taste vratove i [i[tala u travestiji navijanja i bodrenja.
Iako su prednji ekstremiteti d\inovskog
stvorenja bili sazdani kao ljudske ruke, ono je do[lo iz utrobe [ume poput pantera
ili neke druge grabljive ma;ke< jedan dugi
trenutak zaboravio sam na to da treba da
vri[tim, pa sam skamenjeno gledao u te
plamte'e o;i i u [ape... kand\e... [ake umazane zemljom, busenjem po;upane trave i
raskomadanim ostacima sitnog [umskog
zverinja koje je imalo nesre'u da mu se na]e na putu. Onda se stvorenje uspravi uz
potres koji ga zasu [i[arkama i odumrlim,
starim granjem odozgo, pa zaurla u trijumfu, i zamahnu ka meni pokretom koji je
trebalo da me zgnje;i kao mu[icu.
Mislim da sam tada jo[ bio krajnje ube]en
da i dalje sanjam neki \ivopisan san u holo-tehnikoloru, sa zvu;nim efektima i punom simulacijom i stimulacijom ;ula, ali
vetar koji je taj d\inovski pokret podigao
zaledio mi je krv u \ilama i mom mozgu
poslao kratku i jezgrovitu informaciju> da
se sve to zaista de[ava. A onda, upravo na
toj granici izme]u ostataka mog normalnog sveta i ovog bezumlja koje me je okru\ivalo, pokret zveri prekinu se u vazduhu isto onako iznenadno kao [to je i zapo;eo. Izgledalo je to kao da je udarac namenjen meni nai[ao na neku nevidljivu prepreku koja ga je u potpunosti apsorbovala.
Na mestu susreta te dve sile, vidljive i nevidljive, zatrepereo je jarki zlatni sjaj i ;itav prostor oko mene kao da se zamre[kao.
Zver je stajala tamo u nedoumici, nakriviv[i glavu, zure'i u mene tim paklenim jamama od o;iju, sa desnom ‘rukom’ koju je
hitro obavijao zlatni plamen i sukljao uz
nju ka ramenu. Otvorenih usta, gledao
sam kako taj zlatni plamen guta reptilske
gnusobe ;ije sam krike sada jasno mogao
da ;ujem< one su cvr;ale i nestajale u zlatnoj vatri ili pani;no puzale [to dalje od
Zavr[ni deo ;lanka pod nazivom
»Jo[ Bitlsa« na muzi;koj strani
Politikinog Zabavnika (broj 2161, 28. 5. 1993.)
19
20
nje, koprcaju'i se i tumbaju'i po [irokoj
glavi stvorenja i njegovom nabreklom
vratu u koji se lako mogla smestiti solidna
porodi;na trospratnica.
Zver podi\e ‘ruku’ i zagleda se u nju, u neverici, a onda riknu u me[avini besa i bola.
Izgubiv[i kontakt sa granicom izme]u ovde i tamo, ona zabi bukte'i ekstremitet u
zemlju prekrivenu grmljem i dubokim tepihom starog li['a. Vibracije potresa koje
je izazvao taj gest natera[e moj krevet da
posko;i i ja umalo ne sleteh sa njega. Sada
sam mogao da vidim tu granicu, po na;inu
na koji se kroz nju prelamala oskudna
svetlost, po uskovitlanim iglicama, iverima i bogatom, masnom sme]em grumenju
humusa, po na;inu na koji je vazduh trepereo, prate'i povr[inu nevidljive sfere.
Shvatih da se nalazim u nekakvom za[titnom mehuru.
:udovi[te se okrenu i poku[a ponovo, sa
istovetnim ishodom. Ja sam drhtao, pripijen uz uzglavlje kreveta, svestan toga da bi
trebalo da ose'am neku vrstu egzaltacije
zbog toga [to se ispostavilo da sam za ovu
no'nu moru koja se pretvorila u stvarnost
nedodirljiv, ali i dalje samo bedno i u potpunosti prestravljen, redukovan na zeca
koji uko;eno ;u;i nasred druma, oma]ijan
farovima nailaze'eg automobila. Topla i
neprijatna vlaga me]u mojim, od straha
skupljenim nogama, saop[tavala mi je da
mi se i be[ika pridru\ila ostalim delovima
tela u potpunom raspadu sistema.
A onda se zver upravi u punoj veli;ini, zaurla visoko iznad mene prostreliv[i me
\ar-o;ima kao poslednjeg crva, okrenu se
– i nestade.
Bio je to deli' sekunde, da sam trepnuo,
verovatno to ne bih ni primetio, ali najednom vi[e ni;ega nije bilo, ni [ume, ni izmaglice, ni ko[marne zveri< ostao je samo
drhtavi pedesetogodi[njak pretvoren u pihtiju, sam u moderno opremljenoj spava'oj sobi osvetljenoj mirnom mese;inom.
„Aaa... aaa... aaa...” To je moj glas, ili ono
[to je od njega preostalo posle minuta i
minuta besomu;nog vri[tanja, poku[avao
da razbije ti[inu iznenada glasniju i bolniju od svega [to se odigralo malo;as.
Ipak je to bio samo san, pomislio sam sa
olak[anjem ne[to kasnije, kada mi se bilo
primirilo i kada mi se vi[e nije ;inilo da 'e
mi srce od udaranja i poskakivanja iza'i
na usta. Nespretnim, uko;enim pokretima
si[ao sam sa kreveta i pri[ao prozoru.
Napolju nisu bili ni pajkani, ni vatrogasci,
ni gnevni odbor ku'nog saveta. No' je bila
mirna i tiha, [to je i[lo u prilog mojoj misli od malo;as, punoj olak[anja.
Ali, mokra mrlja na donjem delu pi\ame?
I za to je postojalo sasvim normalno obja[njenje. Godine. Kada sam poslednji put
kontrolisao be[iku ili bubrege? Nisam
znao, ali o;igledno je bilo krajnje vreme
da posetim lekara.
Sa uzdahom sam krenuo u kupatilo, a onda stao kao ukopan.
Bio sam bos, i upravo sam ugazio u ne[to
hladno i masno.
Sa crnom slutnjom, sedoh na krevet i uhvatih prekida; lampe. Posle malo nervoznog pritiskanja, poznata \uta svetlost razli
se sobom i ja podigoh stopalo kako bih
video o ;emu je re;.
Zemlja.
Zemlja i trava.
Potiskuju'i poriv da ponovo po;nem da
vri[tim, odoh do glavnog prekida;a na zidu i uklju;ih veliki luster.
Oko mog kreveta, tepih je bio potpuno izga\en i zamrljan tamno zelenom bojom
zgnje;ene [umske trave. Linija ozna;ena
zemljom i travom pru\ala se u savr[enom
luku oko uzno\ja, a ne[to dalje, u sredi[tu
ove'eg busena, svetlucalo je ne[to omanje i
okruglo. Pri]oh tome kao hipnotisan, sagnuh se i uzeh predmet rukom, pa ga podrobno pogledah na svetlu. Bilo je to ne[to
nalik na prsten, mada ne znam kakvoj bi
ruci odgovarao. Ono od ;ega je bio sa;injen nije bio ni kamen ni metal, ve' neka
me[avina i jednog i drugog materijala.
Nepravilnog kru\nog oblika, ‘prsten’ je
bio potpuno izgraviran znacima i [arama
koje mi nisu govorile ama ba[ ni[ta. Posle
nekoliko minuta zagledanja i neuspe[nih
poku[aja prepoznavanja, odlo\io sam predmet na no'ni sto;i'. Tada mi pogled pade
na reklamni portfolio za promociju pesme
Rubber Soul koji sam ostavio tamo s namerom da ga detaljno prou;im ujutro, i
osetih ne[to sli;no strujnom udaru.
Dograbih telefon. Zbog ne;ega mi je najednom bilo va\no da se ;ujem sa Rastkom. Okrenuh broj i sa;ekah da pozvoni<
krupne gra[ke znoja izbile su mi po ;elu.
:inilo mi se da zvoni ;itavu ve;nost.
„A-alo?” re;e kona;no Rastkov glas u slu[alici. Ote mi se uzdah olak[anja.
„Rale?” Glas mi je strugao i krkljao, gotovo nerazgovetan.
21
„Gorane... ti si?” Zvu;ao je drhtavo i rastrojeno.
„Da... Slu[aj, upravo mi se desilo...”
„Da! I meni!’
„{uma? Nakazna ;udovi[ta? Nekakav minotaurski monstrum?”
„Da!”
Za\murih i obliznuh suve usne.
„Da li... da li si povre]en?”
„Ne”, do]e odgovor iz slu[alice, „bar mislim da nisam.”
„Vesna?”
„Nije tu. Na svu sre'u. Oti[la je kod Ive,
da joj pomogne oko bebe.” Rastkova starija k'i odnedavno je \ivela sa mu\em u Italiji i nedavno je rodila sin;i'a. Za'utah na
trenutak, pomisliv[i [ta bi se dogodilo da
su moja supruga i mla]a k'i bile u stanu.
Pro\e me drhtavica.
„Kako je to mogu'e?” upita Rastko.
„Ne znam”, promrmljah. „Znam samo da
moramo ne[to da u;inimo.”
„Kad ho'e[ da se sastanemo?”
„{ta ka\e[ za... petnaest minuta?”
„Va\i. Ionako posle ovoga ne bih mogao
ponovo da zaspim.”
22
a'utao sam i podigao pogled sa espresa koji nisam ni okusio< pretpostavljao sam da se kafa do sada sasvim ohladila. Inspektor Skotland Jarda i
njegov pomo'nik gledali su naizmeni;no
u Rastka i mene. Izgledali su kao ljudi koji su upravo shvatili da razgovaraju sa
potpunim, i potencijalno opasnim ludacima.
Svonvik se naka[lja. „Nadam se”, re;e posle trenutka oklevanja, „da ne o;ekujete da
poverujemo u te besmislice?”
Uzdahnuh i pogledah inspektora u o;i.
„Gledajte, inspektore... Gospodin "iri' i ja
bavimo se na ovaj ili onaj na;in fantastikom ve' vi[e od tri decenije.
Pretpostavljam da bismo obojica, da nije
toga, potpuno skrenuli posle te no'i. Ne
mogu da ka\em da u ovoj situaciji ne bih
vi[e voleo da je tako.” Za'utah nakratko i
nervozno odmahnuh rukom. „Ukratko,
kada smo se te no'i sastali i shvatili da nam
se dogodila potpuno ista stvar, zaklju;ili
smo da to ima neke veze sa pesmom, kao i
da, ako ve' ta... za[tita... funkcioni[e za
nas dvojicu, ne zna;i da to va\i i za ;lanove na[ih porodica. Istog jutra proverili
smo da li je sve u redu sa na[im suprugama
Z
i Ivom i Teodorom, a onda smo pomislili
na isto – na na[e k'eri vr[njakinje, koje
ovde zajedno studiraju. Bile su ovde same,
daleko od ku'e, ranjive. Na\alost, njihov
nestanak samo je potvrdio na[e zle slutnje.”
„Dobro”, re;e inspektor pomirljivo. „Zna;i, posle tog... doga]aja.. odlu;ili ste da da
doputujete u Englesku?”.
„Ne”, re;e Rastko. „Putovanje smo isplanirali ranije, ali je ovo samo ubrzalo stvari.”
„Kako to?”
„Dogovorili smo sa g. Makartnijem promociju pesme”, rekoh ja umorno. „Poslali
smo mu pre otprilike mesec dana ;ip sa
snimljenom demo verzijom i reklamni
portfolio za crtani film posve'en Bitlsima, i ubrzo dobili odgovor, vrlo kratak, sa
pozivom da ga posetimo na njegovom
imanju u {kotskoj i da zajedno poradimo
na toj stvari.”
„Govorite o ser Polu Makartniju?” re;e
inspektorov pomo'nik. „Ne o njegovom
sinu?”
„Da, o Polu Makartniju, biv[em Bitlsu i
koautoru pesme Rubber Soul.”
„Pretpostavljam da... ah... imate taj poziv?”
re;e Grejem.
„Sve to mo\ete proveriti.”
„Pomenuli ste neki predmet koji je ostao
posle odlaska tog... bi'a koje vas je posetilo?”
"utke izvukoh neobi;ni prsten iz d\epa i
spustih ga na sto. Znao sam da je Rastku
posle one no'i ostao identi;an ‘suvenir’.
Posle onoga [to sam prethodne ve;eri saznao od Pibodija, reakcija dvojice policajaca nije me nimalo iznenadila.
„Odakle vam ovo?” re;e Grejem o[tro, sa
novim bleskom u o;ima. Gledao je u tu]insku relikviju kao da je otrovnica koja
se sprema za skok. Rastko i ja se zgledasmo.
„Treba li ponovo da krenem od po;etka?”
upitah i umorno protrljah o;ne kapke.
Ose'ao sam u vratu i ramenima teret umora posle grozni;ave no'i provedene u vo\nji i strepnji od onoga [to je moglo da zadesi moju i Rastkovu devoj;icu.
„Mogu li da vidim va[e paso[e?” re;e
Svonvik tonom koji je pre bio zapovest
nego pitanje. Rastko i ja mu pru\ismo bez
re;i svoje putne isprave i on nam ih vrati,
posle kratke provere ulaznog pe;ata sa aerodroma Hitrou.
„Ako mislite na ubistvo Toma Mekenzija”,
23
24
rekoh ja, „nas dvojica nemamo nikakve
veze sa tim.” Podigoh ruku na iznena]eni
Rastkov pogled. „Doputovali smo dva dana posle njegove smrti.”
„{ta ste radili u Liverpulu?” upita Svonvik
namr[teno.
„Razgovarao sam sa ;ovekom po imenu
Pibodi, u vezi ove proklete pesme koja
nam je svima izgleda samo donela probleme. „Mo\ete to da proverite sa njim.”
„G. Pibodi je”, re;e Svonvik hladno, „prona]en rano jutros pred vratima svog stana... u njemu... i pod prozorom, u uli;ici
na koju gledaju prozori njegovog stana.
Me]u ostacima tela, prona]en je ovakav
isti predmet.”
Stresoh se od naglog naleta jeze. Najednom sam se ose'ao da stojim usred minskog polja, i da 'e svaki korak koji na;inim izazvati eksploziju. Policajci u o;igledno videli [ok na mom licu, a Rastkov
izraz zinutog zaprepa['enja dovoljno jasno je govorio o tome [ta je u tom trenutku
mislio.
„Ja...” rekoh i shvatih da mi glas drhti.
„Razgovarao sam sa Pibodijem u nekom
pabu blizu luke... ne se'am se imena... i bio
je \iv i zdrav kada sam ga tamo ostavio.”
„Znamo”, re;e Grejem. „Vlasnik paba ;iji
je Pibodi bio redovan posetilac, opisao je
;oveka va[eg izgleda i rekao da je posle
va[eg izlaska Pibodi ostao jo[ vi[e od tri i
po sata, nalivaju'i se viskijem. U svakom
slu;aju, vi to niste mogli da u;inite u vreme kada je zlo;in izvr[en, i da danas stignete u Oksford.”
„Kada je ubijen g. Pibodi?” upitah.
„Otprilike sat i po pre va[eg dolaska.”
„Isuse”, promrmljah i protrljah lice. „[ta se
to de[ava?”
„Jo[ ne znamo”, re;e Grejem. „Ali 'emo
saznati. O ;emu ste ta;no razgovarali sa
ubijenim Pibodijem?”
„Oh... o pesmi, o tome kako je snimana,
kako je do[lo do njene kra]e, brisanja sa
traka, uni[tavanja nota i zaborava me]u
samim Bitlsima. Izgledao je upla[en kada
je pomislio da sam novinar.”
„Zbog ;ega?”
„Rekao je da se boji da ne zavr[i kao Tom.
Tako sam saznao za Mekenzijevu sudbinu.
I za to da je u njegovoj... glavi... prona]en
jedan od ovih prstenova.”
Svonvik je kuckao prstom po stolu dok je
razmi[ljao.
„Va[a pri;a”, re;e on kona;no, „bez obzira
na to koliko ludo zvu;i, ukazuje na to da
su... pesma Bitlsa... kao i nestanak va[ih
k'eri, u tesnoj vezi sa ova dva ubistva.”
„Izvinite”, re;e Rastko, koji je sve ovo
slu[ao i zbunjeno brisao nao;ari, „da li bi
neko bio ljubazan da mi objasni o kakvim
to ubistvima pri;ate?”
Grejem ga pogleda i stegnuto se osmehnu.
„Siguran sam da 'e va[ prijatelj imati vremena da vam to potanko objasni.”
„{ta nameravate da u;inite povodom nes-
Runski prsten sa imenima keltskih bogova
prona]en u posmrtnim ostacima M. Pibodija
(dokazni materijal A02 L.P.D. 26071)
tanka na[ih k'eri, inspektore?” upitah ja
Svonvika.
„Ni[ta”, odgovori on, „bar za sada. Ukoliko su zaista otete – a to jo[ nismo uspeli
nepobitno da doka\emo – treba o;ekivati
da 'e otmi;ari ubrzo stupiti u kontakt sa
vama i saop[titi vam [ta \ele. To [to jo[
nisu prona]ene – paradoksalno – veoma je
ute[no. Da ih se dokopao ‘ubica sa prstenom’, nazovimo ga tako, ve' bismo znali.”
Trudio sam se da zadr\im makar privid
pribranosti. Nisam sebi smeo da dopustim
pomisao na ono [to bi moglo da se dogodi
Sandri i Manji u ‘rukama’ stvorenja koje je
pohodilo njihove o;eve one sudbonosne
no'i.
„{ta nam savetujete da radimo?” upita Rastko.
„Sa;ekajte”, re;e Grejem, „a kada vam se
jave, pozovite nas.” On nam doturi preko
stola posetnice. „U svakom slu;aju, moramo da znamo va[e kretanje sve dok ne budemo razre[ili ovaj slu;aj.”
„I naravno”, dopuni ga Svonvik, „ne moramo ni da vam napominjemo kako bi bilo
po\eljno da do tada ne napu[tate Ostrva.”
„Naravno”, slo\i se Rastko. „Nemamo nameru da odemo odavde bez Manje i Sandre.”
25
26
Za stolom nakratko zavlada ti[ina. Onda
se inspektor ponovo naka[lja i re;e> „Pa,
mislim da bi ovo bilo dovoljno za na[ prvi
razgovor.” On ustade, a Grejem ustade za
njim, kao odjek. „Budite samo ljubazni da
nam ka\ete gde vas mo\emo na'i u slede'ih dvadeset ;etiri sata.”
„Imaju'i u vidu okolnosti”, rekoh ja, „mislim da je najbolje da ti, Rale, krene[ za
{kotsku, kod ser Pola Makartnija, kao [to
smo prethodno i planirali. Ja 'u poku[ati
da prona]em devojke na jo[ jednom mestu
koje nismo proverili – kod mog starog
prijatelja, u Londonu. Mo\da su navra'ale
do njega, ili su mu se javljale.”
„Kako se zove va[ prijatelj?” upita Svonvik.
„G. Zoran Ivanovi'. On je direktor kompanije ‘Simpo UK’, sa sedi[tem u Londonu.
Njegova ku'na adresa je 28B Nort Vest;ester Roud.” Znao sam da je Zoran trenutno
sa porodicom na odmoru u {paniji, ali nisam \eleo da i oni znaju da ja to znam.
Morao sam sebi da obezbedim bar jo[ jedno popodne, bez policije na vratu.
„Naravno, mo\ete to da proverite.”
„Naravno”, osmehnu se suvo Svonvik, dok
je njegov pomo'nik ukucavao podatke.
Onda nam klimnu glavom umesto pozdrava.
„Zar ne'ete uzeti ovo kao... [ta znam, dokazni materijal?” upitah ja i pokazah na
prsten.
Inspektor odmahnu glavom. „Za sada je
dovoljno da znamo da to posedujete”, re;e.
„Bi'emo u vezi, gospodo.”
Rastko i ja ostadosmo zagledani u njihova
le]a, dok su izlazili iz hotelskog lobija.
„Stvarno si to mislio?” re;e Rastko posle
nekoliko minuta 'utanja. „Da odem u
{kotsku kao da se ni[ta nije desilo? Dok ti
poku[ava[ da na]e[ nekakav nepostoje'i
trag u Londonu?”
„Da”, rekoh tiho. „Ali najpre ho'u da vidim njihove sobe.”
andrina i Manjina soba nalazile su se
Isto;nom krilu starog \enskog koled\a Sv. Hilda, jednog od najcenjenijih me]u ukupno trideset koled\a gradauniverziteta. Sobe su bile name[tene vrlo
skromno, ali prozori su im gledali na most
koji je delio Sv. Hildu od ostatka grada,
na samo nekoliko minuta vo\nje biciklom
od Isusovog koled\a, Vadhama, Samervila
ili Hertforda. Devojke su svoje prostorije
S
Univerzalna klju;-kartica za studente koled\a Sv.
Hilde u Oksfordu
bez mnogo napora ukrasile i oplemenile.
Dok sam stajao na vratima Sandrine sobe,
osetio sam kratak, sna\an bol duboko u
grudima> prepoznao sam \uti mantil nemarno preba;en preko naslona njene radne
stolice, isti onaj u kom je ponosno pozirala pre mesec ili dva i poslala nam fotografiju u pismu. Osim stolice, jedini name[taj
u sobi sastojao se od prostranog kreveta,
radnog stola, masivnog ormara i velike
police za knjige. Jednostavan tepih prekrivao je pod, a bo;ni prozor sobe gledao je
na malo dvori[te sa strogo pod[i[anim zelenim travnjakom i mesinganom tablom
iznad tamnih drvenih vrata, na kojoj je pisalo> QUARRELS ROOM. Setio sam se
da nam je Sandra pisala o tome – o prostoriji rezervisanoj za diskusije i rasprave izme]u studenata i njihovih tutora.
Dok sam ulazio unutra, pratio me je pogled doma'ice ovog krila zgrade, sredove;ne Engleskinje bezizra\ajnog lica, u strogoj, crnozelenoj uniformi kakvu su nosili
sve name[tenice Sv. Hilde, uklju;uju'i i
upravnicu Elizabet Levelin-Smit sa kojom
je Rastko prethodnog dana razgovarao.
U sobi osetih da[ak Sandrinog parfema<
nisam mu znao ime, ali bilo je to ne[to
27
28
prozra;no i cvetno. Na radnom stolu le\alo je nekoliko zatvorenih knjiga, a me]u
njima uzdizala se mala uramljena fotografija snimljena pre dve godine, na letovanju> ona i Teodora u prvom planu, nasmejane i vedre, Gaga i ja iza njih.
"utke ostavih sto i pri]oh ormaru sa ode'om. Po;eh odsutno da prebirem po bluzama, majicama i farmerkama iako sam
znao da tu ne'u prona'i ni[ta [to bi moglo
da nas uputi na to gde je Sandra nestala zajedno sa drugaricom, od ;ije ju je sobe delio samo pregradni zid. Bilo mi je potrebno da osetim taj njen miris, da dodirnem
stvari koje je nosila, da naslutim auru njenog prisustva u ovoj maloj prostoriji koja
je trebalo da joj predstavlja dom jo[ dve i
po godine. U dnu ormara nazirao se rub
starog kofera oblepljenog nalepnicama,
veterana iz Sandrinih i Tedinih putovanja,
istog onog koji je ponela iz Beograda
kada je krenula na studije u Englesku.
Pogledah policu za knjige. Osim ud\benika, bilo je tu i ne[to beletristike na engleskom, nema;kom i francuskom, i sitnih
drangulija zajedni;kih valjda svim devojkama sveta – figurice, ukrasne kutije, minijaturne raznobojne ikebane, notesi sa ka-
tan;i'ima. Odmah do police, na zidu je visila neka jevtina reprodukcija< u uglu rama
slike primetih zataknuto ne[to belo. Bio je
to koverat adresiran poznatim rukopisom.
Pismo od Tedi.
Vratih pismo tamo gde sam ga zatekao,
pogledah jo[ jednom unaokolo, pa iza]oh
u hodnik, gde su stajali Rastko i \ena koja
nam je otklju;ala Sandrinu i Manjinu sobu.
Soba Rastkove k'eri bila je sli;na Sandrinoj. U[li smo obojica u nju i neodlu;no
kru\ili pogledom po stvarima, name[taju i
ode'i. Primetio sam reket za tenis i par ne
ba[ novih patika, staromodni ;ip-reproduktor na stolu, apstraktne postere na zidu
i zbirku Manjinih crte\a pripremljenih za
godi[nji Festival umetnosti Sv. Hilde.
„Nema tu ni;ega”, re;e Rastko kona;no.
„Hajdemo odavde.”
„U redu”, uzdahnuh i okrenuh se ka vratima. „Sada bi trebalo da...” Nisam dovr[io
re;enicu. Ne[to mi je malo;as zapalo za oko, ali mi je – verovatno zbog umora – bio
potreban neuobi;ajeno dugi trenutak da to
registrujem.
Okrenuh se natrag, pri]oh reketu i sagnuh se.
„{ta je to?” upita Rastko.
„Evo, pogledaj”, rekoh, uspraviv[i se s
mukom. Izme]u ka\iprsta i palca desne
ruke dr\ao sam dugu vlat trave.
Rastko podi\e obrve. „Misli[ da to ima nekakve veze?” Zagledao je nekoliko trenutaka vlat u mojoj ruci. „Ta travka je tu mogla da stigne sa neke livade, ako su i[le na
izlet, ili sa teniskog terena.”
Odmahnuh glavom. „Kladim se da ovako
visoku travu ne'e[ na'i nigde u blizini. A
koliko sam primetio dok sam dolazio ovamo, univerzitetski tereni su od [ljake. Deo
tradicije, pretpostavljam.”
„Ali”, re;e on, „policija je detaljno pretra\ila obe sobe. Morali su to da primete, i da
do]u do istog zaklju;ka.”
Slegnih ramenima. „Mo\da su prevideli...
a mo\da nisu ni mogli to da vide.”
Stajali smo nekoliko trenutaka tako i sumnji;avo zurili u tamnozelenu, hlorofilom
bogatu travku, a onda je Rastko uze, prelomi i protrlja me]u prstima, pa prinese
prste nozdrvama, omirisa i klimnu glavom. Pru\i mi travku i ja u;inih isto [to i
on. Miris koji sam osetio bio je isti onaj
drevni miris [ume na koji je svaka 'elija u
meni burno reagovala podstaknutim pam'enjem predaka.
Pogledah Rastka u o;i. Video sam tamo
samo odraz svojih ose'anja – me[avinu
spoznaje, u\asa, o;aja i bezna]a.
„Ako ni[ta drugo”, re;e on tiho sekund ili
dva kasnije, „sada bar znamo.”
Klimnuh glavom. Prelomljenu travku strpah u d\ep mantila i iza]oh iz Manjine
sobe, pa sa;ekah Rastka koji je tromim
korakom krenuo za mnom i zastao na vratima da jo[ jednim pogledom obuhvati ;itavu prostoriju. Onda na[a nema pratilja
zatvori vrata i povede nas napolje.
Nije bilo nikakve potrebe da razgovaramo
sa upravnikom, drugim devojkama iz internata, ili mladi'ima sa kojima su se na[e
k'eri vi]ale. Niko od njih nije bio u stanju
da nam ka\e ono [to smo saznali zahvaljuju'i vlati trave, o;igledno namerno ostavljene tamo, samo za na[e o;i.
„Slu[aj”, rekoh Rastku dok smo hodali
strmom ulicom ka stanici hoverbusa.
„Otmi;ari su na ovaj na;in ve' stupili u
kontakt sa nama. Uop[te ne sumnjam da
prate svaki na[ korak i da 'e nam ubrzo pri'i sa konkretnim zahtevom. Tu je Svonvik
bio potpuno u pravu. Ali, pre toga \elim
da saznam bar jo[ ne[to vi[e. Svaka sitnica
mo\e da bude odlu;uju'a kada...” Ne
dovr[ih re;enicu< nije bilo potrebno. „U
29
30
svakom slu;aju, ho'u da prona]em ;oveka
koji je pre izvesnog vremena razgovarao
sa Pibodijem, ba[ o pesmi. U Londonu je.
Radi u Britanskom muzeju.”
Rastko se po;e[a po glavi. „Siguran si da
bi trebalo da odem kod Makartnija? Zar ne
misli[ da treba da ostanemo zajedno?”
„Imam neki ose'aj da se sve vrti oko tog
prokletog nastupa koji smo dogovorili za
promociju, i da je vremena sve manje.” Zastadoh i pogledah ga. On se nervozno osmehnu.
„I ja”, re;e.
„Dobro, onda smo se dogovorili”, rekoh.
„Siguran si da si u stanju da ponovo putuje[?” upita Rastko. „Izgleda[ kao da jedva
stoji[ na nogama.”
„Ima'u oko sat i po u hoverbusu da odremam. To 'e morati da bude dovoljno.”
„{ta 'emo sa Vesnom i Gagom?” re;e on.
„Ho'emo li ne[to da im javljamo?” Na[e
supruge su znale da smo na put krenuli
zbog dogovora sa Makartnijem, ali jo[ nisu ;ule ni[ta o Sandrinom i Manjinom nestanku.
„Ne. Jo[ ne.” Glas mi je bio tih i rezigniran. „Za to uvek ima vremena.”
Rastko klimnu glavom i mi se ponovo
zgledasmo> dvojica mu[karaca ;ija je mladost odavno pro[la, zbunjeni i prepla[eni
stranci u stranoj zemlji, usred doga]aja
nad kojima nemaju nimalo kontrole, o;ajni i poluludi od brige zbog nestanka svojih k'eri. Najednom, bez ikakve prethodne najave, zasu nas sitna i hladna ki[a, kao
odgovor sivog i mrzovoljnog aprilskog
engleskog neba na na[e te[ke slutnje. Nastavismo dalje.
Londonu sam bio ne[to pre nego
[to je Big Ben otkucao podne.
Nebo se razvedrilo i sada je engleska prestonica poprimila onaj ;isti, ure]eni i umiveni izgled koji me je oduvek
privla;io da joj se iznova i iznova vra'am.
Sunce je okupalo stare kamene fasade i zelene parkove i ;itav grad odisao je sve\inom. |mirkao sam nekoliko trenutaka neodlu;no na terminalu, hoverbusa u vrevu
oko sebe, a onda se odvezao do ‘Imperijala.’
Britanski muzej bio je udaljen od hotela
samo nekoliko minuta pe[a;enja. U sobi
sam poku[ao malo da se upristojim> u ogledalu sam zatekao zakrvavljene o;i sa te[kim, tamnim podo;njacima, opu[tene obraze obrasle ru\nom dvodnevnom bradom i
U
osu[ene tanke usne, okru\ene duboko use;enim borama. Ono malo kose [to mi je
ostalo [tr;alo je neuredno u prore]enim
pramenovima iznad izbrazdanog ;ela. Istu[irao sam se, obrijao i izvukao ;istu ko[ulju iz male torbe koju sam poneo na put.
Poku[avao sam da se usredsredim na mehaniku svih tih radnji kako ne bih razmi[ljao, ali nije mi i[lo ba[ najbolje. Kona;no,
donekle nalik na ljudsko bi'e, spustio sam
se liftom u lobi, iza[ao na prilazni puteljak
hotela za vozila i pro[ao izme]u izloga
prodavnica elektronske opreme da bih kona;no stupio na osun;anu ulicu. Pogledao
sam na sat. Bilo je dva i ;etvrt, i vreme za
pauzu za ru;ak je pro[lo. Udahnuh duboko i krenuh preko ulice, kroz mali park,
prema impozantnoj gra]evini u kojoj se
nalazio dr Bazil D\erom.
Na [irokom stepeni[tu zgrade muzeja moglo se videti malo posetilaca< prostrano
parkirali[te ome]eno starim trokrakim
lampama od livenog gvo\]a bilo je poluprazno. Dok sam ulazio u predvorje, ;inilo mi se da prelazim iz sveta svetlosti i
sunca u zonu polusenki i duboke hladovine koja je mogla da skriva bilo [ta. Neodlu;no sam se osvrtao nekoliko trenutaka, a
onda spazih uniformisanog ;uvara i upitah ga kako mogu da na]em doktora Bazila D\eroma, koji tu radi. :uvar, oni\i,
'elavi mu[karac, slegnu ramenima i uputi
me da se obratim sekretarici uprave. Prate'i njegova uputstva, po]oh pravo i do]oh
do mesta gde su bila razgrani;ena odeljenja britanskih i srednjevekovnih starina, i
isto;noazijskih drevnih iskopina. Onda
skrenuh levo, opkoljen mrtvom ti[inom u
kojoj kao da je i talo\enje pra[ine po tamnocrvenoj stazi bilo preglasno. Tamo se
nalazilo stepeni[te koje je vodilo na prvi
sprat, i ja videh mali putokaz na mermernom zidu. Odmah desno od vrha stepeni[ta, nalazila su se vrata uprave. Pokucah i
u]oh.
„Izvolite?” re;e mi devojka za stolom, gotovo nevidljiva iza monitora ra;unara.
„Kako vam mogu pomo'i?”
„Ja...” zapo;eh neodlu;no. „Tra\im gospodina doktora D\eroma, Bazila D\eroma.
Imam dogovoren sastanak sa njim.”
„O?” re;e ona podozrivo i pogleda me
podrobnije.
„Da”, nastavih, „znate, danas sam doputovao i veoma mi je hitno da se vidim sa
njim. Vidite, dao mi je svoju kartu. Evo,
31
32
ovde pi[e> dr Bazil D\erom, Britanski
muzej.” Pru\ih joj karticu i ona je sumnji;avo osmotri, a onda ponovo di\e pogled
ka mom licu.
„|alim gospodine”, re;e ona, „ali dr D\erom nije tu. Mo\e li vam pomo'i neko
drugi od na[ih stru;njaka za pre-keltske
civicilizacije?”
Pre-keltske civilizacije? „Ovaj, ne... Ova
stvar je zapravo li;na. Kao [to sam vam rekao, veoma je hitno. Mo\ete li mi re'i gde
bi dr D\erom mogao sada da se nalazi?”
Verovatno je videla neskriveno razo;arenje na mom licu, jer se osmehnula i
zakuckala po tastaturi. „Ne brinite, gospodine. Dr D\erom je uzeo nekoliko slobodnih dana, ali pretpostavljam da 'ete mo'i
da ga prona]ete na njegovoj ku'noj
adresi.”
{tampa; sakriven negde ispod pulta tiho
zazuja, devojka pru\i ruku i izvu;e odozdo list sa od[tampanim podacima.
„Evo, ovde imate njegovbroj telefona. Da
li je to dovoljno? Uostalom, on se nalazi u
svakom imeniku”.
„Da”, rekoh. „Veoma sam vam zahvalan!”
Pozdravih ljubaznu slu\benicu i vratih se
istim putem. Onda potra\ih adresu u prvoj
telefonskoj govornici i odahnuh. Dr D\erom je stanovao u ulici Harli, nedaleko
odatle. Zaustavih prvi hover-taksi i rekoh
voza;u adresu.
Pre-keltske civilizacije... Poku[avao sam
da se prisetim bilo ;ega [to sam ikada saznao o kulturama koje su prethodile keltskoj kulturi u Evropi, ali jedino [to mi se
uporno motalo po glavi bili su druidi, kult
[ume, Stounhend\... kult [ume! To je moglo da objasni poreklo mog i Rastkovog
no'nog posetioca i stvorenja koje je o;igledno ugrabilo na[e k'eri. Ali, kakve veze...
„Stigli smo, ser”, prenu me iz razmi[ljanja
voza;ev glas. Vo\nja je trajala nepun minut. Dadoh voza;u nov;anicu i napojnicu,
pa iza]oh iz blistavog crnog vozila pred
uskom viktorijanskom trospratnicom sive
kamene fasade, sa mermernim stepeni[tem
i visokim prozorima.
Nekoliko trenutaka zagledao sam ravnodu[na okna prozora u prizemlju, a onda se
popeh uz pet kamenih stepenika i pozvonih. Iznad masivnih crnih vrata sa ugraviranom mesinganom plo;icom i uli;nim
brojem mogao sam da vidim ugra]enu kameru. O;ekivao sam da mi se neko iznutra
obrati preko interfona, ali to se ne dogodi.
Nestrpljiv, pozvonih jo[ jednom.
Odgovora nije bilo. Po;ela je da me nagriza nervoza. Bilo je mogu'e da je D\erom
iza[ao negde, do ]avola, mo\da je oti[ao u
posetu nekome van Londona, a ja sam imao samo ovo popodne da ga prona]em i
da sa njim razgovaram, pre nego [to Svonvik i Grejem zaklju;e da je moj tobo\nji
boravak kod Zorana samo poku[aj da dobijem u vremenu. O;ajan, ve' sam se okrenuo da po]em, kada za;uh karakteristi;no
zujanje i brava na vratima iza mene [kljocnu. Obrnuh se i videh da su vrata od[krinuta. Bez razmi[ljanja zgrabih kvaku i u]oh unutra.
„Dr D\erom?” uzviknuh u uskom hodniku, dok su se vrata iza mene zatvarala. „Dr
D\erom? Moram da razgovaram sa vama!”
Odgovorio mi je samo odjek sopstvenog
glasa. Pogledah oko sebe.
Hodnik je bio ure]en spartanski jednostavno, sa potamnelom orijentalnom stazicom
i nekoliko uramljenih fotografija na zidu.
Video sam troja vrata i usko stepeni[te koje
je vodilo na sprat. Ni[ta se nije pomeralo.
„Dr D\erom?” pozvah ponovo i kro;ih napred. Mra;na slutnja vri[tala mi je da se iz
istih stopa okrenem i odem [to dalje odatle, ali noge koje su me nosile ka prvim
vratima sa leve strane kao da nisu pripadale meni. Setih se koliko sam puta gledao
heroja – ili, ;e['e, heroinu – nekog horor
filma kako silazi u mra;nu grobnicu ili se
penje u toranj pun pau;ine, sa nevericom i
podsmehom, znaju'i da niko ko je pri
zdravoj pameti ne bi to u;inio u stvarnom
\ivotu, ve' bi morali tamo da ga odvuku
dok se rita i vri[ti. Sada, dok sam posmatrao sopstvenu ruku kako pritiska kvaku i
otvara stara, dobro nauljena, izrezbarena
vrata od hrastovine, znao sam da ni u ‘stvarnom \ivotu’ ne ide sve uvek onako kako
logika stvari zahteva.
Iza vrata se nalazila prostrana soba zidova
punih polica sa knjigama. Unutra nije bilo
nikoga. U[ao sam i poku[ao jednim pogledom da obuhvatim sve.
Knjige su bile naslagane od poda do tavanice. Od name[taja, u sobi se nalazila samo
stara ‘:esterfild’ fotelja za ;itanje sa stilskim sto;i'em i odgovaraju'i dvosed postavljen ukoso na bezli;nom sivom tepihu
naspram nje. Bilo je tu i nekoliko niskih
vitrina sa grubo klesanim artefaktima koji
su izgledali drevno. Pogledah knjigu na
33
34
sto;i'u> bio je to veliki, tvrdo ukori;eni
tom ;iji je autor bio sam D\erom.
Nestvarno tanak ornamentisani obele\iva;
strana od slonova;e virio je iz debele knjige. Baciv[i jedan brzi pogled preko ramena, otvorio sam je i pogledao unutra. Na
obele\enoj strani nalazila se fotografija
Stounhend\a, nekoliko crno-belih skica
sli;nih artefaktima izlo\enim u D\eromovim vitrinama, i sitan tekst u tri stupca.
Negde u dnu tre'eg stupca, jedna re; bila
je zaokru\ena crvenim. Pogledah podrobnije. Re; mi je bila potpuno nepoznata<
zvu;ala je kao neko ime> Belatukodruz.
Ne[to lupnu u ku'i.
Trgoh se kao oparen, zatvorih knjigu i
spustih je natrag na sto;i'.
„Dr D\erom?” pozvah glasno.
Bez odgovora.
Iza]oh iz biblioteke natrag u hodnik i pri]oh vratima s desne strane. Bila su poluotvorena i iza njih nalazila se mala, funkcionalna, prazna obedovaonica sa priru;nom
kuhinjom. To je zna;ilo da preostaju jo[
samo vrata u dnu hodnika, i sobe na spratu. Dok sam pritiskao kvaku, naredih sebi
da, ukoliko D\eroma ne na]em ni ovde,
nipo[to ne idem gore. Onda videh da ne'u
ni morati.
Ne znam ta;no koliko sam ljudi i drugih
\ivih bi'a pobio u svojim knjigama na najraznovrsnije svirepe na;ine, trude'i se da
ne izostavim ni najmanji visceralni detalj<
ali, znao sam da je to u obrnutoj proporciji
sa mojim silovitim fizi;kim ga]enjem na
prizor krvi u stvarnom \ivotu, makar se
radilo o najobi;nijoj posekotini. Zato reakcija mog \eluca u tim trenucima nije bila
nimalo iznena]uju'a. Ali, pre toga, postojao je jedan dugi trenutak u kom je taj ;ove;uljak skriven u mojoj glavi – taj opasni
tip opsednut anatomskim voajerizmom i
pornografijom nasilja koji je zaista \iv i
Sa;uvani ostatak originalne stranice iz misala koji
poti;e iz 1706, sa po;etkom srednjevekovne verzije
inkantacije za prizivanje Samana (Britanski muzej).
zaista zadovoljan samo kada pi[em – imao
dovoljno vremena da sve zabele\i, do najsitnijeg, fotografskog detalja.
Tre'a prostorija bila je D\eromova radna
soba< bilo je tu jo[ knjiga, jo[ arheolo[kih
nalaza, ali prostorijom je dominirao starinski, skupoceni pisa'i sto. I D\erom. Za
njim. Kraj njega. Na njemu. Iznad njega.
Crvene pruge, mrlje, [iroki, velikodu[ni
premazi i raspr[ene lepeze kapljica nisu
bile nikakav dekoraterski hir, niti moderna dizajnerska intervencija na tepihu, zidovima, name[taju i tavanici< soba je izgledala kao da je neko doneo kofe pune
krvi i izlio ih unaokolo. Zapahnuo me je
te[ki, mu;ni zadah klanice. Ne[to [to se sa
dosta ma[te i dobre volje moglo prepoznati kao noga bilo je nemarno uronjeno u lokvu crvene te;nosti koja se sirila u udubljenju garniture za sedenje. Kitnjasti luster
bio je dodatno ukra[en crevima koja su se
bolesno sjajila na zracima popodnevnog
sunca. Najve'i deo raskomadanog trupa sa
ogoljenim rebrima i ki;menim stubom bio
je gotovo nehajno naba;en na visoki naslon stolice iza stola, a centralno mesto na
tamnoj ko\noj mapi, odmah do mermerne
mastionice, zauzimala je glava< u duplje u
kojima su se ranije nalazile o;i sada su bila
zabodena arhai;na, ukrasna pera za pisanje. Ko\a je bila oguljena, a mi[i'i lica rascepljeni i obe[eni oko iske\ene vilice u kojoj je svetlucao prsten. D\eromova glava
kao da mi se smejala.
Na;inio sam poluokret u stranu, presamitio se i povratio. Iz mene je u toplom mlazu te;nosti i sitnih komada hrane pokuljalo sve [to sam imao u \elucu. Dok su me
tresli gr;evi mu;nine, bio sam neodre]eno
svestan toga da povra'am na ne;ije cipele.
A onda se tri stvari desi[e jedna za drugom,
veoma brzo.
Ne[to me opau;i po temenu< zabodoh nos
u sopstvenu bljuvotinu, mr[te'i se od trenutnog bola u glavi i kiselog zadaha< potonuh u crni vrtlog koji se najednom otvorio poda mnom i izgubih svest.
u]enje je bilo najavljeno bolom u
glavi i mirisima< svuda oko mene
bili su mirisi, isprepletani i zbunjuju'i, i da nije bilo \urnije i intenzivnije
senzacije zbog koje mi se ;inilo da mi se
lobanja raspada po [avovima, mirisi bi apsolutno dominirali mojim ;ulima u tim
dugim trenucima koprcanja svesti na udici
B
35
36
koja ju je vukla ka povr[ini poput brzo
namotavanog najlona na [tapu u rukama
nekog ume[nog ribolovca. Ali, tu se sli;nost nije zavr[avala< mislim da nikada ne'u zaboraviti eksploziju bleska i dvostruka se;iva-blizance svetlosti koja su mi se
zarila u o;ne jabu;ice pri prvom poku[aju
drhtavog razlepljivanja kapaka – verovatno se tako ose'a i ulovljena riba grubo istrgnuta iz svog prirodnog habitata u tu]insku atmosferu koja je ubija. Ponovo sam
zatvorio o;i, pustio da pro]e nekoliko trenutaka prazan i bez misli, da bih se zatim
upustio u novi poku[aj. Ovaj put i[lo je
ne[to lak[e. Zbunjeno sam zurio u mutnu,
besmislenu sliku koja po;e da se izo[trava
i vra'a u \i\u tek kada su i ostala ;ula stala
da mi se polako vra'aju u telo. Shvatih da
je ta bolna, intenzivna svetlost zapravo samo mutna, uska pruga mese;ine.
U ustima osetih bljutavi ukus povra'anja,
koji me natera da se setim onoga [to je prethodilo prekidu filma i \eludac mi se ponovo zgr;i, ovaj put milosrdno prazan<
neko je bio toliko ljubazan da mi sa lica
obri[e proizvode moje sopstvene hemije,
ali mi[i'i ;itavog tela toliko su mi odrveneli da su mi samo trnci, ubodi milijarde
iglica saop[tavali da jo[ posedujem ne[to
[to se zove trup, ruke ili noge.
Otvorih potpuno o;i i istog trena osetih
kako sve ostale senzacije nestaju, poni[tene
i prognane onim [to sam video.
Nalazio sam u polusede'em polo\aju na
nekakvoj staroj ko\noj sofi, ispucaloj i istanjenoj od upotrebe. Levo od sofe stajao
je veliki sto u obliku potkovice, sa stolicama postavljenim tako da za njim istovremeno mo\e da sedi dvadesetak ljudi. Na
zidu iza luka potkovice visilo je ogromno
platno sa motivima lova na lisice i uzdignutim kamenjem Stonhend\a u maglovitoj
pozadini. Na bo;nim zidovima visoki
prozori bili su zastrti te[kim zavesama, ali
zavese su bile dovoljno razmaknute da unutra spolja prodre mese;ina i omogu'i mi
da vidim sve to, kao i ono [to se nalazilo
neposredno naspram mene.
Bio sam svestan da proizvodim nekakav
zvuk, ne[to izme]u cvile\a i histeri;nog
kikota, dok sam se uspravljao sa sofe i
pa\ljivo, da slu;ajno nekim naglim i neobazrivim pokretom ne razbijem tu krhku
iluziju, prilazio velikom, ;udnovatom
predmetu.
Bila je to izlivena plo;a kru\nog oblika,
debela gotovo metar, sa otprilike dva metra u plo;niku. Le\ala je na tepihu neposredno ispod jednog od prozora, tako da je
svetlost meseca spolja obasjavala providnu
materiju od koje je bila sa;injena.
Unutra[njost plo;e mutno se presijavala
kao 'ilibar – 'ilibar u kom su, poput
nekih drevnih, fosilnih insekata sklup;ana
bila dva tela, okrenuta jedno prema drugom poput fetusa blizanaca u materici,
nalik na ljudski znak za jin i jang.
Zavrteh glavom u bespomo'nom poricanju, sru;ih se na kolena i pre]oh dlanovima preko glatke povr[ine 'ilibarske plo;e<
sada mi se za;etak histeri;nog kikota pretvori u jecaj i o;i mi se napuni[e suzama
koje slobodno poteko[e u nemi pad i rasprskavanje na prozirnoj barijeri u kojoj su
le\ale dve devojke.
Na[e devoj;ice.
U tim trenucima um mi se isprazni< nije
me interesovalo ni gde se nalazim, ni ko
me je tu doveo, ni kako je mogu'e da su
Sandra i Manja preda mnom, i istovremeno nedostupne kao da se nalaze u drugoj
dimenziji. Nisam ;ak pomi[ljao ni na to
da se zapitam jesu li uop[te \ive, da li i[ta
mo\e da ostane \ivo tako zamrznuto u ne-
pomi;nost. Znao sam, ose'ao sam da je tako i jedino [to je u tim kratkim sekundama otkri'a postojalo bio je ose'aj trijumfa
;udnovato pome[an sa sveobuhvatnim bolom koji mo\e da nastupi samo posle iscrpljuju'eg traganja, kada se izgubi i poslednja nada. Prona[ao sam ih. Prona[ao sam
na[e devoj;ice.
Iza mene za[kripa[e vrata.
Okrenuh se ka izvoru zvuka brzinom koju mi je podarila iznenadna navala adrenalina, i verujem da sam u tom trenu izgledao pre kao zver nego kao ;ovek, izbuljenih i zakrvavljenih o;iju, iske\ene vilice i
ogoljenih zuba spremnih da raskomadaju
grlo bilo koga ko se usudi da pri]e onome
[to se iza mene nalazilo. A onda me zaslepi svetlost kristalnog lustera koji o\ive visoko iznad moje glave i ja refleksno zaklonih rukom o;i, poku[avaju'i da kroz
stisnute kapke vidim [ta se de[ava.
Neko je ulazio u prostoriju. Ljudi, neodre]ena obli;ja iskrivljena i obezli;ena sjajem
koji mi je nemilosrdno napao ro\nja;e, stupali su tiho unutra i zauzimali mesta za stolom u obliku potkovice. Dok su mi se o;i
polako privikavale na novi intenzitet svetlosti, ;uo sam samo tihe, mirne korake,
37
38
povla;enje stolica, povremenu [kripu kada
bi se telo spustilo na sedi[te i naka[ljavanje
dvoje ili troje prido[lica. Onda se vrata
glasno zatvori[e, brava [kljocnu, i u sobi
zavlada muk.
Zurio sam u lica za stolom dok su stvari
polako poprimale ;vrste linije. Bila su to
lica obi;na, mlada, sredove;na, stara, lica
oba pola (i nekolicina njih koja se na prvi
pogled nisu tako lako dala svrstati me]u
jedne ili druge), lica kojima je zajedni;ko
bilo samo jedno> hladno'a sa kojom su gledali u mene i ;udovi[ni 'ilibarski zatvor
iza mojih le]a. Onda se jedno od lica, ono
koje se nalazilo za samim lukom potkovice stola, ispod velike stare slike, naka[lja i
prekinu ti[inu.
„:ini mi se da na[em gostu smeta ovako
jako osvetljenje.”
Obratih pa\nju na govornika. Bio je to
pro'elavi ;ove;uljak neodredljivih godina,
ru\i;aste ko\e glatke kao u malog deteta<
retka kosa bila mu je gotovo sasvim seda,
o;i sitne, crne i veoma \ivahne iza nao;ara
sa velikom dioptrijom, usne pune i podrugljive. :ove;uljak jedva primetno klimnu
glavu i ja tek tada opazih i dvojicu mladi'a koji su stajali u suprotnim uglovima
prostorije, odeveni u formalna tamna odela sa crnim uskim kravatama, o[i[ani po
vojni;ki, sa nemarno prekr[tenim rukama
koje su verovatno mogle bez mnogo napora da mi smrskaju lobanju ili u;ine ne[to
drugo podjednako efikasno. Oni se odvoji[e od zida i – svaki sa svoje strane – zapetlja[e ne[to oko prekida;a na zidu. Svetlo
po;e da slabi i ubrzo ostade prigu[eno, tako da se najve'i deo prostorije izgubi u senkama. Efekt je bio ;udan> ;inilo se da su lica ljudi za stolom osvetljena odozdo, obasjana sopstvenim sjajem.
„Ko... ko ste vi?” upitah. Glas mi je bio hrapavo struganje lima po betonu.
:ove;uljak se osmehnu.
„Gospodine Skrobonja...” – izgovorio je to
kao Skrobond\a – „...mi smo upravo oni
koje tako uporno tra\ite ovih nekoliko dana po Engleskoj. Moram re'i da smo veoma zadovoljni [to ste i sami do[li do doktora D\eroma... sirotog doktora D\eroma
koji je saznao vi[e nego [to je trebalo.
U[tedeli ste nam dosta muka.”
„Ko ste vi?”, ponovih, sada malo stalo\enije. Prvi talas zbunjenosti i zbrkanih ose'anja polako je prolazio. Bio sam svestan
prisustva devojaka iza sebe i stanja u kom
su se nalazile, ali nisam dopu[tao da me savlada o;ajanje. Nisam smeo sebi da dopustim taj luksuz.
„Imena nisu va\na”, mahnu ;ove;uljak rukom. „Dovoljno je da mi znamo va[e ime
– i sve ostalo o vama, ba[ kao i o va[em
prijatelju, gospodinu "iri'u. Tako]e je
dovoljno da znate da ja govorim u ime cele
ove grupe, koja ima jedan jedini zajedni;ki interes.”
„Re; je o pesmi, zar ne?” rekoh, sa bljutavim ukusom u ustima. „Sve je ovo zbog te
proklete pesme!”
„Ali, naravno”, odgovori ;ove;uljak. „I
dobro ste je okarakterisali> prokleta je to
pesma, da...”
Osvrnuh se prema devojkama, ali se trgoh
od ;ove;uljkovog glasa, koji je poprimio
hladan ton.
„Znamo [ta vas najvi[e interesuje”, re;e on.
„Ne brinite. Va[a k'i, i k'i va[eg prijatelja, dobro su... Recimo da su trenutno... pa,
izme[tene iz ove na[e vasione – u koju vrlo
lako mogu da se vrate, [to ponajvi[e zavisi
od vas.”
„{ta \elite?” upitah dok mi je krv bubnjala
u slepoo;nicama. „Recite [ta \elite!”
:ove;uljak uzdahnu i ustanu sa stolice –
zaista je bio veoma niskog rasta – pa obi]e
oko stola i pri]e mi. Dva mladi'a budno
su posmatrala sve [to se de[ava sa rukama
ispod pe[eva sakoa.
„Nije to ba[ tako jednostavno.” On stade,
zagleda se u devojke iza mene i zavrte glavom. „No, koliko da vas ute[im, ne treba
da ose'ate nikakvu krivicu zbog svega ovoga. Vi ste samo bespomo'ni izvr[ilac volje
Belatukodruzove, ba[ kao i drugi pre vas,
u proteklih pola veka.”
„Bela...” poku[ah bezuspe[no da ponovim
ime koje sam prvi put ugledao zaokru\eno
u D\eromovoj knjizi.
:ove;uljak kucnu prstom po donjoj usni i
pogleda me zami[ljeno. „Vidite... da biste
zaista znali [ta to – i zbog ;ega od vas tra\imo, kao i kakvi su nas razlozi nagnali na
ovako... neprimerene metode” – on mahnu
ka 'ilibarskoj plo;i – „moram najpre da
vam ispri;am ne[to [to se dogodilo davno,
davno... ali itekako ima uticaja na ono [to
nam se upravo de[ava. Zato, sedite, molim
vas.”
On mi pokaza na sofu na kojoj sam se pre
samo desetak minuta osvestio i ja, posle
trenutka oklevanja, krenuh tamo, znaju'i
da 'e mi, ako to sam ne budem u;inio, rado
39
pomo'i momci koji su stajali kraj zida.
„Verujem da ste \edni. Ho'ete li mo\da
ne[to da popijete pre nego [to nastavimo?”
„Prijala bi mi ;a[a vode”, rekoh. Zaista,
usta su mi bila potpuno suva, a grlo mi je
gorelo. Potmuli bol u potiljku nije me ostavljao ni za tren.
Jedan od ;ove;uljkovih mladih pomo'nika odmah mi uslu\no donese ;a[u i ja je iskapih, ne proveravaju'i [ta se unutra nalazi. Ve' su imalio dovoljno prilike da mi
u;ine sve [to je moglo da im padne na pamet, da bi se sada zamajavali sa nekakvim
otrovima ili drogama. Odlo\ih ;a[u na sto;i' kraj sofe i ;ove;uljak se osmehnu>
„Mo\e?”
Klimnuh glavom.
„Dakle...” zapo;e on, i glas mu poprimi
dublji ton, kao da je ono [to namerava da
ispri;a govorio ve' bezbroj puta>
ada je Saman, gospodar sveta
mrtvih, vladar Ifurima punog otrovnih i opasnih stvorenja, do;ekao trideseti Abraksas od dana kad je svojim sa\i\u'im dahom u prah i zaborav
pretvorio zlatnu Atlantidu i magleni Mu,
tri mu vetra do]o[e sa slatkom pri;om o
K
40
tome kako da pokori druga bo\anstva Sveta i natera ih da mu slu\e. Jedan se zva[e
Pertrios, i govora[e mu o slabostima Smertriosa, boga zemaljskog napretka i ovladavanja svakojakim ve[tinama, a sa njim i o
slabostima Mogona, i boga-svinje Mokusa< on objasni Samanu – ili Sukelusu, kako
ga verni jo[ zovu – kako najlak[e da zasu\nji ovu trojicu. Drugi vetar, Tarvos, [apnu u medve]e Samanovo uvo tajne koje 'e
mu pomo'i da pred njim na kolena kleknu
Artio, Ardion, Dana, Danu i sama Majka
Anu u nebeskom dvoru, boginje od kojih
'e na;initi Svete Bludnice za legije svojih
nakaza iz smradnih dubina Ifurima< ali najmilije Samanu behu re;i tre'eg vetra, Trigaranosa, koji satka plan kako da se iz Sveta u Ne-Svet, ili Nul, prognaju Bran, sin
Lajrov (sa kojim Saman ve' ima[e staru zavadu), Borvo – bog terma, ratnika i magije, pa i sam Belatukadruz, zajedno sa svim
sun;evim vojskama kojima zapoveda[e.
Saman, koji gnevan be[e na ostale bogove,
jer ga ovi vi[e ne prima[e u nebeskom dvoru niti pose'iva[e posle njegovog obesnog
pusto[enja Sveta, poverova zavodljivom
[apatu vetrova, pa poslu[a njihove savete.
Vetrovi, kojima i]a[e u ra;un da sa Sveta
uklone mnogobrojni panteon i da ostave
samo Samana da vlada – onako kako mu
oni budu nare]ivali – reko[e mu [ta da ;ini. I tako i bi.
Kao [to mu re;e Pertrios, Saman pusti svoje gadosti iz Ifurima na Mogona i Mokusa
dok se ova dvojica vra'a[e iz Smertriosovog dvora u Irskoj< u gustoj [umi hrasta
zapodenu se boj ;iji zvuci privuko[e i samog Smertriosa da pohita prijateljima u
pomo'. To iskoristi Saman, te iz zasede
posla na Smertriosa strelu koju u najdubljim pe'inama Ifurima iskova[e neupokojeni majstori-patuljci, zahvaljuju'i upravo
samom Smertriosu, koji im je to znanje podario za njihova zemaljskoga \ivota. Strelu su Samanovi mra;ni :indonaksi potopili u ne-svetu vodu iz gejzira Prano, tako
da Smertriosu bo\anske mo'i ni[ta ne pomogo[e< Saman je ciljao dobro, pa strela
probi otpozadi bronzani kalpak Smertriosov, iza]e mu kroz desno oko i odlete dalje, probov[i zatim zaredom i Mogona i
Mokusa, oblivene krvlju i gnojem paklenih demona. Be[e to dan slavlja i gozbe za
gnusobe Samanove dok su gadnim zubima
svojim kidale meso sa bo\anskih tela i pile
krv palih bogova, po ukusu ravnu pi'u
Gralu, [to ga boginja Keridven prirema iz
soka [est biljaka.
Od zveketa i jauka bitke zatreso[e se ostrva i krici izmrcvarenih bogova vinu[e se
sve do neba, Flatinisa, a Belatukodruz, koji tamo obitava, prepozna nedelo Samanovo, pa podi\e sun;eve vojnike u neuni[tivim oklopima od svetla i odasla glasnike
Borvou, na kopnu, i Branu, u moru, kako
bi okupili svoje ;ete i pomogli mu u pohodu na gospodara sveta mrtvih. Tri vojske
stigo[e na popri[te bitke, ali tamo gde je
nekad bila gotovo neprolazna [uma, zateko[e samo ogromnu kr;evinu koju ljudi
sada zovu ravnicom Solzberi.
I ba[ kao [to je drugi vetar, Tarvos, rekao
Samanu, dvor Flatinis ostade nebranjen, i
uz pomo' sva tri vetra Saman razru[i njegovi blistave zidine i kule, pa zarobi Arduin, Danu, Artio, Keridven i lepoticu Arijanrod< Majka Anu ne dopusti sebi tu sramotu da sa ostalim boginjama ostane kao
bludnica za zadovoljenje Belfegoru i njemu sli;nim demonima, ve' uma;e na zemlju i pretvori se u Ajbe, sveto drvo skriveno u srcu Britonije, pa tamo ostade da ;eka
poraz Samanov od Belatukodruzove ruke.
Besan, Saman naredi da se sva deca na ne-
41
42
beskom dvoru – bo\anska, polubo\anska i
ljudska podjednako – ukrcaju na magi;nu
galiju i prognaju u Ne-Svet, koji danas
nazivamo Svemirom. Ta deca i dan danas
plove me]u svetovima i oplo]uju ih \ivotom.
I tada, osokoljen pijanim i krvolo;nim bodrenjem svojih demonskih kohorti, Saman
zaboravi na savet tre'eg vetra, Trigaranosa, pa napade Belatukodruzove vojske na
zemlji, ne sa;ekav[i da ovaj napadne na
osvojeni Flatinis. Zaslepljen \eljom da pobedi [to pre i uni[ti mrske rivale, on napade sa svih strana ulogorene ;ete
Belatukodruzove, severno od Kerkaraduka. Vetrovi ne ima[e druge do da mu pomognu, pa zapo;e bitka koja se nastavi ;etrdeset nedelja, ;etrdeset dana i ;etrdeset sati.
Saman ima[e strahovitu mo' i uz pomo'
Pertriosovu, Tarvosovu i Trigaranosovu,
mi[lja[e da je nepobediv. Ali, sun;eva vojska blistala je na zemlji kao oborena zvezda i mahniti demoni ne moga[e je ni pomeriti sa mesta. Tri vetra poku[a[e da razbiju
tabor Belatukodruzov, ali tamo nai]o[e na
snage Lugove, Kernunusove i Mananove,
koje su se posle vesti o padu Flatinisa pridru\ile nebeskim bogovima. Bran izjaha
iz zapenjenog mora na ;elu silne vojske
morskih ;uda i, za[ti'en blagoslovom Belatukodruzovim, obru[i se na kopnu nenadano, s le]a, na levo krilo Samanovih legija, dok se Samanove ;ete na desnom krilu najednom na]o[e usred strahotnih vrelih gejzira Borvovih. Tad vetrovi vide[e
da se ratna sre'a menja, pa za tili ;as promeni[e stranu i razveja[e glavninu Samanovih snaga, pokupi[e ih i strpa[e natrag u
Ifurim kroz rupu grdnu [to se pojavila u
zemlji i odmah za njima zatvorila. Od tog
dana Ifurim dobi ime Anvil.
A Belatukodruz izjaha na divotnom belom
konju Bemilunijusu i sudari se sa Samanom, koji vitla[e svojim stra[nim ;eki'em
Ilmiorom. :eki' udari Bemilunijusa u
glavu i bo\anski konj pade u smrt, ali njegov jaha;, bog sunca, strgnu Samana sa
le]a demona Pepenuta, tresnu njime o tle i
tako izazva zemljotres od kog se Irska,
koja u to doba be[e jedno kopno sa zemljom Britona, odvoji i postade ostrvo.
Sudbina htede da Belatukodruz obori Samana na istom onom mestu gde je ovaj na
prevaru satro Mogona, Smertriosa i Mokusa. I Samanu, koji tada be[e u svom omiljenom obli;ju medveda sa tri bikovska
roga i veprovom glavom i o;njacima, preostade samo da zacvili i zatra\i milost od
istih onih prema kojima sam nije hteo da
je ima. A okupljeni bogovi pobednici osudi[e ga na izgon u Ifurim, odakle 'e mo'i
da iza]e tek kada pro]e pethiljaditi Abraksas, a i tada samo ako ga neko od onih
koji naslede Svet bude prizvao. Onda vaskrso[e ubijena bo\anstva i ponovo izgradi[e nebeski dvor, lep[i i blistaviji nego
ikada, a zli i pora\eni bog zavr[i u zatvoru
sopstvenog pakla i ostade tamo, stekav[i
me]u alhemi;arima ime Jaldaboat – Onaj
Koji :eka. A i tri vetra dobi[e kaznu, te
od tog doba ravnicom Solzberi duvaju samo kada im bogovi iz Flatinisa to dopuste,
pa to koriste da duvaju svom \estinom, nikada ne znaju'i kada 'e ta njihova novoste;ena sloboda biti okon;ana.”
ove;uljak za'uta i pogleda me
dobro'udno. Izgledao je kao da
o;ekuje komentar na ono [to mi je
upravo ispripovedao.
„Ovaj...” rekoh promuklo posle nekoliko
trenutaka, prome[koljiv[i se. „Veoma zanimljivo predanje, ali ne vidim kakve veze...”
:
:ove;uljak podi\e ruku i prekinu me, ljubazno se osmehnuv[i.
„Vi, naravno, znate”, re;e on, „da je
Abraksas zapravo godina, period od 365
dana. Vidite, pethiljaditi Abraksas od
poraza Samanovog navr[ava se ove
godine, na Beltan, odnosno 1. maja.”
Zavrteh glavom i ;ove;uljak uzdahnu.
„Beltan je prole'na proslava, kada se pali
vatra i spaljuje Ajbe, sveti hrast, u koji je
preto;ena du[a Majke Anu. Tada se spaljuje i lik duha vegetacije, se;e se imela i prinose se ljudske \rtve. Ove godine, na Beltan, navr[i'e se pethiljaditi Abraksas Samanovog zato;eni[tva, sazve\]a 'e se poklopiti sa magijskim aspektima Sunca i Meseca i gospodar pakla mo'i 'e slobodno da
stupi na Svet – ako ga neko bude prizvao,
u ta;no odre]enom trenutku, i na ta;no odre]enom mestu!”
„Ali, ja zaista ne raz...”
„Znam”, re;e ;ove;uljak. „Da biste zaista
sve razumeli, moramo da na;inimo jo[ jednu malu digresiju... da utro[imo jo[ samo
nekoliko minuta na drevnu pri;u koja se
nastavlja na ono [to sam vam upravo saop[tio.”
„Ah.”
43
44
:ove;uljak se osmehnu. „Ne brinite. Vrlo
brzo 'emo do'i do onoga [to vas najvi[e
zanima – do va[e k'eri, i k'eri va[eg prijatelja. :ujte, ipak, najpre slede'e...”
Glas mu je bio ravan, monoton, soba je
bila zamra;ena, ali usled blizine Sandre i
Manje i ti[tanja bola u udovima, slu[ao
sam ono [to je govorio sa izuzetnom pa\njom.
„Vidite... odmah posle poraza Samanovog,
njegovi pre\iveli demoni po;eli su sve vi[e
da obitavaju na zemlji i da, tako da drugi
bogovi to ne vide, osnivaju i [ire kultove i
verovanja u povratak gospodara mrtvih.
:itave religije nicale su i raspadale se oko
ponovnog Samanovog dolaska, ali samo je
nekoliko drevnih kultova uspelo da se odr\i i da pre\ivi kako doba novih, rimskih
bogova, tako i prisustvo sebi;nog i usamljenog boga hri['anstva.
Najranija predanja o prizivanju Samana
na pethiljaditi Abraksas govorila su o potrebi poklapanja sazve\]a sa magijskim
aspektima Sunca i Meseca, o posebnoj inkantaciji koja 'e to poklapanje odraziti u
tonovima i taktovima, kao i o mestu na
kom u ta;no odre]enom trenutku treba tu
inkantaciju izvesti da bi Saman bio oslo-
bo]en okova. Jehova je odavno prognao
stare pobedni;ke bogove, i nema sumnje da
bi tako usamljen za Samana bio lak plen.
Me]utim, predanje je u jednoj stvari bilo
izri;ito> ukoliko se inkantacija izvede prerano, ili na nekom drugom mestu od onog
koje se zahteva, Saman ne samo da ne'e
biti oslobo]en, ve' 'e njegovo zato;eni[tvo
biti produ\eno na novih pet hiljada godina< me]utim, ako se inkantacija izvede na
propisanom mestu, ali ne i u propisanom
trenutku, u;inak 'e biti jo[ gori>
Samanovo zato;eni[tvo produ\i'e se na
dvostruko trajanje, tako da 'e slede'a prilika za njegovo oslobo]enje nastupiti tek
za deset hiljada godina!
Mesto je, naravno, ravnica Solzberi, na kojoj je Saman pora\en. Upravo ono mesto
na kom se sada nalazi hram poznat kao
Stounhend\.
Mnogi su pisali i izu;avali Stounhend\, i
mora se priznati da su neki od tih uva\enih nau;nika imali izvanredna zapa\anja –
od Henrija Hantingdonskog, koji Stounhend\ prvi put pominje u svojoj Historia
Anglorum, u dvanaestom veku, preko
D\efrija Monamautskog ;ija se knjiga Historia Regum Britanniae pojavila 1135, za-
tim glavnog arhitekte kralja D\emsa I,
Iniga D\onsa i mnogih drugih, sve do astronoma Freda Hojla, profesora R. D\. C.
Etkinsona i samog dr D\eroma sa kojim,
na \alost, niste stigli da se upoznate. Interesantno je da je, uprkos svim sredstvima
moderne nauke kojima je utvr]ivana starost i poreklo sarsena i plavog kamena ovog dolmena, istini najpribli\nija verzija
upravo D\efrija Monmautskog, odba;ena
u moderno doba zbog mistike i natprirodnih argumenata.
Dakle, godine 490. nove ere, britanski
kralj Vortigern obi[ao je manastir blizu
Kerkaraduka – dana[njeg Solzberija – gde
su se nalazila raskomadana i unaka\ena
tela ;etiri stotine i [ezdeset britanskih poglavica koje su izmasakrirali Saksonci.
Kralj, koji je samo nekoliko nedelja ranije
jedva podneo vest o tome da su mu sinajedinca ubili Pikti u plja;ka[kom pohodu
iz Kaledonije, zarekao se da 'e nekako
obele\iti to vreme velike nesre'e koje je
zadesilo njegovu zemlju. Tremorinus,
arhibiskup Grada Legija, savetovao je izbezumljenom kralju da za takav jedan poduhvat potra\i savet od sopstvenog proroka, Maerlina ili Merlina, ;iji se \ivotopis
te[nje vezuje sa kasnijim britanskim kraljevima, Uterpendragonom i sinom mu,
Arturom. U to doba, se'anje na titansku
bitku pre-hri['anskih bogova upravo nedaleko od Kerkaraduka bilo je veoma \ivo, i Merlin, mistik i posve'enik u tajne
druidske ve[tine, negovao je i sam kult
Samana. Kada ga je kralj Vortigern pozvao i saop[tio mu [ta \eli, Merlin je uo;io
priliku da istovremeno udovolji vladaru i
ostavi svetili[te koje 'e trajati ve;no – ili
makar do isteka pethiljaditog Abraksasa.
‘Dozvoli mi da razgovaram sa duhovima
mrtvih poglavica, Vortigernu, pa 'u ti odabrati spomenik dostojan njihove hrabrosti’, rekao je Merlin kralju, i naredio da
mu se dovede i pred njim zakolje mladi
beli bik. Onda je u[ao u bikovu zadimljenu utrobu i prikrio se da sa;eka da se
duhovi pojave oko le[a, kako bi ih iznenadio i naterao na odgovor koji 'e zadovoljiti kralja. Tako i bi, i Merlin dobi odgovor
od najhrabrijih ratnika koje je Britanija
ikada poznavala, pa sa njim osvanu kod
vladara>
‘Tvoji hrabri ratnici \ele spomenik koji 'e
trajati dok je Sunca i Meseca, dana i no'i,
hram koji 'e se videti izdaleka u ovoj pus-
45
46
tari, hram kakav nijedan narod bez pomo'i Bo\je ne mo\e sa;initi.’ Kada ga je kralj
upitao kako misli da podigne takav spomenik, Merlin je pogladio zami[ljeno bradu i
rekao> ‘Daleko odavde, u Irskoj, \ivi besmrtna ;arobnica Naas, gospodarica divova.
Obrati'u se njoj, i ona 'e nam pomo'i.’
I zaista, Merlin pre]e brodom u Irsku,
prona]e Naas i re;e joj [ta \eli. :arobnica
pristade da mu udovolji, ukoliko on bude
udovoljio njoj, te Merlin tako ostade sedam dana i osmu no' u njenom svilenom
[atoru postavljenom usred mo;varne i maglene zemlje blizu Kildera. Onda, osmog
jutra, Naas ga povede na jednu uzvisinu i
re;e>
‘Sada se moramo vratiti kroz vreme, jer ja
zapovedam divovima, a oni \ive samo u
pro[losti.’ Izgovori ;aroliju, i oni se na]o[e u mra;noj [umi, iako se tek be[e razdanilo kada po]o[e. Tu, u [umi, na jednom
proplanku, Naas zate;e ;etrdeset divova u
kolu, kako slave plja;ka[ki pohod na obli\nje ljudske naseobine i stani[ta patuljaka< ona i Merlin ugleda[e ljude koje su divovi okretali na ra\nju i potom jeli kao
prave poslastice, pa ;arobnica vrisnu i lupi
nogom u zemlju od besa i odmah okameni
svih ;etrdeset, tako, u kolu oko vatre. Od
njih nasta[e kamene gromade pore]ane u
krug i Naas re;e Merlinu> ‘Uzmi ovaj
Chorea Gigantum i nosi ga kroz vreme i
prostor gde ti drago< odu\ila sam svoje.
I zaista, Merlin prizva magijske mo'i koje njega i Prsten – ili Kolo – Divova vrati[e natrag kroz vi[e od hiljadu godina i
preko vi[e od pet stotina milja. Od tada
Prsten Divova stoji usred Solzberija, a da
niko, osim malog broja upu'enih, pripadnika nekoliko Samanovih i Merlinovih
kultova – ne zna ni kako je tu do[ao, ni ko
ga je sagradio, ni koliko je zaista star.
Moderne metode utvr]ivanja starosti zbog
toga nikako nisu mogle da ta;no uka\u na
trenutak podizanja Chorea Gigantum-a<
okamenjeni divovi do[li su iz mnogo starijeg doba.
Obezbediv[i tako odgovaraju'e mesto za
pravovremeno prizivanje Samana, Merlin
se posvetio o;uvanju inkantacije, koja je
od njega, pa dalje kroz vreme, preno[ena
me]u kultistima isklju;ivo govorom, pam'enjem magijskih re;i i takta. Na[a mala...
grupa koju vidite ovde, obuhvata poslednje sledbenike Samana. Znanje potrebno za
njegovo prizivanje \ivo je u na[em pam'e-
nju i mislima... i mo\ete samo zamisliti
kako smo bili pometeni, zgranuti i gnevni
kada smo saznali da je jedna...” On zastade
i usne mu se iskrivi[e u ga]enju. „...pop
grupa na neki nedoku;ivi na;in – koji se
mo\e pripisati jedino kakvoj Belatukodruzovoj smicalici – komponovala pesmu ;ija
melodija, ritam, takt i tekst predstavlja
kopiju i profanisanje na[e svete inkantacije!”
Zurio sam u njega otvorenih usta. „Ne'ete
valjda da ka\ete...”
„Rubber Soul”, re;e ;ove;uljak sa ga]enjem. „Negde u vreme snimanja istoimenog albuma, na[i akoliti osetili su poreme'aje u silama ;ija su se polja aktivirala pri
svakom delimi;nom izgovaranju i u;enju
inkantacije. Otkad postoji na[ red – ili,
ako tako ho'ete, kult – tako ne[to nikada
se nije dogodilo. Pribegli smo prizivanju
misti;nih sila koje su nam poslale Asmota,
Lovca Na Glave, demona-demijurga kog
ste imali ve' prilike da upoznate...”
„Da... ali ne tako dobro kao Pibodi, Mekenzi ili D\erom”, promrmljah ja.
„Asmot je otkrio da poreme'aji sile nastaju
upravo u studijima kompanije EMI, gde
su ti... bitnici... snimali svoju novu plo;u.
Bilo je malo problema da se neki od na[ih
akolita ubace u uobi;ajenu gomilu koja se
muvala po studijima, ali kada je jednome
od njih to uspelo, ustanovio je sa u\asom
da je jedna od pesama koje su pripremali
ovaplo'enje na[e svete inkantacije. Od preranog prizivanja Samana spasla nas je samo ta okolnost da su matrice sa muzi;kom
pratnjom ra]ene odvojeno od vokala, i da
materijal jo[ nije bio spojen i emitovan.
Nismo smeli da gubimo vreme. Ta pesma
morala je da nestane. Na \alost, Bitlsi su
bili isuvi[e velika atrakcija, pa je sve to
iziskivalo izuzetnu diskreciju. I opet je tu
bio Asmot, koji je poku[ao da elimini[e
najpre Lenona, a potom i Makartnija. Me]utim, oni su...”
„...imali oko sebe za[titno polje koje Asmotu nije dopustilo da im pri]e”, dovr[ih umesto njega.
„Upravo tako”, re;e ;ove;uljak suvo.
„Preostalo nam je da uni[timo sve tonske i
pisane zapise o toj pesmi, [to s obzirom na
Asmotove sposobnosti i nije bilo naro;ito
te[ko. Onda se dogodilo ne[to veoma zanimljivo> sa nestankom nota i magnetofonskih traka, i sami tvorci pesme po;eli su da
je zaboravljaju< znali su da postoji, da je
47
48
trebalo da bude na albumu koji je, uostalom, i dobio naziv po njoj, ali niko od svih
ljudi koji su u;estvovali u snimanju nije ni
za \ivu glavu mogao da se seti ni melodije,
ni re;i. Kona;no, plo;a je iza[la, bez naslovne pesme, i mi smo mogli da odahnemo. Bitlsi su po;eli da rade druge stvari i
pesma ‘Rubber Soul’ predata je zaboravu.”
„Ali?” upitah. :ove;uljak stisnu usne u
crtu. Sada je izgledao veoma staro, kao da
mu je pri;a o onome [to se de[avalo pre
pola veka postepeno usecala bore u ;elo i
obraze.
„Ali, taj zaborav nije bio kona;an. D\on
Lenon, koji je napisao muziku, neprekidno se vra'ao toj melodiji, kao opsednut.
Po[to smo, uz Asmotovu pomo', pomno
pratili sve [to se zatim de[avalo sa Bitlsima, za slu;aj da ta prokleta pesma ponovo
negde ne izroni, znali smo da ‘Rubber
Soul’ u velikoj meri i dalje uti;e njih< najpre na Lenonove suicidalne porive o kojima javnost ne zna ni[ta, porive zbog kojih
je slede'a plo;a Bitlsa dobila naziv Revolver< potom na smrt Brajana Ep[tajna, menad\era Bitlsa, koji je insistirao na tome
da Bitlsi rekonstrui[u tu pesmu i objave je,
a onda i na pokajni;ka putovanja u Indiju
u poku[aju da sa sebe transendentalnom
meditacijom kod Mahari[i Mare[i Jogija
speru ose'anje krivice koje su imali zbog
Ep[tajnove smrti i koje nikako sebi nisu
mogli da objasne.”
„I Ep[tajnovu smrt je priredio... Asmot,
zar ne?”
„Naravno. Kona;no, posle vi[e od decenije
'utanja, Lenon je odlu;io da za svoju drugu zajedni;ku plo;u sa Joko Ono snimi i
pesmu ‘Rubber Soul’, koje se ponovo setio,
verovatno zahvaljuju'i uplivu iste one sile
koja ga je nadahnula prvi put, a potom ga
i [titila od nas. E, tu vi[e nismo mogli da
biramo.”
„Dakle, Mark :apman...”
„Puki izvr[ilac volje Asmotove, po[to demon-demijurg i dalje nije mogao da naudi
peva;u za[ti'enom Belatukodruzovim blagoslovom.”
:ove;uljak za'uta, obrisa nao;ari i zagleda se u mene preko stola, o;iju zastra[uju'e uve'anih so;ivima.
„Za[to mi?” rekoh, posle duge pauze.
„Za[to Rastko i ja?”
:ove;uljak ustade, odmahnu rukom i stade zami[ljeno ispred 'ilibarske plo;e u kojoj su le\ale zarobljene devojke.
„Ne znamo”, re;e on kona;no. „Otkad smo
ponovo registrovali tako sna\ne poreme'aje, i to toliko blizu dana prizivanja, uporno poku[avamo da istra\imo vezu. Na[i...
ah, eksperti za paleontologiju, prona[li su
izvesne veze izme]u paleolitske kulture u
Britaniji i one koja je u praistoriji postojala u neposrednoj blizini va[eg grada...”
„Vin;a”, rekoh ja.
„Tako je”, re;e on. „Postoje jo[ neki tragovi – na primer podudaranje broja slova u
izvornom nazivu pesme – ‘Rubber Soul’ i
va[eg prevoda. Tako]e i istovetno prisustva slova ‘U’ i ‘E’, koja mogu da uka\u na
izvesne rune iz Merlinovog doba... ali to
sve u krajnjoj liniji i nije va\no. O;igledno je sila-;uvar koju je prokleti Belatukodruz ostavio za sobom u vama i va[em prijatelju prona[la najzgodnije medijume za
poslednji poku[aj da spre;i inkantaciju i
dolazak Samanov na svet.”
Zatvorih o;i i duboko udahnuh. „Dobro”,
rekoh. „Iako je ;itava pri;a potpuno sumanuta, ne mogu da u nju ne poverujem, upravo zbog onoga [to se dogodilo nama i
na[im k'erima. {ta \elite od nas?”
:ove;uljak se ponovo osmehnu i lice mu
sinu.
„Ni[ta naro;ito”, re;e. „Nudimo vam \ivot
va[ih k'eri u zamenu za odricanje od sumnjive slave koju biste postigli nastavljanjem
projekta sa pre\ivelim ;lanovima Bitlsa.
Bar dok ne pro]e 1. maj. A posle ionako
ne'e vi[e biti va\no.”
„{ta 'e se desiti kada... Saman kona;no bude slobodan?” upitah. :ove;uljak se okrenu, slegnu ramenima i pokretom ruke obuhvati 'utljivu kongregaciju u prostranoj
sobi.
„Onda nastupa na[e vreme.”
Poku[avao sam da zamislim [ta bi to trebalo da zna;i, ali nekako nisam uspevao u
tome. Uzdahnuh.
„U redu. Pristajem, a znam da 'e pristati i
Rastko. Ali, kako mo\emo da znamo da
'ete odr\ati re; i ostaviti devojke na miru?”
„Vrlo lako”, osmehnu se ;ove;uljak. „Kao
znak dobre volje, istopi'emo 'ilibarsku
vanvremensku plo;u i pustiti jednu od
njih. Recimo, va[u k'i. K'i gospodina "iri'a zadr\a'emo i ponovo... za[tititi... kao i
ranije. To 'e za nas u;initi Asmot, a onda
'ete mu se vi dobrovoljno prepustiti i barijera za njega vi[e ne'e postojati. On 'e
vam izbrisati pam'enje na sve ono [to ima
bilo kakve veze sa pesmom ‘Rubber Soul’.
49
50
Potom 'emo dovesti ovamo va[eg prijatelja i ponoviti isto sa njim. Da li vam takav
aran\man odgovara?”
„Naravno”, odgovorih, posle najkra'eg
mogu'eg trena oklevanja i umorno klimnuh glavom. „Ja nisam nikakav heroj, pogotovo ne na ra;un sopstvene k'eri. Neka
o spasavanju sveta brinu drugi, oni kojima
je to posao.” Pogledah mirno, usnulo Sandrino lice u 'ilibarskoj smesi i osetih gotovo fizi;ki bol.
„Odli;no”, re;e ;ove;uljak i pljesnu rukama< u utihnuloj sobi to odjeknu kao pucanj.
„Pozovimo onda Asmota.”
:ove;uljak zauze svoje mesto u stolici sa
visokim naslonom i po;e da mrmlja nerazumljive stihove. Ubrzo mu se pridru\i[e i
glasovi ostalih pripadnika Samanovog kulta i prostorija po;e da odzvanja ;udnovatim, melodi;nim napevom na jeziku koji
je mogao biti bilo [ta – od feni;anskog, kojim i dan-danas navodno govore Vel[ani i
smatraju ga jezikom kojim su ljudi govorili u vreme pre potopa, preko starokeltskog do iskvarenog srednjevekovnog engleskog. Ustadoh, ne obaziru'i se na njihova prazna lica zajapurena i oznojena u zagu[ljivoj prostoriji, pa pri]oh debeloj 'ili-
barskoj plo;i u kojoj su Rastkova i moja
k'i le\ale usnule – zamrznute u vremenu –
mirnih lica, sklup;ane i nepomi;ne. Pomilovah glatku povr[inu 'ilibara i trgoh ruku. Bila je vrela.
Prostoriju ispuni duboki miris [ume i drevnosti, a negde daleko iza mojih le]a za;u[e se prvi potmuli odjeci demonovih koraka.
Ali, ja se nisam okretao< nisam mogao da
odvojim o;i od 'ilibarske plo;e koja najednom po;e da se topi i tanji uz glasno, visoko [i[tanje. Zapahnu me vrelina od koje
ustuknuh. Ote mi se nevoljni uzdah kad se
Manjina opu[tena [aka pojavi iznad 'ilibarske mase, slobodna u vazduhu, mala i
bela, nestvarna kao i sve ostalo u polumraku koji je poprimao crveni sjaj.
I tada, dok je materija u kojoj su na[e k'eri bile zato;ene nestajala, kraji;kom oka
uhvatih neki pokret i podigoh pogled sa
oslobo]enih tela devojaka ka prozoru pod
kojim su le\ale u sve manjoj lokvi te;nog
'ilibara. Te[ka zavesa pomerila se jedva
primetno i ja na tren ugledah tamnu ljudsku siluetu napolju, na mese;ini.
Odjednom me]u kultistima Samana odjeknu vrisak, visok, dug i prodoran. Ne
razmi[ljaju'i, bacih se ka devojkama i
prekrih ih sopstvenim telom.
Poku[a'u da opi[em ono [to se dogodilo u
slede'ih tridesetak sekundi, ali ni sada, dok
ovo pi[em, nisam siguran koliko sam od
toga zaista video, a koliko je dopunila moja ma[ta. Dok sam le\ao preko Sandre i
Manje, drhtao i poku[avao da ih nekako
zaklonim, osvrnuo sam se preko ramena i
video da to jedan od onih mladi'a vri[ti
dok po njemu palaca tanak, blistavi svetlosni zrak sli;an industrijskom laseru, pr\e'i mu meso i otkidaju'i mu komade tela.
Tkanina njegovog odela buknu u plamen i
nesre'nik se bukvalno raspade unutra, poispadav[i kroz rukave i nogavice u bezobli;nu hrpu, na pod. U trenutku zapanjenosti, ;ove;uljak i ostali kultisti prestali su sa
napevom i zurili su skamenjeni u mladi'eve ostatke i drugog snagatora koji je izvukao te\ak automatski pi[tolj iz futrole pod
pazuhom i zbunjeno gledao oko sebe, u
potrazi za izvorom napada. Mladi' spusti
pogled na sopstvene grudi, odjednom osvetljene surovo o[trim crvenim kru\i'em<
iz grla mu se ote za;etak krika, ali ve' slede'eg trena grudni ko[ mu se rasprsnu i
zapljusnu ljude koji su poustajali sa stoli-
ca, a telo mu odlete pravo na visoka dvokrilna vrata i razvali ih od siline udarca,
zavr[iv[i negde u osvetljenom hodniku iza
njih.
:ove;uljak poku[a ne[to da vikne ostalima, ali u sobi zavlada panika. Kultisti jurnu[e ka vratima, ne obaziru'i se na ;ove;uljkove besne povike koji su se jedva ;uli
u op[tem pandemonijumu, zaboraviv[i na
ogromnu rupu koja je visila u vazduhu usred prostorije kao procep u tkanju vasione,
otvor kroz koji je sobu obasjavalo mutno
crveno svetlo prizvanog demona.
Asmotove prethodnice, nejasni magleni oblici, raspr[i[e se po sobi i omota[e se poput
lepljivih pramenova otrovne [e'erne vate
oko ;ove;uljkovih sledbenika. Posmatrao
sam sa u\asom kako im se lica menjaju i
deformi[u u krvo\edne grimase zveri, iske\enih zuba na kojima su se caklile bale.
Oni koji su imali oru\je, vatreno ili hladno, povadi[e ga u bezumnoj nameri da se
suprotstave napada;ima. Nenaoru\ani su
koristili sopstvena tela kao oru\je. Videh
kako jedna prilika u tamnom oklopu pada
pod uskome[anom gomilom vri[te'ih, raspomamljenih Samanovih poklonika.
Pogled mi se u celoj toj gunguli prikova
51
52
za vo]u kulta< ;ove;uljak uspe nekako da
zaustavi jednu stariju \enu i visokog, mr[avog mu[karca u prugastom odelu, mlataraju'i rukama, prskaju'i ih pljuva;kom
i pokazuju'i ka meni i devojkama. Oni me
pogleda[e i mu[karac, ;ija se ljudska priroda – verovatno za[ti'ena aurom su[tog
u\asa – nekako oduprla demonskoj posednutosti, odmahnu glavom< ali \ena stisnu
usne i istr\e dugi, krivi no\ iz ta[ne da bi
jurnula prema nama. Tada se iza njih obru[i ;itav zid i iz oblaka pra[ine i opeka isko;i[e tamno odevene prilike, smrtonosno
brze i precizne. \ena bi prese;ena u pola
koraka, ;isto i glatko preko struka. Njena
gornja polovina ostade za trenutak da balansira u vazduhu, sa komi;nim izrazom
iznena]enja na licu, a onda se sru;i na tepih zajedno sa karlicom i nogama koje su
se nekontrolisano trzale, zaliv[i pod gustom i klizavom krvlju. Visoki mu[karac
posmatrao je jedan trenutak to sa u\asom,
a onda se dade u beg ka prozoru na suprotnom zidu, dalje od izlaznih vrata u kojima
su se tela drugih uspani;enih Samanovih
poklonika ve' zaglavila< stigao je do samog okna, kada mu tamna prilika spolja
zasu glavu [irokim zelenim svetlosnim
snopom. Gledao sam zaprepa['eno kako
mu se glava pretvara u [ljaku i kako mu
telo besmisleno uporno kora;a u nepravilnom krugu pre nego [to se sru[ilo kraj
stola-potkovice. Zagrlih ;vr['e Manju i
Sandru, naje\iv[i se od hladno'e kojom su
im tela zra;ila.
Na kultiste na vratima kao da se obru[io
sam gnev Bo\ji< vri[tali su, gazili jedni
druge, dok im je kosa gorela, a tela raspadala raskomadana unakrsnom laserskom
vatrom ljudi u za[titnim borbenim odelima. :itav svet smrdeo je na ljudsko meso,
prolivene fekalije i rasute utrobe, krv, krv,
krv...
A onda, u jednom trenutku, ;ove;uljak kao
da je stekao nadljudsku snagu i urliknuo
toliko sna\no da je nadja;ao urlikom sve
ostalo u sobi. Stajao je ra[irenih ruku, zaba;ene glave, pogleda uprtog u tavanicu
na kojoj se klatio ogromni kristalni luster.
Snopovi iz nekoliko plazma-pu[aka pode[eni na sporo dejstvo polako su ga zalivali
svojim narand\astim, pihtijastim sjajem
od stopala navi[e< iza ;ove;uljka, koji je
nakratko izgledao kao figura od \ive
vatre, procep me]u dimenzijama [irio se i
mogao sam ve' da vidim prve Asmotove
obrise. Tada se stare[ina kulta pretvori u
vatrenu kuglu i rasprsnu se u komadi'e
sitnije od nokta, koji prekri[e ;itavu sobu
kao svetogrdna ;a]. Od siline eksplozije,
d\inovski luster sru;i se na pod i ja osetih
kako me zasipa talas sitnih krhotina kristala.
Poku[avao sam ne[to da doviknem ljudima sa oru\jem koji su polako prestajali sa
masakriranjem gomile na vratima, poku[avao sam da ih upozorim na dolazak demona, ali ostao sam potpuno bez glasa.
Tada videh kako, na znak rukom jednoga
od uniformisanih, u prostoriju kroz sru[eni zid ulazi nekoliko mu[karaca u sivim
kombinezonima tehni;ara. Oni brzo sklopi[e aparat ;ije su delove nosili u rukama,
napravu u obliku mat crne kocke koju potom postavi[e ispod procepa u vazduhu.
Prikaze od ektoplazme valjale su se sve
bli\e< kocka zazuja i pukotina naglo po;e
da se zatvara, ali prikaze naglo suknu[e
napoljei rasprsnu[e se na sve strane. Zurio
sam u nestalna obli;ja koja su se svijala
oko glava prisutnih policajaca i kultista
bez razlike, sna\ne reptilske udove oklopljene debelom ko\om i opremljene dugim kand\ama koji su se stvarali ni iz
;ega, zgu[njavali u vazduhu u ;vrstu, gipku, smrtonosnu materiju, kidali glave u
crnim sjajnim kacigama i bacali ih da se
kotrljaju kao neki novi, ;udni, dizajnirani
rekviziti za kuglanje. Jedan od novoformiranih pripadnika Asmotove svite ;u;ao je
na le]ima tehni;ara u sivom kombinezonu. Njegove duge krokodilske ;eljusti
[kljocnu[e i otrgo[e nesre'niku rame. Vrisak je na;as nadja;ao op[tu buku, a zatim
se telo u sivoj ode'i sru;i na pod pod te\inom demonskog napada;a koji je zadovoljno mleo vilicama< ruka odvojena od
ramenog zgloba jo[ je ;vrsto dr\ala ru;icu
na crnoj kocki, drhtava i malo povijena u
laktu. Onda polako pade i ona.
U tim trenucima, u;ini mi se da je ;itava
ova operacija spasavanja, o;igledno maslo
Svonvika i Grejema ;iji su me ljudi
nesumnjivo pratili od trenutka kada sam
oti[ao iz Oksforda, uzaludna i bez nade> u
pulsiraju'em mraku procepa u vazduhu
;ije je zatvaranje sada bilo zaustavljeno
po;e da se pomalja hrbat samog Asmota.
Razle\e se strahoviti zvuk cepanja i jo[ jedan zid prostorije rasu se u krupne, odvaljene blokove opeka, maltera i staromodnih papirnih tapeta iskidanih i povijenih
53
54
poput zarobljenih i na tle pobacanih barjaka neke davne vojske. Crne siluete bile su
hitre i savr[eno uve\bane. Jarke svetlosne
pruge izbrazda[e vazduh koji zacvr;a od
pra\njenja energije. Refleksno stisnuh o;i
i zagnjurih glavu u Sandrinu kosu< na mre\nja;i su mi ostali rubinsko crveni otisci
hitaca, da bi sekund ili dva kasnije po;eli
da se rasta;u i blede, najpre u plamenoru\i;astu, potom u limun \utu, belu i kona;no, sivu boju ispunjenu si'u[nim svetlacima nalik na zvezdano polje na vedrom no'nom nebu. Kada sam se ponovo usudio da
pogledam, stvorenja koja su pre Asmota
pro[la kroz procep nestajala su u plamenu
koji ih je pro\dirao tamo gde su se zatekla<
tela su im crnela, skupljala se, gr;ila i razletala u nemim eksplozijama. Odmaknuh
malo glavu da pogledam devojke. Lica su
im imala blagi zlatni sjaj. Stigoh da podignem ruku i pogledam sa novom nevericom u zlatnu auru koja je treperela oko nje
i pratila pokret kao poslu[no za[titno polje. A onda nas siloviti tresak odi\e sa poda. Okrenuh glavu ka procepu u vazduhu
i ugledah Asmotovu [apu veli;ine krana
gra]evinskog bagera< slepo je pipala okolo, mrvila u\asnute policajce u bezobli;nu
krvavu ka[u i uni[tavala sve na [ta bi nai[la. Zbog su\enog procepa, napolje je uspeo da pro]e samo manji deo prednjeg
desnog ekstremiteta Samanovog najvernijeg sluge. Nekim ;udom uspeo je da proma[i crnu kocku koja je sasvim vidljivo
vibrirala kao da se napinje da odr\i odgovaraju'i dotok energije neophodan za spre;avanje novog [irenja procepa. Tada s u\asom videh da se smrtonosna [apa okre'e ka
nama kao neumitna propast. Zadrhtah i
stegnuh devojke, stisnuv[i zube u i[;ekivanju kona;nog udarca koji je mogao da nas
spljeska sa istom lako'om sa kojom bih ja
mogao da spljeskam muvu. Ali, zlatna aura blesnu novim sjajem i iz nje liznu[e zlatni, uskome[ani jezici, preduhitriv[i Asmotov napad. Njegova zgr;ena [aka ostade
na tren zgr;ena i obavijena blistavim nimbusom, sli;na minijaturnom suncu tu, iznad dima, smrada, pra[ine i ostataka ni\ih
demona koji su jo[ lebdeli i sporo se talo\ili u prostoriji. Onda gra]evinu – ono [to
je ostalo od nje – protrese urlik koji sam
ve' jednom ;uo, ;itavu ve;nost pre toga> u
tom urliku mogao se prepoznati ;isti, destilovani gnev, gnev osuje'enja, neispunjenog cilja i propale osvete, najintenzivniji
Demon Gun
A new age weapon or another Yard hoax?
LONDON, January
t was the hot talk of the weaponry world for quite some time
now. Finally, it looks like the
rumours were true.
Yes, Scotland Yard has a secret
project which is not that secret
anymore, and yes, it involves a
completely new kind of weapon
with purpose of fighting a very specific kind of crime - as gentlemen in
the Yard’s HQ like to put it - ‘supernatural’ crime.
Our reporter has interviewed Chief
Executive Commissioner Mr
Edgar J. Jones Swanwick and
managed to get to the bottom of
the best kept wrap-around in the
history of police work. After a few
‘no comments’, Mr Swanwick
reluctantly agreed to unveil some
of the secret on the new weapon
called by Yard equipment experts
‘The Demon Gun.’
‘It is basically a wholly new concept of weapon, consisted of two
major parts,’ Swanwick said to our
reporter. ‘One part is the energy
source - which is stationary - and
the other one is what we call
“Ghouls Disperser’, used by operatives in the field.’
Our reporter was shown the prototype of the weapon in Yard’s Developing Armory Laboratory off
Brownswich. The energy source
looks like a 14” cube, and according to Yard’s Lab people it keeps
the psychic energy of 120 tested
and recognized mediums. There is
no visible connection between the
I
cube and the “Ghouls Disperser”,
which is slender black matte Calico
gun with casing similar to old 1994
M-110 model. Its ammo holder is,
in fact, a supreme advanced technology battery tuned to brainwaves emitted from the cube.
Operative in the field has to be at
a beam of concentrated psychic
energy up to 640 MZhL strong,
which is enough to close any interdimensional gap or disperse molecules alien to our environment.’
So, it looks like you will be safe
next time when some demonic catburglar enters your home and
least within the circle of 10 yards
radius from the cube for weapon to
be effective. This makes the
weapon somewhat limited in use,
but Yard experts asure us that it is
developed in accordance with their
thoroughly planned strategy and
tactics for fighting the supernatural
crime.
‘We are facing more and more of
this cases,’ Swanwick said. ‘Our
police is practically overwhelmed
by the number of complaints
involving criminal activities of creatures or - if you wish - entities from
another dimensions or levels of
existence. “Ghouls Disperser” fires
steal... er, your cat< as soon as the
weapon is given the thumbs up
from British authorities, it will be
imported into the States by Action
Arms. Estimated retail price> $
999.00.
But still, even with such a sophisticated psychic, ‘brain power’
weapon in their hands, there are
some doubts that the Yard will
make a good use of it. After all,
there is no other famous police that
boasts of the whole lot of famous
unsolved cases over its three centuries’ existence - for instance, the
case of the Ripper (late 19th).
Time will show if ‘Demon Gun’ is
really a good tool for fighting the
supernatural crime, or just another
Yard flop!
- S&W
‘DEMON GUN’ (CALICO M-1110)
Caliber> 640 MZhL beam. Capacity> 8’
(120 psych. brain-power). Barrel> 14
inches. Weight> 68 oz. battery loaded.
Sights> Adjustable. Finish> blued.
Price> $999.00 (not available until
next Cristmass).
GUNS AND AMMO ANNUAL 25
Stranica iz februarskog broja ;asopisa
GUNS & AMMO, iz 2015. godine
(Copyright 2015 by Petersen
Publishing Company, 6420 Wilshire
Boulevard, Los Angeles,
CA 90048-5515).
:lanak govori o takozvanoj
»protivdemonskoj pu[ci« uvedenoj u
naoru\anje Skotland Jarda radi borbe
protiv natprirodnog kriminala.
55
56
mogu'i gnev koji izvire iz bola i iz njega
crpi snagu, gnev svojstven svemu [to je
obdareno – i prokleto – iskrom razuma.
Asmotova [apa povu;e se munjevito i
istog trenutka procep nestade< samo deli'
sekunde kasnije, crna kocka posko;i u
vazduh i rasprsnu se, pokosiv[i nekolicinu
preostalih oklopljenih boraca koje monstruozne kand\e nisu dohvatile i rastrgle i
koji su do malo;as u ushi'enoj zapanjenosti zurili u njihovo poigravanje iznad mene i devojaka. Ki[a sitnih [rapnela plastike, metala i silikona zapljusnu na[e za[titno polje koje se malo povi unutra, a
onda ispup;i i ispljunu uhva'ene krhotine
bezopasno na raspukli pod. Nisam siguran
da 'u ikada mo'i kako treba da opi[em to
zatvaranje ne;ega ;ije je otvaranje po definiciji nemogu'e, popunjavanje praznine
vazduhom uz poslednji, kona;ni prasak
sli;an pucnju ;epa koji izle'e iz boce sa
[ampanjcem. Uspeo sam da zadr\im podignutu glavu sve dok procep u potpunosti
nije bio zatvoren, a onda je spustih i zagnjurih u udubljenje spoja Sandrinog vrata i
ramena. I tada, u trenu u kom sam pomislio da 'e mi srce izleteti iz usta, osetih trzaj pod sobom. Sandrino telo najednom se
nape i ona udahnu, naglo, duboko i glasno.
Kraj nje, videh kako se Manjino lice mr[ti
i usne otvaraju da uzmu vazduh. Zurio
sam netremice u njih – da budem siguran,
sasvim siguran, prokleto siguran – a onda
se svalih u stranu, prekrih lice rukama i
po;eh da ridam. Od [oka, olak[anja, histerije. Prepustih se suzama, uzdaju'i se u
to da 'e me one o;istiti.
e[to kasnije, dok sam sedeo na
travnjaku ispred velike viktorijanske ku'e u kojoj su se okupljali kultisti Samana, umotan u 'ebe i sa
[oljom vrele crne kafe u rukama, gledao
sam tupo i iscrpljeno kako bolni;ari unose
Sandru i Manju u ambulantna vozila. Jo[
nisu povratile svest, ali disale su pravilno,
a preliminarni pregled ukazivao je na to
da su sve funkcije organizma sasvim normalne i da devojke jednostavno duboko
spavaju. Ljubazni policijski lekar rekao
mi je da o;ekuje da provedu samo dan ili
dva u odeljenju za oporavak pre nego [to
budu pu[tene natrag u Sv. Hildu.
Svonvik ostavi Grejema da rukovodi uvi]ajem i ga[enjem delova razorene ku'e koji
su jo[ tinjali, pa pri]e i sede kraj mene na
N
travu. Posmatrao me je nekoliko trenutaka
bez re;i, dok sam ja gledao za svetlima
ambulantnih hovera koja su se udaljavala
u no'i. Onda se osmehnu.
„Znate, \ao nam je [to je sve moralo da ispadne ovako.”
Pogledah ga sa nerazumevanjem.
„Niste valjda mislili da smo poverovali u
va[u pri;u o poseti prijatelju u Londonu?
Ili da 'emo vas pustiti bez stalnog nadzora? Bili ste neprestano pod prismotrom na[e ekipe. Zahvaljuju'i tome mogli smo i
da organizujemo ovu... misiju spasavanja.”
Mahnuh rukom prema ku'i, poku[avaju'i
da prona]em re;i. „Ono... unutra...”
„Pokolj?”
Klimnuh glavom. Svonvik slegnu ramenima.
„Na tragu smo ovim fanaticima ve' du\e
vreme. Sve smo ih imali u dosjeima, i bili
su prvi na listi sumnjivih u mnogim nerazre[enim slu;ajevima krvnih delikata... ali
nismo imali nikakve materijalne dokaze.
Otmica va[e k'eri i k'eri va[eg prijatelja
izvrsno su nam poslu\ili... ako uop[te smem
to da ka\em. No, sve je dobro [to se dobro
svr[i, zar ne? Ipak su to bile okorele ubice.”
„Ona... kocka...”
„Ah”, re;e Svonvik sa osmehom. „To je na[a specijalna jedinica. Neka vrsta... komandosa za borbu protiv onoga [to savremena
nauka zove ‘natprirodnim.’ Za;udili biste
se kada biste saznali sa kakvim sve slu;ajevima imamo posla. Ta je jedinica, zapravo, oformljena u prili;noj ti[ini pre vi[e
od dve decenije< tek nedavno su policijski
;asopisi u Ujedinjenom Kraljevstvu i [ire
dobili informacije o njoj i po;eli javnost
da upoznaju sa njenim postojanjem. Zvani;nih razloga koji se u ;lancima o ovoj
specijalnoj formaciji navode kao povod za
njeno opremanje i usavr[avanje ima mnogo, ali samo je jedan onaj su[tinski. Ja 'u
vam re'i koji, jer smatram da zaslu\ujete
to da znate, posle svega [to ste ovde preturili preko glave> ‘Specijalna jedinica za suzbijanje natprirodnog kriminala’ – kako
joj je zvani;an naziv – ili kra'e, jedinica
‘Demonolovaca’ – formirana je kako bi jednom za svagda re[ila slu;aj koji ve' vi[e
od veka predstavlja mrlju na svetlom licu
Skotland Jarda. Naravno, mislim na slu;aj
Trboseka, s kraja devetnaestog veka. Siguran sam da znate o ;emu govorim.”
Nekoliko sekundi poku[avao sam da svarim ono [to mi je Svonvik upravo rekao.
57
58
„Pa, jeste li ga re[ili?” upitah kona;no.
„Mislim, to sa Trbosekom?”
Inspektor Skotland Jarda ponovo se osmehnu, ovaj put malo usiljenije. „Jo[ ne. Ali,
ovih dana svakako... ovih dana...”
„Inspektore”, rekoh. „Ka\ete da ste ovoj
grupi ve' dugo na tragu. Da li su, po va[oj
evidenciji, svi njeni... ;lanovi... ve;eras bili
ovde?”
Svonvik se namr[ti. „:ini mi se da nedostaje jedno ili dvoje, ali, do'i 'emo i do njih.”
Najednom osetih kako mi krv br\e nadire
kroz \ile. Zgrabih Svonvika za mi[icu i
za\murih od iznenadne mu;nine.
„Inspektore”, procedih kroz zube, mr[te'i
se od bola koji mi se ponovo javio u potiljku, „koji je danas datum?”
On me pogleda zbunjeno. „Datum? Za[to?
Dvadeset deveti april...”
„Pomozite mi da ustanem, molim vas”, rekoh mu. Vreme se najednom pretvorilo u
prvaka sveta u sprintu i zamicalo je u daljini atletske staze, neuhvatljivo.
„U redu”, re;e inspektor Svonvik. „Ali,
preporu;ujem vam da se sada lepo odmorite. Imali ste veoma te[ko iskustvo, ali sada
je i to kona;no gotovo.”
„Ne.” Odmahnuo sam glavom dok sam
hramao ka policijskom hoveru. „Ni[ta jo[
nije gotovo.”
raskozorje nad ravnicom Solzberi
bilo je prohladno i no'na tama bledela je zajedno sa sjajem zvezda u
sivilo novog dana. Na nebu je bilo ne[to
oblaka, ali oni nisu predstavljali ozbiljnu
pretnju. Dva ogromna transportera dolebdela su nedaleko od nemih silueta Stounhend\a i u\urbani polumehani;ki radnici
po;eli su sa istovarom opreme. Istovremeno, tri staromodne crne limuzine dovezle
su se odr\avanim, ali retko kori['enim putem i na;inile polukrug. Bila su to staromodna, blistava drumska vozila elegantnih, dugih linija i guma belih kao sneg.
Posmatrao sam sa male uzvi[ice, gde sam
stigao samo desetak minuta ranije jednim
od desetak slu\benih policijskih hovera, u
pratnji Svonvika i Grejema, kako se vrata
limuzina otvaraju i iz njih izlaze poznate
prilike. Livrejisani voza; tre'e limuzine
izneo je neku sklopljenu napravu i tek kada je ra[irio i uglavio hromirane delove, sa
ko\nim jastucima i udobnim naslonom, videh da su to invalidska kolica. Voza; zatim
otvori zadnja vrata, nagnu se unutra, i sam,
P
bez vidnog napora, iznese malu figuru, pa
je ne\no smesti u spremna kolica. Nisam
mogao da vidim Ringovo lice, ali znao
sam da je to on, i osetio sam knedlu u grlu,
onu koju je valjda najte\e progutati, knedlu spoznaje tu]e i sopstvene prolaznosti.
Spustih se padinom, ne skidaju'i o;i sa ruku koje su bubnjale u She Loves You,
Help! i svim onim drugim nezaboravnim
pesmama uz koje sam proveo mladost.
Dok sam se pribli\avao, video sam da su te
ruke sada stara;ki iskrivljene, kvrgave od
artritisa i drhtave, sklopljene i spu[tene na
skupoceno vuneno 'ebe kojim je voza;
prekrio Ringove noge. Osetih na;as nalet
teskobe i mra;ne ube]enosti da ovo ne'e
uspeti – da nema [anse da uspe – a onda videh kako se Ringove ruke pomeraju i izvla;e iz ko\ne futrole sa strane stolice, kraj
jednog od [irokih, blistavih to;kova, dve
nove, bele bubnjarske palice. Ringo zabubnja palicama po vazduhu, a onda malo po
svojim neosetljivim kolenima, pa ih sklopi i klimnu voza;u glavom. U tim pokretima nije bilo ni;eg stara;kog ili nesigurnog. Kolica zazuja[e u pokret i polako krenu[e [ljun;anom stazom ka grupici ljudi
koja se okupljala ne[to dalje.
Iz druge limuzine iza[ao je D\ord\, sa koferom za gitaru, u ozbiljnom tamnom odelu engleskog lorda ([to je, odlukom Kralja
:arlsa, i postao pre petnaestak godina,
kao i preostala dvojica pre\ivelih Bitlsa).
Pogledao je oko sebe i sklonio pramen
duge prosede kose sa ;ela. Onda spazi Ringa, sa;eka ga da pri]e i prijateljski mu
stegnu rame. Tada im pri]o[e dvojica mu[karaca koji su iza[li iz prvog vozila i ja
ubrzah korak.
Prepoznao sam instrument u Makartnijevim rukama> bio je to drevni ‘Hefner Violin’ bas, a nisam morao mnogo da razmi[ljam o tome koju gitaru nosi Rastko. Bio
je to Lenonov ‘Rikenbejker’ o;uvan i ugla;an tako da je blistao na [krtoj svetlosti
osvita i prvim reflektorima koje su radnici
palili u pozadini. Pol se obrati Ringu i
D\ord\u, pokaza na Rastka koji je zbunjeno \mirkao u njih, a onda se sva ;etvorica
okrenu[e na zvuk mojih koraka.
„Pretpostavljam da je ovo na[ drugi prijatelj iz Jugoslavije”, re;e Pol. Uspeo sam
samo da nemo klimnem glavom dok se rukovao sa mnom. Usta su mi bila suvi[e suva da bih progovorio.
„Ju-go-slavija?” za;kilji Ringo odozdo u
59
60
mene. „Mislim da sam nekada letovao tamo.”
„I jeste, ser”, uspeh da promucam. „Na
Svetom Stefanu.”
„Da, da... tako je...” re;e on nabrav[i ;elo
kao da poku[ava da se priseti. Onda odmahnu rukom i prinese palice bli\e o;ima, ispituju'i im liniju i glatko'u.
„Uradili ste dobru stvar”, re;e D\ord\ sa
osmehom dok mi je pru\ao ruku.
„Hajdemo sada da zavr[imo s tim.”
Specijalci ‘Demonolovci’ tiho i efikasno
postavljali su odbrambeni perimetar u ;ijem se sredi[tu nalazio Stounhend\.
Ljudski radnici hitro su podizali veliku
binu u sredi[tu unutra[njeg kruga, dok su
mehani;ki pomaga;i dizali zvu;ne kutije,
poja;ala i instrumente. Primetih komplet
‘Ludvig’ bubnjeva sa natpisom The Beatles,
i mogao sam da se zakunem da je to onaj
originalni komplet za kojim je Ringo Star
sedeo pre pola veka. Mala platforma uzdi-\e se uz [i[tanje hidraulike i radnici iskotrlja[e na binu elektri;ni klavir. Osetih
kako me neko kucka po ruci.
„Nije bilo nimalo te[ko”, re;e Rastko i osmehnu se. Li[eno i najmanjeg traga zabrinutosti sada, posle poziva kojim sam ga iz-
vestio da su devojke dobro, da 'e sutradan
biti otpu[tene iz bolnice i da 'e se vratiti sa
nama ku'i na vanredni raspust, lice mu je
blistalo. „Pol je saslu[ao moju pri;u i odmah pozvao preostalu dvojicu. Podsetio ih
je na melodiju emitovanjem na[eg snimljenog ;ipa preko modemske veze, i ;im su
je ;uli, obojica su pristali da do]u. D\ord\
je rekao da duguju to sebi, a naro;ito D\onu.”
Stresoh se od naglog naleta sve\eg lahora.
„{ta misli[, ho'e li biti nekih problema?
Nije bilo vremena ni za kakvo uve\bavanje.”
Rastko odmahnu glavom. „Ne'e biti nikakve gre[ke. Ne mo\e biti nikakve gre[ke.
Pesma 'e biti izvedena onoliko savr[eno
koliko je to uop[te mogu'e. Ne pitaj me
otkud to znam, ali prosto znam. On slegnu ramenima i dodade> „Ovo je za tebe”.
U ispru\enoj ruci dr\ao je D\onovu gitaru. U prvom trenutku nisam razumeo.
Onda shvatih i u\asnuh se. „Ne, mora da
se [ali[!”
„Ma hajde, 'uti”, re;e on s kezom. „Niko
ne o;ekuje od tebe da svira[ ritam za ‘All
My Loving’. U svakom slu;aju, ja 'u biti
zauzet oko klavira.”
Uzeh legendarnu gitaru za vrat kao mese;ar i pomilovah joj \ice. Onda dopustih da
me povedu ka sredi[tu drevnog svetili[ta.
Lebde'e kugle holo-kamera spremne za
satelitski prenos bile su sada raspore]ene u
savr[enom [irokom krugu oko Stounhend\a, i[arane oznakama raznih satelitskih
stanica. Probili smo se izme]u njih i popeli se na binu sklopljenu neverovatnom brzinom, uz minimum buke. Okru\ih pogle-
Naslovna strana LP plo;e Bitlsa RUBBER SOUL,
izdate 1. decembra 1965.
dom unaokolo. Na ;itavoj lokaciji nalazilo se, ne ra;unaju'i radnike koji su prepustili posao pode[avanja mikrofona, poja;ala, razglasa i monitora stru;njacima za
miks pultom, ukupno mo\da dvadesetak
ljudi. Uprkos tome [to se polako razdanjivalo, sna\ni reflektori postavljeni su tako
da kupaju binu brilijantnim sjajem. Svaki
detalj bio je savr[eno ocrtan za slo\ene aparate koji 'e, posredstvom satelita, bez prethodne najave preneti sliku onoga [to treba
da usledi u svaki dom na planeti. Mo'no
ozvu;enje napajalo se energijom iz fuzionog generatora veli;ine termosa za kafu,
postavljenog blizu ;udovi[nog miks pulta
koji je li;io na komandnu tablu nekog ma[tovito zami[ljenog me]uzvezdanog broda.
Pol pri]e svom mikrofonu – svi mikrofoni bili su na stalcima, preuzeti iz starih
magacina kompanije EMI Parlophone – i
proba da li radi, a onda se vrati nekoliko
koraka natrag i uklju;i bas u poja;alo.
D\ord\ Harison je izvadio iz kofera svoj
stari ‘Gre;’, uklju;io ga i proverio da li je
u[timovan, zatra\iv[i od Rastka da mu odsvira skalu na klavijaturi elektri;nog klavira. Ringo je preko rampe sa blagim nagibom dozujao u kolicima iza bubnjeva, i
61
62
odsvirao nekoliko prelaza za probu.
Pol me pogleda i mahnu mi. Spustih pogled i shvatih da mi je jo[ u rukama D\onov ‘Rikenbejker’. Pri]oh slobodnom poja;alu i gurnuh uti;nicu, a onda poku[ah
da odsviram ne[to, trude'i se da ne mislim
na to da dodirujem relikviju vrednu ko zna
koliko miliona funti. Bio sam ube]en da
su mi prsti odrveneli, da ne'u biti u stanju
bilo [ta da odsviram, ali za;udo, drevna energija kojom su prostrujale \ice gitare ulila se u mene i potpuno me ispunila. Stajao sam tako, sa prijatnom te\inom starog,
toliko fotografisanog instrumenta o ramenu, i gledao ka obzorju koje se lagano rumenelo sa nastupanjem dana. Kona;no,
Makartni pri]e mikrofonu i re;e>
„Okej, ljudi. Svi znamo zbog ;ega smo ovde. Nemamo vremena za probe ili uve\bavanja, u stvari, mislim da tako ne[to nije
ni potrebno. Prema tome, mo\emo li?”
D\ord\ 'utke klimnu glavom< Ringo umesto odgovora odse;no udari o ;inelu i o;aravaju'e se iskezi, podmladiv[i se tim jednim gestom toliko da mi se u;inilo da ponovo pred sobom vidim onog obe[enjaka
iz crno-belih dana filma A Hard Day’s
Night> Rastko pokaza krug na;injen pal-
cem i ka\iprstom, a ja shvatih da klimam
glavom, spreman za po;etak pesme koja
nas je sve dovela ovamo, na zavr[ni ;in
predstave o kakvoj nismo mogli ni da sanjamo.
Pol odbroja u mikrofon> „Je’n, dva, tri, ;et’ri” i muzika se prosu ravnicom, poja;ana,
iskristalisana, propu[tena kroz kanale koji
su je vodili do razglasa i zvu;nih kutija,
kao drevni zov silama prirode ;ije smo
zna;enje i funkciju odavno zaboravili< i
ba[ u tom trenutku, dok su holo kugle sa
upaljenim crvenim so;ivima zapo;injale
svoj hiroviti ples oko male grupe ljudi na
podijumu, rub sunca pojavio se na horizontu, crven i mo'an u izmaglicama daljine,
i obasjao Stounhend\ prvim brilijantnim
zracima dana koji je prethodio Beltanu. Ne
znam koliko smo dugo svirali< vreme je prestalo bilo [ta da zna;i. Postojali smo samo
tu, samo sad i samo zbog toga da bismo omogu'ili da se muzika uzdi\e ka nebesima
neometana, hitra i sna\na kao reka, sveobuhvatna i nekako kona;na – melodija za sva
vremena i sve prostore. Ogromni disk sunca ubrzo se video sasvim jasno, savr[eno
okrugao, boje koja se postepeno prelivala
iz krvavocrvene u plamenonarand\astu.
A onda, naizgled niotkuda, pod kupolom
neba po;e[e da se zgu[njavaju oblaci, visoki cirusi i masivni nimbusi, isprva pozla'eni sun;evim sjajem, zatim sve te\i, sve
crnji, sve zlokobniji. Ose'ao sam u rukama i glasu istu onu silu koja mi je nekada
davno pro[aputala u uho naizgled tako obi;ne stihove. Gledao sam Bitlse, ve;ite
;upavce iz Liverpula, kako sviraju i pevaju obasjani sopstvenom aurom< gledao sam
kako im vlasi u kosi naglo postaju gu['e,
tamnije, kako im se ko\a na licima zate\e,
usne popunjuju, bore nestaju> bilo je to kao
da je vremenski tok zaustavljen i velikom
brzinom okrenut unazad, ka dalekoj [ezdeset petoj. Pol je zra;io energijom koja
mu ni u osmoj deceniji nije sasvim zgasnula, i povremeno je treperavim o;ima holo
kugli upu'ivao isti onaj vragolasti osmeh
koji je hiljade [iparica u histeriji Bitlmanije terao na instant-orgazam< Ringo je
bubnjao nehajno i sigurno, klimaju'i glavom u ritmu, i video sam kako mu se pomeraju kolena iz kojih je stara;ka paraliza
vol[ebno i[;ezla dok je gazio pedale basbubnja i kontra;inele< ;ak je i D\ord\ imao osmeh na licu i tu i tamo na;inio bi onaj
svoj poluplesni korak napred dok je svirao
solo deonicu< a Rastko je vi[e nego ikada
li;io na D\ona, tamo, za klavijaturom elektri;nog klavira. Pesma nije imala kraj.
Posle refrena koji bi pre pola veka ozna;io
zavr[etak trominutne numere za singl plo;u, sve je po;injalo iznova i zvuk se kotrljao izme]u d\inovskih blokova od prastarog kamena i [irio se pustom ravnicom.
Masa oblaka iznad na[ih glava zgu[njavala se i prekrivala sve ve'e delove neba, pru\aju'i pipke ka obzorju, u klju;anju i kovitlanju prikladnijem za neku drugu planetu. Ubrzo tamni pipci po;e[e da zaklanjaju tek ro]eno sunce i sve uroni u sumrak i polusenke. Kada sam u jednom trenutku podigao pogled, osetio sam da mi zastaje dah> iznad Stounhend\a je visila crna
monolitna tavanica i pru\ala se na sve strane, dokle god je pogled mogao da dopre.
Vi[e nije izgledala uskome[ano i nemirno
kao olujni front. Izgledala je kao plo;a
koja 'e prekriti otvorenu raku u kojoj le\i
;itav svet.
A onda, dok je muzika jo[ grmela i odjekivala tu, oko nas, i u svakom drugom kutku Zemlje, nebo se procepi.
Bila je to najpre jedva primetna, svetla napuklina u glatkoj crnoj povr[ini, koja se
63
64
na svom zapadnom kraju pro[irila u jarku
\i\u, nalik na laserski zrak koji se;e dijamant. Bio sam neodre]eno svestan toga da
bi od tog sjaja trebalo da su mi ro\nja;e
nepovratno spaljene, ali to se ne dogodi.
:itava bina i ritualno kamenje oko nje uspravljeno ka nebesima kao da su bili pokriveni treperavim zlatnim za[titnim poljem. Napuklina se pro[iri u dugu elipsu,
a uskovitlano krvavo crvenilo u njoj poprimi formu> sada je u nas odozgo zurilo
monstruozno, titansko oko, i ja osetih kako me pro\ima talas u\asa. Zasu nas raspomamljeni pljusak boja, mahniti kaleidoskop nijansi bolesnog sjaja. Povr[ina monolita najednom se namre[ka i ispup;i u
milijardama lica i glava sa ustima razjapljenim u kriku, pretvori se u uzburkano
more du[a koje su se ulegale i nadimale
kao da su od gume. Pukotina se sada brzo
[irila i za okom po;e[e da se naziru i obrisi ne;ega... nekog jajastog obli;ja pro[aranog modrim krvnim sudovima. Uprkos
tome [to sam bio za[ti'en tamo, sa ostalima, ose'ao kako me zapljuskuju talasi ledene, kosmi;ke mr\nje i zluradosti. Onda
pomislih na to da sam negde stra[no pogre[io, da nisam dobro shvatio ;ove;uljko-
ve re;i i da je ta gre[ka – ironi;no – poslu\ila samo da postanemo oru]e kona;nog
ispunjenja njegovog sna. Kao da \ele da
potvrde tu moju bojazan, holo-kugle, postavljene izvan svetlucave zlatne kupole,
po;e[e nekontrolisano da se vrte i poskakuju, obuhva'ene palacavim plavi;astim
jezicima elektriciteta, a onda jedna za drugom eksplodira[e u hiljade komadi'a, u
prstenu minijaturnih nova oko nas, zaseniv[i na tren pakleni crveni sjaj odozgo i
zaglu[iv[i melodiju koja je i dalje grmela
ravnicom. U odgovoru na to, iz jezive tapiserije neba koje je pora]alo embrion
su[tog bezumlja, zakotrlja se tutnjava i
razle\e se prasak svih gromova koji su
ikada besneli atmosferom od nastanka Zemlje do danas spojenih u jedan, ali pesma
se i dalje nastavljala, postojana, sna\na,
savr[ena.
Tle oko nas je drhtalo. Jasno sam ose'ao
vibracije koje nisu poticale od muzike iz
poja;ala. Isprva jedva primetno, a onda
sve br\e i br\e, izvan perimetra policijskih
snaga zavijuga nazubljena pukotina uz
gromoglasan zvuk kidanja stenja i dubokih slojeva tla. Mi smo svirali i dalje, vi[e
nismo gospodarili sopstvenim pokretima i
glasovima, ali o;i su nam bile iskola;ene u
oblake pra[ine boje ilova;e koji su u prvom trenu suknuli ka crnim nebesima ispljunuti iz utrobe zemlje. Nisam mogao
dobro da procenim udaljenost od sredi[ta
Stounhend\a u kom smo se nalazili do pukotine koja je sada u nepravilnom krugu
opasivala odbrambeni perimetar – ta udaljenost nije bila manja od stotinu metara –
ali dok se pra[ina polako razilazila, shvatio sam da sasvim dobro vidim pogurena,
tamna obli;ja koja su se sporo izvla;ila iz
procepa i teturala, posrtala i bauljala po
travi vla\noj od rose. Mogao sam da razaberem istrulele ko\ne oklope i drvene [titove, zar]ala se;iva u kosturnim [akama,
dronjke pogrebne ode\de u kojoj su drevni
ratnici bili pokopani, gramzivi, \udni plamen u dupljama koje su crvi pre toliko vekova o;istili i od najmanjeg ostatka tkiva.
I dok se armija mrtvih polako okupljala u
osvitu koji je, zahvaljuju'i klju;anju neba,
vi[e li;io na duboku no' bez zvezda, pesma
se i dalje kotrljala ravnicom i uzdizala u
visinu, no[ena mo'nim zvukom pratnje instrumenata, otpevana glasovima u ;ijim
tercama nije bilo ni najmanjeg drhtaja, ni
najmanje gre[ke.
Nisam znao da li su podignuti mrtvaci bili
zapravo neupokojeni glavari starog kralja
Vortigerna ili ne, ali krupnija obli;ja koja
su pulsirala bolesnom narand\astom bojom i isticala se u mno[tvu koje se klatilo
sve bli\e, sa prete'i potignutim oru\jem
nekada kaljenim u krvi i mesu prastanovnika Ostrva mogla su biti samo demoni,
o\ivljeni ili prizvani Samanovi ratnici,
ru[itelji nebeskog kraljevstva, silovatelji
drevnih boginja. A onda, kada je izme]u
sivonarand\aste plime i crnih policijskih
formacija ostalo mo\da samo jo[ nekoliko
metara, ‘Demonolovci’ aktivira[e svoje ;udnovato oru\je.
Pretpostavljao sam da i ta suva, mrtva grla
mogu da proizvode krike bola, ba[ kao i
nestalna, promenljiva \drela demonskih
dekuriona, ali oko nas se nalazila pesma,
savr[eni [tit od pomame ratnih urlika, od
buke koju je zasigurno stvaralo razbijanje
trulih, gnusnih talasa o postojane hridi perimetra. Raskomadana i deformisana tela
letela su u vazduh, padala unaokolo i nastavljala da se gr;e dok su crveni snopovi
energije kosili jezivo mno[tvo i stizali do
demona< sa pogo]enim demonskim napada;ima de[avalo se ne[to neobi;no> najpre
65
66
bi im ;itavo naduveno, \elatinasto telo obavili plavi;asti jezici elektriciteta, a potom
bi se oko njih formirala svetlucava energetska lopta koja bi ve' slede'eg trena implodirala sama u sebe i nestala, usisav[i za
sobom sve [to se nalazilo u neposrednoj
blizini.
U\as u meni ustupi mesto nadi. Avetinjska
vojska gubila je bitku. Njen pokrovitelj
nije mogao da joj pru\i dovoljno snage da
razbije odbranu ‘Demonolovaca’. Potisnuta
sna\nom policijskom vatrom, vojska \ivih
mrtvaca kotrljala se ravnicom poput otpadaka no[enih sna\nim mlazom iz creva za
polivanje, natrag u raspuklinu iz koje je i
ispuzala.
Najednom, siloviti prasak raznese napuklu plo;u monolita i njegove krhotine razlete[e se po nebu, gube'i supstancu i ;ile'i
u jutarnjem vazduhu koji je mirisao na ozon. Iznad Stounhend\a ostade da visi opsceno jaje prozirne, polu\elatinske ljuske
pod kojom se nazirao ;udovi[ni embrion.
Udovi iznutra upirali su u ljusku poku[avaju'i da je probiju i u;ini mi se da mogu
u kostima da osetim visoki i razorni krik
besa i osuje'enosti. Tada se tle jo[ jednom
silno zatrese kao da je neki kosmi;ki div
gnevno po njemu raspalio pesnicom i raspuklina se zatvori u tresku, progutav[i natrag i poslednjeg Samanovog slugu. Neba
nestade> sve [to je bilo iznad nas proguta
jarko beli blesak prema kom je Hiro[ima
bila plami;ak sve'e u mrklom mraku.
Ne znam koliko je blesak trajao, ali znam
da mi se u deli'u trenutka, neposredno pre
nego [to 'e se sve najzad zavr[iti, u;inilo
da vidim kako nebom jezdi blistava, prozra;na grupa konjanika< znao sam da je na
njihovom ;elu ponositi Belatukodruz, i da
su gizdavi vitezovi i otmene gospe koji su
jahali za njim bili bogovi i boginje starog
panteona, najuzvi[enija mogu'a publika
koja odaje poslednje priznanje dobroj predstavi. Na;as sam ugledao one koji su vukli
konce i upravljali svima nama, i mada je
taj prizor u meni izazvao ose'anje krajnje
bespomo'nosti, bilo je tu tako]e i \estokog ponosa, ponosa i ispunjenosti zbog ;asti [to prisustvujem doga]aju od ;ijeg je
ishoda zavisila sudbina ;itavog sveta. A
kada je blesak nestao, znam da sam posrnuo kao da sam osetio fizi;ki udarac< zurio
sam u ruke spu[tene kraj Lenonove gitare,
nesposoban da poverujem u sve ono [to se
upravo desilo. Deo mene bio je svestan toga
da je muzika prestala i da je zvuk koji sam
jo[ ;uo u u[ima bio samo njen odjek. A onda ti[ina, ti[ina mo'na i kona;na, muk posle kosmi;ke ta;ke stavljene na ;itavu stvar.
Nisam se obazirao na kretanje oko sebe>
svet koji neko vreme kao da nije ni postojao najednom se dao u pokret brzinom koja
mi je izgledala perverzno obi;na. Negde
na rubu mog pogleda, Pol i D\ord\ 'utke
su raskop;avali kai[eve instrumenata i izvla;ili uti;nice iz poja;ala. Ringo je zvi\dukao ne[to, zagledan u drhtave [ake ugne\dene me]u nepomi;na kolena, u ;vornovate prste iz kojih su mu palice ispale na pod
bine. Sporo, kao da su mi se vratni mi[i'i
pretvorili u krhki porcelan, i s mukom, kao
da mi je glava uronjena u mulj, podigao sam
pogled ka nebu. Bilo je vedro, bez ijednog
oblaka, neponovljivo plavo, obasjano neprikosnovenim zlatom sunca, sa treperavim,
vitkim lukom tek ro]ene, sve\e i ;iste duge. Obe'avalo je divan prole'ni dan. Osetih kako me neko obazrivo vu;e za rukav.
„Hajde”, osmehivao mi se Rastko i \mirkao iza svojih ‘lenonki’, „vreme je da se ide
ku'i.”
Klimnuo sam glavom i dozvolio da me povede.
tako, u po;etku be[e Pesma. Ostalo je,
[to ka\u, istorija. Sada, po[to je sve
zavr[eno, mislim da kona;no objavljivanje pesme ;udnovato prikladnog imena
– Gumena du[a – u onom obliku u kojem
je i trebalo da se pojavi pre ravno pola veka, vi[e ne'e predstavljati nikakvu opasnost>
I
67
68
69
70
ko se pesma izvede u pogre[no
vreme i na pogre[nom mestu,
Samanovo zato;eni[tvo produ\i'e
se za jo[ pet hiljada Abraksasa...
Ako se izvede u pogre[no vreme, ali na
propisanom mestu, period zato;eni[tva ka\njenog boga bi'e udvostru;en...
Uveren sam da 'ete ‘Gumenu du[u’ ubrzo
;uti i videti na svim lokalnim i globalnim
satelitskim holo stanicama< jer, ukoliko je
;ove;uljak govorio istinu, vi[e nema nikakve opasnosti.
Bar za slede'ih deset hiljada godina.
A
Beograd, maj 2015.
Ose'am da sam ;itaocu koji je imao dovoljno strpljenja i uspeo da do]e do poslednje stranice, ostao du\an
jedno obja[njenje. Naime, pre nekoliko nedelja dobio
sam novi tekst procesor – zapravo, pobolj[anu verziju starog, u kome obi;no radim – i ustanovio da taj
novi program ima gre[ku. Gre[ka je bila vrlo neobi;na. Uporno mi se u spisku dokumenata javljao i naslov ove pri;e, iako sam bio siguran da je nikada nisam napisao. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da
shvatim da je na neki neobja[njiv na;in ta programska gre[ka omogu'ila da izlistam sadr\inu sopstvenog ra;unara dvadeset godina u budu'nosti. Razmi[ljao sam [ta sa ovim tekstom da radim, a onda zaklju;io da treba da ga stavim na uvid i drugima. Najzad,
ne de[ava mi se svakog dana da saznam da 'u, recimo,
i za dvadeset godina biti \iv i (relativno) zdrav, da 'e
Beograd i dalje postojati, ili da ne'u imati naro;itih
problema oko muvanja po takvim krajevima kao [to
je Velika Britanija, koji su nam danas tako daleki i
egzoti;ni. Dakle, projekt Gumena du[a je autenti;an
koliko i ve'ina njegovih protagonista, nastao je otprilike onako kako sam dvadeset godina kasnije to i
opisao, i autor muzike je Rastko "iri', a autor teksta
moja malenkost. Dobro je znati da 'e ta ‘izgubljena
pesma Bitlsa’ u;initi ne[to zaista korisno za ovaj napa'eni svet... Ostaje jo[ pitanje vremenskog paradoksa zbog kog se dvoumim da li uop[te ovu pri;u bilo
kome dam na uvid. Ali, posle mnogo dvoumljenja
obi;no u;inim ono [to sam i u samom po;etku \eleo,
bez obzira na posledice, pa tako ;inim i sada. Dakle,
o paradoksu neka brinu oni kojima je to struka. I jo[
ne[to> poku[ao sam jednom prijatelju i kolegi piscu
fantastike da presnimim taj ]avolski program, ali ne
vredi. Kod njega jednostavno ne'e da proradi.
Ozbiljno razmi[ljam o tome da ga izbri[em.
71
GORAN SKROBONJA
(Beograd, 1962)
Pravnik po zanimanju, jedan od vode'ih
jugoslovenskih pisaca nau;ne fantastike i
horora. Pri;e su mu objavljivane u brojnim ;asopisima i antologijama. Prevodilac
sa engleskog jezika i samostalni izdava;
horor literature (Stiven King, Klajv Barker, D\ejms Herbert), kao i horor antologije »Gospodari tame«. Objavljen mu je
roman »Nakot« i zbirke pri;a »Od [apata
do vriska« i »{ilom u ;elo«.
Novela »Gumena du[a« (Rubber Soul) glatko je osvojila prvo mesto na godi[njem
konkursu za doma'u SF, fantasti;nu i horor literaturu 1993. Slede'e godine osvojila
je i nagradu »Lazar«, jedinu nagradu za
ovu vrstu literature, kao najbolja objavljena novela u prethodnoj godini.
Njegova novela »To;ak« adaptirana je u
uspe[nu seriju strip albuma u izdanju
pariskog izdava;a »Dargo«.
72
© Goran Skrobonja 1993.
Ilustracije i prelom Rastko "iri'
Tekst slo\en pismom »Misal«, © R. "iri'.
Ova knjiga je kompatibilna sa kompakt
diskom »The Rubber Soul Project« na
kome je i pesma »Rubber Soul« (© "iri'Skrobonja).
Download

CD GumDusa prelomOK