Stefan Simić
PUSTITE
NAS
Stefan Savić
PUSTITE NAS
Izdavač
HESPERIAedu,
Beograd, Obilićev venac 26/I tel:
+381 11 26 33 291
e-adresa: [email protected]
www.limesplus.rs Euro ell
Stari grad 368, Kotor tel: +382 32 322 174
Za izdavača
Zorica Stablović Bulajić
Ljiljana Popović Moškov
Recenzenti
Svetlana Fucić
Maruška Drašković
Dizajn korica
Dejan Krivokapić
Fotografi je
Zoran Zetović Zeta
Redaktor
Aleksandra Prole
Lektor
Nataša Andrić
Korektor
Jelena Stojanović
Tehnički urednik
Predrag Knežević
Štampa
Otvorena knjiga, Beograd
SADRŽAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ogledalo naših junaka
11
Internet intelektualci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Gost iz inostranstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Neko najbliži. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Ogledalo naših junaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
Razgovor sa narkomankom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Jovanina priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Nema tih para. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Damir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Pismo ženi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86
Glasne tišine
97
Radost postojanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Moja intimna pozorišta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Dan kad sam poleteo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Neke ljubavne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Glasne tišine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Bekstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Pored njene kuće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Sa dvad es et i neš to. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Devojčica iz komšiluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Studije života
173
Naše drvo (ekološka priča) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Virtuelna realnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Rok trajanja jedne ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
Prešla na crveno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200
Odlazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205
Ljubav pre prvog pogleda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Njih dvoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
Studije života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .228
Pustite me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Priče naše stvarnosti Maruška Drašković . . . . . . . . . . .243
Uz prvenac Stefana Simića
„Pustite nas” Svetlana Fucić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Ljubodragu Duciju Simonoviću,
Istinskom borcu za humano društvo, Čoveku
PREDGOVOR
Živ otn i ideal mi je da nas tup am bez mas ki, da gov
orim ono što ose ćam, da prep oz nam ljuds ko u svak
om čov ek u i da, i u najg or oj nam er i, vid im bar del
ić dobrog… U suš tin i, iza sveg a se krij e ljub av, besk
rajn a ljub av i sve ono loš e što se deš av a nas tal o je
udal jav anjem čov ek a od ljub av i.
Čov ek koj i vol i, koj i dož iv ljav a svet u cel os ti,
koj i prem a svem u ima stvar al ačk i odn os, ne mož e
da bude nes re ćan. Njeg ov a sre ća je, uprav o u borb i
prot iv nes re će i u njeg ov oj sves ti o tom e. Čov ek i te
kak o mož e da bud e sre ćan u nes rećn om svet u, ali
ne dok se iživ ljav a, ili uživ a u patn ji drug ih, već dok
otvar a prostor e nov og u tamn ic i pos toj e ćeg i dok
se obr a čun av a sa rea ln im zlom. Svest o nes re ći je
najb ol ji put ok az do istins ke sre će!
Od mal en a me je prog an jao ose ćaj da sve usre
ćim, ali ne u nek om mal og ra đans kom smis lu, već
istins ki,
–7–
kao čov ek. Odu v ek sam žel eo da se obr a čun am sa
svim onim poj av am a koj e sput av aj u ljuds kost da do
đe do izr až aj a. Trag ao sam za tak vom miš lju koj a će
sve da sjed in i, najo š trij e ma čev e omekš a, a najl ju će
nep rij atel je zbliž i!
I zai s ta, bez te hum an ij e mis ij e, knjiž evn ost se
svod i na puk o opon aš an je živ ot a… Pis an je je, posle
gov or a, naju z viš en ij a form a kroz koj u se čov ek
oslob a đa i stvar a simb ol e put em koj ih otvar a nov e
pros tor e slob od e… Pis an je je najb ol ji na čin osloba
đan ja. Pis an je je najb ol ja isp ov ed ao n ic a. Svak i čit
al ac ti je i psih ot er ap eu t, i prij at elj, i najb ol ji pacij
ent, i najg or i krit i čar. Del it i seb e s ljud im a je najuz
viš en ij a podela na svetu. Bezinteresna, spontana…
Pisan je je, u stvar i, ličn i odg ov or na prož iv ljen o. Ličn
i
odg ov or jedn og čov ek a koj i se ti če svih…
I uprav o sam u pis an ju pron al az io uteh u za sve
ono što u prav om živ ot u nis am imao ili nem am. Pre
sveg a ned os tat ak paž nje, blis kos ti i mat er ij aln e sig
urn os ti, kao i sveg a ostal og što je pot rebn o za norm
al an živ ot… Nik ad a nis am traž io tem e, uvek su me
sam e pron al az ile i re đal e se jedn a za drug om. Dog
od il o bi mi se neš to u živ ot u, to bih pren eo na pap ir
i razv ij ao dal je.
I got ov o da sam dob io odg ov or e na sva pit an ja.
Valjd a zat o što sam znao kom e da ih pos tav im. Sam
ome seb i…
* * *
–8–
Pos ebn u zah valn ost dug uj em Ljil jan i Pop ov ić
Moškov iz Kot or a bez koj e ova knjig a ne bi ugled al a
svetlost dan a i koj a mi je, čin i mi se, u pres udn im
tren ucim a otvor il a pros tor da obj av im neš to što
ver ov atn o, poz naj u ći seb e, nik ad a pos le ne bih obj
av io. Pos toj e ljud i koj e jedn os tavn o mor aš da poš
tuj eš a Ljil jan a je uprav o jedn a od njih, jer da nij e
bil o njen og sluh a i ang až man a, pit an je je kad a bih
obj av io sve ove stvar i na koj im a sam rad io god in
am a… I dal je se, naž al ost, sve svod i na ličn u inic ij
at ivu poj ed in ac a, dok druš tvo kao po obi čaj u ćut i
i u kas nij im faz am a ubir a najb ol je plod ov e ne čij
eg rad a…
Pom en uo bih ovd e još des et in e i des et in e drag
ih ljud i koj i su proš li kroz moj živ ot, ili prol az e; me
đutim, ne bih žel eo da se ova knjig a pret vor i u zah
valn ic u svim a onim a koj i su me pod rž av al i, rad ov
al i se i pat il i
zaj edn o sa mnom. Umes to pom en a, obe ćav am
da ću svak om e od njih, u god in am a koj e sled e, pos
vet it i bar po jedn u pri ču, dok ću nek om e od njih, vrl
o ver ov atn o, pos vet it i i čit av živ ot. Nik ad se ne zna!
Stefan Simić, U
Beogradu, april 2012.
–9–
Ogledalo
naših
junaka
INTERNET INTELEKTUALCI
Duš ic a je srećn o razv ed en a dom a ćic a, koj a svoj
e slob odn o vrem e prov od i na int ern et u. Njeno slob
odno vrem e traj e, otp ril ik e, non stop. Zav rš il a je
sredn ju trg ov ačk u škol u, udal a se, rod il a det e, razv
el a, u međuv rem en u zav ol el a sve što vol e mlad i i
sad a živ i od alim ent ac ij e, sa svoj om dvad es etd ev
et og od iš njom ćerkom, u ku ći svoj ih rod it el ja. Ne
rad i nigd e, nit i je ikad a rad il a, nit i plan ir a. Kao,
uostal om, i njen a ćerk a, čij a je tren utn o jed in a preo
k up ac ij a da se što bol je uda.
Rad e je Duš ici n vrš njak, ped es et og od iš njak,
sin onim za muš ku used el ic u, koj i je, kao i Duš ic a,
zap os len na Fejs buk u. Kaž em zap os len ne zbog plat
e, već zbog prof es io n aln og odn os a koj i ima prem a
svem u tom e. Umes to ku će, on red ovn o ure đuj e svoj
pro fi l. Umes to u živ ot u, on nov in e uvod i na svoj oj
int ern et stran ic i. Bud i se ran o i obav ez no je prv i
na čet lis ti, a odl az i pos ledn ji, što sam o gov or i o
ljub av i koj u gaj i prem a svom pos lu.
Njih dvoj e su se prep or od il i otk ak o su otvor il i
svoj e nal og e i zap o čel i kom un ik ac ij u sa cel im
– 13 –
svet om. Osim mont ir an ih fot og ra fi j a koj e svak od
nevn o pos tav ljaj u, red ovn o piš u i o svoj im živ ot
im a u koj im a se, u suštin i, niš ta ne deš av a, ali, baš
zbog tog a, piš u kao da živ e vlas tit i ideal, piš u kao
da im se uvek deš av a neš to nov o. Vrl o brz o su pov
rat il i pol jul jan o sam op ou z dan je, izg rad il i svoj e
dug o san jan e ident it et e i pos tal i ono što su odu v
ek žel el i da bud u – priv lačn i ljud i sa čvrs tim stav
ov im a i jas no de fi n is an im cil jev im a u živ ot u,
omiljen i u druš tvu i uvek spremn i za nov a
prijateljstva. Tak o nek ak o su opis iv al i seb e…
Nai m e, dok sam ran ij e čit ao Duš kin e kom ent ar
e, prosto sam bio zap an jen obraz ov an jem te žen e,
kol i čin om pod at ak a koj om je bar at al a i na čin om
na koj i je pis al a. Pok riv al a je got ov o sve oblas ti i
imal a je odg ov or na svako pit an je. Nij e bil o rasp rav
e gde ona nij e vod il a glavn u reč. Od umetn os ti, pol
it ik e, pa do nau k e, njen o miš ljen je je uvek bil o akt
ue ln o i čit al o se s pos ebn om paž njom. Pis al a je s
pun o ljub av i i razu m ev an ja prem a drug im a, a opet
pom al o drs ko i ods ečn o što je sam o dod atn o pot
vrđiv al o da se rad i o jak oj ličn os ti. Tol ik o je njen
int ern et pro fi l bio ubed ljiv, od fot og ra fi j a koj e je
pos tav ljal a, do na čin a na koj i je pis al a, da sam jedn
os tavn o pož el eo da je upoz nam i da s njom por azg
ov ar am uživ o.
– 14 –
Sa drug e stran e, Rad e je ostav ljao utis ak vel ik og
zav odn ik a, okor el og než en je sa bog at im živ otn im
isk ustvom, čov ek a sa stil om koj i je pun o tog a proš
ao i sad a, nap ok on, žel i da se skras i i pron a đe srodn
u duš u. Žen e su se pros to lep il e za njeg ov int ern et
pro fi l, prov oc iral e su jedn a drug u, rad il e su sve
sam o da bi priv uk le njeg ov u paž nju. Njeg ov a virt
ue ln a pop ul arn ost ras la je zap an juj u ćom brz in
om. Ne sam o da je del io sav et e malol etn ic am a, pri
čao o suš tin i živ ot a, pis ao pes me koj e su se zab or
av ljal e u tren utk u, neg o je i obe ćav ao ljud ima pos
lov e, žen am a brak ov e, put ov an ja. Obe ćav ao je,
zap rav o, sve ono što su oni pods ves no žel el i, a iz nek
ih razl og a nis u mog li da imaj u.
Što se ti če Duš ic e i moj e žel je da je upoz nam ,
ona me je zbog brojn ih obav ez a odb il a nek ol ik o put
a i to ne sam o men e, već i ostal e ljud e s koj im a je bil
a u kontakt u, a koj i su tak o đe žel el i da je vid e. Sa
Rad et om nik ad a nis am ni ulaz io u nek u dub lju pri
ču, jer se on, sve vrem e, bav io sam o žens kim svet om.
* * *
Na per if er ij i Beo g rad a, ne tak o davn o, slu čajn
o sam nal et eo na Duš ic u i njen u ćerk u. Ček al i smo
isti autob us, na ist oj stan ic i i staj al i na nek ol ik o
kor ak a jedn o od drug og. Njih dve su se sve vrem e
rasp rav ljal e priz emn im, pal an ačk im jez ik om koj i
– 15 –
je bio u potp un oj sup rotn os ti sa Duš kin im rečn ik
om po kom e je bil a prepoz nat ljiv a. Nis u se obaz ir al
e na svet oko seb e, svak a je vuk la na svoj u stran u i
poj a čav al a ton, kao i vulg arn ost svoj ih re či. Iako mi
je rad oz nal ost prof es io n aln a deform ac ij a, da ne
kaž em tra čar en je, sklon io sam se na vrem e i sa ček
ao da im se stras ti stiš aj u pa da im krajn je ljuds ki pri
đem i da se upoz nam o.
S obz ir om da je autob us ubrz o kren uo, smes tio
sam se na sed iš te iza njih, kak o bih što lakš e zap o
čeo razgov or. Nak on tre će stan ic e, mis lim da ni pet
min ut a nij e proš lo, izaš le su gur aj u ći jedn a drug u.
Poš to je ovo bil a jed ins tven a pril ik a da je poz drav
im, poš ao sam za njim a. Čim smo siš li, srd ačn o sam
je poz vao. Prv o se okren ul a, na mom en at zas tal a,
pog led al a me, nak on tog a pom al o pan ičn o odm
ahn ul a ruk om, spus til a glav u i nas tav il a da ide tet
ur aj u ći za ćerk om.
Nar avn o, nis mo viš e bil i prij at el ji na int ern et
u, obris al a me je čim je stig la ku ći, kak o iz živ ot a
tak o i sa lis te prij at el ja. Nak on tog a je u potp un os
ti isk lju čil a svoj int ern et pro fi l. Saz nao sam od drug
ih da je lag al a ljud e o svom por ek lu, mes tu gde je
stan ov al a kao i to da je nek o doš ao do nek og int imn
og det al ja iz njen og živ ot a i obj av io ga. Od tad a ta
Duš ka z van ičn o ne postoj i. Dod uš e, ona nik ad nij
– 16 –
e ni pos toj al a. Čit av njen ident it et razb io se u jedn
om tren u.
Rad et a sam upoz nao na jedn oj knjiž evn oj ve čer
i. Ne znam kak o su ga prev ar il i da do đe, znam sam o
da je sve vrem e sed eo, u pos ledn jem red u, potp un o
odba čen. Iako su ga dom a ćin i na po četk u naj av il i
kao spec ij aln og gos ta, na kraj u je dož iv eo potp un i
fi j as ko. Oček iv al i su mark antn og gos pod in a sa
man ir im a, a dob il i omal en og starc a, koj i ne sam o
da nij e priv uk ao ni čij u paž nju, neg o je sve vrem e
odb ij ao ljud e. Zvez da ve čer i je dož iv el a deb akl ve
čer i. Nak on što je s nek ol ik o jeft in ih štos ov a pok
uš ao da pop rav i stvar, kad su mu drug i okren ul i le
đa i ostav il i ga, sam o je ustao i ćutk e nap us tio pros
tor ij u.
Ned ug o zat im je i on zau v ek isk lju čio svoj int ern
et pro fi l i nas tav io da živ i svoj im anon imn im živ ot
om, u nek om od beo g rads kih sol it er a na čet rn ae s
tom, petn aes tom ili već nek om od sprat ov a.
I ond a, na kraj u, kad a vid iš sve to, shvat iš da ti
ljud i ne pos toj e, nit i su ikad a pos toj al i, ukap ir aš
da ih nem a nigd e, da javn o nik ad a niš ta n is u rek li
i da se sad a, napretkom civilizacije, konačn o otvor io
pros tor i za njih. Sad a oni, potp un o ravn op ravn o,
pun im imen om i prez im en om, prav im ili laž nim,
mog u da rasp rav ljaju sa svim a, o svem u. Mog u da
pret e, da prk os e, ruš e vlad e, da cit ir aj u Frojd a ili
– 17 –
Jung a (iz prir učn ik a za dom a ćic e), da se poz iv aj u
na ljuds ka prav a. Mal og rađan i su kon ačn o dob il i
svoj ih pet min ut a, svoj pros tor, dod uš e virt ue ln i,
da ga potp un o besp latn o del e i uređuj u. Pos tal i su
najz ad komp et entn i, a komp et entn ost nis u stek li
obraz ov an jem i živ ot om koj i su vod il i već kon ekc
ij om na int ern et. Nap ok on su pos tal i ono što su odu
v ek žel el i da bud u: rev ol uc io n ar i, pes nic i, fi l oz
o fi , nau čn ic i, slik ar i.
Na kraj u, kad a se sve sab er e i oduz me, i dob ro je
da je tak o. Kad a već ne mog u da učes tvuj u u prom
en i svet a, mog u bar da učes tvuj u u prom en i seb e.
Predstav ljaj u se bol jim neg o što jes u, što je man je
straš no neg o da se preds tav ljaj u gor im neg o što jes
u. Bol je da šir e laž nu ljub av, neg o isk ren u mrž nju.
Bol je da pri čaj u o knjiž evn os ti o koj oj ne znaj u niš
ta, neg o o tem am a o koj im a ni ne treb a niš ta da se
zna.
Sves tan sam da tu nem a istins kog druž en ja, zag
rl jaj a i pri ča ali kod ve ćin e ih nem a ni ovak o! Najg
or e je što sve pos taj e triv ij aln o, a opet, po miš ljen
ju drug ih, gen ijaln o. Dov oljn o je da se čov ek kon ekt
uj e i već je pob ed io. Kol ik o tak vih Duš ki, kol ik o
tak vih Rad et a, krei r aj u svoj e virt ue ln e živ ot e,
dok im cve će stoj i nez al iv en o, dok im prav i prij at
el ji umir u zap os tav ljen i, dok im dec a div ljaj u po
sob i ili ulic i, ukol ik o uopš te i imaj u dec u. Kol ik o
– 18 –
takvih laž e ceo svet laž u ći pon ajv iš e seb e. Vreb aj u
zgodn u pril ik u, oček uj u prem ij u na lut rij i, traž e
istom iš ljen ik e.
Ne osu đuj em ih, ali ih i ne pod rž av am. Znam ljud
e koj i uz jut ar n ju ka fi c u pop ljuj u sve, ceo svet. Nek
ad a se ment al it et jedn og nar od a najb ol je ogled ao
na pij ac i ili u javn om prev oz u, a dan as u mil io n im
a kom ent ar a isp od rub rik a koj e mah om svi piš u, a
nik o ne čit a. Int ern et pruž a pril ik u da se pri ča o
onom e i s onim a s koj im a u rea ln os ti nik ad a nij e
mog lo da se pri ča. Nev až no da li poz naj eš nek u
oblast, važ no je da imaš int ern et. Nevaž no je da li si
nek ad a pis ao, važ no je da sad a piš eš. Nev až no je
da li neš to znaš, važ no je da pri čaš o tom e. Uglavn
om, sve je to man je viš e jas no, put ev i koj i se otvar aj
u su nev er ov atn i, kao i mog ućn ost da se s njih potp
un o skren e i da se zav rš i u prov al ij i. U prov al ij i
koj a pos taj e sve ve ća i ve ća.
*
*
*
GOST IZ INOSTRANSTVA
– 19 –
Kod s us ed a, svak e god in e na slav i, sre ćem Mi
ću Rad ul ov i ća. Čuv en i Mi ća Švab a ili Švab a gas
tarb ajt er, kak o ga svi iz mil oš te zov em o, već dvad
es et ak god in a živ i i rad i u Nem ačk oj. Pob eg ao je
tam o uoči nek e krize, mož da čak i pred mob il iz ac ij
u, dok kod nas dol az i tek dva put a god iš nje: zim i
uoči Nov e god in e, i let i, u vrem e letn jih pros lav a
obav ez no van radn e sez on e.
Pre neg o što je otiš ao u inos trans tvo bio je obi čan
radn ik. Ni po čem u se nij e razl ik ov ao od ostal ih. Bio
je mlad ić kao i svak i drug i iz sel a. Me đut im, živ ot
van zem lje, kak o vol i da kaž e, prom en io ga je potp
un o, počeo je drug a čij e da se pon aš a. Prek o no ći je
prom en io stil obla čen ja i sve ono što ga je do tad a
odl ik ov al o. Od mor avs kog sel ja čet a, pos tao je ugla
đen i gos pod in sa evrops kim man ir im a. Ali ugla đen
i gos pod in pos taj e tek kad do đe ovd e kod nas jer tam
o gde živ i rad i najg or e mog u će pos lov e (dod uš e to
se tek ned avn o saz nal o).
Mad a i nij e nek i prob lem da se bud e gos pod in,
u gos tim a, na nek ol ik o dan a.
Uglavn om, vi đam ga na toj slav i otk ak o znam za
seb e. Ta slav a teš ko mož e da se zam is li bez njeg a,
jer Mi ća Švab a čim do đe, po čin je, još sa vrat a, da
drž i banku, pop uj u ći nam i sav et uj u ći nas kao nek
o ko zna sve o svem u. Por ed njeg a bi se i tel ef ons ki
autom at ose ćao ugrož en o.
– 20 –
Pon ajv iš e nam pri ča o Evrop i koj u mi ostal i, nik
ako da vid im o i koj a, sud e ći po njeg ov im pri čam a,
jes te krit er ij um sveg a vredn og. Da stvar bud e još
gor a, za Švab u je Evrop a sve ono što još nij e stig lo
do njeg ov og sel a, dok je on, gle čud a, baš taj izab ran
i mis io n ar (u prev od u šverc er) koj i će sve to da nam
don es e i pros vetli naš e ogn jiš te. Prit om ne mis li na
kult urn u baš tin u i sve lep ot e koj e idu uz to, već na
džin ovs ke sup erm ark ete, svet le će rek lam e, pol ovn
e ure đaj e pok up ljen e por ed kont ejn er a i hil jad u
vrs ta sveg a i sva čeg a bez čeg a, navodn o, vel i Švab
a, ne mož e norm aln o da se živ i.
Uz to nas i sas vim poš ten o laž e, tačn ij e izm iš lja,
mad a ni to nij e tol ik o straš no, ima čov ek prav o na
miš ljen je. Straš no je što mu svi ver uj em o i nas ed
am o. Usp eo je da nap rav i tak av mit o seb i da za stol
om svi dob ro paz e šta gov or e, bir aj u re či i obra ćaj
u mu se s pos ebn om paž njom, da ga koj im slu čaj em
ne uvred e. Nik o mu se ne sup rots tav lja, nit i kom e
pad a na pam et da kaž e neš to izv an oček iv an ja. Ve
ćin a sam o prat i njegov temp o, u pi ću i razg ov or u,
ube đen a, da bar u tim tren uc im a, živ i evrops ki.
Čin jen ic a da on već dug o živ i van zem lje, bud i u
ljud im a svak o poš tov an je. Nev až no je, što je Mi ća
Švaba od Evrop e vid eo isto kol ik o i naš pros e čan
sredn joškol ac na int ern et u, ako ne i man je. Svi se
lom e oko njeg a, teš ko da mož eš da odr ed iš ko ga viš
– 21 –
e poš tuj e, i to ne zat o što je nek om e pom og ao, a
svim a je svaš ta obe ćao, već zat o što Švab a svim a
nam a pok uš av a da obj as ni šta su prav e vredn os ti!
Kak o se prav iln o jed e, kak o se prav iln o razm iš lja,
šta je u mod i, a šta nij e, a mi jadn i, nes ig urn i u seb
e, besp og ov orn o mu ver uj em o i klim am o glav om
da ne uvred im o taj deo Evrop e koj i gov or i iz njeg a.
Vrh un ac ve čer i je kad a počn e da nam se obra ća
u množ in i i kad a nam kaž e: „Vi Srb i…”, kao da je on,
u me đuv rem en u, tam o neg de, pos tao Mars ov ac,
Nem ac, Tur čin, kiš na glis ta, ili šta već. A još zan im
ljiv ij e je, kad a nam zap ov ed aj u ći kaž e, onak o sa
gnuš an jem, iz čis ta mir a: „Sram ot a, u civ il iz ac ij i
to ne mož e ni da se zam is li…”
Kao da smo mi nek a marv a, sil om pril ik a okup
ljen a oko njeg a.
A ond a, nak on svih tih uvred a, kad a žel i u potp
unos ti da nas dok raj či, sam o nas pit a, da li smo nek
ad a bil i u Evrop i i tim e nas razb ij e za sva vrem en a,
jer zna da dob ar deo ekip e, koj i sed i za tim stol om i
ne zna gde je Evrop a, a kam ol i da je u njoj bio.
* * *
Mor am da priz nam da mi je, Švab a gas tarb ajt er,
jedn o vrem e bio idol. Se ćam se da sam broj ao dan e
išček uj u ći tih nek ol ik o sat i u god in i, da sluš am o
šverc ovan im autom ob il im a, lak im žen am a, teš kim
– 22 –
drog am a, vo ću, pov r ću i svem u onom e što tam o
ima, a ovd e ne. Jedn os tavn o me je ubed io da je tam
o sve lepš e, bol je i sla đe. On je za men e bio prav o otk
ri će, vid eo sam pol ub og a u njem u, mes ij u, koj i mož
e da mi obezb ed i ulaz nic u za bud ućn ost, i to ne sam
o men i, neg o i svim moj im prij at el jim a. Tol ik o je
del ov ao ubed ljiv o, da smo san jal i kak o nam sa drv
e ća bac a zlatn e sal am e, upak ovan e u pos eb an cel
of an , dok smo mi hal ap ljiv o ček al i dol e, isk ež en
ih jez ik a, onak o bal av i i mus av i, željn i da najz ad
prob am o ukus Evrop e.
Pamt io sam svak u njeg ov u reč, sve što kaž e, neš
to sam čak i bel ež io pos le razg ov or a, kak o bih se kas
nij e poz iv ao na sve to. Živ otn i ideal mi je bio da pob
egn em prek o, ube đen da tam o svi sam o men e ček aj
u. Nai vn o sam pov er ov ao, da prav i živ ot po čin je
čim se pre đe gran ic a naš e zem lje i da su svud a okol
o rajs ki vrt ov i, dok je, još jed in o ovd e, mulj i tal og
koj i nik ak o da se očis ti.
Sud e ći po Švab in om živ ot u u inos trans tvu, koj
i sam tek kas nij e prov al io, a i po sudb in i vel ik og
broj a naš ih ljud i koj i su tam o otiš li, shvat io sam da
je sit uac ij a potp un o drug a čij a. Nis am ni slut io da
se iza tog jedn os mern og, pris tras nog i nav ij ačk og
hval os pev a, krij e teš ka ljuds ka pri ča. Treb al o mi je
dos ta vrem en a da uvid im, da on pri čaj u ći o sjaj u
Evrop e, o svim tim stvar im a koj e je vid eo, por ed koj
– 23 –
ih je proš ao, prik riv a, u stvar i, svoj u bed u i le či svoj
e komp leks e, nas toj e ći da opravd a sve ono što nem
a.
A de fi n it ivn o nem a mnog o tog a.
Lakš e mu je da pljuj e po svoj oj zem lji i kult ur i,
po ljud im a koj i su mu pod ar il i živ ot, škol ov al i ga,
stvor il i mu sve ono o čem u sad a, sa set om, pri ča i
čem u se uvek sa rad oš ću vra ća, neg o po Nem ačk oj
koj a ga izd raž ava. Mnog o mu je lakš e, da pljuj e po
zem lji koj a ga je stvor il a, a to je isto kao da pljuj e po
svoj oj majc i nak on ras tank a, neg o po Nem ačk oj,
po mat or oj gos po đi koj a ga je iz čis tog int er es a pris
voj il a i od koj e zav is i u svakom pog led u.
Sve vrem e pri ča kak o smo odu v ek bil i nes pos
obn i, kak o ne znam o da se pon aš am o i kak o nis mo
u stan ju niš ta pam etn o da urad im o, a ne pri ča da li
je on neš to pam etn o urad io za nas, ili na bil o koj i na
čin dop rin eo svom nar od u, osim što nas bruk a na
svak om kor ak u.
Mi ća Švab a ne shvat a da je njeg ov a zem lja – njeg
ova, kak va god da je! To je sas vim dov ol jan razl og
da je, ako niš ta drug o, bar em poš tuj e jer pot i če odat
le! Ako već niš ta nij e urad io za nju, n e treb a da joj
odm až e. Ako ne mož e ili ne žel i niš ta da joj da, nem
oj n e treb a ni da joj uzim a. Naž al ost, on, kao i mnog
o naš ih ljud i ras el jen ih po svet u, kor is ti svak u pril
ik u da pljuj e po Srb ij i, jer kad a bi je hval il i i pri čal
– 24 –
i odak le su, svi bi ih pit al i zaš to ond a ne živ e tam o,
kad a je tak o dob ro, i šta ond a, kog vrag a, traž e kod
njih?!
On ne shvat a da je s ro đen om zem ljom, isto kao i
s ro đen im det et om. Nij edn o ni drug o ne mož eš da
bir aš, ali mož eš svim sil am a da se bor iš za njih i da
ih učin iš bol jim. Kad a oni nap red uj u, tvoj a dec a ili
tvoj a zem lja, kad a oni usp ej u, sam im tim si i ti usp
eo zaj edn o sa njim a.
* * *
Švab a red ovn o kas ni na slav u, sat ili dva, prit om,
obav ez no poz ov e dom a ćin a, i to nek ol ik o put a, uz
obj ašnjen je da je neg de u bliz in i, da ne brin em o i
da sig urn o dol az i. Pon ek ad zna da se poj av i i nek
ol ik o sat i ran ij e, nav odn o da bi pom og ao onim a
koj i slav e, a u stvar i da bi zau z eo cent raln o mes to
za stol om i isp un io san koj i san ja cel e god in e, da
nap ok on pri ča o seb i, svoj im uspes im a, na svom jez
ik u, svoj im ljud im a. A i sumn jam, iskren o, da se u
Nem ačk oj, nek o uopš te i zan im a za njeg a, osim
onih s koj im a je int er es no pov ez an.
Među t im, kod nas, u naš em sel u, sas vim je drug
a pri ča. Mi ća Švab a je uvek glavn a atrakc ij a i oko
njeg a se uvek sve vrt i. Njeg ov dol az ak, odn os no sam
o njeg ov o viš eg od iš nje ods us tvo ih prov oc ir a, pros
to ih ter a da se dok az uj u jedn i pred drug im a, nar o
– 25 –
čit o kad a pop ij u. Svi oni neg de dub ok o u seb i imaj
u komp leks Evrop e, zbog nep oz nav an ja jez ik a i
zbog, viš ed ec en ijs ke sku čen os ti na jedn om mes tu.
On je za njih stran ac, njih ov stranac, kog a znaj u od
mal en a, sa koj im su ras li i saz rev al i del e ći dob ro i
zlo. Ipak, on je odj edn om pos tao neš to sas vim drug
o, neš to što oni ne umej u do kraj a da obj asne, neš to
što u potp un os ti osvaj a njih ov u paž nju.
Ne znaj u kol ik o zar a đuj e, nit i kak o izg led a ku
ća u koj oj živ i, ne znaj u aps ol utn o niš ta, osim onog
a što im on kaž e. A on, sve vrem e, pri ča o seb i ali se
ne razo tkriv a, dok ga oni, sve vrem e, sa paž njom sluš
aj u, ali se ustru čav aj u da ga pit aj u ono glavn o. A
kad a ga pit aj u, dob ij aj u dvos mis len e odg ov or e.
Kak o god in e odm i ču, prov al io sam, da na tu slav
u, dol az e i dve neos tvar en e Švab in e ljub av i iz mlad
os ti. Jedn a, sad a majk a dvoj e dec e, srećn o udat a,
koj a ga i ne prim e ćuj e, dok ova drug a, srećn o razv
ed en a raspuš ten ic a, pros to živ i za njeg a. No, ovaj,
sad a ni da je pog led a. Za stol om je i njeg ov o druš
tvo iz škol e, kao i mnog ob rojn a fam il ij a, odn os no
najo š trij i konk ur etn i sa koj im a se on, sve ove god
in e, takm i či u stic an ju, samov el i čan ju, u izg radn
ji džin ovs kih ku ća u koj im a nik o ne živ i, nit i će, kak
o stvar i stoj e, ikad a i živ et i.
Iako se Mi ća Švab a veš to kam u fl ir a, pri ča kak o
je drug a čij i, bol ji, kult iv is an ij i, sve viš e shvat am
– 26 –
da je on isti kao i svi oni, sam o što je na vrem e pob eg
ao, otiš ao prek o, oslob od io se ter et a mal og ra đanš
tin e koj a mu je uvek bil a za vrat om.
Ličn o mi ne smet a, rad uj e me ako se snaš ao.
Međut im, prob lem u naš em sel u je, što se svak o trud
i da saz na sve o svak om e, što otvar a, sas vim pris tojn
u, mog ućn ost da se mrz e i poš tuj u istov rem en o,
dok o Švab i gas tarb ajt er u, i por ed tol ik o trud a, god
in am a nisu mog li da kaž u niš ta konk retn o. Jed in o
što su znal i to je, da svak e god in e dol az i u sve skup
ljim i skup ljim autom ob il im a, mad a, opet, nis u znal
i da li su oni ličn o njeg ov i ili izn ajml jen i?! Čul i su,
tak o đe, da se u inostrans tvu okre će vel ik a lov a, ali
nis u znal i tačn o kol ik a. Pri čal o se da ima i nek u fi
rm u u Nem ačk oj, n ek i su čul i da rad i kao čis tač ulic
a u Minh en u, a n ek i pretp os tavljaj u da ver ov atn o
ne rad i niš ta i da se izl ež av a u vil i nek e mat or e
Švab ic e, pa otud a i nad im ak Švab a.
Što se men e ti če, pre me je nerv ir al o što bi se pri
dol as ku, obav ez no upoz nav ao sa mnom, kao da me
vid i prv i put, iako se red ovn o sre ćem o svak e god in
e, a još viš e me je nerv ir al o to što je svim a nam a obe
ćao put do Nem ačk e u jedn om pravc u, a men i pos
ebn o jer sam mu odu v ek bio simp at i čan, sam o je
treb al o da još, nav odn o, mal o por as tem.
U me đuv rem en u sam por ast ao, nek i kaž u i viš
e nego što treb a, a Nem ačk u sam vid eo sam o u njeg
– 27 –
ov im pri čam a i nigd e viš e, ali mis lim da nem am razl
og a da žal im.
* * *
God in am a ih sve pos mat ram i razm iš ljam kak o
vreme i živ ot mog u da išam ar aj u ljud e. Sluš am ih
kak o se žal e na umor, cen e, ljuds ku zlob u. Sluš am i
upij am, sve te njih ov e praz ne i ist ro š en e pri če, praz
ne i ist roš en e, kao što su i oni. Pri čaj u ih bez ikak vog
cil ja i smis la, bez žel je da neš to prom en e, tek da bi
se razb il a tiš in a koj e se jed in o i plaš e. Sluš am i Mi
ću Švab u, koj i u svem u predn ja či. Ptic u koj a je nap
us til a svoj e jat o. Sluš am ga i pit am se, da li je bol je
da čov ek ode od svoj ih, od ljud i koj im a ro đen jem
prip ad a, pa da se pon ek ad vrat i i da im pri ča bajk e
o seb i i o svet u iz kog a dol az i, ili da ostane zau v ek
sa svoj im a, živ e ći viš e tu đi neg o svoj živ ot?
Svi se tu, nav odn o, u tom druš tvu, dub ok o uvaž
av aju, klan jaj u se jedn i drug im a, grl e se i ljub e pri
čaj u ći, ne znam kak ve, pri če. Me đut im, kad a se mal
o dub lje zar on i u istor ij at tih odn os a, vid i se da i nij
e baš sve tak o. Svi oni imaj u me đus obn o ner aš čiš
ćen e ra čun e oko imov in e, nas leds tva, pot oms tva,
por ok a. Svak o od njih ima nek u svoj u muk u koj u
gur a pod sto, zbog koj e spuš ta pog led i men ja tem u.
Men i su, nar avn o, svi ti ljud i odu v ek bil i drag i, a i
fant as tičn a ins pir ac ij a, jer je živ ot svak og od njih
– 28 –
svoj ev rs na dram a, nep on ov ljiv poz or iš ni čin, sam
o oni teš ko da su tog a sves ni. Svi su se oni u potp un
os ti srod il i sa mes tom u kom e živ e i svak a razl i čit
ost ih dov od i u pit an je i plaš i.
A što se Mi će Švab e ti če, ned avn o sam saz nao da
živ i u nek om prig rads kom, radn ičk om int ern at u u
sob i dva sa dva. Prok ock ao je sve što je usp eo da stekn
e, a i to što je stek ao bil o je pom o ću kred it a koj e nij
e uspeo da vrat i, tak o da su mu ovi uzel i viš e neg o
što su mu dal i. Nem a por od ic u, nit i ikog a kog a bi
mog ao da naz ov e svoj im.
I dan dan as mož e da se vrat i u sel o, da dov rš i
svoj u nap ol a izg ra đen u ku ću, da obn ov i star a prij
at eljs tva i ljub av i, a mož e i da nas tav i da živ i kao
pac ov i da u tih nek ol ik o ned el ja god iš nje, u svoj oj
zem lji, u svom sel u, glum i gos pod in a.
Ipak, izab rao je da živ i kao pac ov i ve ćin a mu, ver
ovatn o sa div ljen jem i dal je čes tit a na tom e. Zav id
e mu i poš tuj u ga. Ja ne, ali ne mog u ni da mu zam er
im, jer to je njeg ov a stvar i njeg ov izb or.
Ja samo pišem i konstatujem.
*
*
*
– 29 –
NEKO NAJBLIŽI
Otk ak o znam za seb e znam i za njeg a, mož da i
duže. Najb ol ji drug ov i smo još od det injs tva. Ro đen
i u istom grad u, zav rš il i istu škol u, deo smo istog
druš tva. Ljud i su odu v ek pri čal i o nam a u množ in
i. Gde je bio on, tu sam obav ez no bio i ja. Sve zna čajn
e mom ent e u naš im živ ot im a smo prov el i zaj edn
o. Nos il i smo iste pat ik e, vol el i iste dev ojk e, nav ij
al i za iste klub ov e. Sve isto, got ov o ident ičn o, sam
o smo mi, u me đuv rem en u, pos tal i razl i čit i.
Fot og ra fi j e i dal je pamt e zaj edn ičk a let ov an
ja, zimov an ja, ro đend an e, jer mi smo ih, naž al ost,
potp un o zab or av il i.
Sad a je on men ad žer jedn e poz nat e fi rm e, njen
stipend is ta na priv atn om fak ult et u, deo elitn og
druš tva, vlas nik najn ov ij ih autom ob il a i brend ir
anh odel a, a ja tek pis ac u nas taj an ju, bez din ar a u
džep u. Dva potp uno razl i čit a svet a. Tam o odak le
ja, svim sil am a, bež im, on već sam ou v er en o vlad a.
Tam o gde on ima spec ij aln e VIP prop us nic e, ja ne
smem ni da priv ir im. Ono što kod men e izaz iv a naji
– 30 –
s kren ij e div ljen je, kod njeg a izaziv a naji s kren ij e
ga đen je i obrn ut o.
Pos ledn je god in e naš eg druž en ja bil e su užas
ne. U njeg ov om druš tvu sam se ose ćao kao u najg or
em zat voru. Pod rht av ao mi je glas. Ner etk o se deš
av al o i da zapla čem od siln og prit is ka koj i je vrš io
na men e. Šta god bih rek ao, njem u ili bil o kom e, on
bi to istog mom ent a ismej ao. Odu v ek sam bio inf er
io r an u tom odn os u. Sve je mor al o da bud e po njeg
ov om. I kad a se nis am slag ao, sam o sam pok orn o,
po nav ic i, klim ao glav om. Bio je dal ek o sam ou v er
en ij i i prakt ičn ij i. U svak om tren utk u je tačn o znao
šta ho će, za razl ik u od men e.
Dos ta mi je i pom og ao, kao mal o ko drug i, dod uš
e pom og ao sam i ja njem u, sam o što se tu đe viš e
pamt i neg o svoj e. Tu đe je nag rad a. Naš e se podr az
um ev a. Tu đe je dar sa neb a. Naš e je sam o dob ro odr
a đen posao i niš ta viš e.
Dug o nis mo bil i u kont akt u. Nek ol ik o god in a
možda. Jedn os tavn o su nam se put ev i mim oi š li i
svak o je kren uo na svoj u stran u. Nis am viš e mog ao
da trp im njeg ov e uvred e, a njem u se smu čil o moj e
žal jen je. On se pos vet io osvaj an ju fi n ans ijs kih vrh
ov a, sklap an ju eksk luz ivn ih pos lov a i ne znam čem
u, a ja osvaj an ju knjiž evn ih vrh ov a, sklap an ju re
čen ic a i vid iš već čem u. Po čeo je da se bav i priv atn
im biz nis om veo m a ozbiljn o. Preu z eo je sve te men
– 31 –
ad žers ke faz on e u kom un ik ac ij i, na čin pos lov an
ja pos tao mu je na čin živ ot a, a s ljud im a umes to re
čim a spor az um ev a se novc em.
Nis am ga se nik ad a stid eo tak vog, nap rot iv, stid
eo sam se seb e dok sam s njim. Sve vrem e sam se pril
ag ođav ao. Odl ičn o sam znao šta žel i da čuj e. Dok
sam pri čao kak o njem u odg ov ar a, vre đao sam seb
e, kad a bih po čeo da pri čam ono što mis lim, to bi po
čel o da vre đa njeg a. Ose ćao sam se kao žen a, u poo
dm ak lim god in am a, koj a pok uš av a, na sve mog u
će na čin e da spas i brak od uništen ja. Glum at ao sam
da je sve sav rš en o. Pov la čio sam se kao odg ov or na
svak u njeg ov u prov ok ac ij u. Nis am mu vra ćao nis
ke udarc e, sam o sam ćut ao i trp eo.
Najv iš e mi je smet al o, u naš em odn os u, to što
mu sve smet a. Pljuv ao je po svem u što ga prev az il az
i. Njegov rea l iz am je za men e bio prim it iv iz am, isto
kao što je, za njeg a, moj idea l iz am bio čis ta fi kc ij a.
Umes to da se zag led a u svoj u bud ućn ost, on je sve
vrem e progn ozir ao moj u prop ast. Umes to da mi je
ver ov ao kao prijat el ju, on mi je sve vrem e vra čao koj
eš ta. Podu čav ao me, drž ao mi lekc ij e, pri čao o živ
ot u, rad io je sve to za moj e dob ro, kak o mi je gov or
io, stvar aj u ći utis ak da je moj e dob ro za njeg a najv
e će zlo!
Nem a gor eg ose ćaj a, neg o kad a te i najg or i nep
rij atel ji, viš e cen e od najb ol jih prij at el ja. Oni te bar
– 32 –
iskren o mrz e, onak o do kraj a, bez zad rš ke. Dok te
ovi nei sk ren o vol e. Sa prv im a mož eš lak o, ne oček
uj eš niš ta, a uvek si sprem an na sve. Dok je sa ovim a
tež e, nik ad a ne znaš na čem u si.
Zai s ta je vel ik a stvar kad a shvat iš da ti nek i ljud
i uopš te nis u pot rebn i, da ti sam o smet aj u i da gur
aj u tvoj živ ot na drug u stran u. Zap rav o te ko če,
zam ar aj u, vre đaj u te i dok te hval e, i iz teb e izv la
če ono najg or e. Umes to da se bav iš sob om i ljud im
a do koj ih ti je stal o, mor aš da se bav iš njim a, da
održ av aš star a prij at eljs tva od koj ih imaš viš e štet
e neg o kor is ti.
Zaš to uopš te neg ov at i tak ve odn os e? Zar ad
davn o pot roš en e proš los ti, da se žrt vuj e blis tav a
bud u ćost koj a tek treb a da usled i? Zaš to da se klan
jam o nek ome, kad a dub ok o u seb i ose ćam o ga đen
je? Zaš to da neg uj em o ono što je odavn o uvel o? Zaš
to da ulaž em o u odn os gde sve gub im o, a pon ajv iš
e seb e?
* * *
Ned avn o smo se srel i i razg ov ar al i o izd av an ju
moj e prv e knjig e. Del ov ao mi je prij at eljs ki nas troj
en o. Napok on mi je priz nao da sam tal ent ov an (sve
ove god in e nis am bio?!), dok je za seb e rek ao da ima
moć, što je, kak o je zak lju čio, sav rš en a komb in ac ij
a pos lovn og uspeh a. Obj as nio mi je da knjig u prod
– 33 –
aj e diz ajn, kval itet kor ic a, ja čin a nas lov a, dok je
ime pis ca na, sas vim sol idn om, des et om mes tu. Prit
om je sam oi n ic ij at ivn o žel eo da mi pron a đe sponz
or e ili, najz ad, da mi on bude sponz or, njeg ov a fi rm
a!
Nai vn o sam nas eo na sve to, zab or av ljaj u ći da
me je do sad a izr ad io bar hil jad u put a na sli čan na
čin i da je isto tol ik o put a ismej ao moj e pis an je.
Jedn om mi je u šal i rek ao, da ga je sram ot a to i da
čit a i da mu ne pad a na pam et ni da se bav i prav im
pis cim a, a kam ol i mnom e.
No, ver ov ao sam da se prom en io i por ed sveg a
što sam ran ij e dož iv eo.
Nak on izv es nog vrem en a me je poz vao na svoj
rođend an uz obraz lož en je da ću imat i pril ik e da
upoz nam ljud e koj i će da fi n ans ir aj u moj u knjig u.
Kao da njeg ov ro đend an nij e sam po seb i dov ol jan
da se vid im o.
Zak up io je mal u sal u hot el a Felicitá u užem
centru Beo g rad a. Plat io je nek ol ik o pol ug ol ih dev
oj ak a da šet aj u okol o i isp un jav aj u žel je gos tij u.
Ne sam o da su dev ojk e bil e mal ol etn e, već je i me
đu gos tim a bil o nekol ik o mla đih mom ak a. Ve ćin a
njih još nij e stig la ni da pros lav i pun ol ets tvo, ali su
zat o stig li da dob ij u svoj e ličn o obezb e đen je i sve
priv il eg ij e koj e idu uz to.
– 34 –
Na ro đend an u ih je bil o sveg a dvad es et ak. Svi
su bil i verz ir an i, uglav ljen i neg de, obezb e đen i još
pre rođen ja, tak o da se, sud e ći po autom ob il im a
koj i su bil i por e đan i isp red, čin il o kao da Ujed in
jen e nac ij e imaju red ovn o zas ed an je, a ne da moj
drug iz det injs tva slav i dvad es et i nek i ro đend an.
Svak o od pris utn ih je imao nek u svoj u bog at aš ku
pri ču, ili ćal et a na vis ok om pol ož aj u, ili priv atn i
biz nis u svoj im ruk am a, ili nek u jak u vez u koj a će
kad tad zat reb at i. Pri čat i sa njim a o knjiž evn os ti i
oček iv at i fi n ans ijs ku pod rš ku, sličn o je kao i prav
it i biz nis sa eskim im a oko ugradn je klim a ure đaj a
i friž id er a na Sev ern om pol u.
Ne vol im tak ve ljud e. Nis am član klub a njih ov ih
obož av at el ja, ali ko još men e pit a za to. Uzg red je
moj prij at elj, kao što se i oček iv al o, žel eo sve pris
utn e da imp res io n ir a, a u tak vim krug ov im a, uz
imp res io n ir anje jedn ih, obav ez no ide i pon iž av an
je drug ih.
Mis lim da je duž e prip rem ao ro đend an neg o sve
ispit e na fak ult et u zaj edn o. Tačn o se znal o gde ko
sed i, sa kim i da li uopš te sed i. Men i je bez ikak ve
ran ij e naj av e, dod el jen a ulog a kon ob ar a jer se,
nav odn o, jed an njegov ort ak koj i je bio zad už en za
služ en je, razb ol eo. Gle čud a, ver ov atn o je taj tip
imao izl iv len jos ti u moz ak, a ja sam mu najb liž i, tak
– 35 –
o da je pretp os tav ljao da ću bez razm iš ljan ja pris tat
i i da se ne ću nal jut it i.
I bio je u prav u, bar del im ičn o, bar za ovo prv o.
U živ ot u sam sve bio sam o nik ad a k on ob ar i
pros titutk a. Te no ći sam bio jedn o, a mal o je fal il o
da pos tanem i ono drug o. Ne, stvarn o, ne poz naj em
pi ća i prav il a služ en ja, ne poz naj em ljud e koj e služ
im i odu v ek me je vre đal a ta laž na pon iz nost ugos
tit el ja zar ad nek ak vog bakš iš a. Najg or e je to što je
sve vrem e u vaz duh u lebdel a mis ao o knjiz i i svest
da ću nek ad a u živ ot u mor at i da pris tan em na komp
rom is e kak o bih prež iv eo. E, to je ve če, mis lio sam,
bil a idea ln a pril ik a.
Sre ćom, pog reš io sam.
Kad a sam ušao sa prv om tur om pi ća u sal u, bil o
je sveg a dvad es et stol ic a. Sve su bil e pop un jen e,
tak o da je bil o potp un o jas no, da je cel a ova preds
tav a izr ež iran a. Išao sam sas vim pris tojn o, od jedn
og do drug og gos ta i služ io ih nen am et ljiv o. Moj prij
at elj se za to vrem e nij e set io ni da me preds tav i.
Sam o je zap ov edničk i klim ao glav om, što je valjd a
zna čil o ili da je pos ao dob ro odr a đen, ili da mu se
gub im sa očij u. Potp un o me je isk lju čio iz druš tva.
Ne sam o da nik o nij e obra ćao paž nju na men e, neg
o su me do te mer e ign or is al i, da mi se na mom ent
e čin il o kao da ne pos toj im.
– 36 –
Ose ćao sam se kao bedn ik. Ose ćao sam se bedn ij
e od bedn ik a. Njih ov a poj av a i pon aš an je, isp rov
oc ir al i su ono najg or e u men i. Nij e se tu rad il o o
komp leks u sir om aš tva i prob u đen oj suj et i zbog
nep rim e ćen osti, već o pot reb i da se ne pon iž av am
pred drug im a i održ im nek i niv o. Oset io sam kak o
su me sve vrem e anal iz ir al i pog led im a od glav e do
pet e i kak o su me, ver ov atn o, svrs tav al i u odr e đen
e kat eg or ij e. Po čin jal i su od mark e pat ik a, a zav rš
av al i sa mark om mob iln og tel ef on a. Nek i su me,
sas vim sig urn o, i njuš il i usp ut kak o bi odr ed il i koj
i parf em kor is tim.
Za njih sve ima stat us no obel ežj e. Svak i det alj.
Od mes ta na koj a se izl az i, pa do muz ik e koj a se sluš
ai
ljud i s koj im a se druž i. Pros to mi se zgad il o njih
ov o nau čen o drž an je, nap adn a spont an ost i šab
lons ki humor koj i nav odn o treb a da pop rav i atm osf
er u dok je, u stvar i, sam o nep ov ratn o pog orš av a.
Znao sam da je ekip a sa ro đend an a nav ik la na
persir an je, na strog u dist anc u sa osob ljem i na inf
er io rn e pog led e podr e đen ih. Nav ik li su da ih služ
e pon iz ni polui d io t i koj i bi se zar ad najo b ičn ij e
nap ojn ic e odr ek li i naje l em ent arn ij eg dos toj ans
tva. No, ako sam njem u prij at elj, ne zna či da sam i
njim a. Ako već prod aj em svoj rad, ne zna či da treb a
da prod am i seb e. Drz nuo sam se u mom ent u, prom
– 37 –
en io sam stav, set ivš i se ko sam i za kak ve se vredn os
ti bor im. Po čeo sam da se pon aš am eksc ent ričn o,
stav ljaj u ći seb e u prv i plan. Moj egoi z am je bio sam
o odg ov or na njih ov elit iz am i niš ta viš e. Nag lo sam
pov is io ton, step en izn ad ostal ih, spuš tao sam im
pog led e zaj edn o sa pi ćem i pon aš ao se tak o, kao da
rad im najv až nij i pos ao na svet u!
– Ko vas bre jeb e – mis lio sam u seb i – ko vas jebe.
Sad a vas gled am ovak o, oči u oči, i nik ad viš e. Ne
znam ni ko ste. Ni kak o se zov et e. Ni ko stoj i iza vas.
Nit i vas ja zan im am, nit i vas zan im a da mi se preds
tavit e. Za vas sam sam o jed an obi čan bedn ik koj i
treb a da vas služ i i da vam se div i! Niš ta viš e! Prol
az i ćet e por ed men e u blind ir an im merc ed es im a,
nik ad sam i, uvek sa bat in aš im a i prof es io n aln im
obezb e đen jem. Pos mat ra ćet e me kroz zat amn jen
a stak la. Pos mat raćet e me, ili ćet e sam o okren ut i
glav u na drug u stran u. Odn os i ćet e se prem a men
i i prem a ljud im a koj im a prip ad am, kao prem a
marv i. Predo d re đen i ste da vlad at e, da se iživ ljav
at e, da ljud im a isis at e i pos lednju kap krv i. E vid it
e, ja nis am predo d re đen da vam služ im. Nis am!
Majk u li vam vaš u pljačk aš ku!
Straš no im je zas met al o sve to. Nav ik li su na aps
olutn u pon iz nost, tak o da su nas toj al i da ostan u
opuš teni i ne isk az uj u emoc ij e. Nau čen i su da je
greh javn o izn os it i prob lem, jer se tak o razb ij a iluz
– 38 –
ij a o sav rš en oj zab av i i prov od u. Prob lem i se, po
njih ov oj log ic i, reš avaj u iza zat vor en ih vrat a, pre
tog a se sam o sum ir aj u utis ci.
Nek i su se trud il i da ne obra ćaj u paž nju na men
e, nek e sam i prid ob io svoj om drs koš ću, prep oz nal
i su se, dok su me ostal i shvat al i ozbiljn o, sve dot le
dok nis u vid el i izr az e ga đen ja na slav ljen ik ov om
lic u. Nakon tog a su i oni po čel i da se iživ ljav aj u. Šta
god da sam rek ao, oni su ismej al i i preo k ren ul i u
svoj u kor ist. Zbij al i su šal e na moj ra čun, prov oc ir
al i me i pods meval i se svem u onom e što rad im. Bio
sam na njih ov om ter en u i svi moj i arg um ent su, nas
pram njih ov ih, bil i unap red osu đen i na prop ast. To
je kao da ljud ož derim a, iz nek og afričk og plem en a,
drž iš pred av an ja o veg et er ij ans tvu ili o hriš ćans
kom pos tu. Mož eš da budeš, ne znam kol ik o u prav
u, nij e to prob lem, ali j oš te ve čer i bi ćeš na njih ov
oj trp ez i, kao što sam ja tad a bio, što već jes te.
Moj prij at elj, sad a već bivš i, kao vrh un ac sveg a
zam ol io je pris utn e, da pril ož e dob ro v oljn e pril og
e na sto, po princ ip u ko kol ik o mož e i da tim ges tom
pod rže moj e stvar al aš tvo. Gos ti su kao sum an ut i
po čel i da vad e nov ac i da ga eufor ičn o bac aj u ka
sred in i stol a. Nek o je bac ao evre, nek o din ar e, dok
je nek o bac ao sir i sal am u kao da se rad i o izg ladn el
om pset u, a ne o čov ek u. Ostal i su se sam ož iv o smej
– 39 –
al i, gled aj u ći u mom pravc u i iš ček uj u ći moj u rea
kc ij u.
Umes to suz a, tu če ili event ua ln og bac an ja na
sto, kak o bih što pre pok up io nov ac i hran u, što su
najv erov atn ij e oček iv al i, dob il i su najš ir i mog u
ći osmeh na svet u i kik ot an je onak o na sav glas. Nis
u imal i pojm a kol ik o vel ik u uslug u su mi učin il i.
Bio sam po čas tvov an tim njih ov im ges tom, pros to
ozar en što nis am isp ao tak va džuk el a kao oni. Čin
jen ic a da ne zav is im od njih, da mog u da odem i zal
up im vrat im a kad god ho ću, me je učin il a još ja čim.
Dok az al i su mi da sam i bez par a Nek o i Neš to, da je
istin a sve ono što piš em, čim su mi dal i tak o vel ik i
zna čaj i nap rav il i čit av spekt akl da me uniš te. Ve ći
komp lim ent nis am mog ao da dob ij em i teš ko da ću
ga ikad a viš e dob it i u živ ot u.
Oček iv ao sam da me preb ij u. Oček iv ao sam da
me još te no ći razv al e od bat in a. Tol ik o sam bio
uver en u to, da mi je, nap ros to, bil o kriv o što se nij e
des il o niš ta ozbiljn ij e. Nij e opas no kad a te preb ij
u kao ličn ost, kao ime i prez im e, kao čov ek a, opas no
je kad a te preb ij u kao deo mas e, kao anon im og kret
en a koj i se slu čajn o naš ao tu. Što su cil jev i bat in an
ja ve ći, to je bol man ja, bez obz ir a na pos led ic e. Nis
am maz oh is ta, nem a to veze sa tim, ali ako su bat in
e uslov da se čov ek sup ro s tav i pon iž av an ju i nep
ravd i, prv i pris taj em na to. Smrt i žrtvov an je su
– 40 –
ionak o jed an od prv ih predu s lov a za večn i živ ot,
pos le ide sve drug o.
Što se ekip e s ro đend an a ti če, kao i mog bivš eg
prij at el ja, teš ko da su shvat il i da je pis an je, odn os
no umetn ost, ter en slob od e dos tup an sam o retk im
a. Ali nem a vez e. Dob ro nap is an a pri ča ili pes ma
otvar a vrata, u ljuds kom smis lu, viš e neg o svi njih ov
i proj ekt i zaj edn o. Kad a kaž em vrat a, mis lim na src
e, a kad a kažem proj ekt i, mis lim na pro fi t. Pis an je
je igra večn os ti, dok je biz nis igra tren utk a. U pis an
ju nem a troš en ja. U biz nis u je sve troš en je. U pis an
ju put em univ erz alnih simb ol a mož eš sve i sa svim
a, u biz nis u je nev až no kol ik o si nap rav io, ako ostan
eš bez par a nik o si i niš ta. Pis an je te istins ki prib liž
av a ljud im a. Biz nis sam o prividn o. U pis an ju nem
a nes tank a, ostaj eš i kad a odeš. U biz nis u se on, kad
tad, podr az um ev a, nem in ov an je.
Pa ti sad a vid i šta ćeš da izab er eš?! Moj odg ov or
već znaš.
A, nažalost, i njihov.
*
*
*
OGLEDALO NAŠIH JUNAKA
– 41 –
Naš a jun ak in ja se običn o bud i oko jed an sat pos
le podn e. Najr an ij e. Per iod bu đen ja traj e nek ih pol
a sata. Najk ra će. Zat im, mam urn a, teš kom muk om
ustaj e gled aj u ći šta da obu če. Prot ež e se na svak
om kor ak u, tet ur a lev o des no, skid a razm az an u
šmink u od sin oć, pok uš av a da prep oz na seb e u
ogled al u, dok muz ik a treš ti najg las nij e mog u će.
Nak on tog a odl az i do wc-a, potp un o ods utn a, besk
or is na za seb e i drug e, ond a se odv la či do friž id er
a, stav lja na tan jir sve što doh vat i, smeš ta se isp red
džin ovs kog tv ekran a, men ja kan ale brz in om svet
los ti, pas ivn o gled aj u ći u slik e koj e se smen juj u.
Razv al jen a teš kom let arg ij om koj a joj ne doz vol
jav a da se razb ud i, pok uš av a da se pris et i sin oćn
jeg izl aska. Nak on viš em in utn og pris e ćan ja, shvat
a da je to potp un o nev až no. Dan kao svak i drug i. Isp
ij a espres o iz kes ic e, jed an, pa drug i, pa tre ći, zat im
uzim a neš to za smir en je jer je rast ur a glav a. Ver ov
atn o je pret er al a sa pi ćem, zak lju čuj e u seb i, ube
đen a da to nik ad a viš e ne će da pon ov i. Nik ad, osim
event ua ln o sad za vik end, nek i momc i su je p oz val
i na žurk u, pa joj je glup o da odb ij e.
Još jed in o razm iš lja, da li da se vrat i u krev et i
prespav a dan aš nji dan poš to ionak o niš ta nij e plan
ir al a. Ili da ode da se ist uš ir a, to će je bar del im ičn
o razb udit i. Poš to j e i to mrz i nas tav lja da nep om
ičn o kun ja isp red TV-a.
– 42 –
* * *
Naš jun ak je mom ak iz predg ra đa, koj i seb e smat
ra najm oćn ij im lik om u kraj u. I ovog jut ra se prob
ud io vrl o ran o, čvrs to reš en da prom en i seb i živ ot
iz kor en a i da, za po čet ak, pron a đe dev ojk u. Dos ta
mu je, kaž e, virt ue ln e rea ln os ti. Ho će, nap ok on,
da iza đe na ulic u i da pok až e ljud im a šta sve mož e.
Obj aš njav a ogled al u da je najj a či, da je mnog o nap
red ov ao, da je nev i đen o spos ob an da se ostvar i.
Prog laš av a seb e alf a mužj ak om, fac om, naz iv a seb
e nek im čudn im imen im a koj e ni on sam ne razu m
e. De fi n it ivn o je sil a, sam o što to nik o, osim njeg a,
ne prim e ćuj e.
Naš jun ak u druš tvu važ i za sr čan og momk a,
mada bih ga ja pre naz vao nei ž iv ljen om bud al om.
Pit bul je mir ol jub iv a zver čic a u odn os u na njeg a.
Staln o je u nek om trip u da je važ an, da je neu s traš
iv, da svi treb a da mu se klan jaj u. Njeg ov živ ot se odv
ij a na int ern et u i pred ogled al om. Nep rek idn o mer
i vrem e i rad i sklekov e, trb uš njak e, prip rem a se za
neš to, za neš to vel ik o, mad a ni on sam ne zna tačn o
za šta.
Pok uš av ao je sve i svaš ta, sam o, kak o vol i da kaž
e, ima loš u karm u i svi su se urot il i prot iv njeg a?! I
rod itel ji, i sis tem obraz ov an ja, i drž av a, i mas on i,
i mars ovci… To njeg a, ni najm an je, ne spre čav a da
rep uj e svoj u još neob jav ljen u pes mu, kao mant ru,
– 43 –
koj a će vrl o brz o, ube đen je, pos tat i svets ki hit. Šta
god da urad i on to seb i obj aš njav a u ogled al u, kar
akt er is tičn im rep ers kim stil om, kao da pret i, prep
un agres ij e i gor čin e.
* * *
Neg de oko tri kad a su, nap ok on, kaf a i lek ov i po
čel i da del uj u, naš a jun ak in ja lež ern o odl az i do
lapt op a i zap o čin je viš e čas ovn o dop is iv an je sa
drug ar ic am a. One je, nar avn o, smar aj u, ali šta će,
mor a da ih ist rp i. Istov rem en o igra i nek u vid eo
igric u na koj u je prv o nal et el a, muz ik a treš ti sve
vrem e, nek i odv rat an tehno zvuk, dok se ona meh an
ičk i njiš e u tom ritm u, kao drog ir an a. Sa radn og stol
a, tu, gde sed i, jed e sve što joj padn e pod ruk u, rad e
ći nek ol ik o stvar i istov rem en o. Kev a joj je, u me
đuv rem en u, des et ak put a ušla u sob u, traž e ći neš
to, me đut im, naš a jun ak in ja je nij e ni reg istrov al
a. No, čim bi joj majk a izaš la, ona bi se razd ral a iz sve
snag e, kak o joj se jed e neš to slatk o, kak o nem a šta
da obu če, kak o su svi seb ičn i, ceo svet i kak o svi mis
le sam o na seb e.
Oko 18 sati joj upad aj u ush i ćen o, dve najb ol je
drugar ic e, uz eufor i čan vris ak. Još sa vrat a, kaž u joj
kak o su se tek sad a prob ud il e i da imaj u da joj isp ri
čaj u najnov ij e tra čev e od sin oć. Iako sed e zaj edn o,
ni jedn og tren utk a ne gled aj u jedn a u drug u, sve tri
– 44 –
su okren ut e ka mon it or u ra čun ar a, kik o ću se na
sil u, veš tačk i pod ržav aj u ći faz on koj i nek a od njih
izg ov or i. Uporn o traž e ne čij e slik e po int ern et u,
kom ent ar iš u, tačn ij e ogov ar aju. Zat im po čin ju da
se žal e jedn a drug oj. Shvat aj u da im je dos adn o, da
su ljud i smor, da je ceo svet smor i da nij e lak ih drog
a, alk oh ol a, kom ir an ja do zor e, ne bi imal o smis la
živ et i.
Njih dve, u stvar i, nem aj u pojm a šta će sa sob om.
Živ e od dan as do sut ra ali se svim sil am a trud e da
ostav e što bol ji utis ak na drug e, jer su uprav o paž nja
i utis ak ono što ih održ av a u živ ot u. Smat raj u da je
bol je da del uj u nep ris tup ačn o i ned os tiž no, pret
var aj u ći se da imaj u neš to vel i čans tven o i taj ans
tven o u seb i, neg o da se otvor e prem a ljud im a, jer
ionak o, nem aj u šta da im pon ud e, osim…
Ni ne shvat aj u, jadn e, da njih ov prav i živ ot, po
činje tek kad a razb ij u ta naf ur an a ogled al a iza koj
ih se krij u.
* * *
Naš jun ak je dob ro sves tan da je zez nuo svoj e
stud iran je, da je pot roš io cel u maj čin u ušte đev in
u, ali ga savest ne griz e ni najm an je. Smat ra da sve
to ionak o služ i za proi zv odn ju rob ov a, tak o da je
on zap rav o z ez nuo njih?! Sves tan je, tak o đe, da je
siln o nap red ov ao i da je sam o pit an je dan a kad a
– 45 –
će njeg ov a gen ij aln ost da do đe do izr až aj a. Sve
vrem e šet a po sob i, nag las se mot iv iš e, prav i plan
ov e. Sve vrem e je zat vor en u čet ri zid a. Iako nij e
urad io niš ta konk retn o, čin i se kao da je od jut ros
odr ad io hil jad e pos lov a i prep eš a čio na stot in e
kil om etar a. No, on i dal je stoj i pred ogled al om, on
je i dal je najj a či, ube đuj e seb e da mož e, da mor a,
da je sprem an, da je mo ćan, da je najm oćn ij i.
Neg de oko 16 sati je ukap ir ao da niš ta nij e jeo i iz
čis ta mir a nap ad a svoj u kev u, ina če sam oh ran u
majk u, odavn o već pun ol etn og sin a, zbog tog a što
mu niš ta nij e sprem il a?! Tu nas taj e mal a sva đa, bez
na čajn a u odn os u na predh odn e. Doš lo je sam o do
lup an ja vratim a, sitn ih pretn ji, pot ez an ja bejz bol
pal ic e sa jedn e i stol ic e sa drug e stran e, no sre ćom,
sve se zav rš il o na tom e, bez pol ic ijs kih poz iv a.
Zat im je naš jun ak, zvao ćal et a da mu obezb ed i
lov u. Sam o ga zbog tog a i zov e, dok mu je ovaj istog
mom ent a, briž no spus ti sluš al ic u, uz sav et da se
zap os li ili da ode u vojs ku. Naš jun ak je umes to u
vojs ku, siln o izn erv ir an otiš ao u kock arn ic u, na rul
et, da isk uš a svoj u sre ću i potroš i, ono mal o poz ajml
jen og novc a što mu je ostal o. Sa sob om je pov eo i
drug ov e kak o bi mu ako dob ij e čuv al i le đa od drug
ih, ili ako izg ub i od njeg a sam og.
Naž al ost, ni ovog a put a nij e bio njeg ov dan, mad
a je, sre ćom, u pos ledn jem bac an ju usp eo da pov rat
– 46 –
i deo ulož en og novc a, tak o da su ga ort ac i na sil u izv
el i ne doz vol ivš i mu dal je da ulaž e.
* * *
Naš e jun ak in je neg de oko 20 sati dol az e na epoh
alnu idej u da ipak pon ov e prov od od sin oć. Sram ot
a je, kaž u sag las no, da ceo svet živ i, lud uj e, a da one
sed e u stan u kao tri used el ic e. Ond a kre ću sa brz
ins kim, viš e čas ovn im prip rem am a u kup at il u. Od
fen ir an ja, šmink an ja, dot er iv an ja kos e uned og
led, pa do međus obn ih komp lim en at a, pump an ja
sam op ou z dan ja, isp rob av an ja gard er ob e i razv
la čen ja ode će po sob i. U me đuv rem en u su nek ol
ik o put a odu s tal e od izl as ka, prem iš ljal e se, sva
đal e i mir il e, nep rek idn o na vez i s drug im drug ar
ic am a koj e su ver ov atn o rad il e sve to isto, ako ne i
gor e.
Usp ut se, naš a jun ak in ja, pos va đal a s kev om
zat o što joj ova ne doz vol jav a da bud e slob odn a, da
mis li svoj om glav om, neg o joj se staln o meš a u živ
ot. Kev u je za til i čas prog las il a klim akt er ičn om
glup a čom, mator om prof ukn ja čom koj a se pot uc a
sa svim a, a u ku ći glum i mor aln u žen u, majk u za
prim er, dok je ćal et a nap al a zat o što joj ne daj e nov
ac za izl as ke. Odn os no daj e joj, brz o se isp rav il a,
ali joj to nik ak o nij e dov oljn o – ta njen e drug ar ic e
dob ij aj u tros truk o viš e!
– 47 –
Nak on cel ov e čern jih slag an ja, nes lag an ja, pren
emag an ja, hval is an ja, bil e su nap ok on spremn e.
Zal upil e su sam ož iv o vrat im a, ube đen e u svoj u
sav rš en ost i otiš le bez poz drav a vis ok o uzd ign ut
ih glav a. Iako je cent ar grad a tre ća ulic a odat le, na
des et ak min ut a od stan a naš e jun ak in je, ipak su se
odl u čil e za taks i varjant u, jer će nek o mož da da pom
is li „ne znam šta” ako ih vid i kak o sam e šet aj u spor
edn im ulic am a.
* * *
Naš jun ak se dog ov or io sa druš tvom, da se na đu
oko 23h i da rez erv iš u sto u najb ol jem ka fi ću u grad
u. Ili su ga rez erv is al i pre, ne znam tačn o. I oni se
pravdaj u jedn i drug im a, kak o se sam o jedn om živ
i, kak o tam o dol az e najb ol je rib e u grad u i da je nov
ac ionak o stvor en da bi se troš io, a ne da bi se šted eo
?!
Oko 20h po čin je sa prip rem am a za izl az ak. Zak
lju čava se u kup at il u i ostal im uku ćan im a strog o
zab ran juj e pris tup. Usp ut psuj e i kev u, i ded u sas
vim disk retn o, kad god pro đe por ed njih, zat o što mu
nis u obezb ed il i bol je uslov e za živ ot?! Pred ogled al
om isp ro b av a sve mog u će friz ur e, nam eš ta odg ov
ar aj u ći izr az lic a, gled a zub e, nav la či poz ajml jen
u koš ul ju. Odj edn om se od reper a trans form iš e u
„slatk og dečk i ća” od kog a se do juče jež io. Od odb
– 48 –
ojn e mam urn e fac e prav i „baby fac e”, a od und erg
rou nd stajl ing a postaje roze peškirić, sa svim
mogućim feminističkim dodacima. Dob ro je sves tan
da njeg ov „mnog o sam opas an” faz on ve čer as ne
mož e da upal i, tak o da pos taj e nek o na kog a će, po
de fi n ic ij i, da otk in u sve rib e na svet u, čim ga vid e.
Onak o nap uc an i, nab ij en i sam op ou z dan jem,
sa poz ajml jen im novc em i autom ob il om od lok aln
ih krimos a, nal az e se u cent ru i kre ću u osvaj an je.
Pom al o nad uv an i, prep un i muš kih pri ča, šir e se
glavn om ulicom, vrt e ći se u krug i trag aj u ći za žrt
vam a. Kom ent ariš u sve što vid e, dob ac uj u, okre ću
se i pret e slab ij im a od seb e a ja čim a se do zem lje
klan jaj u. Čit av sat okre ću jedn u istu pri ču sve dot le
dok nis u srel i, po njih ov om miš ljen ju, pet najb ol jih
rib a koj e su ikad a vid el i i s njima odl az e u najb ol ji
ka fi ć gde imaj u rez erv is an sto.
Nit i je to najb ol ji ka fi ć, nit i su to najb ol je rib e,
ali kad a si isk omp leks ir an i jadn ik, mor aš od sveg a
da praviš senz ac ij u i spekt akl i uzd iž eš sve što ti se
deš av a u živ ot u, uned og led.
* * *
Naš e jun ak in je se nal az e sa drug ar ic am a oko
23h, na star om mes tu, sa drug ar ic am a od koj ih su
se razlik ov al e jed in o po imen im a i ni po čem u drug
om. Sve su bil e iste, ident ičn e. Fur al e su nek i nam
– 49 –
etn ut i modn i faz on uspeš nih, koj i ne sam o da nij e
dol ik ov ao njih ov im isp raz nim živ ot im a, neg o ih
je obav ez iv ao da bud u neš to što svak ak o nis u. Pods
e ćal e su na pok retn e svadb en e ikeb an e nap rav ljen
e za jedn ok ratn u upot rebu sa jedn im jed in im cil jem
– da se dop adn u na prv i pog led.
Iako su se sin oć v id el e, izl jub il e su se i izg rl il e
kao da se nis u vid el e god in am a i kren ul e su u obav
ez an de fi l e grad om. Sve su bil e na štik lam a, perf
ektn o dot er an e, obu čen e po pos ledn joj mod i, sve
na seb i su dov el e do sav rš ens tva, ube đen e u svoj u
lep ot u, pon os ne jedn a na drug u, pon os ne na seb e
što prip ad aj u jedn a drug oj. Nek om e su se jav ljal e
iz faz on a, nek og a su kom ent aris al e, zbog nek og a
su zas tal e, a nek om e bi okren ul e glav u i pob eg le.
Svak e ve čer i isto. Dok ih pos mat raš sa stran e, ose
ćaš nek u zaj edn ičk u svest koj a ih vod i i čuv a, a istov
rem en o ih i sput av a usk ra ćuj u ći im nek e drug e
stvar i, za koj e im nij e pot reb an nik ak av luks uz.
Nak on spek ak ul arn og izl as ka u grad po čin je,
pol ako, pa sve viš e, da im opad a sam op ou z dan je,
da nervir aj u jedn a drug u, da im se ne svi đa friz ur a,
šmink a, na čin na koj i su se obuk le. Po čin ju pol ak o
da se gub e u guž vi, da se vrt e u krug bez cil ja; smeš
ne i seb i i drugim a, kom ent ar iš u da je red da neš to
i ulov e.
– 50 –
Oko pon o ći sre ću grup u ekst ra fraj er a sa koj im
a se znaj u iz vi đen ja, zap o čin ju sa njim a pri ču, a ovi
ih poz ivaj u u naje l itn ij i noćn i klub u grad u gde imaj
u rez erv isan sep ar e. Na po četk u su svi rez erv is an
i, neob av ez no se grl e i šal ju stid ljiv e osmeh e jedn i
drug im a, a zat im, kak o vrem e prol az i, po čin ju da
pij u, da se opuš taj u i ostvar uj u ono zbog čeg a su i
doš li. Prv o igraj u svak o za seb e, okren ut i jedn i ka
drug im a ljul jaj u ći se u istom ritm u, kao na svadb i,
zat im se pol ak o meš aj u, me đusobn o isp rob av aj u
ći sve ono što su god in am a unaz ad uvež bav al i pred
ogled al om, u nad i da će se, kon ačn o, oslob od it i i
pos tat i svoj i.
Mrak koj im su okruž en i ih rad uj e, mrak je njih
ov a boj a jer ne obav ez uj e, kao i buk a gde se nik o ne
čuj e. Nap ok on, mog u da vriš te do mil e vol je, da šir
e ruk e, eufor ičn o se grl e sa svim a i da izb ac e iz seb
e svu onu nes re ću koj a im se svak od nevn o nak up
lja u živ ot u. Dev ojk e sve vrem e pij u, nek ad sam e
seb i nar u čuj u, ali retk o kad one pla ćaj u. Uvek se
por ed njih na đe nek i slatk i džent lmen koj i ima neš
to važ no da ih pit a ili da im kaž e, iako su one, gle čud
a, ne čim zau z et e. Ipak, izd vaj aj u svoj e svet o vrem
e za njih i nag ra đuj u ih zagon etn im pog led im a.
Neg de oko 2 sata pos le pon o ći ili mal o kas nij e,
svak a dev ojk a je otiš la na svoj u stran u. Nep rob ojn
a tvr đav a se rasp al a na viš e lak o osvoj iv ih del ov a.
– 51 –
Jedn a pol up ijan a na opš tu rad ost pris utn ih lel uj
aj u ći se p ok uš av a da se popn e na šank, drug a se va
ćar i sa nek im tip om usred lok al a, tre ćoj se nav odn
o sve smu čil o, drž i se za stom ak i traž i odg ov ar aj u
ćeg tip a koj i će je otp rat it i do ku će. Kas nij e se saz
naj e da je čet vrt a u nez ah valn om pol ož aj u, neš to
r ad il a nek om momk u u wc-u nas lon jena le đim a
na lav ab o. Od ned os tiž nih fi lms kih starl et a, pret
vor il e su se u jeft in e uli čark e koj e nek o mor a da
zad ov ol ji ili će im izl az ak prop as ti.
Za to vrem e naš a glavn a jun ak in ja, tak o đe nev
inaš ce, upoz naj e naš eg glavn og jun ak a, apol ons kog
izg led a i sa njim prov od i noć u njeg ov om autom ob
il u. Njih ov a cel ov e čern ja sea ns a je traj al a sat im
a. Noš en i paž njom pris utn ih, s razg ov or a vrl o brz
o su preš li na pol jupc e, a zat im izaš li iz klub a. Usp
ut su se mal o i doh vat il i, onak o za svak i slu čaj, tek
da utvrd e mog u će poln e nes ug las ic e. Prož iv el i su
prav i mal i ljub avn i fi lm, kak o u lok al u, tak o i kas
nij e u njeg ov om autom ob il u. Ipak, i taj fi lm se nes
lavn o zav rš io poš to ga je ona, na kraj u, his ter ičn o
odb il a uz kons tat ac ij u da ima stab iln u vez u, da nij
e lak a rob a i da je vern a svom dečk u, da je ovo što se
dog od il o ve čer as njen a slab ost i da kriv ic u svak ak
o treb a traž it i u alk oh ol u, kao i u naš em glavnom
jun ak u.
– 52 –
Neg de oko 5 sati ujut ru nal az i se s ostal im dev
ojkam a na star om mes tu i taks i ih razv oz i red om ku
ći, gde će, kas nij e, prek o int ern et a, sum ir at i utis
ke. Onako pol up ij an e, nei ž iv ljen e, upad aj u u svoj
e dom ov e i prav e nev i đen u buk u, lup aj u vrat im a,
traž e hran u po friž id er u, bud e rod it el je i nak on
tog a se, otp ril ik e oko 7 sati, uspav ljuj u isp red uklju
čen og TV-a. Pon ov o s razm az an om šmink om, pon
ov o obu čen e, pol us vesne, ne znaj u ći tačn o ni kak
o se zov u, a kam ol i neš to ozbiljnije.
* * *
Što se ti če naš ih jun ak a, oni na kraj u svi odl az e
kod jedn og ort ak a da pij u i naz drav e svoj oj najl u
đoj no ći u živ ot u. Prep ri čav aj u svoj a ljub avn a,
pard on seks ualn a isk us tva, opis uj u ći do najs itn ij
ih det al ja sve što im se deš av al o te ve čer i. Svi su,
nek im čud om, dož iv el i vrh un ac i svi su, još ve ćim
čud om, otk a čil i te dev ojk e ne žel e ći da imaj u pos
la, kak o kaž u, s kurv am a. Onom jedn om se to des il
o u park u, drug om u wc-u, tre ćem za šank om; t o nik
o nij e vid eo, ali se des il o.
Re đaj u se pri ča za pri čom i smeh do mil e vol je.
Svi su srećn i, pres rećn i, ne ras taj e im se, ne spav a
im se. Oni bi da prod už e ovo ve če što je mog u će duž
e, ovu sre ću koj u ose ćaj u, ovaj usp eš an dan, mož da
– 53 –
naju s pešnij i u njih ov im živ ot im a, gde su bar mal o
ostvar il i svoj e snov e.
Na kraj u su zas pal i jed an prek o drug og a, pij an
i, izg už van i i tak o do ček al i sled e će jut ro, ili ono
jut ro pos le sled e ćeg, ne zna se tačn o. Ali to nij e tol
ik o ni važ no, bitn o je da se neš to deš av a – to su r e
či naš eg glavn og jun ak a koj i se nal az i pon ov o isp
red ogled al a. Nak on što je nam ign uo sam oz ad ov
oljn o sam om seb i, isp ov ra ćao se jedn om pa još jedn
om i nas tav io da slav i. Ni sam ne zna tačn o šta, ali se
bar, kak o vol i da kaž e, neš to deš av a.
*
*
*
RAZGOVOR SA
NARKOMANKOM
– Znat e, ja bih najv iš e vol el a da her ion podm
la đuje, da je pun vit am in a i da prod už av a živ ot,
da svak im ubod om skin em po jedn u bor u… Nar avn
o, vol el a bih da je leg al an i druš tven o prih vat ljiv,
pa da zas edn em o svi oko kaz an a, pop ut onih što
pek u rak ij u i meš am o opij um kao što sel jac i meš
aj u džib ru. Ali jeb i ga, nij e tak o.
– 54 –
Pre nek ol ik o god in a, u don jem park u, u mom
rodnom grad u, sluš al i smo isp ov est jedn e dev ojk e.
Svi, cel o druš tvo. Bil a je stud ent, aps olv ent, s par
nep ol ožen ih isp it a. Aps olv ent ne čeg a, što tad a nis
am usp eo ni da izg ov or im, a kam ol i zap amt im. Me
đut im, ono što je pos ebn o uokvir il o bio g ra fi j u te
mlad e žen e, bio je njen viš eg od iš nji nark om ans ki
staž.
Dug o nam se pred očim a odm ot av ao fi lm koj i je,
poput nje, let eo dah om bel og prah a, gub e ći se na
strm im lit ic am a pred el a užas a. Iako nam je sve vrem
e pri čal a kak o je pob ed il a, dub ok o u seb i smo znal
i da nij e.
– Svi smo mi sam ou b ic e – zap o čel a je jedn u
od svoj ih teo r ij a – razl ik uj em o se sam o po vrem
en u egzek uc ij e… dok se mi, drug a čij i, ubij am o
mom ent aln o, vi, običn i smrtn ic i se ubij at e pol ak
o. Vi ste sam ou b ic e na duž e staz e. Nik o se još nij e
izv uk ao, a kol ik o znam i ne će, zaš to bih ja uopš te
pok uš av al a?
Bil a je potp un o isp ij en a. Isp ij en a, a mlad a. De
fi nit ivn o najg or a komb in ac ij a. I to na prag u trid
es et ih, ako ne i mla đa. Sil ue t a njen og slab aš nog tel
a, odis al a je onom vanv rem en om lep ot om, koj a
kras i svak u mladost. Bled o lic e oboj en o dre čav im
tal as im a šmink e, sam o je poj a čav al o ton stak las
tog pog led a, usmer en og neg de dal ek o, u zab or av.
– 55 –
Lak živ ot i teš ke drog e odr adil e su svoj e. A bol est,
sve viš e, uzim al a mah a.
Užurb an o je nap uš tal a pos ledn je stan ic e mlad
os ti, hit aj u ći ka prv im red ov im a nem in ovn og. Bez
stid a i kaj an ja, raz ap et a izm e đu tot aln og blaž ens
tva i bol a, uzv iš en e nirv an e i raz ar aj u ćeg pak la.
Sa isk riv ljen im oreo l om smrt i, obeš en im oko vrat
a, koj i je blješ tao zracim a potp un og niš tav il a.
– Gde god da se poj av im, a retk o izl az im, čin i
mi se kao da svi blen u u men e i traž e mi man u. Imam
taj prok let i ose ćaj da svi oko men e živ e, ceo svet,
sam o se ja izj ed am dan im a. Nev er ov atn o kak o
odr e đen i ljud i, koj e ina če nij e brig a za men e, imaj
u nap ad e mud ros ti, svi oni znaj u šta je najb ol je za
men e i moj živ ot, sa kim treb a da bud em, šta treb a
da ve čer am, kad a treb a da ve čer am… E, majk e mi,
ne mož et e da ver uj et e kol ik o pret er uj u, a vel ik i
je luks uz nam et at i se tak o nek om e, u dan aš nje
vrem e. Ma, trul o je sve. Kad pukn em pal im opet u
kom un u, da sad im kromp ir i mol im se Bog u.
Spont an o smo je okruž il i, mi nad ob udn i de čac
i željni živ ot a i da ne kaž em još čeg a. Sluš al i smo je,
svak o na svoj na čin i svak o iz svoj ih razl og a. Sat im
a smo je zam iš ljen o pos mat ral i i upij al i svak u njen
u reč. Mer il i smo je naš im gladn im, pub ert ets kim
pog led im a, pomeš an im uzav rel im buj ic am a blud
a i pož ud e, sa doz om odv ratn os ti i strah a. Svak o od
– 56 –
nas je na njoj pron al az io neš to, što ga je uzb u điv al
o. Od und erg rou nd stil a, do utegn ut ih farm er ic a.
Prij al a nam je njen a paž nja, pos ebn a slob od a
koj a se ose ćal a u svak oj re čen ic i. Mog la je da nas
vrt i oko mal og prs ta. Mog la je sa nam a da rad i šta
god. Prij al o nam je sve to, prep uš tal i smo joj se i uživ
al i, a pon ajv iše su nam prij al e njen e god in e.
– Tad a sam, mis lim, skont al a da ne mog u bez
dop a… moj i su slal i kint u. Živ el a sam na Dor ćol u
s bivš im, bio je dil er, nark ić u razv oj u, fraj er do bol
a, org ij al i smo svak og dan a. Iskren o, bol el o me je
za sve. Ono kao mor al i ta sran ja, mis lim, brig a me
baš za to. For a je sam o da pob egn eš iz get a, nap us
tiš ovu sel end ru, ove ljuds ke otp ad e, mis lim, dob ij
eš kril a i got ov o, a drog ir an je ko drog ir an je, svi
smo mi man je viš e nark om an i sam o što ve ćin a
tog a nij e ni sves na.
Bil i smo nai vn i, što i nij e izn en a đuj u će jer oko
šesnae s te su svi nai vn i. Imal i smo dov oljn o god in
a da rad im o loš e stvar i, a opet, ned ov oljn o, da se
suo čim o sa njim a i preu z mem o odg ov orn ost.
Njen a pri ča je za nas bil a egz ot ik a. Prim al i smo
se na svak u njen u izg ov or en u reč. I ne znam kak o
smo zap rav o po čel i da razg ov ar am o, znam sam o
da nas je u pri ču uvuk la njen a iskren ost, koj a prev az
il az i mal e grad ov e. Tak o đe, znam da s tak vim ljud
im a razg ov or i uvek traj u, traj u nep rek idn o, nij e
– 57 –
važ no što su se zav ršil i odavn o, kao što su se odavn o
zav rš il i i oni.
A jes u, naž al ost…
– I mi se tak o na đem o, urad im o se, i ond a lež
im o i izj av ljuj em o ljub av jedn o drug om. Pon ek ad
pij em o vis ki i dod ir uj em o se… Tak o dan im a, dok
nas ne šutn u na ulic u, pa ond a pon ov o. Tad a sam
kon ačn o nau čil a stvarn o da živ im i bud em u potp
un os ti svoj a, sve pre tog a bil o je sam o imit ir an je
živ ot a i niš ta viš e. Sad a mog u da vriš tim kad a mi
se vriš ti, pla čem kad a mi se pla če, sad a mog u aps
ol utn o sve…
Moj e druš tvo se sve viš e prim al o na nju, a ja na
njen u pri ču. Nij e me tol ik o zan im al a ona, dos ad i
kao i svak a drug a, zan im al e su me njen e re či. Dod
uš e, tad a još nis am pis ao, nij e bil o ni nag ov eš taj a,
ni čeg a, ali život sam v eć uvel ik o pis ao tak o da me je
njen a isp ov est, mož da još tad a, usmer il a na tu stran
u.
Uostal om, viš e vol im pri če o dev ojk am a neg o
sam e dev ojk e. U pri čam a su baš onak ve kak ve ja žel
im da bud u, u rea ln os ti su onak ve kak ve one žel e da
bud u, kak vim a ih druš tvo obl ik uj e.
Najv až nij e je, što te pri če zau v ek ostaj u, kao i
najlepš e od tih dev oj ak a u njim a. U rea ln os ti uvek
ostaj u nek om drug om, potp un o tu đe i drug a čij e…
– 58 –
– I, jeb ot e moj i prov al e… Prv o sam ih lag al
a, znaš ono, mor am kod ort ak a i to… Pos le kad a su
umis lil i da je ozbiljn o, po čel i su da me vez uj u za
rad ij at or i zaklju čav aj u u sob u k’o nek u uličn u
džuk el u… Ma bud al e mat or e! Pos le me nab il i u
nek u klin ik u za ret ard ir an e i na kraj u sam bil a, u
nek om man as tir u. Zna či hor or, da ne pov er uj eš.
Rod it el ji su u stan ju da ti nap rav e tak vu hav ar ij
u od živ ot a, da je pak ao nas pram tog a najo b ičn ij
a de čij a igric a. Od drog e čov ek i mož e da pob egn
e, al’ od njih nem a šans e…
Zat o je žen u nek ad a najb ol je dož iv et i kao tel o,
skinut i s nje sve prob lem e, momk e koj e je imal a,
odb ac it i sve njen e zab lud e, komp leks e koj i izb ij aj
u, koj eš ta. Skin ut i s nje sve ono što je god in am a strp
ljiv o nav lačil a. Predr as ud e koj im a se trov al a, sve
glup os ti koj e je nau čil a, pa i nav ik e koj e je stek la.
I ostav it i na njoj tek po nek u perv erzn u krp ic u, koj
a će sam o podg rej at i nag on e uspav an e živ ot in je i
niš ta viš e.
I da je vol iš tak vu, div lju, neu k rot iv u, bez pard
on a i ust ez an ja. Onak o do kraj a, kak o se uostal om
i vol i.
– Tak o mi rasp ol ož en je var ir a od apat ij e do
his teričn e agres ij e. U god in am a sam kad a nis am
ni mlad a ni mat or a i nij e mi prob lem da ostav im…
Ostav ljal a sam dop hil jad u put a… Neg o, znaš, nark
– 59 –
om an nik ad a ne mož e da kaž e tačk a i kraj… Uvek
idu tri tačk e. U suš tin i, nij e prob lem što drug im a
nij e stal o do men e, ni najm an je, prob lem je što ni
men i viš e nij e stal o.
Žel ja za zab ran jen im uvek pob ed i. Pre pun ol ets
tva, pa i nak on tog a, nik ak ve osud e ne pos toj e. Svak
a nova zab ran a je jed an nov i pov od i nov a šans a.
Iza seb e imaš sam o oron ul o grob lje iz kog a mor aš,
što pre, da pob egn eš, a isp red seb e mil ion nas mej
an ih leš ev a koj i vreb aj u svak i tren ut ak da te zad av
e. Kor ak nap red, gotov si. Kor ak naz ad, got ov si, nem
aš kud…
Izl az a kao da nem a. Dob ro, mož eš kao ona da izab
ereš neb o i zvez de. Ali većina, tim tragom pre nađe
zvezdu pod zem ljom. I ne zab or av i kaj an je, ono uvek
ide na kraj u. Ukol ik o, nar avn o, kraj ne do đe pre kaj
an ja…
* * *
Što se ti če ove dev ojk e, umrl a je ned ug o zat im.
Moral a je, a i nij e se mog lo drug a čij e. Tak vi ljud i,
naž al ost, umir u pre smrt i. Ne mor aj u u stvar i ni da
odu, već su sah ran jen i i prež al jen i. Prov inc ij a umes
to da utihn e na nek ol ik o min ut a, ona bruj i o tom e
dan im a, pa i duž e. Viš e ih prok lin je, neg o što ih blag
os il ja, slav i njih ov u smrt, rad uj e se, ne žal i…
– 60 –
Ne znam, nark om an nij e sam o nark om an, on je
i Čov ek, Čov ek koj i se drog ir a. Tak o je i sa alk oh ol
i čar ima, sam ou b ic am a. Najg or e od svih iživ ljav an
ja je kad a vlas tit u nes re ću iživ ljav aš na tu đoj!
* * *
JOVANINA PRIČA
Kad a je Jov an a imal a šes nae st god in a, mis lil a
je da je najl epš a dev ojk a na svet u, da se ceo kos mos
vrt i oko nje i da sve mož e. Ukol ik o bi joj nek o rek ao
neš to što joj ne odg ov ar a, ili bi ga ismej al a pred svim
a, ili bi mu se cin ičn o nas mej al a u lic e i rek la mu da
ga žal i. Sa otvor en im ga đen jem je pri čal a o svem u
onom e što joj se ne svi đa ili ne razu m e. A nij e razu
m el a dos ta tog a.
Omil jen e uzr e čic e bil e su joj fuj i bljak, uz nek ol
iko sočn ih psovk i na koj e ne bih da troš im re či. Pri
čal a je da ima najg lup lje prof es or e, da je grad u kom
e živ i najo b ičn ij a sel end ra. U suš tin i, svi su je smar
al i ali to je tak o mor al o da bud e, g ov or il a je, kad a
je nek o pop ul ar an. Bil a je idol svim svoj im drug ar
ic am a koj e nis u bil e tak o sav rš en e kao ona. Jedn a
– 61 –
je bil a pren is ka, drug a je bil a prev is ok a, tre ća je
imal a mal e grud i, dok sve ostal e, ili nis u imal e grud
i, ili su im, u odn os u na Jov an in e, bil e prev el ik e.
Jov an in a reč je tad a, me đu vrš njak in jam a, bil
a zakon. Sve dev ojk e su žel el e da izg led aj u i da se
pon aš aj u kao ona, sve dev ojk e su žel el e da imaj u
rod it el je kao što su bil i njen i, a o momc im a i da ne
pri čam. Jov an a je nes ves no dikt ir al a trend u gimn
az ij i, kao što su njen i sves no dikt ir al i trend u grad
u.
Sa osamn ae s et već je uvel ik o vlad al a prov inc ij
om. Dol az il a je autom ob il om u škol u, išla je kad a
joj se išlo. Kup ov al a je lak o i ljud e i ocen e, sam o što
su ocen e, mislim, bil e skup lje. Ili si bio sa njom, div io
joj se i pri čao joj bajk e, ili si bež ao od nje, glav om bez
obz ir a.
* * *
Jov an a je bil a mal o star ij a od men e, mis lim dve
god in e, ali je pamt im još kao dev oj čic u. Ne da nis
mo smel i da joj pri đem o, neg o nis mo smel i ni da
pom is limo da joj pri đem o, a kam ol i neš to ozbiljn ij
e. Još tad a mi je ostal a u se ćan ju kao najs lob odn ij
e, a istov rem en o i najr az maž en ij e det e kom e je
sve bil o doz vol jen o. I kad a se smej al a i kad a se ljut
il a, čin il a je to, onak o gazdins ki, na sav glas.
– 62 –
Odu v ek se obra ćal a pos ebn a paž nja na nju, na
rođend an im a i u škol i, jer ona je Njih ov o det e. Svi
su joj se pril ag o đav al i, svi su poz drav ljal i njen e rod
it el je, kup ov al i joj najs kup lje pok lon e jer su i njen
i, gle čud a, kup ov al i najs kup lje pok lon e drug oj dec
i.
Ne se ćam se da su je ikad a kriv il i za neš to, uvek
su joj se pon iz no izv in jav al i i uvek joj ustup al i najb
ol ja mes ta. Zap rav o, nik o je nij e vol eo, svi su je poš
tov al i, a istov rem en o su je se i plaš il i.
Njen i su tad a bil i stvarn o bog at i. Dan as su, za
promen u, preb og at i. Ver ov atn o najb og at ij i u grad
u. Njen ćal e, dod uš e, nik ad a niš ta nij e rad io što je,
opet, sas vim dov ol jan predu s lov da stekn e sve. Kev
a joj je gaz dar ica otk ak o zna za seb e. Bav il a se izd
av an jem kom and i i prim an jem komp lim en at a.
Odu v ek je pods e ćal a na lutk u, tačn ij e na pok retn i
čiv il uk, koj i je priv rem en o i zaš ao iz izl og a. Dug o
je voz il a tamn i džip sa još tamn ijim stak lim a i gled
al a svoj a pos la, dok su se tu đe par e slival e na njen
ra čun.
Nis u stig li da zav rš e fak ult et, ali su zat o stig li da
otvor e svoj priv atn i. Dod uš e ni njeg a još nis u stig li
da zav rš e, ali su zat o stig li na vrem e da se obog at e i
otvor e svoj e pos lovn e objekt e. Živ el i su, uglavn om,
svoj američk i san na srps ki na čin, u sam o njim a znan
oj verz ij i.
– 63 –
* * *
Jov an a je čez nul a, očig ledn o, za prop us nic om
u svet odr as lih. Treb al a su joj priz nan ja, paž nja i
nag rad e. Ni u čem u nij e bil a najb ol ja, pros ek pros
ek a što bi rek li, a pon aš al a se kao da je najb ol ja u
svem u. Bor il a se da je prim et e na sas vim pog reš an
na čin. Umes to znan jem, dok az iv al a se novc em.
Staln o je men jal a rasp ol ož en ja. Mog ao si da je vid
iš kak o vre đa sve oko seb e, kak o pret i i prov oc ir a,
a mog ao si da je vid iš i kak o šal je pol jupc e, šir i ruk
e, maš e, vriš ti i stvar a laž nu eufor ij u oko seb e.
Rad il a je sve ono što se od nje oček uj e, sve ono što
je već neg de vid el a, što je, nav odn o, prol az il o u svet
u poz nat ih. Pon aš al a se pop ut vel ik e zvez de u najm
an jem mog u ćem grad u.
Smen jiv al e su se i vez e za jedn o ve če. Od bez az
lenih, klin ačk ih avant ur a dog ur al a je do org ij a. Od
nekog a ko vod i glavn u reč u gimn az ij i, pos tal a je
nek o ko vod i glavn u reč gde god da se poj av i. Pron
aš la je i svoj e sledb en ic e, dev ojk e sa sličn im mat er
ij aln im pol ož aj em kao što je bio njen, koj e su je sve
vrem e kop ir al e i potpir iv al e joj suj et u.
Dip lom ir al a je u dvad es etd rug oj, na svom fak
ult et u, zap os lil a se istog mom ent a u svoj oj fi rm i.
Nij e viš e bil a otvor en a kao ran ij e. Svoj a int er es ov
an ja je svel a na najman ju mer u, jedn os tavn o se pov
uk la u seb e, što je, opet, nij e spre čav al o da ulaz i iz
– 64 –
vez e u vez u. Pri čal a je kak o živ i pun im plu ćim a kao
slob odn a žen a i kak o je niš ta ne ogran i čav a. Imal a
je stan ov e po Srb ij i, autom ob il e, imala je sve ono o
čem u su drug i mog li sam o da san jaj u.
Pron aš la je i prij at el je sličn e seb i. Bog at i se
uvek pron a đu. Stvor il a je jedn u mal u kas tu u koj u
se teš ko ulaz il o. Svi su bil i sit ui r an i, nik o nij e bio
opt er e ćen ni pol it ičk im stan jem u zem lji, nit i bil o
čim e što nij e imalo dir ektn e vez e sa njim a. Da se neš
to dog od il o, istog mom ent a bi pob eg li prek o. Nis u
imal i nik ak av odn os prem a istor ij i svoj e zem lje,
prem a nar od u kom e su pripad al i. Beo g rad je za
njih bio isto što i Njuj or k ili Par iz, sam o s man je mog
ućn os ti .
Jov an a je već u dvad estp et oj god in i raš čis til a
sa cel im svet om. Nij e se osvrt al a za sob om, nij e je
bil o brig a šta drug i mis le, nit i je mar il a za ljud e oko
seb e. Do krajn jih gran ic a je razv il a neos et ljiv ost i
(ne)brig u koj a se u odr e đen im mom ent im a ravn al
a sa najg or om okrutn oš ću. Sa nje je prov ej av al a
nek a hladn a, izv eš tačen a lep ot a koj a je viš e plaš il
a neg o priv la čil a. Na ljud e je gled al a ili s pods meh
om, ako su na niž em pol ož aj u od nje, ili s div ljen jem,
ukol ik o su moćn ij i. Za nju je, u stvar i, čit av živ ot bio
pres tiž, moć i nov ac. Na njoj nis i mog ao da pron a đeš
ni jed an jed in i druš tven i ideal, pa čak ni elem ent arn
o sao s e ćan je za drug e.
– 65 –
Film ov e koj e je gled al a svi su gled al i. Muz ik u
koj u je sluš al a svi su sluš al i. Ceo njen živ ot bio je
prep uš ten zak on im a trž iš ta i jurn jav i za nov im
mod el im a koj e čeg a koj e je mor al a da ima istog
mom ent a kad bi se poj av il i. Svak i det alj na njoj bio
je strog o isp lan ir an. Od na čin a na koj i je drž al a tel
o i na koj i se smej al a, do pirs ing a i
tet ov až a. Lin ij u je dot er al a do sav rš ens tva.
Kos a joj je bil a uvek i sp eg lan a, zub i izb el jen i. Dok
si razg ov ar ao sa njom, imao bi utis ak kao da razg ov
ar aš sa hol iv uds kom zvez dom. I kad a bi te zam ol il
a da joj pom ogn eš, čin il o bi se kao da ona teb i čin i
uslug u svoj im pris us tvom, a ne ti njoj.
* * *
Jov an a je pre, otp ril ik e god in u dan a pog in ul a.
Ne mog u da kaž em izn en ad a, neu m es no je, jer je
svak a tak va smrt izn en adn a. Pog in ul a je tačn o dan
uoči svog dvad es etš es tog ro đend an a. Izl et el a je sa
put a, mrt va pij an a i udar il a u drv o ned al ek o izv
an grad a. Odm ah je izd ahn ul a, na lic u mes ta, dok
je njen mom ak proš ao sa lakš im pov red am a, got ov
o bez na čajn im. Dod uš e, sve pov red e su bez na čajn
e kad se prež iv i.
Grad je nak on tog a utihn uo, svi su za ćut al i i ček
al i šta će dal je da se des i. Isp ra ćaj i sir ot injs ke dec
– 66 –
e traj u kratk o, odr ad i se min ut ćut an ja, bez pod iz
an ja praš in e, onak o usp ut, i to je to. Me đut im, Jov
an in ih min ut ćut anja traj e i dan dan as. Njen i su se,
na sve mog u će na čin e, pot rud il i da njen lik i del o
maks im aln o oživ e. Don ir al i su ogrom an nov ac crk
vi, dom ov im a za nez brin ut u dec u, odj edn om su od
pro fi t er a pos tal i hum an is ti koj i se bor e za opš te
dob ro. Sve što su mog li naz val i su po njoj.
Odj edn om je ista ta Jov an a, nak on smrt i, pos tal
a svet ic a. Osnov al i su fond ac ij u s njen im imen om
i krenul i u kamp an ju da nek u druš tven u ins tit uc ij
u naz ov u po njoj. Najn ov ij e por od il iš te će se najv
er ov atn ij e zvat i po toj dev ojc i koj a je uvek s prez ir
om pri čal a o maj činstvu. Ili će to mož da bit i g imn az
ij a, bib lio t ek a, kult urn i cent ar, ko zna. Mož da čak
i grad.
Jov an a, kao nek o ko je s ga đen jem pri čao o nar
od u, o običn om čov ek u, pos ta će zaš titn i znak mnog
ih, zaš titni znak istog tog nar od a po kom e je pljuv al
a sve vrem e. Ćerk a krim in alc a, dev ojk a liš en a elem
ent arn ih ljuds kih osob en os ti, pos ta će spas il ac,
svet io n ik koj i pom až e ljudim a, koj i se bezu s lovn
o bor i za dob ro svih nas.
Sa med ij a sluš am o jedn o, jeft in e hval os pev e i
rež ir ane dog a đaj e iz njen og živ ot a, a u javn os ti,
me đu ljud im a, kruž i nek a sas vim drug a pri ča. Pok
uš av aj u put em novca da je oživ e i isp er u njen u bio
– 67 –
g ra fi j u. Kor is te njen lik za bilb ord e, prav e kamp
an je prot iv alk oh ol a, cig ar et a, drog a, prot iv sveg
a onog a za šta se Jov an a svim src em bor il a. Oni ne
pri čaj u istin u već stvar aj u mit ov e.
Njen e rod it el je kao da je sve to spus til o na zem
lju i nat er al o ih da rasp rod aj u dob ar deo svoj e imov
in e, neš to čak i da pok lon e. Pok uš av aj u par am a
da kup e večn ost svog a det et a. Nas toj e da je oživ e i
rei nk arn ir aju, u nek om sas vim drug om obl ik u, na
kom e bi i mnog i svec i mog li da joj poz av id e. Od veš
tic e, pos taj e bog in ja sa dev i čans kim oreo l om. Od
seb ičn e spod ob e, pos taj e najp lem en it ij i an đeo
koj i je ceo svoj živ ot žrt vov ao zarad dob ra.
Žao mi je Jov an e, ali kao da je tak o mor al o da bud
e, pog in ul a je pre god in u dan a, a mrt va je, zah val
juj u ći svoj im a, odu v ek. Sve viš e mis lim, gled aj u ći
njen lik i
sluš aj u ći o njen om del u, da je njen i nis u spas il
i već, nap rot iv, da su je ubil i. I što viš e pok uš av aj u
da joj pom ogn u, mis lim da joj sve viš e odm až u. Kor
ump ir al i su je na ovom svet u, kor ump ir aj u je i sad
a na onom. Lag al i su je dok je bil a živ a, laž u je čak i
dan as, kad a je sve već re čen o.
Ma ko zna, bar taj nov ac koj i daj u ljud im a nij e
lažan. Mak ar taj nov ac, koj i su im pre tog a otel i…
*
*
– 68 –
*
NEMA TIH PARA
Poz vao me je gaz da, pre nek i dan, d a piš em o
njem u. Ne konk retn o moj gaz da, ja nem am gaz du,
mad a su svi oni na nek i na čin naš e gaz de, a o ovom
e i da ne pri čam. Ovaj je njuš ka nad njuš kam a. Krim
os, škol ov an za krimos a. Kret en, škol ov an za kret en
a. Njeg ov e osob in e i njeg ov opis, najl akš e je izr az it
i nov čan o. Rad i se o tip u teš kom nek ol ik o mil io n
a evra. Čov ek, ovo čov ek pod znac im a nav od a, kom
e se istov rem en o svi klan jaj u i svi ga mrz e. Fraj er
koj i se igra ljuds kim živ ot im a, k ao što se oni berz
ans ki špek ul ant i igraj u s lov om. Šverc uj e ljud im a,
kao oni tip ov i s jeft in om rob om po buv ljac ima. Za
njeg a je ro đen a zem lja buv ljak. Prod ao bi nas ili
tramp io za šta god.
Na čuo sam da i kod Bog a r ed ovn o ostav lja sas
vim pris tojn u nap ojn ic u, tol ik o pris tojn u da je nep
ris tojn o i razm iš ljat i o tom e, a kam ol i pis at i. Zbog
tog a ga ni ovaj odo z go ne dir a. N ap ojn ic u za Bog a
ostav lja, zap ravo, kod udruž en ih vlas nik a njeg ov ih
– 69 –
istin a, a o pol ic ij i, suds tvu, drž av i, i da ne gov or im
o.
Tak vi kao što je on, kao i njih ov a dec a, imaj u zag
arant ov an e mand at e i pos le smrt i.
Uglavn om, poz vao me gaz da da nap iš em knjig u
o njem u i o trid es et og od iš njic i njeg ov og rad a. Poz
vao me tel ef on om, skromn o, dod uš e ono što je traž
io od men e, bil o je i viš e neg o nes kromn o. Pon os no
mi je nag las io, da je ulož io mil io n e u boln ic e i škol
e, ali mi nij e nag las io odak le mu ti mil io n i?! Rek ao
mi je da ne mož e mirn o da spav a dok ljud i u Srb ij i
glad uj u, ali mi nij e rek ao zaš to ljud i u Srb ij i glad uj
u i zaš to nem aj u gde da spav aj u?! Pror očk i je zak
lju čio, onak o mes ij anskim glas om, kak o su sve fab
rik e prop al e, kak o vlad a hao s i sveo pš te ras ul o,
kak o svak o grab i sve što stign e, a nij edn om nij e
spom en uo da sve njeg ov e fi rm e rad e, da je baš on
taj koj i je isk or is tio sveo pš ti hao s i ras ul o da prig
rab i viš e neg o bil o ko drug i…
Priz nao mi je, u pov er en ju, da je pun o zar ad io,
ali mi nij e priz nao kol ik o je ukrao?! Kaž e kak o je
mnog im a pom og ao, kak o ih je pod ig ao na nog e, a
ne kaž e kog a je sve uniš tio, kom e je sve pol om io nog
e i ist er ao na ulicu?! Obj aš njav a mi da dos ta tog a
mož e da urad i, šta god pož el i, a ne ume da obj as ni
kak o mi ostal i ne mož em o ni ono osnovn o?! Pri ča
mi kak o pun o ima, da se pun o rad il o, a nik ak o da
– 70 –
kaž e zaš to mi nem am o i da, zbog tak vih kao što je
on, nem am o gde da rad im o?! Hval i se kak o je ima
vez e svud a, i sa svim a, a pre ćutk uj e kol ik o su naš e
vez e slab e i kak o je nem og u će da se pov ež em o.
Čim e mi da se poh val im o?!
Žal i se gaz da, sve vrem e, a u stvar i se hval i. Kup
uj e me pol ak o prip rem ljen im komp lim ent im a,
potp ir uj e mi suj et u, mer i mi cen u, zna gde sam najs
lab ij i, gde smo svi mi najs lab ij i… Obj aš njav a mi,
očins kim glas om, kako se nam u čio u mlad os ti kao
nik o drug i. Pre ćutn o mu obj aš njav am, kak o on i
njem u sličn i, mu če sad aš nju mlad ost i ne doz vol jav
aj u nik om e da norm aln o živ i.
On je svoj u mlad ost bar imao, nek a je, dok mi i ne
znam o šta je to, a boj im se da smo je izg ub il i i pre no
što smo je uopš te dob il i?!
* * *
Iz pou z dan ih izv or a je na čuo da dob ro piš em,
ali izgled a nij e čuo, nis u mu rek li, o kom e dob ro piš
em i da sam za tak ve kao što je on pop ril ičn o nep ou
z dan. Kaž e da je na čuo, i nek a, treb a, drag o mi je što
se uopš te čuj e. Ja za njeg a znam, kak o iz čarš ijs kih
pri ča, tak o i ovak o, pos mat raj u ći iživ ljav an je njeg
ov e dec e koj a su sam o j oš odv ratn ij a verz ij a njeg
a…
– 71 –
Reš io je da oper e svoj u proš lost, i to kod men e.
Kod momk a koj i stvar a bud ućn ost. Plat i par stot in
a evra i kup io je, bar priv idn o, ulaz nic u za raj. Prim
im par stotin a evra ili viš e, i potp is ao sam pakt sa đav
ol om. Plat i par stot in a evra, i nek a škol a ili boln ic a
se već sut rad an po njem u zov u. Prim im par stot in a
evra i obruk am, sutrad an, i škol u, i boln ic u, dok je
svet a i vek a. Tol ik o je nez as it da žel i da seb i kup i
sre ću i na onom svet u. Seb i da kup i, a ostal e da rasp
rod a.
Gov or io je sam ou v eren o, kao da men i treb a
uslug a a ne njem u:
– Sin e, ja mož da odem, mož da jedn om umrem,
p a nek a ostan u bar nek i zap is i o men i, da vid e gen
er ac ij e kak o je mlad ost pis al a o svem u ovom e što
rad im. Ne traž im da piš eš bajk e, sam o gol u istin u.
Cilj sav rem enog pos lov an ja viš e nij e ulag an je u
bud ućn ost, ma kak vi, to je prev az i đen o, već ulag
an je u večn ost. E vid iš sink o, ja ti ulaž em u večn
ost…
Odg ov or io sam mu nep rom iš ljen o, iz prv e. Dod
uš e da sam prom is lio odg ov or io bih mu još gor e.
– Eto vid it e gos pod in e, gaz da – nas mej ao
sam se pred njim bez doz vol e i rek ao mu – Knjig e viš
e nis u tak o pop ul arn e u živ ot u. Ni najm an je. Ali
su zat o popul arn e za živ ot a, tam o ima dov oljn o
– 72 –
vrem en a za to, mak ar da se nau či čit an je, ako niš
ta drug o?!
Boj im se da me nij e razu m eo, a de fi n it ivn o nij
e bil o nik og a u bliz in i da mu sve ono što sam rek ao
konv ert uje u brojk e. Na njeg ov u vel ik u žal ost, zai
s ta retk o upotreb ljav am nov čan ic e u svoj im re čen
ic am a. Ne ga đam se cif ram a, dal ek o bol je men jam
pad ež e neg o dev iz e, bol je prat im kurs njen og pog
led a dok se mim oi l az im o na fak ult et u, neg o kurs
din ar a…
Iskren o, da mi se u tom tren utk u proš et ao i onaj
prav i Bil Gejts, sa sve zlatn im ček om, sumn jam da
bih zap ev ao drug u pes mu. A pred njim, ma daj!
Ne stvarn o, kak o da piš em o čov ek u kog a znam
kao ne čov ek a, kog a cel a zem lja zna kao ne čov ek a?!
Kak o da piš em dob ro o onom e ko isp is uj e sudb in
u svim a nam a, najc rn jim mog u ćim slov im a?! Kak
o da piš em dob ro o onom ko nam krei r a živ ot e i još
traž i, pard on, svim sil am a zap ov ed a, večn u zah valn
ost?!
Kak o da piš em o fab rik ant u laž i, najo b ičn ij em
krimos u koj i bi cel u zem lju, nar avn o kad a bi to mog
ao, tramp io za prv u stvar koj a mu se pon ud i?! Kak o
da piš em o mec en i džel at a, o džel at u svih nas, poz
nat om pro fi t er u, kral ju priv atn og biz nis a, noćn ih
klub ov a, kock arn ic a i ne znam čeg a još?! Kak o da
piš em o tip u koj i je u tren utk u sprem an da pot roš i,
– 73 –
tačn ij e bac i u nep ov rat, onol ik o novc a kol ik o ve
ćin a nas ne mož e da zar ad i ni za čit av jed an živ ot?!
Ne, loš e por e đen je, onol ik o kol ik o svi mi zaj edn
o ne mož em o da zar ad im o za čit av jed an živ ot.
On ima moć i sve drug o. Ja imam tal en at i niš ta
drugo. On ima hil jad e na čin a, ja imam jedn o jed in
o reš en je. On bi da nar e đuj e, ja bih da stvar am. On
bi još dos ta tog a, a ja ne bih niš ta od tog a. On preds
tav lja drž av u, ins tit uc ij e, vlast, iako form aln o nij e
na vlas ti. Ja predstav ljam nar od, iako retk o ko u nar
od u zna za men e. On preds tav lja one od koj ih ima
najv e ću kor ist, ja one koj ima prip ad am i od koj ih
ne oček uj em nik ak vu kor ist.
Tak vi kao što je on su uvek na vlas ti, ovak vi kao
što sam ja su uvek u opoz ic ij i. Pard on, nar od je uvek
u opoz ic ij i, čov ek je uvek u opoz ic ij i…
On men e laž no cen i, jer sam mu potreb an, ja njeg
a iskren o ne cen im, jer mi je odv rat an. On je urad io
sve što je mog ao, sam o ne ono glavn o. Ja got ov o nis
am urad io niš ta, ali rad im ono glavn o. Čist sam pred
sobom, čist sam pred drug im a, a on ne sam o da nij e
čist, neg o je uprl jan svim mog u ćim prl javš tin am a
ovog a svet a. Lakš e će da se očis ti nap uš ten i toa l et,
zap uš av an stot in am a god in a unaz ad, neg o njeg ov
a prl jav a duš a.
I zat o, razm iš ljam, jeb eš čis ta odel a i pros tor ij e
u kojim a živ iš, ako se ose ćaš prl jav o! Jeb eš luks uz
– 74 –
koj i zid aš oko seb e, jeb eš vil e i baz en e, ako se u teb
i nag om il av a najo dv ratn ij i smrad i đub riš te, najg
or a dep on ij a. Bol je da crkn eš od glad i, neg o od
sram ot e. Bol je da odeš kao čov ek, usp ravn o, neg o
kao pac ov rov ar e ći ko zna gde…
Kak o da se div iš ku ćer in am a koj e služ e sam o i
jed ino za div ljen je, autom ob il im a sa zat am ljen im
stak lim a, izm iš ljen im ne da pok až u lep ot u, već da
prik rij u najgor i smrad. Kak o, kad a sam o nek ol ik o
stot in a met ar a niž e, živ e ljud i u svin jc im a?! Zap
rav o prež iv ljav aj u, trul e, rasp ad aj u se. Kak o da se
div iš zlatn om escajg u za dvan ae st osob a kad a živ iš
sam, ili zlatn oj wc šol ji, kad a ljud i u tvoj oj zem lji, ne
sam o da nem aj u šta da unes u u seb e, neg o nem aj u
šta ni da izb ac e?! Kak o da se diviš njeg ov om voz nom
park u, koj i naš svet, naš ljuds ki svet, odv oz i svak im
dan om u sve dub lje blat o?!
Pri ča mi šta je sve nap rav io. Pri ča mi šta će tek da
nap rav i. Pri ča mi šta je sve mog ao da nap rav i da je
sam o hteo. Sluš am ga hladn ok rvn o, kao da me ne
zan im a, a zan im a me kao mal o šta na svet u, jer dok
su njem u pun a usta por od ičn og biz nis a, proj ek at
a koj i mog u da spas u zem lju od kon ačn e prop as ti,
praz na su usta naš ih por od ic a, koj a ne mog u da spas
u ni seb e, a kam ol i zem lju. Svak a njeg ov a kock arn
ic a viš e, jedn a naš a por od ic a man je. Svak a njeg ov
a gor il a viš e, jed an norm al an čov ek man je.
– 75 –
I što viš e bud e ulag ao u seb e i svoj e objekt e, pri
ča će u med ij im a kak o ulaž e u drug e, zbog drug ih,
kak o izd rž ava na des et in e por od ic a, a u stvar i, sve
drug e uniš tav a.
* * *
On sve vrem e mer i ter en. Igra se. Mož e da me izb
riše za par min ut a. Niš ta lakš e, to mu je u prof es ij i.
Ja tak o đe mer im ter en. Igram se. Ne mog u da ga izb
riš em za par min ut a, ali zat o mog u za vjek i vjek ov
a, to mi je u prof es ij i… On je opas an. Ja lud. On mož
e sve da izg ub i i izg ub i će. Ja ne mog u niš ta da dob
ij em, jer mi rea ln o od njeg a niš ta i ne treb a. On ver
uj e u nov ac. Ja u čov ek a. On ver uj e u moć. Ja ver uj
em u ljud e. Oboj ic a ver uj em o u ono što imam o,
ostal o nas zan im a.
Čuo je da sam najb ol ji u svom pos lu, ako ovo moje
uopš te i mož e da se naz ov e pos lom. Znam da je on
najb ol ji u onom e što rad i. Sam o što u umetn os ti, za
razl ik u od krim in al a, svak o mož e da bud e n ajb ol
ji i to baš zat o, što za svak og a ima mes ta, zat o što i
nij e svrh a da bud eš najb ol ji. Čim neš to stvor iš, već
si pob ed io. Čim si na tom put u, zna či da si na prav
om put u.
To je tak o traj al o i traj al o; pol up is men i priv atn
ik je pri čao o priv atn om, svem u što je stek ao i svem
u što je plan ir ao da stekn e, men i, ant ik ap it al is ti,
– 76 –
kom e je do privatn og stal o kol ik o i pros ečn om stog
od iš njak u do one stvar i. Ali nem a vez e, nadi g rav
am o se on i ja. On nem a šta da dob ij e, ja nem am šta
da izg ub im. Svak o na trp ez u izn os i ono što ima. Ja
sam o i jed in o seb e, to je sve što imam, on izn os i sve
drug o osim seb e, jer tol ik o on ima.
Na kraj u sam mu umes to knjig e pos vet io ovu pri
ču i pos lao mu je prep or u čen o, uz ličn u por uk u,
pril ož en u uz kov er at:
Ti, nis i ulag ao u škol e zbog škol a, gaz da, brig a
tebe, ti i ne znaš šta je to. Kup uj eš ljud e. Prip rem aš
ih. Podm i ćuj eš ih na sve mog u će na čin e. Već vid im
tvoj u naš mink an u fac u kak o me prog on i na omil
jen im mes tima u grad u, kak o mi se najl až nij e smej
e i naji s kren ij e me plaš i. Zbog teb e ni sa dev ojk om
ne mog u mirn o da proš et am, prep aš ćeš nas, svak i
ćoš ak u grad u bi će obl ep ljen tvoj im imen om.
Zam iš ljam tvoj e akt iv is te kak o mi upad aj u u ku
ću, zov u me tel ef on om i ube đuj u me u bol ju bud
ućn ost sa tob om na čel u. Zam iš ljam tvoj e akt iv is
te, a moj e prij atel je, moj u gen er ac ij u, moj e sug ra
đan e, kak o te vel i čaju u predi zb orn im kamp an jam
a, uned og led. Već vid im, kak o se odr i ču i one pos
ledn je mrv ic e sam op oš tov an ja, zar ad smrd ljiv og
novc a i još smrd ljiv ij ih funkc ij a, koj e ćeš im pod el
it i kao stoc i, još kol ik o sut ra, ako pob ediš. Vid im
najg or eg me đu nam a, kak o ga prog laš av aj u najb
– 77 –
ol jim. Vid im najgn us nij eg ubic u, na pij ed es tal u
sag ra đen om za najp lem en it ij e mir ot vorc e.
Nem aš bre pojm a ni o čem u, a poz van si da pri čaš
o svem u. Ti, i tak vi kao ti…
I što je najg or e vi ne pri čat e, vi lup et at e, vre đat
e ono naje l em ent arn ij e u nam a. Vi ne osvaj at e ljud
e dob rotom i pam e ću, već novc em i prim it iv iz mom.
God in am a nam svla čit e i one pos ledn je krp ic e dos
toj ans tva, koj e smo nek ak o usp el i da sa čuv am o
na seb i. Pret u čen i, pon iž en i, sil ov an i, zgaž en i…
U svak om e od nas prep oz naj em, čes tit u dev ojk
u koj u su tip ov i pop ut teb e – ma fi j aš ki vasp it an
i, obu čen i i ošiš an i, osram ot il i pred cel im svet om.
Dok nas sad a cin ičn o pros it e kle če ći pred nam a,
kak o bi nas kas nij e, u brak u, pon iž av al i još viš e.
Opros ti mi gaz da, ja nis am za taj brak. To sudb
onos no „da” ćeš dob it i, dob i ćeš ga bez sumn je, ali
ne od men e, već od nek og drug og pis ca, ionak o ih
dan as ima na hil jad e.
Izv in i, ne umem da laž em ni u svoj e ime, a kam ol
i u tu đe. A i istor ij u ćeš mal o tež e izi g rat i. Sa sad aš
njicom je lak o, jedn os tavn o, kup uj eš pop ul arn ost
kao što kup uj eš i sve drug o.
Dod uš e, ti ćeš ostat i zap am ćen, ne brin i, ali ne
kao čov ek, već kao još jedn a crn a fl ek a, u nab uj al
om moru crn ih fl ek a koj e pret e da zag ad e čit av svet
i da ga otruj u za sva vrem en a. Osta ćeš, da, ali ne kao
– 78 –
simb ol vel i čans tven e pob ed e, već kao simb ol najm
račn ij eg kolekt ivn og por az a. Osta ćeš zab el ež en
kao krim os koj i je prig rab io sve za seb e, dok otp atk
e bac a sir ot in ji, kao pos ledn jim jadn ic im a.
Sam o da te pods et im, da kock arn ic e i benz ins ke
pump e ne pamt e, ne gov or e, znaj to, one nem aj u
memor ij u, ali pamt i nar od, pamt i nar odn i sud.
Sumn jam da će nek i objek at, nek a zgrad ur in a koj u
si saz id ao, prog ov or it i u tvoj e ime, a još viš e sumn
jam da će ti stat i u odb ran u.
Sve se pamt i prij at el ju, sve se piš e, ali ne u bož ij
im knjig am a, već u ljuds kim. Nij e Bog taj koj i će da
ti sud i, taj Bog kog a podm i ćuj eš na sve mog u će na
čin e, već Čovek. Sam o ti sti či majs tor e, otim aj, grab
i, sam o znaj da nik o ne vlad a večn o. Nem a te imp er
ij e koj a nij e pal a, ni sil e koj a nij e sruš en a.
I zat o izv in i, dev iz ni brat e, ali nem a tog bi ča, ni
tih lan ac a, koj im bi me prim or al i, koj ek ak vi vaš
ars ki mang up i, da pop ut cig ans ke mečk e igram, step
uj u ći po tvoj im takt ov im a. Zap amt i, nem a! Izv in
i još jedn om, ali boj im se da je ink ub at or za proi zv
odn ju siv oz el en e dece, uokvir en poz la ćen im slov
im a bog a Mam on a, zat aj io u mom slu čaj u. Izv in i
ro đa če, ali nem a tih nul a iza koj ih bih usp eo da sak
rij em svoj u sram ot u, igraj u ći se ne čij im pon os om,
da vel i čam neš to, čeg a se, u stvar i, stid im.
– 79 –
Nema. Nema tih para. Ne postoje, još nisu
izmišljene…
Zapamti to i odjebi!
*
*
*
DAMIR
Dam ir umir e u svoj oj trid es etd rug oj god in i
potpun o sam. Nark om an je od svoj e šes nae s te. Le
čen je hil jad u put a, izl e čen isto tol ik o. Hil jad u put
a se skidao, nav odn o uvek uspeš no, i uvek po čin jao
izn ov a i izn ov a. Nem a mu spas a. Bar tak o kaž e, i ja
bar tak o mis lim. Deo jet re mu je ods tran jen. Žel ud
ac mu je u potp un os ti uniš ten. Sve na njem u otk az
uj e. Kož a menja boj u. Ima hep at it is, ima straš ne bol
ov e. Lic e mu je sas uš en o, izb or an o i unak až en o,
sa nep rir odn o vel ik im podo čn jac im a. Njeg ov o tel
o sve viš e po čin je da baz di na trul ež, izg led a star ij
e od mnog ih star ac a, izg led a kao sops tven a kar ik
at ur a, kao sops tven a senk a, ili kao neš tošto je još
gor e od sveg a tog a.
Dam ir ima još dos ta tog a ali što je najg or e nem a
ljud e oko seb e. Nem a aps ol utn o nik og a. Mrak pop
– 80 –
ločan mrak om. Ne kup a se. Ni ne plan ir a da se kup a.
Ne pri ča, jer i nem a šta da kaž e. Prep uš ten je sam
seb i na mil ost i nem il ost. Prep uš ten je val u bezn a
đa koj e ga rast ur a.
Svud a su ga vod il i, dok su, nar avn o, mog li. Od
man as tir a, kom un a, najp oz nat ij ih stručn jak a pa
do nad ril ek ar a. Svi su obe ćav al i brz i lak opor av ak,
svi su obe ćav al i sve, a zap rav o nik o od njih nij e mog
ao niš ta da urad i, ili on nij e mog ao niš ta od tog a da
prih vat i, đav o će znat i.
Uglavn om, on se spas av a tak o što se lag an o pred
aje, bor i se tak o što se ne bor i uopš te. Bor i se tak o
što odu s taj e od svak e borb e.
Star ij i je od men e des et ak god in a. Ne viš e. U dal
jem smo srods tvu, ali niš ta bitn o. Sve do ned avn o
me nij e ni prim e ćiv ao, sam o bi proš ao por ed men e
i okren uo glav u na drug u stran u. Ali to je najm an je
važ no. Odu vek je bio priv la čan dev ojk am a, isk lju
čiv o mla đim od seb e, nik ak o svoj oj gen er ac ij i. Odu
v ek je bio najg las nij i u druš tvu, uvek dot er an, mark
ant an, pun lov e. Uvek je fur ao nek i svoj faz on, iako
na njem u, nar avn o, nij e bil o niš ta njeg ov o. Me đut
im, kak o su mu se sva vrat a zat vor il a, kak o su mu
svi fi n ans ijs ki izv or i pres uš il i (por od ičn i sponz
or i bank rot ir al i ili pou m ir al i), otk ako je sa sol idn
ih dev ed es et spao na miz ern ih ped es et kil og ram a,
– 81 –
odj edn om je po čeo da dol az i kod men e, da me pos e
ćuj e.
Živ im o u istom sel u, sam o nas dve ulic e razd vaj
aj u. Oboj ic a smo dec a iz grad a koj i smo sil om pril
ik a mor ali da nap us tim o. Oboj ic a smo traž il i nek i
svoj duh ovn i mir, svoj e uto čiš te. On zat o što je bež
ao od drug ih, a ja zat o što sam traž io seb e.
Ne znam, sam o se poj av i odn ek ud na vrat im a,
ban e kao prov aln ik, jav i se bez poz drav a, uđe i to je
to. Tih je, preo s et ljiv, glas mu je slab aš an, got ov o
ne čuj an. Tol ik o je pon iž en, da ne mož eš ni da ga
uvred iš. Mal o me se stid i, viš e me se plaš i. Za til i čas
se pret vor i u det e, koj e je u faz i pub ert et a, dok se
ja, odj edn om, od nek og a ko je do ned avn o, pok orn
o, sa strah op oš tov anjem pos tav ljao pit an ja, pret
vor im u odr as log čov ek a koj i sam ou v er en o daj e
odg ov or e.
Razg ov ar am o pon ek ad. Tem e su ogran i čen e,
kao i njeg ov e spos obn os ti da izg ov or i neš to smis
len o. Nit i on men i mož e neš to pos ebn o da pom ogn
e, nit i ja njem u, ali se na tren utk e sas vim dob ro razu
m em o. Oboj ic i kao da je svej edn o. Men e ne zan im
a šta drug i mis le, dok njeg a ne zan im a uopš te da mis
li, nit i rea ln o mož e. Kao što je on nav ik ao da sluš a
moj u pri ču o sre ći i večn om opt im iz mu, tak o sam
ja nav ik ao da sluš am njeg ov u priču o nes re ći. Kao
– 82 –
što on ravn od uš no dož iv ljav a živ ot, tak o ravn od uš
no dož iv ljav a i smrt.
Trud i se da mi smet a što man je, i uspev a mu, dok
se ja trud im da mu pom ogn em što viš e. Ne znam da
li mi uspev a. Ne oček uj e neš to pos ebn o od men e,
nit i ima prav a, ni ja ne oček uj em neš to nar o čit o od
njeg a, nit i stvarn o mog u.
Dok ga pos mat ram, kao da gled am u čit av o naš e
druš tvo koj e je u faz i met as taz e. Ne mož eš da mu
pomogn eš, ne mož eš da ga razu m eš, mož eš jed in o
da ga gled aš kak o crk av a ili da pob egn eš od njeg a
dal ek o, što dal je. Mad a ni to niš ta ne bi prom en il o.
Nij e najs traš nij e što nem a šta da jed e, najs traš
nij e je što viš e ni ne mož e da jed e. Nem a ko da ga
okup a, nem a ko da mu pom ogn e, nem a buk valn o
nik og a. Živ i sam samc ij at u toj ku ći, nas am o sa
neok re čen im zid ovim a, prl javš tin om i pau čin om.
Živ i u toj pus tar i koj a je, do pre nek ol ik o god in a,
bil a jedn a od najž iv ljih ku ća u sel u, a sad a je leg lo
dem on a. Tip ičn a nark om ans ka jaz bin a, sklad iš te
prom aš aj a, dep on ij a ljuds kih ostatak a. Spuš ten e
rol etn e, sve zat am ljen o, ku ća sam o što se ne sruš i,
ograd a odavn o sruš en a, svud a kor ov, pse ći izm et i
razb ac an e stvar i po dvor iš tu. Tačn ij e otp ad, mir is
ustaj al os ti i očaj a.
– 83 –
Nigd e nik og a. Ni u ku ći, ni oko ku će, a sve man
je i u sel u. Sve nap uš ten o, sve prep uš ten o val u vrem
en a na zav rš nu obr ad u.
To sel o je nek ad a preds tav ljal o živ ot, ra đan je,
radost, kao i ljud i koj i su živ el i u njem u. Sad a preds
tav lja sam o smrt. Tek pon ek i star ac zaš krip i ulic
om, pods et i na pos ledn je trz aj e čov e čans tva ili mal
ob rojn a rodb in a koj a dol az i, jedn om u pet god in
a, da pos et i iste te starce i pop iš e preo s tal u imov in
u.
* * *
Šta god da mu daj em, on uzim a. Retk o kad a neš
to traž i od men e, got ov o nik ad, ali zat o sve što mu
ponud im on pris vaj a bez razm iš ljan ja. Ne bir a, a i
nem a nek og izb or a. Isk lju čil i su mu struj u, tak o da
nem a gde ni da se okup a, a kak o vrem e prol az i, ne
će imat i viš e šta ni da okup a.
Otac mu je umro odavn o. Pre dvad es et god in a.
Majka ned avn o, mad a je zbog Dam ir a god in am a
del ov al a kao da je na sam rt i. Rodb in a ga i ne gled
a. Za sve njih on je mrt av, otk ak o su saz nal i da uzim
a her ion, sad a sam o ček aj u da odr ad e sah ran u i
got ov a stvar. A i za tu sah ran u, vid e ćem o. Ko zna!
Slu čaj ev im a kao što je on nik o se ne bav i. Pred
njim su sva vrat a zat vor en a. Nem a bud ućn os ti.
Nem a prošlos ti. Nem a mog ućn os ti za preo b raž aj,
– 84 –
pok aj an je. On je sam o još jed an od leš ev a koj i hod
aj u. On je sam o još jed an od ljud i, koj i lic it ir aj u
svoj u smrt kao u kock arnic i. Čov ek za kog a je smrt
viš e dob it ak, neg o gub it ak. Čov ek koj i seb e ne smat
ra čov ek om.
Iako bi mož da još neš to mog lo da se urad i sa njim,
mad a sumn jam, nem a viš e kom e da se obrat i, nem
a viš e kog a da mol i. Nis u mu pom og li ni kad a su
mog li, kad a je imao nov ac, kad a je bio zdrav ij i i kad
a je imal o šta da se spaš av a, pa ne će ni dan as kad a
je sve izg ubljen o, kad a je sve sam o zal udn o troš en
je vrem en a i san ir an je pos led ic a.
Uplaš im se kad a ga nem a da do đe. Smet a mi kad
a staln o dol az i, dos ad an je, a smet a mi i kad a ga
nem a, nav ik ao sam na njeg a. Ond a svim sil am a ter
am seb e da odem do njeg a da ga pot raž im, me đut
im, on se baš tad a poj av i odn ek ud. Sam o tih o pok
uc a na vrat a, uvuče se u kuć, izv al i na poljs ki krev et
koj i je nam en jen psim a, i za ćut a.
U po četk u sam ga se plaš io. Nis am ga puš tao u ku
ću. Izm iš ljao sam koj ek ak ve pos lov e sam o da ga
otka čim. Nis am ga dir ektn o pon iž av ao, ali ver uj em
da se ose ćao tak o. Nis mo imal i izg ra đen odn os. Sve
što sam znao o njem u, kao i nark om an im a uopš te,
zas niv al o se na predr as ud am a. Dož iv ljav ao sam
ih kao zver i, a ne kao ljud e. Mis lio sam da Dam ir žel
i da me pov red i, da mi neš to ukrad e (što i nij e dal ek
– 85 –
o od istin e) a sad a ga, don ek le, smat ram prij at el
jem.
Kad a mi nek o do đe, a on se zat ekn e tu, istog se
moment a ili neg de izg ub i ili sak rij e ili jedn os tan o
zan em i. Stid i se ljud i. Pok uš av am da ga preds tav
im kao ličn ost, odn os im se prem a njem u kao prem a
čov ek u, pri čam ljud im a o njem u, pri čam kak o mi
pom až e, kak o je dobar, me đut im, on se tol ik o pos
tid i, da se čin i kao da će da isk o či iz kož e. Bud e mu
nep rij atn o, tres e se. Pre bih prid ob io nak lon ost srn
e ili mat or og vuk a kog a niko nik ad a nij e pom az io
nit i nah ran io, neg o nak lon ost Dam ir a. Tol ik o je
uniš ten da ne mož e da podn es e čak ni najo b ičn ij i
komp lim ent.
Potp un o je sves tan, da su sve hval e, upu ćen e na
njeg ov u adres u, laž ne, a krit ik e na mes tu. Pres lab
je, razo r en sa svih stran a, da got ov o ne pos toj i svet
la tačk a u njeg ov om živ ot u kroz koj u bih usp eo da
prov u čem nek u poz it ivn u pri ču o njem u, gde bi on
izaš ao kao pobednk, kao her oj. Ogug lao je na sve. Ne
mož e od src a ni da se nas mej e, a o nek oj pob un i ili
sup ros tav ljan ju i da ne gov or im o.
Skuv am mu tak o pon ek ad čaj, odn es em neš to za
klop u. Dok razg ov ar am sa njim, kao da razg ov ar am
sa praz nin om, kao da re či udar aj u u zid i vra ćaj u mi
se nat rag. Na mom ent e je i trez ven, tačn o zna šta ho
će, pri ča sas vim norm aln o. Me đut im, čim se set i ko
– 86 –
je i u kak vom je stan ju, mom ent aln o po čin je da se
pov la či u seb e, gub i svak u pot reb u za razg ov or om
i nap ras no men ja rasp ol ož en ja. Tol ik o je pon iž en
da ne pos toj i stvar koj a bi mog la da ga pon iz i još viš
e. Mis lim da ga viš e vre đa kad a ga hval im, neg o kad
a ga nap adn em. Na uvred e je nav ik ao, srod io se sa
njim a. Na pod rš ku, očig ledn o, još nij e.
* * *
Najg or e je što je Dam ir saz rev ao kao nark om an,
a ne kao čov ek. Da je po čeo koj u god in u kas nij e, ver
uj em da bi lakš e podn eo sve i da bi se, na kraj u kraj
ev a, lakš e skin uo. Ovak o je nem og u će.
Pok uš av am da mu zao k up im paž nju, da mu
skrenem nek ak o mis li, da ga zab av im, pok ren em,
bil o šta. Nek ad a mi se čin i kao da mog u da mu pom
ogn em, kao da pos toj i nek o reš en je, nek i na čin.
Nek ad, dok pri čam o, kao da me sluš a, kao da u njem
u po čin je nešto da se men ja. Ipak, nak on sam o nek
ol ik o tren ut ak a, bud e još gor i neg o što je bio. Pror
ad i nek a suj et a u njemu i po čin je da me vre đa. Čim
uđem o u nek i ozbiljn ij i razg ov or, u neš to dub lje,
on autom ats ki kren e da mi gov or i kak o je sve izg ub
ljen o, kak o je pam etn ij e da ne gub im vrem e, da gled
am svoj a pos la, da se pon aš am kao da on nij e tu.
Kao da mu zas met a kad a mu pok lon im viš e paž
nje neg o što je pot rebn o, kad a ga uvaž im viš e neg o
– 87 –
što zas luž uj e, a pon ek ad se tak o pon aš a da je uopš
te ne zas luž uj e. Kaž e mi da su mu dos adn e moj e pri
če, da ih zna nap am et, da ih sluš a otk ak o zna za seb
e. Obj aš njava mi štur im, uličn im jez ik om, da je njeg
ov živ ot sam o njeg ov a stvar. Obj aš njav a mi da je
njeg ov a stvar, a sve vrem e mi pri ča o njem u, dol az i
kod men e, dav i me, kao da je njeg ov živ ot i moj a
stvar.
Izg ub io je sao s e ćan je za drug e, a o vlas tit om
sam opoš tov an ju i da ne pri čam o. Ose ća se kod njeg
a ono ljuds ko, bljes ne na mom ent e, čes to zap la če,
zna či mu kad a ga zag rl im ili kad a mu preb ac im ruk
u prek o ram ena. No, Dam ir je tol ik o zat rov an, da
buk valn o ne pos toj i stran a sa koj e čov ek mož e da
mu pri đe. Nem a je.
U njeg ov oj term in ol og ij i ne pos toj e pojm ov i,
poput aps urd a i bes mis la, ili bil o kak ve simb ol ik e
koj a bi njeg ov o pos toj an je mog la da pod ign e na
jed an viš i
niv o. Sve se svod i na puk o prež iv ljav an je, na pac
ovs ku fi l oz o fi j u koj a se zas niv a na princ ip u pron
al až en ja, što bol je i mračn ij e rup e, u koj u će da se
zav u če i dan im a ćut i. Nem a poi s tov e ćiv an ja sa
nek om viš om sil om, koj a bi ga nad ahn ul a, nah ran
il a živ otn om ener g ij om, koj a bi mu ulil a dod atn u
snag u. Nek ad a se, dod uš e, poz ov e na Bog a, pom en
e ga, ali ne zat o što je neš to nar o čit o pob ož an, kam
– 88 –
o lep e sre će, već zat o što je od svih vel ikih idej a sam
o za Bog a čuo.
Mož da se zat o pods ves no nad a da jed in o još to
može da ga spas e.
Najs meš nij a sit ua c ij a, a ujedn o i najt už nij a je,
kad a Dam ir, iz čis ta mir a, počn e da mi drž i mor aln
e lekc ij e i da me sav et uj e da se ne drog ir am. Sam o
ustan e, uper i prst u men e, kao da sam na opt už en
ičk oj klup i, kao da sam ja nark om an sa petn ae s tog
od iš njim staž om, i svu svoj u nes re ću, sav svoj bol
kroz koj i je proš ao, počn e da proj ekt uj e na men e.
Don ek le je sves tan čim e se bav im, zna kak vi su mi
stav ov i, ipak, uprk os svem u, on preu z ima inic ij at
iv u i umes to za svoj izg ub ljen i živ ot po čin je da se
bor i za moj.
Dam ir se u tim tren uc im a od nek og a, ko uniš tav
a seb e i svet oko seb e, pret var a u čov ek a, koj i se
svim sil am a bor i za spas en je tog istog svet a. Pri ča
mi kak o žel i da drž i pred av an ja o tom e, da put uj e
po Srb ij i i da kaž e na po četk u svak e trib in e.
„Vid it e kak o izg led am u svoj oj trid es etd rug oj
god ini. Sve vam je jas no…”
Dok pos mat ram njeg a i ljud e sličn e njem u, vid
im kol ik o čov ek mož e da se spus ti nis ko. Svak im
dan om je sve nep rim etn ij i. Njeg ov o bezn a đe tol ik
o dug o traj e, da se poo d avn o pom ir io sa sudb in om.
Čak i trag ed ij e svoj ih drug ov a prih vat a ravn od uš
– 89 –
no, isuv iš e lak o, staračk i, kao da je u osamd es et oj,
a ne u trid es et oj. Na mom ent e, kao da se obr ad uj e
kad a čuj e vest o njih ov oj trag ed ij i, sre ćan što nij e
jed in i, sre ćan što nij e me đu njim a, a ond a, opet sav
ij e glav u i za ćut i, jer ista ta sudbin a oček uj e i njeg a
vrl o brz o.
Nij e mi jas no šta ga još održ av a u živ ot u. Ima sve
predu s lov e za sam ou b ic u, a kol ik o znam, nit i mi
je to nek ad a pom en uo, nit i je pok uš av ao. Kad a se
uzme u obz ir šta mu se sve des il o, šta je sve prež iv eo,
nik ak o ne mog u da razu m em tu sil u koj a ga i dal je
gur a nap red. Drug i bi se rasp al i pred tak vim bol om,
ubil i bi se, spal ili, ne znam ni sam, jer ne pos toj i mot
iv za koj i mož e da se uhvat i. Nem a te slamk e. Nem a
tog izl az a. Svi su ga nap us til i, nem a ni jedn og prij
at el ja, o dev ojk am a može sam o da san ja. Da je sre
će, da ima bar komp jut er, int ern et, da bar mal o slaž
e seb e, da bar na odr e đen o vrem e skren e mis li i
počn e da se pov ez uj e sa ljud im a, bar virt ue ln o, bar
tak o kad a ne mož e drug a čij e.
Nap rot iv, on je sve vrem e nas am o sa sob om, oči
u oči sa niš tav il om koj e je sve gor e.
Dam ir je dok az da got ov o uvek, uprk os svem u,
pob e đuj e živ ot. Tačn o je da se sve jedn om gas i, sam
o jedn om. Ali još tačn ij e je da se isto to pal i mil ion
put a, bezb roj put a. Šta je jed an pad, nas pram tol ik
o let ov a? Šta je jedn a večn a noć, nas pram tol ik o svet
– 90 –
los ti? Da je smrt ja ča od živ ot a svi oni bi nas odavn o
nap us til i, još za vrem e prv e kriz e.
Sre ćom živ ot svak od nevn o, u svem u, pron al az i
dodatn u snag u i pob e đuj e. Dok az za to su nov a dec
a koj a se ra đaj u, cve će koj e izn ov a cvet a svak e god
in e, nov e knjig e, nov i fi lm ov i, nov e lep ot e koj e
nas obas ip av aj u sa svih stran a. Dam ir mož da ne će
prež iv et i, ali se ćan je na njeg a svak ak o ho će.
Ako sam neš to nau čio od njeg a, ond a sam to kak
o ne treb a živ et i a to je najb ol ja lekc ij a koj u sam
mog ao da dob ij em.
Ako još nek o to shvat i, njeg ov a žrt va ne će bit i
uzaludn a.
*
*
*
– 91 –
PISMO ŽENI
Marija, stariji ste od mene duplo, a i koji mesec više,
no to me ne sprečava da razmišljam o vama kao o ženi.
Svestan sam ogromne razlike u godinama. Znam kako
ljudi gledaju na te stvari, kao da jedva čekaju da se
nešto desi. Znam ko je Vaš bivši muž, a znam i značaj
vaše sadašnje funkcije.
Posebni ste, drugačiji. Javnost Vas voli. Javnost Vas
obož av a. Ljudi jednostavno upijaju Vaše reči, dive se.
Vaši nastupi su postali prave male svetk ov in e i viš e
od toga. Emis ij e su vam sve gled an ij e, zap rav o, Vi
ste sve gledaniji… Ube đen sam da vam imponuje, kao
pametnoj ženi, što ste stalno na televiziji, što Vas
novinari uvek, šta god da se desi, pitaju za mišljenje.
Neka, i treba. Koga će drugog, ako ne Vas?!
Vi, Marija prosto plenite u svakom kadru, osvajate
pogledima preko malih ekrana. Čovek se toliko uživi
dok Vas sluša da mu se čini da pričate samo njemu.
Prosto terate gledaoce da se slože sa Vama, iako većina,
realno, nema pojma o čemu govorite.
Samo znajte, da u tom silnom moru aplauza, iza ku-
– 92 –
lis a, pos toj i nek o ko Vas vol i, poš tuj e i raz um e
mnog o viš e! Nis te ni sves ni kol ik o se rad uj em Vaš
im uspes ima. Dož ivl javam ih kao vlas tit e, svim a pri
čam o Vam a i vaš oj karijeri.
Izvin it e, mor am ovo da Vam kaž em, to je ja če od
mene. Ube đen sam da ćet e bit i iznen a đen i re čim a
koj e sled e, mož da ćet e pom islit i da sam pret er ao,
mož da da sam lud?! Ver ov at no ho ćet e ali zais ta ne
umem drug ačije, nit i želim, a poznajući Vas i Vašu
prirodu verujem da i ne treba drugačije.
Oprostite, molim Vas, što Vam pišem ovako.
Svestan sam da to ne priliči mojim godinama, takođe
sam sves tan da Vam neću reći ništa novo, ništa što već
niste čul i jer žena poput Vas, žena vašeg kova, dobija
na deset in e ovakvih pisama dnevno?! Pretp os tavl jam
da ih i ne čitate, a i zašto biste?!
Ipak, nap is a ću Vam, uprk os svem u, sve ono što
me već godinama unazad lomi, a Vi odlučite. Znajte
sam o da nis am klin ac. A i pus tit e godine, nem a to
nik ak ve vez e sa dat um om ro đen ja…
* * *
Kada sam se rodio slavili ste, te godine, svoj
dvadeseti rođendan. Kada sam izgovorio prve reči,
nešto nepovezano i nerazumljivo, Vi ste, vašem
suprugu, pred svedocima, rekli jasno i glasno ono
sudbonosno „da”. Kada sam prohodao, Vi ste
– 93 –
diplomirali. Kada sam krenuo u osnovnu, Vi ste se
zaposlili. Kada sam slavio deveti rođendan, Vi ste dobili
ćerku, a na moj dvanaesti, te godine, dobili ste i sina.
Kada ste napunili tridesetpetu, ja sam krenuo u
gimnaziju, toga se verovatno i sećate, jer ste mi
predavali književnost u drugoj godini. Nisam bio nešto
naročito aktivan. Sedeo sam uvek u poslednjoj klupi i
umesto Vaših predavanja ja sam pratio Vas i Vaše
predivne noge. Čak sam i crtao siluetu vašeg tela, onako
u jednom potezu, kao kroki. Zamišljao sam Vas, još
tada, kao pubertetlija, u raznim pozama i situacijama.
Vi ste onda, iznenada, nestali iz škole. Napustili ste
ne čujn o provinciju, nije Vas bilo godinama i onda ste
se, odjedn om, poj avili kao vod it elj u jedn oj od najg
led anij ih emis ija u zem lji. Sa Vaš ih pred av an ja sam
umeo, pon ek ad, da izos tan em ili da zak asn im, dok
na ova sada, na televiziji, ne kasnim ni u snu. Ne samo
da gledam i reprize, već ih i snimam – ni sam ne znam
zašto.
Jedina razlika je u tome što steVi tada mene
ocenjivali i opravdavali mi izostanke, dok sada
ocenjujem ja Vas i sve Vaše opravdavam.
Prošle godine ste slavili četrdesetu – ja dvadesetu.
Nedavno ste, čitao sam u novinama, ostavili muža, na
moju sreću, u isto vreme kada je mene ostavila devojka,
nadam se, na vašu sreću. Niste svesni koliko sam se
– 94 –
obradovao kada sam čuo da ste slobodni, zato Vam,
uostalom i pišem sve ovo.
* * *
Marija, Vama se sviđa način na koji pišem. Meni se
sviđa način na koji me čitate. Vama se sviđa način na
koji razmišljam. Meni se sviđa način na koji mi to
kažete. Priznali ste da Vam prijaju moji komplimenti i
pažnja, priznao sam da mi sve Vaše prija.
Vi ste u najboljim godinama. Doduše, lepe žene su
uvek u najboljim godinama. Posebni ste po tome što ste
po svemu posebni, nekako nedodirljivi, nedostižni, a
opet ste u mojim vlažnim noćnim fantazijama, da
izvinite, na dohvat ruke.
Sviđa mi se što imate odgovor na svako moj e pit
anje, mar am icu za svak u moj u suzu, raz um et e čak
i ono što Vam pre ćut im. Vi uvel ik o priv od it e kraj u,
iako ste nar avn o dal ek o od njega, ono što ja tek zap o
činjem. Vi ste poodavn o na vrhu, ja još uvek brižn o
san jarim o njem u. Dok ja maš tam o svet u odrasl ih
Vi tam o vod it e glavnu reč.
Otkako smo sedeli u onom restoranu, prošlo je dos
ta vremena, a kao da je bilo juče. Nisam umeo da razg
ov ar am sa Vama. Ver ov atn o ne umem ni danas. Priz
naj em da sam ispao smeš an, neuk u odnosu na Vas,
glupav i det in jast. Naš susret je bio strogo prof esion
al an. Na distanci. Vi mi nis te doz vol ili da pre đem tu
dis tanc u. Nis te mi doz vol il i čak ni da Vas zag rl im.
– 95 –
A žel eo sam to viš e od sveg a… Sam o ste se izmak li,
pov ukli u stran u, dod uš e pom al o trap av o da se ne
prim et i, ali ste se izm ak li.
Očigledno dobro poznajete moje godine. Lako
pravite razliku između onoga što pričam i onoga što
mislim. Ako kažem da vas doživljavam kao majku, to
ne znači da Vas doživljavam zaista tako. Ako kažem da
se divim Vašim muškarcima to ne znači da ne
zamišljam i sebe kao Vašeg muškarca. Svesni ste toga,
zato se i pazite. Merili ste svaku izgovorenu reč, svaki
pokret, mada, iskreno, ja nisam ništa ni pokušao, a i da
sam pokušao verovatno bih to isto i dobio – ništa!
Možda sam Vas nekoliko puta, na trenutak,
neprimereno pogledao onako mazno ispod oka, da ne
kažem bezobrazno, ali kao da niste ni primetili. Kažem
kao da niste, jer sam siguran da jeste.
Marija, Vi ste verovatno očekivali mladog umetnika,
bubuljičavog pubertetliju kakvog se sećate iz gimnazije,
osobenjaka u nastajanju koji nadobudno misli da se
oko njega vrti čitav svet. Očekivali ste, verovatno, još
dosta toga lažnog i nabeđenog, a dobili ste dečaka
željnog pažnje i nežnosti!
Podsvesno sam očekivao ženu srednjih godina koja
je na izdisaju. Očekivao sam još jednu isfrustriranu
priliku koja ujeda za svaku sitnicu, koja nije u stanju da
zadivi više ni sebe, ni pred ogledalom, ni i u mislima, a
kamoli druge, a dobio sam najdostojanstveniju devojku
– 96 –
koja je ikada kročila planetom Zemljom. Devojku ne
samo po duhu, to se podrazumeva, već i po telu, po
svemu drugom.
Govorio sam u sebi, u početku, pre susreta, da su
mediji jedno, a realnost nešto savim drugo, međutim,
Vi ste isti, identični, kako na časovima i televiziji, tako
i u restoranu dok ste sedeli zajedno sa mnom.
Radujem se što se naš, relativno kratak, razg ov or
sveo na Vaš e dug e mon ol og e. Pros to sam upij ao
svak u Vaš u reč. Potp un o me je obuz el o Vaš e pris us
tvo, na mom ent e nis am znao gde se nal az im. Iako se
sa nek im stvar im a nis am slag ao, nis am žel eo da
Vam se sup rotstav im. Vi me fasc in ir ate u svakom
pogledu, čak i kao neistomišljenik.
Dobro, možda mi se jedino nije svidelo to što pušite,
to sam Vam i pomenuo ali Vam nisam pomenuo da mi
se sviđa način na koji pušite. Dok sam Vas posmatrao
kak o to radite, učinilo mi se kao da prisustvujem
najotmen ij oj preds tavi. Uzbuđuje me. Umete tako
supt ilno da usklad it e pok ret e, prv o što neod ol jiv o
pov la čit e dim i sa ushi ćen jem ga ispuš tat e, a drug o
sam na čin spuš tan ja cig ar et e na pepeljaru je
besprekoran. Ni ne pog led at e u njen om pravcu, što
samo dodatno govori kak o vlad at e sob om i
prostorom.
– 97 –
* * *
Očarali ste me Marija! Zadivili, osvojili, omađijali,
ne znam više ni sam. Svaka sekunda sa Vama je poetski
čin. Svak a sek und a sa Vam a je čit av a večn ost. Ne
samo da moj im vršn jak in jam a, već god in am a unaz
ad, zad aj et e estets ke krit er ij um e koj e će teš ko da
dos tign u, neg o ste i fen om en u žen e u moj im razm
iš ljan jim a dal i jedn u potp un o nov u dim enz iju. Pre
Vas, sve se svod il o na tel esn o, na obos tran o man ip
ul is an je i na emot ivnu uzdrž an ost. Žen e su u mom
živ ot u bil e viš e puka potreba, sredstvo za
masturbaciju, nego način da se izrazim kao čovek.
Sa vama je potpuno drugačije ili mi se tako čini, Vi
nepogrešivo osluškujete melodije mog tananog
senzibiliteta, shvatate me kao retko ko, shvatate me na
najbolji mogući način i što je najvažnije pristupate mi
kao muškarcu, a ne kao detetu. Iako se pored Vas
osećam kao najobičnije derište.
Meni je istinski potreban neko kao Vi. Potrebno mi
je vaše obrazovanje, vaša kultura i lepota, vaša pažnja.
Oduvek sam maštao o nekoj ostvarenoj ženi koja će da
me povede, koja će da mi pomogne u sazrevanju, da mi
podvuče važno, da me reši sporednog. Ne, nije to
Edipov kompleks, ja ne verujem u to. To je ljudski
kompleks, da se nisam ostvario dovoljno! Oduvek sam
težio savršenijim od sebe, kako bi me uzdigli još više. I
najiskrenije mislim da ste Vi prava osoba za to.
– 98 –
Nije to samo stvar ljubavi, seksualne potrebe ili želje
da se približim nekom takvom. Ne. To je težnja da se
kao muškarac izrazim do kraja, kao čovek, kao
ljubavnik. Ne radi se tu samo o društvenom statusu,
podizanju poljuljanog samopouzdanja ili ne znam
čemu. To je najpre unutrašnja potreba ka oslobađanju,
koja svakim danom dobija neki novi oblik.
Vođenje ljubavi je samo vrhunac, ništa drugo. Ako
bi se naša veza svela samo na to, onda bi ona bila čisto
pražnjenje. Mene to ne zanima, ja želim da vas doživim
u celosti, jer je Vaše telo pod erotskim nabojem samo
jedna od vaših lepota, sao jedna u nizu.
Žao mi je što živimo u vremenu gde je nen orm alno
ono norm aln o, otud a bih i raz um eo osud u za ovo
naš e! Me đut im, tu ne bi bilo ni čeg perv erz nog, ni
čeg nel juds kog, sam o istins ka pot reb a dva bi ća da
se vol e i bud u vol jen a! Nij e prob lem ni u god in am
a, one služe još jed in o za rang ir an je i krit er ij ume
star os ti, sve ostalo je stvar čov eka, stvar duha!
I ako se naša veza ne ostvari, pa šta?! To ne bi bio
nik ak av neus peh već sam o još jedn a etap a u naš em
razvoju, jedno novo iskustvo. I sami ste mi priznali,
onako usput, da ne verujete u reč „zauvek” i da je
nerealno da se to od nekoga očekuje. Priznali ste mi,
takođe, da ste i Vi, u mojim godinama, razmišljali o
starijim muškarcima. I to ne samo razmišljali.
– 99 –
Nadam se da je i Vama prijalo druženje sa mnom.
Nadam se da Vam je prijalo, a na rastanku ste rekli čak
i da Vam je imponovalo. Noćima sam vas zamišljao,
nak on tih Vaš ih re či, kak o se bud it e i uspavl juj ete
pored men e. Svak a mis ao je po čin jal a i završ av al a
se u krev et u sa Vam a. Nis mo uvek vod il i ljub av, vod
ili smo je, u stvar i, jak o retk o, tek pon ek ad. Pom ag
ali smo zagrljaj ima, pol jupc im a, pažn jom, jedn o
drug om. Sam seks ua lni čin bio je nek ak o nep otp un.
Vi ste se ustručav al i zbog god in a, kao da nis te bil i
zad ov oljn i svoj im izgled om, ne znam zašt o jer sav rš
eno izgled at e, a ja sam se ustru čav ao zbog Vas.
Znajte da mi se cimer vraća svakog drugog vikenda
kući. Prazan mi je stan svakog drugog vikenda, od
petka uveče do ponedeljka ujutru. Naravno, nije neki
luksuz, soba je premala ali ja sam tek student, razumite
me.
* * *
Marija, ukoliko se nešto desi između nas, obećavam
da to niko neće znati. Poštujem više od svega Vaše ime
i poslednja sam osoba na svetu koja bi bilo šta Vaše
dovela u pitanje.
I pored toga, često zamišljam kako šetamo zagrljeni
ulic am a našeg grada, oko ponoći ili pre, rušeći sve
moguće konvencije. Vi kao Ana, kao Ruska kneginjica
– 100 –
a ja kao grof Vronski, kao Vaš lični grof ili kao Vaš lični
kućni ljubimac, kako Vam draže.
Neprekidno razmišljam o Vama, lepa ženo. Voleo
bih da sam obrazovan kao Vi, da poznajem jezike, da
sviram neki instrument, da pričam na način na koji Vi
pričate. Voleo bih još dosta toga, a nešto ćete mi Vi
možda i omogućiti! Voleo bih, najpre, da mogu da Vas
volim. Voleo bih da mogu da Vas vratim bar deset
godina unazad, a da Vi mene pogurate bar pet godina
unapred. Ni tada ne bismo bili vršnjaci, ali bismo bar
bili savršen par.
Mis lim da bih Vam bio ideal an ljub avn ik. Ne bih
se bun io šta god da mi kaž et e, ne bih gled ao utakm
ice, u pauz i znat e već čeg a, dok bis te Vi bili u toal et
u. Ne bih vam pos tavl jao suv išn a pit an ja. Ne bih
davao suv išn e odg ov or e. Bio bih Vaš, onak av kak av
bis te Vi žel el i da bud em. Sam o bih Vam se prep us
tio, Vam a i Vaš oj posebn os ti.
Mada ne verujem da biste bili u potpunosti zadov
oljn i mnom e. Ja, realno, ne mogu puno da Vam pruž
im, ni u krev et u, a ni u živ ot u. Vam a treb a zreo muš
kar ac, a ne zreo klin ac, dok ja tren utn o nis am ni jedn
o ni drug o.
Ne znam šta bism o sve rad il i u vezi. Za po čet ak
bih pres tao da Vam pers ir am, ali ako Vas to uzb u đuj
e… Bio bih Vaš eliks ir. Sluš ao bih Vas dan im a, no ćim
a, sluš ao bih Vas uvek. Gled ao bih kak o diš et e, kak o
– 101 –
Vam se pomer aj u usne, vaš e nozd rv e. Pili bis mo zaj
edn o, iako ja ne pij em, iako ja nik ad a nis am pio, prop
io bih se zbog Vas.
Ples ali bis mo cel e no ći, prib ij eni jedn o uz drug
o. Kup al i bis mo se isto tako. Bez ustez an ja, bez stid
a, bez grešn ih mis li, koje su greš ne sam o zat o što su
realno neizvodive.
Nakon toga bis mo sat ima lež ali gol i, prek riv en i
mese čin om koj a bi se cel e no ći prob ij ala sa mog
proz or a, žel e ći da nas vid i sre ćne. Prol az io bih ruk
om prek o Vaš eg tel a, dod ir iv ao bih vas, maz io… Mil
ov ao bih Vas najn ežn ije što bih mog ao paz e ći da ne
pre đem gran ic u – gran icu koja bi u tim momentima
bila poodavno već pre đen a. Prep ustio bih Vam se
celim svojim bićem.
Marija, izvinite još jednom što sam Vam pisao na
ovaj način. Ukoliko mislite da sam preterao, nemojte ni
da odgovarate. Razumeću. Ipak, najiskrenije se nadam
da se i u Vama, dok ste čitali, razbuktala ista ona vatra
koja u meni gori već godinama. Ne znam da li ćete da
mi odgovorite, to uostalom više nije ni važno. Važno je
da sam Vam, napokon, rekao sve ono što osećam.
P. S. Marija mi nikada nije odgovorila na ovo pismo.
Iskreno, nisam ni očekivao. Odgovorila je zato nekom
drugom muškarcu sa kojim je, od nedavno, u braku. Ne
mogu da joj zamerim. Ona spada u onu grupu ljudi, koji
ne moraju ništa da nam daju, ne moramo čak ni lično
– 102 –
da ih poznajemo, a da im, opet, budemo večno
zahvalni.
I to samo zato što postoje. I to samo zato što su
načinili bolje ljude od nas, a i bolji svet.
*
*
*
– 103 –
Glasne
tišine
RADOST POSTOJANJA
Se ćam se kak o mi je još kao klinc u, sa stol a, slu
čajn o isp al a pun a kut ij a klik er a. Bil o ih je na stot
in e, hil jad e. Čuo se sam o jak pras ak i isp red men e
je nas tal a prav a bož ans ka krea c ij a, koj a se razm il
el a svud a po sob i. Iako su isp al i iz iste kut ij e, svak i
je otiš ao na svoj u stran u i traž io nek i svoj prav ac.
Svi su, potp un o nep redv id iv o otiš li svoj im put em,
nek i su se odm ah razb il i, nek i su odg ur al i drug e
pri sam om pad u a nak on tog a išli za njim a ili bež al
i od njih. Nek i su se ukop al i u mes tu, nek e nij e drž
al o mes to pa su se dug o kot rl jal i, dok se ve ćin a zav
uk la pod teph i pod orm an u nad i da ih tam o nik o ne
će dir at i ni pron a ći.
Dod uš e bil o je i onih koj i su ostal i na stol u i gled
al i drug e klik er e sa vis in e, ali sam i njih, čim se smir
il a sit ua c ij a s ostal im a, odg urn uo ruk om dol e gde
im je, uostal om, i bil o mes to. Ne smat ram da je pog
led sa vis in e pres udn i uslov razl i čit os ti, nap rot iv.
Svak i od njih je imao nek i svoj pos eb an put, a opet
su svi ti klik er i bil i okren ut i jedn i ka drug im a, gled
al i su jedn i u drug e, svi u ist oj sob i, svi u ist oj ravn
– 106 –
i. Jedn i su bil i plav i, drug i žut i, tre ći crn i. Bil o je
dod uš e i bezbojn ih, raz nob ojn ih, def orm is an ih,
ovak vih i onak vih, ali a ko bi se mal o p až ljiv ij e
pogled al i i nij e bil o nek e nar o čit e razl ik e. Klik er i
su klik er i, isto kao što su i ljud i
ljud i, bez obz ir a na sve mog ućn os ti koj e se nam
e ću.
Isto je i s čov ek om. Svi smo mi ba čen i na zem lju
bez mog ućn os ti izb or a – gde bi se rod il i, nit i ko bi
nas rod io. Da li će naš za čet ak bit i u nek om tam o
Moz ambik u, u XVII I vek u, ili na sev ern om pol u pre
Hris ta, ili u Braz il u, dan as, u sred karn ev al a, ili u
nek om sel u na jug u Srb ij e, po četk om XX vek a, kao
šes to det e dev eto član e por od ic e – ne zav is i od nas!
Sve je to lut rij a, tačn ij e igra istor ij e i evol uc ij e. Nek
om e zap adn e da cel og živ ot a gled a drug e ljud e sa
vis in e, s nek og dvor a ili iz nek e pal at e, nek o se svim
sil am a bor i da zau z me to mes to gaz e ći po drug im
a, a ve ćin a vir i iz koj ek ak vih miš j ih rup a, ube đen
a da je to jed in i i prav i živ ot i da ne treb a drug a čij
e.
Dok su se klik er i kret al i po sob i, dok su istov rem
en o udar al i jedn i drug e i išli jedn i za drug im a, razm
iš ljao sam o tom e kak o se ljud i kre ću po svet u, sre
ću i mimoi l az e, sva đaj u i mir e, noš en i nek om čudn
om sil om koj a ih pok re će.
– 107 –
Zai s ta je čudn o i neob jaš njiv o sve to, ali kad a
smo već tu, kad a se već nis mo razb il i ili izg ub il i, a
mog li smo vrl o lak o, treb a da pron a đem o tu sil u u
nam a koj a će sve da nas pok ren e. Kao što klik er e
pok re će čov ek, uprav lja njim a, rasp or e đuj e ih, pa
i men ja, isti taj čovek treb a da uprav lja i da men ja
ovaj svet. I to pod uslov om, da na prav i na čin, upot
reb i iste te klik er e koj i mu vel ik od uš no stoj e na
rasp ol ag an ju.
Isti taj čov ek treb a da uprav lja i svet om, pa i
samim sob om. A da li zai s ta uprav lja ili je tek prep uš
ten nadl juds kim sil am a koj e ga, vek ov im a unaz ad,
raz ar aju, ube đuj u ći ga u sve drug o, osim u ono što
stvarn o jes te?!
Na kraj u, sve je krea c ij a, i mi, i ova pri ča, ovaj
svet. Sve je krea c ij a, pod uslov om da je čov ek u stan
ju da je vid i i prep oz na. Svi smo mi krea t or i ovog
svet a i to, ne zat o što smo ga stvor il i, već zat o što ga
stvar am o. Istor ij a nij e zav rš en a, ona je u tok u. Svak
i pos tup ak čov ek a je konk retn o i simb ol ičn o stvar
an je svet a.
* * *
Svak og a dan a se sve viš e rad uj em živ ot u. Trud
im se da svak i nov i tren ut ak pret vor im u jedn u nov
u rad ost. Nar avn o, ne uspev a mi uvek, a i nem og u
će je, ali kad a mi uspe, ond a tim nad ahn u ćem i ush i
– 108 –
ćen jem, nad oknad im sve patn je i bol koj i se u svak
od nevn om živ ot u nem in ovn o nam e će.
Ne smat ram da sam baš ja taj sretn ik koj i je izm is
lio sre ću, rad ost i sve ono što ide uz to, ali to me ne
sprečav a da u svem u tom e besk rajn o uživ am. Ni
najm an je. Iako ne vol im sve te siln e prir učn ik e iz
poz it ivn e psihol og ij e u koj im a uputs tvo za živ ot
neod ol jiv o pods e ća na uputs tvo za kor iš ćen je usis
iv a ča, ne mog u a da se ne slož im sa osnovn om tez
om da mi uprav ljam o svoj im živ ot om, i por ed sveg
a š to nas prit is ka sa svih stran a.
Men i su, kao klinc u, gur al i pod nos sve ono što me
ne zan im a, a ujedn o mi usk ra ćiv al i ono što žel im.
Mislim da sam u siln im tim pot is kiv an jim a i zab ran
am a, udahn uo najv iš e ins pir ac ij e i slob od ars kih
imp uls a. Uvek sam bio u stav u odb ran e prem a svem
u, uplaš en da me ne preg az e. Uvek sam smiš ljao odg
ov or e za stanja u koj im a se nal az im, u strah u da se
emot ivn o ne ist op im.
Još tad a sam uvid eo strah od praz nin e i pas ivn os
ti, strah od sveg a onog a što ne mog u da oboj im svoj
im bojam a. Uprav o je umetn ost trag an je za tom izg
ub ljen om sre ćom det injs tva, koj u smo, u nek im
mom ent im a, imal i, pa smo je izg ub il i. Uprav o je
umetn ost beskp rekorn o sas tav ljan je del ov a u jedn
u sav rš en u cel in u, koj a se, u me đuv rem en u, neg
de u nam a zat ur il a.
– 109 –
Cel o moj e škol ov an je, kao i svak o drug o, bil o je
učenje onog a što ne slav i čov ek a, njeg ov u suš tin u,
što ne rasp lams av a maš tu i fant az ij u ili bar put ev e
koj i vod e do nje, već otvar a drug e oblas ti koj e o svem
u uče, sam o ne o onom glavn om. A to glavn o je RAD
OST POS TOJAN JA, POŠ TOV AN JE PREM A ČOV
EK U I PREM A SVEM U ONOM E ŠTO JE ŽIV O, što
ra đa živ ot.
Istor ij a svet a ne zna či niš ta ako se upor ed o ne
uči i istor ij a ljuds ke duš e! Geo g ra fi j a tak o đe. Šta
nam vred e put ov an ja po svet u, ako nas pram njih ne
idu i put ov an ja po seb i i svim onim besk rajn im hor
iz ont im a koj i se otvar aj u?! Tačn o je da treb a da se
čit a što viš e, slaž em se, ali nem a te poe z ij e koj a prev
az il az i poe z ij u u nam a. Da bi razu m eo nek o del o
ili nek u osob u, istovrem en o treb a da razu m eš i seb
e u odn os u na to del o, ili na tu osob u, a ne da sve bezu
s lovn o upij aš pop ut autom at a.
Ili učen je bio l og ij e i fi z ik e?! Šta mi vred i sve to,
kada i dal je ne umem da obj as nim sav rš en e lin ij e
njen og tel a koj e prev az il az e svak u umetn ost! Ili
ose ćaj zal jubljen os ti dok smo zaj edn o! Hem ij a mož
da i mož e sve da obj as ni, ali teš ko da mož e da razu
m e naš u ljub av, ili bil o čij u drug u?! Sve te siln e form
ul e i de fi n ic ij e, za mene su odu v ek bil e sam o jed
an obi čan lav ir int u kom e se gub i smis ao čov ek ov
og pos toj an ja i ljuds ka lep ot a.
– 110 –
Sve je to nek ak o izv an, ili neš to ose ćaš, ili ne ose
ćaš, a da bi se oset il o mor a prv o da se dož iv i. Zat o
je sam na čin živ ot a koj i se vod i najb ol ja škol a, sve
ostal o je pris il a, sve ostal o je ideo l og ij a.
Bio sam pril ičn o nes re ćan klin ac. Uvek mi je u
dub ini duš e neš to ned os taj al o. Iako su mi pruž il i
dov oljn o, to je bil o niš ta nas pram onog a što mi je
stvarn o trebal o. Nas pram onog a što svak om det et u
treb a. Mer io sam svet mer am a koj e su mi drug i odr
ed il i, trud io sam se da isp oš tuj em svak og a, ne slut
e ći da tim e pon ajv iš e pov re đuj em seb e. Umes to
da sam traž io re či koj im a ću da obj as nim svoj živ ot,
ja sam traž io re či koj im a ću da opravd am nas il je
drug ih. Umes to da sam stvar ao, ja sam se pril ag o đav
ao. Umes to da sam let eo, ja sam kons tatn o seb i sek
ao kril a.
Dok az iv ao sam se u oblas tim a u koj im a je nem
ogu će dok az at i se na ljuds ki na čin. Razv ij ao sam
svoj e spos obn os ti, tam o gde nik ak ve spos obn os ti
osim sir ov e snag e, agres ij e i pros tot e nis u pot rebn
e.
Ali neg de dub ok o u men i, dub ok o, najd ub lje,
znao sam da to nij e živ ot koj i žel im. Da to nij e svet o
kom e maš tam dok lež em uve če. Da to nij e živ ot koj
i iš ček uj em dok se bud im ujut ru. Neg de dub ok o u
men i je tin jal a je nek a mal a nad a, sitn a, najs itn ij
– 111 –
a, koj a je jedn om mor ala da prev lad a i pob ed i sve
drug o.
I pob ed il a je. Prv o kao stih pes me skriv en od
svih, zat im kao pes ma stid ljiv o pro čit an a najb liž
em krug u ljud i, a nak on tog a kao rea l an živ ot pon
os no preds tavljen svim a. Rea l an živ ot koj i se sve viš
e ostvar uj e u svim svoj im obl ic im a. I zai s ta, u živ
ot u niš ta nij e vrednij e od živ ot a samog.
Tol ik o nes tvarn ih pred el a, ose ćan ja, osob a,
umetničk ih ostvar en ja, tehn ičk ih pron al az ak a, kul
in ars kih spec ij al it et a. Tol ik o mog ućn os ti koj e se
svim a nam a pruž aj u u ned og led. Pros to se ne zna
šta je lepš e, da li živ ljen je živ ot a ili sam o maš tan je
o njem u. Da li ljub av ili san jar en je o ljub av i? Da li
izu čav an je proš los ti ili proj ekc ij a bud ućn os ti? Da
li bav ljen je sob om ili bav ljenje drug im a? Da li dok
vol iš ili dok teb e vol e? Sve je čar obn o, nar o čit o ukol
ik o razv ij eš čul a u seb i da sve to vid iš i prep oz naš.
Stvarn o ne znam, ne pad a mi na pam et, šta je
plemen it ij e i sveo b uh vatn ij e od prou čav an ja živ
ot a i prepuš tan ja živ otn om zan os u u svim njeg ov
im obl ic im a. Pa jedn o det e, prv i njeg ov i kor ac i,
neob u z dan smeh, živ otn ij i su od svih pes im is tičk
ih fi l oz o fi j a svet a, koje su poj el e tol ik u dec u i tek
će da poj ed u. Ili jedn a mlad a žen a, pa nek je i sel jank
a, običn a, najo b ičn ij a, dragocenija je od svih vojn ih
pron al az ak a svet a, u njoj cvet a bud ućn ost, plamt i
– 112 –
vrel in a bud u ćih dan a, mir iš e poe z ij a koj u stvar a
dok se kre će sel om, uzb u đen je, prkos, zan os.
Živ ot prev az il az i pol it ik u i rel ig ij u, i nau k u, i
umetnost, živ ot je aps ol utn o izv an sveg a, iako je kroz
istorij u bio u služ bi sveg a. Vrem e je, najz ad, da sam
živ ot, da svi njeg ov i obl ic i, kon ačn o bud u u služ bi
čov ek a, u služ bi svih onih sfer a koj e slav e čov ek ov
o pos toj an je, a ne gur aj u ga u blat o. Živ ot gde će
svak i dan bit i praznik, a svak i tren ut ak ostvar iv an
je ljuds kos ti i rad ost pos toj an ja.
Bez tog a, bez te nad e, bez tog opt im iz ma, ljud i
pos taj u olup in e nas uk an e na pu čin i vrem en a koj
e išček uj u svoj kraj.
*
*
*
MOJA INTIMNA POZORIŠTA
Nis am glum ac, bar ne prof es io n aln i, ali sam
imao najv iš e poz or iš ta na svet u. Svak a dev ojk a koj
u sam vol eo, bil a je pub lik a zbog koj e sam igrao. Svak
a ulog a u živ ot u odi g ran a je zbog njih. Najl epš i del
ov i men e nas tal i su igraj u ći njim a. Zbog jedn ih sam
neg ov ao emoc ij e, zbog drug ih sam razv ij ao tal en
– 113 –
at, zbog tre ćih fors ir ao smis ao za hum or, a zbog ostal
ih rad io na svom tel u, u nad i da će mi one doz vol it i
da rad im mal o i na njih ov om.
I doz vol il e su mi, jes u. Kak o koj a.
Bil o je sveg a, da ne pri čam, sam o nij e bil o nag ov
eštaj a da bi te preds tav e mog le da se zav rš e. A zav rš
il e su se mnog o pre, no što je bil o ko od nas to mog ao
da pretp os tav i.
Nek e su traj al e ned el jam a, mes ec im a i duž e.
Nek e, nar avn o, traj u i dal je. Ve ćin a se zav rš il a,
mnog o pre neg o što je uopš te po čel a, nek e tek treb
a da počn u.
Kol ik o sam o prem ij er a, aplau z a, prav ih re či,
izg ovor en ih pog reš nim ljud im a. U po četk u mi se
čin il o da je svak a preds tav a večn a, da je svak i nov i
sus ret – nov i jub il ej, a na kraj u da je sam o mis ao o
večn os ti večn a i
niš ta viš e.
Igrao sam dug o zbog jedn e Ka će. Pos vet io sam joj
sve grad ov e i lep ot e svet a. Naž al ost, nis am mog ao
da joj pos vet im i seb e. Po Mil ici n om lik u i dan dan
as merim svak u žen u, poš to ne mog u viš e da mer im
nju. Sa Jel en in og dlan a sam čit ao ode žens tven os
ti, vid eo raskoš koj a se sam o jedn om ra đa, dok je
ona, za to vrem e, čit al a i gled al e nek e drug e. Zbog
San je sam mor ao da prom en im čit av svoj rep ert oa
r, zat o sam, nak on izv esnog vrem en a, prom en io nju.
– 114 –
Zbog Nin e sam skrat io kos u i pres tao da psuj em.
Zbog Mil en e sam po čeo da sluš am Nirv an u kak o
bih i dal je mog ao da sluš am nju.
A u jedn u Mar in u se izn ov a zal jub ljuj em svak i
dan…
* * *
Igrao sam i zbog sas vim nep oz nat ih dev oj ak a,
čij a imen a nik ad a nis am usp eo da saz nam. Igrao
sam njima, zbog njih. Glup ir ao se, pam et ov ao, sav et
ov ao ih i lag ao istov rem en o, na ulic i, škol i, svud a.
To su bil a moj a int imn a poz or iš ta, moj i mal i svet
io n ic i koj i su mi jed in i svet lel i u mrak u, moj i čar
obn i štaf el aj i pom o ću koj ih sam boj io tu đe svet ov
e, na svoj na čin.
Teš ko da ću ikad a usp et i da pov rat im sve te re či,
da ih se pris et im i pon ov im. Tam o sam ostav io svoj
e najb ol je rad ov e.
To nis u bil a sam o puk a bleb et an ja, pat et ičn e
mon odram e ili jeft in i klin ačk i sent im ent i pok up
ljen i usp ut. To su bil i prav i mal i kab ar ei, viš e mjuz
ik li, sklep an i u tren utk u, pos ebn i po svoj oj nep on
ov ljiv os ti. U po četk u due t i, a naj češ će kvart et i sa
svim rodb ins kim pos tavk ama, s tat am a i mam am a
na čel u!
Izv od il i smo sve. Svi. Svak o od nas je bio zad už
en za neš to, svak o je imao nek u ulog u. U po četk u
– 115 –
uvek u najb ol jem ritm u, sa pun o uvaž av an ja i než
nos ti. Dav al i smo sve od seb e, nis mo se šted el i. Me
đut im, kak o je vrem e prol az il o, bil i smo sve rez erv
is an ij i i na svoj u ruk u. Nek o bi obav ez no po čeo da
kalk ul iš e, da guš i i kvar i atm osf er u. Žal io bi se na
tekst, scen u, seb e ili na sve oko seb e. Traž il i bi se izg
ov or i umes to reš en ja, postaj al o bi dos adn o i predv
id iv o, a i drug i bi se meš al i i rež ir al i naš e preds tav
e.
Tajn o bis mo gos tov al i kod drug ih, javn o zap os
tavljaj u ći svoj e. Kral i bis mo tu đu pub lik u, ogov ar
al i, nek ad a i vre đal i, dok su drug i kral i naš u i obrn
ut o.
Naš a poz or iš ta bil a su prep oz nat ljiv a po tom e
što se nis u dav al e rep riz e. Svak a preds tav a bil a je
prem ij erna, svak i osmeh, kao i svak a suz a. Nis mo
igral i jedn u preds tav u hil jad u put a, već smo hil jad
u preds tav a igrali sam o jedn om. Grad je bio naš a vel
ik a poz orn ic a, svi u grad u su san jal i naš e snov e i
bil i naš i statisti, a mi sami to nismo postali u našim
vez am a.
Dog ov ar al i smo se da igram o bez šmink e, da
glumim o bez glum e, da glum im o seb e, a uglavn om
se sve zav rš av al o obrn ut o. Ulog e su se men jal e, pa
i kos tim i koj i su išli sa njim a. Dok smo se vol el i, uživ
al i smo i u greš kam a, praš tal i smo neop ros tiv o. Naš
e omil jen e glum ačk e tehn ik e zval e su se spont an
– 116 –
ost i iskren ost. Kas nij e smo se sva đal i i rask id al i,
kad a je sve bil o završen o.
Nij e bil o prob a, ni scen ar ij a. Sve je išlo iz prv e.
Nij e bil o zav es a, laž nih re fl ekt or a, bar ne na po
čekt u, a i da jes te, sve vrem e bi bil i pod ign ut i i upal
jen i. Prij at eljstva su bil e naš e ulaz nic e. Što nam je
nek o bio bliž i, imao je bol je mes to. Src e je bil o naš a
bil et arn ic a, a zagrl jaj i i pol jupc i naš i bif ei gde smo
se opij al i živ ot om i blis koš ću.
Sve je to ostal o snim ljen o i zab el ež en o u uspom
en ama, jer su se ćan ja, svak ak o, najb ol ji zap is i.
Neg de sam bio sam o rom ant ičn i paj ac, san jar,
negde pov od za pods meh i izb eg av an je, neg de glavn
i junak, a neg de epiz od is ta. Bil o je sveg a. Mal o sam
jur io, mal o su men e jur il i, neg de obav ez no u prv
om kad ru, isp red kam er e, na nas lovn oj stran i, a neg
de dal ek o od kam er a, na marg in i. Neg de sam bio
scen og raf, neg de su fl er, neg de sam rež ir ao drug im
a, a nek ad a sam igrao i po tu đoj rež ij i.
U zav is nos ti od scen e i pub lik e, u zav is nos ti od
uloge i drug ih…
Nis am vol eo dub ler e, iako sam ih imao. Nis am
vol eo da bud em dub ler, iako svi mi mor am o jedn om
i to da bud em o. Najt ež e scen e na poz orn ic i, a bil o
ih je, trud io sam se da izv ed em potp un o sam. Nij e
bil o prij emn og, ni pop ravn og, a u ve ćin i slu čaj ev
a, na kraj u, nij e bil o ni glavn e glum ic e.
– 117 –
Tak o da sam nek e od najb ol jih tren ut ak a u ljub
avnim preds tav am a dož iv eo potp un o sam…
Znal e su brz o da odu, da se nal jut e, jedn os tavn o
da pob egn u, ali su znal e još brž e i da se vrat e. Kak o
koj a. Nek ad a nov e, nek ad a star e, a nek ad a su dol
az il e i jedn e i drug e. Kol ik o sam sam o put a zam iš
ljao živ ot kao amer ičk i fi lm, gde svi koji su igrali u
njemu izađu na scenu, zagrle se i počnu da igraju
međusobno srećni i ispunjeni!
Prol az io sam na tal en at, osmeh, mož da na lep ot
u, a neg de nis am prol az io uopš te. Nis am im odg ov
ar ao. Nis am se uklap ao. Teš io sam se da nem aj u svi
isti ukus, da ga nek i nem aj u uopš te. Sve dot le, dok
nis am shvat io da je u tom e, uostal om, draž svak e ljub
avn e pri če. U prot ivn om, da mož em o da igram o
svud a, sa svim a, ver ov atn o ne bis mo igral i nigd e.
A i niš ta ne mož e tak o dob ro da nas zai nt er es uj e,
kao ne čij a nez aint er es ov an ost. To je uvek najb ol ji
magn et!
Sve nas tup e bis mo rež ir al i iz prv e, na poz orn ic
i. Svak u poz orn ic u smo rež ir al i, tak o đe iz prv e,
gde god da smo se nal az il i. Naš e mis li su bil e naš a
scen a. Emocij e naš a idej a vod il ja. Nij e bil o uputs
tav a i prav il a, sve smo sam i nad om es til i saz rev aj
u ći usp ut. Nis mo to naziv al i imp ro v iz ac ij om, već
živ ot om. Nis mo to naz iv al i ni ins pir ac ij om, već
– 118 –
sudb in om. Sve je u naš im vez am a bil o sudb ins ko
kao, na kraj u, i naš i rask id i.
Naš a sre ća bil a je sva čij a. Por az i tak o đe. Veš to
smo mam il i pre ćutn e aplau z e, ose ćal i uzd ah e, pog
led e div ljen ja, trp el i krit ik e, zviž duk e. Nis u nas svi
vol el i. Sre ćom, još tad a smo dob ro znal i, da je predu
s lov da te jedn i mnog o vol e, da te drug i mrz e. Znal i
smo da ptic a što duž e let i, priv u če viš e onih koj i pok
uš av aj u da je smakn u. Znal i smo da kad a ptic a ne
obra ća paž nju na drug e, drug i viš e obra ćaj u paž nju
na nju. Svi smo mi nek ad a te ptic e, nek ad a i ti lovc i,
da ne kaž em krt i čar i, ali to se podr az um ev a.
* * *
Smiš ljao sam re či, grim as e, pri če, sam o da bi
ostal e još mal o, sam o da bi im se što viš e dop ao, uvuk
ao pod kož u. Živ eo sam za te tren utk e, dav ao sam im
se kao nik o drug i. Nij e se tu rad il o o zav o đen ju, već
o pot reb i da se nek om e pred aš do kraj a, kao čov ek.
Nek ad a mi je tol ik o dob ro išlo, da mi nis u dop uš tal
e da zav rš im. Zad rž av al e bi me, vuk le i mol il e da
ostan em još mal o. U po četk u one men e, a na kraj u
ja njih. Bil i smo gladn i ljub av i i paž nje, prv ih prav
ih živ otn ih priz nan ja, koj a su se tek u dal jin i naz ir
al a. Div il i smo se svem u tom e, div e ći se pon ajv iš e
seb i.
– 119 –
I mis lim da nam je usp el o. I men i, i njim a. Ostal
e su nek e nav ik e, se ćan ja, mes ta na koj a smo išli,
pes me koje smo pev al i sam o tad a i nik ad a viš e.
Ostal e su i ulic e,
– 120 –
skriv en e neg de dub ok o u naš im src im a, smeš ni
zav et i koj e smo još kol ik o sut ra zab or av ljal i, nis
mo stiz al i čak ni da ih prek rš im o. Ostal i su odevn i
predm et i, pok lon i, zaj edn ičk i prij at el ji i besk rajn
o dug i mon ol oz i, isp is ani na imag in arn oj trac i
vrem en a, koj a je ostal a zau v ek utis nut a neg de
dub ok o u nam a.
Pon ek ad nam zai s ta nij e išlo, priz naj em. Izg ov
ar ao sam dos adn e kom ad e, dos adn im dev ojk am a.
Vuk li smo se po park ov im a, siv im ulic am a, izn ajml
jen im sob am a, lift ov im a. Ljub il i smo se i grl il i na
praz no. Vol el i smo se na sil u. Imit ir al i ljub av. Zas
mej av al i seb e ismev aj ući drug e, lež al i dug o u sob
i gled aj u ći se bež žel je, bez stras ti, dva tot aln a stranc
a, dva nez nanc a nes rećn o zag lav ljen a u me đuv rem
en u, koj a var aj u i laž u jedn o drug o men jaj u ći scen
e, ulog e i kos tim e.
Eh te, Ka će, San je, Jel en e, Mil ic e, Mar in e! Sve
su to bil i moj i prom aš aj i. Običn i, svak id aš nji, nez
rel i. Sve su to bil e moj e vel ik e greš ke, uokvir en e
crn im nit im a patn je i ljub om or e.
A dan as, dan as ih vi đam kak o se div e nek im
drugim poz or iš tim a, men i smeš nim i jadn im, isf ol
ir an im i nik ak vim. Gled am ih kak o pon os no hit aj
u i kak o im se bac aj u u zag rl jaj, kak o ih ljub e na
javn im mes tim a, kak o se smej u isto kao i pre, isto
kao men i. Gled am te nas mej an e paj ac e, koj i su mi
preu z el i pub lik u koj u sam ja odb ac io. Gled am ih i
div im im se kak o, i dan dan as, mog u da se div e tak
voj pub lic i.
– 112 –
Prol az i vrem e, te če. Mis lim da sam dan as kon
ačn o svoj. Ne igram viš e po poz iv u. Ni po tu đim teks
tov im a. Nau čio sam kon ačn o da cen im svoj e re či,
mon ol og e. Ne ras ip am se kao nek ad a. Ne daj em se
viš e svim a. Nau čio sam da cen im seb e. Uglavn om
odb ij am ulog e. Nar avn o, ne sve. Nek im, iskren o,
još nis am dor as tao, prer an o je, a ve ćin a nij e dor as
la men i, prek as no je.
Ali se ćan ja, ti podm uk li odj ec i prot ek log vrem
en a, vra ćaj u se, rad uj u me i opom in ju, uvek izn ov
a i izn ova. Ma šta pri čao do sad a, igrao, glum at ao,
ulog u svog živ ot a još uvek nis am odi g rao. Ver uj em
da su svi ovi prom aš aj i sam o prip rem a za neš to što
tek sled i, za neš to prav o, nep on ov ljiv o, za neš to
večn o, ukol ik o to uopš te pos toj i.
Na kraj u, ljub av je igra, ljub av je tea t ar. Ljub av
je dram a. Tak o je uvek bil o i tak o će uvek bit i.
Na sre ću, ili naž al ost, stvarn o ne znam.
*
*
*
DAN KAD SAM POLETEO
– 122 –
Rod io sam se dva put a u živ ot u i to, dva put a na
isti dan… Nis am baš najp oz van ij i da gov or im o svom
dol as ku na ovaj svet, ima dal ek o upu ćen ij ih lic a od
men e, ali moj e drug o ro đen je, ono prav o, odi g ral o
se baš na dan pun ol ets tva i ostav il o je na men i nei
zb ris iv e trag ov e koj i me, evo, i dan dan as prat e.
Upis ao sam, greš kom, sredn ju ekon oms ku, smer
fi n ans ijs ki adm in is trat or, u nad i da ću izb e ći sve
one gimn az ijs ke predm et e koj e sam kas nij e zav ol
eo. Pok ajao sam se na vrem e, još prv og dan a, ali od
tog a nis am imao nik ak vu kor ist. Umes to laž ne nad
e, gaj io sam iskren u odb ojn ost prem a svem u što me
je okruž iv al o. Dok su se drug i bav il i fi n ans ij am a
i bank ars tvom, ja sam se bav io drug im a. Prou čav
ao sam sve te čudn e ljud e koj i su ver ov al i da se u
stat is tik am a, tab el am a i koj ek ak vim, bes mis len
im prav il im a krij e nek ak va suš tin a.
Dok su oni pok orn o pis al i svoj e bil ans e stan ja i
uspeha, ja sam kriš om, još tad a, pis ao nek i svoj imag
in arn i bil ans koj i je tad a bio mal o kom e raz um ljiv.
Dok su oni kalk ul is al i brojk am a, onak o seb ičn o, a
opet na sav glas, ja sam stid ljiv o, u seb i, kalk ul is ao
re čim a i smiš ljao na hil jad e izg ov or a od koj ih, eto,
i dan as živ im.
Saz rev an je je, pop ut fanf ar a, uvel ik o udar al o
na sva vrat a. Pit an je smis la igral o je svoj u zav od ljiv
u igru koja mi nij e dav al a mir a. Najo b ičn ij e varn ic
e, pret var al e su se u sveo pš tu hav ar ij u a pog reš no
– 123 –
shva ćen i pog led i u nep rij at eljs tva za sva vrem en a,
kak o se čin il o tad a! Horm on i su klju čal i i uzim al i
me pod svoj e, kao i sve drug o.
Bio sam lud, što i nij e nek a nov ost, jer ionak o neg
de oko šes nae s te i svi norm aln i su p om al o lud i.
Uzg red, bor io sam se, na sve mog u će na čin e, da
ne bud em sam lev en u tom prim it ivn om jedn ou m
lju. Smiš ljao sam na čin e kak o da se izv u čem odat le
što pre. Got ov o sve što se rad il o u toj škol i dož iv ljav
ao sam kao ličn i ter or, kao nek o nev id ljiv o sil ov an
je čij e pos led ic e trp im i dan dan as. Ve ćin a predm
et a bil a je stručn a i usko ogran i čen a, tak o da je treb
al o, valjd a, na kraj u, i sam t ak av da pos tan em?! Ne
da nis am niš ta nau čio (da je sam o to) neg o su mi
ogad il i učen je za čit av živ ot. Sam o sam nem o pos
mat rao dan e koj i su me mim oi l azil i i maš tao o živ
ot u koj i nis am živ eo, a želeo sam viš e od sveg a.
Otp ril ik e tad a sam shvat io, u tom per io d u, da
nije straš no ako te sis tem uhvat i u zamk u, to je sas
vim norm aln o, al i ako ne znaš da mu pob egn eš, to je
već trag ičn o. A l i de fi n it ivn o najs traš nij e je kad a
tu zamk u naz ov eš svoj im izb or om, kao što sam ja
tad a nai vn o urad io?! Zar čov ek uopš te mož e da bir
a u ovom svet u i to nak on osnovn e škol e, ili mu je sve,
pos toj e ćim poretk om, por od ic om i obi čaj im a zad
at o?!
Mož e da bir a, nar avn o, sam o što ja to tad a nis
am znao. Mis lio sam ono što drug i mis le, ose ćao sam
– 124 –
ono što drug i ose ćaj u i pri čao ono što drug i žel e da
čuj u. Trp eo sam jer sam bio ube đen da tak o mor a.
Pril ago đav ao sam se svim a, pop uš tao, jer me je druš
tvo nau čil o da tak o man je bol i i da se tak o lakš e
prol az i. Umes to da sam svoj u ličn ost pot vr điv ao u
suk ob im a koj i bi me dod atn o oja čal i, ja sam se sam
o kuk av ičk i guš io u večn im pov la čen jim a u stran u
i ček an jem da se stvar i sam e reš e. Nis am imao sag
ov orn ik e, nis am imao odg ov ar aj u ći amb ij ent, ni
idej u vod il ju. Čin il o se tad a da je sve, ali sve, prot iv
men e.
Nis am bio jed in i koj i se tak o ose ćao, to je bil a
opš ta poj av a, ali sam bio jed in i koj i se tim e opt er e
ćiv ao, lup ao glav om o zid i pok uš av ao neš to da prom
en i. Drug e je tak o đe bol el o, nek e od njih ver ov atn
o i viš e neg o men e, me đut im, svi oni su prev az il az
il i nam etn ut e prob lem e tak o što su bež al i od rea
ln os ti i nav la čil i seb i na le đa još ve će brem e.
Još ve će brem e koj e ih je kas nij e stig lo i pres tig
lo. Ali o tom e nek i drug i put.
Men i su ve čit o ned os taj al e re či, nis am umeo da
se izr az im, bun io sam se sir ov o, na sil u, uglavn om
prećutn o i podm uk lo što je sam o dod atn o pog or š
av al o moj, ionak o, pol jul jan i pol ož aj. Prof es or i
koj i su mi pred av al i nis u bil i duh ovn jac i koj i praš
taj u, bog at e, oplem en jen e ličn os ti, već suj etn i, ned
ov rš en i ljud i koji su bel ež il i i pamt il i svak u izg ov
or en u reč. Sve sam i vel ik i ekon om is ti koj i su bil i
– 125 –
ili v iš ak u bank am a, ili potp un o neu p ot reb ljiv i u
svoj oj struc i, pa su zav rš il i kao pred av a či u škol am
a.
Prob lem nis u bil i s am o naš i mlad al ačk i komp
leks i u pov oj u, već njih ov i, form ir an i, koj i su nas
dod atn o prov oc ir al i i ter al i nas da bud em o još gor
i. Nij e se znal o ko se prem a kom e odv ratn ij e pon aš
ao . Kao što smo mi, ili bar jed an naš deo, svoj u nes re
ću isk az iv al i kroz odb ac iv an je sveg a pos toj e ćeg,
t ak o su i oni svoj u nes re ću iživ ljav al i nad nam a.
Iako se čin il o da oni vod e glavn u reč, bar na pap ir u,
svi smo odl ičn o znal i da će škol a vrl o brz o da se zav
rš i i da nek e od njih nik ad a viš e ne ćem o ni pog led
at i.
Što se kas nij e isp os tav il o kao tačn o.
* * *
Se ćam se da sam sa ra čun ov ods tva uredn o bež
ao još od sept emb ra i da sam imao izo s tan ak a, kol
ik o pros e čan odl ik aš nap rav i za cel o škol ov an je.
Nij e bil o te sil e koj a me je mog la nat er at i da sedn
em i nau čim. Tak vi predm et i se uče od po četk a, god
in am a, kor ak po kor ak, a ne prek o no ći ili na vel ik
om odm or u pre pismen og. Da stvar bud e još gor a, ja
nis am bio sprem an da mu pok lon im ni jed an najo b
ičn ij i min ut, a kam ol i vel ik i odm or ili, ne daj Bož e,
god in u.
– 126 –
Jedn os tavn o mi se zgad il o. Zan im al o me je otp
ril ik e kol ik o i lez bejk u muš ki poln i organ. Uz duž
no poš tov anje lez bejk am a i muš kim poln im org an
im a, nar avn o.
Ned el jam a uoči tog tes ta, uzurp ir ao sam sve
mogu će drug ov e i drug ar ic e da mi pom ogn u. Sprem
ao sam se da prep is uj em, smiš ljao na hil jad e na čin
a da se izv u čem, astraln im, oraln im, vent il ac io n im
i ne znam koj im sve put ev im a. Čak mi je pad al o na
pam et da sednem i da nau čim, što je u najm an ju ruk
u, s obz ir om na moj u tad aš nju vol ju i konc ent rac ij
u da se bav im ne čim tak vim, preds tav ljal o čis tu nau
čn u fant as tik u.
U stvar i, da bud em iskren, učen je kao mog ućn ost,
odb ac io sam i pre neg o što sam uopš te po čeo da
razmiš ljam o tom e.
Nij e da me je guš il o sve to, neg o sam, da je sam o
mog lo, bio sprem an i da god in u dan a dub im na glav
i, sam o da ne rad im taj test. Ose ćao sam se besp om
oćn o i trag ičn o do krajn jih gran ic a. Nav uk ao sam
na seb e tak vu bed u i očaj da sam pom iš ljao i na ono
najg ore. Svaš ta mi je prol az il o kroz glav u, al i ne i
kak o da položim.
Pros to je nev er ov atn o, kad a se čov ek na đe u nek
om prob lem u, na šta je sve sprem an. Da nis am imao
te loš e faz e, nik ad a ne bih nau čio da poš tuj em one
dob re koj e su kas nij e usled il e… Prof es ork a me je
tad a mrc var il a, viš e neg o ikad i ubij al a mi i ono mal
– 127 –
o sam op ou z dan ja koj e sam imao. Ne sam o da sam
na test zak as nio nek olik o min ut a, neg o sam od siln
e nap et os ti pom eš ao ton e pap ir e sa koj ih je treb al
o da prep is uj em. Drug ar ic e me odj edn om nis u poz
nav al e, drug ov i na koj e sam ra čun ao nis u doš li,
dok na ove ostal e n ij e ni mog lo da se ra čun a. Bio
sam prep uš ten na mil ost i nem il ost seb i, što je u
prev od u zna čil o da sam got ov i da mi je pol ag an je
u avg us tu nem in ovn ost.
Još me je i prof es ork a odm ah, čim me je ugled al
a, pos lal a u pos ledn ju klup u, onak o za svak i slu čaj,
da se zna ko je gaz da, i stav il a mi do znan ja da će bit
i rig or ozna u ocen jiv an ju. Zap ret il a mi je da let im
nap ol je, baš tim re čim a, ukol ik o počn em da zam aj
av am drug e, ili da pret ur am po džep ov im a i da će
istog mom ent a da mi zav al i kec a, ukol ik o prov al i
da rad im neš to sumn jiv o.
Dod uš e, njoj je sve na svet u bil o sumn jiv o, tak o
da se i nis am nar o čit o opt er e ćiv ao oko tog a. Bil o
mi je man je-viš e svej edn o.
Nak on po četn og prit is ka koj i je traj ao, otp ril ik
e, preth odn ih osamn ae st god in a, odj edn om je neš
to čudno po čel o da se deš av a sa mnom. Oset io sam
kak o me lag an o, pa sve viš e, obu z im a nek a eufor ij
a koj a je, vrl o brz o po čel a da struj i cel im tel om.
Gled ao sam sa nek e vanv rem ens ke dist anc e sve te
ljud e sa dig it ron im a i kontn im plan ov im a u ruk
– 128 –
am a, sre ćan, pres re ćan, što ne prip ad am ovom svet
u, što nis am osu đen na konvenc ij e kao oni.
Oset io sam nek u blaž en u rad ost nep rip ad an ja,
nek u čudn u nadm oć i nek i viš i niv o sves ti, koj i me
je odv eo neg de sas vim drug de, neg de dal ek o. Sve
je, odj edn om, pos tal o lak o i jedn os tavn o, dok se taj
test, za til i čas, pret vor io u najb an aln ij u stvar na
svet u. Tačn o je da nisam znao odg ov or ni na jedn o
pit an je, ali je još tačn ij e da mi ni jed an od odg ov or
a nij e bio pot reb an , nar o čit o ne za živ ot koj i će kas
nij e usled it i.
Sam o sam skup io stvar i i izaš ao bez re či. Nit i sam
nek om e neš to rek ao, nit i se se ćam da je men i nek o
nešto rek ao, nit i me je bil o brig a. Prof es ork a je ver
ov atn o, u tim mom ent im a, isp rob al a čit av ars en
al, god in am a uvež bav an ih uvred a. Mog la je, na kraj
u, da isp rob a i čit av vojn i ars en al, teš ko da bi me
izb ac il a iz ritm a i pok ol eb al a na bil o koj i na čin.
Pros to me je bil o brig a za sve, a pon ajv iš e za nju i
njen e pretn je.
Nis am viš e mog ao da izd rž im, to nij e bio moj svet.
Čim sam izaš ao iz škol e, pog led ao sam ka neb u i
istog tren utk a po čeo da tr čim i vriš tim od sre će. Oset
io sam nek u pos ebn u slob od u koj a me je obu z im al
a i vuk la nap red. Šir ok o sam raš ir io ruk e i prep us
tio se zan os u koj i me je oslob a đao od sveg a pos toj
e ćeg i nos io me ka ne čem u potp un o nov om. Tad a,
u tim mom ent im a, tr čao sam, a kao da sam let eo. Bio
– 129 –
sam bud an, a kao da sam san jao. Jur io sam sum an ut
o okoln im ulic am a, potp un o opij en živ ot om. Rad
ov al o me je sve što mi je išlo u sus ret. Oplem en jiv al
o me je sve što bih dod irn uo i udis ao. Sva čul a su doš
la do izr až aj a. Svak i det alj, pa i onaj najo b ičn ij i,
pret var ao se u poe z ij u. Ja sam se pretvor io u poe z
ij u, ceo svet se pret vor io u poe z ij u!
Tad a je po čel o da izb ij a iz men e sve ono god in
am a pot is kiv an o i po čel o da traž i nek e n ov e obl
ik e.
Zal up io sam vrat a pred svim a, ne svom snag om,
tam an tol ik o da se sup rots tav im, i otvor io sam nek
a drug a vrat a, vrat a stvar al aš tva, iza koj ih se i dan
dan as nal az im. Tad a sam, prv i put u živ ot u, istins
ki pol et eo, otis nuvš i se sa obal e osredn jos ti za koj u
sam god in ama bio čvrs to prik ov an. Tad a sam po prv
i put, onak o u potp un os ti, oset io da mog u da pos tan
em i ostan em neš to sas vim drug o. Oset io sam da mog
u da ose ćam, oset io sam da mog u da se pob un im, da
bud em svoj.
Shvat io sam tad a da je sve drug o nev až no i da su
to sam o steg e koj e me prik iv aj u za pos toj e će.
Nap ok on mi je, nak on tol ik o odr ic an ja i prol iv
enih suz a, pos tal o man je važ no ono što drug i mis le,
od onog a što ja mis lim. Kon ačn o sam pres tao da pri
čam ono što drug i žel e da čuj u, zar ad onog a što ja
imam da kaž em.
– 130 –
Ne, nis u to prv i obl ic i egoi z ma, već nez av is nos
ti i slob od e.
* * *
To ve če sam prov eo sa svoj im, tad a vol jen im bi
ćem, prij at el jim a i rodb in om neop t er e ćen ni škol
om, ni bil o čim e što je mog lo da nar uš i slav ljen ičk
u atm osf er u. Najb liž i su me sa nes trp ljen jem ček al
i kod ku će i proslav ljal i moj e pun ol ets tvo. Do tad a
se nis am rad ov ao ro đend an im a, bil o mi je uglavn
om svej edn o, odr a điv ao sam ih kao sve drug o na
svet u. Me đut im, te ve čer i sam znao da se deš av a
neš to vel ik o i neob jaš njiv o. Odj ednom sam pos tao
ono što sam odu v ek žel eo da bud em. Pos tao sam sre
ćan. To mi je, za po čet ak, bil o sas vim dov oljn o.
Ra čun ov ods tvo smo pol ož il i svi. Mor al i smo.
Polož il i smo ga tak o što ga nis mo pol ag al i uopš te.
Poš to smo bil i nov smer, pil ot odel jen je po ugled u
na evropske mod el e, bil o je nez am is liv o da nek o
pol až e ili ponav lja, i to još iz stručn og predm et a, tak
o da smo svi pol ož il i bez ikak vog, ili sa min im aln im
nap or om. Sve je to, u suš tin i, bil a jedn a vel ik a fars
a od koj e se i dan danas prav e mit ov i, pri čaj u bajk e
o zap os len ju i nav la če najb ol ji đac i i tal ent ov an a
dec a. Umes to sam os ves nih ličn os ti, stvar aj u se bir
ok rat e i fah-idio t i koj i ne će bit i u stan ju da pog led
om dob ac e dal je od svog dvor iš ta.
– 131 –
Šta re ći na kraj u – iz osnovn e škol e pamt im bar
des et sjajn ih nas tavn ik a, pre sveg a sjajn ih ljud i,
dok iz sredn je jed va da pamt im nek ol ic in u vredn ih
paž nje. Nis mo imal i ni knjig e za taj smer koj e su, nav
odn o, bil e u izr ad i. Sve vrem e smo zap is iv al i dikt
ir an o, bub al i ga nap am et i kas nij e ga dek lam ov al
i za ocen u. Sve me je to pods e ćal o na nem uš ti jez ik,
od kog a mi se i d an as prev r će u stom ak u. Svak od
nevn o smo crt al i i boj il i nekak ve pan oe, čud a, koj i
su onak o vis e ći po zid ov im a, bez ikak vog smis la,
sam o dop rin os il i atm osf er i opš te pap az jan ij e.
Bil i smo najm an je odel jen je, sa najv iš e me đus obn
o sup ro s tav ljen ih grup ic a, koj e su ve čit o ratov al
e jedn e prot iv drug ih.
Ko je pob ed io, još uvek ne znam. Znam sam o, da
sam jed va ček ao da se izv u čem iz tog sveo pš teg siv
il a i da kon ačn o počn em da živ im svoj živ ot. Najz ad,
nije me sram ot a što sam ve ćin u predm et a pol ož io
bez ikak vog rad a i trud a. Sram ot a me je što sam uopš
te dov od io seb e u sit ua c ij u da se tim e bav im.
Šta mi je sve to treb al o?!
Tak o to ide u živ ot u. Kad god gled aš da se izv u
češ, ti uvek, ali uvek dod atn o nas trad aš.
*
*
*
– 132 –
NEKE LJUBAVNE
Nik ad a me nij e zan im al o kol ik o ima kil om et
ar a, odavd e do Ven ec ij e ili do prv e zvez de. Ali ako
je put do Ven ec ij e na čin da je osvoj im, ili kruž ni put
do Njenog src a, ond a sam u stan ju da osmis lim čit av
kos mos jedn im pot ez om per a.
Uvek sam svet tum a čio prek o Njen ih uobraž en ih
pog led a s ram en a ili u odr az u ogled al a, dok je pop
ravljal a šmink u. Nij e me zan im al a geo g ra fi j a svet
a, neg o nek a naš a int imn a geo g ra fi j a, koj u smo
sam i isp is iv al i na nev id ljiv im kart am a naš ih
uspom en a. Ulic e nis am pamt io po njih ov im suv op
arn im naz iv im a, već po sit uac ij am a koj e su mi se
sa Njom dog a đal e.
Ulic a Prv og sas tank a, Njen a ulic a, Ulic a Njen og
smeh a, Njen e suz e. To su bil i tajn i znac i naš eg prep
oznav an ja. Mal e igrar ij e sam o nam a dos tupn e. Od
klup a u park u, kej a, pos las ti čarn ic a, do ulaz a zgrad
a u koj im a smo se kril i od kiš e i cel og a svet a. I gom
il a, za drug e, nep rim etn ih mes ta gde smo se sas taj
al i i ras taj al i kao da nam je pos ledn ji put. A jedn om
je, naž al ost, i mor ao da bud e…
Nar avn o, sve je to mog lo da se naz ov e drug a čij
e, onak o kak o su drug i htel i, ali ja to nis am mor ao;
– 133 –
ionak o nik ad a nis am mar io za tu đe re či. Reči koje
nisu imale nikakve veze sa Njom.
Kako mogu ulic u gde sam je Prv i put pol jub io,
malen i me đup ros tor gde smo se kril i od Njen ih rod
it el ja, da naz ov em Ulic a Kral ja Pet ra, ili ne daj Bož
e, Laz e Laz ar ev i ća. Kak o mog u Njen u ulic u, da
pamt im kao Nem an jin u ili, Ulic u Naš eg najl epš eg
sas tank a kao ulicu, nek og tam o, Maj or a Mark a.
Poš tuj em istor ij u svoj e zem lje mož da i viš e neg
o drug i, ali, ipak, naš u istor ij u, Moj u i Njen u, poš tuj
em mnog o viš e. Opros ti mi Mik o Ant i ću, drag si mi
zai s ta, ali tvoj e ime ne mož e da bud e naz iv pre čic e
koj om Ona običn o, u zan os u, prot r či kad a kas ni u
škol u ili ide na bal et. Opros ti mi Teo d or e Ruz velt u,
što kad a me nek o pit a gde se nal az i tvoj a ulic a, sam
o odm ahn em ruk om i slegn em ram en im a. Opros ti
mi, jer kad a bih po čeo da im obj aš njav am da se ta
ulic a, u stvar i, zov e Ulic a Našeg ras kid a, nik o me ne
bi razu m eo. Opros tit e mi Vu če, Dos it ej u, Ivo… Da
daj u prav e naz iv e ulic a, opis ao bih bez greš ke svak
i mil im et ar, ali ovak o stvarn o ne ide. Stvarn o ne ide
bez Nje… Ni njim a, a ni men i. Ko zna, mož da ni Njoj…
* * *
Tačn o je, da piš em sam o zbog jedn e dev ojk e, da
bih je osvoj io i zad rž ao pok raj seb e, a još je tačn ij e,
– 134 –
da najman je des et ak dev oj ak a mis li da piš em uprav
o njim a.
Ne znam ni sam koj a je lepš a, a koj a je tu đa. Nek
e nis am stig ao čak ni da upoz nam, a ve ćin u sam
upoznao i viš e neg o što treb a. Drag o mi je kad a me
naz ov u pis cem ljub av i, imp on uj e mi. Pis c em koj i
je najl epš e ljub avn e re či nap is ao u potp un oj sam
o ći kad a u moj oj bliz in i, ne sam o da nij e bil o ljub
av i neg o ni trag a od žens kog rod a. Osim nei zb ež nog
psa koj i se ne ra čun a.
Moj prob lem kod zal jub ljiv an ja je što večn o jur
im jedn u žen u iako dob ro znam da nik ad ne ću mo
ći da je stign em. Još je ve ći prob lem, što o drug im žen
am a koj ih ima svud a uopš te ne razm iš ljam. Uzal ud,
kad a ja nis am nigd e…
Mož da je ta dev ojk a još jedn a moj a uobraz il ja.
Možda sam je prec en io. Ver ov atn o jes am. Pos vet io
sam se njen im vrl in am a, a zap os tav io njen e man e.
Me đut im, kom e da se div im i kog a da vol im ako ne
nju?! Kog a?!
Dan aš nje dev ojk e su me nat er al e da se prij atn
ij e ose ćam u dom u penz io n er a neg o u disk ot ec i.
Razl ik ujem o se, šta li je? Svu svoj u energ ij u ulaž u
da bud u što lepš e i bliž e traž en om mod el u, ne slut
e ći da se tak o udal jav aj u od seb e. Na sve pris taj u,
sam o ne i da bud u svoj e. Ne kriv im, nar avn o, njih,
već sis tem koj i tak ve mod el e prom ov iš e. Od klin
– 135 –
ičk ih slu čaj ev a odb eg lih sa odel jen ja narc is io dn
os ti i prim it iv iz ma, nap rav iš e ikone…
Kad a bi sve one stal e por ed dev ojk e o koj oj piš
em, sve njih ov e laž i bi se ist op il e za tren oka. Ali one
ne staj u isp red tak vih dev oj ak a, one staj u isp red
kam era, isp red nar od a, isp red svih onih, koj i umes
to da ih obel ež e kao crn e mrl je čov e čans tva, obel ež
av aj u ih u svoj im dnevn ic im a kao idol e, slik aj u se
s njim a, oponaš aj u ih, ne znam ni ja.
Kad a na ter az ij am a svoj ih mot iv a izm er im osob
e o koj im a moz gam dok piš em, ona je naj ćeš će na
vrh u. Razb aš kar il a se sas vim lep o u moj im mis lim
a i zau z ima po čas no mes to. Vol eo bih da joj pri čam
o svem u onom e o čem u piš em; da joj o tom e šap u
ćem, da joj ostav ljam skriv en e por uk e u džep u jakn
e, podv la čim u njen im knjig am a svoj e omil jen e re
čen ic e. Ne žel im viš e da piš em pri če o njoj već, žel
im da te pri če stvar amo zaj edn o, i ne na pap ir u već
u stvar n os ti. Vol eo bih jedn os tavn o da je vol im. Niš
ta viš e od tog a…
Znam da će zav rš it i sa nek im kret en om u brak u.
To je sig urn o. Najb ol je dev ojk e uvek zav rš e sa najg
or im tip ov im a. Uhvat i će je već nek om jeft in om pri
čom. Primi će se na luks uz, vid e će u njem u priv idn u
sig urn ost, nas eš će na skup parf em i još skup lji
autom ob il, na stan u cent ru Beo g rad a. Pos ta će sve
ono prot iv čeg a je sada. Pos ta će svoj najv e ći nep rij
– 136 –
at elj. Bi će int er es antn i jedn o drug om nek o vrem
e. Drž a će se zaj edn o. Vel i ča će sve ono čeg a će se
kas nij e odr ic at i. Ona će se zav ar av at i
koj ek ak vim izg ov or im a, pris ta će da mu rod i
dec u, da rad i od 9 do 17h da bi tu istu dec u pod ig la.
Pris ta će da bud e sve ono što joj ne pris taj e. Šta ja tu
mog u…
Dod uš e, bar ću se trud it i da je sa čuv am onak vu
kakva je bil a. Onak vu kak va je sad a. A da li će ona seb
e usp et i da sa čuv a, to ostaj e da se vid i…
*
*
*
– 137 –
GLASNE TIŠINE
Pos toj e nek e, nai zg led, bez az len e sit ua c ij e u
živ otu, kao i ljud i, koj e ostav ljaj u u nam a dub ok e
trag ov e. Sa nek im opet, prov ed em o god in e, pa i duž
e, bud em o najb ol ji prij at el ji ili ljub avn ic i, a u nam
a njih ov o pos tojan je ne odj ekn e ja če od osob e, sa
koj om se, tek tak o, u prol az u, mim oi đem o na vrat
im a sam op os lug e, ili lift a, koj u ne stign em o da
okrz nem o ni pog led om, koj u ne stign em o da okrz
nem o ni smis lom, ni bil o čim e.
Ne znam, čudn o je sve to. Nek ad a nam se pred očima, za til i čas, izr e đa hil jad e sudb in a naš ih poz nan
ik a, bivš ih dev oj ak a, ljud i kraj koj ih smo ras li, prov
el i detinjs tvo, koj e smo vol el i i koj im a smo se div il
i, u čij im živ ot im a i sam i učes tvuj em o, ili smo učes
tvov al i. Negde kao glavn e ličn os ti, neg de kao slu čajn
i prol az nic i, ali u ve ćin i slu čaj ev a sam o kao nem i
sved oc i, kao nem i pos mat ra či, pret var aj u ći se da
ne znam o niš ta, iako, zap rav o, znam o sve.
Sve nas to obl ik uj e i stvar a. Svak i sus ret pos taj
e okean iz kog a izv ir e mor e mog ućn os ti. Svak a osob
a – tem a o koj oj bi mog lo dan im a da se pri ča. Pog
ot ovu ukol ik o je čov ek u stan ju da sve to prep oz na.
– 138 –
Na nek om e nas neš to odm ah priv u če, onak o iz prv
e, nek i det alj, nek a ban aln ost koj u na drug om e ne
bis mo ni prim et il i, a neš to nas zau v ek odb ij e.
Me đut im, nek e sit ua c ij e, kao i nek i, nai zg led,
neb itni ljud i sa koj im a jed va da smo razm en il i po
koj u reč, zau v ek ostaj u. Ljud i koj i nas pos e ćuj u u
mis lim a, koj i svra ćaj u tak o pon ek ad, sa koj im a
razg ov ar am o dok ćutim o, sa koj im a se sva đam o i
mir im o u seb i, onak o na sav glas, a opet ne čujn o i
pre ćutn o.
Men e već mes ec im a unaz ad, prog an ja slik a jedn
e dev ojk e. U stvar i, ne slik a već pog reš an opis. Jer u
dvades et im, moj im, god in am a, slik a dev ojk e ne
prog an ja već prov oc ir a. I to ne slik a kao slik a. Ne.
Viš e njen a poj av a i prir od a, njen a suš tin a. Kao da
ose ćam njen o pris us tvo u seb i. Kao da se pom er a
lag an o, kao da te če u men i, nep rim etn o prk os e ći
i osvaj aj u ći.
Čin i mi se, u tim mom ent im a, kao da je poz naj
em iako je, zap rav o, ne poz naj em uopš te. Kao da je
razum em iako je, u stvarn os ti, ne razu m em uopš te.
Ne znam kak o to stan je viš e ni da naz ov em, a kam ol
i kak o da ga obj as nim.
Vi đam o se staln o ona i ja. Got ov o svak od nevn o.
Po nek ol ik o put a dnevn o, pa i češ će. Vi đam o se, tek
onak o, u prol az u, na fak ult et u, neob av ez no. Stud
ir am o zaj edno. Sluš am o ista pred av an ja. Gled am
o iste ljud e. Tek tol ik o. Niš ta viš e. Potp un o smo razl
– 139 –
i čit i. Dva svet a, dva potp un o razl i čit a svet a. Kad a
bis mo imal i pril ik e dub lje da se upoz nam o, mis lim
da bis mo se sam o viš e udal jil i.
Sumn jam da bi nas i živ ot na pus tom ostrv u spoj io.
Dod uš e, mož da bi nas na pus tom ostrv u spoj il o
nešto drug o, ali ne bih sad a o tom e.
Osim jez ik a koj im gov or im o i nac ij e koj oj prip
ad amo, nem am o niš ta zaj edn ičk o. Niš ta na nam a
nij e isto. Nem am o zaj edn ičk a int er es ov an ja, pog
led e na svet, ili ih mož da i imam o, ko zna, a da tog a
još nis mo ni sves ni. Ni prij at el ji nam čak nis u isti,
iako smo non-stop na istom mes tu, sa istim ljud im a.
Čin i mi se kao da je svak i njen ideal, moj živ otn i por
az. Svak a njen a rad ost moj a sram ot a. Svi njen i int
imn i bog ov i, moj i dem on i. Tam o gde ona udar a
svom sil in om, ja se sklan jam i obrn ut o.
* * *
Neob jaš njiv o mi je sve to. Čudn o, zai s ta. Svrat i
mi, tak o, pon ek ad u mis lim a. Sam o ban e. Ne čes to,
ali ne ni retk o. Prek in e me dok ne rad im niš ta. Odv
u če me na stran u. Prig uš i tiš in u, odag na sve nem ir
e, ubac i se u razg ov or i to je to. Kao da je ose ćam pok
raj seb e dok joj gov or im. Vid im je. Dod ir uj em. Dož
iv ljav am. Nju, i sve njen e dam ar e. Pos ebn o njen
osmeh. Njen u boj u glas a. Pa i njen mir is, iako u rea
ln os ti ni ne znam kak o mir iš e, nit i me neš to pos ebn
o zan im a.
– 140 –
To mes ec im a već traj e, ako ne i duž e. Pri čam o u
mis lim a o svem u, kao star i poz nan ic i. U po četk u
smo uglavn om teo r et is al i, ogov ar al i drug e i bež al
i od onog a što nas stvarn o zan im a. Dok smo sad a got
ov o sav rš eni sag ov orn ic i. Dob ro znam kak o razm
iš lja, šta bi je uvred il o, a šta nas mej al o. Uživ im se u
njen pro fi l, pa mi i nij e nek i prob lem, da smis lim
njen e odg ov or e. A o pit an jim a i da ne gov or im o.
Paz im o i čuv am o jedn o drug o. Poš tov an je je obos
tran o. Iako se u rea ln os ti ne paz im o i ne čuv am o
uopš te. Ver uj em da me je do sad a raz ap el a ili spal
il a na lom a či hil jad u put a.
Ne ustru čav am se pred njom u mis lim a, kao što
se ustru čav am pred njom na fak ult et u, ili na ulic i,
kad a me neš to pit a. A pit a me retk o, sve re đe. I to
ne men e kao men e, brig a nju, nis am joj ja bit an, već
kao nek og a na kog a je prv og nal et el a.
* * *
Čin i mi se, dok je kriš om pos mat ram, da je za nju
sve pos ao. I imat i drug a i imat i dečk a. Pa i izg ub it i
druga i izg ub it i dečk a. Za nju je sve pos ao, od stud ir
an ja pa do ljub av i i sve bi žrt vov al a za kar ij er u. Sve
podr e đuj e seb i. A opet je običn a, da ne kaž em svak
id aš nja. Lep a, tam an tol ik o da ne mož eš da kaž eš
da nij e. Pros ek prosek a. Ne vid im na njoj niš ta što
prev az il az i svet i vrem e u kom e živ im o. Iako vid im
– 141 –
pun o vol je, ne vid im viz ij u. Ne vid im na njoj niš ta
stvar al ačk o. Nij e poe t ičn a, nij e erot ičn a, kao da se
užas av a sveg a tog a, kao da odb ac uj e sve što prov oc
ir a emoc ij e, kao da je to van nje, ili bar nas toj i da se
tak o prik až e.
Niš ta na njoj nij e orig in aln o, od mis li pa do na
čin a na koj i se obla či, iako se nep rek idn o poz iv a na
orig inaln ost. Sve što rad i, rad i na prv u lopt u, imit ir
aj u ći spont an ost. Nap adn o je uljudn a. Nek ult urn
o kult urn a, onak o na sil u, kao da igra po nek om unap
red prip remljen om scen ar ij u. Vrl o je int el ig entn a.
Ver ov atn o naji nt el ig entn ij a u grup i. Uvek prv a
zav rš av a tes tov e. Uvek prv a odg ov ar a. Zna reš en
ja unap red. Ukol ik o ih ne zna, ond a ih izm iš lja. Prv
a daj e uslov e, predu s lov e. Uporn a je, pragm at ičn a
i loj aln a. Ali ne prem a drug ima i zbog drug ih već sam
o i jed in o zbog seb e.
Kraj nje se ose ćam nep rij atn o, kao da sam neš to
skriv io, kao đak pon av ljač pred nov om učit el jic om.
Gled a me isp it iv ačk i, kao da traž i nek i ned os tat ak,
nek i det alj koj i će da je razb es ni, a men e da uplaš i i
raz or i mi, ionak o pol jul jan o sam op ou z dan je.
Najv iš e me nerv ir a to, što pok uš av a da imp res
io nir a na sve mog u će na čin e. Got ov o uvek traž i
paž nju. Nev er ov atn o je seb ičn a. Kad a pom až e, a
pom až e retk o, to rad i zbog seb e, nik ak o zbog drug
ih. Ti je ne zan im aš, ti za nju ne pos toj iš, iako ti se u
odr e đen im mom ent im a čin i kao da si joj sve na svet
– 142 –
u. Ops edn ut a je uspeh om. Ops edn ut a je dom in ac
ij om. Sva je nek ak o u pok ret u. Pun a seb e. Nik ad
sam a. Kao da u svak om tren utk u zna šta ho će. Ona
je ta koj a pro s u đuj e, ona je ta koj a osu đuj e. Ume
da bud e i arog antn a. Pon ek ad i agres ivn a, viš e bezo
b raz na, ali ne i pros ta. To nij e prav a reč.
* * *
Nij e ona jed in a koj a mi tak o proš et a mis lim a.
Ne. Ona je jed in a koj a ostan e. Sve ono što nem am sa
njom, u rea ln os ti, imam u svoj oj maš ti. Dok me tam
o u potp un os ti neg ir a, ismev a moj e idej e i pis an je,
prav i par od ij u na sve to, nar avn o ne u mom pris us
tvu, ovd e me u potp un os ti razu m e. Sao s e ća sa
mnom, čak me i pod rž av a na sav glas, bod ri me onak
o ses trins ki, nežno. Jad am o se jedn o drug om. Priz
naj em o čak i ono što ne bis mo priz nal i ni seb i. Prep
ri čav am o živ otn a isk us tva. Nar avn o, dal ek o se viš
e isp ov ed am i otvar am ja njoj neg o ona men i. Pok
uš av am da joj se preds tav im u najb ol jem svet lu i da
tak o, bar priv idn o, pop rav im utis ak koj i je o men i
stek la.
Pon ek ad zav rš im o i u krev et u, prep us tim o se
jedno drug om, o čem u u rea ln os ti ni ne razm iš ljam
o. I za divn o čud o prij a mi sa njom, ose ćam se potp
un o oslob o đen o, ose ćam se prih va ćen o kao prav i
muš karac, potp un o liš en bil o kak ve inf er io rn os ti.
– 143 –
Nij e mi jas no, zaš to imam očajn ičk u pot reb u
svim a da se dop adn em, da me svi razu m ej u, ceo svet.
Kak vi su to nab oj i koj i se ra đaj u u nam a? Umes to
da se bor im za miš ljen je ljud i koj i me pod rž av aj u,
koj i bi dal i živ ot za men e, ja se bav im ljud im a koj i
me pon iž av aj u i koj i na sav glas ismev aj u ono što
rad im!
Nek ad a dan im a ne spav am, tum a če ći njih ov e
re či ili pog led e. Nep rek idn o se prei s pit uj em, traž
im kriv ic u u seb i, bor im se sa strav ičn im bol om, dok
se nap ok on ne set im da su ti ljud i prem a svim a tak
vi, bezo s e ćajn i
i drs ki, pa mi bud e mal o lakš e.
Što je naj čudn ij e, ja ne sam o da nem am pot reb
u da joj to kaž em, neg o uopš te ne razm iš ljam o tom
e. Sves tan sam da je sve to, i onak o, nek a moj a uobraz
il ja. Nek i moj skriv en i por iv, nek a moj a skriv en a
strast i pods tic aj. Ne rad i se tu sam o o erots koj pot
reb i, nit i o žel ji da se bud e sa nek im ko je ned os tiž
an. Ne. To je pre pok uš aj da se prev ar i sam o ća, da
se izi g raj u svi ti praz ni min ut i koj i se nem in ovn o
nam e ću i koj i krei r aj u izm iš ljen e, ali i rea ln e lik
ov e.
Dod uš e, u po četk u sam žel eo da joj sve to kaž em
u lic e ili da joj nap iš em, što je, bar men i, dal ek o lakš
e, Traž io sam odg ov ar aj u ći tren ut ak . Smiš ljao sam
najb olje mog u će na čin e. Uver av ao sam seb e da će
razu m et i. Uver av ao sam i nju, u seb i, i razu m el a
– 144 –
je. Jes te. Sad a ne žel im viš e niš ta da joj kaž em. Brig
a me. I to ne zato što se me đu nam a niš ta ne bi prom
en il o. Nap rot iv, zat o što me đu nam a niš ta i ne treb
a da se prom en i. Zaš to bi? Sam o bih pot vrd io ono
što unap red mis li o men i. A o men i ver ov atn o ne
mis li niš ta, ili neš to još gor e od tog a.
* * *
Ne znam da li se i teb i deš av al o, da oni koj i su ti
najbliž i u maš ti i mis lim a, bud u najd al ji na jav i. Ne
znam da li se i u teb i bud io onaj ose ćaj da nek og a poz
naj eš dob ro, bol je od svih, iako ga ne poz naj eš uopš
te. Ose ćaj koj i je, na mom ent e, potp un o nev až an i
smeš an, a na mom ent e, opet, kao da te na neš to upu
ćuj e, na neš to vel ik o.
Uglavn om, ne ver uj em u sudb in u, ko još ver uj e
u to, dal ek o sam od svak e mis tik e, udal jen kil om et
rim a pa i dal je, ali ako ta dev ojk a nos i odg ov or e na
nek a od moj ih pit an ja, rad o ću pov er ov at i. Istog
mom ent a. Ako je ta dev ojk a moj a sudb in a, ond a
još rad ij e.
Ali uver en sam da to nij e tak o.
Ne znam da li se i teb i ovo nek ad a deš av al o. Ukol
iko jes te, nad am se da si pron aš ao prav og sag ov orn
ik a. Ja jes am. Jes am de fi n it ivn o. A za ono drug o
ostaj e da se vid i. Ostaj e da se vid i, ukol ik o pris tan
e. A pris tal a je, iako nij e. A pris ta će, iako ne će.
– 145 –
Jer mor a, mor a bar u mis lim a. Mor a bar u maš
ti, kad a već ne mož e drug a čij e.
*
*
*
BEKSTVO
Mark o V. je istor i čar sredn jih god in a. Uža spec ij
alnost mu je istor ij a XIX i XX vek a. Dokt or ir ao je na
toj tem i, mad a se pos ledn jih des et ak god in a bav i
anal iz om pol it ičk e svak od nevn ic e. Šta god da se
dog od i, kod nas ili u svet u, Mark o kom ent ar iš e.
Anal it i čar je najv iš eg rang a. Plen i svoj om poj av
om u tel ev iz ijs kim due l im a i teš ko da nek o mož e
da ga pok ol eb a. Sluš aj u ga i oni koj i se ne slaž u sa
njim, jer je uvek prov ok at iv an. Nos i neš to nov o u
seb i i nik ad a nij e bez odg ov or a.
Najv iš e mi se svid el o kod njeg a što se nik ad a nij
e bor io za vlast, neg o za svest. Obj aš njav ao je, da se
svaka vlast zas niv a na sil i, pa i ona najb ol ja, da jedn
o bez drug og ne ide. Se ćam se, kad a je jedn om od vod
e ćih pol it i čar a rek ao da njeg ov a borb a nik og a nij
e koš tal a ni jedn e suz e, a da je koj im slu čaj em prih
vat io funkc ij u, kao dot ičn i gos pod in, nek og a bi koš
– 146 –
tal a i živ ot a?! Udarao je na najj a če svom sil in om
bez obz ir a na pos led ic e.
Mark o me je zar az io slob od om i borb om za hum
an izac ij u sveg a pos toj e ćeg. Zbog njeg a sam upis ao
fi l oz ofski fak ult et. Dod uš e, ne istor ij u, ali sam zat
o red ovn o išao na njeg ov a pred av an ja. Gov or mu
je tea t ral an, ume odl ičn o da drž i paž nju, da besp
rek orn o prel az i sa tem e na tem u, a da ne izg ub i nit.
Prav i fant as tičn a por e đen ja koj a sve pris utn e uvla
če u mat er ij u. Cel im svoj im bi ćem stoj i iza onog a
što pri ča, da ti se čin i, dok ga sluš aš, da je prož iv eo
sve te istor ijs ke per io d e na svoj oj kož i, da je on sam
istor ij a. Ume da bud e jak o duh ov it, luc id an, da pod
ign e atm osf er u do vrh unc a, mad a nik ad a ne prel
az i gran ic e pris tojn os ti. Ume da nap adn e i da isp
rov oc ir a, ali kad a se uđe, mal o dub lje, u njeg ov stil,
vid i se da je dob ron am er an, iskren i da nek ad a, pros
to, ne mož e da se obu z da.
Kaž u da je kor ekt an i na isp it im a. Dug o isp it uj
e, ali retk o obar a. To kaž u kol eg en ic e koj e ga pos
ebn o vol e.
U jedn om tren utk u se pod ig la, prav a hajk a na
fak ultet u prot iv njeg a. To je traj al o vrl o kratk o, a
pos le se još brž e zab or av il o. Nak on tog a je nes tao
iz med ij a. Prv o sa tel ev iz ij e, a neš to kas nij e ga viš
e nij e bil o ni u nov in ama. Na njeg ov o mes to je doš
ao nek o drug i, uvek do đe nek o drug i, dok o njem u
nij e bil o ni re či. Pri čal o se da je imao nek u afer u.
– 147 –
Nav odn o nam eš ten u. Neš to vez an o za pol it ik u,
oko nek ih izj av a, mad a nis am najb ol je razu meo o
čem u se rad i. Tenz ij e su vrl o brz o splas nul e jer je
svim a bil o jas no da je nev in. Me đut im, on je pov re
đen, nap us tio fak ult et i pov uk ao se iz javn os ti.
Ose ćao sam se izn ev er en o i prev ar en o nak on
njegov og odl as ka. Vez ao sam se za ono što pri ča i poi
stov e ćiv ao se sa njim u mnog o čem u. Prep oz nao
sam u njem u sve one osob in e koj e sam i kod seb e
žel eo da razv ij em.
Ni fak ult et viš e nij e bio isti, a o pred av an jim a i
da ne gov or im o. N jeg ov izo s tan ak se ose ćao na
svak om kor ak u; a mož da sam ga sam o ja ose ćao, jer
sam sve vrem e razm iš ljao o njem u.
Najg or e je kad a ti oduz mu ljud e koj e poš tuj eš i
voliš. Bez njih su svi na gub itk u, cel o druš tvo. Tak vi
se ljud i, svim src em, žrt vuj u za opš te dob ro. Prof es
or nij e bio muz ičk a zvez da, nit i nek ak av sport is ta
ili skand al majs tor iz žut e štamp e, već komp letn a
ličn ost. Pred kam er am a je nas tup ao bez ikak vih mas
ki, de fi n is ao je druš tven e odn os e i nud io reš en ja
izl as ka iz kriz e. Imao je i pris tal ic e van fak ult et a,
ljud e iz drug ih sfer a, što je mnog im a zas met al o, jer
ve ćin a prof es or a ima mon op ol sam o u akad ems
kim krug ov im a, me đu kol eg am a i student im a, dok
su šir oj javn os ti potp un o nep oz nat i.
Najv iš e me je pog od il o što nis am usp eo da usp
ostav im nik ak av kont akt sa njim. Bil o je tol ik o pril
– 148 –
ik a da mu se obrat im, na pred av an jim a i u hodn ik
u, dok smo se mim oi l az il i, ali nis am žel eo da mu
smet am. Prip rem ao sam se da mu nap iš em pis mo,
o tom e kak o dož iv ljav am ono što rad i, a ujedn o i da
pod rž im njeg ov javn i ang až man. Ipak mi je bil o nep
rij atn o – nis am želeo da mu se nam e ćem, pa sam
odu s tao.
Mark o svak ak o nij e idea l an. Kao svak i drug i
čov ek ima prav o na greš ku, me đut im, njeg ov a najv
e ća greš ka bil a je to što je u pit an je dov eo nek e ljud
e koj e nij e smeo. Umes to da je glum io uzor n og prof
es or a, on je preu z eo inic ij at iv u i poz vao ljud e na
pob un u. E, to se ne opraš ta!
* * *
Nek ak o sam usp eo da saz nam da živ i u sel u Big
ov o, nad om ak Kot or a, ned al ek o od mor a u Crn oj
Gor i. Rekli su mi da se u potp un os ti osam io, rask rs
tio sa predhodn im živ ot om i pom al o zas tran io. Ovo
pos ledn je su sam oz ad ov oljn o nag laš av al i i stav
ljal i ga u prv i plan kao poe nt u. To su mi rek li njeg ov
i bivš i prij at el ji koj i su mu nav odn o žel el i sve najb
ol je, ali su uzg red dod al i i da mu nem a pom o ći.
Rek li su mi da je prod ao stan u užem cent ru Beo
grad a. Ne svu imov in u, ali sas vim dov oljn o da zap
očn e nov i živ ot i da god in am a ne razm iš lja o pos
lu. Saz nao sam da pot i če iz ugledn e beo g rads ke por
od ic e, da je jed in ac, prit om još razv ed en. Ima ćerk
– 149 –
u koj a sa njegov om bivš om žen om, živ i u inos trans
tvu. Ćerk a je u ran im dvad es et im, a žen a mu se preu
d al a za nek og Italjan a i pri ča se da, već god in am a,
nis u u kont akt u.
Proš le god in e sam stic aj em okoln os ti let ov ao u
Kotor u. Pot ajn o sam se nad ao da ćem o neg de da se
sretnem o; čak sam ga i pom eš ao sa nek im ljud im a
na plaž i. Nak on duž eg prem iš ljan ja sam odl u čio da
odem do Big ov a i pot raž im ga. Otiš ao sam tam o, dan
uoči mog pov ratk a u Srb ij u, i vrl o brz o ga pron aš
ao, jer Big ov o je mal o mes to. Prv o sam se skriv ao od
njeg a, u strah u da me ne prep oz na i pos mat rao ga,
ali nis am smeo da mu pri đem. Nak on po četn e trem
e sam se opus tio i seo por ed njeg a, sves tan da prof es
or i ne mož e da prep oz na osob u koj u ne poz naj e!
Del ov ao je sas vim pris tup ačn o, nek ak o bezb riž
no zag led an u mor e koj e se pros tir al o isp red nas.
Bio je u berm ud am a, bel oj koš ul ji, a na glav i je imao
plet en i šeš ir. Na fak ult et u je got ov o uvek bio ogor
čen, pom alo grub i prep ot ent an, ljut i na seb e i na
svet k oj i ga je okruž iv ao. Uvek se u vaz duh u ose ćal
a ta dist anc a, stud ent – prof es or. Sad a to nij e bio
slu čaj. Staj ao sam na nek ol ik o met ar a od svog najv
e ćeg uzor a, mož da najp am etn ij eg čov ek a kog a sam
sreo. Sed el i smo jed an por ed drug og a i pos mat ral
i mor e u dal jin i.
–
Lep o mor e… – rek ao je
– 150 –
–
Ne znam, ima dal ek o lepš ih stvar i od
njeg a – od-gov or io sam
Prep oz nao me je, iako me ne poz naj e. Ostao mu
je sa pred av an ja urez an moj lik. Nis am žel eo da pom
is li da ga prog on im, da me nek o šal je i por ed tog a
što je del ov ao krajn je opuš ten o, prij at eljs ki. Odj
edn om sam po čeo da ose ćam strah, vrat il a mi se ona
užas na trem a koj u sam oset io kad a sam ga ugled ao.
Drht av im glasom sam mu obj as nio da sam ga slu čajn
o prep oz nao, da sam tu sa por od ic om i da mi je veo
m a drag o što ga vid im. Nak on mog nev eš tog dist anc
ir an ja, prof es or je nez ai nt er es ov an o klimn uo glav
om, proš ap ut ao očinskim glas om da mu je drag o,
ustao i otiš ao.
Bio sam potp un o zat e čen. God in am a se bav im
njim e, snim am njeg ov a pred av an ja, anim ir am ljud
e i upu ćuj em ih na njeg ov u mis ao, pos vet io sam mu
tol ik o vrem en a, a on tek tak o da ode. Ose ćao sam se
u tim mom ent im a kao kret en. S tak vim ljud im a nik
ad a nis i
na čis to. Olak o men jaj u rasp ol ož en je, nek ad a
te odušev e svoj om srd ačn oš ću, daj u ti dal ek o viš e
pros tor a neg o što oček uj eš, a nek ad a te razb ij u svoj
om hladn oćom i za til i čas ti rasp rš e sve one iluz ij e
koj e si imao o njim a.
Dok sam izg ub ljen o tum ar ao po vlas tit im mis
lim a, istov rem en o ga nap ad aj u ći i bran e ći, on se
smes tio pok raj men e, don eo mi hran u, sok i zap o
– 151 –
čeo razg ov or. Predo s et io je da nis am tek jed an od
njeg ov ih stud enat a, već nek o ko je mal o dub lje upoz
nat sa njeg ov im rad om. Mor am da priz nam da mi je
imp on ov al o.
U start u sam pog reš io i potp un o nep ot rebn o,
ušao u rasp rav u s njim. Umes to da smo zaj edn o oćut
al i polit ik u, rek li nek ol ik o ličn ih stvar i jed an drug
om e, upoznal i se, stek li pov er en je, kak o je on, čin i
mi se, i žel eo svoj im nep os redn im odn os om, a ja
sam odm ah po čeo, kao nek i emot ivn o ned oz rel i
klin ac, da mu se pravd am kak o sam zbog njeg a doš
ao ovd e, kak o ga poš tuj em i vol im. Uz hval os pev e i
priz nan je da mi je jed an od najve ćih uzor a, nap ao
sam ga i rek ao mu, da mi je potp un o nev er ov atn o
da tak av um tek tak o nap us ti sve ono što je god in am
a stvar ao, pov u če se i odl u či da živ i u nek oj pus tar
i na kraj u svet a.
Paž ljiv o me je sas luš ao, nas mej ao se pom al o cin
ično, uz kom ent ar da mu je drag o da uopš te pos toj i
nek o ko poš tuj e njeg ov rad.
– Nek o?! – pov is io sam ton – Prof es or e, Vas
svi poš tuj u, svi ljud i. Ja ne znam čov ek a koj i Vas ne
cen i.
– Ma daj, zar stvarn o mis liš da sam bit an?! Pa
ve-čer as da crkn em ili ne znam šta, mis liš da bi me
nek o traž io?! Ti imaš svoj e razl og e, poš tuj em ih,
sam o nemoj da preu v el i čav aš. Nem oj zbog seb e,
men i je već svej edn o.
– 152 –
Prof es or u je bil o drag o, iako je sve viš e pok az iv
ao, da je otvar an je ove tem e bil o sas vim nep ot rebn
o i da nem a razl og a da ga opt er e ćuj em tim e. Obj as
nio sam mu da nis am tu iz pol it ičk ih, već iz ličn ih,
čis to ljuds kih razl og a.
– Kad a ste Vi prof es or e, pob eg li od rea ln os ti,
Vi tak vi, šta ond a da rad im o mi koj i nis mo dos tig li
taj niv o?! Kom e sad a da ver uj em o?!
Odg ov or io mi je spremn o, iste sekund e:
– Pa ver uj seb i! Zaš to nek o mor a da te vod i?
Teb e, ili bil o kog a. I kak o to mis liš da sam pob eg
ao?! Zar ovo nij e rea ln ost?! Pog led aj mor e, vid i ljud
e oko nas.
– Prof es or e, a istin a?! Šta je sa borb om za istin
u – nap us til i ste sve ono u šta ste nas god in am a fan
at ičn o ube điv al i? Zaš to bar ne piš et e?!
Sve vrem e je lis tao nek u sves ku i nak on tog pit an
ja je po čeo da mi čit a:
– Da piš em?! Šta? Fraz e? Glup e, bomb as tičn e
fraze? Da gov or im? Kom e? Cel o čov e čans tvo već
des et hil jad a god in a gov or i i šta?! Od Sok rat a do
Vat ik an a sam o gov orn ic e i gov orn ic i… Da štamp
am? Kom e? Da dok az uj em? Zaš to? Šta je preo s tal
o? Lag an je?! Nas ilje?! Bog?! Gde su mos tov i prek o
koj ih čov ek mož e da se spas e?! Kaž eš, u istin i?! A
istin a? Šta je to istin a? Istin a su knjig e i veš al a, jer
se ta nap is an a reč, ni u kom slu čaj u, ne pod ud ar a
s naš im sitn im, sam ol jub iv im tren utn im int er es
– 153 –
om! To je istin a. Ima li uopš te kak ve kor is ti od izg ov
or en ih istin a? Nem a, jer za istin om su već vek ov im
a rasp is an e pot ern ic e… – To ste Vi nap is al i?
– Ne, neg o Krl ež a.
– Slaž et e se sa njim?
– Ne slaž em se, jer ovd e pljuj e po svem u što je
do sad a nap rav ljen o, ali je i u prav u… Čov ek čim
prih vat i istin u, pos taj e njen rob. A to je opas no!
– Ali čov ek je rob i nei s tin e, a to je još gor e!
– Gor e, po kog a?! Ond a ga je baš brig a i ne opt
er e-ćuj e se tim e.
Prof es or je od ekst remn og krit i čar a sveg a pos
toj ećeg, pos tao ekst remn i nih il is ta koj i sve rel at iv
iz uj e.
Dod uš e, rad ov al o me je što su nam se zam en il e
ulog e, što sam ovog a put a ja bio taj koj i isp it uj e, a i
nij e bil o te dist anc e kao na fak ult et u. Kao da je nes
tal a prof es ors ka i med ijs ka aura. Ovd e mi ni kar ij
er a nij e zav is il a od njeg a, nit i je uopš te mog ao da
svoj im odluk am a na nju uti če. Oboj ic a smo na istom.
On men e poš tuj e zat o što ga poš tuj em, dok ja njeg a
cen im zbog sveg a onog a što je urad io, ali ga ne cen
im zbog onog a što tren utn o rad i.
– Kol eg a – rek ao mi je – imp on uj e mi vaš opt
im i-zam i ver a u prom en u. Mad a mis lim da sam u
Vaš im god in am a bio, bar des et put a, ve ći opt im is
ta neg o Vi. Me đut im, evo već tri dec en ij e sam u javn
om pos lu, održ ao sam na stot in e pred av an ja, nap is
– 154 –
ao na des et in e stud ij a, rad io sam kao sav etn ik, anal
it i čar, izv eo sam gen er ac ij e i gen er ac ij e stud en
at a… I šta ond a?! Imam valjd a prav a da se pos vet im
mal o seb i!
Nas tav io sam da ga nap ad am zbog njeg ov e odl
uk e da se pov u če i živ i, sam samc ij at, nad om ak sel
a. Pok ušao sam da mu obj as nim da su ljud i u pit an
ju, dec a, da nek o mor a da se sup rot stav i pljačk i sveg
a pos toj e ćeg.
Ako tak vi umov i počn u da se skriv aj u po plan in
am a i da se igraj u onim, u šta su se do ju če klel i, od
kog a ond a da učim o?!
– Sink o, raz um i me, dos ta mi je sveg a. Umor io
sam se. Straš no je kad a te izd a učen je iza kog a stoj
iš, a još straš nij e je, kad a suo čen sa rea ln oš ću, kap
it ul ir aš i ne znaš gde dal je. Istor ij a ti je čis ta pol it
ik a, mož da stvari mog u i drug a čij e da se pos tav e,
ali ja ne mog u. Po de fi n ic ij i mog pos la, treb a da
bud em neu t ral an, ali ja nis am de fi n ic ij a, ja sam
čov ek. Izg ub io sam se mal o, priz naj em, treb a mi
odm or, treb a mi slob od a.
Kak o je razg ov or odm ic ao, sve sam viš e razu m
ev ao njeg ov e razl og e. Priz nao mi je, da je na fak ult
et u i u med ij im a veš to prik riv ao svoj e slab os ti. Obj
as nio mi je, da se ljud i plaš e da se poz ab av e svoj im
strah ov im a i da su retk o kad u stan ju da ih prep oz
naj u kod drug ih.
– 155 –
– Ali Vaš pos ao je tak av, da ste Vi, sve vrem e,
po-sve ćen i seb i. Druš tvo Vam nij e zah valn o?! Ne
sam o to, niš ta pos ebn o nis am ni oček iv ao, neg o
me, nep rekidn o, mu či nek a sumn ja. Po čeo sam da
sumn jam u ono što pri čam, u stud ent e koj i me sluš
aj u, po čeo sam da sumn jam u ceo svoj živ ot koj i sam
do sad a vod io. Kak va sam ja to elit a, kad a ne mog u
niš ta da prom enim? Kak av sam ja to istor i čar, kad a
ne mog u na nju da uti čem ni na koj i na čin? Najg or a
je ona faz a kad a i sam pres tan eš da ver uj eš u ono
što pri čaš, kad a sam o pon av ljaš unap red nau čen o.
– Men i to zvu či pom al o nai vn o, ni jed an istor
i čar nij e prom en io niš ta, pa opet rad e svoj pos ao!
– Ne gov or im ovo kao istor i čar već kao čov ek.
Nauk a je sam o alat i niš ta drug o. Kad a ne mog u niš
ta da prom en im, mog u bar da ne učes tvuj em u svem
u tom e i da sa čuv am zdrav lje za neš to drug o.
Prof es or je, fi z ičk i, izg led ao mnog o bol je, neg o
pri naš em pos ledn jem sus ret u na fak ult et u. Tad a
je bio sam o zap uš ten i int el ekt ua l ac koj i ne zna gde
udar a, koj i se pol ak o gub i. Sad a je sas vim drug a čij
i. Pov rat io je svež in u, nek ak o je krupn ij i, snaž nij i
i del uj e mnog o spok ojn ij e. Očig ledn o je skin uo
ogromn u sten u sa le đa, koj u je teg lio svud a sa sob
om. Do sad a je uvek zas tup ao ne čij e int er es e, a sad
a po prv i put gov or i iz seb e ne skriv aj u ći se iza nau
k e, pol it ik e, nac ij e…
– A borb a prof es or e? Šta je sa Vaš om borb om?
– 156 –
– Ko kaž e da sam pres tao da se bor im? Prom en
il a su se sam o na čel a borb e. I dal je imam dov oljn o
pol itičk e mo ći da mog u da pred aj em gde god žel im.
To mi nij e tren utn o cilj, pot rebn a mi je nov a energ
ij a koj om se ovd e svak od nevn o nap aj am.
– Šta je sa ver om u dem ok rat ij u o koj oj ste nam
tol ik o pri čal i?
– Dem ok rat ij a! To je sam o reč put em koj e se
man ipul iš e. Ne rad i se tu o tom e kak o ćeš neš to da
naz ov eš, već o ne čem u što te vod i dub ok o unut ra,
nek o unut rašnje ose ćan je. To je kod men e pres uš il
o… Pre me je vod io mlad al ačk i ent uz ij az am, žel ja
za uspeh om, krut o sam se drž ao nam etn ut ih prav il
a koj a nik ad a nis am dov od io u pit an je, imao sam
uzo r e koj e sam gled ao da dos tign em, a sad a kad a
sam i sam pos tao uzor, kad a sam na čis tin i – šta sad
a? Nov ac je sve poj eo, kap ital, int er es i, a najg or e je
što viš e nem aš kom e ni da se obrat iš.
Prof es or je ustao i uz mal o prem iš ljan ja me
pozvao kod seb e. Sud e ći po rea kc ij am a ljud i kraj
koj ih smo proš li, odl ičn o je prih va ćen u sel u, očig
ledn o ga poš tuj u, znaj u da je nek o važ an čim ga t ak
o srd ačn o poz drav ljaj u.
Nek ih pet stot in a met ar a od put a, iza jedn e uval
e je njeg ov a ku ća. Prav o mal o arh it ekt ons ko čud o
naprav ljen o od drv et a. Još nis am stig ao dob ro sve
ni da vid im, kad a je iz ku će izaš la mla đa žen a, u letn
joj haljin i i kren ul a prem a nam a. Pom is lio sam da
– 157 –
mu je to ćerk a, poš to je bar dvad es et god in a mla đa
od njeg a, ali sre ćom to nis am izg ov or io.
– To mi je dev ojk a, zaj edn o smo sve ovo nap ravil i. I ona je jed an od razl og a što sam ovd e. Mož da
najvažniji.
Zag rl il i su se kao sredn još kolc i i poz val i me unut
ra da im se prid ruž im na ručk u.
San ja rad i kao prof es or slik ars tva na fak ult et u.
Slika, piš e i vaj a, potp un o u nek om svom svet u, oslob
o đena svak og konf orm iz ma. Proš et al a me je ku
ćom pop ut nek e bal er in e i u nek ol ik o kor ak a mi
pok az al a, sve ono što treb a da vid im. Bil a je lep a,
ali to se podr az um ev a. Dok sam je pos mat rao kak o
mi pos ve ćen o pok az uj e sve te sitn ic e, opros tio sam
prof es or u u tren utk u, sve ono što sam mu zam er ao.
Njen a poj av a je razb il a sve one moj e razl og e zbog
koj ih je on treb al o da se vrat i u grad. Od nek og a ko
ga žal i, pos tao sam nek o ko mu zav id i.
– Tren utn o prož iv ljav am drug u mlad ost.
Imam uti-sak da ovd e, u dan u saz rev am kol ik o sam
u Beo g rad u saz rev ao za god in u. Niš ta me ne obav
ez uj e. Ljud i su otvor en i, nen am et ljiv i, ose ćam se
opuš ten o sa njim a, ne traž e mi man e, ne oček uj u
da ih imp res io n ir am. San ja i ja plan ir am o d a ovd
e nap rav im o o tvor en u kom un u. Pov ez uj em o se
prek o int ern et a, mog ućn os ti su nev erov atn e. Okup
il i smo nek ol ik o por od ic a, ima će svoj u tel ev iz ij
u, emis ij e, bi ćem o potp un a alt ern at iv a svem u pos
– 158 –
toj e ćem i pit an je je dok le sve to mož e da ode! Povez
uj em o se i sa ljud im a iz inos trans tva. Oček uj em o
i njih ov u pod rš ku. Ovak o smo rast er e ćen ij i, imam
o viš e vrem en a jedn o za drug o i sve je mnog o lakš e.
Bil i su fas cin ir an i jedn o drug im. Nju je priv la
čil o njeg ov o obraz ov an je, spos obn ost da u tren utk
u odg ovor ii na svak o pit an je besp rek orn o lak o, a
njeg a njen a spont an ost i nes al om iv duh. Dop un jav
al i su se i učil i jedn o od drug og. On je por ed nje izg
led ao bar dec en iju mla đe, tak o se i pon aš ao, potp
un o oslob o đen one prof es ors ke krut os ti, dok je ona
plen il a i živ el a svoj u umetn ost 24 sat a dnevn o. Nap
ok on je pron aš la osob u koj a mož e da joj se pos vet i
cel im svoj im bi ćem i da joj da odg ov or e na sva ona
pit an ja koj a su je mu čil a…
*
*
*
PORED NJENE KUĆE
Proš ao sam sin oć por ed njen e ku će. Prv i put nak
on tol ik o god in a i prv i put bez nje.
Proš ao sam por až en o, tih o i nep rim etn o, proh
lad an kao lak i nov emb ar koj i je odb ij ao sve pred
– 159 –
sob om, a ipak gord o i nadm en o, pop ut ratn ik a koj
i prol az i pored mes ta na kom e je izg ub io svoj u najv
až nij u živ otn u bitk u. Proš ao sam gon jen praz nin
am a, nal ik na rus ke pes nik e s kraj a dev etn ae s tog
vek a, mas kir an u zims ku ode ću par adn og grof a koj
a je viš e plaš il a neg o pok riv ala, nal ik na sve drug o
osim na seb e.
Kren uo sam u šetn ju, ali sa mnom već odavn o ne
uprav ljaj u geo g rafs ke rask rs nic e, već rask rs nic e
u meni. Na koj u god stran u svet a da kren em, svi put
ev i me vod e njoj. Kol ik o god dob ro da poz naj em
star i kraj, uvek otk rij em nek u nov u pre čic u do njen
e ku će. Kak o nek ad a s njom, tak o i sad a, bez nje.
Mad a i u prov inc iji tak o veš to kons trui s an oj, gde
god odem, uvek mi je pred očim a ona koj u vol im.
Ne mog u da se izg ub im, nem a šans e, ona me vod
i, jed in o mog u da izg ub im nju…
Zas tao sam sin oć, nam er n o, na svim onim mes
tim a gde smo se nek ad a, kao po obi čaj u, zau s tav ljal
i i zar ic al i u večn ost naš ih večn os ti, smiš ljaj u ći zav
et e, obe ćan ja, koj eš ta. Zav et e koj e smo već sut ra,
nen am ern o gaz il i i zab or av ljal i. Zas tao sam prv o
isp red gimn az ij e, kod one vel ik e ograd e gde smo se
običn o ček al i, pa isp red mos ta, star og sat a, spom
en ik a… Muv ao sam se por ed svih onih usam ljen ih
klup a po park ov im a, na koj im a smo vod il i sve one
ozbiljn e razg ov or e. Muv ao sam se, u nad i da ću da
– 160 –
pron a ći po koj u zal ut al u reč iz tog vrem en a koj a će
me, bar na tren ut ak, vrat it i tam o gde prip ad am.
Zal ut al u kao i ja…
Išao sam, kao po kom and i, istim onim staz am a
gde smo se nek ad a, prib ij en i jedn o uz drug o, sas taj
al i i ras taj al i, sva đal i i mir il i, sve o istom troš ku,
na isti na čin, a uvek razl i čit o. Onak o ort ačk i zag rl
jen i, šaš av o zai g ran i i zal jub ljen i, neop t er e ćen i
živ ot om, neop t er ećen i mor an jem. Išao sam noš en
nek im davn im nem irim a, u nad i da ću da je sretn
em, vid im, u prol az u ili na vrat im a dok se ras taj e s
nek im, ili dok ulaz i u n e čij i
autom ob il.
Da, žel eo sam sin oć pon ov o da je vid im, niš ta
strašno, najo b ičn ij a ljub avn a pot reb a. Straš no je
sam o što je nis am vid eo god in am a unaz ad. Žel eo
sam da joj budem što bliž i, da pon ov im o ono naš e,
sam o još jedn om, mak ar u mis lim a ako već ne mož e
drug a čij e. Žel eo sam da bud em s njom, u njen oj ulic
i, njen oj bliz in i, kad a već ne mog u da bud em s njom
u njen om krev et u i živ ot u.
Žel eo sam da bar prs tom, onak o u vaz duh u, u
nekol ik o pot ez a, isc rt am njen u sil ue t u u pravc u
njen og proz or a, da je dod irn em, ovlaš pol jub im i da
pon ov o pre đem usnam a prek o svih onih pos ebn ih
mes ta na njen om tel u. Kaž em pos ebn ih, ne zat o što
ih ima sam o ona, već zat o što mi ih je ona prv a otk ril
– 161 –
a. Da nij e nje, pit an je je da li bih uopš te znao da sve
to pos toj i…
Žel eo sam sve to, i još dos ta tog a drug og, onak o
int imn o, kao nek ad a, ali ipak nis am žel eo da i ona
to saz na. San jar en je o nek om e je zan im ljiv a stvar,
čak i kor is na, pos ebn o u tren uc im a kad a si sam i
nem aš nik og a por ed seb e. Me đut im, što sam star ij
i, sve viš e shvat am da to baš i nem a vez e s rea ln oš
ću a nar o čit o ne s tom osob om. Pon ek ad je pam etn
ij e pre ćut at i, zadrž at i sve za seb e, neg o zal ud troš
it i re či koj e se nik ad a ne će vrat it i.
Pard on, da ti je vrat e…
* * *
Pri čaj u mi s kim je u vez i, kog a vol i, a ko je jur i.
Kaž u mi da to viš e nij e ista dev ojk a, da se prom en il
a. Pri čaj u mi o njen im momc im a, koj i su običn o
spoj svega onog a što nij e vol el a dok je bil a sa mnom.
Pri čaj u mi viš e o onom e što nij e, neg o o onom e što
jes te. Mal o preu v el i čav aj u, mal o dod aj u, viš e pri
čaj u da bi pri čal i, izm iš ljaj u, tačn ij e laž u, da bi mi
pom og li, da bi mi produž il i iluz ij u koj a traj e. Nar
avn o, ne zah val juj em im na loš im ves tim a, još nis
am u toj faz i, ali ih ni ne kriv im, nis u me zab or av il i.
Nek ad a mi se čin i da bivš e dev ojk e nam er n o
rež iraj u ostatk e bud u ćih živ ot a sam o zat o da bi prk
os il e svoj im najv e ćim ljub av im a. Kao da se s njim
– 162 –
a takm i če na nek oj nev id ljiv oj staz i vrem en a u nad
i da će da dokaž u da su bil e u prav u.
Dod uš e, onak o iskren o, ni mi nis mo neš to pos
ebn o bol ji. Pon ek ad zaž el im da bud em poš tar koj i
nos i pis ma sam o na njen u adres u, tačn ij e prep or u
čen a sam o za njen u sob u. Ili bar razn os ač brz e hran
e, čis tač, zad už en sam o za njen u ku ću, ili još bol je,
sam o za njen krev et. Pon ek ad pož el im da rad im za
one pand ur e iz DB-a, pa da umes to ned už nih pol it
ičk ih nep rij at el ja, jur im i pris luš kuj em ove ljub
avn e koj i su nam najv iš e skriv il i, uval il i se na naš a
mes ta i sad a živ e naš e živ ot e.
Ne mis lim da sam nek a tra čar a, ili voa j er, ali do
đu tak o dan i kad a bih dao čit av o bog ats tvo da saz
nam gde su i šta rad e moj e bivš e ljub av i. Vol eo bih,
kad a bih sam o mog ao, da na jedn o pop odn e proš et
am njih ov im živ ot im a o koj im a mi pre ćutn o pri čaj
u kao o ne čem u ned os tiž nom, ili da bar na min ut
provir im u njih ov u spav a ću sob u. Vol eo bih da razm
en im po koj u sa njihov im bud u ćim muž ev im a i vid
im kak va se to čar ol ij a krij e u tim tip ov im a zbog
koj ih su me ostav il e.
A mož da je ovak o bol je, bar živ im u uver en ju da
imam oštru konk ur enc ij u…
Me đut im, jedn o je pis at i o nek om e, a drug o je
živ et i sa tom osob om. Jedn o je boj it i svet svoj im boj
am a, koj e si sam izm is lio, a drug o je prep us tit i se
– 163 –
boj am a drug ih, da te farb aj u do mil e vol je. Zat o, da
mor am, a sre ćom ne mor am, uvek bih izab rao pis an
je jer duž e ostaj e i nij e lak o kvarl jiv a rob a, dok ljud
i, naž al ost, jes u.
* * *
Nek ol ik o tren ut ak a kas nij e, zas tao sam kraj
ogromne tamn e ograd e koj a se i ovog a put a prot ez
al a kao bed em izm e đu nas. Pre sam je pres kak ao lag
an o, na opš tu rad ost svih, jer sam tu prip ad ao, njen
i su me prih vat il i, a sad a jed va da mog u da je pres
ko čim i pogled om, jer me ona viš e ne prih vat a.
Slut io sam da će da se poj av i odn ek ud, da će nek
ud a da kren e, ili da će bar da pog led a kroz proz or i
onak o mi kriš om nam ign e. Slut io sam viš e na sil u,
pror očki, iz očajn ičk e pot reb e da je vid im, neg o što
je to bil o realno.
U tim mom ent im a sam seb e pods et io na one ošin
ute tip ov e, koj i mag ij om priz iv aj u kiš u koj a god in
am a nik ak o da padn e. E sad, prob lem je što sam u
čit av oj ovoj pri či ja izg led a jed in i ošin ut. A i ona,
naž al ost, nikad a viš e ne će pas ti. Ovog a put a ne mis
lim na kiš u…
God in am a sam svaš ta pok uš av ao; sklap ao tajn
e pakt ov e s nek im dob rim vil am a u vid u njen ih najb
ol jih drug ar ic a. Sklap ao bi ih i sa sam im đav ol om,
što da ne, sam o da mi je vrat i. Skid ao sam, zat im,
grim as e i pok rete s prv e pos tav e Hol iv ud a. Izv es
– 164 –
ni Džon i Dep mi je bio ment or, a njoj omil jen i glum
ac. Čit ao sam knjig e koj e je ona čit al a. Sluš ao sam
ljud e koj e je ona sluš al a. Čak sam, na kraj u, pok uš
ao da ne pok uš av am niš ta. Hteo sam da je priv u čem
odb ij an jem, da joj sve obj as nim ćut an jem, da joj se
jav ljam nej av ljan jem. Ali uzal ud, isp al o je još gor e,
jedn os tavn o me je zab oravila.
Svaš ta mi je prol az il o kroz glav u, jed in o ne i kak
o da je pon ov o osvoj im. Sm iš ljao sam razn e na čin e
otm ice, od najm od ern ij ih pa do najp rim it ivn ij ih
var ij ant i. Izm iš ljao sam loz ink e pom ir en ja i nek e
sitn e uvred e, za ne daj Bož e, u sam oo db ran i; izm iš
ljao sam sve, a u stvar i, nis am smis lio niš ta. Ona najv
er ov atn ij e nij e ni bil a unut ra, brig a nju, ver ov atn
o i ne zna da pos toj im.
* * *
Rek a najr az li čit ij ih ose ćan ja je tek la sve vrem
e, kao nek ad a s njom i pods et il a me kak o smo del il
i hran u i pos tel ju, kak o smo sve to vel ik od uš no del
il i. Vel ik od ušno del il i, pa na kraj u sve to seb ičn o
pod el il i. Kao dva nez nanc a u suds koj parn ic i, dva
prol az nik a, slu čajn o zat e čen a u prod avn ic i uspom
en a, koj a se preo t im aj u za preo s tal e kom ad i će
sna. Kao i za bedn o saz nan je ko je bio u prav u, a ko
ne…
Mer io sam sin oć njen e proz or e kao prov aln ik.
Ono što je men i pot rebn o, što bih žel eo da ukrad em
– 165 –
po ko zna koj i put, odavn o viš e ne stan uj e u toj ku ći.
Dođe, mož da, pon ek ad, jedn om mes ečn o, tek kol ik
o da je sretn e nek o moj, nek o men i bliz ak i da me
onak o u prol az u, sut rad an, pit a: „Stef an e, pog od i
kog a sam video?!”
I pog od im, nar avn o, uvek. Pog od im i pre neg o
me pit aj u, pog od im iz prv e. I to ne zat o što sam vid
ov it, sve što je par an orm aln o men i je nen orm aln o,
i ne zat o što nep rek idn o mis lim na nju, a mis lim i
duž e od tog a, već zat o što mi je ona jed in a preo s tal
a zvez da, na tom odavn o prež al jen om, prov inc ijs
kom neb u prom aš aj a. Zat o što mi je ona jed in i svit
ac s tog zab or av ljen og puta, koj i se sa svih stran a
ravn ao sa por az im a. Jed in a slutn ja vredn a pom en
a. Jed in i por az vred an div ljen ja. Najb ol ji znak prep
oz nav an ja. Dok az da sam tad a uopšte pos toj ao, u
tom izg ub ljen om vrem en u, da sam živ eo u tom grad
u, u tom zat vor u, gde niš ta nij e ni pos toj al o ni živ el
o, osim nas dvoj e.
Dok az da sam uopš te neš to pam etn o rad io,
naspram svih glup os ti, sveg a, nas pram vrem en a ba
čenog i žrt vov an og ko zna kom e i ko zna zaš to, jedn
om zauvek…
*
*
*
– 166 –
SA DVAD ES ET I NEŠ TO
S osamn ae st god in a si najg las nij i, najd uh ov it
ij i, najl epš i. Tvoj a git ar a proi zv od i najb ol je zvuk
e. Tvoj a pes ma ima najb ol ji rit am. Svak a fot og ra fi
j a ti uspeva. Ti uspev aš. Gde god da pog led aš vid iš
lep ot u. Ti si lep ot a. Svi put ev i svet a vod e ka tvom
smer u. Ti si taj smer. Svi fi lm ov i su snim ljen i po
tvom lik u. Igraš u njim a. Svak a reč se rim uj e. Svak a
re čen ic a nadv is i preth odn u. Svak i pog led osvaj a,
ti osvaj aš!
Nem a pri če koj u ne mož eš da nap iš eš. Nem a živ
otn e istin e koj u ne mož eš da razu m eš. I ono što ne
znaš, znaš da ćeš da nau čiš. Kil og ram i se sam i skid
aj u. Bub ul jic e ti sam e otp ad aj u. Bub ul jic e ne pos
toj e. Mat urs ko odel o ti stoj i kao sal iv en o, i kad a ti
je prev el ik o, i kad a ti je prem al en o, i kad a ti je…
Ma sas vim je svej edn o.
Sa osamn ae st se fl aš e sam e isp ij aj u. Zad ac i
sam i pron al az e tačn e odg ov or e. Ra čun i se sam i
pla ćaj u. Ra čun e pla ćaj u drug i. Ra čun e nik o ne pla
ća. Dno kao da ne pos toj i, i ako do đeš do njeg a, čin i
ti se kao da si na vrh u, kao da su svi oko teb e na vrh u.
Ruk e sam e hit aj u u zag rl jaj i reš av aj u davn e nes
– 167 –
por az um e. Sve ti je nek ak o lak o, blis ko, po tvoj oj
mer i.
Čit av univ erz um je za teb e, najo b ičn ij a prov inc
ija, koj u prep eš a čiš re čim a u par kor ak a. Svak i živ
otn i
izaz ov je običn a, jez ičk a igrar ij a koj u reš av aš u
tren u. Onak o razi g ran, rasp ev an, zan es en.
Sa osamn ae st ti je svak i nov i dan, nov o pun ol ets
tvo. Sve pros lav ljaš, pa i ono što nem a vez e sa tob om.
Sve ti uspev a, dob ar si i u onom e što ti ne ide. Dob ar
si i s onim a s koj im a ti nik ad a nij e išlo, s onim a s
koj im a nik ad a nis i bio dob ar. Iako nis i bio nigd e,
pon aš aš se kao da si bio svud a. I tot aln o nei sk us an,
pon aš aš se isk us nij e od naji s kus nij ih ljub avn ik a.
Iako te ve ćin a ne prim e ćuj e, pon aš aš se kao da te
svi gled aj u, kao da se ceo svet okre će oko teb e!
Sa osamn ae st se u škol i ne pon av lja, sa osamn ae
st se ne pol až e, sa osamn ae st se, u stvar i, i ne ide u
škol u. Osob a sa koj om si u vez i, isp un jav a sve tvoj
e zaht ev e. Svi tvoj i zaht ev i su njen i put ok az i. Ti si
njen put ok az. Rul et, pop ut magn et a, bir a sam o tvoj
e broj ev e. I ako ih slu čajn o ne izab er e, ti si i dal je
sre ćan. Uvek se stiž e na vrem e, nev až no kol ik o se
kas ni. Nem a tog pol ic ajc a koji te zau s tav lja, nem a
tog zak on a koj i te ogran i čav a, sve staz e svet a vod e
u tvom pravc u. Sam si svoj prav ac.
Sa osamn ae st oset iš pon os i kad a ga, stvarn o, ne
zas luž uj eš. Dob ij aš aplau z e iako ih ne oček uj eš.
– 168 –
Sve pes me su tvoj e. Sve dev ojk e su tvoj e dev ojk e.
Svi ljud i su ti drug ov i. Svi pij anc i bra ća. Na čis to si
sam sa sobom i s drug im a i kad a nis i, iako nik ad a
ne ćeš ni bit i. Sves tan da je jedn a etap a u živ ot u proš
la. Ube đen da prav e rad os ti tek sled e. Nau čen da
tvoj e mis li odr e đuj u tvoj živ ot, dok je, naž al ost, sas
vim obrn ut o.
* * *
A sa dvad es et i neš to! Ehh, sa dvad es et i neš to.
Uglavn om dož iv iš sve to isto, sam o obrn ut o. Prob
lem i po čin ju da svla če sre ću. Tu đi momc i da svla če
tvoj e devojk e. Rang lis te na fak ult et im a biv aj u pret
es ne za tvoj e ime, tvoj e farm erk e, kao i tvoj a zem lja,
tvoj i snovi.
Uvek je nek o isp red teb e. Nek om e uvek gled aš u
le đa. Čes to se prer a čun av aš. Da li imaš da odeš, da
li imaš da se vrat iš, imaš li gde da se vrat iš. Odu s taj
eš od onog a što si zap o čeo u osamn ae s toj. Obr a čun
av aš se sa svim onim ljud im a koj e si vel i čao. Sve ono
što je bil o, sas vim lak o, pos taj e viš e neg o teš ko. Sve
ono što je bilo mod ern o, prev az i đen o je. Rea ln o
pos taj e ner ea ln o. Voz ov i kre ću bez teb e. Kiš e pad
aj u bez tvog pris tank a. Na sil u se odr i češ, sveg a
onog a u šta si se do ju če kleo. Najv e će pob ed e prog
laš av aš najv e ćim por az im a, a nekad aš nja bož ans
tva iluz ij am a.
– 169 –
Umes to reš en ja po čin ješ da smiš ljaš izg ov or e.
Krp iš jakn e koj e si zbog trend a i obest i ras ek ao.
Skra ćuj eš kos u. Prod aj eš, upol a cen e, sve ono što si
kup ov ao. Skid aš pat ik e i nav la čiš cip el e. Skid aš
min đuš e, prekriv aš tet ov až e, a nav la čiš radn u unif
orm u. Umes to u pet pop odn e, bud iš se u pet ujut ru.
Umes to da se bav iš sob om, po čin ješ da se bav iš drug
im a. Ose ćaš se deb el o, ose ćaš se mrš av o, ose ćaš se
bezv ez e. Suv iš no, ist roš en o, prom aš en o.
Prim e ćuj eš kak o se nek a nev id ljiv a sil a igra tob
om, prim e ćuj eš je, ali ne mož eš da je obj as niš. Ose
ćaš kako te obl ik uj e, stvar a, prip rem a za neš to što
si cel og a živ ot a žel eo da izb egn eš: sudb in u t vog a
oca, ro đak a, tvoj ih star ij ih drug ov a, ali nem aš kud.
Nem a naz ad. Osamn ae s ta je odavn o proš la, kao i
sve ono što te vež e za nju. A prol az i, evo, i dvad es et i
nek a.
Isp it i tutn je, kao ter etn jac i kols kim drum om.
Jed an pog reš an kor ak i ostaj eš zgaž en i praš njav
pok raj put a. Ort ac i ti okre ću le đa. Dev ojk e neš to
drug o, ali ne teb i. Dev ojk am a viš e nis i z an im ljiv.
Nik om e viš e nis i zan imljiv. Sve se men ja. Sve nes taj
e. Ti nes taj eš. Nes taj eš onak av, kak av si odu v ek žel
eo da bud eš. Još ube đuj eš seb e da je bol je tak o, da
je najb ol je tak o, a dob ro znaš da nij e, svi znaj u da
nij e.
Nek i drug i osamn ae s tog od iš njac i vlad aj u tvoj
im gradom i šir e se, kao što si se i ti šir io glavn im ulic
– 170 –
am a. Laž u tvoj im pri čam a, svoj e dev ojk e. Snev aj u
sve to isto što će, još kol ik o sut ra, da izg ub e, kao što
si i ti izg ub io.
Po čin ješ da gled aš svet drug im očim a. Men jaš
diopt rij u, mes ta. S ter en a si preš ao u gled al iš te, s
glavn e scen e u pub lik u. Kor upc ij a ti pos taj e uzr e
čic a, inos transtvo izaz ov, kuk an je živ otn i poz iv. Po
čin ješ da zar an jaš u za čar an i krug. Da se gub iš, ton
eš, da nes taj eš i utap aš se u tal og prot iv kog a si se
svim src em bor io, svom silin om. Star i odg ov or i ne
odg ov ar aj u nov im pit an jim a. Sve se men ja. Ti se
men jaš. Pog led ti je uzn em ir en, nes ig ur an, usreds
re đen sam o na izg ov or e.
Zat i češ seb e za kas om, za šank om ili u smeš noj
teg et unif orm i, koj a ti je nek ad a bil a ve ća uvred a,
od lud ačk e koš ul je. Ili se bud iš na bug ars koj gran ic
i, oko pon o ći, u kam io n u prep un om otp ad a, gde
se i sam ose ćaš kao otp ad. Ili to čiš gor iv o na pump i,
ili mol iš Bog a da bar to čiš gor iv o na pump i?! Ili obj
aš njav aš tin ejd žerk am a, u soc ij aln om, kak o se kor
is ti kond om, ili u obliž njem park u, ne daj Bož e.
Po čin ješ sve viš e da vre đaš drug e, jer na teb i viš
e nem a šta da se uvred i. Cel og živ ot a si se trud io da
ne bud eš kao ostal i, a sad a ti je to jed in o preo s tal o.
Vid iš kak o ton et e, jed an po jed an, iz gen er ac ij
e. Do ju če ste bil i sve sam i tal ent i, a sad a sam o izg
ub ljen i slu čaj ev i. Do ju če ste bil i gen ij alc i, kand id
at i za reprez ent ac ij e, muz ičk e sas tav e, a sad a sam
– 171 –
o kand id at i na bir ou rad a. Pos taj et e prof es io n aln
i pljuv a či sveg a onog a što vas guš i i sput av a, ne
shvat aj u ći da guš it e i sput av at e jed in o seb e.
Klas ik e su, u me đuv rem en u, zam en il e besp latn
e novin e. Skup e konc ert e, jeft in e prom oc ij e. Dub
ok e viz ij e i snov e, plitk i sad rž aj i. Najv e će svets ke
stad io n e, seo s ka igral iš ta. Ozbiljn u muz ik u, neoz
biljn i fi lm ov i. Ono što su nek ad a bil e vel ik a zab lud
e, pos tal i su vel ik i izaz ov i. Gal a ve čer i, modn e pis
te, svets ke poz orn ic e, zam en jene su sal am am a,
mark am a, par iz er om i ki fl am a na klup i por ed prov
inc ijs ke rek e. Por ed rek e, razo čar an e i zag a đen e,
kao što smo i svi mi.
Sve to staj e u nek ol ik o god in a. U prok let ih nek
ol ik o god in a! I sre ća, i nes re ća, i tug a, i snov i, i rad
ost i bol.
Sve to.
I šta ostaj e na kraj u, nak on sveg a? Pit aš se, da li
pobu đuj e umetn ost? Ili rel ig ij a? Nau k a? Mož da
nov ac.
Najv er ov atn ij e nov ac.
Dob ro, za po čet ak treb a dob ac it i do osamn ae s
te. Treb a je prež iv et i i dož iv et i. Nek im a, naž al ost,
ni to nij e usp el o. Nis u usp el i da dob ac e ni do pun
ol ets tva. Slav e trid es et u, a još nis u stig li poš ten o
da odr ad e ni trin ae s tu. Slav e čet rd es et u, a pon aš
aj u se kao da su u čet rn ae s toj. Na prag u su ped es et
e, a kao da su na prag u obd an iš ta. Ostal i su zau v ek
– 172 –
zak lju čan i u nek im svoj im virt ue ln im svet ov im a,
u nek im svoj im nes tvarnim stvarn os tim a. Zag lav
ljen i na trib in am a, isp red drags tor a, po kock arn ic
am a, igrao n ic am a. U pot raz i za sob om, bež e ći od
seb e.
Nek i su ostal i na ulic i. Nek i u amer ičk om fi lm u.
Neki u vid eo igric i. Nek i u nek oj rup čag i, ube đuj u
ći drug e da je to živ ot. Da je tak o najb ol je. Da tak o
mor a. Da je tak o Bog rek ao, sudb in a. Dok ve ćin a,
naž al ost, nij e ostal a nigd e. Tu su, a kao da nis u, vi
đam ih svak i dan, a kao da ne pos toj e.
*
*
*
DEVOJČICA IZ KOMŠILUKA
Moj a bivš a dev ojk a izn en ad a je raš ir il a kril a i
polet el a. Nap us til a je, ne čujn o, pros tod uš nu prov
inc ij u, oboj en u lok aln im tra čev im a i sumn jam a,
i uvuk la se, vrl o brz o, na brod suj et e, obas jan laž
nim re fl ekt or im a slav e koj i lag an o i sam ou v er en
o plov i ka bezn a đu.
Nes taš na dev oj čic a iz komš il uk a pres el il a se u
ruž i čas tu pal at u snov a i pos tal a „ono” o čem u ve
– 173 –
ćin a dan aš njih dev oj ak a mož e sam o da san ja. Prek
o „elitnih” pis ti, kas ting a, ria l it ij a, sve do rek lam a
i naj avn ih špic a u najg led an ij im emis ij am a u zem
lji. Ostav il a je i nas, njen e vrš njak e, onak o nap al jen
e i zal jub ljen e, sa nap ol a otk op čan im šlic ev im a i
src im a, prep us tivš i se vrš njac im a naš ih očev a u
nad i da će zad ob it i min ut e med ijs kog pros tor a.
Prek o no ći je od sas vim ant ip at ičn e klink e, na
koj u nik o nij e obra ćao paž nju, pos tal a simp at ičn a
lutk a čij i se prim er pon os no sled i i ist i če. Nau čil a
je nek ol ik o stran ih izr az a, nau čil a je da hod a, da
se smej e i zab acuj e kos u u stran u, što su sas vim dov
oljn i predu s lov i da uđe u kat eg or ij u žens tven os ti.
Prit om joj je uz rast pop ul arn os ti, opad ao i obim ode
će, što je dod atn o doprin os il o njen oj pot raž nji na
trž iš tu.
Odj edn om je mal i, nep rim etn i zevz ek, da ne kaž
em gab or, pos tao nek o za kim se ljud i okre ću na ulic
i, nek o kom e se ljub e ruk e i od kog a se traž e autog
ram i. Nek o čij e se ime red ovn o nal az i u trač rub rik
am a, skand al ima i kak o to već ide.
Što se men e ti če, pok lon io sam joj nek ol ik o god
in a živ ot a, nek ol ik o najb ol jih god in a mož da. Svak
od nevn o sam slik ao sil ue t u njen e kos e na pločn ic
im a vrem en a, smiš ljao uvek razl i čit u mel od ij u
osluš kuj u ći rit am njenih kor ak a, trag ao za rim am
a koj e će da obj as ne rask ošnu lep ot u njen og lic a.
– 174 –
Vol eo sam je iskren o i nai vn o, baš onak o kak o se vol
e prv e ljub av i.
– Kak o si div an Stef an e, kak o si div an! – gov oril a je.
Zad ov oljn o se smeš il a svem u tom e, zav al jen a
na mom krev et u. Uspev ao sam da joj rasp al im pub
ert etsku maš tu, unos il a se u okea n e laž i koj e sam
stvar ao pred njom. Mes ec im a se opij en o igral a iluz
ij am a, kao lutk am a, men jaj u ći kos tim e koj e sam
smiš ljao, sam o da bih je zad rž ao još mal o.
A ond a mi je jedn og dan a, izn en ad a rek la:
- Stef, men i je sup er sa tob om, drag si mi, ali ho
ću i da me drug i ljud i vol e. Ho ću da mi se div e, da o
men i piš u, da me slik aj u. To mi je pot rebn o. Teb e
i dal je vol im, ali ti ne mož eš niš ta da mi obezb ed iš.
Sa tob om je uvek isto, dos adn o. Kad a si me neg de
odv eo? Kad a si mi neš to kup io? Ne mog u viš e ovak
o, izv in i.
Pos toj i izv es na gran ic a gde dob ar muš kar ac,
pos taje fem in iz ir an muš kar ac. Prob lem je što nek
i muš karc i pre đu tu gran ic u čim se rod e, a nek i, pop
ut men e, čim se zal jub e. Ostav il a me je nek ol ik o
dan a nak on tog a. Sve što sam stvar ao god in am a
unaz ad, sruš il o se u jedn om tren u. Ostal e su sam o
pri če, uspom en e i jedn o vel ik o niš ta koj e me prog
on i i dan dan as.
– 175 –
* * *
Sad a se vi đam o re đe. Ona men e vid i nek ol ik o
put a god iš nje, kad a do đe u star i kraj, a ja nju nek ol
ik o put a dnevn o, u zav is nos ti od TV kan al a koj i
gled am.
Pri retk im sus ret im a, pri čam joj o suz am a pos le
rask id a, koj e i dan dan as pot ek u, pri čam joj o knjiž
evnos ti, o živ otn im dil em am a koj e me prog on e, no
teš ko da me razu m e. Dok ona men i pri ča o advert ajz
ing u, trends et er u, brejns torm ing u, o nek om beks
tejd žu sa koj im je valjd a bil a u vez i. Teš ko da je razu
m em.
– Stef an e, usp el a sam, usp el a… – obav ez no mi
to kaž e kad a me vid i i setn o mi se bac i u zag rl jaj…
Nek ol ik o put a je bil a „dev ojk a sa dup ler ic e”,
jedn om dev ojk a mes ec a, a jedn om… ma bol je da ne
pri čam.
Uzg ed, kak o prol az e god in e, tak o se sman juj e i
kol ičin a njen e ode će. Ono što je men i pok lon il a pre
nek ol iko god in a, bil o je čuv an ij e od naj čuv an ij eg
bank ars kog trez or a. Dan as, ono što pok lan ja drug
im a, stoj i joj u opis u radn og mes ta – „doz vljen o gled
an je, slik an je, ali ne i pip an je…”
Neš to sličn o kao sa majm un im a u zoo l oš kom
vrt u. Samo što sam u cel oj ovoj pri či, izg led a, ja jed
in i majm un.
– 176 –
Skin uo sam joj maj ic u tek nak on pol a god in e
zabav ljan ja, jed va, da ne kaž em na sil u, a dan as svak
i ned ov rš en i kret en mož e da je skin e sa int ern et a,
u rok u od pol a min ut a, kad god to pož el i.
A gde su autors ka prav a, a gde je hon or ar za
majstor a koj i je tu dev ojk u god in am a neg ov ao i
čuv ao?! Ne stvarn o, kaž u da uz svak u uspeš nu žen u
ide i jed an, man je usp eš an, muš kar ac, koj i je u krit
ičn im mom entim a tol er is ao sve njen e fol ov e i vad
io je iz mrak a kad a joj je bil o najt ež e. Očig ledn o, na
estrad i to prav il o ne važ i, u prot ivn om bih ja bio, u
najm an ju ruk u, mas kot a nek og folk fes tiv al a, zvez
da ve čer i ili bar nem i pos matrač sa nek e od VIP lož
a. Dok ovak o…
– Stef, izl az il a sam sa Cic om na kaf u, sa najv e
ćom balk ans kom pop-folk-art div om – joj, da vid iš
kak o je got ivn a. Kak va car ic a. Zam is li, jebot e,
onaj idio t kon ob ar se zbun io kad a nas je prep oz
nao. A moj a Cic a mu odm ah obrus i: „Šta je bre, sel
ja čin o, šta blen eš, prv i put vid iš dam e?”. Joj, obož
av am je. Gov or e mi da sam ista ona – sam o još pun
o mor am da rad im na svom pers on al it ij u kak o bih
je dos tig la. Ako ho ćeš, mog u čak i teb e da upoz nam
sa njom. Slob odn a je, mis lim, sled e ćeg mes ec a izm
e đu snim an ja, mož eš tada da je vid iš na min ut-dva,
dob i ćeš i autog ram ako bud e rasp ol ož en a. Slik an
je, naž al ost, ne mog u da ti obezb ed im, to već mor a
da plat iš.
– 177 –
U me đuv rem en u je tol ik o pos tal a izv eš ta čen
a, da mi se na mom ent e čin il o da je na njoj sam o per
ik a prir odn a.
– Duš o, zaš to si mi se tak o zap us tio. Na šta to li
čiš, šta ti je?! Kak o ćeš tak av pred Cic u?! Odv eš ću ja
teb e kod mog stil is te Dak ij a. Znaš Dak ij a i onu njeg
ov u emis ij u o mod ir an ju? Uhh, ta kos a ti niš ta ne
val ja. Mor aš i kod friz er a. Daj da ti vid im nokt e.
Što bre ne kor is tiš nek i lak?! Moj drug Pe đic a kor is
ti lak, pravi je frik, mis lim da bi mu se dop ao. Znaš,
mor a tvoj stajl ing svak om e da se dop adn e, ne mož
eš tak av da se poj av iš pred elitn im svet om. Žen e na
Cic in om i mom niv ou vre đa jeft in ukus i prim it iv
iz am svak e vrs te. Ali nem oj, duš o, niš ta da mi se
sek ir aš, za dva-tri sat a ima da nap rav im čov ek a
od teb e!
* * *
Kod kol eg e u sob i, na zid u, prep oz nao sam svoj
u bivš u dev ojk u kak o se šep ur i izm e đu Mad on in
og i Bekam ov og pos ter a. Nem a mob iln og tel ef on
a, int ern et sajt a i čas op is a bez njen og lik a. God in
am a me, pop ut avet i, prat i njen zar az no nas lik an i
osmeh, pres vu čen tank om lin ij om čedn os ti i blud
a. Svud a sam nai l az io na nju, na svak om kor ak u, ali
ne i u mom živ ot u gde mi je, priz naj em, najv iš e ned
os taj al a.
– 178 –
– Ljud i, to mi je bivš a dev ojk a – nis am mog ao
viš e da izd rž im, pa sam kren uo svim a red om da obj
aš njavam – Majk e mi, bil i smo god in u dan a, čet ir
i mes ec a i sed am dan a u vez i. Mnog o me je vol el a.
Neg o, dos adil a mi, ostav io sam je. Iskren o i nij e bil
a nek a, imal a je kar ij es na jed in ic i, meš al a slov a
i bil a je sva nek ak o, k’o muš ko…
Prv o su se smej al i, a pos le su me i ismej al i. Nis u
pov er ov al i ni kad a sam na pod pros uo, gom il u naš
ih zaj edn ičk ih fot og ra fi j a. Mad a, iskren o, upor e
đuj u ći izg led moj ih fot og ra fi j a, uslik an ih ćal et ov
im škljoc – škljoc apar at om, sa onim slik am a iz čas
op is a, čak je i men i bil o teš ko da pov er uj em da je
to ona.
Ond a je drug ar ic a odn ek ud izv ad il a teen mag
az in i po čel a, nag las, da nam čit a njen u bio g ra fi j
u:
– Ro đen a je na ostrv u Palm a De Maj ork a kao
najmla đa ćerk a najs tar ij e špans ke plem ićk e por
od ic e…
– Laž u – drekn uo sam – ro đen a je u Zab reg i
(selu kod Par a ćin a) kao jed in ic a Ace elekt ri čar a i
Goc e friz erk e.
– Kao mal a sluš al a je klas ičn u muz ik u, igral
a tenis, išla na solf e đo i bal et. Učil a esper ant o i ital
ij anski… – nas tav il a je drug ar ic a
– Kak o sam o laž u! – drekn uo sam još ja če –
Trenir al a je fudb al i išla kod log op ed a zbog prob
– 179 –
lem a s gov or om. Nij e učila esper antn o več eng les
ki, zat o što je ve čit o imal a kec a!
– Prv a ljub av zvao se Don Karl os, bio je sin kralja, drug a – sin preds edn ik a, a tre ća, ćerk a nob el
ovc a. Stef an e – zas tal a je drug ar ic a na tren ut ak –
ti se ne zov eš Don Karl os?! Ćal e ti nij e preds edn ik,
a kol ik o znam o, nis i ni ćerk a nob el ovc a…
* * *
Nek ol ik o ned el ja kas nij e, odv eo sam druš tvo
na modn u rev ij u bivš e dev ojk e. Opk lad io sam se,
sa svak im od njih, da ću im obezb ed it i mes to u prv
im red ov im a, por ed najv až nij ih ljud i u naje l itn ij
em hot el u u zem lji, potp un o besp latn o. Opk lad io
sam se, tak o đe, da će mi se dev ojk a sa dup ler ic e,
snaž no bacit i u zag rl jaj i glas no proš ap ut at i, da svi
čuj u:
– Stef an e, usp el a sam, usp el a. Drag o mi je što
si doš ao…
Čim smo stig li, vid el i smo je kak o stoj i na sam om
ulaz u i do ček uj e gos te. Bil a je vod it elj te ve čer i, s
tip om koj i neod ol jiv o pods e ća na nju, sam o u muš
koj verz ij i. Gled ao sam je iz prik rajk a, onak o ned os
tiž nu, kak o pozir a i kak o se fot og ra fi š e s poz nat
im svet om.
Nak on nek ol ik o min ut a prem iš ljan ja, kren uo
sam pom al o nes pretn o ka njoj. Oset io sam odj edn
– 180 –
om, pa sve viš e, kak o daš ak pop ul arn os ti snaž no
vij or i moj im tel om. Prv o sam, neob av ez no, poz
drav io sve pris utn e i prok om ent ar is ao izg led svoj
e bivš e, a zat im sam, na opš te zap rep aš ćen je svih,
kren uo da je zag rl im.
Dev ojk a sa dup ler ic e je izn en ad a prom en il a
izr az i po čel a da vriš ti: „Man ij ak, upom oć, zov it e
obezb e đenje, brz o, vod it e ga odavd e. Man ij ak!”
Nak on sam o nek ol ik o sek und i, dva ošiš an a tip
a su me bac il a na zem lju. Odj edn om sam lež ao nep
om ičn o kraj njen ih nog u, dok su oni preg ov ar al i o
moj oj sudbin i, kao da se rad i o uličn om pset u koj e
se umeš al o me đu njih, a ne o čov ek u.
Iz te pers pekt iv e, sa bet on a i sa gor il am a koj e
su me nem il os rdn o drž al e, bio sam u ravn i sa hil
jad am a cip el a koj e su me okruž iv al e, a usp ut mal
o i gaz il e. Vrl o brz o inc id ent je zat aš kan, pse su rast
er al i, pard on moj e drug ov e, a glavn og krim in alc a
su odv uk li u pros tor ij u bez svet la, vod e i hran e.
Neg de oko pon o ći, kroz mal i otvor, za čuo sam
dobro poz nat i glas:
– Stef an e, sluš aj me – to je bil a ona – mor al a
sam ono da urad im. Da sam ti doz vol il a da kaž eš
bil o šta, sve bi uprop as tio. Izb lam ir ao bi me pred
svim a, uništio bi mi rejt ing, a sam im tim i živ ot.
Znaš, ja viš e nis am ono što sam bil a. Bil i smo tad a
klinc i, to je prošlost. Ho ću da sve zab or av iš i da me
potp un o izb riš eš iz se ćan ja, čak i da si me poz nav
– 181 –
ao. Kad a sam mog la da se odr ekn em svoj ih rod it el
ja i prij at el ja, mog u i teb e. Vi ne sam o da se ne
uklap at e u moj u bud ućn ost, vi se ne uklap at e ni u
moj u proš lost.
Gled ao sam u pravc u svet los ti koj a je dop ir al a
sa prozor a i sluš ao glas nev id ljiv e osob e koj i mi
zapoveda.
Pom o ći ću ti ukol ik o ti nek ad bud e bil o pot rebn
o, ali sam o ako mi pris tup iš kao klij ent, prek o mog
menad žer a, a nik ak o kao prij at elj. Ovo je šou biz nis
drag i
moj, džet-set, a ne ona naš a sel end ra. Nij e men i
niš ta od ovog a pal o sa neb a, god in am a sam se bor
il a za svoj u poz ic ij u. Zam ol il a bih te da to viš e ne
rad iš, da pres taneš da me bruk aš okol o i da se hval iš
kak o smo nek ad a, u proš lom vek u, bil i u vez i…
Tip ov i iz obezb e đen ja su me trans port ov al i prav
o do stan a. Pon aš al i su se sas vim pris tojn o, za razl
ik u od naš eg prv og sus ret a. Dod uš e pom al o nep
ris tojn o su prok om ent ar is al i da svak od nevn o vod
e bitk u sa sličn im pac ij ent im a i zag riž en im fan ov
im a i da nij e nas, bol es nih lud ak a, oni bi odavn o
ostal i bez pos la, a tab loi d i bez pub lik e.
U stan u sam zat ek ao drug ov e, kak o glas no kom
ent ariš u pren os nek e utakm ic e i pij u piv o. Nis u ni
reg is troval i moj dol az ak. Neš to kas nij e, valjd a dok
su traj al e rek lam e, jed an od njih je kroz šal u dob ac
– 182 –
io: „Dob ra ti je ona rib a, doo o b ra, štet a što si je
ostav io.”
– Ne – rek ao sam – nij e to ona, pom eš ao sam
je.
– Da, da, pom eš ao si je… Sa Mon ik om Bel u či
– drekn ul i su svi u glas i nas tav il i da gled aj u utakm
ic u i da se opij aj u.
Goo db ay my swee t hea rt, for ev er…
*
*
*
– 183 –
Studije
života
NAŠE DRVO (ekološka priča)
Se ćam se kak o nas je učit elj, u prv om osnovn e,
odv eo da pos ad im o drv o u škols kom dvor iš tu. Sad
il i smo ga nek ih des et ak min ut a, mož da i man je.
Jedn i su imal i zad at ak da don es u vod u, drug i da
kop aj u, tre ći da sad e, dok su ostal i gled al i i učes
tvov al i svak o na svoj na čin. Nak on tog a smo nap rav
il i mal u tab lu, na koj oj je pis al o „Naš e drv o” i stav
il i je por ed drv et a. Učit elj nam je obj as nio da smo
uprav o pris us tvov al i ra đan ju živ ot a i da će nas, vrl
o ver ov atn o, to mal o drv o sve nadv is it i i nad živ et
i.
Zai s ta, to drv o je ras lo isto kao što smo i mi ras li.
Cvet al o je i mir is al o kao što smo i mi cvet al i i mir is
al i. Imal o je svoj e faz e, uspon e i pad ov e, nal ik na
one naš e, sam o u nek oj drug oj dim enz ij i. Ono je i
dal je u tom dvor iš tu kao što smo i mi tam o. Bar se
ćan jem ako ne drug a čij e.
Ta lekc ij a o sadn ji i ras tu, ja ča je od svih teo r ij a
koj e su kas nij e usled il e i koj e smo mor al i na sil u
da nau čimo. Imal i smo odn os prem a njem u kao
prem a čov ek u, kao prem a najb ol jem prij at el ju.
Ono je bil o deo nas, rad ov al o nas je i pods e ćal o da
– 187 –
smo svi mi iste god in e kren ul i u živ ot. Tak o smo ga
uostal om i zval i – „Naš e drv o” ili „Drv o naš e gen er
ac ij e”. Let i smo odl az il i da ga pos et im o i pol ij em
o vod om, iz strah a da nam se ne osuš i, dok smo ga zim
i grej al i na sve mog u će na čin e, da nam se ne smrz
ne.
Zai s ta je nev až no da li to treb al o da rad im o, jer
ono ima svoj u prir odn u zaš tit u, važ no je da smo ga
vol el i. To drv o je pos tal o deo nas, deo naš eg ident it
et a, simb ol naš eg odr as tan ja, naš e jedn ak os ti, a
tim e i razl i čit os ti.
* * *
Ned avn o sam upoz nao Jel u i prov el i smo pop
odn e zaj edn o. Obil az il i smo Beo g rad u pot raz i za
što tiš im mes tim a koj a će nam omog u ćit i da bud
em o što glas nij i i slob odn ij i. Pon aš al i smo se neob
av ez no, prij at eljs ki, a pos toj al o je obos tran o int er
es ov an je. Slož il i smo se u mnog o čem u, mad a smo
se pon ajv iš e trud il i da se što viš e prib liž im o jedn o
drug om.
Pred sam ras tan ak smo svrat il i do prod avn ic e,
kup il i neš to da poj ed em o i Jel a je, i ne osvrn uvš i
se, po čel a da bac a otp atk e po put u. Prv o je isp us til
a plas tičn u kes u, zat im pol up raz nu fl aš u od sok a,
a na kraj u i sve ono što nij e mog la da poj ed e. Dok je
bac al a jedn o za drug im, i to tak o nonš al antn o, kroz
– 188 –
osmeh, imao sam utis ak kao da mi udar a šam ar e. Zap
rav o, da me je stvarn o rasp al il a, na sred ulic e, bil o
bi mi lakš e.
Sve mi je to bil o nev er ov atn o, mis lio sam da se
igra sa mnom. Stid ljiv o sam prok om ent ar is ao da to
nij e lep o i da treb a da ulepš am o grad, a ne da ga prl
jam o još viš e. Ona mi je spremn o odg ov or il a da je
nju baš brig a, da je ionak o nik o nij e ni vid eo, i da ona
uopš te ne razm iš lja o tom e. Poš to sam nas tav io sa
neg od ov anjem, po čel a je da se pravd a kak o svi bac
aj u i zaš to bi se ona pon aš al a drug a čij e?! Cin ičn o
je još dod al a, da žel i da nap rav i pos ao ljud im a iz
grads ke čis to će kak o ne bi prim al i plat e džab e.
Prok lju čao sam! Bil o mi je gor e neg o njoj. Shvat
io sam da je nju, zai s ta bil o baš brig a. Ne sam o da nij
e oset il a trunk u griž e sav es ti, neg o je sav ose ćaj kriv
ic e sval il a na men e što se uopš te meš am. Nij e je ni
zan imal o moj e miš ljen je, htel a je po svak u cen u da
bud e u prav u i da se oset i važ nom. Zan im ljiv o je kak
o sam je sat im a unaz ad idea l iz ov ao. Otvor en o sam
se div io nekim njen im osob in am a i ond a sam, odj
edn om, dož iv eo šok. Sve vredn o što je pri čal a, sruš
il o se za til i čas.
Drz nul a se da je nju baš brig a i za men e i za grad.
Ljutit o je rek la da ionak o sre đuj e pap ir e za Šveds
ku, da nju i ne zan im a ova dep on ij a ovd e i da je tam
o sve drug a čij e. Umes to da je prih vat il a prij at eljs
– 189 –
ku krit ik u, ona me je nap al a, ismej al a i naz val a laž
nim mor al is tom… Pok uš ao sam da joj obj as nim da
se ne rad i o kult ur i kao ne čem u virt ue ln om već o
ges tu koj i u buk valn om smis lu nar ušav a hig ij en u
grad a i ljuds ko dos toj ans tvo. Pit ao sam je čem u ond
a viš e čas ovn a pri ča o hum an iz mu, nap retk u civ il
iz ac ij e i ljuds kim slob od am a, kad a ona nij e u stan
ju da urad i najb an aln ij u stvar – da bac i otp atk e u
korp u?!
Ona ne shvat a da je svet jedn a cel in a, a da su gran
ic e izm iš ljen a kat eg or ij a. Zem lja je glob aln o sel o
gde smo svi me đus obn o pov ez an i, dok je plan et a
naš a drug a prir od a. Kad a čov ek zag a đuj e plan et u
zag a đuj e i seb e sam og. Plan et a nij e sam o sir ov ins
ki izv or, ona je naš e jed in o bor av iš te. Bez nje mi ne
pos toj im o.
* * *
Pos toj e tren uc i kad a nek o, potp un o nep oz nat,
dov ede sve naš e u pit an je. U po četk u svu kriv ic u
svet a sval jujem o na njeg a, me đut im pos le, teš kom
muk om, priz najem o da smo pog reš il i i ostaj em o
mu večn o zahvalni.
Tek što sam kren uo u osmi razr ed… vra ćao sam se
iz škol e sa druš tvom i u jedn om tren utk u sam kut ij
u keks a nab io u nek o žbun je. Trud io sam se da je
gurn em što je mog u će dub lje, da se ne prim et i. Nep
– 190 –
un min ut kas nij e, sus tig ao nas je čov ek sredn jih god
in a i sas vim prij at eljski, pok uš ao da mi ukaž e na
greš ku. Prv o se preds tav io, zat im pok az ao ruk om
u pravc u kont ejn er a, a nak on tog a i na kant e koj e
su nas okruž iv al e sa svih stran a.
I por ed tog a što je bio vrl o ljub az an, otvor en, izd
rao sam se na njeg a, kao da mi je opsov ao sve po spis
ku. Plah ov it o sam mu rek ao, mut ir aj u ćim pub ert
ets kim glas om – „Što je teb e brig a, gde ću ja šta da
bac im?!”.
Uličn im jez ik om sam po čeo da se vad im kak o je to
moj prob lem, uz kom ent ar da gled a svoj a pos la i da
je to moj grad isto kol ik o i njeg ov. Još sam ga pret e
ćim tonom pit ao odak le mu prav o da me uzn em ir av
a i drž i mi lekc ij e – „Nis i mi otac, ne znaš uopš te ni
ko sam ja…”
Drug ov i su me, nar avn o, pod rž al i, bil i su spremn
i i da se pot uk u sam o da sam ja, koj im slu čaj em,
kren uo na njeg a. Bil i smo u tim god in am a da bi zar
ad nek akvog drug ars tva pod rž al i i najg or i zlo čin.
Čov ek se samo veš to izm ak ao nek ol ik o kor ak a, nez
ai nt er es ov an o nas mej ao i nas tav io svoj im put em.
Ose ćao sam se u tim mom ent im a kao temp ir an a
bomb a. Nis am mu uzv rat io na prav i na čin, a on uopš
te nij e reg is trov ao moj e re či.
Znao sam da sam pog reš io i pre neg o što sam
gurnuo sme će u žbun je. Nij e mi bila potrebna nik ak
– 191 –
va opomen a. Me đut im, por ed sveo pš te neb rig e i
apat ij e koj a vlad a, čov ek se sam o utap a u siv il o koj
im je okruž en. Neg de dub ok o u seb i sam znao da nis
am u prav u ali, bez obz ir a na sve, hteo sam da mu dok
až em da jes am. I to na sil u, iz inat a, na bil o koj i na
čin – „Da vid i on ko sam ja…”. Najv iš e mi je zas met
al o što me je obruk ao pred drug ov im a, tak o da sam
ih, jedn o vrem e, dav io kak o je treb al o da ga preb ij
em o.
Sve se to vrl o brz o zab or av il o. Nek ol ik o god in
a kasnij e sam, s istim tim druš tvom, zat ek ao nek og
klinc a kak o lom i i pal i tek pos a đen o drv o. Da bi što
prav iln ij e ras lo, ljud i zad už en i za zaš tit u živ otn e
sred in e su postav il i nek e met aln e kons trukc ij e.
Tom momk u kao da je to bio pods tic aj da ga pol om i.
Cim ao je pred svim a mlad o drv o, pal io ga upal ja
čem, mučk i, bez pard on a. Prit om je i vriš tao kak o bi
nek o bar na sek und obrat io paž nju na njeg a.
U tren utk u kad a ga je pol om io, odl u čil i smo mi
njeg a da pol om im o. Prv o smo ga okruž il i i pret il i
mu, a nak on tog a smo ga bac ill i na zem lju, dok je on
nem oćan lež ao i mol io da ga pus tim o.
Najg or e je kad a se prot iv prim it iv iz ma bor iš još
većim prim it iv iz mom, kad a bed i i nes re ći sup rots
tav ljaš još ve ću bed u i nes re ću. Ne da nis mo niš ta
pos tig li, neg o smo ga sam o razb es nel i, pa je pol ud
eo još viš e. Po čeo je da psuj e, da url a, šut ir a klup e,
– 192 –
ljud e oko seb e. Umes to da smo mu kao star ij i priš li
na ljuds ki na čin, mi smo odm ah kren ul i da ga malt
ret ir am o, na šta je on dob io nerv ni nap ad.
Predo s e ćam da je u nar edn om per io d u, da bi
nam dok az ao da je najj a či na svet u, pol om io sve što
mu se naš lo na put u.
Zan im ljiv o je kak o teš ko prim am o sav et e, uver
en i da sve znam o, da smo najp am etn ij i, a kak o ih
lak o daj em o drug im a?! Čov ek koj i mi je još ond a
priš ao, utic ao je na men e viš e neg o svi ekol oš ki pok
ret i svet a zaj edn o. Umesto da smo i mi tak o pos tup
il i sa onim jadn im momk om, mi smo ga prep laš il i i
nat er al i da bud e još gor i.
Nas il je je uvek rea kc ij a na nas il je. To je kao da
gas iš pož ar benz in om. Pož ar je svak ak o nei zb ež
an, dok su pos led ic e kat as trof aln e.
Sve viš e shvat am, da svak i čov ek treb a da bud e
ekol og i da razv ij a ekol oš ku svest. Ne rad i se tu o
posed ov an ju ne znam kak vog teo r ijs kog znan ja, već
o samom na čin u živ ot a koj i se vod i tam o, gde se taj
odn os prem a prir od i pot vr đuj e. To što je nek o zav
rš io stud ij e ekol og ij e, ne zna či da gaj i ljub av prem
a prir od i. Ona se ionak o ne mer i broj em pol ož en ih
isp it a i funkc ij a koj e nek o obav lja, već ličn im odn
os om čov ek a prem a svet u. Dob ar deo njih kor is ti
sveo pš tu zag a đen ost da bi pro fi t ir al a. Ekol og ij a
– 193 –
u dan aš njim uslov im a, pos taj e unos an biz nis i hum
an is tičk a ret or ik a za dal je bog a ćenje i zag a đen je.
Ne smat ram ni da je neod g ov or an čov ek taj, koj
i uniš tav a prir od u, već je nedg ov or an sis tem koj i
stvara tak vog čov ek a. Brig a o cve ću na ter as i i u vlas
tit om dvor iš tu, ne mož e da bud e opravd an je za neb
rig u prema prir od i uopš te. Za hum an iz ac ij u sveg
a pos toj e ćeg nij e pot rebn a nik ak va spec ij al iz ac ij
a, već razv oj sves ti i nep os red an odn os prem a svem
u što nas okruž uj e. Kad a je u pit an ju ops tan ak plan
et e, kao i živ ot na zemlji, svak i čov ek je podj edn ak o
ugrož en. Tehn ol oš ki zas nov an e kat as trof e ne bir
aj u, one briš u sve pred sobom. Svi jedn ak o umir u, u
tren utk u, kao i sve ono što je vek ov im a unaz ad stvor
en o.
Nem a te umetn os ti koj a mož e da odj ekn e ja če i
od najs lab ij eg metk a, a kam ol i od nuk lea rn og udar
a?!
* * *
Ono „Naš e drv o” s po četk a pri če je nes tal o. Traž
io sam ga ned avn o por ed škol e i vid eo da je od njeg
a ostao sam o mal i panj. Nes tal o je, kao što smo i mi
nes tal i. Nem a ga viš e, kao što ni nas nem a viš e zaj
edn o. Neko ga je ods ek ao, baš kao što i nas nek o svak
od nevn o se če. Pret vor il o se u panj, kao što se mi pret
– 194 –
var am o u pan jev e. Eno ga, i dal je stoj i tam o pods e
ćaj u ći nas na kol ekt ivn i por az.
Na toj mat ur i smo ube điv al i jedn i drug e kak o
nik ada ne ćem o da se ras tan em o, a sad a se jed va i
jav im o jedn i drug im a u prol az u?! Nem a viš e ni učit
el ja. Umro je odavn o. Nem a viš e ni naš eg drv et a,
zav rš il o je kao jedn o čas ovn i ogrev nek om e, a nem
a viš e ni nas sam ih. Nes tal i smo! Ostal i su sam o pan
jev i i uspom en e…
Da sam znao da će tak o da se zav rš i obg rl io bih
ga ruk am a, zaš tit io i živ eo sa njim. Najg or e je što
viš e ne mož eš da zaš tit iš ni jedn o najo b ičn ij e drv
o, a kam ol i čov ek a…
A da, umal o da zab or av im, vid eo sam se s onom
Jel om još nek ol ik o put a. Prol epš al a se, mad a to nij
e važno… Priz nal a mi je da je pog reš il a u vez i s onim
đub retom i dod al a je da nij e bio prob lem u men i neg
o u njoj.
Plan ir a i da nas tav i škol ov an je ovd e. Odl ož il a je
put.
Nije sve izgubljeno! Ima nade za ovaj svet.
*
*
*
VIRTUELNA REALNOST
– 195 –
Znaš, šta! Ned avn o sam skriv aj u ći se od kiš e,
završ io u jedn om beo g rads kom, podz emn om tun el
u, koj i se nal az i, baš isp od Vuk ov og spom en ik a.
Bio sam zap an jen kad a sam vid eo na des et in e igrao
n ic a, gejm klub ov a i još koj e čeg a, i na stot in e mlad
ih ljud i, osnovac a i sredn još kol ac a, koj i osvaj aj u
virt ue ln e svet ov e i pob e đuj u na ter en im a, gde čov
ek, šta god da urad i, mož e da bud e, sam o i jed in o
por až en.
Izl oz i su bil i izl ep ljen i pop ul arn im jun ac im a
vid eo igar a, pros tor ij e kons trui s an e kao meš av in
a svem irs kih brod ov a iz „Rat ov a zvez da” i seo s kih
krčm i, loc ir an ih na nek om spor edn om kol os ek u,
ko zna gde. To je, valjda, dod atn o treb al o da poj a ča
iluz ij u o svet u snov a, na zem lji. Pard on, pod zem
ljom.
Užas no mi je del ov al o sve to. Buk a, dim, zat
amnjen e pros tor ij e, vaz duh koj i smrd i na benz in ,
duv an i mok ra ću; vel ik a guž va i mal o razg ov or a.
Dev ojk e su umes to slob odn ih mom ak a, ček al e slob
odn e komp juter e. Momc i su se hval il i, vrš e ći dir
ektn e pren os e, kak o su i kog a sve ubil i u nek oj akc
io n oj strat eg ij i i preš li na nar edn i niv o. Umes to u
rea ln om živ ot u, oni su ga prel az il i na izm iš ljen im
igric am a.
Klinc i su preb roj av al i sitn iš, kop al i po džep ov
im a i na kraj u, kad a su sve rez erv ne var ij ant e isp
– 196 –
rob al i, izvrš il i su det aljn u pret rag u pod a, u nad i
da će pron a ći mak ar nek i zal ut al i nov čić koj i će im
zab av u prod už it i za još koj i min ut. Bil o je tu i rod
it el ja, star ij ih ljud i, nek i su traž il i svoj u dec u, dok
su se nek i igral i s tu đom dec om.
U tom svet u svi jedn ak i su i svi imaj u jedn ak e
šanse.
Nem aš pojm a, neop is iv o me je pog od il a sudb in
a tih ljud i i neod ol jiv o pods et il a na moj živ ot do sed
amnae s te, osamn ae s te god in e. Nik ad a seb i ne ću
mo ći da opros tim god in e živ ot a, zal ud ba čen e, zar
ad nek ak vih bol es nih puc a čin a, sports kih sim ul ac
ij a i ko zna još čeg a. Kol ik o sam o žrt vov an ih no ći,
ko zna kom e i ko zna zaš to, zar ad sul ud ih idej a da
se pos tign e nek i glup i rek ord.
Got ov o da mi suz e idu dok ovo piš em. Pla če mi
se kad a se sam o set im šta sam sve prop us tio, zas lep
ljen iluz orn im svet ov im a, od koj ih ne sam o da nis
am imao nik ak vu kor ist, kam o lep e sre će, već sam o
nen ad okn adiv u štet u, čij e pos led ic e trp im i dan
dan as. Umes to da sam se rad ov ao prol e ću, lep ot i
žen e, da sam put ov ao, ja sam se dan im a i dan im a
zan os io ne čim što je sis temats ki uniš tav al o moj u
ličn ost!
Sve mi je to raz ar al o maš tu, ubij al o vrem e i energ
iju. Ver ov ao sam da rad im neš to kor is no, ver ov ao
sam, zat o što su svi oko men e ver ov al i u to. Najv až
– 197 –
nij e god ine svog razv oj a, tramp io sam za jeb en u veš
tin u igran ja, koj u, dan as, ne sam o da ne mog u nigd
e da prim en im, neg o me je sram ot a i da pri čam o
tom e. Tramp io sam istins ko za iluz orn o, i seb e sveo
na igra ča, kret en a koj i se bud i i uspav ljuj e sa jedn
om jed in om idej om.
Da igram igric e!
Nis am bio u stan ju da sas tav im re čen ic u, da pog
ledam ljud e u oči, od siln e otu đen os ti koj u sam ose
ćao. Čas nij e je, čin i mi se, bit i i prof es io n aln i žig ol
o, neg o prof es io n aln i igrač igric a. U prv om slu čaj
u prod aj eš sam o svoj e tel o, u drug om prod aj eš cel
og seb e, zas lepljen blješ tav il om koj e te obas jav a sa
ekran a!
Što je najg or e, vrem en om pos taj eš zav is nik od
svega tog a, jedn os tavn o ti se urež e u pods vest i ne
mož eš norm aln o da funkc io n iš eš ukol ik o bar pol a
dan a ne prov ed eš za tas tat ur om ili s džojs tik om u
ruk am a. Stotin e nov ih igar a je izl az il o svak og mes
ec a, dok je sad a još gor e, jedn u ne zav rš iš, a već zap
o čin ješ s drug om, pa takm i čen ja, pob ed e, por az i,
dok ti živ ot prol az i i rasp ad a se pred vlas tit im očim
a.
* * *
Pos mat rao sam momk e kak o izl az e iz igrao n ic
e zak rv av ljen ih očij u – pij an i a trez ni, isc rp ljen i a
– 198 –
odmorn i, form aln o zdrav i, dok, u stvar i, teš ko bol es
ni.
Dok sam gled ao njih, kao da sam gled ao nek ad aš njeg
seb e. Pos mat rao sam ih, kak o poz ajml juj u nov ac
jedn i od drug ih, kak o ugov ar aj u nov e okrš aj e, mal
o u šal i, viš e u pretn ji. Nek i su ver ov atn o pob eg li
iz škol e, nek i
ni ne idu u škol u, a nek i, sig ur an sam u to, i ne znaj u
šta je to škol a.
Sluš ao sam ih kak o se me đus obn o ube đuj u, ko
je bol ji igrač, ko je ja či igrač; a kval it et igra ča se ne
odre đuj e po pos tign u ćim a u rea ln om živ ot u, već
po postign u ćim a u virt ue ln om, koj a su, kak o to
običn o biv a, unap red odr e đen a, nep rom enl jiv a a
tehn ik e koj e se sav lad juj u prim enl jiv e su sam o i
jed in o u njim a.
Vid im im u očim a, u pog led u, da ne znaj u šta će
sa sob om, da nem aj u gde, da ih sve ostal o obav ez uj
e, koš ta, da u pit an je dov od i njih ov u ličn ost. U igrao
n ic ama su najs ig urn ij i. U igrao n ic am a su najp rih
va ćen ij i, tam o ih nik o ne dir a. Nem a dos adn ih mat
or ac a, nem a glup og škols kog zvon a, nem a vrš njačk
ih nes por az um a, neu k lap an ja u druš tvo, a ako ih
mož da ima reš av aj u se na lic u mes ta – onak o virt
ue ln o, a i kak o bi drug a čij e, ne će valjd a lep im re
čim a i zag rl jaj em?!
– 199 –
Uglavn om oni, kao i svi, ček aj u da im se neš to des
i u živ ot u, da se neš to prom en i, neš to, bil o šta. Ne
znaj u šta će sa sob om sut ra, nem aj u pojm a, ali zat o
odl ičn o znaj u šta će da rad e za dvad es et, trid es et
god in a. Pog otov u ako prež iv e ono sut ra.
Svi su nae l ekt ris an i, pri čaj u nea rt ik ul is an o,
kor is te spec i fi čan jez ik koj i je raz um ljiv sam o
uskom krug u igra ča. Mal o se smej u, viš e ismev aj u
jedn i drug e, naro čit o ako nek o izg ub i. Dod uš e, prir
od a igar a je tak va, kao što i sam znaš, da uvek nek o
mor a da izg ub i.
U stvar i, čov ek, ne mor a ni da zap očn e igru da bi
se ose ćao izg ub ljen o, sam a pom is ao na mil io n e
zal u đen ih ljud i, dov oljn a mu je da se ose ća por až
en o i nem oćn o.
* * *
U mom rodn om grad u, Par a ćin u, jed an tip mi je
pri čao, ina če vlas nik ig rao n ic e, da klinc i nik ak o
ne mogu bez vid eo igar a. One su im, kak o mi je to slik
ov it o rek ao, glavn a duh ovn a drog a; bez hran e i pi
ća nek ak o i mog u ali bez igric a nik ak o. Još mi je pom
en uo, onak o usp ut, da im on nam ern o prod už av a
term in e i spuš ta cen e, sam o da bi ih što duž e zad rž
ao u igrao n ic i!
Njeg a, očig ledn o, ne zan im aj u ti momc i, već njih
ov e par e. On im ne pris tup a kao prij at elj zat o što ih
– 200 –
vol i, već zat o što vol i njih ov nov ac. Njeg a ti momc i
ne zan im aj u kao ljud i, kao ljuds ka bi ća, već kao kupc
i i kao nek o ko mož e da mu pop rav i ličn i bud žet. On
je sas vim sves tan da oni kod njeg a, u njeg ov oj igrao
n ic i, por ed džep arc a, gub e i najb ol je god in e svog
živ ot a, ali ako im to kaž e, ako im to priz na, izg ub i će
svoj e najv ern ij e muš ter ij e, a sam im tim i pro fi t.
Čov ek je u igric am a, umes to ljuds kim simb ol im
a, pov ez an virt ue ln im. Nem a slob od e, nem a let a
ka novom, nem a ind iv id ua ln og razv oj a, sve je unap
red zadat o. Igra či mis le, ube đen i su u to, da osvaj aj
u nov e svet ov e, da pos tiž u odr e đen e pom ak e, a
zap rav o su im ti svet ov i, u stvar i, unap red zad at i.
Ne igra se čov ek igric am a, nap rot iv, igric e se igraj u
njim e. Zas lep ljen i su spec ij aln im efekt im a, blješ
tav il om rek lam a, sav rš en im spoj em gra fi k e i dram
at ik e, zad iv ljen i su u tehn ičk om smis lu, ali ne i u
ljuds kom. Umes to da sam i stvar aju nov o, oni se pril
ag o đav aj u pos toj e ćem. Umes to da slob odn o let e,
sam i seb i sek u kril a. Umes to da se bor e prot iv zlo
čin a i loš ih mom ak a u rea ln os ti, oni se bor e u igric
am a. Umes to da traž e reš en ja kak o bi što bol je razu
m el i lav ir int zvan i živ ot oni bež e od živ ot a traž eći
reš en ja u tom imag in arn om lav ir int u bez izl az a,
ne shvat aj u ći da ih on zak op av a još dub lje.
Sve to tak o traj e god in am a. Ljud i su sve nez ad
ovoljn ij i svoj im živ ot im a. Usam ljen i su, razo čar
– 201 –
an i, prep uš ten i tal as u anon imn os ti i neos tvar en
os ti. Igrice, na tren ut ak, usp os tav ljaj u vez u čov ek
a s njeg ov im neos tvar en im snov im a i idea l im a.
Čov ek, priv idn o, postaj e neš to drug o. P os taj e ono
što nij e, a što je o du v ek žel eo da bud e. Rea ln ost,
sam a po seb i, nos i prob lem e, i ljud im a nam e će
brem e koj e oni mor aj u da nos e. Nekad a je najl akš
e sup rots tav it i se nes up rots tav ljan jem. Nek ad a je
najl akš e ne sup rots tav it i se uopš te.
Za razl ik u od ve ćin e živ otn ih prob lem a, prob
lem i na igric am a su reš iv i. Kad a ne mož eš sam da
ih reš iš, uvek će pos toj at i nek o ko mož e. Iz igric e,
za u svak om tren utk u mož eš da se isk lju čiš. Čov ek,
za sve što uradi, biv a nag ra đen poe n im a ili nek om
drug om vrs tom nag rad e. Prav e se tab el e, sum ir aj
u se i pamt e rez ult at i, nag laš av aj u se pob ed e, prik
riv aj u por az i. Nek o je uvek isp red nek og a i nek o
uvek tr či za nek im. Tak o je, naž alost, još uvek i u rea
ln om živ ot u, sam o što on viš e bol i i dal ek o viš e koš
ta. Ne sam o da je nov ac u igri dal ek o ve ći, već su ve
će i sankc ij e za event ua ln i neu s peh.
Moj a najv e ća pob ed a u vid eo igric am a bil a je
kad a sam pres tao da ih igram i kad a sam se pos vet io
seb i na prav i na čin. Ušted eo sam hil jad e čas ov a i
utroš io ih na istins ko igran je u rea ln os ti. Zar pis an
je nij e igra? Ili ples, ili pes ma, ili razg ov or? Zaš to bih
se igrao tam o gde gub im i kad a dob ij am, kad a mog
– 202 –
u da se igram u onim oblas tim a gde, šta god da urad
im, pob e đuj em.
*
*
*
ROK TRAJANJA JEDNE
LJUBAVI
Ti i ja se viš e ne vol im o. To je tren utn o, jed in a
istina. Poš tuj em o jedn o drug o, stal o nam je, ali nis
mo jedn o za drug o. Sam o ced im o ono što viš e ne
mož e da se isc ed i. Bor im o se za neš to, za šta se viš e
ne vred i bor it i. Nek ad a je bil o ne čeg a, bil o je, a sad
a je utihn ulo. Iako smo nek ad a neš to ose ćal i, a ose
ćal i smo, sad a ne ose ćam o. Naš tren utn i odn os viš
e je beg od sam o će neg o istins ka priv lačn ost. Ako se
još vol im o, ond a se vol im o kao prij at el ji, kao brat i
ses tra, nek ad kao dve ses tre, ali ne kao mom ak i dev
ojk a.
Ukol ik o naš a vez a nas tav i da se razv ij a u ovom
pravc u, pret vor i ćem o se u dve olup in e nas uk an e
na pu čin i vrem en a koj a nas, ako se ne razd voj im o
i ne promen im o tok, nem in ovn o ček a. Ti se plaš iš
– 203 –
men e i moj e rea kc ij e, ja teb e, tvoj e rea kc ij e i rea
kc ij e cel og a svet a.
Žao mi je, izv in i. Ja, jedn os tavn o, ne žel im viš e
da kop am seb i rup u iz koj e, sut rad an, ne ću mo ći
da iza đem.
Ne mog u seb i da nat ov ar im na vrat sve one obav ez
e koje ne ću mo ći da podn es em. Prem lad i smo, ali
nis u problem sam o god in e koj e nem am o. Prob lem
su i god in e koj e smo izg ub il i i koj e ćem o tek da izg
ub im o, ukol ik o ne prek in em o ovu mor u koj a nas
sve viš e prit is ka.
Ne kaž em da je bil o loš e, dal ek o od tog a, bil a si
mi najb ol ja do sad a ali, iskren o, i jed in a. Ne mog u
lep ot u mor a da mer im sam o po jedn oj plaž i. Ne
mog u ved rinu prol e ća da udiš em sam o sa jedn og
cvet a. Ne mog u prir od u žen e da tum a čim sam o po
teb i i tvoj oj pri či. Ne mog u, izv in i. Tam o dol e, na
ulic i, u grad u, svud a oko nas, pos toj i nek i sas vim
drug i svet, vlad aj u nek a sas vim drug a prav il a, za
koj a smo ostal i usk ra ćen i dok smo se bav il i jedn o
drug im. Svet koj i tek treb a da upoznam o i da zav ol
im o, kao i on nas.
Ti oček uj eš da ti se već sad a otvor im do kraj a i da
ti se bezr ez erv no prep us tim, da lud im i tr čim za tob
om, da se prep us tim zan os u koj i ne ose ćam, da se
prep ustim ljub av i koj e je sve man je, da pri čam ono
u šta ne ver uj em. Kak o da ti kaž em da te viš e ne vol
– 204 –
im, da mi se ne svi đaš, da te odavn o ne dož iv ljav am
kao svoj u dev ojk u, a kam ol i kao bud u ću žen u?! Dok
spav am o zaj edn o uvek zam iš ljam nek u drug u, imit
ir am ono što ti zov eš ljub av. Kak o da ti obj as nim da
je naš odn os sved en na dob ro utren ir an u nav ik u,
rut in u, na jedn u gnus nu laž koj a se svak og a dan a
sve viš e pon av lja, jer su nas pram tog a, nav odn o,
sam o strah, praz nin a i beskrajn a usam ljen ost.
A nis u, nar avn o da nis u, to smo oboj e izm is lil i
kak o bis mo što duž e zad rž al i jedn o drug o.
Znam, do ju če sam se pon aš ao drug a čij e, pri čao
sam neš to sas vim drug o. Pa šta?! Ju če je bil o ju če,
sve se men ja, mi se men jam o. Do ju če sam bio klin
ac kom e je bil a pot rebn a d ev ojk a sam o rad i seks a,
a sad a sam čov ek kom e treb a i dev ojk a, i žen a, i prij
at elj u jedn oj osob i. Ti to, svak ak o, za men e nis i.
Dug o smo zaj edn o, pred ug o. Tri zaj edn ičk e god
ine, nar o čit o u mlad os ti, okean su koj i mal o ko uspe
da prep liv a. Mi jes mo i to hil jad u put a, mil ion put
a ali šta sad a?! Da pliv am o i dal je dok se ne udav im
o gub e ći iz vid a i obal u, i seb e na toj obal i ili da razd
voj en i traž im o nek e nov e svet ov e kroj en e po naš
oj mer i.
Ili sam i da ih skroj im o?!
Stvarn o ne žel im da te pov red im. Stal o mi je do
teb e viš e neg o do bil o kog a drug og na svet u, ali stal
o mi je i do seb e. Pos toj i i neš to drug o osim nas i naš
– 205 –
e vez e. Postoj e nek i drug i ljud i koj e smo zap os tav
il i, nek a mes ta na koj a dug o nis mo išli, a i mes ta za
koj a uopš te i ne znam o da pos toj e. Umes to da se
otvor im o i kren em o ka ne čem u drug a čij em, bol
jem, mi se seb ičn o čuv am o i vrt im o u krug. Za kog
a?! Zaš to?! Prol az i nam živ ot u jeft in im izj av am a
ljub av i u koj e ni ti ni ja viš e ne ver uj em o. Naš a vez
a se pret vor il a u bezv ez nu imit acij u ne čeg a što sam
o sa stran e pods e ća na norm al an odn os.
A nij e. Oboj e to dob ro znam o.
Ve čer as je još jedn a noć u koj oj treb a, po ko zna
koj i put, da odi g ram ulog u vel ik og ljub avn ik a, da
izg ov or im pon ov o sve one re či koj e oček uj eš, da
pon ov im sve one pok ret e do koj ih ti je stal o, na koj
e si nav ik la. Ne mog u. Ne ću! Muk a mi je. Dos ta mi
je sveg a. Nav odn o, pad aš u trans čim te dod irn em,
znam da fol ir aš, dok bih ja dož iv eo prav i trans kad a
bih usp eo da pob egn em. Ponaš aš se kao da sam ja jed
in i muš kar ac na svet u, kao da sam o ja mog u da te
zad ov ol jim i usre ćim.
Dob ro znaš da nij e tak o, a pon aš aš se kao da je
tak o i da ne mož e nik ak o drug a čij e.
Ube đen sam da i sam a, nak on sveg a što smo prož
ivel i zaj edn o, viš e ne ver uj eš u to, neg o se, jedn os
tavn o, plaš iš da mi kaž eš ono što ose ćaš. Pon ek ad,
dok te slušam kak o pri čaš, imam utis ak kao da ne pos
toj i niš ta drug o na ovoj kug li zem aljs koj osim ovog
– 206 –
naš eg. Mol im te, pok uš aj da shvat iš da smo mi tek
još jed an osredn ji par, niš ta nar o čit o, ni srećn ij i, ni
nes rećn ij i od drug ih! Naš a jed in a predn ost je mlad
ost koj a nas i dal je čuv a od sveg a. Ali ta predn ost,
ukol ik o je ne isk or is tim o na prav i na čin, bi će, kas
nij e, u god in am a koj e sled e, naš najv e ći ned os tat
ak.
Zai s ta smo otiš li pred al ek o. Sve se viš e ose ćam
kao nez rel i mat or ac por ed teb e, što svak ak o nis am,
a ne kao zrel i klin ac, što već jes am. Sve po čin jem da
pos matram sa stran e, kroz reš etk e, zat vor en u nev
id ljiv om kav ez u koj i smo sam i seb i skroj il i. Ovo
što mi imam o nij e vez a neg o zat vor satk an od ljub
om or e, laž i i nep over en ja. Hil jad u put a do sad a si
mi, pre ćutn o, rek la da nem a naz ad. Plaš iš me svak
od nevn o brak om, dec om, plan ov im a za bud ućn ost.
Kaž eš mi da se bor iš za nas?! Hval a ti, ali treb a da
se bor iš i za drug e! Nis mo mi cent ar svet a, iako me
u to god in am a, uporn o ube đuj eš. Vu češ me u najs
traš niju mal og ra đanš tin u, vu češ me u ono od čeg a,
otk ak o znam za seb e, svim sil am a bež im. Već sad a,
u ovim god in am a, mi pri čaš o kup ov in i stan a u cent
ru grad a, o otvar an ju but ik a i sol ar ij um a, o svadb
i i zvan ic am a, već si isp lan ir al a sve, svak i det alj,
sam o nis i isp lan ir al a kak o i men e da ubed iš u sve
to!
– 207 –
Već sad a plan ir aš da petk om idem o kod tvoj ih
na ru čak, sub ot om sa tvoj im a neg de na ve čer u, a
ned eljom, za prom en u, opet tam o gde tvoj i kaž u.
Odavn o si pros lav il a pun ol ets tvo, nis i viš e klink
a ali bez obz ir a na sve to, kao da sam i sa tvoj im rod it
el jim a u vez i, a ne sam o sa tob om. Oni odr e đuj u
gde ćem o da idem o, šta ćem o da rad im o, kad a ćem
o da spav am o i da li ćem o uopš te da spav am o.
Žao mi je, ali živ ot nij e sam o ono što vid iš, sam o
ono što ti je pred očim a, već i ono što zam iš ljaš, čit aš,
usvaj aš od drug ih. Živ ot nij e sam o ono što kaž u tvoj
i, pos ebn o tvoj a majk a, već i ono što kaž u svi ljud i
ovog a svet a! Ako su se tvoj i ostvar il i u svom pos lu,
zar ad il i nek i nov ac, ne zna či da su se ostvar il i i u
živ ot u! Ako su obezb ed il i mat er ij aln o, ne zna či da
su se obezb ed il i
u svem u! Ćal e ti je skriv en i alk oh ol i čar, kev a ti
spav a s kim god stign e, osim s njim. Dok ste zaj edn o,
podr az umev a se, oni sve to prik riv aj u, glum e sav es
ne rod it el je, pri čaj u ti bajk e na koj e ti nas ed aš, kup
uj u te na sve mog u će na čin e, kor ump ir aj u. Daj u
ti sve ono što sam a treb a da osvoj iš! Zaš to to doz vol
jav aš?! Oni treb a da ti bud u ods kočn a das ka, kam
en tem el jac, sam o jed an mot iv u mor u mot iv a, a ne
kon a čan cilj i smis ao tvog pos toj an ja.
– 208 –
Sve ti to, uostal om, znaš i sam a. Kol ik o si mi sam
o put a to do sad a rek la, ali nik ak o neš to da prom en
iš.
Već sad a me ter aš, nau čil a si od njih, da se svim
a smeš im, gur aš me lakt om kad a izg ov or im neš to
što drug i ne treb a da čuj u, pris il jav aš me da se pon
aš am pred ljud im a kao da sam uvek sre ćan, a nis am.
Nik o nije. Jedn os tavn o, ubij aš u men i ono najb ol je
što imam, prk os, neu s traš iv i prk os, neu h vat ljiv u
buj ic u re či koj a me prog on i, od koj e ću mož da nek
ad a i da živ im, od koj e ne ću da bež im . Pri čaš mi,
kak o će tvoj tat a da me obezb ed i, da mi pron a đe pos
ao, plat i spec ij al iz ac ij u u inos trans tvu. Pri čaš mi
da će da nap rav i čov ek a od mene, kao da sam sad a
pol u čov ek ili šta već?!
Ako i pos toj i neg de, moj a kriv ic a, kriv sam zat o
što ti sve ovo nis am rek ao ran ij e, ali kol ik o god da
se plaš iš ti, plaš im se i ja. Ako ne i viš e. Ni sa kim nis
am rask idao u živ ot u, osim s tob om, ni sa kim nis am
bio, ni tri min ut a u vez i a kam ol i tri god in e. Pos tal
a si deo mog ident it et a, moj e ličn os ti. Svak i moj dan
zap o čin je i završ av a se s tob om, sve sam podr ed io
teb i. Ipak, sve ono što sam nek ad a naz iv ao predn os
tim a, sad a su sam o nedos tac i, sve ono što mi je dav
al o vol ju za živ ot om, sad a me ko či i ne doz vol jav a
mi da se razv ij am dal je. A mor am, nem a mi drug e…
– 209 –
Vol im te, ali ne dov oljn o. Žel im te, ali ne kao pre.
Stvarn o si mi drag a. Dob ra. Pon ek ad čak i pred ob
ra, pros to se uplaš im šta si sve spremn a da urad iš za
mene. Ali ima još mil ion tak vih. Istih. Ident ičn ih. Kao
da si siš la s nek e sav rem en e fab ričk e trak e. Jes te
sve to sav rš en o dot er an o kad a se pos mat ra sa stran
e, del uj e sve kao da je bez greš ke smiš ljen o, ali sve je
nau čen o, unap red isp lan ir an o. U stan ju sam da
predv id im svaki tvoj pok ret, svak u tvoj u reč, znam
šta te rad uj e, šta plaš i, znam aps ol utn o sve o teb i,
sam o ne znam kak o da se ras tan em o, a da te to prev
iš e ne zab ol i?!
Tri god in e su, isuv iš e dug per iod da bi nek o od
nas tek tak o mog ao da ode. A nek o će svak ak o mor
at i.
Svi tvoj i plan ov i, sve na šta me pris il jav aš, i sve
što mi pri čaš je pros ek, odv rat an pros ek od kog a tol
ik o dugo bež im. To ne bi bio nik ak av prob lem da smo
prij atel ji, ali mi nis mo sam o prij at el ji. To ne bi bio
nik ak av prob lem da i ja sve to žel im, ali ne žel im.
Nap rot iv. Zbog teb e sam prim or an da živ im dva živ
ot a. Jed an bog at, unut raš nji, nas am o sa sob om, sa
svim onim stvar im a koj e me rad uj u, oplem en juj u i
drug i, laž ni, naz ov i druš tven i, s tob om!
Još mi, prid e nag laš av aš kak o treb a da živ im o
kao sav norm al an svet?! A kad a mi kaž eš ko je za teb
– 210 –
e sve norm al an, zap it am se, da li sam ja uopš te norm
al an što sam i dal je sa tob om.
Zai s ta su čudn e te vez e kad a, bež e ći iz kav ez a
samo će, upadn eš u još ve ću zamk u emot ivn e zav is
nos ti, iz koj e nik ak o ne mož eš da se izv u češ. Kad a
svak og a dan a mor aš da se pon aš aš po nek ak vim
prav il im a, da izj av ljuj eš ljub av, da glum iš uzorn og
momk a. Kad a nem aš nik og a por ed seb e, trud iš se
da pron a đeš nek oga, bil o kog a, a kad a ti se kon ačn
o to des i, kad a se taj nek o poj av i, ond a mol iš Bog a
za sam o jed an jed in i dan sam o će. Prim or an si da
piš eš na stot in e por uk a dnevno, da prip rem aš izn
en a đen ja, da razm iš ljaš o njen im prij at el jim a, rod
it el jim a.
Iako mi se u prv om mom ent u učin il o da si pos
ebna, nes tvarn o lep a, onak o energ ičn a, hrab ra, svoj
a, ti si ipak bil a sam o krat ko r očn i lek moj oj besk
rajn oj usam ljen os ti koj a me je tad a prep lav ljal a.
U me đuv rem en u, ti si već isp lan ir al a svoj živ ot
sa mnom, ubed il a si seb e, „sam o ja i nik o drug i”?! I
još oček uj eš, por ed sveg a, da ti kaž em ono sudb on
os no „da” i tvoj i će sve da nam sred e?! Sve ćem o da
dob ij emo na tacn i, sve, sve, sve… Ali šta da rad im sa
tim?! Šta će mi?! Još nis am stig ao ni da pol et im, da
kaž em svet u sve ono što imam, a već treb a da brin em
o tvoj oj porod ic i, fam il ij i, o njih ov om ne znam kak
vom por ek lu, da te vol im i ube đuj em svak e no ći u
– 211 –
naš u, nav odn o, nes tvarn u ljub av koj u sam o mi
imam o.
A odavn o je već nem am o.
U prv om mom ent u smo bil i dob ri, najb ol ji jedn
o drug om. Znal i smo da dam o sve ono što nam treb a,
a rea ln o nam i nij e treb al o pun o. A šta sad a?! Gde
sad a?! Gled am o se svak e ve čer i, lež im o jedn o por
ed drug og, pri čam o zal udn e pri če, dav im o se istim
sad rž aj im a i uopš te nem am o idej u šta bis mo mog
li da prom en im o. Čim se mal o pom er im u stran u, ti
me traž iš ruk om, da vid iš gde sam. Ti si ver ov atn o
zad ov oljn a onim što imaš?! Ne oček uj eš i ne treb a ti
neš to viš e? Pon ek ad je zai s ta divn o bit i deo tvog
svet a. Sve je dat o u dve jas ne boj e, crn o-bel o, jedn
ol in ijs ki, nem a pob un e, nem a krit ik e. Čim nek o
ume da pri ča, da sas tav i dve re čen ic e, on je za teb e
pam et an. Čim nek o ume da se obu če, podr az um ev
a se da je lep. Čim nek o nos i skup a odel a, zna či da je
bog at. Čim nek o put uj e, on je sam im tim i kult ur an.
Ne vol im tu jedn os tran ost. Ubij a me, raz ar a i
nervir a. Sve drug ar ic e su ti tak ve, ako ne i gor e. Na
okup u ste još iz osnovn e škol e. Na isti na čin se obla
čit e, smejet e, pri čat e, ver ov atn o na isti na čin vod it
e i ljub av. Sve bol es no isto, sve trag ičn o, dos adn o
prek o svak e mer e.
– 212 –
Najg or e mi je, kad a me hval iš kao ljub avn ik a,
prosto se naj ež im od tol ik ih nei s tin a. Da se bar trud
im oko teb e, da ti neš to daj em, pa i da ti pov er uj em.
Lež im o tak o sat im a gol i, a ti mi pri čaš koj eš ta,
pokuš av aš da me prid ob ij eš prv o plan ov im a za živ
ot, pa ond a i svoj im tel om. Niš ta ti ne ver uj em, a
uglavn om te i ne sluš am. Najl akš e mi je da te ućutk
am pol jupc em, jed in im leg aln im sreds tvom u tom
tren utk u, pa nas tavljam o dal je dok se ne uspav am
o.
Vo đen je ljub av i, u naš em slu čaj u, do đe nam kao
isp ij an je alk oh ol a. Rad im o dok mož em o, dok se
nek o od nas prv i ne uspav a, pa ond a pon ov o. Oba
nam služ e sam o da se isp raz nim o i zab or av im o,
bar na tren ut ak, rea ln ost. Dob ro, sve to mož e da bud
e i lep o, i prel ep o, ali da bis mo uživ al i u bil o čem u
drug om, mor am o, najpre, da uživ am o u živ ot u i bud
em o na čis to sa sob om. Mi to, de fi n it ivn o nis mo.
Ni ti, ni ja.
Mes ec im a unaz ad razm iš ljam kak o da se izv u
čem, kak o da pob egn em, kak o sve ovo da ti kaž em u
lic e. A ne mog u. Dok te gled am onak o pos pan u, san
jiv u, pol ug ol u u krev et u, uljuljk an u u sav rš en o
slatk i živ ot, uplaš im se. Nem a izaz ov a. Nem a ni čeg
a. Sam o paž nja, usmer en a na neš to nev až no, sas
vim seb ičn o, ličn o, na živ ot gde se sam o konz umir
– 213 –
a, a niš ta ne stvar a. Živ ot gde je svak i dan, unap red
isti. Odn os gde se sve unapred zna…
Stvarn o ne mog u viš e, ni da ti piš em, ni da bud
em sa tob om, nit i da te vol im. Izv in i ali stvarn o ne
mog u. Žao mi je, ne mog u…
*
*
*
– 214 –
PREŠLA NA CRVENO
Pre dve god in e ili neš to viš e, žen a je b ic ik lom
mark e „Rasp ad” preš la na crv en o. Izm e đu dva i tri
sat a pos le pon o ći, izm e đu dva radn a dan a koj a kod
gaz de traj u nep rek idn o. Izm e đu dva radn a dan a,
koj a po čin ju i zav rš av aj u se pos le pon o ći. Dva pol
ic ajc a dom a će proizv odn je, da ne upot reb im nek i
grub lji izr az, spretn o i sav es no su obav il i svoj pos
ao, prof es io n aln o su zau stav il i jadn u žen u na spor
edn om put u i bez dis kus ij e joj nap is al i kaz nu za taj
gnus ni prek rš aj. Nau čil i su nep ris tojn u žen u pam
et i. Nau čil i su je da zak on mor a da se poš tuj e, da je
ovo pravn a drž av a, da ovd e mor a da se zna nek i red
i da ne mož e svak a šuš a da prel az i ulic u kad god pož
el i…
Prep laš en a žen a, ina če čis ta čic a u obliž njem res
toran u, koj a prim a neš to viš e od sto evra mes ečn o,
mal o u bon ov im a za hleb i zejt in, mal o viš e na ruk
e, tak o đe za hleb i zejt in, nau čil a je da poš tuj e me
đun ar odn i pravn i por ed ak, kap it al iz am, ins tit uc
ij e vlas ti iako, iskren o, ni ne zna šta je to nit i će ikad
a saz nat i.
– 200 –
Žen a koj a uvek red ovn o izm ir uj e ra čun e za struj
u i tel ef on, drht e ći, prv a u red u. Žen a koj a je najb
učn ij a kad a njen a zem lja igra na nek om takm i čen
ju. Žen a koj a nik ad a nij e rek la ni jedn u ruž nu reč o
svoj oj zem lji, nit i uopš te nek u ruž nu reč. Žen a koj
a je svoj e najb ol je god ine žrt vov al a za svoj u zem
lju, pon os no ustaj al a i klic al a na „Hej, Slov en i” i
„Bož e, pravd e”. Žen a koj a po svoj oj prir od i ne mož
e da bud e loš a pa i da ho će. Žen a koj a je sin on im za
žen u, majk a koj a je sin on im za majk u, dob il a je kaz
nu, ne smem ni da pom is lim kol ik u…
Pa zar nis u preš li na crv en o oni, koj i su nas nat er
al i da se u tri ujut ru vra ćam o sa pos la? Zar nis u preš
li na crv en o oni, koj i nas u tri ujut ru ček aj u da pre
đem o na crv en o? Zar nis u preš li na crv en o oni koj
u su nam uniš til i zem lju i ist er al i ljud e na ulic u?
Oni koj i su nam rasp rod al i zem lju kao da je tu đa, a
ono ostal o razd el il i kao pil jar ic e užeg lo vo će na pij
ac i. Zar nij e prek rš aj što ve ćin a nar od a glad uj e?
Zar nij e prek rš aj što je svak im dan om sve man je
srećn ih i nas mej an ih lic a?
Zar to nij e prek raš aj? Zar oni koj i to svak od nevn
o rad e ne prel az e na crv en o? Ko će njim a da piš e
kaz nu?
Ko će njim a da nap lat i sve to? Kaž it e mi, ko?
– 216 –
Ko će za to da plat i kaz nu, ko će njih da zau s tav
i…
* * *
Ne tak o davn o, pre nek ol ik o god in a, voz io me u
svom luks uz nom autom ob il u jed an grads ki mang
up, čij i je tat a po zan im an ju Nek o i Neš to. Slu čajn
o sam se naš ao u njeg ov om voz il u ne znaj u ći o kom
e se rad i. Taj mom ak mi je izr i čit o zab ran io da stav
im poj as, to ga vre đa, ugrož av a njeg ov a shvat an ja
slob od e. Ne sam o da je preš ao na crv en o usred bel
a dan a, dok je kol on a voz il a staj al a i ček al a red,
neg o je onak o, da se dok až e, ne znam kom e i zaš to,
preš ao prek o travn jak a i trot oar a pos red glavn e ulic
e.
Kad a sam ga upit ao, onak o klin ačk i, nai vn o, sa
dozom strah a, kak o sme to da rad i, hladn ok rvn o mi
je iz prv e odg ov or io, uz plas tičn i nam ont ir an i
osmeh – „Šta me bol i k… Ko mi šta mož e!“
Šta bol i nek og dvad es etp et og od iš njeg mor on
a, što žen a nem a odak le da plat i kaz nu? Šta ga bol i,
njeg a i njemu sličn e, za to kao i za sve ostal o. Šta ga
bol i što nar od nem a pos la, što nar od nem a šta da
jed e. Šta bol i ljud e iz kult ur e za kult ur u? Ljud e iz
zdravs tva za zdravs tvo? Šta bol i onog dvad es etp et
og od iš njeg mor on a za pravn u držav u i poš tov an je
zak on a? Šta bol i ljud e za ljud e? Nar od za nar od?
Umetn ik e za umetn ik e? Šta ih bol i…
– 217 –
Kol ik o sam o nam etn ut ih idio t a vre đa elem ent
arn o dos toj ans tvo ljud i svak og a dan a. Kol ik o sam
o prl javštin e cur i sa svih stran a, gde god da pog led
am vid im rasp ad i trul ež. A opet kol ik o se divn ih
cvet ov a uniš tava, vez am a i vez ic am a, koj e pot ir u
sve ono ljuds ko što mož e da se stvor i.
Kap ir am da bi apok al ips a bil a nei zb ež na, da pol
icajc i nis u sav es no obav ljal i svoj pos ao i da skriv en
i iza bab in og bud žak a, nis u uhvat il i jadn u žen u. Ili
da su joj opros til i kad a su čul i da je išla po lek ov e,
da je išla po mlek o, nek og a da nah ran i, da se vra ćal
a sa pos la… Ali brig a njih. Oni sam o sav es no rad e
svoj pos ao. Oni su na duž nos ti. Prof es ij a ne poz naj
e emoc ij e. Sis tem ne priz naj e i ne zna za suz e. Oni
rad e za drž av u. A za kog a rad i drž av a?! Da li drž av
a pos toj i u ime nar od a, u ime opš teg dob ra, u ime
svih nas, ili u ime najg or eg ološ a koj i zlou p ot reb
ljav a sve to? Koj a je svrh a nar od a? Koj a je tvoj a svrh
a, ili moj a, osim da pun im o drž avn u kas u i fi n as ir
am o par az it e koj i sed e po kanc el ar ij am a i odl u
čuj u o naš oj sudb in i. Koj a? Kaž it e mi, koj a?
Poz van sam viš e od bil o kog a drug og na svet u da
gov or im o ovoj jadn oj žen i. Poz van sam, jer je ta jadn
a žen a, moj a majk a. Jes te, moj a majk a Zor ic a. Ne
ću da gov or im o njen oj plem en it os ti, o poš ten ju,
jer se ono podr az um ev a.
A vi drag a gos pod o? Da li vi imat e majk e? Zor ic
e, Mar ij e, Jel en e. A očev e? Da li vi imat e očev e? Da
– 218 –
li vi imat e zem lju, pretk e, da li plan ir at e da imat e
pot omk e? Da li plan ir at e da ostav it e nek i trag, nek
i ljuds ki trag na ovoj zem lji? Neš to, bil o šta, pa mak
ar stab lo drv et a, ili bar stih pes me, kom ad ne čeg a?!
Zam is lit e da vaš u majk u, pol ic ij a jur i dve god
in e zato što nem a par a da plat i kaz nu? Zam is lit e da
po vaš u majk u, na pos ao dol az i pol ic ijs ka pat rol a
u ime zak on a i pravd e, u ime ne čeg a što odavn o već
ne pos toj i. Zamis lit e to. Zam is lit e šta zna či u mal
om grad u, u sel u, por od ic i, kad a po nek og a, jedn
om mes ečn o, dol az i polic ij a. Kad a nek om e maš u
lis ic am a i pret e reš etk am a, kao najg or em sil ed žij
i. Mož et e to da zam is lit e, ja nis am mog ao. Nis am
mog ao ali sam uprav o to dož iv eo.
Mal op re sam naji s kren ij e, prep or u čio majc i da
se ne zajm i i da im ne plat i kaz nu. Ko ih jeb e… U inat
nek a ode u zat vor i nek a lež i. Nek a lež i s ubic am a,
lopov im a, sil ov at el jim a. Nek a to bud e njen prk os,
vap aj i njen a pravd a. Ne rad i se tu o nep oš tov an ju
zak on a, već o nep oš tov an ju čov ek a. I nij e stvar
sam o u novc u. Nem a te sum e koj a ne mož e da se
prik up i. Stvar je u princ ip im a. Da li znat e šta su to
princ ip i?!
Rek la mi je da bi to urad il a vrl o rad o, da bi otiš la
da odl ež i kaz nu, ali ne mož e zbog gaz de. Ne sme, plaš
i se da će joj dat i otk az. Brig a njeg a. Kaž e da ne mož
e ni zbog baš te. Prop aš će joj luk, kromp ir i bor an ij
a…
– 219 –
Obe ćao sam joj da ću ja da se pob rin em za baš tu.
Poš to za gaz du, naž al ost, ne mog u, nit i to iko mož e.
Da ću ja da zal iv am i da rad im sve što treb a. Da ću ja
i da rob uj em ukol ik o treb a, umes to nje. Sam o da im
ne plat i. Sam o da se ne pon iž av a na na čin na koj i
oni to žel e. A oni žel e da nar od, a ne oni sam i, prih
vat i kriv ic u za sve što se deš av a…
Šta će bit i sa njom ostaj e da se vid i; kak o sa njom,
tak o i sa svim a nam a…
*
*
*
ODLAZAK
Svak im dan om mu je sve gor e i svak im dan om ga
teš im o da će mu bit i bol je. A znam o da ne će, svi znaj
u da ne će, čit av svet, a opet ga teš im o. Sve loš ij e izg
led a i sve ga viš e ube đuj em o kak o se pop rav io. Svi
znaj u da umir e, sam o on ne zna. Svi, kao fol, ver uj u
da će da se izv u če, a svi su ga odavn o otp is al i.
Bol est je uzel a mah a. Bol est nap red uj e. Izj ed a
njega i sve nas. Dod uš e, nam a je lakš e, mi gub im o
sam o njeg a, on gub i sve. To neš to, čij e ime ne smem
ni da izg ov or im, proš ir uj e se po čit av om tel u. Izj
– 220 –
ed a ga, pe če, nag riz a. Bol ov i su nes nos ni. Ne mož
e sam da se hran i, got ov o da ne mož e sam ni da diš e.
Ne živ i, neg o prež ivljav a. Ose ća, kak o mi je ned avn
o pos ledn jim snag am a rek ao, kao da ga sa svih stran
a obl iv aj u bet on om, koj i se lag an o stež e i hlad i.
Nem a mes ta koj e ga ne bol i. Ni tren utk a kad a mu
je lakš e.
Gled am ga i razm iš ljam, kak vo čud o treb a da se
des i, da bi se to neš to pov uk lo, a ne će se pov u ći; da
bi nes talo, a ne će da nes tan e. Bod rim ga u praz no,
na sil u, viš e da bih rast er ao podm uk lu tiš in u koj a
nam e će ban aln a pit an ja na koj a nis am u stan ju da
odg ov or im neg o da bih mu pom og ao. Njem u je nem
og u će pomoći.
Vrš njac i smo. Ro đen i u istom vrem en u, istom
gradu, drug ov i iz det injs tva, iz mlad os ti koj a još traj
e, ili se uprav o ovd e, zav rš av a. Drug ov i smo, mož
da čak i
najb ol ji, mad a oko dvad es et e su nam ionak o svi
drugov i najb ol ji.
Zaj edn o smo kren ul i u škol u, pros lav il i pun ol
ets tvo, mat ur ir al i, u isto vrem e nap us til i prov inc
ij u san jaj u ći iste snov e. Uvek jed an drug om e konk
ur enc ij a i ram e za plak an je. Uvek isti, a uvek razl i
čit i. Takm i čil i smo se u svem u i sa svim a, a pon ajv
iš e u nes eb ičn om davan ju, po kom e su sva ran a drug
ars tva prep oz nat ljiv a. Me đut im, pog led aj ga sad a.
Pres lab, prv i put u živ ot u, a ja prej ak u odn os u na
– 221 –
njeg a, tak o đe po prv i put. On razm iš lja o kraj u,
sprem a se, a ja nis am ni po čeo. Gledam o se oči u oči.
Mog u da ga grl im i priv ij am uz seb e, mog u da
mu proj ekt uj em najt op lij a ose ćan ja ovog a svet a,
sam o ne mog u da mu pom ogn em.
Šta viš e da mu pri čam? Šta da mu laž em? Kol ik o
god da mi je teš ko, njem u je neu p or ed iv o tež e. Men
i je, u stvar i, lak o, prel ak o, u odn os u na njeg a. Iako
ga istinski žal im, u odr e đen im mom ent im a sam o
odr a đuj em pos ao, mis le ći na neš to drug o. Preb ol
e ću ga, gov or im seb i, nem a bol a koj i čov ek ne mož
e da podn es e. Ima ću svoj živ ot, svoj e uspeh e i neu s
peh e, priz nan ja i por az e, svoj e prij at el je i nep rij
at el je, ali ću živ et i! Ima ću sve ono što je njem u usk
ra ćen o, a on?! Šta će on, jadn ik, imat i? ! Sam o jedn
u ned ov rš en u mlad ost, zau s tav ljenu na po četk u,
u najb ol jim god in am a. Prep un kof er neos tvar en ih
snov a, gom il u neu zv ra ćen ih dev oj ačk ih pog led a,
od koj ih su sad a ostal i sam o bezb rojn i uzd as i žal os
ti i niš ta drug o.
Njeg ov i rod it el ji kao da ne znaj u ili ne žel e da
znaju, da mu je ostal o još nek ol ik o ned el ja živ ot a.
Ili još nek ol ik o dan a. To saz nan je bi ih ubil o, mad a
su oni, bez njeg a, mrt vi ionak o. Svak a mis ao im zap
o čin je i zav rš av a se sa njim. Svak a re čen ic a. Boj im
se, da će im on bit i važ nij i i na onom svet u, neg o što
će oni seb i bit i na ovom. Men i je lak o da lik uj em nad
njeg ov om nes re ćom, men i i bil o kom e drug om. Da
– 222 –
ga bod rim o iz prik rajk a, da mu prip rem am o pomp
ez ne gov or e, pravim o umetn ost od sveg a tog a ili ne
znam šta. Ali kak o je njim a? Kak o je tim ljud im a?
Čim sam u stan ju da piš em o bol u na ovak av na
čin, zna či da me dov oljn o ne bol i?! Kad a od najg or
e patn je stvar am najb ol je re čen ic e, zna či li to da
sam je prev aziš ao?! A o čem u oni da piš u?! Šta oni da
rad e?! Lak o je pos et it i nek og a jedn om u tri dan a,
skren ut i mis li na živ ot koj i tek dol az i, tek osvaj a, a
teš ko je, pret eš ko, bit i nas am o s tim očaj em non
stop?! Pit an je je da li će bit i u stan ju da prež iv e sve
ono što im se sprem a, da se izb or e sa nes re ćom, dos
ko če joj nek im nov im smis lom, koj i tek treb a da otk
rij u u nad ol az e ćem pon or u.
– 223 –
Stid im se što od ovog a prav im pri ču, što i ovu
mračnu emoc ij u, koj a je još uvek u pov oj u, ned or a
đen a, ned or e čen a, pren os im na pap ir. Naž al ost,
ni najv e ća umetn ost ne mož e da izl e či ni najm an ju
bol est?! Ne mož e čov ek sam o lep im re čim a da se
bor i prot iv ruž nog živ ot a. Ne mož e, ali ja bol ji na
čin ne znam. Ovak o, bar trag ov i ostaj u, slov a kao
spom en ic i, re či kao uspom en e i sved oc i.
* * *
Gled am o ga kak o ven e pop ut biljk e. Gub i se.
Nestaj e tu pred nam a. A pam et an je i razb or it, i kao
da je svak im dan om sve sves nij i i kao da mu to svak
im dan om sve man je vred i. Ne mož eš da mu pom ogn
eš, da mu olakš aš. Ne mož eš mu niš ta. Mož eš sam o
da mu pri čaš o ozdrav ljen ju i vra ćaš snag u koj u će,
ionako, vrl o brz o, mor at i da izg ub i. Mož eš sam o da
mu pri čaš kak o će bit i bol je, sves tan da će bit i sve
gor e i gor e.
I što je najg or e, kad a čuj eš da mu je bol je, ne znaš
da li da slav iš ili da pat iš, jer dob ro znaš da je svak i
boljit ak slu čaj an, a svak o pog orš an je stan ja nem in
ovn o.
Dokt or i kaž u da je sve to norm aln o, da su sve to
faz e bol es ti. Mož da za njih, ali ne i za men e. Za njih
je on tek jed an u niz u, za men e je jed an jed in i. Oni
stot in u tak vih, otp iš u za s am o jed an dan, nav ik li
su, to im je pos ao, a ja ne mog u da otp iš em jedn og
tak vog ni za c eo jed an živ ot. Žao mi je, nis am nav ik
ao.
– 208 –
Pos e ćuj em ga, bod rim ga. Kup uj em mu ban an e
i pri čam mu kak o su ban an e dob re, kak o su ban an
e najbol je. Ne ver uj em u to što pri čam, ne znam ni
zaš to mu to pri čam, nit i me on pos ebn o razu m e, a
opet se obojic a trud im o. Ne sam o da ne umem o drug
a čij e, neg o i ne mož em o drug a čij e. Svak a tem a koj
e se dod irn em o zab ol i, svak o evoc ir an je uspom en
a prov oc ir a suz e.
Kak o da pri čam o proš los ti čov ek u koj i nem a
bud ućnost?! Kak o da pri čam o sre ći čov ek u koj i je
okruž en sam o nes re ćom?! Imam ose ćaj da drž im
njeg ov u svest u ruk am a, kao da ga moj e re či vod e
po hodn ic im a prošlos ti, nar o čit o det injs tva, gde je
bio najs ig urn ij i. Kad a bih mu rek ao kol ik o mu je
još ostal o, ubio bih ga na mes tu, sah ran io bih ga, mad
a je on, ovak av, sah ran jen odavn o! Nem a mu pom o
ći, a ipak mu pom až em. Nem a mu spas a, ali ga ipak
spaš av am.
Njeg ov a majk a me pog led om sve vrem e pods ti
če da pri čam kak o će bit i bol je. Prih vat am tu ulog u
i gov or im glas no: „Bi će bol je, majs tor e!” Kaž e mi
da plan ir a da ga vod i kod nek og vid ovn jak a. Slaž
em se. Ded a pom in je nek o čud es no blat o. Pod rž av
– 225 –
am. Pom in ju i nek u vračar u koj a sve le či. Nem a
prob lem a. Nek o je spom en uo man as tir. Sjajn o. Odl
ičn a idej a! Nek o je spom en uo i spec ij aln u klin ik u
u Lond on u. Pak ujm o se i idem o za Lond on, šta ček
am o?
Svi pod rž av am o sve, jer je nas pram tog a stoj i
sam o jedn o.
Kad a umir e nek o najb liž i, svi ostal i su na sam rt
i, svi učes tvuj u u kol ekt ivn om bol u, da bi onaj, kom
e je najtež e, to najl akš e podn eo. Zat o smrt i nij e tol
ik o straš na, ni najm an je. Straš ni su put ev i koj i vod
e do nje. Smrt je kon ačn a. Nem a dal je. Bol est je večn
a. Uvek se izn ov a ra đa. Smrt ne bol i. Smrt nem a ose
ćan ja. Bol est bol i. Bol est ubij a. Smrt te sas e če odj
edn om. Bol est te mes ecim a sas ec a. De fi n it ivn o
ne val ja ni jedn o ni drug o, ali ako već čov ek mož e da
bir a, a naj češ će ne mož e, ond a je bol je da izab er e
ovo drug o. Bar ima jed an mot iv viš e za živ ot.
* * *
Naš e pri če se re đaj u jedn a za drug om već ned el
jam a unaz ad. Pods e ćam ga. Pods e ća me. On je isk
ren ij i. Ja glas nij i. On je rea ln ij i. Ja uverl jiv ij i. On
tačn o zna šta ho će da čuj e. Ja tačn o znam kak o to da
mu isp ri čam. Siln o se trud im da mu ulepš am svak o
se ćan je, stav ljaju ći ga u prv i plan. Tam o gde je bio
obi čan nav ij ač, pričam kak o je bio glavn i igrač. Tam
o gde je gub io, pri čam kak o je ubed ljiv o dob ij ao. Od
– 226 –
ne čeg a što se deš av al o svim a nam a, prav im pri ču
koj a se des il a sam o njem u. Od zab or av ljen ih dev
oj ačk ih pog led a, prav im nez ab oravn e ljub avn e
avant ur e.
Tol ik o mu je teš ko, ose ćam da nem a snag e ni da
otk rij e moj e laž i ni da mi se sup ros tav i…
Imam ose ćaj, dok sed im tu por ed njeg a, kao da s
mos ta gled am nek og najm il ij eg kak o se dav i, tu
pred moj im očim a, u okea n u. Kak o se dav i, ton e
lag an o, milim et ar po mil im et ar, i uprk os tom e što
u me da pliv a, da isp liv a nem a gde. Vod a ga prit is
ka sa svih stran a, miš i ći mu slab e, nerv i puc aj u, lic
e men ja boj u, vol je je sve man je, nem a mu pom o ći,
a ipak se bor i. Stoj im, tam an tol ik o bliz u, da mog u
da prat im svak i njeg ov kor ak, a opet, dov oljn o dal
ek o da ne mog u da mu pomogn em. Mog u sam o da
pri čam.
Pok uš av am da ga prob ud im na sve mog u će na
čin e i kao da pon ek ad uspev am. Kao da ho će nek ud
a da krene, kao da je zab or av io na prob lem e, kao da
se izl e čio odj edn om. Pok uš av a pos ledn jim atom
im a snag e da se usp rav i, nek ud a da kren e, pa ond a
pon ov o padn e i tako u krug. Pri čam mu nep rek idn
o, unos im se u sve to, prep uš tam se zan os u pri čan
ja do kraj a, sam o da bih mu skren uo mis li, da bih ga
pov uk ao na ovu stran u. Prij a mu. Ozar en je. Ose ća
strav ičn u energ ij u koj u mu šal jem. Ube đuj e seb e
– 227 –
na sav glas da mož e da pob ed i bol est, da mož e da se
izl e či, ose ća da mu je već mnog o bol je.
Da li treb a re ći čov ek u da umir e? Da mu je ostal
o još nek ol ik o ned el ja živ ot a? Da je bol est nei zl e
čiv a? Da se još nik o nij e izl e čio? Ili treb a da mu se
pri ča o Bog u, sudb in i, ver i u prom en u. Najg or e je
što se i on, jadn ik, ne čem u nad a. Ver uj e da će mu,
još kol ik o sut ra, pres tat i bol ov i, da će mo ći da hod
a, da će mo ći da živ i, kao i pre.
Prek o no ći je pos tao rel ig io z an, pri ča mi o svec
im a, o slu čajn os tim a koj e uočav a, tum a či mi snov
e.
Lež em por ed njeg a u krev et i grl im ga. Grl im ga
čvrsto, a opet než no, najn ež nij e što mog u. On se prib
io uz men e kao det e uz majk u. Ose ćam njeg ov o slab
aš no tel o kak o me grl i, kak o me priv ij a uz seb e. Ose
ćam nej ak o tel o i prej ak u ljub av. Čuj em kak o diš e,
viš e pod rht av a, čuj em kak o neš to blag o struj i u
njem u, valjd a pos lednji tit raj i živ ot a. Imam ose ćaj
kao da se neš to deš av a izm e đu nas. Nek ak av proc
es, neš to, gde moj a top lot a, moj a ljub av obav ij a
njeg ov o tel o i ja ča ga.
Zas pao mi je na grud im a. Bud an je, a spav a. Kao
det e, kao pas. Čit am mu u pog led u nei zg ov or en e
re či. Gled a me kraj ičk om oka, prat e ći moj e rea kc ij
e. Ovo, do pre par mes ec i, nij e mog lo da se zam is li.
Nis i mog ao ni da ga zag rl iš, a kam ol i da lež iš sa njim
u krev et u. A pog led aj sad , prib il i smo se jed an uz
– 228 –
drug og a kao rez anc i, kao dva tel a koj a se utap aj u u
jedn o. Ljub im ga prv o u čel o, pa ond a u obraz.
Po čin jem i ja, por ed njeg a, da uočav am slu čajn
os ti o koj im a mi je do mal op re pri čao, da ih uočav
am sve viš e. Po čin jem da uvi đam nek e dob re svec e,
i tum a čim snov e. Ne znam. Mrak je sve guš ći, ali mal
o nam je lakš e, oboj ic i.
* * *
Tek kad a nam odl az i nek o najd raž i, po čin jem o
da ga upoz naj em o kao čov ek a, i on isto tak o nas.
Dok je bio zdrav nis mo imal i vrem en a, žur il i smo
svud a, sve drug o je bil o važ nij e, a sad a, kad a se živ
ot mer i sat im a, kao da sve stiž em o. Iako smo na izm
ak u, iako je vrpc a živ ot a sve tan ja, nik ad a nis mo bil
i bliž i. Iako se ras tajem o za sva vrem en a, pon aš am
o se kao da se niš ta ne deš av a, kao da ćem o se i u bud
ućn os ti sas taj at i svak og a dan a, pa i češ će.
Dod uš e, ko zna.
Tek kad a vid iš čov ek a svoj ih god in a koj i je na
sam rti, nau čiš da poš tuj eš živ ot. Tek kad a vid iš tu
đu žen u u prav om svet lu, nau ćiš da poš tuj eš svoj u.
Tek kad a vid iš kak o nek o na kol en im a mol i za šes
tic u, nau čiš da poštuj eš svoj e dev etk e. Tek kad a vid
iš kak o nek o glad uj e, nau čiš da poš tuj eš svoj e obrok
e. Tek kad a se suo čiš sa nes re ćom, saz naš šta je istins
ka sre ća. Ovak o, bez saznan ja o drug om e, svak a glav
ob ol ja pos taj e trag ed ij a, svak i mal o ja či naz eb
– 229 –
epid em ij a svets kih razm er a, a svak i ned os tat ak
vol je, glob aln a kat as trof a.
Za čov ek a koj i nij e otiš ao dal je od svog prag a,
sve preds tav lja smrtn u opas nost.
I zat o kad a se mal o bol je zag led am o u seb e i svoj
e najm il ij e, tek ond a vid im o kol ik o smo zap rav o
srećn i!
*
*
*
LJUBAV PRE PRVOG POGLEDA
Treb a li dev ojk e idea l iz ov at i? N ek e u to z ai s
ta pover uj u pa počn u tak o i da se pon aš aj u?
Što se Dan ic e ti če, slag ao bih kad a bih rek ao da
me je osvoj il a čim sam je ugled ao, to bi bil a neop ros
tiv a laž, tak ve dev ojk e me osvoj e i pre neg o ih vid
im, jer baš tak ve čuv am i neg uj em u svoj im mis lim
a.
Na seb i je imal a dug u hal jin u u hip i faz on u, prek
o nje crv en u koš ul ju i plet en u torb ic u. Kos a joj je
bil a najcrn je crn a, lokn as ta, vez an a u dug rep preb
a čen prek o ram en a, a ten beo. Nos il a je drv en i nak
it oko struk a, ruk e i vrat a. S lak o ćom je nos il a svoj
– 230 –
e tek osvoj en o punol ets tvo, prep uš ten o zan os u bud
u ćih dan a koj i su joj išli u sus ret. Bil a je lep a, ma šta
lep a, bil a je prel ep a, nei sk var en a skup om šmink
om i jeft in im živ ot om. Bil a je sve ono što čov ek u
treb a…
Kad a sam je ugled ao, oset io sam nek u pos ebn u
slob od u koj om odiš e. Neu h vat ljiv ost pri hod u,
umer ena drs kost i prov ok ac ij a dok gov or i, obraz ov
an je koj e prev az il az i god in e u koj im a se nal az i,
ali i nek a sas vim oček iv an a doz a prir odn e nap et os
ti koj u je vuk la za sob om. Bil a je nek ak o div lja, neu
k rot iv a. Još nij e bil a uhva ćen a u zamk u vrem en a,
koj a se svak om e, nem inovn o sprem a. Uz sve te osob
in e, na kraj u, išao je i plašt pit om os ti, koj i je svem u
tom e don os io ravn ot ež u. Plašt pit om os ti, koj i je
supt iln o izv ez la njen a prof es orska por od ic a, svoj
om ljub av lju i vasp it an jem.
Majk a prof es or knjiž evn os ti u gimn az ij i, otac
istor ičar umetn os ti u penz ij i. Majk a poe t a, a otac
estet a. Čekal i su je dug o, pred ug o, kao da su čuv al i
svoj e najb ol je god in e da se pos vet e svom jed in om
det et u. Ni mal oj Anučk i se izg led a nij e žur il o. Dop
us til a je rod it el jim a da stekn u ime i ostvar e se u
svoj im prof es ij am a i pos tan u ono što su i dan dan
as, ugledn a beo g rads ka por od ic a, prav i preds tavn
ic i kult urn og mil jea koj e, jedn os tavn o, mor aš da
poš tuj eš i ako ih ne poz naj eš.
– 231 –
* * *
Upoz nao sam je sas vim slu čajn o, na sajm u knjig
a, a da je pit at e, ona bi se ver ov atn o zak lel a u neš to
potp uno sup rotn o. Pot ank o mi je obj as nil a, još te
ve čer i, da niš ta u živ ot u nij e slu čajn o i da je naš sus
ret čis ta rež ij a neb es kih sil a koj e su ured il e da se
sretn em o?!
Mor ao sam da se slož im, nis am imao drug og izb
or a, sam o mi nij e bil o jas no šta je taj isk us ni rež is
er, kog a iz mil oš te zov u živ ot, ček ao sve ove god in
e…
Čit ao sam tog a dan a, na jedn om štand u na sajm
u, bav e ći se viš e onim a koj i me sluš aj u, neg o pri
čam a koj e čit am. Bil o je sveg a petn ae s tak ljud i i to,
uglavn om, gos po đe u god in am a, a me đu njim a je
bil a i Dan ic a. Sed el a je neg de pri kraj u, na sred in i,
kao jed in i, tek proc val i pup ol jak, me đu svim onim
uvel im ruž am a. Pog led om se unos il a u svak u moj
u reč. Smeš il a se i bun il a zaj edn o sa mnom, klim an
jem glav e pot vr điv al a ono o čem u gov or im, prat e
ći paž ljiv o moj u ges tik ul acij u. U vaz duh u se ose ćal
o da me razu m e i bil o je sam o pit an je tren utk a kad
a ću da prek in em s čit an jem i da je upoz nam.
Gled ao sam sve viš e u nju, sve man je u tekst. Teks
tov e sam znao nap am et, a nju sam tek po čeo da upoz
naj em. Pri če sam mog ao i da izm is lim, ionak o ih nik
– 232 –
o drug i ne zna osim men e, Dan ic u je nem og u će
izmis lit i…
U njen om pog led u, na čin u na koj i me je sluš al
a, kril o se neš to nes tvarn o, nek i nar o čit i zan os koj
i prevaz il az i nes ig urn e pog led e iz gom il e. Kril o se
tol ik o ljub av i prem a ljud im a, nek e sent im ent aln
e mlad alačk e nos talg ij e, brig e prem a čov ek u, gord
os ti prem a nel juds kom. U njen om san jal ačk om pog
led u ocrt al a se idea ln a nas lovn a stran a moj e knjig
e, ubed ljiv ij a od svih predg ov or a i pog ov or a, sad
rž ajn ij a od svih cit at a i koj e čeg a. U tim zam iš ljen
im očim a, uvid eo sam svu nad ol az e ću mlad ost svet
a koj a nas grej e i obas jav a sa svih stran a, ali i strah
jer nem a ko da joj iza đe u sus ret i da joj pom ogn e.
Umes to da sam zav rš io nak on tre će pri če, kao što
sam plan ir ao, ja sam, noš en paž njom, čit ao dal je.
Pravio sam sve duž e drams ke pau z e, imp rov iz ov ao
sam kol ik o god sam mog ao, nas toj e ći da zad iv im
sve prisutn e. Trud io sam se da im pren es em pri če
što bol je, prož iv im ih pon ov o pred njim a i da ih pok
ren em. Ionako, uvek, pods ves no oček uj em od ljud i,
da oset e ono što ja ose ćam i da mi na emoc ij u koj u
im šal jem, vrat e još ja čom emoc ij om. Vol im kad a
se knjiž evn e ve čer i pret vor e u psih ot er ap eu ts ke
sea ns e, gde čit am ljud im a ono što ne bih smeo ili ne
bih umeo da pri čam, uprav o na na čin koj i je u rea ln
os ti nei zv od ljiv?!
– 233 –
Umetn ost ionak o sve prev az il az i, baš zat o što je
ništa ne obav ez uj e.
Naž al ost, u tren uc im a dok sam dož iv ljav ao kat
arzu sa sam im sob om, Dan ic a je ustal a usred pos
ledn je pri če, poz val i su je i otiš la je s njim a bez poz
drav a u nep oz nat om pravc u. Ni okren ul a se nij e, ni
mahn ul a, nit i mi bil o koj im ges tom stav il a do znan
ja da joj je stal o…
Dod uš e, nis am ni mog ao da oček uj em niš ta pos
ebno, nis mo se ni upoz nal i. Jedn o je ono što mi se vrt
el o po glav i dok sam čit ao, a drug o je ono što se stvarn
o odi g ral o. Već sam po čeo da je zam iš ljam u svim
mog ućim živ otn im sit ua c ij am a. Smuv ao sam je
bezb roj put a u tih pol a sat a, čak sam joj na brz in u
nav uk ao i bel u hal jin u ube đuj u ći je kak o joj lep o
stoj i?! Ipak, od nje nij e bil o ni trag a ni glas a. Mož da
se ta dev ojk a, pit ao sam se u seb i, uživ ljav a u sve, sa
svim a?! Mož da ima izv es ne emoc io n aln e por em e
ćaj e, pa ide od deš av an ja do deš av an ja i eksp on ir
a se?! Ili je na lak im drog am a, teš kim sed at iv im a,
ili su je pus til i na vik end da se izl uduj e, pa je vra ćaj
u, da ne kaž em gde…
Odj edn om je ono siln o sam op ou z dan je koj im
sam zra čio, onaj zar az ni ent uz ij az am, bur a koj a je
mog la da anim ir a ceo saj am, po čel a da se top i. Prek
in uo sam nas tup na pol a pri če. Shvat io sam da gub
im vrem e i umes to red ov a na pap ir u, nap ok on u
rea ln os ti poj ur io za njom. Usp ut, da nap om en em,
– 234 –
zai s ta nem am niš ta prot iv sred ov ečn ih gos po đa
koj e su me s pos ebn om paž njom sluš al e, ali ovd e se
rad il o o ne čem u sas vim drug om. Pok lon io sam im
se viš e iz faz on a, tea t raln o, da shvat e u čem u je
stvar i odj ur io sam da je traž im po onoj guž vi.
Da stvar bud e još gor a, saj am je baš tog a dan a
rešio da obor i sve rek ord e pos e ćen os ti, tak o da se
moj a pot rag a zak omp lik ov al a do kraj a. Sud ar ao
sam se sa svim a, s klinc im a iz prov inc ij e koj i su išli
u kol on am a, poz nat im fac am a koj e su zaht ev al e
pos ebn u paž nju, penz io n er im a, s pes nic im a koj
ih je, uobi čaj en o, viš e neg o čit al ac a. A najv iš e sam
se sud ar ao sa dev ojk am a koj e su me pods et il e na
Dan ic u, a na nju me je pods etil a, otp ril ik e, svak a
drug a osob a žens kog pol a, jer baš i nis am bio najs ig
urn ij i kak o Dan ic a tačn o izg led a…
Saj am je tak o org an iz ov an da nek og a kog a ne
žel iš da sretn eš, sretn eš po des et ak put a u tok u dan
a, a nek og a kog a žel iš i uporn o traž iš, ne mož eš nik
ad a. Ne stvarn o, dok su drug i jur il i za knjig am a i
poz nat im ličn os tim a, ja sam jur io za potp un o nep
oz nat om dev ojk om, koj a je mog la da bud e gde god.
Nit i sam znao kak o se zov e, ni čim e se bav i, ni odak
le dol az i, znao sam sam o da mi se mnog o svi đa i da
ću uprop as tit i seb i bar nar edn ih hil jad u god in a
ukol ik o je ne pron a đem…
Trčk ar an je na sajm u, od hal e do hal e, nij e preds
tavljal o egz ib ic io n is tičk i pok uš aj sam or ek lam e
– 235 –
anon imnog pis ca, iako je mnog im a sa stran e del ov
al o tak o, već sas vim iskren pok uš aj da što brž e do
đem do nje. Nak on pol a sat a, zau s tav io sam se kod
izl az a, sves tan da je to jed in o mes to, gde svak o mor
a da pro đe. Me đut im, od Dan ic e pon ov o ni trag a ni
glas a, osim onog a što mi se s vrem en a na vrem e priv
i đal o, a to se ne ra čun a…
Momc i iz obezb e đen ja su zag led al i ljud e pri ulaz
u, trag al i su za sumn jiv im a, a ja sam ih zag led ao
dok su izl az il i. Razl ik ov al i su nam se jed in o krit er
ij um i sumnjiv os ti. One koj e bi oni pus til i iz prv e, ja
bi ih zad rž ao za sva vrem en a, a one koj e su oni zau s
tav ljal i, ja ne bih ni pog led ao…
Ned ug o zat im mi je prij at elj, nez ai nt er es ov an
o, javio da me nek a dev ojk a ček a na štand u i rasp it
uj e se za men e. To, nek a dev ojk a, mog lo je da zna či
svaš ta. I prv a prat il ja na pos ledn jim izb or im a za
Mis Srb ij e i izv es na tetk a Stank a s Pal il ul e, pog ot
ov o što moj prijat elj u dev ojk e ubraj a i žen e u poo
dm ak lim god in am a, ver ov atn o što se i sam nal az i
u tim god in am a.
Bez obz ir a na sve, poj ur io sam naz ad, najb rž e
što sam mog ao, ne prep uš taj u ći niš ta slu čaj u. Naž
al ost, rad ost je kratk o traj al a, obezb e đen ju nij e pad
al o na pam et da me pus ti. Obj aš njav al i su mi da nak
on izl as ka ne mož e pon ov o da se uđe, osim ako se ne
kup i nov a kart a?! Obj aš njav ao sam im ko sam, šta
sam, za kog a sam, čim e se bav im, kog a jur im, ko me
– 236 –
jur i, no, kao da ih je dod atn o mot iv is al a moj a upor
n ost, pos tal i su još gor i.
Od tad a mis lim, da se ljud i koj i org an iz uj u saj
am, god in am a unaz ad trud e, da zak omp lik uj u stvar
što je mog u će viš e. Ne sam o da pod iž u cen u, pod iž
u i broj gor il a koj e dež ur aj u. Brig a njih što ja piš
em, ili bil o ko od nas, ti tip ov i koj i su dež ur al i tog a
dan a, nis u čul i ni za nek a dal ek o ve ća imen a; oni
bi i Dos toj evs kog obes il i ukol ik o bi pok uš ao da uđe
bez kart e, a kam ol i nek og klinc a iz nad ol az e će gard
e koj a, pon ek ad, živ i čitav u ned el ju od novc a koj i
je pot reb an za jedn u jed in u saj ams ku ulaz nic u.
Baš me brig a, ja sam svoj u Dan ic u pron aš ao, a
oni nek a vid e kak o će…
* * *
Kol ik o tak vih Dan ic a sre ćem svak od nevn o na
ulic ama Srb ij e?! Star ij ih, mla đih, ves el ij ih, tuž nij
ih, drug ačij ih, a opet po mnog o čem u sličn ih njoj. Ko
će njih da prim et i?! Ko će da ih vol i?! Po ritm u čij ih
pri ča će one da njiš u svoj a pred ivn a tel a?! Ko će da
prep oz na sve one pos ebn os ti na njim a, sitn e, mal e,
nai zg led nev až ne glup os ti, do koj ih im je stal o?! Ko
će s njim a da dož iv i sve ono, što dol ik uj e jedn oj
mlad os ti?!
Pon es e me ta siln a, zan os na dev oj ačk a lep ot a,
omađij a me svoj im rask oš nim sjaj em, uhvat i me u
svoj u čar obn u mrež u razl i čit os ti. I pla čem, i rad uj
– 237 –
em se, i tug uj em, i slav im, pres re ćan što sve to pos
toj i, hod a ulic am a, razv ij a se u neš to bož ans tven o
što će tek da proc vet a i zam ir iš e.
Dov oljn o mi je da iza đem iz ku će i da se prep or
od im. Dov oljn o mi je da odem na saj am knjig a, fak
ult et ili u poz or iš te i vid im sve one bis tre pog led e,
koj i mi vra ćaju ver u u čov ek a, nad u u srećn ij u bud
ućn ost. Dov oljn o mi je da se set im Dan ic e, njen e pri
če i svih Dan ic a svet a, koj e zas luž uj u dub ok o poš
tov an je i opravd av aj u sve stvar al ačk e podv ig e. Da
nij e njih, sve umetn os ti bi pal e u vod u i pret vor il e
se u arh ai čn e muz ejs ke eksp onat e. Niš ta nij e lepš
e od lep ot e, ali ne nek e onos tran e, kos mičk e, ned
od irl jiv e, koj a pos toj i sam o u knjig am a i glav am a
vel ik ih, već i one uličn e, svak id aš nje, gde sve te dev
ojk e rad e nek e sas vim običn e stvar i, got ov o neprim
etn e…
Sve one del uj u nes tvarn o, iako su prav e. Tu su, sa
nam a, isp red nas, a kao da nis u. Kao Bog ov i, a nis u.
Pods e ćaj u na još nen ap is an e pes me koj e nep rek
idn o odj ek uj u u nam a, ček aj u ći da se zap iš u. Pods
e ćaj u na izv or e vod e koj i neu m orn o struj e i udar
aj u, a nik ak o da izb ij u na pov rš in u. Kao idea l i koj
i tek treb a da se stvore prog las e se idea l im a. Kao jed
in e preo s tal e zvez de na mračn om neb u prom aš aj
a. Kao naš a jed in a šans a i jed in a pob ed a…
– 238 –
Dan ic a je tak va, svet iz kog a dol az i je tak av, ali
Dan ic a je svak im dan om, naž al ost, sve man je. Kao
i svet ov a iz koj ih one dol az e…
*
*
*
– 239 –
NJIH DVOJE
Izn en ad a smo zas tal i i vid el i ih, kak o se prob ij
aj u u gom il i pol us vet a koj i mra či, sam o zat o da bi
zao š trio njih ov sjaj. Sve vrem e ih kriš om pos mat
ram o, njih dvoj e, kak o sam ou v er en o kor a čaj u
grad om, uzd ign ute glav e, potp un o nes tvarn i, drug
a čij i, a opet potp un o svoj i.
Vi đam o ih staln o zag rl jen e, na kej u, po grad u,
svuda, kak o nas uvek izn ov a pods e ćaj u da je ljub av,
ipak, mog u ća. Vid im o ih kak o osvaj aj u svet zaj edn
o, kor ak po kor ak, onak o zal jub ljen i i rasp ev an i,
drž e ći se za ruke i isp is uj u ći najl epš e stran ic e mlad
os ti. Pom al o im se div im o, viš e im zav id im o, pom
al o im pror ok uj em o, viš e ih ogov ar am o.
Njih dvoj e nis u najb ol ji đac i, ali su zat o najb ol ji
ljubavn ic i, idea ln i. Pos ebn i su sam o po tom e što se
vol e, a šta je pos ebn ij e od tog a, šta je pos ebn ij e od
ljub av i? Oboj e su gimn az ij alc i, sad a već mat ur ant
i, oboj e su ono što svi mi žel im o da bud em o, a iz nek
ih razl og a ne mož em o. Ili smo pres tar i, ili prem lad
i, ili smo nes rećno zal jub ljen i, ili srećn o razv ed en i,
ili isuv iš e glup i, ili isuv iš e pam etn i, svej edn o.
– 240 –
Uglavn om, ne znam o niš ta o njim a, u stvar i, znam
o sam o da se vol e, a to nam je dov oljn o da znam o
sve…
Zat o, pon ek ad, pot r čim o za njim a, prat im o ih
gde god da idu, nek ad sam o re čim a, nek ad pog led
om. Rados no osluš kuj em o mel od ij u njeg ov e git ar
e. U zan os u se prep uš tam o čar ol ij i njen e rask oš
ne sil ue t e, znat iželjn o prov al juj em o tajn u njih ov
og uspeh a, znat iž eljn o i neu s peš no.
Pon ek ad, dok idem o za njim a, kao da trag am o za
izg ub ljen om sre ćom koj u smo jedn om, neg de, isp
us til i. Dok idem o za njim a mi u stvar i idem o za najb
ol jim del ov im a seb e koj i su ostal i neg de zag lav ljen
i u proš losti. Kroz njih ov u ljub av koj a i dal je traj e,
ostvar uj em o vlas tit u koj a se odavn o zav rš il a. Kroz
njih ov živ ot koj i živ e, ostvar uj em o svoj koj i ne živ
im o, a žel im o ili smo n ek ad a žel el i.
Dok pos mat ram o njeg a, njeg ov u pri ču koj a pon
os no odj ek uj e, kao da pos mat ram o nas sam e, davn
e i zab orav ljen e, neop t er e ćen e živ ot om i mor an
jem, brig om i
god in am a koj e su nas, u me đuv rem en u, sus tig
le, a dok pos mat ram o nju, vid im o sve dev ojk e svet
a koj e smo vol el i i vol im o, koj e su proš le naš im živ
ot im a, burn o i nep rim etn o, jedn a za drug om. Sve
dev ojk e koj e smo ostav il i neg de usp ut i ih žrt vov al
– 241 –
i z bog jedn e jed in e, ili z bog sam o će koj a je uvek
najg or a.
Kad a već ne mož em o da se rad uj em o naš oj ljub
av i, rad ujm o se njih ov oj. Kad a već ne mož em o da
bud em o srećn i zbog nas, mož em o zbog njih. Po čin
jem o da navij am o iz sve snag e, pri čam o i piš em o o
njim a, bor im o se, kao da se bor im o za odavn o izg ub
ljen i deo seb e, gur am o ih kol ik o mož em o, pods ti
čem o ih.
Mat or i glum ac ih, na prim er, prop uš ta na preds
tave, u nad i da će se jedn om igrat i neš to i o njim a.
Pev ač im pev a omil jen e pes me i nam ig uj e, odb ij aj
u ći bakš iš. Tet a na pij ac i im uvek daj e kil og ram viš
e, uz kom ent ar da je dob ro jed in o kad a prel iv a u
ljub av i, taks is ta ne uklju čuj e taks im et ar, sves tan
da njih ov a des tin ac ij a nij e ovoz em aljs ka i nem a
cen u.
Svi im ustup aj u svoj e mes to tam o gde bi, pred
drugim a, sam o okren ul i glav u i nap lat il i dup lo viš
e…
Njih dvoj e su nas tav lja či naš ih vez a, davn o prek
inut ih, nik ad zab or av ljen ih i prež al jen ih. Njih dvoj
e su bran io c i pos rn ul ih idea l a, koj i nas na svak om
kor ak u izd aj u. Njih dvoj e su rea ln a utop ij a, koj u
svi mi obavez no jedn om živ im o, ali je obav ez no i ne
ostvar im o. Pon ek ad im to i kaž em o, sav et uj em o
ih onak o usp ut, neob av ez no, kao slu čajn i prol az nic
i i sap utn ic i u vremen u kom e prip ad am o. Pri čam
– 242 –
o im o naš oj večn oj mlad al ačk oj nes re ći, vel i čaj u
ći njih ov u tren utn u sre ću. Pri čam o im o naš oj neos
tvar en oj ljub av i, u nad i da ćemo njih ov u pods ta ći
da se do kraj a ostvar i.
Pretp os tav ljam o da će neg de mor at i da se sap
let u i zas tan u, ali to im mud ro pre ćutk uj em o.
Pretp os tav ljamo, da će se on zag led at i u nek u drug
u, nek u drug a čij u, mož da običn ij u, koj a nos i sas
vim drug e pog led e, koj i ne odiš u ustal jen im red
om prov inc ij e. Ili će mož da ona prv a zaž el et i slob
od u, mož da će joj vel ik i grad u koj i se od jes en i sel
i, don et i vel ik u žel ju za prom en om. Mož da će joj
nov i ljud i pos tav it i nov a pit an ja, dok će joj star i
odg ov or i, oni njeg ov i, bit i pret es ni. Ko zna?!
Pretp os tav ljam o, viš e nag a đam o, noš en i nek
im davn im isk us tvim a, tačn ij e por az im a, koj i nas
i dan dan as prog on e. Upor e đuj em o naš e i njih ov
u vez u, upore đuj em o neu p or ed iv o zar ad kom ad i
ća slav e čij i prah žel im o da nas bar mal o, u prol az u,
dot akn e i pods et i na neš to što smo odavn o bil i, a
sad a sam o bezu s peš no priz iv am o.
I dan dan as ne znam o niš ta o njim a, nit i smo ikad
a stig li da ih upoz nam o, osim u nam a sam im a. Dob
ro, znam o da su god in am a zaj edn o sam ov al i, maš
tal i jedno o drug om, traž il i se u mor u pog led a, ona
na jedn oj stran i svet a ili krev et a, zav od ljiv a i nes
tvarn a, a on na drug oj, tre ćoj ili na nek oj od stran a,
koj u je sam seb i
– 243 –
dod el io.
Sad a nes trp ljiv o iš ček uj u bud u će dan e, trag aj
u za ljud im a koj e će naz vat i svoj im, crt aj u ono što
će sut ra mo ći da oboj e…
Vid im o ih u svom grad u, na ulic i, svud a, sam o ih
ne vid im o u udžb en ic im a ljub av i i glavn im ves tim
a gde im je i mes to. Istor ij a je isuv iš e dug o slav il a
mrt ve. Vreme je, najz ad, da slav i mal o i živ e, da slav
i mal o i njih dvoj e. Ali ne, med ij im a je i dal je važ nij
a jedn a nov a asf alt ir an a ulic a, svet bet on a i čel ik
a, od jedn e nov e ljub avn e vez e. Viš e se prav e izv eš
taj i o komp jut er im a, neg o o ljud im a. Lakš e im je
da snim aj u izl ož be pas a, neg o izl ož be ljub av i…
Ko će, pit am o se, da zab el ež i njih ov u lep ot u i
sa čuva njih ov u sre ću, ko će da spas i ukus njih ov e
mlad os ti? Ko će, osim nas?
I na kraj u, ukol ik o nas nek ad a vid iš kak o idem
o za njim a, nem oj odm ah da nas osud iš i prog las iš
voa j erim a. Nem oj. Mi smo sam o lut al ic e, skitn ic e
i san jar i, najo b ičn ij i sak up lja či uspom en a i niš ta
viš e. Nek ad a, dod uš e, svoj ih, taj ans tven ih i sam o
naš ih, a nek ad a, opet, tu đih, vanv rem ens kih i sva
čij ih, kad a ostan em o bez vlas tit ih. I zat o je najb ol
je da nam se i sam prid ružiš, pa da ih skup ljam o zaj
edn o…
Ko zna, mož da i dož iv im o neš to usp ut, pa se jedn
om i to neš to naš e pret vor i u uspom en u. A njih dvoj
e? Nek a ih, nek a nas tav e da isp is uj u svoj u pri ču lel
– 244 –
uj a ći na krilim a svoj e sav rš en os ti. Nek a ih, ube đen
i u svoj u srećn u zvez du koj a im se osmeh uj e, evo,
već god in am a. Njih dvoj e nek a nas tav e tam o gde
smo svi mi jedn om stal i i zap o čel i ono što uprav o živ
im o, ono što i dal je traj e. Na sreću, ili na žalost,
ponovo ne znamo…
*
*
*
STUDIJE ŽIVOTA
Sal e je kraj em jun a proš le god in e pol ag ao prij
emni za stud ij e glum e. Pov eo me sa sob om, kak o bih
mu bio pod rš ka na prij emn om isp it u. Ovo mu je bio
prv i pok uš aj, a kak o stvar i stoj e i pos ledn ji. Na put
u do fakult et a drams kih umetn os ti, zra čio je svom
poz it ivn om energ ij om ovog a svet a. Stvar ao je utis
ak da se cel a vasio n a okre će oko njeg a, da sve mož e.
Zav id io sam mu kao retk o kom e. Me đut im, kad a je
izaš ao iz mal en og am fi t ea t ra, pog nut e glav e, bil o
mi je jas no da je tek još jed an zal ut al i kam en čić, odv
al jen sa sten e vrem en a, ba čen dal ek o, ko zna gde…
Žal io sam ga kao mal o kog a.
– 245 –
Gled ao sam dva sas vim razl i čit a lic a jedn og istog
čovek a u istom sat u. To nik ak o nis u bil i isti ljud i.
Onaj pre prij emn og je bio aps ol utn i vlad ar univ erz
um a, a onaj pos le, neš to najm račn ij e što sam u živ
ot u vid eo. Pre prijemn og je lebd eo na kril im a svoj e
sav rš en os ti, hval is av o mi je pri čao s koj im će sve
red it el jim a sar a điv at i, usp ut mi pok az ao nek e
scens ke pok ret e, čud io se kak o još nij e ostvar io ni
jedn u fi lms ku ulog u, a nak on tog a je sam o utihn uo
i prom um lao kak o on nij e za glum u, kak o je od sam
og po četk a bio sves tan da ne će usp et i i nag las io mi
da, ionak o, da bi se proš lo, treb a deb el a vez a!
To nis u bil a dva ista čov ek a. S prv im sam pon os
no doš ao u žel ji da nas svi vid e, sa drug im sam stid
ljiv o pob eg ao, nas toj e ći da nas nik o ne vid i. Pre pad
a, pričao mi je kak o sam ja njeg ov a amajl ij a. Nak on
pad a mi nij e pri čao niš ta. Oček iv ao je da će mu pom
o ći moj e pris us tvo, dok se nij e uver io da nik o drug
i ne mož e da mu pom ogn e. Pov eo me zaj edn o sa sob
om da bis mo pros lav il i a ostal o nam je sam o da zaj
edn o tug uj em o. On zbog neu s peh a na prij emn om
i zbog cel og svet a koj i mu se razb io u jedn om tren u,
a ja sam o zbog njeg a.
U pov ratk u me je pos mat rao proz irn o, kao da
gled a kroz men e, i nak on dug og ćut an ja mi se obrat
io:
Stef an e, ti nis i sves tan, ovim pad om se razb io
čitav moj san, čit av moj živ ot. Tri god in e daj em prv
– 246 –
u god in u prav a. Kad a sam doš ao u Beo g rad oman
uo sam zbog dev ojk e, proš le sam se sap leo zat o što
me ista ta dev ojk a ostav il a, a ove zat o što sam sprem
ao ovaj idio ts ki prij emn i?! Šta će mi sve to?! Šta dal
je?! Da ostan em ovd e i da crn čim na gra đev in i ili
da se vrat im mat orc im a na gajb u i da mi uniš te ovo
mal o sam op ou z dan ja što mi je ostal o. Pre sam bar
svir ao git ar u, bol el o me je za sve – imao sam bend,
prij at el je, a pog led aj sad a?! Imam 25 god in a, bez
kint e sam, milion prob lem a i niš ta viš e. Teb i je lak
o, ti imaš pis an je, imaš seb e, ja nem am niš ta. Ti bež
iš i dok si tu, tu si i kad a nis i, a ja?! Šta ja da rad im?!
–
Straš no je kad a pos mat ram o ne čij i živ otn i lom,
kada nek o od nas oček uj e pom oć, a mi ne mož em o
ni seb i da pom ogn em o. Još straš nij e je kad a ne čij
u nes re ću prih vat im o na seb e kao vlas tit u i kad a
pos tan em o njen sas tavn i deo. Svi smo mi trag i čar i
na nek i na čin, pit anje je sam o ko tu trag ed ij u lakš e
nos i.
Pok uš ao sam da mu obj as nim da pad na prij emn
om ne zna či i pad u živ ot u, da će prob at i sled e će god
in e, da stud ij e glum e nis u sve na svet u. Obj as nio
mi je da možda za men e nij e straš no i da će sled e će
god in e prob at i her ion, ako se pre tog a ne obes i, ali
o glum i ne će viš e ni da razm iš lja. Rek ao sam mu da
to svak om e mož e da se des i i da je pad sas tavn i deo
živ otn og let a. Uzv rat io mi je da je sves tan da to svak
– 247 –
om e mož e da se des i ali da se tren utn o, kao što mog
u da vid im, deš av a uprav o njem u. Priz nao sam mu
da ja nem am hrab ros ti ni da se poj av im pred kom is
ij om, a kam ol i da pol až em i iza đem na scen u. Odg
ov or io mi je da mu je dos ta sveg a, da mu nij e pot
rebn o ni čij e saž al jen je, a ni nek o ko će non stop da
mu pri ča šta je dob ro, a šta ne…
– Ti bre ne znaš kak o je men i. Nem aš pojm a.
Za-to mi sam o prod aj eš unap red nau čen e faz on
e. Nij e ti bre živ ot soc io l og ij a. I najg or i deb il ume
da shvat i prob lem, al’ daj mi ga reš i. Ja otk ak o
znam za seb e imit ir am živ ot. Prv o zad ov ol ji rod it
el je, pos luš aj nastavn ik e, prof es or e, pop uš i ovom
e, daj dup e onom e, kad a ću, bre, seb e da zad ov ol
jim?! Kad a? Puc am od nap et os ti svak og dan a. Jed
em se izn ut ra. Zez a me ko god stign e, zez aj u me sa
svih stran a… Kret en i iz moj e gen er ac ij e mi maš u
kup ljen im dip lom am a sa priv atn ih fak ult et a. Sve
sam i men ad žer i, diz ajn er i, a šta sam ja?! Teb i je
lak o, ti piš eš, zez aš se, pog led aj men e. Prol az i mi
živ ot, prol az e god in e, dok se ja sam o vrt im u krug
i ne pos tiž em niš ta.
Odu s tao je od glum e zau v ek. Bil o bi mu prev iš e
da glum i i na scen i, i u živ ot u. Prof es or i na prij emn
om su ga ubil i u poj am, razb il i su mu suj et u u tih
nek ol ik o min ut a i spus til i ga na zem lju gde mu je,
uostal om, i mes to. Nek i poz nat i glum ac, u kog a se
Sal e do tog a dan a kleo, pos tao mu je smrtn i nep rij
– 248 –
at elj. Tol ik o ga je ismej ao pred svim a, da se ovaj zak
leo u svoj e najm il ij e da nik ad a viš e ne će pog led at
i ni jed an njeg ov fi lm. Nij e mu doz vol io ni da zav rš
i mon ol og jer je, na sam om start u, nap rav io nek u
po četn ičk u greš ku. Nij e, jadn ik, ni znao da je to greš
ka pa se odm ah pos va đao sa njim.
Da stvar bud e još gor a mož da je i bio u prav u, ali
svej edn o, nis u ga prim il i.
– Ne znam šta ću sa sob om. Pus ti prij emn i. Nij
e prob lem prij emn i. Za šta god da se uhvat im ne ide
mi. Ne mog u viš e. Šta će mi tal en at i ostal o kad a
nem am gde da ga plas ir am. Ljud i mis le da je sve
sav rš en o, da sam sre ćan; tak o mož da del uj em ali
nem aj u pojm a kak o je men i. Fol ir am se pred njim
a. Prod aj em im faz on e i glum at am uspeš nog momk
a, a da me pit aj u šta sam dob ro urad io u živ ot u, ne
bih znao šta da im kaž em. Teb i je lak o, ti piš eš za seb
e, ljud i te vol e, dok ja uvek, ali uvek, glum im za drug
e iako, u stvar i, nis am još odi g rao niš ta, ni jedn u
jed in u ulog u… –
Dok sam sluš ao njeg ov u jad ik ovk u, zak lju čio
sam da on ima dal ek o ve ćih prob lem a u živ ot u od
pad a na prij emn om. Event ua ln i upis na akad em ij
u bi sve to samo zat aš kao na odr e đen o vrem e. Prid
ob io bi rod it el je i fam il ij u da nas tav e da ga fi n ans
ir aj u. Pos tao bi i zvan ično umetn ik tak o da bi ta čin
jen ic a opravd al a sve greš ke koj e je nap rav io do sad
a. Kad a mal o bol je razm is lim, za njeg a je upis na fak
– 249 –
ult et, kao i za ve ćin u, najb ol je beks tvo od odg ov orn
os ti. Nov a živ otn a stran ic a izg ovor a pred rod it eljm
a i okoln im svet om, a i kart a da se mlad ost prod už i
još mal o, bar još koj u god in u duž e.
– Pun mi je bre sveg a. Ne mog u viš e. Nem am
kom e da se pož al im, a i one ljud e koj i me kap ir aj u
nik o ne kap ir a, tak o da su i oni u sličn im govn im a
kao i ja. Svi bre gur aj u nek u svoj u pri ču, sve sam i
gen ij alc i, a ja? Šta ja da rad im?! Da se vrat im u
prov inc ij u, da pon ov o počn em da se zat var am u
čet ri zid a i da var im mar ih ua n u s kret en im a iz
kraj a. I uz to da nav at am nek u klink u koj a je tek
pros lav il a mal u mat ur u i da joj drž im pred av an
ja o smis lu živ ot a. Ma dos ta mi je sveg a. A teb i je
bar lak o, ti piš eš, zab ol e te…”
Uvek je drug im a lak o, uvek je bol je bit i nek o drugi.
* * *
Nis u ga prim il i, kao ni bil o kog a drug og iz te grup
e koj a je pol ag al a prij emn i prv og dan a. Na po četk
u mi se čin il o, pre neg o što su po čel i da ulaz e, da će
svi da prođu. Me đut im, čim su po čel i da pad aj u jed
an za drug im bil o jas no da ne će da pol ož i nik o od
njih…
Uzg red, ose ćao sam se najs lob odn ij e me đu njim
a, nek ak o izd voj en o. Što je i norm aln o, jer niš ta što
dešav al o unut ra nij e imal o dir ektn e vez e sa mnom.
Nis u mog li da me obor e, jer nis am ni učes tvov ao.
– 250 –
Nis u mog li da me disk val i fi k uj u, jer nis am podl eg
ao njih ov im pravil im a. Nis u mog li da me ubij u u
poj am, kao ostal e, jer je pit an je živ otn og stav a stvar
ličn og izb or a a ne nam etn ut ih okoln os ti. Slob od a
se ogled a u nez av is nosti, a ne u prip ad an ju.
U tim mom ent im a sam dob io aps ol utn o sve,
samo zat o što nis am oček iv ao aps ol utn o niš ta. Bil
o mi je svej edn o, iako sam svak i tren prov ed en s njim
a dož iv eo kao nag rad u. Bil o mi je omog u ćen o, stic
aj em okoln os ti, da se na đem me đu njim a i da prat
im njih ove rea kc ij e. Osluš kiv ao sam mol it ve, tum
a čio pok ret e, učes tov ao prv o u poj ed in ačn im eufor
ij am a, a zat im i u zaj edn ičk oj patn ji… Vid eo sam
tol ik o živ otn os ti, mlad os ti i lep ot e u svem u tom e
sam o zat o što nis am bio opt er e ćen mor an jem. Vid
eo sam sve, dok, u stvar i, kad a se zav rš io upis, nij e
treb al o da vid im niš ta, pop ut ostal ih, zas lep ljen ih
priv idn im por az om. Vid eo sam sve ono što oni nis u
mog li, sam o zat o što svet nis am gled ao njih ov im
očim a.
Kaž u da prol az e sam o najb ol ji. Ne znam, nis am
sig uran, jer tog a dan a, po mom miš ljen ju, svi su bil i
najb olji, a opet nik o od njih nij e proš ao. Izl az il i su
por až en o jed an za drug im. Re đal i su se hol om kao
pok oš en i. Sve njih ov e nad e odj edn om su pos tal e
gork e i prom en il e boj u. Vol ja i ent uz ij az am su nes
tal i i pret vor il i su se u pak ao. Dod uš e bil o je i onih
koj e je bil o baš brig a, ali ve ćin i uglavn om nij e bil o
– 251 –
svej edn o. Najt už nij e je što nik o od njih nij e priz nao
da nij e dov oljn o rad io ili da nij e dov oljn o tal ent ov
an, već su se svi, svi do jedn og, poz iv al i na ned os tat
ak sre će i na viš u sil u.
I zai s ta, izg led a da pos toj i izv es na lin ij a koj a
razd vaja sre ću od nes re će. Ta lin ij a se zov e tren ut
ak. Nik ad a u živ ot u joj nis am bio bliž i i nik ad a je
nis am man je razu m eo. U suš tin i, kad a čov ek mal o
bol je razm is li, sre ća ne pos toj i. Ne. Pos toj e sam o
put ev i koj i vod e do nje. Sre ća je sam o ime, ili izg ov
or za neš to što se des il o, ili za neš to što je mog lo da
se des i, a nij e. Poz iv at i se na sre ću i na viš u sil u
ionak o je najb ez boln ij a var ij ant a jer ne zav is i od
nas. Poz iv at i se na neš to drug o, na neš to što zav is i
od nas, i te kak o bol i jer smo mi sam i odg ovorn i.
Ovak o, kriv ac je uvek nek o drug i.
Kom is ij a sas tav ljen a od glum ac a je svak om e
od njih pron aš la nek u zam erk u. Prof es io n alc i
ionak o uvek traž e man e, da bi nek om e pom og li, a
lai c i vrl in e, da bi seb i pom og li. Ovi prv i da bi krit
ik ov al i, a ovi drug i da bi vel i čal i. Uzg red, amat er iz
am je neu p or ed iv o ja či sam o zat o što se zas niv a
na slob od i, dok se sve ostal o zas niv a na mor an ju.
Amat er iz am je stvar čov ek a, dok je prof es io n al iz
am stvar sis tem a. U prv om uvek ti biraš, u drug om
uvek teb e bir aj u. Ovo prv o mog u da rad e svi, aps ol
utn o svi, nez av is no od kval it et a i zvan ja, dok ovo
– 252 –
drug o mog u da rad e sam o odab ran i. Kak o na scen
i, tak o i u svem u ostal om.
Žao mi je sam o što moj drug ar nij e shvat io da
padan je na prij emn om ne zna či i pad an je u živ ot u.
Kredib il it et za neš to nij e sam o stvar druš tva, već i
stvar ličn og izb or a. Ja mož da ne znam da piš em ali
mi nik o ne će zab ran it i da to čin im. Isto tak o i ovi
ljud i mož da zai s ta ne znaj u da glum e ali to nik o ne
mož e da im zab ran i – osim njih sam ih. Uzg red, ja
nis am po čeo da piš em da bi me drug i prih vat il i i
razu m el i, već da bih prih vat io i razu m eo seb e. Nis
am po čeo da piš em da bih oslob od io druš tvo, već da
bih oslob od io seb e od steg a istog tog druš tva. Tek
ond a sam, osob a đaj u ći seb e, po čeo da oslob a đam
i druš tvo, bar simb ol ičn o. Ako ovi ljud i traž e priz
nan je u svet u nep riz nan ja, to je isto kao kad a bih ja
nas toj ao da održ av am knjiž evn e ve čer i u dis kot ek
am a, ter et an am a ili u kock arn ic am a. Mož da bih i
izv uk ao nek i aplau z ali ver ov atn o bih pre izv uk ao
bat in e.
Nik o nem a tap ij u na umetn ost. Umetn ost nij e
sam o nau k a već i slob od a. Umetn ost se ne zad aj e
nam etn utim form ul am a, ona se stvar a. Najv až nij e
prav il o je da ne pos toj e najv až nij a prav il a. Da sam
ček ao da bud em priz nat nik ad a ne bih bio priz nat.
Da sam ček ao da drugi kaž u da sam dob ar nik ad a ne
bih bio dob ar, jer mi to nik ad a ne bi ni rek li. Odu v
ek sam, u svem u, bio sub jektiv an. Ne pos toj i ja ča
– 253 –
objekt ivn ost od sub jekt ivn os ti. Dok je ova prv a aps
traktn a i ti če se form aln o svih, ova drug a je stvarn a
i ti če se sam o jedn e osob e. Ne pos taj e se g lum ac
kad a se dob ij e dip lom a ili kad a drug i kaž u da je nek
o glum ac, neg o tek ond a kad a s am glum ac pov er uj
e u to, ukol ik o nek ad a uopš te i pov er uj e.
Moj drug ar je, do sad a bio sve u živ ot u, sam o nik
ada nij e bio svoj. Dok ja do sad a nis am bio niš ta u živ
ot u ali mis lim da sam i dal je svoj. A dok az za to je
slob od a mis li i spos obn ost da nep rek idn o stvar am,
potp un o nezav is no, a ne da ček am da mi nek o drug
i to omog u ći. Živ ot nij e ček an je pos ebn ih mom en
at a koj i će da nas pros lav e, već stvar an je tak vih
mom en at a. Živ ot se ne ček a, živ ot se živ i, a sve što
se pok up i u me đuv rem en u čis ta je prem ij a. U
umetn os ti i u svem u ostal om.
Da sam ček ao na drug og a kriv io bih drug og a, dok
ovak o mog u da kriv im sam o i jed in o seb e!
Ili da veličam?!
Videćemo…
*
*
*
PUSTITE ME
– 254 –
Pus tit e me, ljud i. Pus tit e me!
Pus tit e me da izg ov or im sve one re či koj e vi nik
ad a nis te mog li, koj e vi nik ad a ne ćet e. Pus tit e me
da oset im slast, da oset im gor čin u, da oset im neš to,
bil o šta, samo me pus tit e. Pus tit e me sam og u noć.
Sam og u mrak.
Sam og u niš ta. Sam o me pus tit e…
Znam da mi žel it e sve najb ol je. Znam, ali vaš e
najbol je je moj e najg or e. Sve vaš e slob od e su moj i
zat vor i, vaš i po čec i moj i kraj ev i i zat o pres tan it e
viš e da mi pričat e o živ ot u, prož iv it e vi mal o. Pres
tan it e već jedn om da mi pri čat e šta da rad im, urad
it e vi neš to. Ne ću viš e da sluš am o umetn os ti, stvor
it e je sam i, pa mi ond a neš to kaž it e, ali prv o me pus
tit e…
Znam da najv iš e vre đaj u oni, koj i ne vre đaj u
uopš te. Znam da vam smet a ovo što rad im. Znam, ali
i men i smet a to što vi ne rad it e niš ta. Da nij e poš tar
a, ne bis te znal i kak o se zov et e. Da nij e tel ev iz ij e,
zab or av il i bis te u koj oj zem lji živ it e. Da nij e int
ern et a, ne bis te imal i gde, van vaš e ku će, da pron a
đet e svoj e slik e, slik e koj e ste sam i pos tav il i.
Sve vi znat e o svem u. Prv ac i ste svet a u tom e,
samo ne znat e drug e ljud e da ostav it e na mir u. Zaš
to to rad it e?
Znam da me vol it e. Shvat io sam to odavn o, ali
nemojt e da me vol it e tak o. Vol it e me pes mom. Vol
– 255 –
it e me igrom. Vol it e me snov im a, a ne mrž njom i
pods meh om. Lak o je ismej at i, teš ko je nas mej at i.
Lak o je odb ac it i, teš ko je razu m et i. Lak o je neš to
ubit i, teš ko je rod it i!
Vol it e me kao što ja vol im vas. Vol it e me re čim
a, paž njom. Vol it e me ljub av lju ili nem ojt e da me
vol it e uopš te. Sam o me pus tit e!
* * *
Pus ti me i ti oče sad, iako nis i nik ad. Pus ti me da
let im mal o. Pus ti me da san jam, da vol im. Pus ti me
da živ im svoj im živ ot om, kao tvoj sam ionak o živ eo
do sad, pa znaš i sam da nij e išlo. Sam o me pus ti. Ja
nis am kao ti. Ja ne mog u kao ti. Ja ne ću kao ti!
Ne vre đam te. Ne vre đam te, majk e mi. pa nem oj
ni ti men e. Sam o me pus ti da pev am onu zab ran jen
u pes mu, da plam en om istin e obas jam ljud e. Pus ti
me, čov e če, šta ti je? Pus ti me. Sklon i se. Idi. Bež i.
Zab or av i. Sam o me pus ti da pob egn em u vis in e, u
oblak e, u večn ost. Da se oprob am, dok až em, ako treb
a i da se sak rij em. Pus ti me u ime puš ten ih, u ime
svih nas. U ime vrem en a, u ime istor ij e, u ime čov ek
a. Sam o me pus ti.
Pus ti me i ti, majk o, pus ti me sad a, ili nem oj nik
ad a. Pus ti me da bud em slob od an, da bud em ptic a!
Pus ti me bar mal o. Pus ti me na tren ut ak da odl et im
tam o gde m nog i nis u mog li. Pus ti me da raš ir im
kril a i oslobod im mis ao, da glas no prog ov or im, da
– 256 –
zab lis tam… Da se bor im za ljud e. Hej, za ljud e! Za
rob ov e. Za sve nas. Da otm em bi čev e, spal im steg e.
Da pok id am lanc e. Da potp al im vat re, odavn o ugas
le. Da pret im i prk os im. Sam o me pus ti. Sam o me
pus ti da im to kaž em glas no.
Da im sve to sas pem u lic e. Sam o me pus ti, mol im
te.
Ma pus ti me i ti, lep a žen o. Ti, koj u sam odu v ek
vol eo. Ti, koj u ću zau v ek vol et i. Kad a jedn om odeš,
i kad a se jedn om vrat iš, i kad a se ne vrat iš. Pus ti me,
mil a. Pus ti me, moj aris tok rats ki cvet e. Pus ti me,
moj ned oh vatn i brš ljan u. Tvorn ic e uspom en a. Ljub
avn ic e.
Knjeg in jo. Ses tro.
Ho ću da pom ir iš em nek i drug i cvet, udahn em
nek a nov a jut ra, da oset im nek a drug a prol e ća, čuj
em druga čij e zvuk e. Ti si lep a, najl epš a, sve što vred
i satk an o je u teb i, ali ne mog u viš e, drag a. Ne mog
u. Pus ti me, ljub av i. Pus ti me u ime ljub av i. Pus ti
me ako me vol iš. Pus ti me zbog seb e, zbog men e, zbog
nas. Sam o me pus ti. Pus ti me da pla čem. Pus ti me
da vriš tim, da se smej em, da ćut im, da se rad uj em,
sam o me pus ti…
Tam o gde ja idem, drug i bež e. Veš tic a u kos tim
u lutke zav od i. Nes re ća sev a iz očij u. Umes to rek e
krv te če.
Pus ti me da to prom en im i ne zab or av i da te volim.
– 257 –
Pus tit e me i vi, drug ov i moj i, znan i i nez nan i.
Pustit e me da cvet am, da ven em, da se diž em i pad
am. Pus tit e me da živ im! Doz vol it e mi da san jam,
da diš em. Omog u ćit e mi to. Pus tit e me da se vin em
u vis in e, među oblak e, me đu bog ov e. Vrat i ću se
kod vas. Vrat i ću se zbog vas, ali prv o me pus tit e. Prv
o mor am da odem, da se sklon im i bud em sam. Sam
o jed an tren ut ak, jedn u večn ost.
Ako ne sad a, kad a? Ako ne ovd e, gde?
Sam o me pus tit e.
Mor am da oset im taj svet. Mor am! Da ga obas jam
svoj im istin am a, da ga preb oj im svoj im boj am a,
svoj im plam en om. Da spas em što se spas it i mor a.
Spas en jem svoj e duš e spas i ću i vaš u. Pa i ako nes
tan em? Pa šta ako nes tan em? Tam o sam i nas tao. U
mrak u. Ne ću bit i ni prv i, ni pos ledn ji koj i je pao.
Gde ćeš bol je uzd iz an je od pad a i bol ju pob ed u
od por az a koj i se večn o slav i?!
* * *
Pob og u ljud i, pus tit e me viš e ili će me ovaj nem
ir ubit i. Pus tit e me ili ću sag or et i. Pus tit e me ili ću
se ugušit i od tu đih laž i. Ne mog u viš e mirn o da spav
am. Ne mog u viš e da ćut im. Gled am gladn e i izg ub
ljen e. Na sve stran e sam o por az i. Plač i očaj. Iluz ij e,
zab lud e. Koješ ta. Nigd e rad os ti. Nigd e smeh a. Nigd
e ljub av i. Sam o tug a, jad i nes re ća. Sam o bed a i
prom aš aj i. Sam o suz e.
– 258 –
Moj e, tvoj e, sva čij e.
Tam o gde vi hit at e pon os no, ja odat le stid ljiv o
bežim. Tam o gde vi diš et e pun im plu ćim a, ja se guš
im. Tam o gde vi pliv at e, ja se dav im; gde se vi smej
et e, ja crv en im. Pom o ći ćet e mi ako mi ne pom až et
e uopš te. Pog ur a ćet e me ako me ne dod ir uj et e. Da
ćet e mi kril a ako mi ih ne ods e čet e.
Sklon it e se već jedn om. Odl az it e. Idit e do đav ol
a! Bež it e od men e. Zab or av it e me. Ne mog u viš e
ovak o. Ne ću viš e ovak o. Sam o me pus tit e, ljud i.
Osluš kujte moj e por uk e ili se, jedn os tavn o, bor it e
zaj edn o sa mnom!
Drugačije ne može.
*
*
*
– 259 –
Stefan Simić: PUSTITE NAS
PRIČE NAŠE STVARNOSTI
- Pus tit e me! -Vi če Stef an Simić - Pus tit e me, ljud
i da bud em svoj, slob od an, da ras tem, da pad am i da
se diž em.
Ima li išta važ nij e u živ ot u bil o koj eg čov jek a
neg o isp un it i čež nju duš e da ras te, da se razv ij a,
da ostvaruj e nem og u će i da vjer uj e da je to mog u
će.
Stef an e, na prav om si put u, jer znaš da „svi su
cvjet ov i bud ućn os ti u sjem en u sad aš njos ti.”
Kao stras tven i čit al ac i zal jub ljen ik dob ro g
štiv a, naš la sam se blag o re čen o u „čud u” pri sag
led av an ju tol ik e kol i čin e rea ln os ti, raz um ij ev
an ja i sao s je ćan ja sa čov jek om koj i dom in ir aj u
knjig om PUSTITE NAS.
Ne mog u a da se ne pit am kak o ovaj mlad ić usp
jev a da shvat i, vid i i isk až e rij e čim a na tak o jedn
os tav an i top ao na čin, sve istin e živ ot a, sve istin e
unut raš njih zab lud a i zab un a, muk a, dil em a, pit
an ja, sumn ji…
Kak o sve to usp jev a tak o mlad i „nei sk us an” u
otrov im a koj i ček aj u i vreb aj u?
– 261 –
Kak o se zap rav o pos taj e mud ar? Da li se to pos
taj e ili ra đa? Da li nam je ta spos obn ost data nez av
is no od živ otn og isk us tva? Kad a je Stef an Sim ić u
pit an ju, i ono što nam sao pš tav a prek o svoj ih pri
ča, rek la bih - DA. Izab rat i put svjet los ti, čin it i dob
ro, šir it i raz umij ev an je, ljub av, rad ost, dop rin os
it i da svij et bud e bol je i prij atn ij e mjes to za živ ljen
je zap rav o zna či bit i sprem an da se mud rost razv ij
a.
I Stef an to uprav o i rad i. Slob od om mis li i rad os
ti izr až av an ja on lak o, jedn os tavn o i britk o slik a
svak odnevn e živ otn e pril ik e i nep ril ik e koj e su zaj
edn ičk e nam a ljud im a bez obz ir a na koj oj geo g rafs
koj šir in i ili mer id ij an u živ jel i. Stef an jedn os tavn
o ispred sebe vid i ČOV JEK A.
Njeg ov e mis li, rij eči, re čen ic e su tak o lak e, jedn
ostavn e i dub ok o istin it e. Autor ličn os ti i pon aš an
ja ljud i opaž a veo m a oštrim okom i prep oz naj e sve
fi nes e spot ic an ja, pad an ja i uzd iz an ja duš e. Bliz
ak mu je tren ut ak sad aš njos ti, veo m a supt iln o pos
mat ra i reg is truj e čak i ono što je spol jaš njem oku
nev id ljiv o.
Dok čit am Stef an ov e pri če koj e ods lik av aj u naš
u stvarn ost osećam vap aj koj i se pren os i i razn os i
kao eho od nek e bivš e ka nek im nov im, bud u ćim gen
er acij am a; ponekad liče na urlik, žed an slob odn e
mis li, i žel jan sops tven ih pok uš aj a, mak ar oni bil i
i prom aš aji, ali su eho slob odn og izb ora.
Maruška Drašković, psihološkinja
U Kotoru, aprila 2012
– 244 –
UZ PRVENAC STEFANA SIMIĆA
„PUSTITE NAS”
Da bi čov ek nep ris tras no sud io o nek im pos ebn
im ljud im a, on unap red treb a da se odr ekn e izv es
nih, već usvoj en ih, pog led a i svak id aš nje nav ik e
prem a ljud ima koj i nas običn o okruž uj u.
(Fjod or Mih ajl ov ič Dos toj evs ki)
Čit aj u ći ruk op is knjig e mlad og autor a Stef an a
Sim i ća, nep res tan o mi se vrz mal a po umu ova
mudro st vel ik an a rus ke knjiž evn os ti, mud rost koj
a je u seb i sum ir al a etik u, pom ir il a razl i čit os ti,
izj edn a čil a svet ov e, i na kraj u na pij ed es tal stav il
a čov ek ol jub lje. Baš kao što to u svoj im pri čam a, ili
zap is im a iz živ ot a, čin i Stef an Sim ić. No, men e ličn
o je ova knjig a, kao i ostav ljan je pis an og trag a za
njom, stav il a u blag o nez av id an pol ož aj. Ne vol im
– 263 –
knjiž evn u krit ik u, svu tu stručn u term in ol og ij u koj
om, sas vim hot im ičn o, zas ipam o čit ao c a, mud ruj
em o, anal iz ir am o, vag am o, i na kraj u, daj em o
svoj sud zab or av ljaj u ći, prit om, da je pot rebn o odr
e ći se običn os ti i ustal jen ih mil jea, kak o je to rek ao
Dos toj evs ki. Stog a, rad ij e bih da ostan em ono što
sam bil a od prv og sus ret a sa Stef an om Sim ićem –
vet ar u jed rim a. U pril og tom e ide neos porn a čin
jen ic a- ovaj mlad i autor je sve sam o ne kliš ei z iran.
Kad a su me, jedn om pril ik om, pit al i koj im stil
om piš e taj mlad i Sim ić, odg ov or il a sam – bal aš
ev ićk im. Sam o, kad a čit at e Stef an a, imat e utis ak
da je Bal aš ević nadr as tao sam og a seb e…
Jez ik koj im se Sim ić služ i nad as ve je svak id aš
nji, i uprav o u toj jednostavnosti lež i lep ot a njeg ov
og izr aza. Pa opet, on jes te pis ac plas ti čar, jes te tkač
dob re met af or e, jes te izv anr edn o dob ar pos mat
rač.
Izd voj il a bih imag in arn u ljub avn u pri ču, koj a
je, uprk os svoj oj imag in arn os ti, stvarn ij a od mnog
ih dož iv ljen ih.
„I por ed tog a, čes to zam iš ljam kak o šet am o zag
rljen i ulic am a naš eg grad a, oko pon o ći ili pre, ruš e
ći sve mog u će konv enc ij e. Vi kao Ana, kao Rus ka
kneg injic a, a ja kao grof Vrons ki, kao vaš ličn i grof
ili kao Vaš ličn i kućn i ljub im ac, kak o vam draž e. Nep
rek idno razm iš ljam o vam a, lep a žen o. Vol eo bih da
sam obraz ov an kao vi, da poz naj em jez ik e, da svir
am nek i ins trum ent, da pri čam na na čin na koj i vi
pri čat e. Vol eo bih još dos ta tog a, a neš to ćet e mi vi
mož da i
omog u ćit i! Vol eo bih, najp re, da mog u da vas vol
im. Vol eo bih da mog u da vas vrat im bar des et god
in a unaz ad, a da vi men e pog ur at e bar pet god in a
una– 246 –
pred. Ni tad a ne bis mo bil i vrš njac i, ali bis mo bar
bil i sav rš en par.”
S obz ir om da se i naš e poz nans tvo des il o na na
čin prim er en dob u u koj em obit av am o – put em
elektrons kih med ij a, ne mog u a da se kroz ovaj zap is
ne osvrn em, bar na kratk o, na svets ki poz nat u i opš
te omil jen u druš tven u mrež u- „Fac eboo k". Uprav o
tam o, Stef an je na čin io svoj e prv e kor ak e ka javn
os ti, ponud ivš i, sas vim smel o, svoj u nut rin u na
uvid. Dan as, ako otvor it e njeg ov tzv. pro fi l bi će Vam
pot reb an bar jed an čas da pro čit at e sve poh valn e
re či upu ćen e njegov im pri čam a. Ver uj em da sam
dov oljn o rek la ako kaž em da kad a bih ja, kao ostvar
en i sav rem en i srps ki pis ac, imal a prek o stot in u čit
al ac a dnevn o - smat ral a bih se najb ol jim pis cem
ove zem lje.
– 265 –
Stef an a Sim i ća sam upoz nal a kad a je bio odv eć
mlad, nes ig ur an ali potp un o sam os voj an, nal ik
malen oj barc i na uzb urk an om mor u. Dan as, pred
nam a je čov ek koj i sas vim sig urn o se če tal as e i rečj
u prav i nek e nov e staz e, usmer en e ka bud ućn os ti.
Slut im nebroj iv o vel ik u fl ot u iza njeg a… Stog a, pus
tim o ga da svoj zad at ak nas tav i da obav lja val jan
o i pred an o, sim i ćevs ki.
Svetlana Fucić, književnica
U Beogradu, aprila 2012.god.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
Download

PUSTITE NAS