Principi holistièke nauke
buduãnosti
Vuk Uskokoviã
Sadržaj:
Predgovor…………………………………………………………………........................
Principi holistièke nauke buduãnosti………………………………………...
1. Svaki kvalitet je put………………………………………………………………….....
2. Tai-ãi-tu………………………………………………………………………………....
3. Samo razlike èine informacije.........................................................................................
4. Kvaliteta je beskonaèno mnogo.......................................................................................
5. U Prirodi ne postoji ništa što bi se moglo predstaviti kao suma svojih delova………...
6. Finalna uzroènost Prirode je nelokalna i holistièka (od celine ka delovima)..................
7. Kvantiteti ne odreðuju kvalitete………………………………………………………...
8. Mapa nije teritorija i ime nije imenovani entitet………………………………………..
9. Nauène teorije odražavaju njihovu korisnost, ali ne i ontološku istinitost…………......
10. Svako posmatranje je uèestvovanje i ne postoji posmatrano nezavisno od posmatraèa,
niti posmatraè nezavisan od posmatranog, te ni teritorija nezavisna od mape, kao ni
naèin crtanja mape nezavisan od teritorije………………………………….…………..
11. Priroda sveta je monistièka……………………………………………………………..
12. Priroda je kroz okvire svake formalne nauke indeterministièka………………………..
13. Savremena nauka ne odgovara na pitanja »zašto...?«, veã »kako...?«………………….
14. Linearna, jednosmerna uzroènost je posledica redukcionistièkog, a nelinearna,
obostrana uzroènost holistièkog uzroènog sagledavanja sveta…………………………
15. Linearnost odgovara neodgovornosti i izolaciji, a cirkularnosti (povratno spregnute
nelinearnosti) pažnji, maštovitom osmišljavanju, samo-kreaciji, uèenju i evoluciji…...
16. Svako znanje je subjektivno i svaka reprezentacija je interpretacija…………………...
17. Životnost Prirode se ne može formalno opisati………………………………………...
18. Samo se »slabi« principi mogu dokazati……………………………………………….
19. Svaki eksperiment u Prirodi je neponovljiv…………………………………………….
20. Svako uèenje je uèenje na greškama……………………………………………………
21. Življenje = uèenje………………………………………………………………………
22. Uèenje = evolucija……………………………………………………………………...
23. Svaka evolucija je ko-evolucija………………………………………………………...
24. Tajna života je u putanjama,
a ne samo u genetskoj šifri ili bilo kojoj formi ili supstanci……………………………
25. Jezik ne služi objektivnom prenosu informacija, veã uzajamnoj orijentaciji………….
26. Implicitne pretpostavke i temeljna verovanja se ne mogu u potpunosti eksplicitovati...
27. Svi nauèni zakljuèci su implicitno sadržani u njenim polaznim pretpostavkama……...
28. Svako kreativno razmišljanje je nelinearno, vraãajuãi se na svoj poèetak……………..
29. Svet je slika naše duše…………………………………………………………………..
30. Svaki kvalitet je put…………………………………………………………………….
Na putu ka ekologiji uma i ekonomiji mora…………………………………..
1. Uvod………………………………………………………………………………….....
2. Problem polaritetne strukture prirodnih dejstava…………………………………….....
3. Dva tipa ekološke svesnosti………………………………………………………….....
4. I Zemlja je živo biãe........................................................................................................
2
5. Problem nepredvidljivosti ljudskih dejstava…………………………………………....
6. Problem temeljnih vrednosti ekonomskog progresa........................................................
7. Kooperativnost naspram kompetitivnosti……………………………………………....
8. Put naspram cilja……………………………………………………………………......
9. Od egocentrizma ka pronalaženju lepote u svemu…………………………………......
10. Sistemski pozdrav na putu ka evoluciji svesti………………………………………….
Odabrana literatura…………………………………………………………….................
3
Predgovor
Prvi deo knjige predstavlja put na kome ãemo postepeno, korak po korak,
otkrivati uvide u raðanje jednog - za nauku kakvu poznajemo novog, a za drevne
spiritualne tradicije i mudra razmišljanja starog - pogleda na svet, odnosno u nas same.
Kontemplacija koja èini ovaj deo knjige je sabrana u niz principa koji, premda
predstavljaju samo neke od beskraja potencijalno eksplicitujuãih ideja ove knjige, mogu
biti ulepšavajuãi podsetnici ili mantre, inicijatori beskrajno raznovrsnih promišljanja koja
bi možda bila u stanju da naš odnos sa Prirodom prosvetle dubokim poštovanjem,
blaženom obazrivošãu i pažljivošãu, tolerantnošãu i produhovljenošãu. Poput jonskih
stubova sa pogledom na more, antièkih, krhkih i prašnjavih stubova koji nose tragove
vremena, ali i zadivljujuãu belinu i bogatstvo otisaka vekovnih dodira sa Prirodom, i u
ovoj knjizi izloženi principi jedne holistièke nauke buduãnosti, predstavljaju stare temelje
ljudskih razmišljanja, delimièno iscrtane u jednom novom svetlu, temelje saznanja na
kojima možemo graditi mnoga prosvetljena razmišljanja i doživljaje sveta. Èitava ova
knjiga je odraz verovanja da bi nesagledivo prostiruãe posledice uzajamnog i sveopšteg
harmonizovanja prirodnih procesa i komunikacija - koje, usled aktuelnih otklona od
vrednosti negovanih u drevnim religioznim tradicijama, odstupaju od prirodne, održive,
ali i uvek dinamièke i evolutivne ravnoteže - spontano izronile kroz prihvatanje i
samostalno docrtavanje ovde delimièno iscrtanog puta izmeðu nas i Prirode. Njegovo
fleksibilno održanje, namesto savremenih redukcionistièkih nauènih ideja i shvatanja, na
temeljima naših razmišljanja i pogleda na svet bi se odrazilo na širenje naših, uzajamno
individualnih i globalnih opcija odluèivanja, buðenje oseãaja odgovornosti prema putu
ostvarivanja našeg sveta, kao i u nedogled pružajuãeg oseãaja blaženosti i spiritualne
slobode. Meðutim, u tu svrhu, kada se ponovo vratimo na poèetak, na ovaj predgovor,
korisno je obratiti pažnju i na osnovni kreativni princip, princip principa holistièke,
spiritualne nauke buduãnosti, saznajnom radošãu, nadam se, rascvetane ovom knjigom:
istinska saznanja ne trpe principe, najvažnija doktrina je nemati doktrinu111, a sveto naèelo je poput nebeskog plavetnila èisti Um.
»Izneãu Vam, o monasi, uèenje slièno splavu. Svrha mu je da prebrodite, a ne da
ga èvrsto zadržite«319, uèio je Gautama Buda. Stoga su ovi »principi«, reèi i misli koje
oni uokviravaju, samo ukazivaèi, znakovi na putu. Kao što je Voren MekKulok govorio:
»Nemojte mi odgristi prst, veã pogledajte tamo gde pokazujem«106, ove reèi nisu
objektivan ili istinitosni odraz sveta, veã samo putokazi razmišljanja i življenja, za èije
potpuno razumevanje je neophodno proniãi kroz reèi i forme koje oni èine, u sjajne
direktne semantièke krugove koji se u njihovom dodiru sa radoznalošãu subjekta
iscrtavaju. Iako obrisan od strane morskog talasa, trag otvorenog dlana na pešèanoj plaži
može dugo predstavljati naš putokaz, slièan Vitgenštajnovim »merdevinama reèi«417 koje
je, pošto se na njima popenjemo do onde dokle je to potrebno, najkorisnije odbaciti.
Dostiãi preko mape – koja je poput kakve himne tišini, samu teritoriju i bez reèi uživeti
se u Put Prirode.
Apostol Pavle je, u ovom duhu, pisao da »ja sam posredstvom zakona umro
zakonu – da Bogu živim« (Galatima 2:19), pokazujuãi nam na proèišãavajuãu i
oslobaðajuãu, ni u jednom pogledu ne sputavajuãu, te ka spontanom jedinstvu uma i
Prirode usmeravajuãu suštinu puta svakog spiritualnog uèenja. Ovi principi ãe, tako,
predstavljati putokaze oslobaðanja od drugih principa koji èine osnove našeg
4
svakodnevnog rezonovanja, a na koje smo se vremenom navikli i prestali da ih
primeãujemo - principe koji spadaju u domene jezika, logike i socijalne tradicije kojoj
pripadamo. Put ove knjige, meðutim, ne predstavlja samo èudesno uzdizanje zavesa
(mapa) naših pogleda na svet, veã i ukazivanje na blagodetnost delatno-meditativne
komplementarnosti putem otvaranja prostora moguãnosti uèenja istovremenog
pragmatiènog, dobronamernog i predanog korišãenja ovog platna našoj imaginaciji, i
uronjavanja u neposrednost egzistencijalne svesnosti, održavanja blaženog mira, nebeske
tišine i jedinstva uma i Prirode. Implicitne temelje naših sagledavanja sveta i saznanja
ãemo, tako, možda nauèiti da posmatramo ne kao delove našeg biãa - što, kao što ãemo
videti, èesto uzrokuje disharmonièna oseãanja straha, zabrinutosti, ljutnje, depresije i
opsesivne vezanosti za materijalne forme i plodove rada - veã samo kao plutajuãe oblake
ili tok vode u potoku397, te ih tako i kontrolisano i osmišljeno, ali istovremeno i spontano
koristimo. Cilj koji nosi svaki trenutak ove knjige, stoga, ne predstavlja predlaganje
prihvatanja jednog univerzalnog pogleda na svet, opšte reforme nauke u smeru
svevažeãe, »nove« nauke buduãnosti, veã samo blagodetno razjašnjenje (usled
zavaravajuãih preslikavanja, pogrešno uviðene) svrhe i znaèaja nauènih i svakodnevnih
delatnosti, razbistravanje lepote uobièajenih putanja razmišljanja u individualno
probuðenom, kontekstualnom Suncu slobodnog i radosnog, spiritualno temeljnog znanja.
Koncepcija izlaganja misli u ovoj knjizi je zamišljena kao vokalna ekspresija, te,
dakle, predstavlja tekst potencijalnog predavanja utopljenog u aktivnu, dvosmernu
komunikaciju. Mnogobrojna Y raskršãa èije ãemo grane opisivati u knjizi predstavljaju
»redukcionizam«, kao što je moj prijatelj Boštjan Bregar (rasprave sa kim su podseãale
na ukrašavanje palate sultana u divnoj sufijskoj prièi401, u okviru koje grèka umetnost
èistoãe uglaèavanja i kineska umetnost crtanja fresaka u dražesnim bojama, dolaze do
posebnog izražaja putem meðusobnog, vis-à-vis odražavanja) primetio, meðutim samo
onda kada ove opise poistovetimo sa stvarnim svetom. Svaki opis neizostavno
podrazumeva zanemarivanja mora èudesnih kvaliteta Prirode, ali doživevši ga samo kao
orijentir, a ne kao mapu koja ima pretenziju da obuhvati svaki detalj teritorije, svest o
egzistenciji kvalitativne beskrajnosti Prirode ne mora biti narušena. Misli oblikovane u
ovoj knjizi nemaju pretenziju da pruže finalne odgovore na kljuène zagonetke Kosmosa,
veã upravo da prošire domen raznovrsnosti naše radoznalosti, naših sve dubljih i
sveobuhvatnijih unutrašnjih pitanja, da nas u našoj predanoj želji za upoznavanjem i
prihvatanjem svega postojeãeg spoje sa èitavim svetom. Ono na šta reèi koje èine ovu
knjigu pokazuju je samo pokazivanje. Jer, put èitave ove knjige, slièno kao i svako
iskreno istraživanje i umetnièko delo, ukazuje ne na cilj putovanja kao istraživanja ili
stvaranja, veã na samo pokazivanje, na lepotu traganja. Istinska ljubav plesaèa je sam
ples, radosnog putnika svaki trenutak putovanja, te ãemo kroz ovu knjigu i mi i èitav svet
postati neprekidni Put.
Podsetimo se da staroslovenska reè »nauk« u svom izvornom znaèenja
podrazumeva svako »sistematski organizovano znanje nezavisno od disciplinarne
lokacije, metoda putem koga je nastalo ili forme reprezentacije«327,59, što je veoma
razlièito od savremenog, pozitivistièkog znaèenja reèi »nauka« kao pokušavanja da se
krutim logièkim manipulisanjem simbolima, lišenim etièko-estetske odgovornosti, opišu
svet i njegove pojave. Stoga ãemo pod pojmom holistièke nauke i njenih principa
izloženih u ovom poglavlju podrazumevati putokaze ka svakom saznanju, a pošto je, kao
što ãemo videti, proces samog življenja nerazdvojiv od saznajnih procesa, tako se ovi
5
principi mogu shvatiti i kao putokazi samog življenja. Iz ovakvog doživljaja nauke
direktno proizilazi i prihvatanje svega što se može nauèiti kao izvesne nauke, te se, stoga,
svaka veština, svako umeãe, svaka umetnost - od žongliranja lopte do izmamljivanja
»osmeha mikrokosmièke orbite«77 tananim prebiranjem muzièkih i životnih harmonija može smatrati naukom, što je shvatanje koje ãe predstavljati kljuè ponovnog, još od preantièkog doba najèešãe zaboravljenog, jedinstva svih oblasti ljudskog znanja. Usled
slobodnog i nadasve širokog predstavljanja nauke buduãnosti, u kojoj se sve grane
prirodnih i društvenih nauka sistemskim prilazom prisajedinjuju u jedno jedinstveno i
opšte razmišljanje, svestan sam da ãe ova knjiga, najverovatnije, izazvati razoèarenja (i
okarakterisanja kao izvesne »para-nauke«) mnogih profesionalnih filosofa, nauènika,
teologa, sociologa, umetnika, pa èak i sistemskih teoretièara, ali nagrada za pisanje ove
knjige biãe nada da ãe i mnoga biãa kroz radost saznanja koje ãe dodir sa ovom knjigom
probuditi, uvideti refleksije sopstvene dobrote i milostivosti.
S obzirom da ova knjiga predstavlja nastavak prethodnog rada pod imenom »Na
putu redukcionistièko-holistièke ravnoteže savremene nauke i društva«389 - èiji je
poslednji pasus postepeno evoluirao u prvi deo ove knjige èiji izrazi takoðe mogu
predstavljati idejne klice èitavih novih stabala znanja - i prvi deo ove knjige bi se lako
mogao nazvati »Na putu konstruktivistièko-realistièke (ili jednostavnije, subjektivistièkoobjektivistièke) harmonije...«, s obzirom da ãemo tokom rada pokušati da ukažemo na
važnost prihvatanja konstruktivistièke posebnosti i neponovljivosti svake prirodne
perspektive, te prirodnih procesa kao refleksija našeg unutrašnjeg biãa (apsolutno
sagledivih kao takvih samo kroz poistoveãivanje nas samih sa èitavim životnim
postojanjem, sa celim našim svetom) u harmoniji sa postojanjem zajednièkih crta i
putanja kao emanencije Ljubavi, smisla postojanja èitavog sveta. Osvrnuvši se unazad,
kao put ove knjige iscrtava se jedan od moguãih naèina da se savremenoj,
redukcionistièkoj nauci pruži osnova koja odgovara drevnim spiritualnim tradicijama,
èime bi kompetitivne grane ljudskog stvaralaštva bile preobražene u prijateljske,
nerazluèivo meðuzavisne i duhom zajedništva prožete delove jedne celovite, holistièke
životne graðevine ljudskog, civilizacijskog znanja. ÈuangCe je smatrao da »ljudi slave
ono što leži u sferi njihovog znanja, ali ne primeãuju svoju zavisnost od onoga što leži
izvan«185, i upravo se neprekidnim podseãanjima da ne samo svako naše znanje (na svim
poljima ljudske kreativne komunikacije: nauène, religijske, umetnièke...) i svaki naš
pogled na svet potièu na direktno nesagledivom radu i putanjama brižnosti èitave istorije
postojanja, te na nevidljivim, implicitnim pretpostavkama rasuðivanja i vrednosnim
kriterijumima perceptivnog iscrtavanja našeg sveta, veã i da èitav svet pluta na skrivenim
spiritualnim korenima postojanja, ispred nas i u nama rasprostire nepregledni horizont
beskrajne evolucije jedinstva u raznovrsnosti kroz mir, lepotu i sveopšta prihvatanja.
Pisanje ove knjige me je u jednom trenutku podsetilo na stvaranje jednog drveta
znanja, tako da svaki pasus predstavlja po jednu njegovu granu. Reèi koje pasuse èine
iscrtavaju godove i nizove tkiva grana, pružajuãi se u vis, sve dok finalne misli pasusa ne
iscrtaju njegov bilo tanani list ili sam plod – plod koji je u stanju, nadam se, da nadaleko
odzvanja u tišini koja prati doživljaj muzike i semantike ovih reèi. Kao i svako drvo, i sve
što postoji poniklo je iz korena, i upravo ovi koreni i èine osnovnu temu ove knjige.
Svako dovoljno duboko pronicanje u bilo koji detalj Prirode dovodi nas do susreta sa
nevidljivim korenima njihovog i našeg postojanja, a samo nas raznovrsno grananje,
cvetanje i pružanje plodova drveta znanja naše nauke na temeljitim putanjama
6
spiritualnosti, nereèite etike i estetike doživljaja sveta, može usmeriti na put harmoniène,
održive evolucije ka sve èudesnijim saznanjima. Premda su ove korenite putanje gotovo
uvek implicitne, dakle direktno nesagledive za samog stvaraoca, njihova se refleksija
može uoèiti u celini samog dela, u etièko-estetskom obogaãivanju drugih saznajnih
svetova kojima je ono namenjeno.
Ova knjiga je put, i poput svakog puta njen tok predstavlja jedno nepredvidljivo
traganje za harmonijom koja bi u neraskidivo i beskrajno smisleno jedinstvo obgrlila
interakciju polariteta koje njeni opisi iniciraju. S obzirom na izabrani naèin izlaganja
razmišljanja o našem razmišljanju i življenju, i neraskidivu povezanost i isprepletenost
svih postavljenih principa, u svrhu prirodnog nadovezivanja ideja je neizbežno bilo
višestruko korišãenje sliènih misli, ali pošto je i jedna od hipoteza ove knjige ta o
kontekstualnom oblikovanju kvaliteta svakog sistema, tako i sve »iste« reèi, »iste«
mantre i naizgled iste poruke, uvek, u svakom trenutku njihovog razumevanja, poseduju
jedinstveno znaèenje. Zamišljena svrha izraza koji èine ovu knjige je ne pružanje finalnih
rešenja i odgovora, veã èista inspiracija, ispunjena težnjom ka buðenju sve radoznalijih
pitanja i sve èudesnijih konteksta razmišljanja, sve dok se naše preterano
pojednostavljene slike Prirode ne prošire i ne obuhvate èitavu Prirodu, postanu Jedno sa
njom i sa èitavim postajanjem.
Pošto je jedna od tradicionalnih religijskih ideja koje prožimaju ovu knjigu,
odslikana velelepnim putem ka jedinstvu uma i Prirode, buðenjem beskrajnog
zadovoljstva postojanja ispunjenog harmonijom izmeðu tragalaèke obasjanosti i
saoseãajne posveãenosti, pružanjem ka širenju konteksta osmišljavanja detalja našeg
sveta do same beskonaènosti, do prirodne celokupnosti, sve dok ne postanemo zaista
svet(i) (Petar I 1:16), dok ne prepoznamo sebe u svemu i ceo svet u sebi, i temeljne težnje
sa kojih je postepeno nicala ova knjiga su pokušavale da odslikaju opštu prirodu
tajanstvenih saznajnih dodira Prirode i njenih biãa. Svaki detalj Prirode tajnoviti je povod
beskrajnih otkrovenja, hologramski odražavajuãi u sebi sva prirodna bogatstva, te je i
uoblièavanje ideja u celovite reèenice, izraze u kojima se ogleda potencijal, nadam se,
puno raznovrsnih i u nedogled pružajuãih interpretacija, imalo za cilj odslikavanje
prirode saznanja. Uèenje u dobrodušnom dodiru sa Prirodom nas navodi na uoèavanje
beskraja korisnih analogija kao putokaza mudrosti, a suština sistemskog prilaza
opisivanju sveta, negovanog u okvirima ove knjige, je, podsetimo se, sadržana u
postavljanju odnosa koji se mogu pragmatièno uopštavati na opisivanja svih prirodnih
sistema. Nijedno vredno saznanje u kontaktu sa Prirodom ne može se postiãi površnošãu,
nestrpljenjem i težnjama ka hitrom razumevanju. Mirno oèuvanje našeg sluha na tananim
zvucima Prirode255, strpljivo i predano posmatranje valovite igre svetlosti i senki, vredno
udubljivanje u putanje znanja koje èine našu socijalnu tradiciju, te marljivo, pažljivo i
brižno stvaranje bilo èega, nužni su preduslovi iscrtavanja zaista vrednih spoznaja, te,
stoga, tajnovitošãu obgrljeni izrazi ove knjige predstavljaju samo putokaze ka buðenju
tragalaèke inspirativnosti i dosezanju blagodetnog znanja. I tek kada put saznanja, koji
èini ovu knjigu, postane, na samom njenom kraju, velik poput planine, tada sve stvari
postaju, ponovo, kao na njenom poèetku, prostodušne, jurodivske i blaženo jednostavne.
Sve reèi i svi izrazi koje koristimo poseduju razlièite metaforiène karaktere, te
stoga i razlièite smislenosti za svakoga od nas. Ukoliko Vam terminologija korišãena u
okviru ovog rada izgleda strana i nerazumljiva, nemojte biti obeshrabreni. Neko je
nekada rekao da »... i sve što je èovek ikada èuo, i sve što nije obièno mrmljanje i
7
mucanje, može se reãi u tri reèi«417. Ono na šta ova knjiga pokušava da ukaže, i što je
predstavljalo jezgro inspiracije njenog pisanja je samo to da ideje i slike sveta koje se
protežiraju kroz popularnu komunikaciju u savremenom društvu ne predstavljaju odraz
potpunosti ljudskih biãa. Da bi se stekla ponekada zaboravljena slika o božanstvenosti i
èudesnosti èitavog živog sveta, neophodno je sva intelektualna premišljanja i otkriãa
uravnotežiti sa mislima koje potièu iz dugotrajne tradicije mudrosti življenja. »Svaki
književnik, pouèen za carstvo nebesko, slièan (je) domaãinu koji iz svoje riznice iznosi
novo i staro« (Matej 13:52), uèio je Isus, a svi spiritualni putokazi, dovoljni za postizanje
ovakve racionalno-duhovne ravnoteže koja bi mogla harmonizujuãe delovati na ljudska
saznanja i dalji evolutivni napredak, sadržani su i u tako davnim religijskim predanjima
kao što je moja knjiga za pusto ostrvo, Tao Te Ãing.
U drugom delu knjige smo iz uopštavajuãeg naèina opisivanja ljudskih odnosa sa
Prirodom prešli na praktiènije sagledavanje stvarnosti, sa pokušajem uspostavljanja što
šireg opsega efekata kreativnih ljudskih delatnosti. Centar oko koga se okreãe i ova
kontemplacija takoðe predstavljaju jezgra ljudskih težnji, naša najdublja, implicitna
uverenja, vrednosti, nereèiti temelji pogleda kojima stvaramo naš svet. Hipoteza ovog
dela knjige je da se ovi temelji naših saznanja projektuju na svet koji kreiramo i koji
zapravo jesmo, te da se svet može promeniti nabolje ne samo sa mehanistièkim
planiranjem i formalnim proraèunavanjem dejstava i naknadnim biranjem postavljenih
opcija, veã rukovoðenjem svih naših postupaka tihom harmonijom razuma i intuicije,
razvijanjem svesti o nastajanju svih posledica koje ostavljamo na svet iskljuèivo
dejstvom naših unutrašnjih težnji iz kojih nièu naši fizièki postupci.
Svako delo, svaka misao, svaki ples i svaki dodir koji ukazuje na plemenitost i
dobrotu, mora i sam po sebi primerom odražavati te kvalitete. Iz razloga pokušaja
dinamièkog, meðusobno podstièuãeg ujedinjenja egzaktne jasnoãe logièkog znanja na èiji
put nam ukazuju savremena i tradicionalna nauka, kao i »zapadna« filosofska tradicija, sa
zvezdanom divotom i sjajnom mudrošãu drevnih »istoènjaèkih« predanja, religijskim,
poetskim, umetnièkim i, uopšte, etièko-estetskim putanjama, te ukazivanja na blagodetnu
ravnotežu misaonog i praktiènog delovanja, i èitava ova knjiga ima zadatak da kroz
harmoniju mudrosti i lepote na svakom njenom nivou sagledavanja pripada baštini »igre
staklenih perli«181 koja svojom umetnošãu metaforiènog pronalaženja »putanja koje
povezuju«19 tajnovito prožima mudrost naše civilizacije. A pošto je za buðenje ove
harmonije, slièno kao i za postojanje èitavog sveta, neophodan dodir, spontani i radoznali
put upoznavanja u kome se kriju smislenost, evolutivni podsticaji i brižnost prema našem
svetu, tada si kljuè za udahnjivanje života ovim reèima, upravo Ti, dragi èitaoèe.
PRINCIPI HOLISTIÈKE NAUKE BUDUÃNOSTI
Nalazimo se na obali mora, ispred nas se u daljini naziru planinski vrhovi, oblaci
plutaju nebeskom sferom, i svet kao da je danas ispunjen blaženim mirom, mirisom
dalekih cvetova i šumom talasa koji kao da nam neprekidno i neumorno prièaju o nama i
Prirodi, pokušavajuãi da prosvetle puteve koji povezuju naše biãe i naš svet. Iza nas, na
putu na kome smo, prostiru se uspomene našeg iskustva i èine poznate delove puta koji se
pruža van dometa našeg seãanja, te naše temelje i korene na kojima evoluira naš svet.
Ispred nas je takoðe put koji se pruža u nedogled, ispunjen nesagledivim moguãnostima i
mnoštvom pitanja. Ko smo mi? Odakle dolazimo? Kuda idemo? Zašto postoji èitav ovaj
8
svet oko nas? Zašto vidimo baš ovo što vidimo? Zašto je danas baš danas? Ovakva
pitanja su samo jedna od mnogih koja èine svakodnevno obogaãujuãe razmišljanje
mnogih inteligentnih biãa Kosmosa, i predstavljaju osnove kreativnog misaonoreflektivnog doživljavanja sveta koje inicira beskrajni napredak filosofske svesti i
umetnosti doživljavanja Prirode. Inspirisani mnoštvom ovakvih pitanja, i mi kreãemo na
put – na put postavljanja principa holistièke nauke buduãnosti i jednog novog pogleda na
svet.
Blještava radoznalost koja se krije iza vela naših misli, može se tradicionalnim
filosofskim reènikom izraziti pitanjem i »šta su to kvaliteti?«, pri èemu se podsetimo da
se pod pojmom kvaliteta u nauèno-filosofskim okvirima podrazumeva osobina neèega.
Svaki oblik percepcije, dakle samo postojanje iz perspektive živih biãa, predstavlja
doživljavanje kvaliteta. Sve ono što u našem svetu percepcije nazivamo objektima ne
predstavlja ništa drugo do u izvesnu subjektivnu harmoniju objedinjen skup kvaliteta koji
otkrivamo, odnosno primeãujemo u datom, uvek izvesnim granicama oivièenom telu.
Semantièko upitkivanje porekla kvaliteta nosi u sebi i radoznalost nad putanjama
njihovog pružanja izmeðu Prirode i živih biãa u kojima su inicirana ovakva
prosvetljujuãa pitanja, što, opet, u svom odgonetanju krije i najdublje tajne smislenosti
postojanja Kosmosa i inteligentnih biãa u njemu.
Za nauku i našu kontemplaciju veoma interesantna, a danas i gotovo standardna –
empiristièka, opisna podela kvaliteta potièe od Džona Loka i odnosi se na
razgranièavanje primarnih i sekundarnih kvaliteta. Dok se u ovakvoj podeli, za primarne
kvalitete smatra da se u potpunosti mogu predstaviti numerièkim vrednostima i da su
praktièno nezavisni od taèke gledišta, za sekundarne kvalitete važi da su subjektivni i
zavisni od perspektive njihovog doživljavanja. Tako bi, na primer, estetske karakteristike
otkrivene u obliku, boji, mirisu, dodiru i šumu jedne školjke predstavljale njene
sekundarne kvalitete, dok bi izvesne mikro- i nano- strukturne, atomske, elektronske i
kvantne konfiguracije koje stoje u osnovi sekundarnih kvaliteta, predstavljale, u skladu sa
aktuelnim nauènim stanovištima, njene primarne kvalitete. Stoga se u okvirima
empiristièke škole i savremenih nauènih okvira smatra da je u definisanje sekundarnih
kvaliteta aktivno ukljuèeno saznajno živo biãe, dok su primarni kvaliteti postojani
nezavisno od ljudskih posmatraèa, te stoga predstavljaju ono što bi Imanuel Kant nazvao
Ding an sich. Polazna pretpostavka ovakve podele kvaliteta je ta o objektivnosti sveta
koji ostavlja svoje utiske na živa biãa nezavisno od njihove volje, težnji i unutrašnjeg
sveta, te o platonovskom postojanju ideja koje ne potièu iz iskustva, što je shvatanje
posebno interesantno s obzirom da potièe iz škole empirizma149. Ovakva objektivistièka
shvatanja iz kojih izvire slika o živim biãima kao pasivnim prijemnicima impulsa sredine
i uslovljavajuãim mehanizmima, suprotstavlja se slici živih biãa prisutnoj u svim
religijama sveta, u okviru kojih ona predstavljaju odraz božanske lepote i svesti, aktivne
slobode odluèivanja i èudesnih kreativnih potencijala. Raskorak izmeðu ova dva temeljna
shvatanja predstavljaãe jedan od centralnih polariteta razmatranja savremene nauke,
društva i saznanja u okvirima ove knjige.
Ideja o realnoj ostvarljivosti predstavljanja izvesnih kvaliteta, te potencijalno
svega postojeãeg, numerièkim vrednostima potièe iz ideje o nezavisnosti ovih osobina
(primarnih kvaliteta) od mesta njihovog nalaženja, odnosno od perspektive njihovog
sagledavanja. S druge strane, poznato je da za sekundarne kvalitete, kao što su estetski,
spiritualni i etièki kvaliteti nema mesta u okvirima formalne nauke, jer oni oèigledno
9
zavise od taèke gledišta i kompletne fizièke strukture subjektivnog posmatraèa. Za
sekundarne kvalitete se stoga smatra da su emergentni kvaliteti, u smislu da nastaju kao
posledica interakcija izmeðu nosioca primarnih kvaliteta, pri èemu shvatanje da ovi
kvaliteti predstavljaju samo epifenomenološke faktore bez uticaja èini jezgro filosofije
redukcionizma, dok shvatanje da su emergentni kvaliteti u stanju da budu uzroènici
dejstava na nižim organizacionim nivoima koji uslovljavaju njihovo postojanje,
suprotstavljajuãi se tako bilo kakvom nepromenljivom, identiènom i od posmatraèa
nezavisnom opisivanju iz razlièitih perspektiva, predstavlja jednu od temeljnih formi
filosofije holizma.
Džordž Barkli, još jedan filosof empiristièke škole, razvijajuãi Lokove ideje došao
je, meðutim, do zakljuèka da celokupno formalno, matematièko razmišljanje koje
odslikava primarne kvalitete kao objektivne i nezavisne od ljudskih biãa, predstavlja
rezultat tipièno ljudskih (dakle, bioloških) misaonih, apstraktnih refleksija. Sve što
postoji, ukljuèujuãi i primarne kvalitete definisane i opažene u umu inteligentnih biãa,
postoji kao posledica poput reke promenljivog niza iskustvenih opažaja149, te je kao
takvo, u svakom sluèaju neodvojivo od iskustvenog konteksta svog postojanja. Tako, svi
primarni kvaliteti ne reflektuju osobine objekata nezavisno od ljudskih posmatraèa, veã
zavise od koncepata koji uvek nastaju poreðenjem najmanje dva iskustvena doživljaja.
Ovakvi iskustveni tokovi, neophodni za nastanak (kao složenu, nerazluèivu harmoniju
izmeðu uoèavanja - otkrivanja i idealistièkog izumljivanja, kao što ãemo videti) i
egzistenciju kvaliteta, predstavljaju zapravo kontekst naših, subjektivnih doživljaja sveta,
koji nam pruža moguãnost formiranja relacija izmeðu vremenski odvojenih doživljaja. I u
ovome trenutku, ukoliko prihvatimo da kontinualni sledovi iskustvenih doživljaja
zahtevaju egzistenciju primarnih kvaliteta, kao što su ljudski koncepti prostora, vremena,
kretanja ili uzroènosti, automatski ãemo ipak prihvatiti i objektivnost sveta, te
jednostrano pružanje puteva kvaliteta ka reprezentacionistièkim misaonim svetovima
živih biãa. U suprotnom sluèaju, prihvatimo li ideju da iskustveni tokovi jednostavno
pružaju saznajnim biãima priliku da uspostave relacije izmeðu perceptivnih
konstantnosti, tada i primarni kvaliteti postaju u tolikoj meri zavisni od ljudskih
posmatraèa, koliko i sekundarni. Jer, povezivanje perceptivnih konstantnosti predstavlja u
svim okolnostima misaoni akt, te stoga zahteva životnost biãa za njegovo izvoðenje.
Raskršãe izmeðu ova dva izbora èini fundamentalnu razliku izmeðu filosofija realizma i
idealizma. Izbor ãe u ovome trenutku zavisiti od nas samih, i mi ãemo postaviti prvi
princip putovanja koje èini ovu knjigu, princip koji ãe nam otvoriti pogled na beskraj
perspektiva njenog daljeg toka:
Svaki kvalitet je put
Znaèaj ovog principa ãe postepeno nicati i uoblièavati se tokom opisivanja ostalih
principa, èime ãe se postepeno iscrtavati spiritualna slika o refleksivnoj (duša – Priroda)
idealistiènosti sveta, o objektivnosti kao ne realnim, veã pragmatiènim, duhom
zajedništva uspostavljenim vezama izmeðu uvek subjektivnih iskustvenih doživljaja, te
uvek o putu ka Tebi kao centru sveta. Ljudska biãa za sada prihvatamo kao aktivne
uèesnike u uoblièavanju kvaliteta Prirode, jer upravo njihova struktura definiše ono što
smo navikli da nazivamo objektivno postojeãim svetom oko nas. »Razum može razumeti
samo ono što iznedri u skladu sa sopstvenim dizajnom«152, podsetio bi nas Imanuel Kant.
10
Ukoliko se prihvati ovakvo stanovište, tada se svi kvaliteti, bilo primarni ili sekundarni
doživljavaju kao subjektivni, te stoga zavisni od perspektive i saznajnih temelja njihovog
sagledavanja koje, dakle, nije samo pasivno posmatranje, veã i aktivno konstruisanje.
Ideje o uzroènim dejstvima imanentnim u prirodnim procesima, slièno kao i kartezijanske
koordinate i druge matematièke i logièke forme predstavljaju samo ljudske, lingvistièkom
tradicijom oblikovane slike pretpostavljenih zakonitosti na osnovu kojih bi se mogli
odigravati prirodni procesi, odnosno promene sveta naše percepcije.
Da bi se sada svaki kvalitet lako sagledao kao putanja, poslužiãemo se primerom
nauènog odslikavanja jednog kamena. Shvatanje da svi kvaliteti, sve slike o Prirodi i
formulisani koncepti potièu iz uma posmatraèa može se nazreti u èinjenici da uoèavanje
svih kvaliteta u svetu, bilo da su to primarni ili sekundarni, zahteva interakciju sa jednim
ili nizom mernih instrumenata na èijem kraju uvek stoji um posmatraèa. Ukoliko
primetimo da je kamen tvrd, to ne znaèi da je on intrinsièno tvrd, veã samo da je tvrd pri
mehanièkom dejstvu nekog drugog tela u odnosu na njega, što jasno ukazuje na èinjenicu
da je svaka osobina postojana samo u okviru svojih relacija sa svojom celokupnom
sredinom. Svakoj fizièkoj osobini se, tako, nužno pripisuje dogovorom ustanovljena
jedinica u odnosu na koju ona poseduje nauèni smisao. U okvirima fizike materijala
tvrdoãa se definiše u odnosu na jedinicu pritiska, povezanu sa (opet poreðenjima
nastalim) ljudskim izumima koncepata prostora, vremena i kretanja, dok poseduje svoj
znaèaj samo u odnosu na tvrdoãe spektra razlièitih materijala, te se, tako, tvrdoãa kamena
u mineralogiji i geologiji meri u odnosu na dijamant kao najèvršãi ili talk kao najmekši
mineral na konvencionalnoj skali tvrdoãe. I bilo koji epitet koji pridamo nekom
iskustvenom doživljaju na slièan naèin predstavlja posledicu poreðenja sa odreðenim,
subjektivnim referentnim normama. Svaka osobina je, zapravo, u opisnom domenu,
domenu jezika i nauènih zapisa postojana kao posledica poreðenja odreðenih
interaktivnih putanja izmeðu posmatraèa i Prirode; u direktnom, ne-opisnom
sagledavanju, ona je postojana kao harmonija relacija sa celokupnim iskustvenim
kontekstom njenog doživljavanja; dok je u realistièkim, ontološkim okvirima, svaka
osobina postojana kao beskrajni spektar relacija kojima se ona pruža ka èitavom
Kosmosu. Primetimo da èak i ukoliko sa realistièkog stanovišta tvrdimo da je kamen
intrinsièno tvrd zahvaljujuãi veoma postojanim atomskim vezama njegove kristalne
strukture, tada opet ova osobina predstavlja posledicu izvesnih putanja izmeðu atomskih
entiteta kamena, te i njih sa nekim mernim instrumentom koji bi bio u stanju da izmeri
jaèine meðuatomskih veza. Stoga se i kaže da je svaki kvalitet putanja koja povezuje, i to
ne samo um posmatraèa sa prirodnim pojavama, veã i razne definisane entitete,
percepirane kao nedeljive, koji saèinjavaju »materijalnu strukturu« posmatranog sistema,
a koji se, kao što nam ukazuju rezultati prouèavanja sveta pomoãu formalizma kvantne
teorije, ne mogu smatrati inertnim, nezavisnim i nepromenljivim materijalnim entitetima,
veã upravo procesima, relacijama koje se pružaju ka ostatku sveta. Tako je svaki kvalitet,
svaki bitak i monada – put, kako u idealistièkim okvirima (kada jednu stranu puta èini um
posmatraèa), tako i u realistièkim (jer je svaki izabrani detalj sveta harmonija procesa,
odnosno putanja).
Posmatrajuãi ovu definiciju, sa jedne strane možemo zakljuèiti da nešto poput
intrinsiènog kvaliteta, Kantovog Ding an sich, zvuka pljeska jedne ruke, ne može
postojati, jer svaki kvalitet postoji samo kao relacija. Nemoguãe je sagledati samo jednu
stranu bilo koje interakcije, jer je ona neperceptivna, slièno pljesku jedne ruke poznatog
11
Zen koana. Meðutim, sa druge strane, samo uèestvovanje svega što možemo razaznati
kao entitet ili stvar u nekom ili zapravo uvek bezbrojnim, u najveãem broju sluèajeva
neprimetnim putevima, predstavlja Ding an sich, zvuk pljeska jedne ruke ovih izabranih
entiteta. Ne postoji ništa što je iskljuèeno iz prirodnih tokova, i to sa bilo koje taèke
gledišta. Svaka struktura koju razluèimo u svetu naše percepcije ne predstavlja nešto što
bi postojalo a priori, samo po sebi i nezavisno od ljudskih posmatraèa, veã iskljuèivo kao
rezultat interakcije procesa (puteva, relacija) koji se odigravaju u okviru posmatranog
sistema i biãa-subjekta. Premda se u okvirima klasiènih nauènih shvatanja implicitno
pretpostavlja primarno i realno postojanje od posmatraèa i nelokalnog (posrednog)
okruženja nezavisnih entiteta izmeðu kojih se zatim odigravaju odreðene interakcije
kojima se pripisuje izvestan objektivni uzroèni karakter, danas znamo da se naizgled
intrinsièni kvaliteti fizièkih entiteta, kao što su, na primer, energija ili masa, mogu
definisati i poseduju svoj fizièki smisao samo u odnosu na svoju sredinu, odnosno ostatak
sveta, te se stoga u kvantnoj teoriji izabrani entiteti predstavljaju kao skupovi bezbrojnih
relacija95 kojima se pružaju ka ostatku Kosmosa, što èini shvatanje koje skladno povezuje
savremene nauène okvire sa budistièkom filosofskom tradicijom »srednjeg puta«. Jedna
od važnih etièkih posledica ovakvog doživljavanja kvaliteta sveta je i ta da se svest o
svakom vidu posedovanja može smatrati iluzornom, s obzirom da svaki kvalitet postoji
samo kao »pružanje ruku« ka svojoj sredini, èiju harmoniju i prijateljskost u idealistièkim
okvirima, kao što ãemo videti, definišemo upravo mi kao posmatraèi, kao jedna strana
puta ostvarenja ovih kvaliteta. »Dati je više nego imati«, reèi su Gospodnje saèuvane u
predanju, koje predstavljaju kljuè svakog spiritualnog doživljaja stvarnosti. Ovakvo
shvatanje je u skladu i sa plodovima razmišljanja Martina Bubera koji je smatrao da
»jezgro èoveka je odnos«, kao i Ferdinanda Ebnera koji kaže da »ne postoji Ja, veã ja
jesam«171.
Sve što smo u stanju da opazimo predstavlja kvalitativne emanencije odreðenih
procesa. Tako, ne samo što je lepota svakog biãa ili detalja Prirode u procesu, a ne samoj
formi, veã je svaka forma zapravo proces. Svaki proces je, opet, interakcija, dakle nešto
što se kao i svaka informacija pruža iskljuèivo duž granica, s tim što svaki proces zapravo
i jeste jedna dinamièka granica. Svaki proces je, stoga, zapravo relacija, put. Svaki sistem
se tako može zamisliti i kao komunikacija170 izmeðu njegovih »delova«, meðusobno i sa
sredinom, odnosno komunikacija komunikacija177, dok je svaka informacija ne
objektivna kvantitativna velièina, veã zapravo proces informisanja427, sa svom
višesmislenošãu i subjektivnošãu koje ovakvo shvatanje podrazumeva. Spiritualni dodir
izmeðu biãa i Prirode predstavlja sveti Put kroz koji se stvaraju kvaliteti sveta, i usled
nerazluèive isprepletenosti svojstva biãa i Prirode u ovom procesu iscrtavanja razlika,
nastajanja crta našeg sveta, nazivaãemo ga u daljem toku knjige ko-kreacijom kvaliteta.
Jedna od posledica postavljanja ovakvog idealistièkog doživljavanja sveta na
mesto temelja naših razmišljanja i pogleda na svet je i ta da se epistemologija i ontologija
kao odvojeni pristupi opisivanju sveta stapaju u meðupovezanu celinu. Stoga postaje
jasno da ako želimo da otkrijemo i upoznamo mnoge Tajne Prirode, moramo saznati kako
saznajemo (spoznaj sebe samoga i otvoriãe se jasan i svetli pogled na Prirodu) i obrnuto,
želimo li da spoznamo nas same, moramo se u kontekstu istraživaèkih težnji suoèiti sa
nepoznatim putevima Prirode, jer »u ponoru prebiva istina«, kao što je pisao Šiler u
pesmi »Konfuèijeva izreka«168. Mnogi savremeni nauèno-filosofski pravci razmišljanja,
koji su se vremenom preobrazili u naizgled odvojene discipline, kao što su sistemska
12
teorija, teorije konstruktivizma, kibernetika, kibernetika drugog reda (koja ukljuèuje i
neophodno prisustvo i efekte posmatraèa u prouèavanom sistemu), teorija informacija,
teorija nelinearnih, dinamièkih i kompleksnih sistema, autopoietièka teorija i Santjago
teorija saznanja, teorija haosa, filosofske interpretacije kvantne teorije (kao, na primer,
kopenhagenska interpretacija) itd., predstavljaju meðusobno neraskidivo povezana polja
modernog filosofskog i formalizovanog sagledavanja osnovnog epistemološkog pitanja
»kako saznajemo?«, i sa mnogim stavovima ovih teorija ãemo se susresti tokom ove
knjige. Zahvaljujuãi kvalitetima kao idealistièkim putevima i prepletenosti posmatraèa i
posmatranog, epistemologije i ontologije, istraživanje ovakvih pitanja kao putokaza
predstavlja istraživanje same Prirode. »Nisu misli te koje treba spoznati, veã onoga koji
misli«387, reèi su iz Kaušitaki Upanišade, jer misli i, uopšte, nauène i logièke forme
izražaja, kao što ãemo videti, uvek potièu na osnovi ne-eksplicitnih temelja našeg
rezonovanja i našeg biãa, èije refleksije je u našem svetu neophodno sagledati u svrhu
dubokog, spiritualnog uèenja. Upravo se istraživanjem puteva spoznaje, naèina
formiranja našeg znanja o znanju, stièe uvid u socijalnom interakcijom oblikovane i u
samom našem biãu imanentne temelje rezonovanja i ponašanja, dok se time i osvetljava
put postepenog prevazilaženja objektivistièkog znanja, osloboðenog etièkih i estetskih
vrednosti, i obuhvatanja fleksibilnijeg prosuðivanja koje bi bilo u stalnoj, spontano
nahoðenoj harmoniji sa Prirodom287. Naèin kontempliranja izložen u ovoj knjizi mogao
bi se smatrati savremenim sistemskim, kvalitativnim prilazom, opštim prilazom koji gradi
kontekst u kome beskrajno raznovrsne prirodne pojave možemo sagledavati, jer,
podsetimo se – dok klasièni nauèni pristup opisuje eksperimentalna iskustva, kvantna
teorija opisuje uslove moguãnosti eksperimentalnih (fizièkih) iskustava, a sistemska
teorija opisuje uslove moguãnosti opisivanja modela iskustva i ideja, te se stoga kako
klasièna nauka, tako i kvantna teorija, ukljuèujuãi pre svega njene filosofske
interpretacije, mogu smatrati specijalnim vrstama sistemske teorije233.
Posledice implementacije idealistièkog stanovišta o kvalitetima, i svemu
postojeãem kao putevima koji povezuju um sa prirodnim pojavama, te o živim biãima
kao aktivnim stvaraocima kvaliteta u dodiru sa Prirodom, bile bi blagotvorne za èitavu
ljudsku civilizaciju. Lepota doživljavanja sveta bi se umesto uoèavanja lepote u realnom
svetu nezavisnom od nas ili svetu koji autistièki stvaraju samo naše ideje (u oba sluèaja
implicirajuãi izolovanost uma od Prirode), postavila na mesto interakcije uma i Prirode,
uz svu zadivljenost koju svest o ovakvom odnosu pruža. Jer, samo se u okvirima
obostrano pružajuãih puteva otvaraju vrata za brižnost, pažnju i Ljubav, te evolutivno
uèenje koje oni donose. Uz svesnost o svim kvalitetima kao putevima, i savremena
nauka, orijentisana na entitete koji se mogu brojati i meriti, bi sa unošenjem neophodne
protivteže subjektivizma, umesto neodgovorne, inertno programske i objektivistièki
simulativne veštine, postala sveta emanencija putanja koje povezuju inteligentna biãa
meðu sobom, i sve nas sa Prirodom. Na taj naèin bi se, sa gramatièkog stanovišta, nauka,
uporedo sa prelaskom od kljuènosti supstance na esenciju koja poèiva u interakcijama i
putanjama, preorijentisala od »imenica« kao kljuènih termina ka »glagolima«. U svakom
sluèaju, jedna od najvažnijih posledica prihvatanja svih kvaliteta sveta kao puteva u koje
je aktivno ukljuèeno svako saznajno biãe neizostavno implicira ukidanje neodgovornog
linearnog napretka nauke, te moralnu odgovornost vraãa u saznajni svet samog
istraživaèa.
13
Isus kaže: »Ja sam put« (Jovan 14:6), Krišna istu poruku implicitno objavljuje
(Gita), dok pesnik psalama radosno ispeva - »Bože! Put je tvoj svet« (Psalmi 77:13), te i
svako iskreno življenje prožeto religioznim, sveujedinjujuãim oseãanjima poseduje
opèinjenost sadašnjošãu sa tajnovitom svešãu o sopstvenim unutrašnjim konstelacijama i
Prirodom èijem harmoniènom jedinstvu ovaj put, put našeg uoblièavanja sveta teži. Kada
su Džona Lenona upitali koja bi bila sveobuhvatna poruka rock'n'roll filosofije, on je
odgovorio: »Budi, ovde, sada«, što je u potpunoj saglasnosti sa eksplicitnim ukazivanjem
na razvijanje meditativne svesnosti boravljenja u sadašnjem trenutku i pronicanje u tajne
veènog postojanja kroz njega u religijskim tradicijama kao što su Zen budizam358,361 ili
mistiène interpretacije hrišãanstva, kao, na primer, u ispovedima svetog Avgustina361.
Ludvig Vitgenštajn je takoðe primetio417 da definišemo li veènost ne kao beskonaèno
dugaèak vremenski period, veã kao bezvremenost, tada ona pripada onima koji žive sada,
što je razmišljanje koje neodoljivo podseãa na prièu Ivana Karamazova o prosvetljujuãem
prelasku puta od bezbroj milja u jednom jedinom trenutku84.
U ovom trenutku korisno je podsetiti se naèina sagledavanja svakog sistema iz
okvira sistemske teorije. Naime, svako nauèno otkriãe predstavlja identifikovanje šuma
kao izvesnih informacija. Tako se svaki interni izvor informacija koji utièe na stanja
sistema oznaèava kao pojedinaèna sistemska varijabla ili skup više konstitutivnih
varijabli datog sistema. Kontinualno fluktuiranje varijabli predstavljalo bi sliku
odabranog prirodnog sistema kroz vreme ili neku drugu koordinatu. Predstavivši bilo koji
biološki sistem pomoãu ovakvog skupa meðusobno povezanih varijabli, primetili bismo
harmoniènu i informativno veoma bogatu ureðenost (zahvaljujuãi udaljenosti od
termodinamièke ravnoteže koja, podsetimo se, odgovara stanju maksimalne entropije, a
minimalne kolièine informacija322) u kojoj su uravnoteženi procesi koji iniciraju
ureðenost sistema i naizgled nasumièni, haotièni procesi koji sistemu pružaju neophodnu
fleksibilnost. Adekvatno tome, na centralizaciji i diferencijaciji funkcija sistema oèitavaju
se individualnost i ureðenost sistema, dok se na harmoniènom fluktuiranju varijabli i
širini opsega ovih fluktuacija oèitava sposobnost adaptacije pri pritisku sredine ili
promeni odnosa sa njom, te, uopšte, potencijal harmoniène intra- i inter-sistemske
komunikacije. Maksimiziranje odreðenih varijabli uzrokuje smanjen opseg slobodnog
oscilovanja ostalih varijabli, te stoga zdrave, harmoniène životne sisteme karakterišu
optimalne, a ne monotono rastuãe ili opadajuãe zavisnosti izmeðu delova (varijabli)
sistema. Iz nauènih, formalnih okvira se ovakva ravnoteža reda i slobode, periodiènosti i
noviteta predstavlja kao suprotstavljenost deterministièkih matematièkih zakonitosti
nasumiènom šumu Prirode. S druge strane, svete tradicije ljudske civilizacije doživljavaju
èitavu ovu isprepletanu igru Jina i Janga kao nerazluèivi Put Prirode, koji se može
spoznati samo u spiritualno-logièkoj harmoniji razmišljanja.
Svaki put poseduje dve strane, te je stoga i èitav svet i sve što postoji prožeto
polarnim suprotstavljenostima koje je, slièno kao i arhetipski sveobuhvatni Jin-Jang
polaritet, nemoguãe razdvojiti, jer ovi polovi ne predstavljaju interakcije dveju
razdvojenih celina, veã ekstremne polove jedne, zajednièke celine. Tako, granice koje su
neophodne za nastanak perceptivnih informacija ne mogu iskljuèivo biti razluèene na
oblasti koje spajaju. Životnost je nerazluèiva harmonija autonomnosti i zajedništva,
uzroène zatvorenosti i termodinamièke otvorenosti, samo-organizacionih procesa i uèenja
posredstvom interakcije sa sredinom. Kvantni entiteti predstavljaju istovremeno,
14
komplementarno i talase i èestice ali, na za ljudske, percepcijom oblikovane sposobnosti
imaginacije, nezamislivog preplitanja, što je, svakako, jedan od razloga zašto je Nils Bor
smatrao da »ako neko misli da razume kvantnu teoriju, to samo znaèi da ne razume
osnovnu stvar u vezi sa njom«. Prosvetljena svest se karakteriše harmonijom
doživljavanja veènosti, praznine, jedinstva – Tao principa, i radovanja raznovrsnosti,
vrlinama, prolaznosti i beskrajnosti kvaliteta sveta – Te principa. Mudrost i lepota,
misaono-reflektivna i praktièna iskustva, racionalno i intuitivno razmišljanje
predstavljaju nerazdvojive polove svetog razmišljanja i doživljavanja sveta. Svaka zdrava
prirodna organizacija – biološka, društvena, ekološka, ekonomska itd., predstavlja
harmonièno-evolutivnu ravnotežu izmeðu reda i slobode, te, skladno tome, i svako mudro
zakljuèivanje iz perspektive inteligentnih biãa podrazumeva uzajamno prelivajuãu i
nerazdvojivu ravnotežu racionalnog i intuitivnog poimanja, kao i konceptualizacije i èiste
percepcije. Analogija logièko-intuitivnoj ravnoteži imanentnoj u istinski mudrom
rezonovanju je postojana u srži same reèi »filosofija« (koja u svom izvornom znaèenju,
umesto dijalektièke metode koja uslovljava primenu spekulativnih jezièkih multiloga u
svrhu pronalaženja »istine«, može oznaèavati uzvišenu, transcendentalnu smirenost datog
moda razmišljanja, direktnog i nereèitog doticanja istinitosti) u kojoj se kombinuju dve
grèke reèi koje respektivno oznaèavaju ljubav i mudrost. Ono što se može uoèiti je
njihova neprekidna igra iz koje se raðaju svi kvaliteti sveta.
Uzajamne refleksije Jin i Jang principa su prisutne na svim nivoima sagledavanja
sveta, odnosno nas samih. Ravnotežni odnos izmeðu životnih Jang-Jin polariteta nije
statiènog, veã dinamièkog, meðusobno potencirajuãeg karaktera, te slièno kao što razvoj
dana rezultuje u zvezdanoj noãi, a tok noãi dovodi do svitanja, saznajna šarolikost
budnosti dovodi do sna, a san rezultuje u ponovnom svitanju bistrog uma, amplituda
plime oznaèava poèetak oseke i obrnuto, udisanje dovodi do izdisanja i obrnuto, te svaka
prirodna napetost (red) rezultuje u relaksaciji (slobodi) i obrnuto, i saoseãanjima prožetim
odnosima se bude filosofske putanje razmišljanja i intelektualni uvidi, dok logièki
struktuirane, spekulativne prièe u svom kreativnom razvoju dolaze do otkrivanja brižnosti
i saoseãanja kao esencija svake mudrosti, te do shvatanja da »istinite reèi ne moraju biti
probrane reèi«. I uopšte, zadubljivanje u jednu krajnost prirodne ureðenosti spontano
vodi ka buðenju druge, i obrnuto. Iz prve pesme Tao Te Ãinga znamo da se Tao ogleda u
Teu i obrnuto, a Gregori Bejtson nam slièno savetuje da »ako želimo da sagledamo
mentalne procese, otiðimo, pogledajmo evoluciju, a ako hoãemo da sagledamo evolutivni
postanak, zagledajmo se u mentalne procese«19. Isto tako, ako želimo da proniknemo u
tajne sveta, zagledajmo se u sebe, a ako hoãemo da spoznamo sebe, neophodno je uvideti
refleksije naše svesnosti u svetu oko nas, svetu koji i mi, u sprezi sa celokupnošãu
Prirode ko-kreiramo; dakle, neophodno je iãi živeti, otisnuti se iz bezbedne luke na more
i biti dobar brod. Slièno tome, ukoliko želimo da spoznamo temelje naših rasuðivanja,
okrenimo se temeljima naše edukacije, socijalne tradicije i karaktera komunikacija na
globalnom nivou, a ako je naša želja da sagledamo putanje, vrednosti i težnje koje
figurišu u globalnim komunikacijama, sagledajmo putanje naših misli. Ukoliko želimo da
poštujemo i sagledavamo svet, odnosno nas, na sveti naèin, korisno je zagledati se u
zvezde, kosmièka prostranstva i nauèiti nešto o kosmološkim tajnama, beskonaènosti
Svemira, dok s druge strane, za upoznavanje èitavog Kosmosa, dovoljno je da se sa
dubokom zadivljenošãu zagledamo u ljude i bliska, raznovrsna zemaljska blaga. Ukoliko
želimo da probudimo potpunu harmoniju sa tim što jesmo, i potpuno zadovoljstvo našim
15
ponašanjem, neophodno je biti zadivljen lepotom sveta koji nas sa svih strana okružuje, a
ako je naša želja da potpuno prihvatimo svet i razumemo njegovo savršenstvo u tome
kakav on jeste, moramo prihvatiti i nas same (ne težiti da se primarno dopadnemo
drugima) kroz spontani odnos sa Prirodom kroz koji se raða ovakva spoznaja. Ukoliko
želimo da nauènim otkriãima ili privrednim upravljanjem orijentišemo stvaranje ili
implementaciju novih tehnologija u pravom, globalno oplemenjujuãem smeru, korisno je
otkriti srž umetnièkog doživljavanja stvarnosti, baviti se umetnošãu, dok ako želimo da
razumemo oseãanja i poruke koje stoje u osnovi umetnièkih dela, korisno je razumeti
(najèešãe zavistan) odnos èoveka i tehnoloških izuma. Ukoliko želimo da prosvetlimo i
uèinimo spoznajno fleksibilnim doživljavanje konteksta naše egzistencije (u kome se
krije tajna osmišljenosti našeg sveta) i dodira izmeðu nas i našeg sveta, korisno je duboko
zaroniti u odreðeno polje istraživanja, dok ukoliko želimo da u ovoj dubini jedne
usamljene grane nauène misli otkrijemo dragocene bisere, nova, plodonosna otkriãa,
korisno je uopštiti naše znanje, sagledavati ga sa raznovrsnih perspektiva, i svaku
programsku liniju inkorporirati u što šire iscrtani krug. Put produbljivanja izvesnih
perspektiva razmišljanja, doživljavanja sveta i skiciranja prirodnog reda, poèiva u
saživljavanju sa raznolikim pogledima na svet, paradigmama nauèno-istraživaèkih
disciplina, temeljitim putokazima svakodnevnih komunikacija i saznajnim osnovama
živih biãa, dok se tolerancija i prihvatanje raznovrsnosti životnih i spoznajnih
perspektiva, zajedno sa sposobnošãu pronalaženja objedinjujuãih, harmoniènih puteva u
njihovom mnoštvu, razvijaju kroz udubljivanje u jezgrovite tajne sopstvenih pogleda na
svet. Hajnc fon Ferster je smatrao da »želimo li da pronaðemo sebe, menjajmo se«216 u
radoznalim i sveprihvatajuãim susretima sa raznovrsnim saznajnim perspektivama, dok
se ko-kreativna osetljivost na tanane promene, tihe putanje i harmonije našeg iskustva
razvija vrednovanjem mira, meditativne, referentne èistoãe, tišine u simfoniji Kosmosa. I
kada Isus kaže: »Ko naðe život svoj, izgubiãe ga, i ko izgubi život svoj mene radi, naãi ãe
ga...Ko uzdiže samoga sebe – biãe ponižen, a ko unizi samoga sebe – biãe uzdignut«
(Matej 10:39...23:12), jasno je da se egocentriènim doživljajima sveta gube crte
potpunog, svetog življenja i holistièkog odsjaja Prirode u našim oèima, dok se
predanošãu i posveãenošãu drugim biãima i èitavoj Prirodi, zaista postaje celovito
životan.
Da bismo lakše sagledali ovakvo uzajamno preslikavanje dveju arhetipskih
polariteta, imanentnih u svim elementima pojavnog sveta, možemo se podsetiti dveju
imperativa Hajnca fon Ferstera. Prvi je etièki i kaže nam da »uvek delujmo tako da
poveãavamo broj moguãih izbora« (»Act always so as to increase the number of
choices«), dok je drugi imperativ estetski i savetuje nam da »ako želimo da vidimo,
nauèimo da delujemo« (»If you desire to see, learn how to act«)107. Na prvi pogled bi
nam možda izgledalo kao da su ova dva putokaza (ili mantre) zamenili svoja mesta, te da
bi etièki princip morao biti estetski, i obrnuto. Visok broj izbora odgovara širokim
opsezima varijacija sistemskih varijabli, što odgovara visokoj adaptivnoj fleksibilnosti
sistema. Prelazak naših svesnih delovanja ka poveãanju izbora sistema sa individualne
jedinke na skup jedinki, ekosistemsku zajednicu ili èitavo kosmièko jedinstvo predstavlja
i naš prelaz od sopstvenosti ka saoseãanju, altruizmu i kosmièkoj, sveobuhvatnoj Ljubavi,
ka maksimiziranju opcija u svetlu kosmièke celine. Življenje kao put, nejezièko jedinstvo
uma i Prirode, prožeto spontanom harmoniènošãu, predstavlja stanje bogato raznovrsnim
moguãim opcijama reagovanja, znatno estetskije u odnosu na ponašanje koje izranja iz
16
misaono-telesnih stanja obuzetih ciljevima i planovima za njihovo ispunjenje357.
Fleksibilnost ponašanja unosi radosnu lepotu u svaèije pokrete, a i èini biãa prijemèivim
na širok spektar saznajno obogaãujuãih dejstava sredine, dok je etièko upravo delovanje
na našu okolinu, èineãi put uviðanja svepovezanosti sveta. Meðutim, u ovakvoj
isprepletanosti dveju imperativa je i tajna njihove realne uzajamne prožetosti. Ludvig
Vitgenštajn je to primetio kada je napisao da su »etika i estetika jedno te isto«417. Lepota
koju doživljavamo u kontaktu sa svetom i naš duboki moralni odnos prema njemu
neraskidivo su povezani, i ako želimo da produbimo naše etièke stavove, hajde da
otkrijemo lepotu koja se u njemu krije, dok ãe se naša težnja za doživljavanjem
sveprisutne lepote otelotvoriti sa svesnim obogaãivanjem našeg etièkog odnosa sa
sredinom, dubokim poštovanjem svega postojeãeg. Tai-ãi-tu dijagram skladno opisuje
ovakav meðusobno prelivajuãi odnos dveju arhetipskih polariteta sveta i mogao bi
predstavljati sledeãi princip našeg putovanja.
Svaki opis Prirode, kao i uopšte svaki èin stvaranja, podrazumeva formiranje
polariteta, asimetriènosti, iz stanja jedinstva i potpune simetrije. Nastanak dveju od
jednog u svakom sluèaju i iz svake perspektive predstavlja èlana klase najsvetlijih èuda
Prirode. Nastanak Kosmosa u velikom prasku iz taèke singulariteta, prva deoba oploðene
jajne ãelije, te ljubavlju ispunjen trenutak u kome bi se zamišljeno jedino biãe sveta, èija
bi sredina trenutno postajala usklaðena njegovim najdubljim unutrašnjim htenjima,
odluèilo da žtrvuje svoju samovoljnost i pružilo priliku postojanju drugog i drugih biãa sa
istim sposobnostima, predstavljaju èudesne trenutke, izvore obogaãujuãih kontemplacija,
predstave emanencije božanske dobrote. »Kada ne bi bilo drugog, ne bi bilo ni mene«,
mudro je jednom primetio ÈuangCe. Primetimo sada da je, u skladu sa zapažanjem
Džalala ad-Dina Rumija da se »skrivene stvari manifestuju njihovim suprotnostima (ali
pošto ih Bog nema, tada on ostaje skriven)«225, svaka informacija granica, svako
iscrtavanje sveta rezultuje u onome što je »unutra« i onome što je »izvan«, svako
»znanje« poseduje polaritetnu strukturu, svako »da« kao odgovor sadrži i postojanje
implicitnog »ne« (te je, stoga, svaka negacija zapravo afirmacija417, pa tako i rat protiv
rata predstavlja takoðe rat), svako uoèavanje, imenovanje ili opisivanje kvaliteta sveta
ukazuje i na iskustveni kontekst celokupnog ostatka saznajnog sveta, svako prosuðivanje
dobrote implicitno sadrži i ukazivanje na ono što nije dobrota, te stoga svako opisivanje,
svaka nauèna teorija, svaka kreacija i svako umetnièko delo podrazumevaju stvaranje
polariteta koji se u najlepšem sluèaju na kraju objedinjuju u poèetnu nerazdvojivu celinu
iz koje su nastali.
Da bi nastalo bilo šta, uvek je potrebno dvoja neèega. Za nastanak perceptivne
informacije potrebna je granica izmeðu dve, bezgranièno neperceptivne oblasti. Opet,
opažaji (senzorski signali) ne iniciraju odgovor biãa sve dok ne prevaziðu, u skladu sa
17
osetljivošãu biãa odreðen, senzualni referentni prag. Svako ljudsko saznanje
podrazumeva razlikovanje izvedeno nad kontinualnom celinom Prirode, te je stoga uvek
uslovljeno izvoðenjem sliènog zadatka koji hipotetièki odgovara ulozi »maksvelovog
demona«139, biãa koje, podsetimo se, poput malog princa koji na svojoj planeti, u svrhu
održanja njene lepote, mora stalno praviti razlike izmeðu ruža i baobaba333, inteligentno
razlikuje èestice gasa po kriterijumu njihovog toplotnog sadržaja, smanjujuãi selektivnom
propustljivošãu rezultujuãu entropiju suda sa gasom. Razlikovanje je neophodan
preduslov svakog ne samo konstruktivnog opažanja, veã i razumevanja, jer ne samo što
svaka reprezentacija naših iskustvenih doživljaja u domenu znanja o ovom direktnom
znanju zahteva poreðenje dveju razlièitih konstantnosti - perceptivne i simbolièke, veã i
da bi nastao bilo koji misaoni zakljuèak, neophodno je napraviti poreðenje izmeðu dveju
tvrdnji. Svaki logièki zakljuèak bazira se na poreðenju najmanje dve logièki konzistentne
tvrdnje, dok svako nauèno objašnjenje nastaje preslikavanjem fragmenata opisa
odreðenih prirodnih pojava na tautologije – polazne, pretpostavljene aksiome. »Relacija
je uvek proizvod dvostrukog opisa«19, smatrao je Gregori Bejtson, ukazujuãi na svaku
perspektivu opisa analognu jednom oku, dok nam samo poreðenje barem dva opisa,
opažaja dva oka, pruža odnos, doživljaj novog vizuelnog nivoa, prostorne perspektive.
Analogno nastajanju novih dimenzija opažanja posredstvom poreðenja senzacija iz
parnih èulnih organa, proces razlikovanja èini preduslov informacionog bogaãenja,
razvoja raznovrsnosti i suptilnosti prirodnih sistema. Èak i latinska reè za nauku –
scientia, poseduje indo-evropski koren skei, koji oznaèava aktivnosti razdvajanja i
razlikovanja. Iz ovakvog shvatanja sledi sledeãi princip:
Samo razlike èine informacije
Proces življenja podrazumeva i iscrtavanje granica, razlika u našem svetu. Svaki
prirodni sistem ne postoji nikada »objektivno« i nezavisno od posmatraèa, veã upravo
kao harmonija subjektivnih kvaliteta, koja biva ko-kreirana od strane posmatraèa u sprezi
sa prirodnim inicijacijama, i to putem izvoðenja operacija razlikovanja (kao
fundamentalnih operacija procesa saznanja, kojima se iscrtavaju granice, praãenjem kojih
se selektuje ono što je »unutra« i ono što je »izvan«) koje on ne može ni direktno ni
indirektno u potpunosti sagledati. U ovom trenutku se možemo podsetiti na sistemsko
opisivanje ovog iscrtavanja sveta sa više redova. Naime, u spontanom, nesamo-svesnom
iscrtavanju razlika ne postoji svest o razlikama, s obzirom da se u ovom procesu
razlikovanje i indiciranje odvijaju u istom trenutku177, te stoga u njemu opstaje harmonija
jedinstva i razlike razlikovanih entiteta, a izvoðenje posmatranja (tj. razlikovanja) stoga
mora teãi kao nevidljivi uslov, kao kakva »slepa mrlja«. Ovakvo izvorno razlikovanje se,
dakle, može samo izvoditi, ali na istom tom nivou izvedbe, ono ne može biti posmatrano,
te stoga ni uoèeno. Meðutim, misaonim refleksijama sagledavajuãi ovaj proces
iscrtavanja možemo steãi delimièan uvid u njegovo izvoðenje, ali ãe tada ovo
razmišljajuãe iscrtavanje razlika drugog reda predstavljati »slepu mrlju«, nešto što ne
primeãujemo i ne možemo direktno sagledati. Da bismo i ovaj proces sagledali, moramo
izvesti iscrtavanje iscrtavanja iscrtavanja našeg sveta, što bi pripadalo spoznaji treãeg
reda, koja bi u ovom sluèaju opet predstavljala nove nevidljive, neeksplicitne procese itd.
Izmeðu ostalog, iz ovakve svesti o iscrtavanju razlika našeg sveta se razvija i svest o
nužnoj egzistenciji implicitnog znanja koje se najpre, kao što ãemo kasnije detaljnije
18
obrazložiti, nikada ne može u potpunosti eksplicitovati, kao što to pozitivistièki nauèni
prilazi opisivanju sveta teže, a osim toga, ono predstavlja osnovu, suštinu i izvorište
smislenosti svakog opisnog, eksplicitnog znanja.
Na nivou spoznaje sveta prvog reda, zahvaljujuãi spontanoj harmoniji jedinstva i
razlika, opstaje i svest o istovremenoj neponovljivosti i nepromenljivosti sveta, te ovakva
svest Puta ostavlja utisak boravljenja u središtu toèka prirodnog toka. Meðutim, iz
misaono-reflektivnog razlikovanja, razlikovanja drugog i viših redova, izvlaèimo
zakljuèke koji se dalje formalizuju sa fiksnim karakterom, što je u suprotnosti sa
promenljivošãu same Prirode. Stoga i svako znanje predstavlja samo uspomenu,
podseãanje na saznanje, što je shvatanje koje nam direktno ukazuje na važnost ne samo
protežiranja »razumevanja« formalnog znanja o našem izvornom znanju, veã svrhe
formalnog znanja kao ukazivaèa na samostalno buðenje direktnog znanja, na iskreno i
istinsko razumevanje reèi kao orijentira na putu usreãujuãeg stapanja uma i Prirode.
Ne samo nauèno opšteprihvaãena teorija postanka nama poznatog sveta iz
prostorno-vremenskog singulariteta postepenim diferencijacijama energije i simetrije od
trenutka velikog praska na ovamo, veã i mnoge legende o nastanku sveta, ukljuèujuãi i
starozavetnu prièu o postanku - metaforama razdvajanja svetlosti i tame, dana i noãi,
neba i zemlje, mora i kopna - opisuju stvaranje i obogaãivanje, redukovanje entropije i
kontinualno poveãanje kolièine informacija u svetu postupnim procesima razlikovanja.
Sam evolutivni napredak se sastoji u nastajanju sve suptilnijih razlika, analogno razvoju
svesti posredstvom razmišljanja kao uspostavljanja granica i povlaèenja linija u skladu sa
otkrivenim i/ili izmišljenim obrisima onoga što doživljavamo kao stvarni svet. »Iscrtaj
razliku i univerzum dovodiš u postojanje«, pisao je Džordž Spenser-Braun.
U evolutivnom razvoju kompleksnosti prirodnih sistema uoèavamo dva kljuèna
prelaza263. Prvi pripada prelazu od ravnotežnih fizièko-hemijskih reakcija na
neravnotežne, disipativne procese koji su rezultovali pojavom metabolièkih putanja,
životnih samo-organizacionih procesa i prvih ãelija kao mikrokosmosa života, dok drugi
prelaz predstavlja prelaz od instinktivno perceptivnih i nesamo-svesnih bioloških
struktura - kibernetièkih sistema prvog reda, ka misaono-reflektivnim organizmima kibernetièkim sistemima drugog reda, što je otvorilo put ka svesnosti razlikovanja,
opisivanja prirodnih sistema, te pitanjima, èuðenju nad nebeskim i zemaljskim poretkom,
prihvatanju odgovornosti za naše izbore, kao i nastanku nauke i svake druge lingvistièke,
socijalne interaktivne tradicije bez koje ljudska znanja o svetu nikada ne bi mogla da se
razvijaju i napreduju. Upravo je zato misaona reflektivnost neophodan preduslov ne samo
analize i imenujuãeg redukovanja kvaliteta, veã i poimanja kosmièke celine kao
kognitivnog stanja koherentnog iskustva, te divljenja nad našim razumevanjem celine i
neogranièenom osmišljenošãu Prirode koja se doživljava kao plod sintetièko-holistièkih
refleksija nad prirodno, direktno perceptivno iscrtanim putanjama našeg sveta.
Raznovrsnost Prirode zasnovana na bogatstvu razlika i selektivnih interakcija nam
ukazuje i da je razlikovanje u okvirima misaono-reflektivnog razmišljanja prirodan put
dalje evolucije živog sveta.
Za definisanje ili uoèavanje bilo koje promene, neophodno je uspostaviti relaciju
izmeðu barem dveju konstantnosti – konstantnosti iz razlièitih vremenskih trenutaka, što
se može postiãi samo posredstvom misaonih refleksija. Promenu rastojanja izmeðu dva
tela moguãe je uoèiti samo uz pretpostavku konstantnosti ova dva tela u vremenu.
Ukoliko poreðenjem dve zvezdane fotografije primetimo pomeraj neke zvezde ili planete,
19
takav zakljuèak je izveden na bazi pretpostavljene konstantnosti njene figure (oblika),
kao i konstantnosti pozadine slike kao referentnog sistema za èije definisanje je, kao i u
veãini drugih sluèajeva, potrebno puno više konstantnosti (na primer, pojedinaènih
zvezda). Analogno ovome, i svaka osobina (u jeziku kao jedna, neprirodna konstantnost),
bilo u nauènim opisima i objašnjenjima ili u svakodnevnoj, ležernoj komunikaciji, je
relativizovana u odnosu na neke implicitno pretpostavljene konstantnosti (druga, takoðe
prividna konstantnost). U svakom opisu sveta, stoga, ne postoji ništa što je apsolutno, s
obzirom da èitav njegov sadržaj predstavlja posledicu našeg, svesnog i subjektivnog
iscrtavanja razlika, delimièno svojevoljnog stvaranja polariteta u svojstvu jedne strane
kvaliteta – puteva našeg sveta.
Svako dejstvo sredine koje indukuje promenu u strukturi saznajnog biãa
predstavlja informaciju. Pošto su živa biãa u stanju da percepiraju samo razlike, tada je
jasno da je svaki saznajni svet neophodno baziran na razlikama, te stoga poseduje
potencijal prirodnog buðenja analitièkih razmišljanja. Ovakva razmišljanja u okviru kojih
se iscrtavaju granice izmeðu prividnih perceptivnih konstantnosti i njihovih misaonoreflektovanih predstava, predstavljaju prvu fazu deèijeg kreativnog razmišljanja, koje
odgovara poèetku subjektivizacije njegovog uma, kao i razvijanja svesnosti o sopstvenoj
odvojenosti od ostatka Prirode. Analitièka faza inicirana percepcijom na bazi
razlikovanja vremenom poèinje da biva praãena sintetièkim povezivanjem razdvojenih
delova u subjektivno konstruisane celine, što odgovara traženju puta ka ponovnom
jedinstvu sa Prirodom iz stadijuma poèetka življenja. »Vratiti se na poèetak; postati
ponovo dete«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XXVIII), opisujuãi put spiritualnog napretka,
koga svakako karakteriše kretanje od raznovrsnog, uveliko klasifikovanog i posedujuãeg
znanja ka svetlu jedinstva, jer »da bi se postiglo znanje, potrebno je nagomilavati
(dodavati), a da bi se postalo mudar, potrebno je oduzimati (davati)« (Tao Te Ãing
XLVIII). Put od razlika ka jedinstvu je, stoga, najvažniji put u životima svakog živog
biãa, i po naèinu pronalaženja ovog jedinstva ili predstave o njemu, postoje nauèni,
filosofski, religiozni i umetnièki prilazi, premda sa zajednièkim ciljem harmoniènog i
evolutivnog integrisanja ljudskih biãa u svoju sredinu, ali sa svim svojim posebnostima i
njihovim isprepletenostima u svakom prirodnom rezonovanju.
Kao posledica formiranja polariteta u svakom opisu, svakom perceptivnom aktu i
svemu postojeãem, i svako kreativno orijentišuãe objašnjenje nikada ne poèiva u
akcentiranju jedne strane izvesne polaritetne »suprotstavljenosti«, veã uvek u njihovom
odnosu. Tako, i rešenje svakog problema nikada ne postoji u neprirodnom forsiranju
samo jedne od polaritetnih strana, veã uvek u, najèešãe spontano pronaðenoj, njihovoj
dinamièkoj ravnoteži. Slièno tome, i doživljavanje kvaliteta sveta kao emanencija samo
jedne njihove strane – što inicira bilo solipsistièki, bilo objektivistièki stav - dovodi do
nepotpunog i disharmoniènog doživljavanja sveta, dok je u ravnoteži ova dva stanovišta,
koja opstaje u svesti o kvalitetima kao putevima izmeðu nas i Prirode, o svakoj našoj
misli i pogledu, o svakom trenutku postojanja sveta kao o plodonosnoj komunikaciji
izmeðu nas i Prirode, prisutno i izvorište sreãe i neizmernih zadovoljstava, skromnih,
prosvetljujuãih spoznaja sveta i nas, istovremeno. Radikalno konstruktivistièka stanovišta
se, stoga, iz ove perspektive mogu sagledati kao vrh uspona pozitivistièke tradicije
razmišljanja i doživljaja sveta - olièene u kontinualnoj eliminaciji odnošenja naših
životnih ideja na duboku, ontološku, božansku stvarnost – sa koga nam se iznenada
rasprostire zadivljujuãi vidik na široku dolinu buduãih razmišljanja, kada ãe spiritualno
20
evolutivnom dijalogu izmeðu živih biãa i božanske Prirode, sakrivene i nedodirljive
stvarnosti, pripadati referentno polje idejnih klica naših saznanja.
Misaono pravljenje razlika je neophodan preduslov postojanja ideja i svesti o
našem svetu. Informacija se, stoga, bilo sa idealistièko-konstruktivistièkog ili realistièkog
stanovišta, najpreciznije može definisati kao razlika koja pravi razliku19, i kao takva
prostire se iskljuèivo duž granica koje osim fizièkih mogu biti i apstraktne, s obzirom da
je razlike najèešãe nemoguãe lokalizovati. Sa moguãnošãu konkretnog percepiranja samo
razlika, granica izmeðu stvari, te izvoðenja apstraktnih misaono-reflektivnih operacija
samo na njima, možda su i inteligentna biãa kao mi samo u stanju da primeãuju pukotine
u beskrajnom kontinuumu sveprožimajuãe, sveobuhvatne i sveprisutne Lepote, one
(božanskog Uma) koja je »tišina meðu tajnama« (Gita 10:38), koja održava »tamu
izmeðu zvezda«, kao u prelepoj pesmi R. S. Tomasa407,253. Jer, »dubina sveta i njegovih
tajni ne nalazi se tamo gde su oblaci i crno, dubina je u jasnom i vedrom«181, uèio je Jozef
Kneht. U Tao tradiciji se smatra da se u praznini, neiscrtanom prostoru slike krije tajna
njene vrednosti, slièno kao što je i Klod Debisi opisao da »muzika je prostor (tišina)
izmeðu tonova«. »...Jer mi ne mislimo na ono što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer
vidljive stvari su privremene, a nevidljive su veène«, uèio je apostol Pavle (Korinãanima
II 4:18), odražavajuãi suštinu svake religijske misli89. »Naše znanje o svetu izgleda mi
kao vrh ledenog brega; ono je poput malecnog komadiãa leda koji izranja iz vode, pri
èemu naše neznanje dostiže najveãe dubine okeana«312, smatrao je Hajnc fon Ferster.
Izvornoj nauci, filosofiji i religiji je zajednièka upravo težnja ka spoznaji ove
nevidljivosti koja èini osnovu oèigledne stvarnosti, a postavljanjem principa jedne
holistièke nauke putem ove knjige, pokušaãemo da ujedinjavanjem ovih esencijalnih
ljudskih pristupa spoznaji sebe, ujedinimo i njihova znanja o temeljnim postavkama
sveta, te ãemo tako videti da nevidljive, ne-eksplicitujuãe temelje našeg znanja i naših
pogleda na svet èine najdublje vrednosti, etièko-estetski kriterijumi i težnje u kojima je
prisutna tajna spiritualnosti, kreativnosti i evolutivnog napretka.
Svaki put, odnosno relacija, neophodno poseduje dve krajnje taèke. Takoðe, svaki
kvalitet kao put nije nikada jednosmeran. Tako su misaone reprezentacije slike našeg
sveta i istovremeno nas samih, dok su i »solipsistièki«, samospoznajni delovi stvarnosti
nerazdvojivi od »reprezentacionistièkih«, i meðusobno se prelivaju. Niti naše misli
predstavljaju slike jednog objektivnog sveta, niti one samo automatski stvaraju svet koji
naizgled reprezentuju, iako se obe ove tvrdnje mogu istinitosno potvrditi u zavisnosti od
pretpostavljenih polaznih stanovišta. Naša saznanja nisu u svojoj subjektivnosti
nekompatibilna sa tuðim, sliènim iskustvima, niti su ona objektivna i potpuno identièna
sa drugaèijim. Igra izmeðu živih biãa i Prirode je tako dvosmerna i nerazluèiva.
Solipsistièki tvrdeãi da se èitav svet stvara našim mislima, lako bismo mogli postati
apsolutistièki egocentrièni i orijentisani na sopstveni opstanak, te bi sva lepota sveta bila
svedena na neproduhovljeno, manipulativno igranje sa Prirodom i na perceptivne
harmonije bez kljuènog doživljavanja centra vrteãeg toèka Prirode, statiène veènosti
sveta u kojoj bi se, kao u mirnoj vodi jezera, ogledala suština našeg biãa, jasnost našeg
odslikavanja celokupnosti Prirode. S druge strane, svet iz perspektive saznajnih biãa nije
ni onakav kakvim ga tradicionalna, pozitivistièka nauèna filosofija vidi – kao nasumiènu
igru atoma koja pruža moguãnost našeg nastanka, ali bez ikakvih uoèljivih efekata naših
misli na oblikovanje prirodnih procesa, te bez mesta za slobodnu volju, veã samo za
reprezentaciju objektivnog sveta oko nas. U igri izmeðu ova dva, u svojoj biti
21
jednosmerna naèina sagledavanja sveta raða se harmonièno i usreãujuãe razmišljanje i
shvatanje da je život koji smo (realistièki) Božijim delovanjem dobili na poklon ne služi
za naše samo-zadovoljavanje, veã za slobodno-voljno (idealistièko) delovanje, èinjenje
sveta boljim kroz davanje i uoèavanju lepote, dragocenosti i božanskih, sveprožimajuãih
ostvarenja u drugim biãima i detaljima sveta. Zajednièki karakter naših iskustava
predstavlja osnovu uspostavljanja prosvetljujuãih putanja koje nas povezuju, dok naša
subjektivistièka posebnost èini osnovu za divljenje raznovrsnosti pogleda na svet, te
prožimanje naših predanih odnosa sa sredinom tolerancijom i poštovanjem. Ovakvo
shvatanje èini put ka doživljavanju sveta kao sve jasnijeg odraza naših unutrašnjih,
zvezdanih konstelacija, put ka svetu kao slici naše duše.
U svrhu prevladavanja solipsizma potajno potencijalno sakrivenog u
subjektivnosti svih opažaja i u refleksiji temelja naših saznanja na kvalitete našeg sveta,
korisno je podsetiti se poznate Zen prièe o umu i kamenu423. Potekla je rasprava izmeðu
dva kaluðera o odnosu kamena i uma. Na pitanje gde se zapravo nalazi kamen, prvi
kaluðer, svakako u duhu idealistièkog, spiritualnog odnosa prema svetu odgovori: »Pa, u
mojoj glavi, s obzirom da je ceo svet objektivizacija uma«. »Mora da ti je mnogo teška
glava ako ovakav kamen nosiš svuda«, odgovori drugi kaluðer. Stoga, svest o kreiranju
našeg sveta od strane nas samih i o refleksiji kamena kakvim ga vidimo od strane našeg
temeljnog odnosa prema Prirodi, predstavlja jednu (ne solipsistièku, veã je skladnije reãi
jednostrano-konstruktivistièku) stranu prosvetljenog i radosno-istraživaèkog pogleda na
svet, èiji je idealizam nužno uravnotežiti sa spiritualnom predanošãu, davanjem više nego
što imamo, posveãivanjem beskrajne pažnje biãima oko nas, èime se razvija oseãaj
spiritualne slobode i nesputanosti. Stoga, odgovorna svest o postojanju kvaliteta sveta
kao naših kreacija predstavlja temelj naših saznanja, dok se predanošãu putevima koji nas
povezuju omoguãava rascvetavanje kuãe življenja i saznanja u prelepe oblike.
Dok osnovni problem tradicionalno-nauènih, reprezentacionistièkih shvatanja
poretka sveta predstavlja neizvodljivost inkorporiranja slobodne volje u Prirodi, te
smislenog indeterminizma, problem koji se dotièe mnogih savremenih, subjektivistièkih
nauènih teorija koje naginju solipsizmu, je taj što se kroz njih, bez uvoðenja mistiènih
kvaliteta, ne može objasniti pojava zajednièkih, sliènih iskustava koji su se, u okvirima
objektivistièke nauke smatrali identiènim iskustvima, ili barem identiènim dogaðajima
kojima iz razlièitih perspektiva, razlièita biãa pružaju razlièitu smislenost.
Konstruktivistièki prilaz opisivanju sveta iz ugla izrazitog subjektivizma, i to pre svega u
smislu eksplicitnog negiranja moguãnosti spoznaje svake ontološke prirode postojanja,
èini samo jednu stranu saznajnog novèiãa, koja je sama po sebi nepotpuna za pružanje
odgovora o putanjama koje povezuju biãa, a što predstavlja esenciju težnji u svaèijem
životu, iz koje se jedino može roditi semantièki cvet radosti i lepote. Meðutim, stav da
živa biãa nisu samo »kormilari podmornica«272, èiji su dometi saznanja ogranièeni na
veštinu upravljanja pomoãu postojeãih komandi, bez moguãnosti uèenja o moru kroz koje
plove i grebenima koje zaobilaze, veã biãa koja poseduju potencijal pronicanja u
tajanstveni karakter najsuptilnijih, vanprostorno-vremenskih putanja koje nas objedinjuju
u neraskidivu celinu Prirode i èine hologramskim delovima Jednoga u kojima je zapisana
i suština celine, poput puta kvantnog indeterminizma iz realistièke perspektive,
predstavlja Tajnu, koju je ne nauèni formalizam, veã samo vera, jezik srca i intuicije,
susret naše najdublje suštine sa morem nepoznanice, u stanju da dodirne. Bilo tiha
mistiènost ili metafizika kao emanencija pokušaja eksplicitovanja ove nevidljive Tajne,
22
tako predstavljaju nužnu komplementarnost svakom vidu tradicionalno-nauènog
formalizma. Meðutim, primetimo da dok jedinstvenost (posebnost) iskustava
pojedinaènih biãa predstavlja polje Tajne objektivistièke nauke, zajednièkost iskustava
predstavlja slièno more Tajne i nepoznanica u okvirima konstruktivistièkog prilaza
opisivanju sveta, te se kao posledica toga, naspram otuðujuãih težnji ka buðenju
»originalnosti« i èesto sebiènih individualizacija u svetu objektivizma, kroz
konstruktivistièku perspektivu put našeg èuðenja i istraživanja Prirode, kao što ãemo
videti, prostire duž duha zajedništva, pružanja našeg biãa ka našem svetu i drugim
biãima, te postepenom svepoistoveãivanju sa èitavim svetom, nalaženju sebe u svemu i
svega u sebi.
U svrhu prevladavanja solipsizma potencijalno imanentnog u svesti o kvalitetima
kao idealistièkim putevima, možemo se osim podseãanja na drevne religijske putokaze ka
predanosti i posveãenosti drugim biãima, našem svetu, podsetiti i kako na princip
relativnosti (koji niti predstavlja logièku nužnost, niti se može dokazati istinitim302) na
osnovu koga se nauèna hipoteza odbacuje ukoliko je neodrživa za dva zajednièka
dogaðaja i pored toga što bi eventualno važila za svaki od dva odvojena dogaðaja, tako i
na fon Fersterovu kontemplaciju o moguãnosti prihvatanja konstruktivistièkokibernetièke teze koju su mnogi sistemski teoretièari nazvali drvetom znanja21,272, na dva
naèina107. Prvi naèin odgovara svesti o subjektu kao centru sveta, odakle se on oseãa kao
kreator sopstvene stvarnosti, pri èemu bi tada njegov jezik bio monolog, neosetljiv na
suptilne poruke jezika Prirode. Drugi naèin odgovara izjednaèavanju stvarnosti sa
zajedništvom, konstrukcije našeg sveta sa kon-strukcijom – zajednièkim stvaranjem
našeg zajednièkog sveta, poistoveãivanju sa Jednim, sa Prirodom i svim biãima kao
celinom, kada i naš odnos sa svetom postaje spontani cirkularni dijalog potencijala
neogranièenog obogaãivanja nas i našeg sveta. Zahvaljujuãi principu relativnosti,
hipoteza da smo i ja i Ti svako po solipsistièki centar sveta, mora pasti u vodu onog
trenutka kada se sretnemo, te slièno kao i u heliocentriènom sistemu, mora postojati treãi
koji je centar referentnog sistema u kome smo ja i Ti. Taj Treãi jeste upravo Put, put
predanosti koji se pruža izmeðu mene i Tebe i koji odiše »jednakošãu«: »stvarnost« =
»zajedništvo«31, kao što je smatrao fon Ferster, preuzevši stav Martina Bubera da »tamo
gde nema deljenja (zajedništva), nema ni stvarnosti«54. »Ono što je dobro za Tebe, dobro
je i za mene« - imperativ je koji odražava put, odnos izmeðu mene i Tebe kao centar
referentnog sistema. Kroz ovakav stav, i naše postojanje se pretvara u postajanje, statièni
karakter unapred isplaniranih komunikacija nošenih težnjom ka sopstvenom
nepromenljivošãu pretvara se u plodne, predane, otvorene, samo-organizacione,
konstruktivne, evolutivne i spontane susrete kroz koje se raðaju blaga obostranih,
nepredvidljivih spoznaja.
Da bi konstruktivistièki prilaz opisivanju stvarnosti, saznanja i življenja postao
potpun neophodno ga je uravnotežiti upravo sa putevima koji povezuju i koji èine Put
naše evolucije i spiritualnog razvoja, na naèin kojim ãe se izbeãi stavljanje centra
saznajnog referentnog sistema u ljudski um, sa oèiglednim posledicama egocentrizma i
svih drugih disharmonizujuãih efekata koji se iz delatnosti utemeljenih na svesti o egu
raðaju. Prosvetljena biãa svojim življenjem (ponašanjem) nikada ne pokazuju direktno na
sebe (veã samo indirektno, primerom; jer »ako ja proslavljam samoga sebe, ništavna je
moja slava« (Jovan 8:54)), veã na lepotu Prirode i drugih biãa, slièno kao što pogledi na
svet (tj. pogledi koji stvaraju svet) zaljubljenih biãa nikada ne govore »gledaj kako sam
23
lep«, veã »gle, kako svet je lep«, »gle lepotu koja si Ti«, odakle je jasno da putanje
zajedništva, uzajamne pažnje i uviðanja sopstvene lepote samo kroz lepotu našeg sveta,
èine tajnu kosmièke Ljubavi. Pokretaèi ljudskih delatnosti, razmišljanja, tumaèenja sveta
koji im pruža na uvid njihova percepcija mora uvek biti okrenut drugima, putevima koji
nas povezuju sa Prirodom, te jedinstvu subjekta sa èitavim svetom. Samo su ovakve
ljudske težnje u stanju da ulepšaju saznajne svetove i doprinesu blagostanju na našoj
planeti, jer samo poistoveãivanjem sa èitavim postojanjem i sam svet iz perspektive
kvaliteta kao idealistièkih puteva postaje refleksija naše svesti, odraz nas samih, sa svom
harmonijom i mirom koje ovakav doživljaj sveta donosi. Stoga se klasièna realistièkoobjektivistièka nauka i idealistièko-subjektivistièki moderni nauèni prilazi, ukljuèujuãi
autopoietièku teoriju i konstruktivizam, moraju shvatiti kao komplementarni prilazi
opisivanju stvarnosti u èijem se Jang-Jin plesu krije tajna neprekinutog toka napretka u
vidu evolucije naše svesti. Dalji tok ove knjige istraživaãe potencijal harmoniènog
jedinstva ova dva naèina razmišljanja.
Kvaliteta je beskonaèno mnogo
Standardni nauèni pristup opisivanju sveta polazi od implicitne pretpostavke o
prisustvu konaènog broja kvaliteta u Prirodi, koji bi se jednoznaèno mogli povezati sa
odreðenim simbolima èijom bi se manipulacijom uz pomoã definisanih matematièkih
pravila mogle objasniti i eventualno predvideti sve pojave sveta oko nas. U ovako
redukcionistièki viðenoj, redundantnoj, te stoga i potencijalno kodiranoj ureðenosti
Prirode, neophodna bi bila uvoðenja iskljuèivo kvantitativnih beskonaènosti usled
prisustva neogranièeno velikog broja entiteta iste vrste41. Meðutim, iz holistièke
perspektive sagledavanja ureðenosti Prirode, prisustvo beskonaènog broja kvaliteta u
svetu implicira jedinstvenost svakoga od njih, što je, sa realistièke taèke gledišta, direktna
posledica jedinstvenog konteksta iz perspektive svake taèke u prostor-vremenu. Kvaliteti
opisa stvarnosti iz jedne perspektive nisu isti kao i opisi »istih« stvari iz druge
perspektive. Stoga su i nauène teorije u stanju da pokrivaju samo odreðena polja
stvarnosti, dok se, s druge strane, u holistièkoj nauci, slièno kao i u svakom svetom
pogledu na svet, kontekst i sadržaj sistema stapaju u neraskidivu celinu usled èinjenice da
je ne u od saznajnog biãa nezavisnoj, realno postojeãoj strukturi prisutna suština sadržaja
i kvaliteta sistema, veã u putanjama koje figurišu u odnosu sistema sa svojom okolinom i
sa nama samima.
Prouèavanje sveta na nivou kvantnih pojava nam je jasno stavilo do znanja da se
svi prividno razluèeni kvaliteti i entiteti moraju opisivati u funkciji ostatka sveta. Naime,
slièno kao što reèi ili reèenice izdvojene iz konteksta sintaksièke ili fonetske ekspresije i
strukture biãa-interpretatora gube svoju smislenost, tako i stvari prividno, u svrhu
razmatranja, izolovane iz svoje celokupne okoline gube svoj beskonaèno širok spektar
kvaliteta. Primetimo da se pomenute reèi ili reèenice èak i u pogledu sagledavanja
njihove smislenosti (odnosno, svih kvaliteta koje pružaju) ne mogu ogranièavati samo na
izvesne gramatièke celine u koje ih uslovno uvrstimo, veã na èitavu istoriju saznajnog
biãa koje joj pridaje smislenost. Smisao koji pridajemo našem svetu uoèavajuãi i
oblikujuãi izvesne kvalitete zavisi od èitavog konteksta našeg postojanja i naših ideja o
poretku datih stvari u organizaciji Kosmosa kao celine, te stoga svako biãe predstavlja
izvor jedinstvenog i neponovljivog stvaranja Kosmosa. Tako, ne samo verbalni izražaji,
24
veã i svaki kvalitet sveta zavisi od naše personalne istorije, prostorno-vremenske
perspektive, socijalne tradicije iz koje proklijava ideja o njegovoj objektivnosti, istorije
evolutivnog postanka, logièke osnove formalnog rasuðivanja, lingvistièke tradicije, te kao
što ãemo videti, i od naših saznajnih temelja sa kojih konstruišemo rezultate naše
percepcije i èitavu sliku o svetu, u zavisnosti (videãemo i to) od naših vrednosnih težnji.
Svaka osobina koju pripišemo nekom sistemu, bilo da je to gramatièka celina, živo biãe
ili neki objekat, predstavljaãe odraz našeg, subjektivnog sagledavanja interakcije tog
sistema sa ostatkom sveta, te se analogno tome, i znaèenje može definisati upravo kao
doživljavanje konteksta405, kao što smatra Fritjof Kapra.
Shvatanje da èak i strukturno identièni entiteti (koji su kao takvi postojani sa
redukcionistièke taèke gledišta) prisutni u razlièitim kontekstima indukuju razlièite
kvalitete »u njima« pruža osnovu za oèiglednu spoznaju beskonaènog broja kvaliteta koji
èine svet. Pošto je, takoðe, svaki kvalitet bilo kog entiteta definisan kao posledica
svojevrsne interakcije sa njim iz perspektive subjekta (što mu pruža i istovremeno
svojstvo subjektivnosti), tada beskonaèno širok opseg moguãnosti delovanja sa njim
predstavlja i još dublju osnovu za shvatanje i prisustva beskonaènog broja kvaliteta, pa
èak i u svakom, i beskrajno malenom i naizgled beznaèajnom detalju Prirode. Imanuel
Kant je smatrao da je u svakom detalju Prirode prisutan beskonaèan broj potencijalnih
moguãnosti sagledavanja, od kojih svaka, naravno, èini Ding an sich, jednu stranu puta
koja se na potencijalno beskonaèan broj razlièitih naèina može sagledati iz beskrajnog
broja potencijalnih perspektiva. Ovakvo shvatanje je u potpunoj saglasnosti sa
budistièkom idejom o beskonaènim moguãnostima skrivenim u svakom i najmanjem delu
stvarnosti (oznaèenim kao tê, toku, odnosno guna, na kineskom, japanskom i sanskritu,
respektivno361), te sa shvatanjem Baruha Spinoze da »iz nužne božanstvenosti prirode
mora proisticati beskonaèan broj stvari u beskonaènim vidovima«352, kao i sa biblijskom
porukom da su ljudska biãa, a kroz njih i èitav svet stvoreni po Božijoj slici, te da se, s
obzirom da svako stvaranje podrazumeva predavanje deliãa sopstvene suštine, u svakom
zrncu sveta kriju refleksije najdublje suštine postojanja. Svaka nova taèka gledišta sa
svojim jedinstvenim i neponovljivim položajem u prostor-vremenu raða nove vidike sa
kojih se mogu sagledati posebni, neponovljivi i neopštivi kvaliteti. Povrh svega, pošto se
Priroda kao kompletan kontekst postojanja svakog uoèenog detalja, nalazi u stanju stalne
promene i neponovljivosti, tada se i svi kvaliteti Prirode, a sa njima i svaki entitet, nalaze
u stanju stalne promenljivosti svojih beskrajnih moguãnosti emanencije. Tako, èak i
deskriptivno (ne-fizièki) identiène mantre predstavljaju kljuèeve neponovljivih
semantièkih sadržaja.
Mapa šume se ne može toliko kvalitetno napraviti stalnim sedenjem na grani
jednog drveta, koliko njenim sagledavanjem sa više perspektiva. Minijaturna Sunèeva
duga u vidu razlivenog spektra Sunèeve svetlosti od strane kapljice vode na vlati trave,
vidljiva je samo u okviru uskog ugaonog opsega124, a forma svakog oblaka je jedinstvena
u svakoj taèki njegovog posmatranja. Ono što se sa površine Zemlje po relativno vedrom
danu doživljava kao oblak koji pluta plavom, nebeskom sferom, putnik u avionu koji
prolazi kroz njega bi pre nazvao kondenzovanom vodenom parom, pa bi kvaliteti pridani,
sa objektivistièke taèke gledišta identiènom entitetu, bili posve razlièiti. Slièno tome,
mnoga arheološka nalazišta su otkrivena tek iz aviona, iako su istraživaèi-arheolozi
vekovima hodali kroz iste predele. I svest o našem domu-planeti Zemlji izgleda posve
razlièito kada joj se pridaju kvaliteti uoèeni u njenoj slici snimljenoj iz orbite nekog
25
satelita. Ukoliko bismo putovali u kosmièkom brodu daleko od našeg planetarnog doma,
sazvežða oznaèena sa Zemlje bi nam bila od male koristi, s obzirom da bi se zvezdana
sfera koja bi nas okruživala menjala sa svakom novom taèkom našeg putovanja po
Mleènom Putu.
Pošto se nove osobine, nove opcije i novi pravci kretanja pojavljuju (postaju
oèigledni) sa svakim složenijim nivoom posmatranja sistema, tako ãe naše opisivanje bilo
kog sistema i predviðanje njegove evolucije biti uvek nepotpuno, s obzirom da je put
kretanja i najmanjih entiteta iz naše perspektive zavistan od svih globalnijih nivoa
ureðenja kome pripada dati entitet, te tako i od èitavog Kosmosa i njegovih najudaljenijih
delova. Kada bismo, na primer, posmatrali kretanja ãelijskih komponenti, njihovu
smislenost bismo morali da sagledamo u kontekstu organizma èije delove oni èine, s
obzirom da bi nam u suprotnom sluèaju, njihovo kretanje izgledalo nasumièno. Tako,
svaka proglašena nasumiènost u objašnjavanju izvesnih prirodnih procesa predstavlja
samo posledicu nepotpunog sagledavanja Puta Prirode.
Pogledajmo kao primer jedan molekul vode74. Kvaliteti molekula vode i njihovih
meðusobnih interakcija predstavljaju mala èuda Prirode koja, izmeðu ostalog,
uslovljavaju i postojanje planetarnih životnih procesa. Meðutim, ponašanje molekula
vode nije moguãe objasniti i potpuno predvideti na osnovu kovalentnih veza i kvantnih
karakteristika koje stoje u osnovi fizièko-hemijskih veza koje figurišu u njima, i to pre
svega s obzirom na nužnost izvoðenja enormnih proraèuna koji bi morali prethoditi
ovakvom predviðanju, kao i na opadanje njegove preciznosti usled drastiènog porasta
indeterminizma i probabilistièke prirode proraèuna uopštavanjem sa kvantnog na svaki
makroskopski nivo. Za ponašanje molekula vode je, tako, neophodno uzeti u obzir ne
samo razne kvantne karakteristike odreðenih hemijskih veza ili fizièkih, elektrostatièkih,
Van der Valsovih, vodoniènih, te hidrofilnih i hidrofobnih interakcija, veã i potpuno
okruženje u kome se oni nalaze. Naime, za izvoðenje bilo koje hemijske reakcije nije
dovoljno samo dovesti u kontakt direktno interagujuãe entitete, veã je, s obzirom da su
elektronski oblaci atomskih i molekulskih veza nelokalni u odnosu na hemijski vezane
nukleone i osetljivi na promene èitavog bliskog okruženja, neophodno povoljno uskladiti
èitav neposredni fizièki kontekst reakcije350, koji u sluèaju jednostavnih reakcija može
dosezati nanometarsku sferu, dok se u sluèajevima životnih, biohemijskih reakcija može
protezati i znatno dalje duž prostorne koordinate. Znanje iz oblasti klasiène hemije bi
nam, dalje, koristilo u svrhu pružanja objašnjenja promena fizièkih stanja preko kojih se,
na primer, stvara voda od polaznih gasova vodonika i kiseonika pod pogodnim uslovima,
dok je znanje iz oblasti biologije i biohemije neophodno da bi se sagledalo kretanje vode
u metabolièkim ciklusima, ukljuèujuãi i, na primer, osmotsko kretanje vode od korena do
listova relativno visokih biljaka. Fizièko-hemijske velièine, kao što su kompresibilnost,
površinski napon, kohezione i adhezione sile i kapilarnost, koriste se za sagledavanje
makroskopskih osobina vode kao teène faze, ukljuèujuãi i kišne kapi. Za uvide u
ponašanje vode u emulzijama i mikroemulzijama bilo bi nam, opet, korisno znanje iz
oblasti koloidne hemije. Termodinamièki principi su, dalje, neophodni u svrhu
razumevanja dinamike toplotnih procesa u vodi. Statièka i hidraulièka pravila povezana
sa gustinom moraju se koristiti radi formalnog objašnjavanja kretanja èvrstih tela kroz
vodu, ukljuèujuãi i proraèune potiska vode pri plovidbi broda. Dinamièki zakoni,
ukljuèujuãi i Njutnove zakone kretanja i gravitacije, postaju relevantni pri objašnjavanju
dejstva plimskih efekata u velikim telima, dok se hidrodinamika, ukljuèujuãi i Bernulijev
26
princip, koristi prilikom razmatranja protoka vode kroz vodovodne cevi ili duž reènih
korita. Na kraju krajeva, za razumevanje kretanja vode zgodno je poznavati i planetarne
cikluse kruženja materije, dok bi pronicanje u ulogu vode u, na primer, klimatskim
promenama Zemlje zahtevalo kombinovanje znanja o tipiènim kvalitetima koji
uobièajeno pripadaju odvojenim nauènim disciplinama. U svakom sluèaju, ukoliko ne
poznajemo kretanje reke, kretanje pojedinaènih molekula vode u njoj bi nam izgledalo ili
nasumièno ili nahoðeno putem nekih nepoznatih, graniènih uslova. Stoga, osobine
svakog emergentnog fenomena u našem svetu, svakog kvaliteta koji smo u stanju da
primetimo ili imenujemo, bili to molekuli vode, proteini ili živa biãa, odreðene su ne
samo svojom unutrašnjom strukturom, veã celokupnim kontekstom svog postojanja.
Slièno kao što znaèenje tekstualnih zapisa postoji u kontekstu subjektovog doživljaja
èitavog Kosmosa - puteva koji spajaju njega i Prirodu, tako i uoèeni kvaliteti na svakom
detalju Prirode zavise od puteva kojima iscrtavamo naš svet. Meðutim, sa druge,
realistièke strane, i svaki kvalitet i sve što postoji, makar bio to i beskonaèno mali detalj
Prirode, u sebi sadrži i odslikava èitavu kosmièku celinu, odakle se jasno nazire i
savremena popularna metafora Kosmosa kao holograma. Svaki detalj Prirode, svaki
uoèeni prirodni proces, povezan je sa svim što jeste, što je ikada bilo i što ãe biti. Izmeðu
ostalog, kvaliteta je, stoga, opet beskonaèno mnogo.
Meðutim, sada se može postaviti oèigledno pitanje: da li je postojanje ovih
razlièitih nauènih perspektiva sa kojih se sagledava kretanje strukturno prividno
identiènih entiteta uslovljeno zapravo neizvodljivošãu matematièkih proraèuna u kojima
figurišu enormne kolièine ovih prividno istovrsnih entiteta, ili je posledica uoèavanja
razlièitih kvaliteta »istih« entiteta iz razlièitih perspektiva neizostavno implicitna u
svakom sagledavanju stvarnosti. Razmatranje izmeðu ova dva shvatanja nas vodi na put
stare redukcionistièko-holistièke rasprave. Meðutim, ukoliko se prihvati u holistièkim
shvatanjima imanentna pretpostavka o kretanju entiteta nižih nivoa složenosti sistema u
skladu sa idejama celine, tada direktno sledi i èinjenica da svaki entitet poseduje svoje
kvalitete u zavisnosti od svog celokupnog konteksta postojanja, što je saznajni opseg
nedosegljiv za inteligentna biãa kao što smo mi, kojima naspram potencijalne
prepotentnosti imanentne u redukcionistièkom sagledavanju sveta ostaje znatno
prosvetljeniji put delovanja pod nauènim, kvalitativno ogranièenim i pragmatièkim,
globalno unapreðujuãim okvirima, ali prožet istinskim sagledavanjem stvarnosti u
beskrajnim kontekstima, blago naziruãi uspavanost celine u svakom od njenih delova.
Uspavanost koju samo nadahnuta biãa kroz svepoštujuãi odnos ispunjen radosnim
predavanjem sebe lepoti sveta mogu probuditi, prodiruãi tako u veènost trenutka –
ravnotežu sunjatske sveobuhvatne veènosti i majske (u budistièkoj tradiciji epitet svakog
iskustva koje se sastoji i proistièe iz dualizma, razlike subjekta i objekata, sopstva i
nesopstva, razlike izmeðu težnji ka prosvetljujuãem delanju i samog prosvetljenja,
privlaènosti i odbojnosti kao ne-slobodne, plodovima rada vezane interakcije itd.)
beskrajnosti neponovljivog toka Prirode.
U Prirodi ne postoji ništa što bi se moglo predstaviti kao suma svojih delova
Svaki detalj Prirode, svaki prirodni proces i zapravo sve što postoji predstavlja
holistièki entitet, nerazdvojiv od ostatka sveta, premda se, na osnovu percepcije živog
biãa, formalno može razluèiti kao naizgled nezavisan od njega. Karakteristika svakog
27
sistema u Prirodi je da se kvaliteti njegove celine ne mogu predstaviti pomoãu njegovih
delova. Premda je još Aristotel pisao da je »celina nešto više i nešto iznad svojih delova,
a ne samo njihova suma«74, upravo je razvoj aristotelovske škole razmišljanja implicirao i
razvoj vere da se sve stvari u Kosmosu mogu redukcionistièki predstaviti pomoãu
elementarnih svemirskih »opeka«.
Uzrok holistièkog karaktera svih prirodnih sistema se iz redukcionistièke
perspektive (koja pretpostavlja egzistenciju elementarnih entiteta, kvaliteta nezavisnih od
ostatka sveta) lako može pronaãi u èinjenici da odreðene veze izmeðu definisanih delova
prirodnih sistema postoje iskljuèivo pri opstajanju celovitosti datog sistema. Za razliku od
rezultujuãih osobina sistema koje se mogu predstaviti u funkciji suma ili razlika raznih
kooperativnih sila (u zavisnosti od smerova njihovih uzajamnih dejstava), emergentne
osobine (Džordž Henri Luis je skovao ovaj pojam u knjizi »Problems of Life and Mind«
(1874-9))74 sistema se ne mogu redukovati do kvantitativnih relacija izmeðu entiteta
formalno uoblièenih kao »delovi« sistema. Sve životne crte vredne divljenja i životnih
posveãenja predstavljaju emergentne kvalitete, i zaista je puno primera holistièkih
sistema koje u svakom trenutku možemo sagledati u našem svetu. U svakoj iskrenoj
komunikaciji prožetoj obostranom voljom ka slušanju i sopstvenom, predanom i
poverljivom modifikovanju, spoznajemo nešto što niko od nas sam po sebi nije pre
poznavao. Ko god se ikada zaljubio u neku vokalnu kompoziciju, zna da je njena
semantièka vrednost nereducibilna na sumu vrednosti njenog tekstualnog i harmonijskog
dela, a slièno tome, i nijedna pesma se ne može redukovati ni na deonice pojedinaènih
instrumenata, niti na skupove zvuènih frekvencija, kao ni knjiga na skupove reèi ili
reèenica.
Smisao knjige koji je nereducibilan na sume smislenosti slova, pojedinaènih reèi
ili reèenica; simfonija èija se lepota ne može izraziti razmatranjem pojedinaènih tonova,
skupova zvuènih frekvencija ili deonica pojedinaènih instrumenata; hranljivi molekuli
kuhinjske soli kao kombinacije dveju atoma koji su sami po sebi, u hemijski
elementarnom obliku, toksièni; elektroni koji putuju u parovima kroz materijal u
njegovom superprovodnom stanju; talasna funkcija sistema nelokalno povezanih èestica
koja sadrži više informacija od proizvoda talasnih funkcija kojima se karakterišu
individualne èestice; živa biãa èija se radost ne može svesti na složene mreže
biohemijskih reakcija; spontane, iskrene i kreativne komunikacije iz kojih izviru saznanja
nepostojana u pojedinaènim sistemima pre interakcije; rešenja problema do kojih se može
doãi samo posredstvom interakcije biãa za koje je, same po sebi, put do njih nedostižan;
kolonije pingvina koji blisko okupljeni srazmerno svojoj brojnosti redukuju gubitak
telesne toplote117; ptice koje udruživanjem u jata redukuju otpor vazduha pri letu i
poveãavaju svoju osetljivost na promene u vizuelnom okruženju217; ili ekosistemske
simbiotske organizacije265 – poput orhideja i cvetova helijanteme (èija se ne samo biljna,
veã i semena struktura karakteriše sinergetskom simbiozom sa izvesnim vrstama
gljiva)301, korenova biljaka kojima vezane gljive i bakterije pomažu u apsorpciji
hranljivih materija iz zemljišta i protoku vode duž stabla, endofitnih simbioza praktièno
svih biljaka sa odreðenim mikrobima (putem kojih se, èesto, poveãava otpornost na
stresna dejstva sredine i širi adaptivni opseg vrste)301, lišajeva kao simbioza
fotosintetièkih cijanobakterija (mrkozelenih algi) i gljiva koje imaju izuzetnu sposobnost
skladištenja vode i stabilne adhezije, fotosintetièkih i heterotrofnih bakterija koje žive
danas unutar ãelija izvesnih organizama, a putem èijih uzajamno održavajuãih interakcija
28
se može objasniti i evolucijsko poreklo organela hloroplasta kod biljnih, i mitohondrija
kod biljnih i životinjskih ãelija265,254 - u okviru kojih »delovi« postižu ono što nikada ne
bi bili u stanju da izvedu razdvojeni od celine, predstavljaju samo neke od oèiglednih
primera emergentno kvalitativnih, holistièkih sistema našeg sveta.
Svaki trenutni doživljaj stvarnosti predstavlja mnogo više od skupa opažaja
pojedinaènih èula. Direktne slike našeg sveta predstavljaju rezultate multisenzorskih
perceptivnih aktivnosti, što znaèi da se one, u skladu sa oèiglednom holistièkom
ureðenošãu svake prirodne pojave, ne mogu redukovati do neinteraktivne sume rezultata
pojedinaènih opažajnih aktova. Slièno tome, ni ljudska oseãanja se ne mogu redukovati
do izvesnih funkcionalnih delova, kao ni uzroèno centralizovati, slièno kao što se ni um
ne može lokalizovati, te ni svesnost izraziti kao formalni proizvod sastavnih misaonih,
fizièko-hemijskih procesa. Ovakva holistièka, nereducibilna ureðenost je najoèiglednija u
trenucima naglih promena na integrativnom planu biãa, bilo da su to gubitak integrativne
organizacione harmonije55 ili prosvetljujuãe buðenje neraskidive holistièke harmonije,
koji uvek obuzimaju èitavo biãe, te se samo bogato-kvalitativno mogu opisivati, ali ne i
reducibilno lokalizovati. Mistièni doživljaj holistiènosti multisenzorskih aktivnosti, koji
potièe iz neizvodljivosti pružanja objašnjenja uzroène samostalnosti celine sistema nad
svojim delovima, ogleda se i u budistièkoj Zen tradiciji u okviru koje se za prosvetljeno
stanje svesnosti poznato kao satori, smatra da predstavlja trenutno, ne-mapirajuãe, neanalitièko raðanje svesnosti telesne celine o samoj sebi, te istovremeno samoosvešãivanje samog kontinuuma kosmièke celine359. Putem ovakvog znanja o holistièkoj
osnovi prosvetljene svesti, jasno se sagledava i njeno potencijalno postojanje samo u
stanjima nerazdvojivosti posmatraèa od posmatranog, naše duše i svega postojeãeg,
stanjima koja odražavaju potpunu harmoniju interakcije celovitih delova u svetlu vizije
celine, Puta Prirode.
Osnovna težnja svakog logièkog ili metaforiènog razmišljanja je, najèešãe,
povezivanje pojedinaènih ideja u harmoniène, jasne celine. Meðutim, oèigledno je da se
ljudske ideje mogu samo kombinovati (što se aritmetièki može predstaviti jedino
operacijom multipliciranja), ali ne i sabirati. Pokušamo li da razmišljamo o dve odvojene
ideje, uspeãemo samo da održavamo jednu misao o dve misli21. I slièno tome, nijedna
ideja ne može sama sebi biti dovoljna, veã ona, slièno kao i sve postojeãe, pruža svoje
ruke ka èitavom kontekstu svoga postojanja u okviru koga i poseduje svoju smislenost,
sakrivajuãi u sebi tajnu èitavog Kosmosa. Znaèaj i kreativni potencijal nauène
metodologije se produbljuju sagledavanjem relacija nauène misli sa poljima umetnosti,
tehnološkog dizajna, filosofije, teologije i èitavim inherentno uoblièavajuãim kontekstom
njene egzistencije i, slièno tome, ne samo da se referentni termini izvesnog nauènog
jezika nužno moraju definisati i usvajati u grozdovima242, veã se i nijedna nauèna tvrdnja
ne može samostalno porediti sa iskustvom, bez uzimanja u obzir celine logièkog sistema
kome ona pripada. Vilard Kvajn je, tako, svaki logièki sistem rezonovanja zamišljao318
kao telo èije ivice odgovaraju kontaktu sa iskustvom, i u kome autonomno izvedena
promena svake logièke veze, samo inicirana iskustvenim perturbacijama tela (što je, kao
što ãemo videti, analogno konstruktivistièkom pogledu na percepciju živih biãa),
neizostavno povlaèi modifikovanje celokupnog sistema kome ova tvrdnja pripada, što je
shvatanje koje èini osnovu prevladavanja redukcionistièkog logièkog pozitivizma
konformacionim holizmom u okviru koga se, izmeðu ostalog, i fizika i metafizika spajaju
29
u neraskidivu celinu, èime i nauène slike Prirode dobijaju društveni, etièko-estetski
karakter.
Finalna uzroènost Prirode je nelokalna i holistièka (od celine ka delovima)
U skladu sa idejom o holistièkom poretku Prirode, sa inteligentnim organizmima
kakve prepoznajemo u svetu naše percepcije se ne završava nelinearno-hijerarhijska
sistemska kosmièka ureðenost života. Svako ljudsko biãe se sastoji iz niza organizacionih
nivoa. Kada bismo sagledavali organizaciju èoveka iz perspektive jedne ãelije, nikada ne
bismo mogli da sagledamo harmoniènu integrisanost i ureðenost celotnog živog biãa
èijeg je ta ãelija deo. Slièan utisak bismo stekli i prilikom sagledavanja životne
organizacije sa nivoa pojedinaènih tkiva ili organa. Stoga, nema razloga da smatramo da
se sa ljudskim biãima završava ova èudesna organizacija, te da skromna biãa kao što smo
mi predstavljaju krajnje taèke u evoluciji Kosmosa, èineãi tako disharmonizujuãe težnje
ka postizanju apsolutnih autonomija, vlasti i kontrola nad našom sredinom zavaravajuãe
opravdanim. Definicija celovitih entiteta, bilo da su to atomi, molekuli, ãelije, živa biãa
ili zvezdani sistemi, zavisi od perspektive njihovog posmatranja i povlaèenja granica
izmeðu »unutra« i »spolja«, te stoga èesto ono što nam u velikim razmerama izgleda kao
dinamièko, nejasno more isprepletanih, u beskraj prostiruãih putanja interakcije, bez
precizne granice izmeðu oèekivanog intra- i ekstra- prostora, možemo u manjim
razmerama sagledati kao mnoštvo prividno jedinstvenih, jasno iscrtanih, funkcionalnih
entiteta, ili ipak, iz jedne sveobuhvatne perspektive, kao èistu, božansku Jednotu.
Pojedinaène ãelije obavljaju svoje funkcije, ali um biãa iscrtava njihov zajednièki
Put. Ako um kao vrhunski, nelokalizovani centar odluèivanja, upravljanja i koordinacije
nižim nivoima odgovarajuãe životne organizacije, predstavlja oèigledan primer
holistièkog uzroènog delovanja viših organizacionih nivoa na niže konstitutivne nivoe,
prirodno je oèekivati da slièan usaglašavajuãi efekat, nesaglediv sa stanovišta naših
konvencionalnih rezultata percepcije, mora biti prisutan u našem svetu i našim biãima,
vodeãi poreklo sa još viših, kolektivnih, ekosistemskih, planetarnih i kosmièkih nivoa
ureðenosti. Meðutim, redukcionistièkim sagledavanjem sveta izvedeni opšti savremeni
stavovi o nasumiènosti prirodnog poretka, te o èoveku kao gospodaru i ukrotitelju Prirode
- namesto usreãujuãeg doživljavanja èoveka kao veènog deteta Prirode koja je poput
globalnog živog biãa - ostavljaju katastrofalne posledice na našu planetu danas,
degradirajuãi božanstveni karakter i duhovnu inteligenciju, implicitne ne samo u
globalnijim nivoima organizacije planete i Kosmosa, veã i u konstitutivnim putanjama
samih ljudskih biãa. Ideje o pohlepi kao pokretaèu ekonomskog i tehnološkog napretka,
win-loss borbi za opstanak kao putu preživljavanja, te, uopšte, otuðeni i egocentrièni
odnosi biãa sa sredinom, odražavaju stav razdvojenosti uma i Prirode, prožet
neharmoniènošãu i neskladom, nastao na temeljima zaboravljanja na esencijalnu važnost
traganja za Putem Prirode, traganja kao svetoj, usreãujuãoj posveãenosti èitavoj
životnosti. Svaki prirodni sistem (individualno biãe, ãelija, ekosistem, društvena
organizacija...) se kreãe ka sopstvenoj degradaciji i propasti kada su njegovi pojedinaèni
delovi orijentisani na sebièno hranjenje, rast i sopstveni opstanak, dok njegov put vodi ka
unapreðujuãoj evoluciji kada je na nivou putanja sistema, komunikacije izmeðu izabranih
delova, prisutan cilj postojanja, orijentisan ka harmoniènom funkcionisanju sistema kao
celine u sprezi sa svojom sredinom. Stoga bi prenošenje svesti o globalnom poretku, o
30
holistièkoj ureðenosti sveta, o Zemlji, Sunèevom sistemu i Kosmosu kao živim biãima,
trebalo da predstavlja primarni cilj savremene edukacije. Ovakva holistièka shvatanja bi
od danas u gotovo opštoj meri pogrešno okarakterisanih težnji ka dominaciji, kontroli i
moãi kao istinskih vrednosti, sa buðenjem svesti o inteligenciji i spontanom putu Prirode
sadržanom u svim detaljima Prirode, razvila religijske kvalitete u ljudskim
razmišljanjima, ispunjene duhom zajedništva, upanišadskim divljenjem i sveopštom
milostivošãu.
Um, slièno kao i svi estetski, etièki i drugi nelokalni, široko prostorno-vremenski
obuhvatni kvaliteti, predstavlja harmoniju emergentnih kvaliteta poretka Prirode.
Emergentni kvaliteti nastaju na razlièitim nivoima organizacije sistema u odnosu na onaj
u kome se uoèavaju sinergetski interagujuãi entiteti koji ga izazivaju, i ovakvi kvaliteti su
ne samo nepredvidljivi, veã i nereducibilni na entitete koji uslovljavaju njihovo
postojanje. Ovi ireducibilni, viši principi trebalo bi da budu dodatni fizièko-hemijskim
zakonitostima za koje se iz redukcionistièkih okvira pogrešno smatra da su u stanju da
opišu i objasne sva biološka i kosmièka kretanja. Ovakva reformulacija uzroènosti bi
odgovarala povratku aristotelovske finalne uzroènosti u nauène opise Prirode, eliminisane
iz okvira nauke sa opštim prihvatanjem uzroènosti implicitne u zakonima Njutnove
mehanike383. Podsetimo se da je Aristotel definisao 4 tipa uzroènosti: materijalnu (koja
odgovara egzistenciji kosmièke »graðe«, tj. informativnog potencijala sveta), formalnu
(koja odgovara postavci modelovanog sistema u posmatranom trenutku), efektivnu (ili
mehanièku) (koja odgovara fizièkim zakonitostima u skladu sa kojima se odigrava
evolucija prouèavanog sistema) i finalnu (koja predstavlja krajnju svrhu evolucije
sistema, definisanu njegovim kompletnim istorijatom). Povratak nauènih slika sveta na
inkorporiranje nemerljive, neeksplicitujuãe i nemehanièke finalne uzroènosti adekvatan
je i holistièkom doživljaju uzroènosti na nivou našeg sveta, koga iscrtava shvatanje o
viziji kroz koju vidimo sadašnjost kao putu ka kome nezadrživo stremi evolucija nas i
našeg sveta – ono što vidimo, to i postajemo, te je stoga uoèavanje lepote i božanskih
kvaliteta u našem svetu (koga sami iscrtavamo, èime se ukida objektivistièkosubjektivistièka razlika izmeðu direktnog iskustva i naše imaginacije) jednako putu
njihovog ostvarenja i pružanja evolucije sveta u smeru njihovog daljeg beskrajnog
razvoja. Jednim ovakvim, delimièno sistemskim, analogijskim pristupom opisivanju
sveta bi se, kao što ãemo videti, i nauèno znanje prevelo iz strogo kvantitativnih,
programskih okvira u etièko-estetski inspirativnu ravnotežu kvalitativnih, metaforiènih
opisa i kvantitativne preciznosti.
Kao primernu analogiju holistièkog ureðenja Prirode možemo sagledati bilo koji
tekstualni zapis. Naime, najniži organizacioni nivo koji u primeru postavljamo biãe
glasovna reprezentacija simbola, a kreãuãi se ka višim organizacionim nivoima sistema
koji èini jedan sintaksièki zapis, doãi ãemo preko reèi, reèenica i stila pisanja do idejne
esencije èitave kompozicije, te naših težnji i vrednosti koje stoje u osnovi svakog
stvaranja u kontekstu našeg odnosa sa sredinom. Principi formiranja svakog od ovih
nivoa uslovljeni su, ali ne i uzrokovani pravilima po kojima se formiraju niži
organizacioni nivoi. Slova se oblikuju u reèi u skladu sa poznatom terminologijom, koja
se dalje oblikuje u reèenice u skladu sa gramatièkim pravilima, dok se reèenice
kombinuju u kompletnu kompoziciju u skladu sa unutrašnjom težnjom ka izražavanju
ideja, voðenom odreðenim implicitnim vrednosnim sadržajem. (Slièno kao što se svaka
interpretacija i iscrtavanje sveta usmeravaju našim najdubljim težnjama, i svako stvaranje
31
se izvodi u skladu sa odreðenim vrednosnim kriterijumom selekcije ideja, negiranom u
okvirima konvencionalnih nauènih objašnjenja, u lingvistièkoj metafori orijentisanih na
opisivanje izabrane poeme korišãenjem pojmova elementarnih slova i njihovih
potencijalnih reènièkih i gramatièkih veza, za razliku od sistemskih, etièko-estetskih
nivoa objašnjenja koji se dotièu dubokih težnji koje stoje u izvornoj osnovi date knjige
života.) Stoga je svaki nivo pod dualnom kontrolom313 nivoa ispod i iznad njega. Ukoliko
sada naše vidike proširimo na èitavu Prirode i sve njene entitete koje možemo da
zamislimo, primetiãemo da slièna analogija važi za sve njih. Vegetativne osobine živih
biãa podržavaju životnost na nižim nivoima ureðenosti, ali pružaju otvorenost uticaja
viših nivoa – pokretanja, te dalje ponašanja, pa inteligencije koja služi još višim
principima odgovornog izbora, tj. slobodne volje. Svi prirodni sistemi bez izuzetka se
karakterišu ovakvom holistièkom ureðenošãu u okviru koje niži, sastavni organizacioni
nivoi sistema uslovljavaju postojanje i ponašanje odabrane celine, koje je, ipak,
uzrokovano putem složenijih organizacionih nivoa koji se usled neogranièenog konteksta
postojanja svakog sistema pružaju u nedogled svega postojeãeg. I u gotovo svim
religijama sveta postojana je ideja o unakrsnim principima, što je u skladu kako sa ovako
opisanom »dualnom kontrolom« prirodnih sistema, tako i sa idejom o svemu postojeãem
kao o Putu. Hrišãanski simbol krsta, egipatski simbol dualizma ka (odslikan hijeroglifom
dve podignute ruke), poèeci svih persijskih bajki sa »Beše biãe i ne-biãe« kao ogledala
tradicionalnih dualistièkih verovanja, alhemièarsko naèelo solve et coagula, odnosi TaoTe, Šiva-Šakti, Puruša-Prakriti, Pingala-Ida odražavaju doživljavanje ukrštanja nebeskih i
zemaljskih principa kao neophodnog preduslova nastanka života i Prirode.
S obzirom da svaki nivo ureðenosti Prirode poseduje izvesnu autonomiju u
stvaranju putanja kojima se pruža ka svojoj životnoj sredini i svim drugim
organizacionim nivoima Prirode, upravo traganje za božanstvenom etikom kao temeljnim
vodiljama jedne, uspinjuãe strane puta ko-kreacije ovih putanja (koja se, iz ove
perspektive, sagledava kao dodir slobodne volje biãa i Puta Prirode), i mudro,
prosvetljujuãe, božanski-uèeãe i isceljujuãe nahoðenje sa druge, uzvišene strane ovog
puta ko-kreacije, budi blaženu harmoniju evolutivnog i održivog kretanja datog
individualnog i globalnog kosmièkog sistema. Uspinjanje u sve bogatija stanja
organizacije, kako na putu individualne i globalne evolucije životnosti i svesti, tako i na
karmièkom putu evolucije duše, može se, stoga, sagledati u sve raznovrsnijim i
blagodetnijim dinamièkim ravnotežama izmeðu duha traganja i svetlosti Ljubavi,
izmeðu sve èudesnijih zadivljenosti na temeljima sve bogatijih konstrukcija znanja, sve
veãe èežnje za spoznajom i otkrovenjima celotnog Puta Prirode, verom ispunjenog
ushiãenja i predanosti ka njegovom religioznom praãenju sa jedne strane, i sve
prosvetljenije svesti saoseãanja i poistoveãivanja našeg biãa sa èitavim svetom, blažene
brižnosti i posveãenosti obasjavanju svetlošãu duše svaèijeg pogleda na svet - sve dok ne
ispunimo Tao ideal koji se ogleda u reèima LaoCea: »Ako Nebo i Zemlja traju dugo, to je
stoga što ne žive za sebe, eto zašto beskrajno traju« (Tao Te Ãing VII) – sa druge strane.
Dinamièka igra reda i slobode, determinizma i indeterminizma, odredljivosti i
nepredvidljivosti, privrženosti i autonomnosti, praãenja i usmeravanja, sigurnosti i
nesigurnosti, znanja i intuicije, cilja i puta, nade i vere odražava, tako, èudesni
kvalitativno ko-kreativni ples izmeðu Prirode i živih biãa, koji svakom biãu Kosmosa
otvara put ka spoznaji Puta celote, ka svesti obasjanoj otkrovenjem da sve, zaista sve,
sledi Put Prirode.
32
Sa prihvatanjem holistièkog poretka Prirode i evolucija dobija znatno dublji
smisao, jer ona u ovakvim okvirima predstavlja uzdizanje holistièke svesnosti od inertne
materije preko autokatalitièkih sistema do stabilnih termodinamièki neravnotežnih
disipativnih struktura – ãelija i višeãelijskih biãa, pa do sve viših, vrednijih i globalnije
prostiruãih stadijuma svesnosti. Evolucija se, stoga, može shvatiti kao progresivna
intenzifikacija uzvišenih, spiritualnih životnih principa313, kao buðenje sve èudesnijih,
zadivljenijih i ljubavlju prosvetljenijih pogleda na svet. Dijalektièki nizovi evidentni na
primerima ontogeneze, diferencijacije èitave biosfere na uzajamno komplementarne žive
vrste, kontinualnog pretvaranja uniformnosti inertne, ravnotežne materije u sve
raznovrsnije samo-održive životne entitete, te suprotstavljanja nauènih teorija putem
kojih se dostižu sve bogatije i raznovrsnije nauène slike Prirode, ukazuju na stalno
obogaãujuãe razvijanje sve složenijih emergentnih kvaliteta – od fizièkih, hemijskih,
bioloških ka misaono-reflektivnim, oseãajnim, te svakako i globalno oseãajnim,
suprapersonalnim biãima. Svaka naredna faza ovakvog razvoja u sebi sadrži sve svoje
prethodnike, a potpuna eksplikacija apsolutne kosmièke svesti, kraljevstvo Božije, se iz
savremene perspektive može zamisliti kao cilj ovog puta Prirode263.
Vrativši se na primer tekstualnog zapisa, možemo primetiti striktnu logièku
razliku koja opstaje izmeðu dva konsekutivna nivoa organizacije. Ukoliko pokušavamo
da odgonetnemo tekst zapisan na nekom nama nepoznatom jeziku, naša pažnja ãe biti
orijentisana na praãenje crta simbola koji formiraju tekst, i naš semantièki doživljaj teksta
ãe biti organièen samo na doživljavanje crtica simbola, ali ne i njihovog, lingvistièkom
tradicijom oblikovanog znaèenja. Meðutim, isti tekstualni zapis bi poznavalac jezika na
kome je on napisan, mogao da èita obraãajuãi direktno pažnju na znaèenja reèi i reèenica,
gledajuãi praktièno »kroz« crtice kojima su oblikovana slova. Stoga se za poznavaoca
jezika u ovom sluèaju kaže313 da poseduje from-at znanje (od slova ka znaèenju), za
razliku od nepoznavaoca jezika koji poseduje samo at znanje (ogranièeno na posmatranje
slova). Ovo posmatranje u okviru koga se gleda kroz konstruisane entitete našeg sveta ka
njihovom smislu u kome figurišu emergentni kvaliteti viših organizacionih nivoa,
predstavlja karakteristiku svakog doživljavanja stvarnosti. Takoðe, sa buðenjem našeg
duboko-intuitivnog oseãaja za pronicanje u holistièki poredak Prirode, koji prevazilazi
naše uobièajene doživljaje prirodnih dogaðaja i proteže se na misaone i spiritualne sfere,
kako lokalnog, tako i noosferiènog, globalnog poretka, otvaraju nam se vrata moguãnosti
posmatranja kroz svakodnevne stvari u istinske vrednosti i harmoniènu lepotu sveta.
Èuvena LieCeova prièa369 o mudracu koji je, poslat od strane prinèevih podanika da u
izvesnoj pokrajini pronaðe najbolje konje, doveo princu konja koji je na prvi pogled
izgledao slab, neuhranjen, nesposoban i ispod-proseèan, ali se nakon odreðenog vremena
pokazao natprirodnom životinjom, govori o neophodnom pronicanju kroz stvari u njihov
holistièki smisao u svrhu donošenja najharmoniènijeg rešenja u procesu selekcije. I svaki
oplemenjujuãi ljudski kontakt zahteva pronicanje kroz ono što se jasno vidi, ukljuèujuãi i
jezièke izraze, i buðenje neopisive svetlosti predanosti.
Tako, svi viši prirodni principi obuhvataju u sebi i organizacije konstitutivnih
nižih principa, kojima pružaju smisao postojanja i funkcionisanja. Kretanjem ka sve
višim i složenijim organizacionim nivoima, penjemo se i ka holistièkijim perspektivama
sa kojih smislenosti i znaèenja svih naizgled meðusobno raskinutih pojava postaju sve
neraskidivije povezani, harmonièniji i velièanstveniji. Naše razumevanje celine se, tako,
produbljuje sa svakom novom perspektivom sagledavanja Prirode sa koje možemo uoèiti
33
nove emergentne kvalitete i nov put i smisao kretanja celine. Evolutivni razvoj
èoveèanstva se, tako, može zamisliti kao sve obuhvatnija sekvenca sve spiritualnijih
principa. Ova evolutivna hijerarhija se može zamisliti i kao sekvenca granica, gde svaka
otvara put za sve veãa postignuãa obuhvatanjem nižih principa, koji uvek u principima u
skladu sa kojima interaguju njihovi sastavni entiteti ostavljaju indeterminisane uslove za
kontrolu od strane viših nivoa. Ove granice kontrolišu neprekinuti niz putanja koje smo u
stanju da razumemo samo ukoliko posmatramo igru entiteta nama dostupnih nivoa sa
svešãu o njihovom smisaono-oblikovanom kretanju u skladu sa višim, nama
konceptualno neshvatljivim principima koji iskrenim tragaèima predstavljaju nešto slièno
otvorenom nebu za koje imamo mnoštvo tihih, nereèitih pitanja, poverenja, predanosti i
vere. U suprotnom, uzdajuãi se u deterministièke zakonitosti i ideju o formiranju
Laplasovog kompjutera, zatvaramo vrata ovog neba, i u svakom opisu živih biãa i Prirode
nedostajaãe svi esencijalni kvaliteti, iz ljudske perspektive neophodni za razumevanje i
sagledavanje kosmièkog poretka, kao i mirno i sreãno življenje.
Ideja o podvojenosti uma i tela prirodno izranja iz dispariteta izmeðu iskustava
biãa koje posmatra izvesni predeo i neurofiziologa koji posredstvom telesnih
biohemijskih mehanizama (koji pripadaju nižim organizacionim nivoima u odnosu na
svest o perceptivno konstruisanom posmatranom predelu) pokušava da opiše isti proces
posmatranja. Razlika i neizvodljivost pružanja adekvatnih objašnjenja uobièajenog
posmatranja putem biohemijskih mehanizama leži u èinjenici da posmatraè poseduje
from-at znanje u odnosu na sopstvene telesne odgovore evocirane svetlošãu na
odgovarajuãim receptorskim interfejsima sa sredinom, i konstruisanu sliku predela, dok
neurofiziolog poseduje iskljuèivo at znanje koje samo kao takvo biva neintegrisano u
sliku predela313. Stoga se saznajni domen opisivanja ne može svesti na telesne fizièke
mehanizme, slièno kao što se i svi viši organizacioni nivoi ne mogu sagledati na osnovu
znanja o zakonitostima i putanjama prisutnim na samo nižim nivoima.
Pošto se putanje Prirode na svim nivoima pružaju u sliènim oblicima, analitièko
prouèavanje nižih organizacionih nivoa u odnosu na one kojima pripada naš misaoni svet
i rezultati percepcije, predstavlja potencijalno koristan poduhvat, ali kvantitativno
formalna (ne-intuitivna i ne-metaforièna) integracija kompletnih slika o nižim nivoima u
viši kontekst je po pravilu izvan naših raèunskih sposobnosti. Analogna situacija bi
mogla da se sagleda u nemoguãnosti otkrivanja principa funkcionisanja kompjuterskog
programa sa nivoa algoritma, ili osnovnih logièkih operacija pomoãu prouèavanja
osnovnih fizièkih procesa koji se odigravaju u èipu. Putanje elektriènih i magnetnih
aktivnosti u èipu su uslovljene njegovom strukturom, ali uzrokovane globalnim
osobinama koda sa najvišeg, algoritamskog nivoa programa. Meðutim, ne iskljuèiva
ogranièenost naših interesovanja na upravljaèke rutine odreðenih nivoa organizacije, veã
uporedno širenje opsega pojedinaènih sistemskih nivoa i sagledavanje veza koje figurišu
izmeðu razlièitih nivoa organizacije nauènih i kompjuterskih programa rezonovanja,
odnosno ureðivanja uzajamne koordinacije iskustva, i to sa što više raznovrsnih
perspektiva, predstavlja odliku esencijalnih istraživaèkih težnji kroz koje se spoznaju
osnove ureðenosti svakog od ovih nivoa organizacije, te se, na taj naèin, i otvaraju vrata
moguãnostima njihovog fleksibilnog modifikovanja prilikom susreta sa programskim
nekonzistentnostima.
Sa svešãu o holistièkom poretku Prirode raða se i važnost negovanja èistih misli,
jer one, postojane uvek u kontekstu jedne neraskidive prirodne celine, èitavog Kosmosa i
34
svakog njegovog atoma, utièu na svako i najudaljenije biãe i kvalitet, èineãi svet lepšim i
radosnijim ukoliko su i one same radosnog karaktera. Svest o holistièkom ureðenju
Prirode, stoga, implicira i odgovornost ne samo naših postupaka i reèi, veã i samih misli.
Dok se podvojenost uma i tela može odraziti na ravnodušnost prema materiji i nedostatak
zadivljenosti prema njoj koja predstavlja emanenciju ideja (slažuãi se sa mišlju
Šejkspirovog Prospera da »we are such stuff as dreams are made on«), doživljavanje uma
u jedinstvu sa Prirodom nas u sprezi sa holistièkim poretkom Kosmosa navodi na
shvatanje da je naš um samo deo velikog kosmièkog uma, i da se i konfuzije,
kontradikcije i sebiènosti ponašanja koje izranjaju iz opsednutosti ciljevima, a ne Putem i
sveprimajuãim i velikodušnim religijskim oseãajem, odražavaju i na stanje èitavog
sistema. »Jer je sve kao okean, sve teèe i dodiruje se, na jednom mestu dodirneš, na
drugom kraju sveta odaziva se i razleže«84, pisao je Fjodor Dostojevski kroz lik starca
Zosime. Stoga je neophodno posvetiti beskrajnu pažnju negovanju èistoãe naših misli i
svesti Puta u kojoj nema mesta za svrsishodne polaritete, jer se ovakva, u svojoj suštini
prirodna i spontana, kao mirnim morem sa Suncem iznad horizonta ispunjena svesnost,
odražava na sliène harmonije putanja u èitavom svetu. Naša odgovornost održavanja
globalnog sistema èiji smo deo u stanju neprekinute, pravomerne evolucije i sreãnog
življenja, ne leži tako samo u ljudskim tehnologijama, a posebno ne u težnjama ka
kontroli, dominaciji i moãi, veã pre svega u miru naših misli i oplemenjavajuãem dejstvu
tehnologija koje iz njega spontano potièe.
Od globalno sistemskog sagledavanja organizacije Prirode, prividno naglo ãemo
se okrenuti ka svetu ljudskog razmišljanja i podsetiti19 se da
Kvantiteti ne odreðuju kvalitete
Dok su kvaliteti realno postojeãi kao putanje koje figurišu u svetu percepcije živih
biãa, kvantiteti predstavljaju ljudske misaono-reflektivne predstave pomoãu kojih se
postižu efikasna objašnjenja prirodnih pojava, i to sa akcentom na objektivnu taèku
gledišta. Bitno je primetiti da nauèna objašnjenja uvek moraju uzimati u obzir iskljuèivo
kvantitativne odnose, jer kvantiteti sami po sebi, slièno kao samo jedna strana interakcije,
ne mogu opisati ili objasniti nijedan prirodni proces, niti ukazati na rešenje bilo kog
problema. Pozivanje na kvantitativne odnose se u nauènim okvirima vrši prvenstveno
radi eliminacije subjektivnih okvira posmatraèa, s obzirom da se komunikacija na bazi
konvencionalnog poimanja brojeva i matematièkih operacija njima može urediti tako da
izgleda nezavisna od subjektivnih taèaka gledišta. Brojevi i matematièke operacije stoga
predstavljaju glavno oruðe objektivistièkih opisa sveta, za koje ãemo u okviru ove knjige
smatrati da predstavljaju emanencije »iluzije da se opisi sveta mogu pružiti nezavisno od
posmatraèa«, kao što je imao obièaj da kaže Hajnc fon Ferster. U svrhu istovremenog
pragmatiènog i spiritualnog sagledavanja i korišãenja kvantiteta, neophodno je razviti
svesnost da Priroda poseduje samo putanje, dok su kvantiteti ljudska sredstva
koordinacije subjektivnih saznanja, koja se u svom direktnom kontaktu sa Prirodom
dotaèinju samo kvaliteta, odnosno putanja koje povezuju.
Pri sagledavanju, na primer, naèina na koji je Tales iz Mileta odredio visinu
piramide - pomoãu odnosa izmeðu sopstvene visine, dužine svoje senke i senke piramide
nepoznate visine, slièno kao pri odreðivanju dužine senke palminog drveta na pešèanoj
plaži pomoãu visine stabla i upadnog ugla Sunèeve svetlosti, ne možemo tvrditi da bilo
35
koja dužina kao dimenzioni kvantitet uzrokuje pravilo raèunanja, veã iskljuèivo njihov
odnos, a svaki odnos kvantiteta predstavlja predstavljanje izvesnih putanja. »Izumevanje
jedne nove reèi èesto ãe biti dovoljno da istakne odnos, i reè ãe biti stvaralaèka«392,
smatrao je Anri Poenkare. Samo se, dakle, kvantitativni odnosi mogu koristiti za
objašnjavanje pojava19, ali nikada ne i samo pojedinaène dimenzionalne velièine kao što
su masa, dužina, vreme ili njihovi izvodi - sila, impuls, energija i slièno. Ovakvi
dimenzionalni kvantiteti se mogu koristiti samo u okvirima logièkih matrica, èija je
celina opet bezdimenzionalna, što važi i za sve oblike emanencije ljudskih pokušaja
opisnog, nauènog razumevanja Prirode. Naime, ono što se èesto zaboravlja je to da su
matematièka pravila zasnovana na nedokazivim implicitnim pretpostavkama, isto kao i
svako prirodno zakljuèivanje. Slièno kao što skromno korišãenje strogog logièkog
zakljuèivanja zahteva postavljanje »ako« ispred svake tautološke tvrdnje iz koje sledi
odreðeni zakljuèak, tako se i naizgled sigurne matematièke tvrdnje moraju smatrati kao
sigurne samo u svetlu implicitnih pretpostavki koje su takoðe formulisane pravilima date
igre. Putanje (kvaliteti) kao uslovi postojanja ureðenih kretanja i evolucija sistema se,
tako, u krajnjim okvirima predstavljaju samo bezdimenzionalnim velièinama, kao što su
verovatnoãe, informacije, razlike, forme, kontrasti, simetrije, korespondencije,
kongruencije, konformiteti itd., koje se, izmeðu ostalog, ne mogu ni lokalizovati. Premda
se informacija može definisati kao kvantitet selekcije, informacija je uvek atribut
interakcije, a ne kvantitet bez znaèaja koji bi se mogao uskladištiti u kompjuteru; kontrast
izmeðu ova dva prikaza pojma informacije èini i razliku izmeðu polja istraživanja
kibernetike i veštaèke inteligencije.
Premda se percepcija živih biãa iz konstruktivistièke perspektive èesto sagledava
kao povratno spregnuto odgovaranje nervnih ãelija, u okviru koga date ãelije ne kodiraju
fizièku prirodu agensa koji je uzrokovao njihovu reakciju, veã se zapravo kodira samo
»koliko«, ali ne i »šta«107 (što odgovara poznatom otkriãu Johanesa Milera da su svi
neuronski signali koji stižu do mozga iz èulnih organa kvalitativno jednaki144), iz ovog
shvatanja bi se moglo zakljuèiti da je percepcija živih biãa oèigledan primer
kvantitativnog kreiranja kvaliteta. Meðutim, ukoliko detaljnije pogledamo proces reakcija
receptorskih ãelija, videãemo da su i dalje samo putanje, odnosno kvaliteti ti koji iniciraju
telesni odgovor koji se dalje - od strane biãa koja umeju da broje, odnosno kategorizuju
posredstvom aproksimativnog identifikovanja u suštini uvek posebnih i neponovljivih
entiteta - može okarakterisati kao potencijalno ili realno kvantitativna putanja. Naime,
premda su sve èulne interakcije fizièke prirode, svako nervno tkivo ili ãelija nije u stanju
da reaguje na bilo kakav uniforman fizièki impuls, veã iskljuèivo na razlike izmeðu dveju
stimulacija, tj. na relacije u kojima opisno mogu figurisati odnosi odgovarajuãih
dimenzionalnih fizièkih parametara. Nulti odgovor vizuelnih receptora ãe postojati kako
pri relativno (u odnosu na izdržljivost receptorskih ãelija) slabim i intenzivnim
osvetljenostima, tako i pri brzim i malim promenama osvetljenosti, sve dok se u vidno
polje ne uvede nekakvo poreðenje. Samo ãe receptori koji se nalaze u kontaktu sa
granicom - kao što je, na primer, varijacija u osvetljenosti - biti u stanju da proslede
elektrièni impuls i iniciraju formiranje vizuelne slike107. Podsetimo se da poreðenje dveju
kvantiteta predstavlja najjednostavniji kvalitet koji se posredstvom kvantiteta može
slikovito formirati. Putanje Prirode, dakle, iniciraju nastanak putanja koje dalje obraðuje
naša samo-organizaciona neuronska mreža.
36
Teškoãa definisanja brojeva je navela Bertranda Rasela na èuvenu definiciju broja
kao »bilo èega što je broj neke klase«, èije je razumevanje sa logièkog stanovišta,
naravno, neizvodljivo, s obzirom da bi zahtevalo prethodno poznavanje pojma koji se
definiše. Ukoliko èujemo sat koji otkucava nekoliko puta, neãemo pomisliti da je otkucao
jedan sat više puta, veã da je otkucao vreme kao broj sati ekvivalentan broju otkucaja.
Stoga, brojevne razlike, kao i sami brojevi, nisu inherentne u samim kvalitetima sveta,
nezavisno od ljudskog uma, veã predstavljaju produkat ljudskih, misaono-reflektivnih
slika o Prirodi. Drugim reèima, brojeve i kvantitete ne nalazimo veã stvorene u svetu oko
nas, veã ih pravimo149 u dodiru sa Prirodom. Kvantiteti predstavljaju posledice
klasifikovanja, jer svako brojanje obuhvata primenu relacije identiènosti izmeðu dva ili
više entiteta, kao i primenu relacije razlièitosti na osnovu koje se formira grupa entiteta
kojoj se pridaje odreðeni broj. Razdvajanje i ujedinjavanje - pri èemu ova prva operacija
uvek prethodi drugoj - predstavljaju misaone aktivnosti imanentne u pridavanju
kvantitativnih vrednosti putanjama našeg sveta. Stvari koje se broje ne postoje pre nego
što ih izbrojimo, veã su, zapravo, odreðeni èinovi kreacije ti koji se broje.
Da bi se neke stvari izbrojale, mora se najpre formirati svest o postojanju
pluralnosti kao osnove za izvoðenje daljeg kvantifikovanja149. U svetu u kome opstaje
svest o nepostojanju pluralnosti, o posebnosti i neponovljivosti svih izabranih detalja
našeg iskustva, ne postoji osnova za istinitosno izvoðenje postupka kvantifikovanja. Za
uoèavanje pluralnosti (koja, najpre, mora biti uslovno ogranièena, jer u suprotnom sluèaju
ne bi mogla biti izbrojana), uslovljeno neophodnim reflektivnim apstrakcijama, dva ili
više detalja - produkata naše percepcije, se moraju okarakterisati kao jednaka, te je,
dakle, kategorizujuãa, mapirajuãa aproksimacija u prirodnom svetu neponovljivosti
imanentna u èinu kvantifikovanja. Meðutim, da brojevi predstavljaju delove logièke igre
koja se, premda je uslovljena iskustvom, ne mora direktno odnositi na iskustvene opažaje
ukazuje èinjenica da smo u stanju da figurišemo i sa beskonaènim brojevima, apstraktnim
entitetima koji, kao i svaka pluralnost, moraju biti ogranièenog karaktera. Direktna
nezavisnost kvantifikovanja od inicijacija na bazi iskustvenih pluralnosti nam
nagoveštava da je u ovom sluèaju samo baratanje simbolima dovoljno za »razumevanje«
pojma beskonaènosti kroz odreðene matematièke procedure, te da kvantiteti predstavljaju
produkte ljudskih misaono-reflektivnih težnji ka objektivnoj reprezentaciji sveta
matematièkim zakonima, a ne sveta zaista iskrojenog po takvim zakonima. Danas,
meðutim, znamo da je ureðenost sveta nepojmljivo èudesna, te da je prirodne procese
nemoguãe reprezentacijski sputati u zakonitosti formirane na bazi redundantnih i
deterministièkih matematièkih pravila.
Ideja o potpuno vernoj spoznaji sveta posredstvom brojeva implicira i razvoj ideja
o izvodljivosti uspostavljanja kvantitativnih kriterijuma estetike (kao što je, na primer,
primena pravila zlatnog preseka), iako oni, slièno kao i pri pokušajima kvantifikovanja
oseãanja koja prate životnost, ne mogu postojati. Jedan od najveãih zavaravajuãih uticaja
nauène misli na savremenu komunikaciju je i doživljavanje oseãanja (i misli i znanja) kao
nezavisnih od uvek jedinstvene strukture subjekta i konteksta njegovog neponovljivog
doživljavanja Prirode, te stoga potencijalno i kvantifikujuãih. Ova greška je inicirana
poistoveãivanjem imena kojima su opisana ova oseãanja sa njima samima, èime se iz
njihovog razmatranja zaturila njihova prava priroda koja poèiva u bezdimenzionalnim
putanjama interakcije subjekta sa okolinom. Da bi se razumela oseãanja kao kvaliteti
(putevi), neophodno je, izmeðu ostalog, i napraviti korak od neo-darvinovskog
37
doživljavanja genetske forme ili individualne jedinke kao jedinice evolutivnog
preživljavanja do putanja izmeðu uma i Prirode kao beskrajno prostiruãih, suštinskih
jedinica preživljavanja. Dok prvi prilaz obuhvata doživljavanje oseãanja kao objektivnih,
kartezijanski, egocentrièno sagledavajuãih (kao da su ona nešto što nismo mi, veã što
nosimo sa sobom, a što èini osnovu savremenog »kulta liènosti«), te stoga i
kvantifikujuãih varijabli223, doživljavanje njihove relacijske prirode kao primarne,
podrazumeva i razvoj potencijala spontanog holistièkog povezivanja subjekta i njegove
sredine, èitave Prirode. Identitet i karakter individualnih biãa, stoga, ne predstavljaju
objektivne harmonije njihovih intrinsiènih kvaliteta, veã delimièan spektar subjektivno
interpretiranih putanja koje èine ishode procesa spiritualnog razvoja pojedinca, postajanja
biãa kao Jednog sa èitavim svetom. »Svet se javlja kao jedan, a ne kao svet koji postoji i
svet koji je opažan. Subjekt i objekt se ne mogu razdvojiti...Predmet i njegova slika u
ogledalu su jedno isto. Svet u prostoru i vremenu je samo naša predstava«365, smatrao je
Ervin Šredinger. Kakav god kvalitet da uoèimo u svetu, svesno ili ne, kakvu god osobinu
da pridamo nekome ili neèemu, ona ãe uvek postojati kao relacija u odnosu na nas same,
na naš svet i predstave o njemu. Ne objektivni entiteti, veã putanje koje izgradimo
izmeðu nas i naše sredine, èine odraze naših najdubljih težnji koje sagledavamo u svetu
oko nas, smisao postojanja i ono što jesmo u globalnim okvirima. Ono što vidimo u
svetu, lepota koju mu pružamo udahnjivanjem smisla kroz ko-kreaciju kvaliteta izmeðu
nas i Prirode, jesmo mi, a ne fiksni entiteti, nezavisni i fizièki izolovani od ostatka sveta. I
kao putanje jasno je da se prostiremo bezgranièno daleko, ostavljajuãi veène tragove u
svetu, što je u suprotnosti sa oèajanjem i beznaðem koje donosi svest o lokalizovanosti
našeg uma i naših oseãanja.
Jedna od kritiènih posledica doživljavanja kvantitativne, ali ne i suštinski
kvalitativne inherentnosti kontinualnih promena našeg sveta, jeste i svesna
neprijemèivost na prirodne promene sopstvenog biãa, koje prate svaki proces radoznalog,
iskrenog i radosnog upoznavanja. Ovakvo shvatanje ide u korak sa objektivistièkom
predstavom sveta i nizom prateãih, zavaravajuãih preslikavanja – nauènih slika sveta sa
samim svetom, supstanci sa procesima, kao i predikata sa saznajnim relacijama (subjekat
– subjekat i subjekat – »objekat«), tako da se sve promene kojima smo svedoci ne
primeãuju kao promene puta uzajamnog stvaranja sveta izmeðu Prirode i naše svesnosti,
naših najdubljih vrednosti i oseãanja, veã kao kvantitativne promene koje se odigravaju
posve nasumièno, nezavisno od našeg unutrašnjeg sveta. Ovakav otuðeni stav koji èini
osnovu kartezijanskog dualizma koji i dalje dominira nauènim metodom, tokom daljeg
toka knjige ãemo tiho prevesti u oblake zavaravajuãeg preslikavanja, koji prekrivaju nebo
naše svesti i doživljaj jedinstva uma i Prirode.
Opsednutost kvantitetima nad slobodom i bezgraniènošãu kvalitativnog doživljaja
Prirode povezana je, izmeðu ostalog, i sa uklanjanjem odgovornosti ljudskih postupaka
pozivanjem na kvantitativne proraèune koji potièu iz èitave tradicije razmišljanja ili sa
viših organizacionih nivoa sistema kome pripadamo. Opsednutost kvantifikovanjem, koja
povlaèi za sobom degradiranje esencijalnih etièko-estetskih emergentnih kvaliteta,
ostavlja na mnogim poljima ljudskih delatnosti katastrofalne posledice. Upravo se u
civilizacijskom prelasku od vrednovanja procesa stvaranja na vrednovanje samo
njegovog rezultata, od vrednosti etièko-estetskog doživljaja na prodajnu vrednost, od puta
ka cilju, može sagledati i uzrok društvenog »robovanja« kvantitetima nad zaboravljenim
putanjama Prirode na koje oni samo ukazuju. Dok negovanje svesnog kreiranja kvantiteta
38
i svrsishodnih delovanja koje njihovo ukljuèivanje u koordinaciju našeg ponašanja
donosi, sadrži u sebi i popularnu savremenu težnju ka maksimizaciji izabranih varijabli
sistema sa nesagledivim i kvantitativno nepredvidljivim posledicama, uoèavanje putanja,
prožeto nereèitim i prosvetljujuãim uvidima i spontano blagonamernim delovanjem koje
se iz njih razvija, dovodi i do spontane optimizacije organizacije globalnog sistema. Tako
je kvantifikacija vrednosti sa ekonomskih stanovišta dovela do ideje da se linearnim
rastom i maksimiziranjem vrednosti odreðenih varijabli sistema, namesto optimizacijom
koja inicira fleksibilizaciju i istinsku održivost, mogu rešiti svi ekonomski problemi. Ne
samo da visoki nivoi ekonomskog rasta ne podrazumevaju automatsko stvaranje
blagostanja na nivou društvene organizacije i životne sredine, veã je sve èešãe, usled
zanemarivanja osmišljavanja svakog troška i profita, svakog kvantiteta u što širem,
globalnom, etièkom, socijalnom i ekološkom kontekstu »totalnog performansa«
upravljaèkog sistema71, suprotno dejstvo istinito. I u svakodnevnom življenju, svest o
kvantitetima kao faktorima odluèivanja dominira nad svešãu o neophodnom spontanom
logièko-intuitivnom iniciranju naših akcija. Tako, u domenu sporta ili veãine drugih
ljudskih aktivnosti, postaje bitnije »koliko« u odnosu na »kako«, i pogrešno se znatno
više pažnje posveãuje ispunjavanju kvantitativno postavljenih ciljeva, nego usklaðivanju
putanja telesne komunikacije, kao i interakcije sa sredinom (harmonizovanje disanja i
pokreta i uopšte uravnotežavanje Ida i Pingala telesnih strujanja), što se uvek
najspontanije izvodi sa svešãu o Putu, predanošãu svakom trenutku postojanja kao
sveobuhvatnom i potpunom cilju. Smisao i lepota svake izvedbe i svakog akta nalaze se u
njima samima, a ne u njihovim rezultatima ili interpretacijama iskljuèivo njihovih
krajnjih ishoda. Adekvatno ovome, ni ocene kao rezultati školovanja ili testova
inteligencije ne odreðuju istinsko steèeno znanje i inteligenciju, broj nauènih publikacija
ne odreðuje istinsku uspešnost nauènog rada (veã niz ko-kreiranih putanja u našem svetu,
ukljuèujuèi kvalitet radova, kao i rezultate na polju edukacije), broj prodatih ploèa ne
odreðuje subjektivnu lepotu umetnièkog dela, kolièina profita ne odreðuje istinski
oplemenjavajuãu, globalno i dugoroèno unapreðujuãu uspešnost i korisnost poslovnog
projekta, godišta ne odreðuju potencijal estetskog, zadivljenog odnosa prema svetu i
duhovnog bogatstva, kvantitet ishrane ne definiše njen kvalitet, i uopšte nijedno »koliko«
ne odreðuje »kako«, slièno kao što nam i, što ãemo tek videti, nijedno »kako« ne daje
odgovor na pitanje »zašto«.
Egzistencija brojeva i jedinica je nužan preduslov merenja i raèunanja kao jednog
od najpreciznijih, nauèno-metodoloških prilaza socijalnoj koordinaciji iskustva.
Meðutim, jedna od kljuènih zbrka u svetu našeg razmišljanja i doživljaja sveta nastaje
kada zaboravimo da su jedinice – bilo diskretnih unitarnih objekata ili merenja,
nepostojane bez postupaka misaonog segmentiranja i konceptualnih, misaonoreflektivnih operacija u svetu posmatraèa, jer se tada otvaraju vrata za pogrešno
prihvatanje egzistencije a priori crta sveta, objektivne stvarnosti nezavisne od saznajnih
biãa, ali potencijalno referentne u odnosu na njih152. Misli Imanuela Kanta odslikane
reèima da »lagana golubica, cepajuãi vazduh u svom slobodnom letu, i oseãajuãi njegov
otpor, mogla bi pomisliti da bi njen let tekao lakše u praznom prostoru. Tako je Platon
napustio svet èula koji postavlja isuviše uske granice razumevanju, i otisnuo se izvan
njega na krilima ideja, u prazni prostor èistog razumevanja. Nije primetio da sa svim
svojim naporima, nije postigao napredak – ne susreãuãi se sa otporom koji bi, kao što je
bio, služio kao oslonac na kome bi mogao zauzeti stav, nad kojim bi mogao da primeni
39
svoje moãi, i tako pokrene svoje razumevanje. Zaista je uobièajena sudbina ljudskog
razuma da dovrši svoje spekulativne strukture što je moguãe brže, pa tek potom da
istražuje da li su temelji pouzdani«210, ukazuju nam na pragmatiènu nužnost izvoðenja
raèunskih operacija na talasima iskustva, te, naravno, na opšte napretke koji poèivaju u
stalnom preispitivanju temelja naših ideja i zakljuèaka i, uopšte, filosofskih osnova
aktuelnih nauènih, etièkih i filosofskih shvatanja, što èini put kako ovde izloženih stavova
o kvantitetima i kvalitetima, tako i èitave ove knjige. Sada ãemo duboko udahnuti,
izbrojati 1, 2 i 3, i postaviti jedan od temeljnih principa19 koji èine ovu knjigu.
Mapa nije teritorija i ime nije imenovani entitet
Postoje mnogi odnosi analogni odnosu mape i teritorije, koji su kritièni za
razumevanje našeg odnosa sa svetom, dakle za razumevanje našeg razumevanja. Najpre,
jedna od uobièajenih pogrešnih poistoveãivanja mape sa teritorijom se sreãe svakodnevno
u vidu eksternalizacije perceptualnih prividnih nepromenljivosti i identiènosti tokom
vremena kao takozvanih objekata. Tokom životnog iskustva - a svaki novi trenutak
življenja nosi i neprekidan i neponovljiv subjektivni saznajni tok - perceptualne
konstantnosti smo pogrešno nauèili da smatramo objektima, tako da zaboravljamo da
njihove osobine potièu u našem odnosu sa njima, našem shvatanju i razumevanju njih u
kontekstu našeg odnosa sa èitavim svetom, i èini nam se da te osobine poèivaju u njima
samima. Ideja o izolaciji subjekta od sveta Prirode veoma èesto potièe od ovakve
eksternalizacije kvaliteta - puteva koji zapravo pripadaju dodiru našeg unutrašnjeg sveta i
božanske Prirode na Putu naše i opšte spiritualne evolucije. Iz ovakvih vidika dalje potièe
celokupan razvoj klasiènog nauènog prilaza opisivanju objektivne stvarnosti sa dodatnim
formalnim opisima koji pripadaju novim mapama koje je veoma lako zameniti sa
stvarnim svetom, »teritorijom« na koju se one odnose. Sve nauène, formalne, pisane i
fonetske formulacije ljudskih znanja predstavljaju mape koje opisuju perceptivnu
teritoriju i ono što doživljavamo kao uzroène veze u njenim vremenskim tokovima, a
slièno kao što je svaka mapa siromašnija u detaljima od stvarne teritorije, tako i svaki
formalni opis Prirode ne obuhvata i zanemaruje more skrivenih kvaliteta i efekata. Mapa
je samo pomoãno sredstvo u procesu orijentacije, nastalo kao posledica želje za
komunikacijom znanja o ljudskom znanju, koje bi moglo biti od zajednièke koristi, i
svesnost da je ona samo pragmatièni orijentir, a ne i istinitosni odraz stvarnog sveta èini
osnovu jednog prosvetljenog shvatanja, neophodnog u svrhu prevazilaženja
mnogobrojnih sukoba, ratova i tragedija u savremenom svetu, disharmonizujuãih odnosa
koji su u svojoj osnovi najèešãe inicirani zamenom mape sa teritorijom, imena sa
imenovanom stvari, klase sa èlanom klase, kao, na primer, zvanja ljudi i pripisanih im
osobina sa njihovim imanentnim doživljajima sveta i sl. Ovakve greške logièkog
preslikavanja èine da sva ljudska ostvarenja i oruða, nastala kao posledice naših misaonoreflektivnih moãi, ukljuèujuãi jezik, nauène opise Prirode, tehnološke izume i, uopšte,
imenovane kvalitete, postanu gospodari ljudskim razumevanjem sveta, a ne naše sluge
kroz evoluciju i radosna životna otkrovenja. Sva neprijateljstva prema jeziku i nauci su
uzrokovana poistoveãivanjem mape i teritorije, koje je u ovom sluèaju analogno
doživljavanju jezièkih i nauènih formalnih predstava o svetu kao jedinih istinitih slika
stvarnosti u ljudskim razmišljanjima. Otvoreno razmatranje odnosa mape i teritorije
svakako može doprineti osvešãavanju u odnosu na mnoštva njihovih automatskih,
40
životnim navikama formiranih poistoveãivanja koja uskraãuju radost upoznavanja
Prirode i nas samih.
Ukoliko formulaciju svakog znanja uzmemo u obzir kao mapu izvesne teritorije,
lako možemo pokazati da ne postoji nijedna mapa koja bi bila u stanju da predstavlja
apsolutni opis onoga što ona predstavlja. Neizvodljivost ovakvog poduhvata èini osnovu
problema samo-referencije, predstavljenog Gedelovom teoremom kojom je srušena
Hilbertova ideja o metamatematièkom programu – potencijalnom logièkom sistemu
kome za potpuno opisivanje i spoznavanje sebe ne bi bila potrebna nikakva veza sa
svojom sredinom. Naime, u savršenoj mapi u kojoj bi postojali svi detalji teritorije,
nalazili bi se i svi detalji same mape. Meðutim, tada bi bilo neophodno napraviti i mapu
mape u kojoj bi eventualno bilo mesta za mapu, ali ne i za mapu mape, i tako dalje u
nedogled. Pokušaji izvoðenja apsolutnog mapiranja teritorije podseãaju tako na pružanje
ka dodirivanju sopstvene senke ili same Sunèeve duge. Ovakav trivijalni dokaz
neizvodljivosti opisivanja sveta posredstvom zatvorenog skupa aksioma, èini jedan od
mnoštva moguãih ilustracija Gedelove teoreme u èijoj srži se nalazi problem samoreferencije, poimanjem koga se navodimo na shvatanje da je za otkrivanje naših, direktno
ili misaonom refleksijom nesagledivih unutrašnjih konstelacija, neophodno pronaãi
odgovarajuãe refleksije u svetu oko nas, što je misao, èijim blagim sagledavanjem se raða
iskreno razumevanje neponovljivog kvalitativno ko-kreativnog odnosa uma i Prirode kao
odraza težnje Prirode ka spoznaji sopstvene božanstvenosti. Takoðe, u skladu sa
razmišljanjem Alberta Ajnštajna da »problemi ne mogu biti rešeni na istom nivou
svesnosti na kome su nastali«, kao i sa Bejtsonovim konceptom kognitivnih logièkih
tipova, Gedelova teorema nam ukazuje da je u svrhu pronalaženja kreativnih rešenja
izvesnih problema, u vidu razvijanja sve razgranatijih stabala opcija odluèivanja, nužno
stalno i iznova odstupati od programa našeg rezonovanja i iz novih perspektiva
preispitivati njegove crte i fundamentalne postavke. Premda se prirodno, logièkiintuitivno razmišljanje karakteriše stalnom, spontanom promenom perspektiva, koja nam
omoguãava potencijal beskrajnog saznajnog napretka, u svakom zatvorenom, pa èak i
koliko god smisleno promenljivom saznajnom aparatu ne mogu postojati potencijali
postizanja potpune konzistentnosti izmeðu postavljenih logièkih veza, te ni apsolutne
spoznaje svega postojeãeg. Stoga, savremena, objektivistièka nauka nije u stanju da
konstruiše logièki opis sveta u kome bi bilo i konzistentnog mesta za same nauènike,
odnosno saznajna biãa koja konstruišu »mapu«, a takoðe, pošto se u kontekstu nauènog
objašnjavanja mora objasniti nauèno objašnjavanje kao kriterijum validacije nauènih
tvrdnji268, i sama nauèna metodologija postaje slièna cirkularnoj igri zasnovanoj na
odreðenim nedokazivim i neproverljivim logièkim pravilima kao iskustvenim premisama
sa prepuštanjem objektivistièkog kriterijuma istinitosti konsenzusnom kriterijumu
povoljnosti.
Neophodno je razlikovati znanje od znanja o znanju, konkretno iskustvo od
njegovog misaono-reflektivnog apstrahovanja. Svaki opis nekih perceptivnih
konstantnosti koje se doživljavaju kao stvarni svet, predstavlja samo opis; ne stvarni svet
i direktna iskustva, veã samo ukazatelje na njih. Èitava svakodnevna i nauèna
komunikacija je zasnovana na ovakvom mapiranju - reprezentovanju naizgled fiksnih i
kontekstualno nezavisnih elemenata stvarnog sveta odreðenim simbolima, a prirodnih
promena simbolièkim vezama i transformacijama. Premda je mapirajuãi, reprezentacijski
metod neophodan u svrhu svake jezièke komunikacije kao harmonije putanja koje
41
pripadaju tradiciji socijalne koordinacije ponašanja, neophodno je pri svakoj
komunikaciji i misaono-reflektivnom razmišljanju biti svestan da su mape dobronamerni
orijentiri, ali ih u etièko-estetskom kontaktu sa Prirodom ne smemo pobrkati sa samom
teritorijom. Tako se u svakoj iskrenoj i istinski plodnoj komunikaciji teži ekspresiji
oseãanja, a ne samo njihovom opisivanju, te unutrašnjim, nejezièkim i neformalnim
iskustvenim doživljajima, a ne samo formalnoj, šablonizovanoj koordinaciji ponašanja,
odseèenoj od duboko-etièke, unutrašnje težnje ka poistoveãivanju sa svim postojeãim, pa
i sa našim mislima i reèima. Kada bismo se svi pridržavali biblijske norme o
neosuðivanju (»vi sudite po spoljašnjosti, ja ne sudim nikome...jer ja nisam došao da
sudim svetu, nego da spasem svet« (Jovan 8:15...12:47), uèio je Isus), i to ne samo onom
koje se odnosi na karaktere liènosti, veã i onom koje podrazumeva sve fiksne predstave o
crtama sveta i zapravo svako imenovanje (= klasifikaciju) uoèenih kvaliteta, svet bi zaista
spontano postao ozaren božanstvenom svetlošãu. »Iluzije (misaone refleksije,
imenovanja, klasifikovanja, prim.a.) èine da se svet zatvori. Prosvetljenje ga otvara na
sve strane«, stara je budistièka izreka.
Ogranièenost svake mape kao formalnog opisa Prirode je, sa »mehanistièko«272sistemskog stanovišta (koje zanemaruje mistiku kvantnog indeterminizma), posledica
samo neizbežnog zanemarivanja potpunog konteksta postojanja reprezentovanih entiteta.
Da bi se u potpunosti izrazio kvalitet svake emanencije znanja o znanju, kao, na primer,
svakog formalnog opisa ili objašnjenja prirodnih procesa, neophodno je sagledati uticajne
putanje koje se pružaju od datog opisa ka èitavom svetu, ka svemu postojeãem, što je
uvek u praktiènim, logièkim okvirima neizvodljiv zadatak. Svaka spoznaja podrazumeva
redukovanje ovog beskrajnog konteksta na odreðeni neponovljivi subjektivni
interpretativni okvir, što je i razlog zašto se nijedno formalno znanje ne prihvata
»objektivno«, veã mu svako novo biãe u zavisnosti od svoje strukture pridaje novi i
neponovljivi semantièki znaèaj, odakle je jasno da prenos identiènog formalnog znanja
predstavlja neizvodljiv izazov.
Svako imenovanje obuhvata kategorizaciju, a svaka kategorizacija obuhvata
uopštavanje. Meðutim, svako uopštavanje, slièno kao i svaka interpretacija onoga što bi
trebalo da bude objektivna, od èitaoca, slušaoca ili posmatraèa semantièki nezavisna
formalna reprezentacija, uvek ima karakter povezan sa subjektivnim doživljajem iz
prošlosti, te ljudska biãa nisu u stanju da poseduju zajednièke opšte ideje, te kao
posledica toga svakoj mapi èitalac pridaje posebno, jedinstveno i u vremenu neponovljivo
znaèenje, apstrahovano iz harmonije jedinstvenih prejašnjih i trenutnih iskustava.
Zahvaljujuãi ovakvoj neponovljivosti perspektiva definisanja kvaliteta sveta, i svaki izraz
i opis predstavlja re-prezentaciju koja uvek poseduje metaforièni karakter usled
nerazdvojivosti znaèaja pripisanih elementima opisa od samog sveta biãa subjekta koje
kontekstualno ko-kreira ovaj znaèaj.
Da se korisnost i plemenitost ljudskih delatnosti koje mogu izranjati iz identiènih
formalnih normi mogu drastièno razlikovati prikazaãemo na sledeãem primeru174. Po dva
ruralna poljoprivrednika i urbana akcionara mogu imati iste norme – vodilje, na primer:
»biti efikasan« ili »biti uspešan«. Meðutim, dok ãe ova norma postavljena u kontekst
delatnosti jednog zemljoradnika možda znaèiti da ãe se on truditi da iskoristi svaki gram
otpadnih materija posredstvom vrednog stvaranja komposta i hranjenja biljaka sa njim,
podržavajuãi tako prirodne, nelinearne cikluse ishrane i održivu zemljišnu plodnost, drugi
zemljoradnik ãe, pokrenut istom normom, možda bazirati svoje proizvodne delatnosti na
42
neodrživom saðenju monokulturnih plantaža i korišãenju enormnih kolièina veštaèkih
hemikalija, kao i fokusiranosti na sopstvene novèane obrte naspram istinske svrhe svog
blagodetnog rada – pružanju plodova koji ponièu u dodiru njegovog truda i Prirode
drugim biãima. Jednom akcionaru ãe, slièno ovom kontrastu, tumaèena u sopstvenim
semantièkim okvirima, data norma predstavljati idejni pokretaè finansijskih ulaganja u
ekonomske projekte koji ãe iskljuèivo njemu samom doneti materijalnu dobit, bez
ikakvog sagledavanja pravnih, ekoloških, održivih, kulturnih i, uopšte, životnih i etièkih
posledica svojih postupaka, dok ãe se drugi akcionar možda truditi da, kako
obogaãivanjem znanja o grubim relacijama koje njegove odluke iniciraju u što širem
kontekstu, tako i negovanjem blagonamernosti koja stoji u osnovi njegovih poslovnih
poteza, mudro sagleda i pronaðe opšte blagodetnu, mirotvornu i harmonizujuãu
metodologiju rada. Kontekst doživljavanja bilo koje norme, entiteta ili kvaliteta sveta,
definiše njih same, a beskrajan kontekst u kome opstaju uoèeni kvaliteti Prirode, èini
svaki postupak njihovog potpunog upoznavanja, nepotpunim. Sagledavanje efekata
sopstvenih delatnosti na što širem opsegu stvarnosti, uz uvoðenje globalno
oplemenjavajuãih, nemehanistièkih, religioznih kvalitativnih normi – zvezda vodilja,
neophodno je u svrhu nastanka zajednièkih, komplementarnih i harmoniènih ciljeva
otelotvorenja ljudskih ideja o sopstvenosti i svetu. Meðutim, èak i ovakve sintaksièke
norme moraju predstavljati samo ukazatelje (mantre) ka nereèitom, spontanom i
meditativnom oblikovanju naše svesnosti kroz koje se postaje u skladu sa datom
normom. U suprotnom sluèaju ãe, usled nerazdvojivosti definisanja kvaliteta od
konteksta njihovog sagledavanja (što jezièkim opisima uvek pruža komparativni karakter
– na primer, biti pametan je osobina postojana samo u odnosu na pamet drugih biãa), i
svaka ovakva norma shvaãena kao analitièki, iskljuèivo mapirajuãi rezon, biti
kompetitivnog karaktera, èesto indukujuãi globalnu disharmoniju umesto mira i
blaženstva koji uvek proizilaze i nalaze mesto u svetu iz stanja meditativnih, èistih misli.
Ovakvo shvatanje se nalazi i u srži LaoCeove misli: »Odreci se znanja, odbaci uèenost i
nestaãe nemira« (Tao Te Ãing XIX).
Jedna od bitnih razlika izmeðu mape i teritorije je i stalna promenljivost teritorije
naspram fiksnog karaktera mape. Logika sveta je zapravo logika opisa sveta (te, stoga,
van sveta logike ne postoji ništa što je nužno ili nemoguãe), i fundamentalni problemi na
nivou društvene komunikacije su postojani upravo kao posledice poistoveãivanja detalja
kontinualno promenljivog sveta (teritorije) i konstantnih formalnih reprezentacija
njegovih »elemenata« (mape), direktnog iskustva sa iskustvom opisa direktnog iskustva.
Nauèno predstavljanje prirodnih pojava u konceptualnim okvirima prostora i vremena je,
tako, zavaravajuãim poistoveãivanjem mape sa teritorijom stvorilo i svest o veènosti kao
beskonaèno širokim opsezima ovih dveju koncepata, što se ne može dovesti u harmoniju
sa beskrajnim transformacijama koje prate svaki kreativni evolutivni proces. Veènost,
doživljena u svakom trenutku postojanja, predstavlja osnovu satori stanja svesnosti
budistièke Zen tradicije, dok aranžiranje našeg sveta kroz koncepte prostora i vremena
predstavlja, kao što je Teitaro Suzuki smatrao, »pripremu za jednu spiritualnu
tragediju«359. Stvarnost je, u svakom sluèaju, slièno atomskoj talasno-èestiènoj dualnosti,
u tajanstvenom preplitanju stalne promenljivosti i veènosti, talasne sveprisutnosti i
èestiène individualnosti, daleko èudesnija nego što su to naše predstave o njoj ikada u
stanju da obuhvate. Jedna od osnovnih svrha Zen koana, mondoa i prièa je ukazivanje na
poistoveãivanja mape i teritorije u našim nesvesnim, navikom formiranim konceptualnim
43
razmišljanjima i oslobaðanje od dualistièkih, karmièki vezanih shvatanja koje ovakva
logièka brkanja uzrokuju.
Prihvatanje ogranièenosti i redukovanja beskrajne èudesnosti stvarnosti, koje
svako mapiranje kvaliteta sveta podrazumeva (sa sloganom da »u svakoj slici ima više
nego što oko može da vidi«) je u pomalo nihilistièkim, »postmodernistièkim« okvirima
dovelo do shvatanja da je svet takav da se »pomera od nas i izmièe nam kako mu
pružimo ruke«. Meðutim, ovakva zavaravajuãa i neprijateljska metafora odnosa živih
biãa i Prirode je samo posledica doživljavanja naših ruku kao èula koja pripadaju domenu
jezika, a ne domenu direktnog, nereèitog iskustva. Jer, u stvarnom svetu, beskraj Prirode
koji se odslikava u svakom, i beskrajno malom njenom neponovljivom entitetu,
omoguãava nam spoznaje i unutrašnju evoluciju neogranièenog karaktera, ali, naravno, u
meditativnom domenu, domenu same »teritorije«. Spiritualni temelji naših spoznaja
iscrtavaju naš svet i nesvesno selektuju podsticaje naše sredine kojima ãemo pružiti
pažnju i obgrliti ih našim svetom. Ovakvi mnogostruki naèini doživljavanja
beskonaènosti Prirode, u pozadini kojih uvek stoji izbor subjekta (baziran na slobodnoj
volji svakog biãa), koji se izvodi u skladu sa našim spiritualnim i etièkim temeljima, nam
- slièno kao što se Gedelova teorema, ukazujuãi nam, izmeðu ostalog, i na neizvodljivost
identifikovanja maksimalne efikasnosti ijednog kreativnog programa17, u zavisnosti od
vrednovanja ideala posedovanja znanja ili traganja na putu znanja, doživljava,
respektivno, ili kao odraz uzaludnosti ljudske egzistencije ili kao èudesno otvaranje
prostora beskrajnog potencijala napretka, traganja i sreãe življenja, te slièno kao što
subjektivnost interpretacije svakog ljudskog dela i svih prirodnih putanja raða, kroz
orijentisanost na neizvodljivo i apsolutistièko prenošenje identiènih znaèenja, svest o
društveno inherentnoj egzistenciji oèajavajuãeg »dekonstruktivizma«, dok orijentisanost
na suptilno podsticanje razvoja samostalnih idejnih svetova i uviðanje lepote i
harmoniène održivosti u raznovrsnosti stavova i mišljenja, raða svest o èudesnom
»konstruktivizmu« znaèenja - ukazuju da u svesti mora indeterminizma, slièno kao i u
svakom znanju, neko može videti virove haotiène nasumiènosti i besmisla kao povode
davljenja, a neko božansku kreaciju imanentnu u svakom trenutku i svakom detalju
stvarnosti, u kojoj divno i bezbrižno plivamo. Jer, kada osloboðeni ega pružimo ruke
Prirode, èitavo more njene suptilne i nenametljive brižnosti i Ljubavi ãe nas obgrliti.
Budistièka tradicija je prožeta shvatanjem da uzdržanost od svakog »nazora«,
stava i fiksnog, bilo verbalnog, slikovitog ili emotivnog produkta razmišljanja,
predstavlja preduslov postizanja duhovne slobode, adekvatne emanenciji božanske
Ljubavi319. U naèinu življenja, a ne u naèinu mišljenja se, tako, krije tajna realizacije
saoseãanja i ljubavi, što je shvatanje iz koga direktno proizilazi ukazivanje na praktièni
put prosvetljenosti kroz subjektivno iskustvo, a ne insistiranje na egzaktnosti reèi, te
dogmama, misinterpretacijama i nerazrešivim i suštinski zavaravajuãim diskusijama koje
bi odatle proizišle. »U osloboðenome je znanje o slobodi«, reèi su Gautame Bude. S
obzirom da svaki opis, svako mapiranje podrazumeva kreiranje polariteta, tada i svaka
osobina, kao i svaka svesna pripadnost mogu postojati samo nasuprot neèega, samo u
odnosu na nešto, te je, stoga, Seren Kjerkegor smatrao da ne samo nacionalno, partijsko,
staležno ili navijaèko opredeljenje obavezno izaziva suprotstavljenosti, te i potencijalne
sukobe, veã da se èak i »hrišãaninom može biti samo nasuprot neèemu. Èim je suprotnost
iskorenjena, biti hrišãanin je besmislica«319. Naspram ovoga, u stanju slobodnog,
neimenujuãeg, meditativnog i opšte prihvatajuãeg kontakta sa stvarnošãu ne postoje
44
suprotnosti, te se time opstaje na spontanom i opšte blagonamernom Putu Prirode. »Ljudi
su se ponašali ispravno, ne znajuãi da je to praviènost i korektnost; voleli su se i
poštovali, ne nazivajuãi to dobroèinstvom; bili su verni i pošteni, ne smatrajuãi to
lojalnošãu; držali su svoju reè, ne razmišljajuãi o poverenju; pomagali su i upošljavali
jedni druge, ne razmatrajuãi dužnost; nisu se bavili pravdom, jer nepravde nije bilo;
živeãi u harmoniji sa sobom, meðu sobom i sa svetom, njihove stope nisu ostavljale
traga, te stoga i nema fizièkih zapisa o njihovom postojanju«185, opisivao je ÈuangCe
život iz doba »savršene vrline«, takozvanog zlatnog doba. Jezik kao produkt misaonih
refleksija, tako, predstavlja maè sa dve oštrice. Sa jedne strane, njegova pragmatièna
strana nam omoguãava komunikaciju znanja, dok je s druge strane pogrešno
poistoveãivanje njegovih formi sa elementima stvarnosti uzrok nesporazuma i
redukovanja potpunosti kontakta sa Prirodom. Samo se skidanjem ovog vela
zavaravajuãeg preslikavanja, jedna strana maèa preobražava u držaè, tako da jezièke
reprezentacije prestaju da redukuju kvalitete sveta, veã se koriste samo u svrhu
pragmatiène, predane ko-orijentacije. »Vrša je za hvatanje ribe; kad smo jednom uhvatili
ribu, više ne mislimo o vrši...Reèi su za hvatanje misli; ali, kad smo jednom uhvatili
misao, nema više potrebe da mislimo o reèima. Kad bih samo našao nekoga ko je prestao
da misli na reèi, pa da porazgovaram s njim...«247, pisao je ÈuangCe.
Šetajuãi se brežuljcima Ihtlana, na svako opažanje Don Huana i upitkivanje
njegovog uèenika Karlosa da li je i on primetio isto, ovaj odgovara da nije212. Nakon
odreðenog vremena, Don Huan se doseti i reèe: »Znam, pa Ti ustvari vidiš samo ono što
možeš da objasniš. Glupo je misliti da je svet samo ono što ti misliš da jeste ili može da
bude. Umesto toga, jednostavno gledaj«. Adekvatno ovome, postoji prièa o umetnièkoj
izložbi na kojoj je iznad predstavljenih komada pisalo: »Molim Vas, nemojte formirati
nikakvo mišljenje«, jer, naravno, obaveza prosuðujuãeg preprièavanja sopstvenih utisaka
odvodi um od prisajedinjavanja sa putanjama gracioznosti koje èine delo, te i od
njegovog istinskog, nejezièkog osmišljavanja. Doživljavanje neizvodljivosti opisivanja
suštine našeg iskustva, nesavladive šupljine izmeðu domena iskustva i domena
lingvistièkih opisa i objašnjenja, nereèitog znanja i formi znanja o znanju, predstavlja
moderni put buðenja spiritualne svesti. Osloboðenost od pridavanja jezièkih atributa
doživljenim celinama našeg iskustva, u kome je imanentna svrsishodnost interakcije sa
Prirodom, razvijena na temeljima lingvistièke tradicije, èini nas sliènim detetu koje se,
boraveãi u jedinstvu uma sa Prirodom, igra na pešèanoj plaži219, spontano i nevino uèeãi
kroz interakciju sa školjkama, kamenèiãima i morskim talasima, zadivljeno samim
postojanjem.
Svako od nas je doživeo trenutak saznajnog otkrovenja kada nešto na šta smo se
gotovo navikli kao na obièno pravilo ili prepreku u našem svetu percepcije, semantièki
probudimo sagledavanjem u jednom novom kontekstu, »jednim novim oèima«. U takvim
situacijama, slièno kao i tokom tumaèenja nekog zapisa, mapa nam pomaže da
dostignemo sliku naše teritorije, da prosvetlimo i konstruktivno preoblièimo naše duboke
težnje i vrednosti kojima iscrtavamo svet. Naravno, zahvaljujuãi kvalitetima kao
putevima izmeðu nas i Prirode, tada smo mi sami i izumitelji teritorije na koju ukazuje
mapa na koju smo naišli. Nataša Bedingfild ushiãeno usklikuje: »These words are my
own, from my heart flow, I love you, I love you, I love you«, otkrivajuãi da je svaki
lingvistièki izraz ne »objektivna« fraza, veã naš jedinstveni i neponovljivi izum, ali još
èudesnije otkrovenje107 prati izum shvatanja da su ne samo semantika reèi, veã i svi
45
rezultati naše percepcije, èitav svet, zapravo naš izum. Drugim reèima, »mapa jeste
teritorija«49, kao što je imao obièaj da kaže Hajnc fon Ferster, ukazujuãi na èinjenicu da
je svaka stvarnost zapravo virtuelna stvarnost134, te se tako i sve »objektivne« osobine,
nezavisne od posmatraèa, pretvaraju u atribute, u plodove ostvarenja neponovljivog toka
dodira uma i Prirode. Poput prosvetljujuãeg trenutka mudraca koji, kada prouèi Zen,
shvati da »reke su opet postale reke, i planine su opet postale planine«, i razdvojenost
našeg sveta na njegovu mapu i teritoriju traje samo dok »prouèavamo Zen«, dok njegova
»prouèenost« odgovara buðenju svetlosti jedinstva svake naše misli sa našim doživljajem
Prirode. Svesnost da naše misli nisu kartezijanski odvojene od Prirode esencijalna je u
doživljavanju spontane harmonije postojanja, jer se tada misli poput kakvih talasa mogu
utopiti u moru jedinstva uma i Prirode (ili po potrebi koristiti za konstruktivno nahoðenje
broda); napetosti koje nose njihovi akordi se, kao u svakom meditativnom stanju, utapaju
u tihi šum mirnog mora, u èistu harmoniju uma i Prirode, dopuštajuãi tako samoj Prirodi
da nas graciozno »vodi za ruku«.
I zaista, ne samo produkti misaonih refleksija, veã i sama naša percepcija
predstavlja konstrukciju, produkt nesvesnog iscrtavanja razlika. Svako dalje imenovanje
kao efekat misaono-reflektivnog posmatranja perceptivnog razlikovanja i prevoðenja
neponovljivog toka našeg iskustva u fiksne kvalitete i objekte, predstavlja samo dodatno
bleðenje ove primarne slike konstruisane perceptivnim moãima. Ono što se ne uklapa u
naše logièke sklopove moguãih dogaðaja sveta oko nas mi, nažalost, najèešãe ne
primeãujemo i tako nalazimo predstave o našem svetu u zatvorenoj shemi u kojoj se svi
zakljuèci izvode dedukcijom iz nepromenljivih aksioma naše saznajne tautologije. Da bi
se pokrenuo toèak istinskog saznajnog napretka èiji kraj izgleda nesaglediv iz svake
perspektive, neophodno je otvoriti naše modove zakljuèivanja za priliv novih utisaka koji
ãe indukovati stalno promenljive puteve zakljuèivanja, što je jedino u stanju da bude u
harmoniji sa Prirodom. Umesto da budemo »neko« ili »nešto«, što je uvek posledica
mapirajuãeg, imenujuãeg redukovanja našeg doživljaja stvarnosti, dovoljno je
jednostavno biti ono što jesmo i prihvatiti svet kakav je, èime se postiže potpunost
doživljaja svakog trenutka postojanja. »Pod Istinom podrazumevam èistoãu i iskrenost
najvišeg stupnja. Onaj kome nedostaju èistoãa i iskrenost, ne može pokrenuti druge....Ko
sili sebe da bude saoseãajan, premda se može smešiti, neãe stvarati vazduh
harmonije....istinska saoseãajnost ne mora da se smeši (da deluje svesnim iniciranjem,
prim.a.) da bi stvorila harmoniju«70, objašnjavao je stari ribar Konfuèiju tajnu svog Puta.
U srži ne samo nauènog, veã i svakog drugog prilaza spoznaji sebe i sveta, teži se
razumevanju. Meðutim, savremene nauène okvire èesto karakterišu neskromne i krajnje
neinspirativnim ciljevima obeležene težnje ka spoznaji svega postojeãeg putem
»nasilnog« inkorporiranja preslikanih elemenata sveta percepcije u mapu sveta u skladu
sa odreðenim, postuliranim logièkim pravilima. Razumevanje se u nauènim okvirima
poistoveãuje sa objašnjavanjem, dok se pod zadovoljavajuãim nauènim objašnjenjem
podrazumeva ono koje, ne rušeãi logièke zakone i pravila matematike, inkorporira
mapirani opis u odreðeni skup postuliranih logièkih pravila, poznatih kao tautologija.
Analogno psihološkom stavu Eriha Froma da »racionalizacija nije oruðe za pronicanje u
stvarnost veã post factum pokušaj da se neèije želje usklade sa postojeãom
stvarnošãu«114, i nauèna racionalnost ne predstavlja kreativnu težnju ka nereèitim
spoznajama koje su moguãe samo putem racionalno-intuitivne ravnoteže, veã odraz
slaganja izvedenih opisa i objašnjenja sa egzistirajuãim, nepromenljivim tautološkim
46
tvrdnjama. Razumevanje sveta se, tako, u nauènim okvirima svodi na mehanistièko
inkorporiranje opisa u tautologiju, odakle je jasno zašto se svaki nauèni odgovor tièe
pitanja »kako...«, ali ne i »zašto...«. Stoga se i razumevanje putem nauke može smatrati
samo kao povezivanje detalja nauène mape sveta, ali ne i automatski i saznajnog uma sa
Prirodom. Za ovako nešto ponekada nije neophodno poznavati ni samu mapu Prirode u
bilo kojem njenom obliku. Meðutim, svaki vredni lingvistièki skup informacija (govor,
zapis, pokret, ponašanje) izvire iz samog iskustva, kao produkt kontakta uma i Prirode na
nivou same teritorije, a pošto je poznavanje odreðenih lingvistièkih pravila neophodan
preduslov konstruktivnog uèestvovanja u ovakvoj meðusobnoj orijentaciji iskustva i
ponašanja, tada se zaista vredni dokumenti odlikuju ravnotežom znanja o znanju (o
mapiranju) i vrline samog znanja kao plodnog, prosvetljujuãeg i spoznajno celovitog
direktnog posmatranja i uèestvovanja.
Savremene nesigurnosti u komunikaciji èesto bivaju prividno prebroðene
ubacivanjem veznika koji odgovara engleskom »like«, èime se direktno izražavanje
teritorije naših misli i oseãanja zamenjuje pozivanjem na njihove kopije. Tako, na primer,
u izjavi »Love you like I love you« je postojan oèigledan opis poistoveãivanja mape sa
teritorijom. Sa svakim dodavanjem novog like bledi ona istinska ljubav, èije i
jednostavno »love you« veã predstavlja mapu jedne harmonije oseãanja. Stoga i svako
inteligentno biãe mnogo više pažnje obraãa na jezik tela i na unutrašnji, intuitivni kontakt
u susretu sa ovakvim izjavama. Ne u tome »šta se kaže«, veã u tome »kako se kaže«
poèivaju esencijalne putanje smislenosti življenja, a u kojima, kao što ãemo videti,
poèivaju naše temeljne vrednosti, odraz dubine našeg direktnog doživljaja Prirode.
Akontekstualni novinarski citati i ogovaranja, politièke diskusije i poslovni menadžment
danas potpuno zanemaruju važnost ovoga »kako se pružaju izjave« na raèun »šta se
izgovorilo«, što u korenu saseca svu pažnju, nereèitu etiku i saoseãajnost iz ljudskih
konverzacija. Ne smemo se zadovoljavati sa prihvatanjem samog znanja o znanju - kao
što je i Fjodor Dostojevski primetio na kraju svoje pripovetke o smešnom èoveku - veã je
neophodno prodreti u kontakt sa Prirodom na nivou same teritorije, samog znanja, same
Ljubavi. »Poenta je živeti sve. Živeti pitanja sada, jer ãemo tako možda postepeno,
neprimetno, jednoga dana evoluirati u njihove odgovore«, kao što je smatrao Rajner
Marija Rilke. Jer, »premda èovek može biti uèen kroz pisane radove, ukoliko ne
primenjuje ono što zna, podseãa na slepca koji, èak i sa svetiljkom u ruci, ne vidi put«261,
podseãaju nas Nagarðunini stihovi. Sve mape, kao što je i sama ova knjiga, samo su
putokazi kroz èije semantièko doživljavanje i praktiènu orijentaciju postajemo jedno sa
teritorijom. Isusovo ukazivanje na lažne proroke, fariseje i književnike (koji »govore, a
ne èine« (Matej 23:3)) predstavlja ukazivanje na zlorabljujuãe poistoveãivanje mape sa
teritorijom - reèi kojima se ispisuje znanje sa nejezièkim iskustvom kroz koga se do njega
dolazi i u kome se ono potvðuje, odnosno znaèaka spiritualnih kvaliteta sa njima samima.
Onaj èije je znanje veliko ne može sebe smatrati ni važnijim ni vrednijim od prostodušnih
biãa manjeg intelektualnog kapaciteta, ali nemerljive dobronamernosti, jer na polju èistog
iskustva u kome ne egzistiraju verbalna dijalektièka dokazivanja, se iskazuje naš
spiritualni napredak.
Ljudska biãa, stoga, kao što je Skot Erigena smatrao, mogu znati da jesu (mogu
biti jedno sa Prirodom, samom teritorijom), ali ne i šta su (ne mogu opisati šta jesu)407.
Takoðe, to što jesmo uvek je nesagledivo veãe od onoga što mislimo da jesmo ili
možemo da budemo, slièno kao što je i svaka teritorija, sada i ovde, bogatija od mape
47
èitavog sveta, što je shvatanje koje je u stanju da pretvori sva misaono-reflektivnim
mapiranjima eventualno razvijena nezadovoljstva u blaženost potpunog doživljaja
sadašnjeg trenutka postojanja. »Ko, sanjajuãi, kaže 'Ja sanjam', èak i ako tada èujno
govori, isto tako nije u pravu kao što nije u pravu kada u snu kaže 'Pada kiša' dok stvarno
pada kiša. Èak i ako je njegov san zaista u vezi sa šumom kiše«399, finalne su reèi
Ludviga Vitgenštajna, koje nam, slièno kao i stav da »ako kažemo da nemamo greha,
sami sebe varamo i istine nema u nama« (Jovan I 1:8), ukazuju da svaki opis nužno
podrazumeva bleðenje i slepilo u odnosu na more kvaliteta prisutnih u direktnom
iskustvenom kontaktu sa Prirodom, te na drevno »Ja jesam« kao na lingvistièki put
spoznaje puta spontanosti i predanosti u procesu življenja i spoznavanja sveta. Radost
postojanja, milostivost i dobrota nikada nisu potpuno istinski, iskreni i prosvetljujuãi u
sprezi sa samo-svesnim prosuðivanjem dobrote i milostivosti naših postupaka ili
iscrtavanja sveta, što jasno ilustruje Isusova pouka da »a ti kada èiniš milostinju, neka ne
zna tvoja leva ruka šta èini desna« (Matej 6:3). Svesnost da mapa nije teritorija nas
navodi na teženje ka upoznavanju u stvaranju semantièkog kontakta na nivou same
teritorije, što je moguãe samo bez uvoðenja mapirajuãe samo-svesti, bilo da je to svest da
hodamo dok hodamo, èitamo dok èitamo, prièamo dok prièamo ili plešemo dok plešemo,
što sve narušava lepotu naših prirodnih, spontanih pokreta i reèi. U svrhu oslobaðanja od
zabrinutosti poniklih na idejama o ciljevima, plodovima rada i posedovanjima, koje
izranjaju iz razmatranja egzistencije subjekta u vremenskom toku, neophodno je razvijati
svesnost boravljenja u sadašnjem trenutku, te umesto reflektivne, predstavljajuãe svesti o
izvoðenju odreðene delatnosti, naše celo biãe mora postati ta delatnost. »Oh, happy living
things! No tongue their beauty might declare: a spring of love gushed from my heart, and
I blessed them unaware...«, pisao je Semjuel Tejlor Kolridž u rimama o drevnom
mornaru. »Istinska molitva je ona kod koje zaboravljamo da se molimo«, pisao je sveti
Petar alkantarski387, i ona svakako obuhvata jezik srca, unutrašnje svetlosti, hranjenja
isceljujuãom tišinom i posveãivanja dobronamernom, globalno oplemenjujuãem
predavanju sebe (i sve to kroz trenutak sadašnjosti). Ne suvih reèi, ne samo mapa kao
plodova misaono-reflektivnih aktivnosti kao plodova biblijskog drveta znanja sa svim
idejama o izolovanosti ega i vremenskoj prolaznosti koje oni nose (jer oseãanja stida,
krivice i teskobe prirodni su odgovori našeg biãa na splet neteženja ka sjedinjavanju sa
biãima našeg sveta kroz ljubav, i svesti o našoj posebnosti i odvojenosti od ostatka sveta
kao suštinske posledice kušanja ploda biblijskog drveta znanja)115, veã èitavog srca, èiste
teritorije, unutrašnje nereèite predanosti, dodira sa veènošãu kroz svaki ovakav trenutak
postojanja osloboðen od ljudskih intelektualnih koncepata razumevanja sveta, ukljuèujuãi
ego, razdvojenost subjekta i objekata, prostor i vreme. »Zaboravi sebe, pa spoznaj
sebe«319, pisao je sveti Varsanufije. »Savršena sreãa ne zna za sreãu, savršena hvala ne
zna za hvalu«, pisao je ÈuangCe, jer »zaboravimo na naša stopala kada su cipele ugodne,
zaboravimo na struk kada je pojas ugodan, a razumevanje zaboravi na ispravno i
pogrešno kada je um ugodan«70. »Delujuãi korisno, ali oslobodivši se svesnosti o
korisnom delovanju, postoji li mesto gde možemo otiãi, a da ne budemo voljeni?«70, uèio
je JangCe.
»U samom zaèetku razlike, bejaše ime, s imenom bivanje nasta, u njemu znanje i
ogranièenost; znaš li ogranièenost, možeš izbeãi propast«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing
XXXII). Prosvetljujuãe iskustvo je karakteristièno po svojoj lingvistièkoj neopisivosti,
kao i prevazilaženju svih mapa koje su navikom formirane i nesvesno opstaju u našim
48
konstrukcijama sveta, te prodiranju u direktan kontakt, jedinstvo sa èitavom Prirodom na
nivou same »teritorije«. Pronicanje u same korene naših razmišljanja i slika sveta (kao i
svih implicitnih pretpostavki, subjektivnih posebnosti i korena multiverzumskog
socijalnog karaktera, koje ãemo u daljem toku knjige detaljnije opisivati), tako,
zahvaljujuãi naizgled paradoksalno-polaritetnoj strukturi Kosmosa, olièenoj kako Tai-ãitu dijagramom, tako i mistiènim reèima Tabule smaragdine – »ono što je dole odgovara
(jednako je) onom što je gore«171, predstavlja istovremeno i put ka ispunjavanju
holistièke svesnosti u okviru koje postajemo Jedno sa èitavim postajanjem. U ovakvoj
meditativnoj svesnosti Puta, koja predstavlja èisto, ne pasivno, veã aktivno i kreativno
iskustvo u svojoj prirodnoj spontanosti, nestaju sve želje koje vremenom uzrokuju
nezadovoljstva i nesreãe, nestaju razlike izmeðu subjekta i objekata, izmeðu onoga što bi
trebalo i što jeste, izmeðu jeste i nije, izmeðu formi i procesa postojanih samo u svetu
naših objašnjenja sveta, u svetu nauke, jezika i mapa.
Sve u svemu, pogrešno poistoveãivanje mape sa teritorijom predstavlja uzroke
uobièajenih zabluda u ljudskim razmišljanjima. Ovakva zavaravajuãa poistoveãivanja su
prisutna ne samo na nivou nauènog sagledavanja sveta, veã i jezièkog doživljavanja
stvarnosti, odnosno svakog reprezentacijskog sagledavanja sveta. Elementi stvarnosti se
iz perspektive njenog savremenog nauènog sagledavanja vide kao skupovi atoma,
molekula, ãelija ili sliènih reprezentacionih formi, podložnih bilo inertnim mehanièkim
zakonitostima, bilo »uroðenim« sebiènim porivima, iako znamo da je Priroda kao
teritorija znatno veãa i èudesnija od ove slike, što se oèitava kako u anti-logièkom
ponašanju kvantnih entiteta, tako i holistièkim dejstvima, altruizmu i simbiotiènosti,
imanentnima u živom svetu. Takoðe, svakodnevno rezonovanje se èesto zasniva na
logièkim sledovima u kojima figurišu imena umesto imenovanih stvari. Svaki opis sveta
predstavlja svojevrsnu reprezentaciju našeg perceptivnog doživljavanja stvarnosti, ali
problem nastaje onda kada opis stvarnosti poistovetimo sa samom stvarnošãu. Stanovište
objektivistièkog realizma, spontano izvedeno kao posledica ovakvih pogrešnih
poistoveãivanja, usled imanentnog potencijala netolerancije nekompatibilnih opisa sveta,
stoji u osnovi mnogobrojnih sukoba svakodnevnice. Da bismo zadžali zdrav i uvek
radoznali pogled na svet, prepun iznenaðenja, neophodno je proniãi u sva poistoveãivanja
mapa sa teritorijom koje je naš um izvodio još od prvog formiranja »objekata« od
prividnih perceptualnih konstantnosti u stadijumu deèijeg upoznavanja sveta, odnosno
sebe. Kao što kamen ne možemo podiãi dok god stojimo na njemu, tako se ni naša
kreativnost ne može manifestovati u potpunoj meri dokle god smo vezani za ustaljene
predrasude i fiksne logièke premise rezonovanja. Meðutim, kada odskoèimo od kamena,
tada ga možemo slobodno pomerati kamo god hoãemo i pomoãu njega graditi razne
pragmatiène konstrukcije, te se tako i doživljavanjem svih iskazanih i potencijalnih
formulacija znanja kao ne istinitih opisa stvarnosti, veã pragmatiènih ukazatelja, i oni
sami mogu koristiti u skladu sa ne njihovom nužnošãu, veã našim htenjem, i to u znatno
pragmatiènijem i mirotvornijem maniru.
Pogrešno poistoveãivanje opisa Prirode sa samom Prirodom, bilo u okvirima
formalne nauke ili svakodnevnog razmišljanja, kao ne-nužna posledica rutinskog
višestrukog konstruisanja naizgled nepromenljivih karakteristika našeg sveta, kao i
višestruko potvrðivane korisnosti ovakvog pristupa, na mnogim poljima meðuljudske
komunikacije je tokom istorije ljudske civilizacije doprinelo da se ljudska biãa u opštem
stavu mogu doživeti kao najsurovija nama poznata živa vrsta. Svi vidovi
49
fundamentalizma, bilo religijskog, politièkog ili lokalno-društvenog, posledica su
netolerantnog protežiranja ideja koje su pogrešno doživljene kao istiniti odrazi Prirode
(odatle su i fundamentalistièki), i pored toga što sve relacije koje možemo pronaãi u svim
knjigama sveta, ukljuèujuãi i nauène udžbenike, predstavljaju samo metafore, te stoga ne
mogu ni u kom sluèaju ispunjavati kriterijum istinitosti, veã samo korisnosti ili
povoljnosti koje njihova upotreba odražava. Baruh Spinoza nas, tako, može podsetiti da
»bivamo lako zavarani kada pobrkamo...entitete razuma i apstrakcija sa
stvarnostima...sva objašnjenja uobièajeno pridata prirodi su samo modovi zamišljanja, i
ne indiciraju istinitu prirodu bilo èega, veã samo ureðenje imaginacije«352. Putanje
imaginacije kojima opisujemo Prirodu i tragamo ka njenom razumevanju predstavljaju,
stoga, ne istinitosne i iskljuèive odraze »stvarnog« i objektivnog sveta, veã indikatore
razumevanja našeg razumevanja, naših dubokih etièkih i spiritualnih temelja, suštine
našeg sopstvenog biãa, te mudre znake na putu jedne potrage za jedinstvom uma i
Prirode.
Veoma lako se može uspostaviti korisna analogija izmeðu geografske mape i
teritorije sa naukom i Prirodom. Naime, mapa predstavlja potencijalno koristan orijentir
kako za naše samostalno nalaženje traženog puta, tako i za olakšavanje potpomažuãe
komunikacije izmeðu biãa, prožetih sliènim tragalaèkim težnjama, koja su, zahvaljujuãi
prethodnim, dogovorno usklaðenim pravilima (koja predstavljaju neke od esencijalnih
implicitnih pretpostavki, prisutnih ne samo u komunikaciji nauènih stavova, veã i u
svakodnevnoj verbalnoj komunikaciji) i odgovarajuãoj edukaciji ispunili preduslove
razumevanja odnosa mape i ne teritorije, veã kretanja biãa u odnosu na detalje mape.
Meðutim, mape ne predstavljaju istinite slike Prirode, veã samo harmonije potencijalno
pragmatiènih orijentira. Pre svega, svi podaci koje èitamo (ko-kreiramo, jer detalji mape
ne èine inherentne informacije, veã se informacije stvaraju u njihovom dodiru sa živim
biãem) sa jedne mape predstavljaju subjektivne emanencije dogovorom nastalih formi
koje se koriste u svrhu olakšavanja zajednièke ko-orijentacije. Tako, imena gradova ili
zvezda ne predstavljaju njihova stvarna imena, veã imena koja su im ljudi nadenuli kako
bi olakšali sporazumevanje oko koordinacije sopstvenog kretanja i ponašanja - kuda se
kreãu, gde idu, gde se mogu pronaãi itd. Brojevi na mapi mogu predstavljati nadmorske
visine ili kosmièke razdaljine, takoðe ustanovljene posredstvom uvoðenja dogovornih
jedinica i referentnih okvira. Èitava mapa i svi njeni elementi, poèev od simbola na njoj,
pa sve do samog naèina korišãenja, emanencije su prethodno ustanovljenih pravila koja
se implicitno podrazumevaju u svakoj komunikaciji, ali na èiji dogovorni karakter smo
vremenom zaboravili i njihove plodove poèeli pogrešno da smatramo slikama stvarne
teritorije. Za biãa sa neke druge planete, koja bi skladno sopstvenim fizièkim strukturama
i tradiciji komunikacije navikla da sagledavaju svet kroz neke druge okvire - na primer,
teorije relativnosti, èetvoro-dimenzionalnih prostor-vremena ili beskraja moguãih
konceptualnih shema ureðenosti Kosmosa - zemaljska mapa ne bi bila toliko znaèajna i
razumljiva kao za nas.
Geografske mape se najèešãe konstruišu u dvodimenzionalnom prostornom
domenu, dok Zemlju možemo preciznije sagledati kao globus ili, pak, kao pokretnu
oblast èetvorodimenzionalnog prostorno-vremenskog kosmièkog kontinuuma. Meðutim,
crtanje mape sveta u nekom od egzaktnijih manira u odnosu na tradicionalni geografski
opisni domen, verovatno bi bilo praãeno zbunjenostima prilikom njene pragmatiène
primene. Slièno tome, i ljudska biãa konstruišu svoje svakodnevne svetove u opisnim,
50
misaono-reflektivnim domenima ne težeãi da ove predstave reflektuju naprecizniji i kroz
okvire zavaravajuãe realistièko-objektivistièke paradigme »naj-istinitosniji« karakter
sveta, veã upravo najpovoljniji karakter u skladu sa èitavom tradicijom postojanja i
zajednièkih ciljeva. Nauèno predstavljanje stvarnosti kao mehanièke igre atoma, sliènih
bezliènim i uniformnim »bilijarskim kuglama«, èijim kretanjem upravljaju nepromenljivi
deterministièki zakoni koji se mogu formulisati matematièkim jezikom, predstavljaju
samo povoljne, ali ne i istinite opise Prirode, o èemu nam, izmeðu ostalog, svedoèe
talasno-èestièna dualnost materije, kvantni prelazi, tuneliranja kroz potencijalnoenergetske barijere, èestiène samo-interferencije51, kao i, uopšte, niz odstupanja
ponašanja dovoljno malih, kvantnih entiteta od svih racionalnih predstava kakve bi se
potencijalno mogle objasniti logièkim pravilima. Nastajanja i dezintegracije èestica iz
vakuumskog domena nekompatibilne su sa mašinskom predstavom o svetu kao
sastavljenom od elementarnih opeka potencijalno deterministièki-odredljivog kretanja i
reagovanja, dok su predstave o iskljuèivo mehanièkim uzroènim dejstvima opovrgnute sa
eksperimentalnim negiranjem važenja Belovih nejednakosti na kvantnom nivou9, kao i
oèigledno postojanim holistièkim uzroènim dejstvima celine na njene delove. Bogatstvo
Prirode nadasve prevazilazi moguãnosti apsolutnog ljudskog opisnog poimanja nje, te,
stoga, kao što je i svaka mapa u svojim detaljima siromašnija od teritorije, slièno pravilo
se odnosi i na ljudske formalizovane opise Prirode.
U svakom sluèaju, sa prihvatanjem stava o neizvodljivosti jedinstveno
istinitosnog opisa Prirode sa samom Prirodom, ili uopšte predstave o svetu na osnovu
samo jedne od beskonaènog broja perspektiva sagledavanja njegovih kvaliteta (kao što je
sluèaj sa svakim pojedinaènim živim biãem koje predstavlja jedinstvenu i neponovljivu
perspektivu sagledavanja Prirode u svakom novom trenutku), izrodio bi se i znatno
tolerantniji stav prema raznovrsnim razmišljanjima koja ne bi, dakle, reflektovala
istinitost (u kom sluèaju mogu inicirati sukob), veã samo povoljnost datog pogleda na
svet. Stoga bi se i kritièari bilo umetnièkih dela, bilo svakodnevnih društvenih dogaðanja,
mogli nauèiti o uvek subjektivistièkom karakteru rezonovanja u opisivanju sveta. Sve
kategoriène tvrdnje i ozlojeðenost koja nastupa neuspešnim njihovim nametanjem,
ustupile bi mesto skromnim mišljenjima, radoznalosti i zadivljenosti nad beskrajnim i
neiscrpnim karakterom saznajnog obujimanja svega postojeãeg. Znanje o neznanju,
zadivljenost pitanjima i svesnost o neogranièenom broju moguãih odgovora sa svim
svojim neponovljivim i etièko-estetski-implicitnim karakterom, predstavljaju znake
mudrosti.
Tako ãemo sada postaviti još jedan princip na putovanju ove knjige, koji ãemo u
daljem njenom toku produbljivati, i koji ãe postajati sve oèigledniji i znaèajniji:
Nauène teorije odražavaju njihovu korisnost, ali ne i ontološku istinitost
Takoðe, i pored toga što mapa nije teritorija u smislu da se samo ime ne može
poistovetiti sa imenovanom stvari, mapa jeste deo teritorije, o èemu nam govori sledeãi
princip, koji je u potpunoj harmoniji sa idejom o kvalitetima kao obostrano pružajuãim
putevima izmeðu uma i Prirode:
51
Svako posmatranje je uèestvovanje i ne postoji posmatrano nezavisno od posmatraèa, niti
posmatraè nezavisan od posmatranog, te ni teritorija nezavisna od mape, kao ni naèin
crtanja mape nezavisan od teritorije
Svaka reprezentacija je zapravo interpretacija i svako opisivanje neke situacije
predstavlja zapravo njeno ponovno stvaranje. Svaka mapa (kao metafora programa
rezonovanja) ne poseduje intrinsièan smisao nezavisan od puta njene interpretacije, veã
predstavlja statiène instrukcije i orijentire, sve dok joj neki aktivni agens, razumno biãe,
ne udahne život i uèini ih realnim i dinamièkim. Iz ovakve perspektive, pokušaji
razdvajanja nauènih èinjenica od ljudskih biãa (kao posmatraèa), te objektiviziranja
znanja koja iz ovakvog rascepa proizilaze, adekvatni su pasiviziranju, otuðenju i
dehumanizaciji nauènih slika Prirode. Premda se u savremenom društvu pod pojmom
èinjenice podrazumeva objektivna tvrdnja, podsetimo se da ova reè potièe od latinske reèi
factum, koja oznaèava nešto što se »na-pravilo«, na-èinilo, ukazujuãi na svest o
neophodnom subjektivnom stvaraocu svake »èinjenice«.
Postoje mnoge savremene grane sistemske teorije, kao što su, na primer, radikalni
konstruktivizam, kibernetika drugog reda, autopoietièka teorija i kognitivna Santjago
teorija, u okviru kojih se subjektivni posmatraè smatra nerazdvojivim od svakog znanja.
Radikalni konstruktivizam je dobio svoj epitet usled toga što se ne samo oseãanja i
neformulisana saznanja u okviru ove teorije doživljavaju kao subjektivna, veã i
percepirani svet, kao i svako znanje koje on donosi. Za razliku od uobièajenih, makar i
delimièno objektivistièkih i reprezentacionistièkih shvatanja, u okviru ove teorije se
iskustvo doživljava ne kao iskustvo neèega, veã jednostavno kao odraz životnog
postojanja, nešto što se ne pasivno otkriva, veã pravi, konstruiše, aktivno izmišlja.
Podsetimo se da se posredstvom korišãenja objektivistièkog matematièko-logièkog
formalizma iz okvira nauke teži eliminisanju svakog vida unošenja subjektivnih efekata u
rezultate merenja i zakljuèke teorijsko-eksperimentalnih korelacija, ili èak i u potpuno
teorijska istraživanja. Pošto ideja o objektivnosti, stoga, predstavlja neostvarljivu ideju o
posmatranju bez posmatraèa, nauèno-objektivistièkim pristupom se, slièno kao i
posredstvom linearizacija putanja koje figurišu u nauènim opisima Prirode, radi
olakšavanja meðuljudske komunikacije znanja posredstvom ovakvog aproksimativnog
poveãanja efikasnosti pronalaženja pragmatiènih rešenja, eliminišu odgovornosti
nauènika pri izboru istraživaèkih procedura, kao i, uopšte, posmatraèa iz postupaka
opisivanja Prirode. Tako danas, nažalost, važi gotovo opšte smatranje da se nauèno
istraživanje može vršiti na potpuno robotizovan naèin, jednostavnim raèunskim
nadovezivanjem na veã postojeãu graðevinu globalne mreže nauènih otkriãa i saznanja.
Ono što se èesto ispušta iz vida je i shvatanje da se sa ovakvim objektivistièkim
razdvajanjem posmatraèa od modela posmatranog sistema, iskljuèuju i smislenost i
znaèenje opisivanog sistema, koji uvek postoje u domenu subjektivne interpretacije.
Odgovornost i smislenost, sloboda volje i radost saznanja se, stoga, slièno kao i
»božanstvena involucija« - meditativna spoznaja temelja sagledavanja i osmišljavanja
našeg sveta, i »kosmièka evolucija«363 - obogaãivanje lepote Prirode, uvek drže za ruke.
Dve najrevolucionarnije fizièke teorije 20. veka - kvantna teorija i teorija
relativnosti, ukazale su jasno na nepostojanje apsolutnog referentnog okvira, kao i na
nerazdvojivost posmatraèa od posmatranog sistema. Jedna od posledica ovakve
nerazluèivosti koja govori u prilog kvaliteta kao misaono oblikovanih, socijalno-
52
idealistièkih puteva, je i ta da nam naša posmatranja otkrivaju našu sopstvenu prirodu, a
ne objektivan svet nezavisan od nas samih. Verner Hajzenberg, jedan od utemeljivaèa
idealistièke kopenhagenske interpretacije kvantne teorije, pisao je da »u prirodnim
naukama, objekat istraživanja više nije priroda kao takva, veã priroda u susretu sa
ljudskim pitanjima, i u tom smislu, i ovde, èovek susreãe sebe«, odakle je oèigledna
predstava o kvalitetima kao ko-kreativnim putevima na relaciji biãe - Priroda, kao i o
spiritualnom shvatanju spoljašnjeg sveta kao refleksije ljudskog unutrašnjeg sveta. Svaki
nauèni ogled, stoga, predstavlja ogledanje implicitnih, tautoloških postavki teorijskog
modela opisivanja istraživanih prirodnih pojava u uoèenim i formulisanim
eksperimentalnim ishodima, dok naša svakodnevna uèenja kroz uporeðivanja naših
suptilnih dejstava, težnji i ideja sa izgledima našeg sveta èine ne doživljaje objektivnog
sveta nezavisnog od suštine naše prirode, veã neprekidno pružanje odgovora uèiteljske
Prirode na temeljne postavke naših vrednosnih ideala i najdublja, implicitna pitanja koja
tinjaju u našim biãima. Putovanje stazama razumevanja Tajni Prirode, stoga, predstavlja
put ka otkljuèavanju unutrašnjih Tajni našeg biãa; jer što se više ljudska biãa udubljuju u
prouèavanje prirodnog sveta, to u veãoj meri shvataju da zapravo posmatraju refleksije
sopstvenih koncepata. Tako, indeterminizam ponašanja kvantnih èestica uz shvatanje o
kreiranju sveta kao igri uma i Prirode, rasprostire novo svetlo na samu materiju koja više
nije mrtva i inertna, veã postaje èista emanencija duha, podjednako sveta kao i sam duh,
što su drevni alhemièari oduvek poznavali.
Prirodnim ukljuèivanjem posmatraèa u svaki proces posmatranja, ono što se
posmatra postaje nerazluèivo od posmatraèkog sistema, te nije moguãe napraviti
»objektivnu«, ne-arbitrarnu distinkciju izmeðu posmatraèa i posmatranog, veã oni kao i u
sluèaju interakcije uma i Prirode stoje u perceptivnoj koalescenciji. Svaki prirodni
fenomen, stoga, predstavlja nedeljivo, celovito ostvarenje iz dodira posmatraèkog uma i
Prirode, pri èemu se sa uveãanjem opsega ljudskog znanja, uporedo i nerazluèivo
isprepletano razvijaju uticaji naših koncepata, najdubljih težnji i životnih struktura sa
jedne, te hipotetièkih predstava o tajnovitom ureðenju božanske Prirode82 sa druge strane,
èineãi da se sa zadubljivanjem u istraživanje prirodnog reda, neiscrpno bude izvorišta
novih kreativnih potencijala, zvezdanih èuðenja, opisanih u stihovima Kur'ana: »Ne vidiš
u kreaciji Svevišnjeg nijedne nesavršenosti; vrati svoj pogled, potraži razdvojenosti. Pa
vrati svoj pogled, opet i opet. Pogled ti se vraãa, zaèuðen i zasenjen«176 (Kur'an 67:3-4).
Iz perspektive posmatraèkog sistema su, stoga, svi objekti nelokalni, te zavisni od
prisustva sistema kao celine, i upravo u okviru ovakve paradigme naše konstruisane slike
o poretku sveta oživljavaju i stupaju u dijalog, put harmonije sa Prirodom. Mnoštvo
nauènih otkriãa - ukljuèujuãi pojave menjanja ne samo ponašanja kvantnih i molekulskih
entiteta, veã i ãelijskih370, psiholoških i fizioloških stanja (u odnosu na njihov tok u
prirodnom okruženju) u uslovima nužno interaktivnog posmatranja – sagledanih u
uobièajenoj, slikovitoj predstavi fundamentalnog, Hajzenbergovog principa
neodreðenosti, demonstrira neizvodljivost formiranja objektivistièke, od samog
eksperimentatora i èitavog prirodnog okruženja, nezavisne slike Prirode. Svaki naš
kontakt sa Prirodom, slièno kao i ishod svakog nauènog eksperimenta, mogu se smatrati
iskljuèivo kao odgovori Prirode na pitanja koja potièu iz dubine istraživaèkog uma. Sa
ovakvim prosvetljujuãim shvatanjem, nauènici postaju odgovorni za sve što posmatraju,
èime se otvaraju vrata obasjavanju najtananijih temelja rezonovanja u razvoju i
implementaciji nauènih ideja Suncem brižnosti, pažljivosti i obazrivosti, te spontanom i
53
slobodnom razvoju raznovrsnih duboko etièkih stavova na polju istraživanja Prirode, kao
i u samoj nauènoj edukaciji na èijim poèetnim temeljima i sa èijom (nažalost, pomalo
zaboravljenom) krajnjom svrhom tradicija nauke i opstaje.
Uz shvatanje da svako posmatranje predstavlja uèestvovanje, odnosno
ravnopravno ko-kreiranje kvaliteta, raða se i ideja da etika nije pitanje rezultata životnih
postupaka èije planiranje uvek predstavlja emanencije znanja o znanju, veã samog
procesa posmatranja, procesa u kome nema ni imenovanja, ni svesti o posmatranju, veã
koji je èisto življenje, èisto kognitivno iscrtavanje sveta. Naša odgovornost je da u
svakom subjektivno iscrtanom jedinstvenom elementu sveta uoèavamo imanentnu
prirodnu lepotu, te je stoga vrhunska etika nepovezana sa ciljem, veã prvenstveno sa
Putem. Mnogi radikalni konstruktivisti pružaju i svoje idejne zvezde vodilje u ovakvom
etièkom posmatranju. Fon Fersterov imperativ o pravljenju izbora takvog da se njime širi
spektar moguãih opcija sistema nalazi paralelu u etièko-estetskom imperativu133 Ranulfa
Glenvila po kome bi posmatranje trebalo da se vodi idejom o davanju više od onoga što
se traži ili ima. »The only given is the way of taking«149, misao Rolana Barta, takoðe
predstavlja jedan od radikalno-konstruktivistièkih imperativa koji nam može ukazati na
put sveprihvatanja i radosnog davanja, posveãene predanosti, na koji možemo stupiti kroz
tihi kontakt sa Prirodom, kroz sopstveni izbor uèenja u dodiru sa njom i postepenog
postajanja refleksije celokupnosti Prirode.
Naèini doživljavanja sveta i eventualnog konstruisanja mapa kao reprezentacija
konstruisanog znanja o njemu (svetu = našem iskustvu), neraskidivo su povezani sa
strukturom samog posmatraèa. Slièno kao što iskusni teleskopisti i mikroskopièari znaju
da se slike nebeskih prostranstava i mikrostruktura predstavljaju u vidu igre izmeðu
»realne« (ali kao takve, naravno, nevidljive) posmatrane pojave i kontrastne postavke
soèiva aparature, te slièno kao što su osobine svakog bilo mernog, bilo saznajnog
instrumenta nužno ukljuèene u definisanje crta merenog, doživljenog i prouèavanog
sistema, i èitav naš svet i svaka osobina koju mu pridajemo neraskidivo je povezana sa
osobinama nas kao posmatraèa, a, kao što ãemo videti, i tradicije na kojoj ponièemo. Sve
što u svetu okarakterišemo kao kvalitet moramo prihvatiti kao put u kome naše saznajne
moãi definisane našom fizièkom strukturom predstavljaju jednu njegovu stranu. Ono što
mi doživljavamo kao objekte - nosioce odreðenih kvaliteta, jedan neutrino ili cvrèak
verovatno ne bi ni primetili (a mnoštva duhovitih ilustracija Ajnštajnove teorije
relativnosti nam ukazuju i na relativnost potencijalnih iskustava iz perspektive fizièkih
uslova naše egzistencijalne stvarnosti), što je oèigledan primer èinjenice da osobine
objekata poèivaju u osobinama samih posmatraèa. Svaki objekat se može sagledati kao
dijalog izmeðu uma i Prirode. Objekti se, kao što smo veã istakli prilikom diskusije prvog
principa, ne mogu videti kao znaci koji ukazuju na sebe, veã kao znakovi na životnom
putu koji ukazuju pravo u središte bivstva samog posmatraèa. Sa razvijanjem ovakvog
odnosa biãa sa Prirodom, samo življenje postaje susretanje, slièno spontanom susretu dva
radoznala biãa (što je prelepo opisano u finalu knjige »Solaris« Stanislava Lema), a ne
partija pokera u kojoj su naša razmišljanja oklopljena i nevidljiva za Prirodu, kao ni
baratanje sa misaono reprezentovanim mrtvim, inertnim i mehanièkim svetom u svrhu
formiranja hipoteza i pravljenja izbora izmeðu moguãih ishoda, osloboðenih posmatraèke
etike. A da se esencija, najveãe tajne i nerazrešivi paradoksi nauènih slika sveta nalaze
upravo u jezgru egzistencije i postanja nauènih umova skladno ilustruje i èinjenica da se
sa fizièkim približavanjem predmeta istraživanja datih nauènih oblasti srcu posmatraèa –
54
od astronomije, geologije i geografije do anatomije, fiziologije i psihologije392 poveãavaju i teškoãe sticanja »realnih« slika (u vidu »pouzdanih«, deterministièkih
modela) o prouèavanim putanjama.
Živa biãa sa kvalitetima koji ih karakterišu iz perspektiva strukturno sliènih biãa,
emergentni su rezultati cirkularne ureðenosti onih izdvojenih elemenata organizacije koje
možemo oznaèiti komponentama – u zavisnosti od perspektive posmatranja to mogu biti
organi, tkiva, ãelije, ãelijske organele, intraãelijske molekularne komponente, kvantni
entiteti itd. Svesnost koju poseduju misaono-reflektivna živa biãa rezultat je upravo
biološke cirkularne organizacije, a ne izvesne specifiène telesno prisutne komponente.
Bitno je primetiti da premda je granica izmeðu biãa i okoline neophodna za egzistenciju
živih biãa, ova uoèljiva granica ne predstavlja površinu koja razdvaja biãe od njegove
sredine, veã relacionu površinu putem koje se senzorno-motorna površina perturbuje u
interakcijama sa okolinom142. Zahvaljujuãi disipativnoj strukturnoj ureðenosti živih biãa,
granice do kojih se pružaju njihova saznanja se i iz ne-kvantne, klasiène biološke
perspektive ne završavaju sa njihovom voljno pokretnom površinom, veã se prostiru
beskrajno daleko, èineãi naše uèestvovanje, odnosno posmatranje bezgraniènim, odakle
se raða shvatanje da se naš um proteže u toliki nedogled da svet koji direktno
doživljavamo možemo sagledati kao samo »vrh ledenog brega« našeg uma.
Pošto živa biãa kao cirkularne, dinamièke ureðenosti reaguju na impulse sredine u
skladu sa svojom strukturom (što èini idejnu osnovu takozvanog strukturnog
determinizma), tada ona svakom impulsu sredine pridaju sopstveni znaèaj. Ne samo što
sa ovim shvatanjem objektivnost sveta pada u vodu i predstavlja neodrživ argument u
realnoj slici sveta, veã za živa biãa ne postoje drastiène, kvalitativne razlike izmeðu
refleksijom iniciranih imaginativnih vizija ili putanja i sliènih, putem sredine
indukovanih efekata. Zatvorena neuronska mreža nije u stanju da napravi razliku izmeðu
eksterno i interno iniciranih promena na nivou putanja neuronske aktivnosti, slièno kao
što je u svakom povratno spregnutom kibernetièkom kolu nemoguãe definisati poèetni
uzrok aktivnosti u bilo kom njegovom delu. Važnost negovanja èistoãe sopstvenih misli i
moãi pozitivne imaginacije logièno proizilaze iz ovakvih stavova. Naše misli su zaista
gospodari našeg tela i našeg sveta. Kao što loše misli, misli zavisti, ljubomore, mržnje i
težnje ka destrukciji disharmonièno deluju na telesnom nivou, misli saoseãanja, ljubavi,
strpljenja, predanosti i èistoãe unose harmoniju u sve putanje koje èine telesne osnove
naše svesnosti. »Vaš um je poput bežiène mašine. Svetac iz kojeg zraèe mir, ravnoteža,
harmonija i spiritualne vibracije, odašilje širom sveta misli harmonije i mira«364, pisao je
Svami Šivananda, dok je otac Tadej vitovnièki smatrao da »svako dobro i svako zlo
potièe od misli, jer smo mi misleni aparat...svako ima radio stanicu u sebi...Prepodobnom
Antoniju Gospod je otkrio mislene radijuse kojima smo okruženi. I kad je video, on je
uzdahnuo: 'Gospode, ko može ovo da proðe?' I èuje glas: 'Samo smerni i krotki'. Do njih
se oni ne dotièu. U njih su ukljuèeni samo mir, tišina, Božanski radijusi, znak apsolutne
Božanske snage...Misli, raspoloženje, želje rukovode naš život. Kakvim se mislima
bavimo, takav nam je život. Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote,
plemenitosti, èistote – onda je i u nama mir, jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji
zraèi iz nas...Takva duša i kada ãuti emituje iz sebe uvek mirne, tihe talase pune ljubavi i
dobrote...Takvi su malobrojni na zemaljskoj kugli, ali zbog njih sunce greje i Bog nam
daje blagoslov da živimo...Mi treba misleno da se izmenimo«366.
Svako posmatranje je uèestvovanje. Na nivou prouèavanja sveta iz perspektive
55
kvantne teorije jasno je da svaki èin merenja podrazumeva interakciju sa merenim
sistemom, kao što nam opisuje Hajzenbergov princip neodreðenosti. Meðutim, imanentna
interakcija u svakom posmatranju nije samo kuriozitet atomskog sveta, slièno kao i
kvantna, EPR povezanost na daljinu, veã se može produžiti i na svaki odnos i perceptivni
akt živih biãa. Ukoliko vidimo svet u lepom svetlu, prožet dobronamernošãu,
imanentnom radošãu postojanja, on ãe to i postajati, a naša odgovornost je da ga zaista
èinimo i stvaramo takvim. Dok jedan od osnovnih postulata nauènog objektivizma o
posmatranju pojava bez uticaja na njih neprimetno inicira doživljaje mentalne izolacije,
nasumiènosti prirodnih uzroènosti i emotivne otuðenosti od našeg sveta, drugih biãa, a
time i od nas samih, svest o neizvodljivosti posmatranja bez posmatraèa i o nužnim
efektima posmatraèa u opisu svakog sistema, poput tragova toèka životnosti na pešèanoj
plaži, gotovo nas neprimetno vodi u vode prosvetljene nauke i prosvetljenih pogleda na
svet. Iz ovakvih shvatanja raða se i visoko tolerantna i etièka ideja o smislu i lepoti sveta
koji se nalaze i u umu slušaoca i posmatraèa, a ne samo autora sintakse, pokreta ili bilo
kakvog opažajnog akta. »Iako pišem poeziju, ja je ne smatram za napisanu poeziju«215,
pisao je Saiðo, ukazujuãi na èinjenicu da svaka muzika, svaka harmonija, putanja i
kvalitet našeg sveta ne predstavljaju nešto što postoji objektivno i nezavisno od nas, i što
bi kao takvo moglo biti osuðeno kroz jednosmernu interakciju, bez naše promene, veã
sve što postoji predstavlja aktivne puteve osmišljavanja koji se pružaju izmeðu nas i
drugih biãa, nas i naše sredine, nas i èitave Prirode. Ukoliko se nalazimo na jednom
koncertu, lako možemo primetiti da se pred nama otvaraju dva puta. Jedan je
objektivistièki i vodio bi do pokušaja sticanja objektivne slike o muzièkom izvoðenju, te
do kritièkog, osuðujuãeg razmišljanja, sa sve, naravno, imanentnom polaznom
pretpostavkom o nama kao posmatraèu koji slièno kao kroz kljuèaonicu ima moguãnost
posmatranja sveta prividno odvojenog od nas i bez neophodnosti interakcije sa njim u
svrhu doživljavanja i pridavanja mu odreðenog smisla. Drugi, prosvetljeni put bi nas
odveo do shvatanja da muzièari ne sviraju sami za nas, pridajuãi sami smisao »svojoj«
muzici, veã da i mi sviramo sa njima, da ãe naše »držanje im palèeva« i težnje ka
pronicanju u veze njihovih izraza sa gracioznošãu i lepotom (o kontaktu ili bezuspešnosti
koga svaka umetnost govori), uticati da èitava muzika, koja je naša zajednièka, zaista
poseduje oplemenjavajuãi efekat ne samo na slušaoce, veã i na èitavu planetu, te možda i
nadasve dalje. Naša želja da stvari krenu svojim prirodnim tokom ima stvaran efekat na
muziku koju èujemo, a poverenje koje ukazujemo biãima u interakciji, u stanju je da
otkljuèa i najtvrðe bedeme krutosti na promene, te da nam otvori beskraj saznajnih
perspektiva i potencijala radosnih otkrovenja i prijateljskih putanja harmonije i
razumevanja. Ukoliko sada pažljivo sagledamo poriv koji je u osnovi kretanja ovakvog,
uživljavajuãeg puta u okviru koga mi kao slušaoci i posmatraèi dajemo smisao muzici,
primetiãemo da u njemu ne postojimo mi kao izolovana telesa, umovi ili duhovi od svega
ostalog, veã mi i Priroda i sve postojeãe kao Jedno, kao religiozna, svepovezana i
neraskidiva celina. Dok nas prvi put vodi ka osuðivanju i plitko-etièkim, eksplicitnim,
moralnim i legalistièkim kodeksima ponašanja tipa »Ti treba...«, »Ti ne smeš...«, »Ti
moraš...« koji, verovatno usled toga što najèešãe predstavljaju egocentrièna paradiranja
mišljenja o sopstvenim vrlinama, izazivaju stalna nezadovoljstva i ogranièavanja opšte
slobode, te predstavljaju osnovu uslovljavajuãeg tretiranja okoline i emanencije težnji ka
kontroli i dominaciji, nesaoseãanja i nasilja, drugi put u okviru koga se razotkrivaju
duboko-etièke težnje (koje potièu iz dubokog, istovremeno poniznog i sve-
56
osvetljavajuãeg altruistiènog poštovanja autonomnosti drugih biãa), odslikane inicijalnim
jezièkim stavovima tipa »ja bi trebalo da...«, »ja ãu...«, »ja mislim...«, »u mom svetu...«,
vodi nas do unutrašnjih zadovoljstava, jer se kroz njega menjanjem nas samih, menja i
èitav svet. Od težnji ka ovladavanju Prirodom, našom životnom sredinom,
karakteristiènih za stav savremenog industrijskog doba, težiãemo ovladavanju i
upoznavanju naše sopstvene prirode, negovanju religioznih vrednosti. Nasuprot
»bièevajuãe« dominantnim i uvek nezadovoljnim biãima, postajemo tihi primeri, svetli
ukazatelji Puta. Lepota i saoseãajnost se ne mogu nasilno stvoriti u drugim biãima, veã ih
samo tiha, primerna lepota i saoseãajnost, na gandijevski naèin, mogu neprimetno stvoriti
oko nas, te tako muškobanjasti feminizam nije put ka emanenciji kosmièkih ženskih
kvaliteta, uporno ponavljanje »neãu da obraãam pažnju na to« nije put preobraãanja naše
pažnje sa »toga« i kreativne promene naèina iscrtavanja našeg sveta (jer, ne odbacivanje,
veã modifikovanje temelja našeg iscrtavanja sveta, traganje za novim kontekstom
sagledavanja, novim oèima u kojima ãemo neharmonièan entitet prepoznati kao
beskrajno smisleni znak na Putu Prirode, odražava napredak na polju spiritualnosti),
slièno kao što ni borba protiv bolesti, loših misli, destruktivnih poriva i zla nije put
preobraženju istih u zdrave i blažene crte sveta. Osuðujuãi stav u odnosu na našu okolinu
i druga biãa uvek je postojan zajedno sa našom egocentriènošãu (i kao njena posledica),
sa pridavanjem veãeg znaèaja osmišljavanju i prosvetljivanju našeg biãa u odnosu na
druge, dok su harmonièno zadovoljstvo i iskrena radost prisutni u stanju jedinstva nas i
Prirode, kada »volimo druge kao i nas same«, tamo gde obitava bodhisattvièna svesnost o
odlaganju sopstvenog prosvetljenja dokle god možemo da ukazujemo drugima na pravi
put, dokle god smo spremni da menjamo sebe zaradi dobrobiti drugih biãa i to, naravno,
bez ikakve nadoknade i cilja. Što više težimo samo sopstvenom prosvetljenju, to smo više
okruženi tamom, jer tada zapravo težimo jednom vidu posedovanja (što je takoðe
emanencija pohlepe) koje se, zajedno sa svim ciljevima, odbacuje sa prvim korakom na
putu prosvetljenja. »Onaj koji je postao velièanstven, ne smatra vrednim pokušavati da se
postane velièanstven«70, smatrao je ÈuangCe. Tek kada odbacimo želju za sopstvenim
spasenjem i svakim drugim ciljem, i èistih misli postanemo predani na putu prosvetljenja
drugih biãa i obasjavanja sveta svetlošãu našeg delanja, i sam naš svet, naš pogled na svet
postaje èist kao suza i svetao poput Sunca na horizontu. Predanost i lepota našeg sveta su
dve najvažnije crte puta spiritualnosti, istovremeno individualnog i globalnog etièkoestetskog produhovljenja.
Pošto je sada veã jasno da su um i Priroda deo harmoniène celine, èija igra
stvaranja kvaliteta našeg sveta predstavlja odslikavanje nastajanja polariteta koji
uslovljavaju postanak sveta, prostora i vremena, mene i Tebe, cvetova koji se spontano
okreãu Sunèevoj svetlosti, radosti saznanja i naše komunikacije, pri èemu svi polariteti
predstavljaju deo jedne celine. Tada, u stanju potpune harmonije i mira i
Priroda sveta je monistièka
Savremena nauka je iz perspektive materijalistièki »fundamentalne« kvantne
teorije jasno pokazala da nelokalna povezanost dejstava nije samo kuriozitet koji
karakteriše interakciju entiteta atomskih dimenzija, veã efekat koji, s obzirom na kvantnu
prirodu same materije i svega postojeãeg, karakteriše i zajednice živih biãa50. Efekat
povezanosti kvantnih èestica na daljinu82, koji se danas koristi u mnogim ureðajima
57
namenjenim kvantnom raèunanju, kriptografiji, teleportaciji ili visoko-rezolucionom
slikanju, se èesto koristi kao kljuèni argument objašnjenja konstruktivnih genetskih
mutacija (i prevazilaženja problema neverovatnosti unapreðujuãih, evolutivnih mutacija
posredstvom neo-darvinovskih, nasumiènih varijacija)249, te ukazivanja na èudesnu
inteligenciju koja prožima svaki komadiã materije i svaki atom našeg sveta. Nelokalna,
trenutna koherencija se tako može smatrati putem koordinacije prostorno-vremenski
udaljenih molekulskih reakcija organizma, efektom koji stoji u osnovi biološkog
prepoznavanja entiteta (i postuliranih holistièkih, »morfogenetskih« polja) i dinamièkog
unapreðenja ireverzibilnih životnih procesa, usled èega se i svaki životni entitet
karakteriše superfluidnim ponašanjem249. Skladno kontekstualnom oblikovanju kvaliteta
u svakom posmatranom sistemu, bilo iz perspektive kvantne ili sistemske teorije, i svaka
èestica nosi u sebi informacije o svemu postojeãem. Takoðe, kao posledica zajednièkog
porekla èitave materije, sve što postoji je meðusobno nelokalno povezano, što se
potencijalno može predstaviti jedinstvenom kosmièkom talasnom funkcijom koja bi bila,
naravno, u skladu sa uvoðenjem božanske nepredvidljivosti indeterministièkog i
probabilistièkog karaktera. Jer, èitava materija na kvantnom nivou praktièno izranja,
nastaje i nestaje na formalno nepredvidljiv naèin iz onoga što se naziva vakuumom, za šta
se pogrešno smatralo da predstavlja »ono što ostane kada se iz prostora oduzme sve što
postoji«, a što ustvari predstavlja kvantno more svepovezanih èestica i energije326, koje bi
skladno opisivali stihove pesme Džalala ad-Dina Rumija – »More postade pena, i u
svakom mehuriãu njenom nešto se uoblièavalo, nešto se otelotvoravalo. A svaki mehuriã
otelotvorene pene što primi znamen od tog mora, odmah se rastvori i postade duh usred
tog Okeana«401. Doživljavanje svepovezanosti i savršene pripadnosti, poistoveãenosti
uma i Prirode, svega postojeãeg kao Jednog, kao savršene harmonije raznovrsnosti u
jedinstvu, predstavlja vrhunski religijski oseãaj, jer, podsetimo se, reè religare i znaèi
»povezati«.
I pored toga što nam otkriãa meðuzavisnosti i nerazluèivosti kako fizièkih, tako i
bioloških entiteta govore u prilog holistièke, celovite ureðenosti Kosmosa, danas je usled
kompleksnosti Prirode jasno da se ona ne može razumeti istraživaèkim postupcima
analize i redukovanja do konstitutivnih detalja, te da je umesto toga neophodno
obuhvatiti intuitivni, spiritualni pogled na celinu da bi se razumelo kretanje njenih
delova. Svaka celina neizostavno mora biti sastavljena od diferenciranih delova, te stoga,
dijalektièka istovremena raznovrsnost i jedinstvenost doživljavanja sveta iz svake nove
perspektive, i holizam (monizam), svest o svemu postojeãem kao harmoniènom delu Puta
celine, predstavljaju nerazdvojive koncepte. Stoga i sistemski prilaz uoèavanja
metaforiènih, analognih putanja koje karakterišu prirodne procese na razlièitim nivoima
njenog sagledavanja, predstavlja nauèno-umetnièko-religioznu integraciju kao put
razmišljanja i doživljavanja nas i sveta pred kojim je otvoreno nesagledivo bogatstvo
nauènih i etièko-estetskih uvida.
Svaka logièko-lingvistièka emanencija znanja sadrži izvesnu dihotomiju, što
izmeðu ostalog, podrazumeva i implicitno ukazivanje na razdvojenost posmatraèa i
posmatranog u okviru takve komunikacije. Ovakva neizbežnost sadrži i esencijalne
epistemološke posledice od kojih su svakako najvažnije neizvodljivosti objektivnog
opisivanja posmatraèa, te logièkog prenošenja holistièkog znanja, znanja koje opstaje u
stanju jedinstva uma i Prirode kada se posmatraè i posmatrano stapaju u nerazdvojivu
celinu. Ovakvo stapanje holistièkog znanja i neznanja o znanju (kao nemoguãnosti
58
kazivanja ovog znanja) u zajednièku celinu su poznavali istinski umetnici i Zen mudraci
koji su insistirali na neophodnosti prevazilaženja racionalistièkih, spekulativnih, jezièkih
pristupa spoznaji suštine Prirode i otkrivanju ovakvog jedinstva kroz tajanstvene puteve
metafora, »egzistencijalnih skokova« pri razumevanjima paradoksalnih Zen koana, kao i
tananog jezika našeg unutrašnjeg Kosmosa, naše duše. »Kada napravite od dva jedan,
postaãete sinovi èoveka, i kada kažete 'Planino, pomeri se', ona ãe se pomeriti« (Toma
106), objavljivao je Isus.
Vrhunac religioznog i istinski prosvetljenog doživljaja sveta predstavlja
unutrašnje uviðanje svepovezanosti i jedinstva svega postojeãeg. Religioznost bi u skladu
sa svojim izvornim znaèenjem trebalo da ukazuje na oseãaj svepovezanosti i savršene
integrisanosti, a prirodna kretanja se u ovakvom stanju prosvetljene spoznaje doživljavaju
kao savršeno primereni istovremeni putokazi i odsjaji nepromenljivosti našeg biãa.
Èudesna spoznaja o svemu postojeãem kao Jednom od davnina je predstavljala putokaz
razmišljanjima inteligentnih biãa171,247, kao i temelj svih mudrih odnosa sa svetom. U
srcu spoznaje sveta kao Jednog opstaje i smislenost harmoniène igre Jina i Janga,
neophodne za nastanak sveta percepcija.
Dualizam, kako epistemološki – razdvajanja subjekta od objekata, saznavaoca od
predmeta saznanja, posmatraèa od posmatranog, misaone i emotivne spoznaje, te
nastajanje vremenskih i prostornih kategorija iz bezvremenosti, tako i ontološki –
razdvajanje biãa i sredine, života i smrti, duha i tela, kao i arhetipski – neba i zemlje,
muškog i ženskog principa, Sunca i Meseca, predstavlja ogledalo èinjenice da je Priroda
kakvom je vidimo i konstruišemo posredstvom iscrtavanja razlika i polariteta, stvorena sa
smislom sagledavanja sebe. Tako nije samo Hablov svemirski teleskop napravljen da
predstavlja oèi Svemira156, veã smo mi sami njegove oèi, odrazi divljenja njegove
velièanstvenosti. Takoðe, da bi mogao da vidi, svet se mora podeliti na ono što vidi i ono
što je viðeno, što za posledicu, izmeðu ostalog, ostavlja i èinjenicu da je svaka
perspektiva sagledavanja Prirode nepotpuna i delimièna. Iz ovog razloga potièe i stalna
promena, stalni tok svega u Prirodi, jer se samo stalnom promenom perspektiva može
sagledati celina Prirode, što je shvatanje koje bi bilo posebno znaèajne za svako
insistiranje na rasuðivanju na bazi fiksnih perspektiva, aksioma i modela. Svaka fiksna
perspektiva nas, kao što ãemo tek videti, èini slepim u odnosu na implicitne pretpostavke
- temelje bilo rasuðivanja, bilo direktnih rezultata percepcije, postojane u svakoj spoznaji
kroz nju. S druge strane, beskrajan broj kvaliteta kojima se predstavlja svet je jasna
posledica beskrajnosti spoznajnog spektra u ovom procesu kosmièke samo-realizacije i
samo-spoznaje. Iz ovakve svesti o ogledalskom dualizmu posmatranja i samog životnog
postojanja su i drevni mudraci, pisci upanišada i budistièkih sutri, te stvaraoci Zen koana,
smatrali da je svaki dualizam ne nestvaran, veã umišljen, i da je prava Priroda zapravo
monistièka. »Apsolutni duh je onaj koji, iz veènog i sebi identiènog biãa, postaje sebi
drugi i tog drugog prepoznaje kao sebe samog«390, pisao je Fridrih Hegel, pokazujuãi
nam na dijalektièko rastavljanje apsolutnog duha na posmatraèe i posmatrano, na um i
Prirodu, na Atmana i Bramana, kao na preduslov nastanka sveta i Božije samo-spoznaje,
te na put duhovnog ujedinjenja biãa i njegovog sveta, i dostizanje novih, viših i bogatijih
stanja ureðenosti kroz prepoznavanje samoga sebe u Prirodi od strane božanskog
apsolutnog duha, prisutnog u svakom biãu. Svaku psihološku integraciju uma i Prirode,
kreãuãi se po multidimenzionalnim lestvicama spektra svesti - formulisanog bilo od
strane modernih psihologa koji nastoje da ujedine istoènjaèke i zapadnjaèke uvide u
59
psihu, poput Kena Vilbera, ili religioznih tradicija Istoka - karakteriše postepeni gubitak
iskljuèivih identifikacija, poèev od nivoa ega, preko egzistencijalnog (organskog,
ekološkog), transpersonalnog do prosvetljenog, duhovnog nivoa397. Upravo u ovome i
leži tajna dvosmislenosti opisa prosvetljenih stanja jedinstva uma i Prirode, jer se u
okviru ovakvih stanja svesti poistoveãujemo i sa svim postojeãim, ali i ni sa èim. Stoga
su u mistiènim tradicijama u okviru kojih se neguju shvatanja o neizrecivosti i
nemoguãnosti direktnog prenošenja (kazivanja) ovakvog monistièkog doživljaja, ali o
izvodljivosti samo njegovog pokazivanja – »osvetljavanja puta«, èesto prisutni izrazi o
istovremenoj punoãi i ispraznosti, imanentnosti i transcendentalnosti, savršenoj volji i
bezvoljnosti, savršenom smislu i besmislu, bezželjnosti i bestrasnosti, kao i ispunjenosti
najveãom željom (»da se spase ceo svet«361), bezgraniènoj ljubavi i prihvatanju, kao i
nevezanosti i slobodi koje svet poseduje sagledan iz ovakvog stanja, te naravno da je ono
najveãe blago koje dostižemo tek kada se odreknemo svega – svake zasluge, svih
posedovanja i uslovljavanja, kada »pukne dno vedra« kao u poznatoj Zen prièi, kada naši
dlanovi, srce i volja postanu okrenuti nebesima i drugim biãima.
Upravo nam jedinstvo spiritualnosti i materijalizma - emanencija duhovnosti iz
onoga što se nekada smatralo inertnom materijom, a danas se zahvaljujuãi rezultatima
kvantne fizike može sagledati kao pena na vakuumskom moru indeterminizma iz kojega
potièe kreacija sveta, dok se kroz doživljaj kvaliteta našeg sveta kao puta ko-kreacije
izmeðu biãa i Prirode (usled èega »materija se može smatrati oblikom mišljenja,
mišljenje se može smatrati svojstvom materije«392, kao što je smatrao Lesli Vajt, dok je
Mihajlo Pupin pisao da »fizièke i spiritualne stvarnosti dopunjavaju jedna drugu. One su
dva terminala istih stvarnosti, jedan terminal poèiva u ljudskoj duši, a drugi u stvarima
spoljnog sveta«) može smatrati odrazom našeg duha i najdubljih težnji - omoguãava
pronalaženje potpunog smisla izvedbe (akta) u njoj samoj. Dok je kroz perspektivu
dualizma - duhovne ne imanentnosti, veã fizièke transcendentalnosti, samo cilj (spasenje,
proèišãenje karme...) u stanju da unese posveãeni mir u svakodnevne delatnosti, svaka
delatnost se kroz spiritualistièko-materijalistièki monizam može pretvoriti u
alhemièarsku172 posveãenost. Slièno kao što vešti karatista intuitivno, èistoga uma zadaje
udarac u ciglu na pravom mestu, gde je njena krhkost, definisana direktno neprimeãenim
pukotinama, najveãa, tako i naš svakodnevni rad izvoðen uz predanu svest Puta može
imati nesagledivo blažene posledice na èitav svet. I samo se kroz ovakvu spontanu
praktiènost, osloboðenu ciljeva i svrha (ili anihiliranim polaritetima odslikanim u
prethodnom pasusu) zaista prosvetljuje naša karma.
Meðutim, poznato je da veãinu zapadnjaèkih filosofskih pristupa karakteriše
izraziti dualizam, od kojih je za nauku od posebnog znaèaja kartezijanski dualizam po
kome um predstavlja locus observandi - entitet postojan nezavisno od biološke strukture
biãa, što je temeljni stav koji implicira najpre razdvojenost izmeðu subjekata i objekata,
te »objektivnost« nauènih merenja, rezultata i zakljuèaka, pa i savremenu razdvojenost
nauène metodologije i etièkih vrednosti. Obièno se Platonove reèi uzimaju kao izvori
filosofije dualizma, i pored toga što je njegovo shvatanje o kvalitetima sveta kao snovitim
slikama jednog istinitog spiritualnog sveta Veènosti, u potpunoj saglasnosti sa svakim
monistièkim doživljajem sveta, jer ovakve vizije preslikavanja naših unutrašnjih
konstelacija na našu perceptivno konstruisanu sliku Prirode, predstavljaju put ka
jedinstvu uma i Prirode. Na osnovu Platonovog shvatanja da »ono što objektima znanja
pruža njihovu istinitost (verodostojnost) i onome koji ih spoznaje moã ove spoznaje, èini
60
Formu suštinske prirode Dobrote«, možemo primetiti da ova Forma predstavlja zapravo
put koji se pruža izmeðu biãa i Prirode sa tajnovitim poreklom ljudskih biãa, moãi
njihove spoznaje i same Prirode. Za Platona je svet pojavnosti predstavljao samo
pokretnu sliku veènosti, božanske dobrote i apsolutne lepote, o èemu svedoèe i njegove
reèi da »istiniti red kretanja je koristiti lepotu zemlje kao stepenice uspinjanja naviše
zaradi te druge (apsolutne, prim.a.) lepote«311, misli odražene i u èuvenom stihu iz T. S.
Eliotovog »Kamena« – »Light, light, the visible reminder of invisible light«, jer »jedna
stvar koje se Satana (reè koja potièe od hebrejskog izraza za prepreèeni tok, prim.a.) plaši
jeste videti svetlost u svome srcu«363 (stara je sufijska izreka), svetlost na koju nam kroz
igru ko-kreiranja kvaliteta našeg sveta Priroda ukazuje, poput izlaska Sunca iznad
horizonta raðajuãi shvatanje da sve što postoji jeste odraz naše najdublje suštine, da
èistoãa našeg sveta jeste ogledalo èistoãe našeg uma, da Sunce Prirode jeste odraz Sunca
duše.
Slika ureðenosti sveta koja se nazire iz kontemplacije izložene ovde nije više
kartezijanska u okviru koje ideje i koncepti posmatraèa predstavljaju reprezentacije
objektivno postojeãeg sveta nezavisno od njih samih. Ova linearna interakcija se sada
oèigledno može zameniti cirkularnom vezom, jer ideje posmatraèa oblikuju svet koji je
istovremeno naš Tvorac, pa je oblikovao i same ideje itd. Tako, nije samo svet takav zato
što smo mi (saznajna biãa) tu, niti smo samo mi ovakvi zato što je svet tu, veã su ova dva
shvatanja, usled svesti o kvalitetima kao putevima, meðusobno isprepletana, adekvatno
Jang-Jin igri. Svet oblikuje nas i mi oblikujemo njega, pri èemu ovo oblikovanje ne
obuhvata samo grubu fizièku interakciju, veã i èudesne misaone, kao i nelokalne kvantne
efekte249. Ono što se u nauènim okvirima doživljava kao problem ovakvih kružnih veza
je, naravno, nemoguãnost odreðivanja rešenja problema »kokoške i jajeta«, odnosno
neizvodljivost preciziranja taènog uzroka postanka i/ili svesnog oblikovanja sveta, jer u
ovom, kao i u svakom drugom realnom sluèaju, nema uzroènih lanaca koje je u svrhu
definisanja poèetnih uzroka potrebno samo slediti unatrag, veã su veze interakcije
povratno spregnute i neraspletivo kompleksno umrežene. Slika o poretku sveta je dakle
ona u kojoj su posmatraèi povezani meðu sobom i sa èitavim svetom. Oni su odgovorni
za sve svoje odluke, i što je najvažnije, sve i najmanje odluke zahvaljujuãi nelinearnoj
ureðenosti sveta nalaze svoj trag u najudaljenijim kutcima nama poznatog sveta. »Samo
oni razumeju koji su spremni na odluku«172, zapisano je u Vedama. Odgovornost koja je
neophodna za pridavanje smisla pojavama, kao i sloboda, otvorenost za božanske uticaje,
karakteristike su prosvetljenog nauènog pogleda buduãnosti. Inteligentna biãa nisu
izolovani organizmi izgraðeni na osnovu nasumiène igre atoma, veã biãa u kojima se
reflektuje èitava celota Kosmosa i koja su stoga, svesna ili nesvesna, u stalnoj interakciji
sa njim.
Sa prihvatanjem èinjenice da su sve stvari u meðusobnoj vezi sa svim postojeãim,
razvija se i shvatanje o smislenosti svih materijalnih detalja postojanja. Sa prihvatanjem
ovakve, istinske religioznosti ne postoji više ništa što je samo svoje ime ili svrha, veã
svaka stvar krije u sebi i u našem doživljaju njenog samog postojanja tajnu smislene
poruke kroz koju možemo prosvetliti naš odnos prema Kosmosu. »Pocepaj parèe drveta, i
Ja sam tamo. Podigni kamen, i tamo ãeš me naãi«, objavljivao je Isus (Toma 77), slièno
kao i Krišna koji kaže: »Onoga koji me vidi u svemu, i sve u meni, nikada neãu napustiti,
niti ãe me on izgubiti« (Gita 6:30). Naše odluèno pružanje ka monistièkoj
svepoistoveãenosti našeg biãa sa èitavim svetom predstavlja i srce tajne indijske Advaita
61
filosofije, iz koga se, u dodiru sa prirodnim kretanjima, kroz stalne promene saznajnih
perspektiva, poput zalivanja biljne klice razvija èudesni, spiritualni cvet blaženog
doživljaja jedinstva uma i Prirode.
Slièno kao u sluèaju prožimanja harmonijom svih polaritetnih suprotstavljenosti
sveta, i jedinstvo i raznovrsnost predstavljaju harmoniène delove dinamièke prirodne
organizacije, u okviru koje se negovanjem divljenja raznovrsnosti Prirode rasprostire
svetlo jedinstva duž svega postojeãeg, dok je, s druge strane, uviðanje neraskidivih veza
zajedništva i svepovezanosti uslovljeno egzistencijom prijateljske i harmoniène
raznovrsnosti sveta. »Ne smemo želeti da svi misle isto. Tada ne bi bilo misli koje bismo
mogli misliti. Svi bismo bili isti, kao egipatske mumije u muzeju, gledajuãi jedni druge
bez ijedne misli u glavi. Ova razlika, ovo razlikovanje, ova izgubljena ravnoteža meðu
nama je srž našeg napretka, srž svog našeg mišljenja...Moramo shvatiti da se istina može
izraziti na stotine hiljada naèina, i da je svaki od njih podjednako istinit«403, smatrao je
Svami Vivekananda, èije ime oznaèava »sreãu u razlikovanju«206. Jedinstvo je moguãe
samo kroz put raznovrsnosti, te je samo dualizam, samo Put u stanju da stvori i bude
monizam.
Prelaz od jedan od dva uz nastajanje polariteta predstavlja neophodan preduslov
formiranja svakog opisa, svake interpretacije, ali je povezivanje stvorenih (izmišljenih)
polariteta u harmonijom odišuãu celinu put svakog iskrenog umetnièkog stvaranja.
Skladno tome, i samo življenje je nepotpuno smisleno u stanju svesti o izolovanosti
subjekta od ostatka sveta i samo oseãanje predanosti, beskrajne Ljubavi, davanje èitavog
sebe svetu u stanju je da radosno stopi subjekta sa svojim svetom i pruži prosvetljujuãi
put (smisao) èitavom postojanju.
Priroda je kroz okvire svake formalne nauke indeterministièka
Nauka buduãnosti kao altruistièna, dobronamerna, skromna i potpuna samo u
svojoj komplementarnosti sa saoseãanjima i ljubavlju koje nam zajednièko društveno
življenje i deljenje naših saznajnih perceptivnih svetova sa drugim biãima može doneti,
tako zamenjuje objektivistièku, redukcionistièku nauku ispunjenu težnjama da se
linearnim, nekreativnim, neintuitivnim i mehanistièkim nadovezivanjem na globalni skup
formalnih matematièkih konstrukta spozna èitav svet. Ovakva nauka buduãnosti je i
indeterministièka, te stoga i otvorena, kako u smislu postojanja slobodne volje živih biãa,
posredstvom koje ona na nepredvidljiv naèin biraju kako individualni, tako i globalni put
Kosmosa, tako i u smislu egzistencije sa ljudskog stanovišta nezamislivih božanskih
dejstava za koja još uvek nema mesta u zvaniènoj, aksiomatski zatvorenoj i fiksnoj,
savremenoj i tradicionalnoj zapadnjaèkoj nauci koja odslikava prirodna kretanja kao
usklaðena nepromenljivim mehanizmima. »'The stars', she whispers, 'blindly run'«, pisao
je Alfred Tenison, ukazujuãi na predeterminisani, satelitski odnos izmeðu ljudskih biãa i
Prirode, koji nauka iscrtava, brišuãi sve esencijalne životne i spiritualne crte iz svojih
prikaza sveta. Naime, Boga kao Ljubav biãe koje je upoznalo velièanstvenost
saoseãajnog dodira sa svetom nikada ne bi moglo da zamisli kao odvojenog od sopstvene
kreacije, veã samo kao prisutnog u svakom njegovom delu, kao tajanstvenog i mistièno
skrivenog stvoritelja koji odgovara na naše molitve, koji ne ostavlja nijedno naše pitanje
ili dejstvo bez odgovora na kome možemo tako mnogo nauèiti. Upravo zato, dok
determinizam Prirode predstavlja sliku stvoritelja kao kartezijanskog eksperimentatora
62
koji je postavio graniène uslove Kosmosa i sada sa distance, ne upliãuãi ruke posmatra
kako se svet razvija, indeterminizam modela Prirode predstavlja ne otuðenost, veã
identiènost Tvorca sa svojom kreacijom, i ekvivalentan je postojanju potencijala èudesnih
dejstava, Božije kreacije, sada i ovde. Svaka savršena ljubav stapa se sa onim što voli, te
postaje to. Bog i jeste, stoga, njegovo delo, sve što postoji. Bog je svuda i sve, i svaki
trenutak postojanja krije put ka otkljuèavanju vrata veènosti.
U svetu totalnog determinizma bi, slièno kao i u svakom svetu iz okvira koga je
stvoritelj izdvojen i zauzima položaj spoljašnjeg posmatraèa, svi etièko-estetski kvaliteti
koji pružaju beskrajnu smislenost življenju, ukljuèujuãi i svete hrišãanske kvalitete –
veru, nadu i Ljubav, postali trivijalizovani, i težnje ka uèenju ispoljavanja ovih svetih
osobina bi postepeno nestajale, sve dok i potencijal spontane životne emanencije svih
svetih oseãanja i kvaliteta koji pružaju smisao življenju i egzistenciji sveta kao Božije
kreacije, ne bi zakržljao. Slièno kao što su kako uèenje, tako i životna evolucija
zasnovani na pretvaranju šuma u informacije, i svako razumevanje i svaki kreativni
doživljaj sveta uslovljeni su iscrtavanjem ureðenosti na supstratu mora tajanstvenosti, što
Lesli Vajt odražava reèima da »teorija koja objašnjava sve, ne objašnjava ništa«392, a što
èini shvatanje koje bi moglo biti koristan znak savremenim nauènim ideologijama koje
ukazuju na moguãnost postavljanja finalnih i fundamentalnih, deterministièkih teorija
našeg sveta (u skladu sa èime, Len Svit, ukazujuãi nam na projektovanje ureðenosti
sopstvenih biãa i misaonih svetova na sva, bilo nauèna ili religijska shvatanja, rasprostire
ispred nas pitanje: »Does God have a big TOE?«363, gde TOE oznaèava ne samo palac,
veã, naravno, i Theory-Of-Everything), zanemarujuãi stav da je u traganju, a ne u
nalaženju prisutno izvorište ljudske sreãe i prirodne evolucije. Èak je i Lukrecije kroz
epikurejski, atomistièki i ateistièki prikaz sveta primetio da bez fundamentalnog
indeterminizma, »priroda nikada ništa ne bi stvorila«330, a da »ništa se ne bi dešavalo
kada bi sve bilo racionalno«, bio je stav Fjodora Dostojevskog. Nebesa koja kažu:
»Savle, Savle, zašto me goniš?« (Dela apostolska 9:4) tokom puta apostola Pavla ka
Damasku, kao i biblijska knjiga o Jovu i prièa o kuli vavilonskoj (Mojsije I 11) (kao i o
gradu Enohu koji je osnovao Kain i u njemu uveo kvantitete i merenja, prevevši tako
dotadašnju jednostavnost i prirodnu spontanost življenja u težnje za posedovanjem i
preciznu, reciprocitetnu razmenu dobara, indukujuãi tako nepoverenje, kompetitivnost i
sve njene degradirajuãe posledice, a što je sve, zajedno sa samim gradom, nestalo u
potopu iz Nojevog doba), mogu se u svom metaforiènom kontekstu odnositi i na
savremene nauène težnje ka svoðenju èitave Prirode u deterministièke i potencijalno
predvidljive, trivijalizovane okvire. Prirodno, spontano ponašanje podrazumeva
indeterminizam Prirode, otvoreno pružanje svesnosti ka beskrajnom horizontu, i
osloboðenost od svih formalnih oèekivanja, te je stoga nespojivo sa nauènom i uopšte
logièkom metodologijom spoznaje sveta. Slobodna volja predata ljudskim biãima i opšti
indeterminizam Prirode, sa sve svešãu o božanskim dejstvima ovde i sada, se tako uvek
drže za ruke sa opstajanjem smislenosti i svih svetih vrednosti na svetu, sreãnog i
globalno evolutivnog življenja. Kosmos, tako, nije stvoren, veã se stvara kroz pružanje
mu smisla od strane inteligentnih biãa – Božijih otelotvorenja, te nije samo sudbinski
zadat, veã pre svega blaženo dat, èineãi nezavršenu, u nedogled prostiruãu prièu koja se
ostvaruje sa svakim trenutkom postojanja = postajanja, sa svakim dodirom Prirode i živih
biãa.
63
Klasièna nauka, zasnovana na metodu uprošãavanja i prilagoðavanja Puta Prirode
antropocentriènim stanovištima, po pravilu teži razvijanju sveobuhvatnog formalnog
koncepta opisivanja i objašnjavanja prirodnih pojava, pri tome redukujuãi opseg naših
saznajnih opažanja. Meðutim, formalni indeterminizam Prirode, koji opisuju rezultati
istraživanja sveta formalizmom kvantne teorije, kao i rezultati matematièki haotiènih
modela živih biãa u okviru kojih je i pored pretpostavljenih deterministièkih jednaèina
neizvodljivo inherentno unapred predvideti pravac promene80, zapravo je adekvatan i
ogranièenošãu svakog formalnog ljudskog znanja, što predstavlja kraj ideja o
ostvarivanju apsolutne spoznaje sveta na bazi formalnog, nepromenljivog i
objektivistièkog (za svakoga i iz svake perspektive identiènog) modela sveta, pri èemu
otvara vrata u nove i veène saznajne avanture prepune neponovljivosti, kreativnosti, te
moãi naših misli i naše imaginacije. »Svuda je tajna Božija«366, mislio je otac Tadej
vitovnièki, dok je Albert Ajnštajn pisao da »najlepše što možemo doživeti je ono što je
tajanstveno. To je temeljni oseãaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke. Ko ga ne
poznaje, ko se ne može više èuditi, ko se ne može više diviti, taj je takoreãi mrtav, a
njegovo oko ugašeno...Spoznaja da postoji nešto što nam je nedohvatljivo, prikazanja
najdubljeg uma i najsjajnije lepote koja su našem razboru pristupaèna samo u
najjednostavnijim oblicima, ta spoznaja i oseãaj èine pravu religioznost«2. Svaka
formalna nauka je osuðena da dostigne obale u konstruisanju svojih teorija ispred kojih
ãe se prostrti nova mora indeterminizma na kojima ãe ona samo kvalitativno biti u stanju
da plovi, ali koju neãe biti u stanju da okarakteriše istom metodologijom koju je u svrhu
predvidljivosti, relevantno koristila na dotadašnjim opsezima stvarnosti. Stoga, nauka
buduãnosti u okviru koje ãe opstajati nepredvidljivosti, ali kvalitativne korelacije u svrhu
ispunjavanja ne formalno sveobuhvatnih, veã skromnih i pragmatiènih ciljeva, biãe u
stanju ne da redukuje, veã da proširuje i razbistrava ljudske saznajne perspektive. Pojam
metoda kao šablona po kome se u svakoj okolnosti može izvoditi istraživanje sveta ne
postoji u holistièkoj nauci, slièno kao ni ogranièavanje efektivnih moguãnosti prirodnih
pojava u bilo kakve paradigme ili formalna, univerzalna oèekivanja. Nezavisnost metoda
istraživanja od njegovog sadržaja predstavlja uobièajenu pogrešku koja stoji u osnovi
standardnog nauènog metoda, iako je iz istraživanja istorije nauke dobro poznato da
nijedan nauèni progres nije nastao na bazi postavljene metodologije ili apstraktnog skupa
pravila227. U stvarnosti se ipak metod istraživanja uvek spontano prilagoðava predmetu
istraživanja, koji je zajedno sa našim saznajnim perspektivama uvek promenljivog
karaktera.
Tajna svakog napretka, evolucije životnosti i mišljenja nalazi se u susretu sa
morem nepoznanica i nepredvidljivosti Prirode, sa stajanjem na obalama našeg znanja i
pružanjem ka novim, neotkrivenim (ne-ko-kreiranim) prostranstvima; jer, »èovek je biãe
horizonata«82, kao što je smatrao Fridrih Nièe. »Znati da nešto ne znamo predstavlja
vrhunac znanja«, smatrali su kineski mudraci, dok je ÈuangCe pisao da »onaj ko svojim
umom s poštovanjem stane pred onim što je nedokuèivo, dokuèio ga je«172, ukazujuãi
upravo na spiritualni dodir sa beskrajnošãu Vaseljene i naše egzistencije, na dodir
ispunjen poverenjem i molitvenom brižnošãu kao put ljudske istinske sreãe i beskrajnog
razvoja. Prelaz od svesnosti o ustrojstvu sveta kao harmoniji nepromenljivih
matematièko-deterministièkih zakonitosti ka svesti o indeterminizmu poretka Prirode
odgovara trenutku u kome junak jednog holivudskog filma, zatvoren u svetu unapred
izrežiranih interakcija pronalazi vrata na kojima je ispisano »EXIT« i odluèno se upušta u
64
stvarni svet u kome figuriše ljudska sloboda odluèivanja naspram kompletnoj i kolikogod bezbednoj, ali potpuno odreðenoj režiji dotadašnjeg života. Sa indeterminizmom
ureðenja sveta, umesto predstave o svetu kao mašini, svetu u kome živa biãa nemaju
nikakvu slobodu voljnog delovanja i u kome je sve unapred predodreðeno, otvaraju se
vrata kreativnosti, božanskih dejstava, beskrajno raznovrsne Tao-Te igre izmeðu
slobodnih živih biãa i kreativne Prirode, njihovih trenutnih, spontanih i u veènost
prostiruãih komunikacija.
Savremena nauka ne odgovara na pitanja »zašto...?«, veã »kako...?«
Mnoga su pitanja koja postavljamo sebi, i upravo se u unutrašnjoj, semantièkoj
lepoti naših pitanja sastoji i odraz dubine našeg doživljavanja Kosmosa. Meðutim,
oèigledno je da ne smemo oèekivati da dobijemo formalni, finalni odgovor na ijedno od
zaista važnih, životnih pitanja koja su u stanju da na misteriozan naèin otkljuèavaju naše
tajne unutrašnje konstelacije. »Koji je smisao ove stene? Zašto sve ovo postoji?«, neka su
od pitanja na koja, kako verujemo, dobijamo uvek odgovor kada god ih postavimo u
umu, premda ti odgovori ne mogu biti formalni, jer se na uzak smisao na kakav je
ogranièen svaki simbolièki odgovor, kvalitativno neponovljiva Priroda zasigurno ne
može pouzdati. Odgovori na sva naša pitanja opstaju na nivou direktne, nereèite spoznaje
i prisutni su zaista svuda, u svakom detalju Prirode, ali ne i u domenu jezika kao logièkog
formalizma rezonovanja, iako egzistiraju u domenu muzike reèi, te u implicitnoj pozadini
svake fonetske celine.
Savremena nauka, koja se može okarakterisati kao antihipotetièka (jer je
orijentisana ili na dokazivanje ili odbacivanje hipoteza), te kvantitativna, objektivistièka i
redukcionistièka, odgovara na naša pitanja ukazujuãi na mehanizam procesa koji
predstavlja centralnu temu našeg pitanja, fokusirajuãi se na odreðeni vagon uzroènoposlediènog lanca, pri èemu zanemaruje predeo u kome se nalazi èitav voz, zvezde iznad
njega, putanju kretanja i radne i misaone misije biãa u njemu, a u kojima se upravo krije
odgovor na naša, kljuèna pitanja. Ako dete zapita mamu zašto je sliènost izmeðu njih više
nego oèigledna, nauèni odgovor bi se obièno sastojao u detaljnom opisu prenosa
genetskog materijala koji definiše izvesne fizièke crte potomaka, što predstavlja
ukazivanje na mehanizam procesa posredstvom mnoštva imenovanja koja sasvim sigurno
izgledaju veoma teško pojmljiva za svako dete koje nije upoznato sa datom
terminologijom. Pravi odgovor koji ãe proširiti saznajne vidike radoznalog pitanja deteta
je veoma teško dati, i on ne zahteva samo poznavanje uzroènog sleda u naèinu
odigravanja procesa, veã mnogo više i intuitivne, spontane reèi, osmejke i sliène
ukazatelje pravog, prosvetljujuãeg puta u kome ãe se razviti uoèavanje lepote sveta oko
nas.
Poistoveãivanje nauènih, mehanistièkih odgovora u okviru kojih figurišu linearne
uzroène veze sa »pravim« objašnjenjima na pitanja koja opstaju u našem svetu,
adekvatno je odricanju od odgovornosti prema našem duboko vrednosnom iscrtavanju
sveta, bilo na nivou posmatranja, razmišljanja, ponašanja ili samog postojanja. Pružanjem
iskljuèivo objektivistièkih, za svakoga u svakom trenutku identiènih odgovora, bez
ukljuèivanja težnje ka buðenju svesti o slobodnom invidividualnom iscrtavanju sveta iz
perspektive svakoga od nas u skladu sa temeljnim težnjama biãa, iniciramo puteve sliènih
redukovanja odgovornosti (a time i osmišljenosti) saznajnih biãa kojima je odgovor
65
namenjen, puteve koji opstaju i u osnovi našeg sopstvenog pozivanja na njihovu
relevantnost u jezièkoj komunikaciji. Eksterna uzroènost, uzroène putanje nezavisne od
saznajnog biãa, biãa posmatraèa, se tako mogu, svaki put kada ih ne uzmemo u obzir kao
pragmatiène, konvencionalne orijentire, veã kao istinitosne odraze stvarnosti, predstaviti
kao »opravdanje da mi sami nismo odgovorni za uviðene efekte«136, što èini nedopustivo
degenerisanje radosti življenja i slepilo nad prosvetljenom svešãu o kvalitetima našeg
sveta kao putevima izmeðu naših najdubljih težnji i Prirode.
Opis otkrovenja tajne života pojmiti kao mehanistièki, nauèni odgovor na pitanje
»kako...«, umesto na »zašto...«, znaèi samo prividno odgonetnuti zagonetku Kosmosa,
kao što se smatra u savremenim nauènim krugovima, ali je zapravo, kao što je
Aleksandar Koare primetio227, zameniti jednom drugom zagonetkom, zagonetkom
samoga sebe. Odgovor na svako pitanje Tajne Kosmosa, na pitanje »zašto...«, predstavlja
iz perspektive svakog formalnog, aksiomatskog sistema rasuðivanja neodluèivo pitanje,
pitanje na koje se ne može dati formalni odgovor. Stoga se odgovor na ovakva pitanja,
naravno, krije u srcu samog istraživaèa i predstavlja misteriju do koje svako od nas mora
doãi pomoãu sagledavanja odgovora nauke na pitanje »kako...«, analogno pronicanju
kroz crte oèigledne stvarnosti u njene nevidljive temelje, kao i stvaranju metaforiènog
znaèenja, bilo prilikom tumaèenja teksta u susretu sa težnjama autora, bilo u
osmišljavanju »objekata« sveta kao naših izuma, u dodiru sa Prirodom.
Pošto su nauèna objašnjenja orijentisana na ukazivanje mehanizama po kojima se
odigrava opisivana pojava, tada iz ovakvog pristupa logièno proizilaze takozvana knowhow znanja, veoma èesto u savremenom društvu, nažalost, gotovo sukobljavajuãe
suprotstavljena know-why saznanjima. Ova dva tipa znanja su povezana i sa odreðenim
vrednostima koje se mogu ili ne moraju negovati u društvenim okvirima. Naime, knowhow znanje je oèigledno povezano ne samo sa divljenjem nad èudesnim prirodnim
putanjama, veã u savremenom društvu i sa patentabilnim znanjem, uslovljavajuãom
manipulativnom edukacijom u okviru koje je akcenat postavljen na diktirajuãu
koordinaciju ponašanja bez komplementarnog ukazivanja na put pronicanja u know-why
tajnu razumevanja ponašanja, profitabilnošãu, redukcionizmom, kompetitivnošãu, te
fiksiranom nepromenljivošãu usled svog formalnog oblika, a know-why znanja su
povezana sa zakljuècima i otkriãima filosofije, umetnosti, religije, pogleda koji otkriva
lepotu svega, važnost prihvatanja nas i èitavog sveta itd. Dok se prva uglavnom tièu
formalnih znanja koja iniciraju svest o posedovanju, sa svom pohlepom, ozlojeðenošãu i
destruktivnim mislima i ponašanjem koje ona naknadno iznedruju, know-why znanje se
tièe davanja nereèitih, stalno promenljivih i sveobuhvatnih odgovora na pitanja koja su
nerešiva posredstvom klasiène logike iz bilo koje perspektive, te su stoga direktno
povezana sa neposedovanjem, te sa svešãu o neizvodljivosti kupovine ili prodaje ovakvog
znanja. Spiritualna predanost i svest o davanju prirodno proizilaze iz težnji ka know-why
saznanjima. Jedan od najveãih izazova savremenog društva i edukacije je kako pomiriti i
u sklad dovesti ova dva tipa saznanja, kako ujediniti korisno i lepo, egzaktno i
inspirativno, put nauke i put umetnosti, lepote i religije.
Naèin na koji se postavi pitanje odreðuje i naèin na koji se može pronaãi odgovor,
kao i prirodu samog, relevantnog odgovora, odakle je jasno ne samo da ne postoji nekreativno pitanje, veã i da se smislenost i lepota svakog pitanja ogledaju ne u njegovoj
formalnoj postavci, veã u nevidljivim i nesagledivim temeljima zamišljene i doživljene
postavke sveta na kojima ono poèiva, sa kojih se ono radoznalo i otvoreno pruža ka
66
èitavom svetu. Doživljaj sveta kroz pitanja koja nas poput proleãnih cvetova otvaraju ka
našem svetu i beskrajno tragalaèka svest, a ne vezanost za odgovore koji zatvaraju polja
naše zaèuðenosti nad postojanjem, predstavljaju put progresa i evolucije. Stoga su i
mnogi mudri ljudi smatrali (a na šta i èitava ova knjiga pokušava da ukaže) da poetski i
umetnièki pogledi na svet poznaju bolje odgovore na opšta nauèna pitanja od samih
nauènih stanovišta21 – kao, na primer, Platon koji je mislio da »poezija prilazi bliže
životnim istinama od istorije«89. Jer, »poetiènost održava èoveka na Zemlji«27, kako je
smatrao Fridrih Helderlin, dok nas je Fjodor Dostojevski preplavio verom da »lepota
zaista može spasiti svet«. Umetnièke težnje ka prenošenju brižnosti prema èitavom svetu
i prema svim njegovim, beskrajno malenim i neuglednim detaljima, sa sveobuhvatnom
svesnošãu koju negovanje ovakve pažnje razvija, predstavljaju ponekada superiorne premda bi u najboljem sluèaju trebalo da predstavljaju komplementarne - puteve u
odnosu na dijalektièke rasprave sa rezultatima logièkih, ali ponekada i ne i duboko
iskustvenih doživljaja. I zaista, logièko-intuitivna ravnoteža, britko uoèavanje uzroènih
pravila uz crpljenje transcendentalne inspiracije, predstavlja put ka prepoznavanju
suptilnih odgovora koje nam Priroda pruža na sva naša pitanja i sve naše postupke.
Funkcija razuma, intelekta je postavljanje zadivljujuãih pitanja koja pružaju naše èitavo
biãe ka saznajnom i unutrašnjem evolutivnom napretku, ali se samo kroz proces življenja,
saznanja kroz kontakt uma i Prirode na nivou same »teritorije« (»if you desire to see,
learn how to act«), može naše iskustvo obogatiti prosvetljujuãim (neformalnim)
odgovorima. Tako, nikada sama dijalektika, veã uvek ravnoteža znanja o uzroènosti i
holistièke intuicije, intelekta i oseãanja, analitièkog, informativno obogaãujuãeg
razlikovanja i holistièkog, ljubavlju ispunjenog objedinjavanja (što èini ravnotežu
»anðeoskog uma«363 o kome je pisao Marsilio Fiãini), razmišljanja i igranja predstavlja
put ka širenju spektra osetljivosti na nereèite odgovore Prirode.
Odnos izmeðu ova dva tipa saznajnih težnji je lepo iscrtao Gregori Bejtson u
okviru jedne alegorije18 u kojoj je nauka prikazana kao deèiji mašinovoða zainteresovan
za buène igraèke, koji po vasceli dan vozi lokomotivu gore-dole, dok je umetnost (ili
religija ili estetika) prikazana kao dama koja uživa da sanjari na voznim šinama.
Mašinovoðu Bejtsonove prièe možemo prepoznati i u deci èija zainteresovanost raste
srazmerno glomaznosti i »moãi« likova koje su ona u stanju da kontrolišu u, na primer,
video-igrama, i koja olièavaju tako atribut kontrolabilnosti, karakteristièan i za opšte
ideale savremenih menadžera, vojskovoða, nauènika, politièara itd. Poznata je prièa o
devojèici koja je, vozivši se u vozu, uporno zahtevala od roditelja da joj promene
»program« pejzaža koji se video kroz prozor. Otkrivanje sebe u svetu kroz nivo grube,
manipulativne sposobnosti predstavlja osnovnu crtu egocentriènih doživljaja stvarnosti,
koji se lako otelotvoravaju sa prihvatanjem nauènih opisa sveta kao ne povoljnih, veã
istinitih, dok je sa druge strane, pronalaženje sebe u svetu, poistoveãivanje sebe sa
èitavim svetom, kroz sferu umetnièkih i religioznih spoznaja odraz tihe zadivljenosti,
suzdržavanja od svake nametljive interferencije sa putem Prirode, vraãanja na nivo
mentalne èistoãe neroðenog deteta, sklupèanog u zaštiti Ljubavi (jer »koga nebo èuva,
ljubavlju ga štiti« (Tao Te Ãing LXVII), kako nam kaže LaoCe) i èiste gracioznosti koja
je uvek poput mora – ispod sveta, velièajuãi ga, a ne degradirajuãi.
Sada ãemo izložiti èitavu Bejtsonovu alegoriju:
»Bila jednom jedna divna dama, èija navika bila je da spava na nekorišãenim
železnièkim šinama. U istoj toj zemlji živeo je i surovi mašinovoða koji je gore-dole duž
67
šina vozio vozove. U srcu je bio istraživaè i stoga je bio posebno zainteresovan za one
grane železnièkog sistema kojima vozovi nisu prošli od pamtiveka. Bile su to upravo šine
na kojima je dama uživala da sanjari. I tako se uvek i iznova dešavalo da bi ona bila
ometena u snovima i prinuðena da se žurno povlaèi dok je snažna i dimna mašina huktala
preko mesta na kome se ona sreãno odmarala. Svaki put kada bi se ovo desilo nastajala je
nesloga izmeðu dame i gospodina. On je ostajao pri tome da je ona staromodna, trivijalna
i sujeverna stvar. Ona bi, zauzvrat, frknula par uvreda u veoma ne-damskom maniru,
govoreãi da je on zapravo stvar, polu-èovek, i ništa do mali deèak zainteresovan samo za
smešne buène igraèke. I tako je to išlo. Tokom oko dve hiljade godina ona bi uvek
nalazila nove i neistražene delove železnièkog sistema na kojima bi spavala, a on je uvek
birao baš te grane železnice za vežbanje svojih èudovišnih vozila. Smatrao je da je u
pravu – i da je to èak i dužnost – mapirati železnièki sistem i da je ceo sistem u
potpunosti njegov, a posebno njegovi neistraženi delovi. Tvrdio je da je sistem
jedinstvena, u potpunosti logièki-uzroèna, mreža šina. Ona bi potvrðivala da su šine
napravljene za odmor i mir ljudske duše i nije se brinula za njegove snove o uzroènosti i
logici. On je mapirao svaki detalj šina duž kojih je vozio svoje mašine. Ona je stalno
nalazila druge delove sistema koji još nisu bili mapirani.
Jednoga dana inženjer je nenamerno ostavio jednu od svojih mapa pored šina i
dama ju je našla. Oprezno, držeãi je sa vrškom prsta, podigla ju je. Držala ju je kao da ju
je ðavo tu ostavio. Radoznalost ju je povukla da otvori mapu, nevoljna da vidi šta ona
sadrži i stoga ne posmatrajuãi njene detalje. Gledajuãi je sa rastojanja kroz poluzatvorene oèi, bila je iznenaðena otkriãem da je ovako upola viðen, dokument sam po
sebi bio divan. Tokom sledeãeg susreta izmeðu nje i inženjera, ona reèe bez razmišljanja:
'Ti èak ni ne znaš da su tvoje mape divne'. Operater je na ovo bio zapanjen. Hrapavo je
odgovorio da on nije zainteresovan za to. Ona reèe sebi: 'Ah, onda postoji nešto u
Kosmosu za šta on nije zainteresovan. To nešto pripada meni.' 'Zauvek', reèe ona. Nakon
što su se rastali, svako je razmotrio šta je bilo reèeno. Operater je bio prinuðen da se složi
da lepota njegovih mapa i odgovarajuãa lepota železnièkih šina ne spadaju u njegovu
oblast. Ona je, s druge strane, bila zadivljena i potajno je govorila u sebi tajno znanje da
nikada neãe napasti ono što je najviše vrednovala – eleganciju i simetriju èitavog sistema.
Ne njegove detalje, veã njegove temelje.
Tokom njihovog sledeãeg susreta on je upitao da li je ona i dalje zainteresovana
za takozvanu lepotu mapa. Kada je ona više u odbrani odgovorila potvrdno, on je u
neusiljenom maniru rekao da možda ima nešto da joj pokaže. Priznao je tada da je, dok je
ona spavala nad železnièkim šinama, tiho prišao i napravio pažljivu skicu njenog tela.
Bila je to ta skica koju je hteo da joj pokaže. Otvorio je i postavio ispred nje, jedno pored
drugog, njegovu mapu železnièkih šina i njegov crtež. Rekao je da je 'nauèno
interesantno' da mapa i crtež izgledaju kao da podseãaju jedno drugo u mnogim
'formalnim' karakteristikama. Posebno je hteo da joj pokaže ovu neobiènu sliènost
izmeðu dva dokumenta. Ona je hitro odbacila celu stvar. Rekla je da je oduvek znala to.
Ali, rekavši ovo, ona pogleda u daljinu i osmehnu se.«18
Premda su tradicije know-how i know-why znanja veoma èesto u sukobu, opstanak
i napredak svake od ove dve tradicije je uslovljen opstajanjem i napretkom druge. U
evoluciji svesti se može sagledati uzajamno potencirajuãi odnos ovih dveju polariteta
(simbolizovan, naravno, Ta-ãi-tu dijagramom), u okviru koga se razvojem i primenom
know-how znanja obogaãuju meðuljudske interakcije putem kojih se i naša svesnost
68
prevodi u sve bogatija stanja organizacije. S druge strane, naša svesnost ne samo da pruža
kontekst osmišljavanja know-how znanja (bez koga bi ono imalo slepi, kompjuterski
karakter), veã ga i usmerava, što i jeste polje interakcije u kome se javlja neravnoteža i
potencijal sukoba dveju komplementarnih pristupa. Sa tonjenjem u preterano kalkulisanje
raste aktuelni potencijal zanemarivanja konteksta i svrhe ovih proraèuna, dok se samim
sanjarenjem i meditativnošãu zanemaruje etièki pokretaè toèka evolucije koji uvek stoji u
interakciji, brižnom obogaãivanju tuðih svetova. Dok svest da nam »delovanje pomaže da
vidimo« (olièena u fon Fersterovom estetskom imperativu) inicira uravnoteženje nepragmatiène svesnosti, otvorenost za spiritualne ukazatelje, religiozna i umetnièka dela
doprinosi prosvetljenju konteksta izvoðenja raèunskog, know-how znanja, meditativnom
sagledavanju temelja našeg rezonovanja i preispitivanju naših najdubljih težnji koje stoje
u osnovi izvoðenih know-how programa, dopuštajuãi nam da, u sluèaju nesvesnog,
programskog kretanja u destruktivnom pravcu, samostalno sagledamo povratak na pravi
put harmoniènog razvoja uravnoteženih know-how i know-why znanja, programskog
raèunanja i sagledavanja temelja ovog programa.
Jedan od najveãih izazova savremenog doba je pružanje i jasnih odgovora ne
samo na pitanja kako tehnološki ureðaji koji nastaju na sve bržim ciklusima nauènog
napretka, funkcionišu, veã zašto ih, u smislu etièkih implikacija njihovog funkcionisanja,
koristimo - da li u svrhu spiritualnog unapreðenja ljudskog pogleda na svet i naše
meðusobne interakcije, ili zadovoljavanja veã oformljene vezanosti za njih. Odgovori na
ova pitanja pripadaju domenu znanja o nauènom znanju (jer je ono odgovorno za etiku
primene nauènog znanja), kontekstualnom uoblièavanju programa našeg ponašanja i
istraživanja sveta, i za njihovo iscrtavanje je neophodno ujediniti crte logièkog i
spiritualnog rezonovanja, jer nauèna metodologija u okviru koje se mehanizam procesa
podrazumeva njegovim jedinim i dovoljnim objašnjenjem, nije pogodna za pružanje
efektivno dovoljno široko obuhvatnih odgovora na ova pitanja. Za funkcionalno
sagledavanje tehnoloških aplikacija, kao i svih drugih crta sveta, neophodno je i napraviti
pomeraj od supstancijalnog ka relacijskom prouèavanju, ne sagledavati sisteme u obliku
izolovanih entiteta, veã u kontekstu što šire i što holistièkije komunikacione mreže. Od
programski struktuiranog know-how znanja, prouèavanja pravila izgradnje šina sistema
nauèno-socijalne koordinacije iskustva, neophodno je obuhvatiti ovaj program u što širu
mrežu dejstava, i stalno se i iznova zapitkivati u kom pravcu kroz temelje naših
istraživaèkih težnji spontano nahodimo voz nauke.
Aristotel kao utemeljivaè savremenih shvatanja o logici uzroènosti, smatrao je da
»mislimo da nam je znanje potpuno samo onda ako saznamo prvi uzrok«. Meðutim,
jedan od osnovnih (teleoloških) problema sa kojima se susreãe mehanistièka nauèna
metodologija pružanja odgovora na pitanja o prirodnim procesima, jeste neizvodljivost
odreðivanja poèetnih uzroka posmatranih prirodnih dogaðaja. Naime, sledeãi hipotetièke
uzroène lance u prošlost neizostavno se dolazi do indeterministièkih polja - u
makroskopskom smeru do racionalno nepojmljivog singulariteta velikog praska, a u
mikroskopskom smeru do kvantnog indeterminizma opisanog Hajzenbergovom relacijom
neodreðenosti. Što se tièe sagledavanja ponašanja i najjednostavnijih prirodnih sistema u
smeru buduãnosti, tada ne samo kvantni indeterminizam, veã i nelinearne interakcije i
enormnost nužno izvodljivih proraèuna uvode bezbrojne grane raèvanja opcija ponašanja
sistema, što opet uzrokuje da se dogledni uzroèni niz vagona neobièno brzo »zakloni
horizontom«, ili (bi skladnija metafora bila da) zapravo Sunce iznad horizonta zabljesne
69
naše oèi, te nam tako onemoguãava predviðanje efekata našeg ponašanja iskljuèivo
logièkim putem, onemoguãavajuãi i vremenom spontano izvedeno iskljuèivanje
spiritualnosti (koja je uvek vezana sa indeterminizmom) iz domena ljudskih
interesovanja. Tako, dok hipoteze predstavljaju modele pružanja objašnjenja odreðenih
pojava koje bi trebalo eksperimentalno proveriti, svaka od hipoteza krije u sebi i
takozvani eksplanatorni princip, kao što je, na primer, gravitacija, instinkt, genetska
struktura i slièno, a koji ne predstavlja ništa drugo do posledicu konvencionalnog
dogovora da se iza odreðenog vagona u uzroènom nizu mehanistièkog objašnjenja stavi
taèka21. Eksplanatorni principi, pomoãu kojih se oni sami oèigledno ne mogu objasniti,
predstavljaju nešto slièno sistemskim »crnim kutijama« nepoznatog mehanizma
pretvaranja unešenih podataka u izlazne. Stoga je opet adekvatnije reãi da se nauène
teorije (tj. hipoteze) ne otkrivaju, veã izmišljaju, izumljuju tako da ne predstavljaju
istinitosne prikaze objektivnog sveta, veã korisne i pouzdane meðuljudske interakcijske
modele delovanja. »The Sun don't go down, it's just an illusion caused by the world
spinning 'round«, podsetio bi nas Vejn Kojn, stihovima koje možemo interpretirati u
skladu sa idejom o poistoveãivanju linearizovanih skica Prirode sa stvarnošãu kao
iluzijom, skidajuãi veo koje uviðamo beskraj toèka spiritualnog i životnog napretka, kao i
uvek nelinearnu, cirkularnu prirodu svakog, pa i nauènog rezonovanja (iako su se logièke
cirkularnosti u okvirima pozitivizma dugo smatrale pogreškom). Usled neophodnog
pozivanja na indukcijom i dogovorom uvedene eksplanatorne principe, u savremenoj
fizici se kretanja nebeskih tela opisuju kao odgovori na pitanje »kako...« u odnosu na bilo
koncepte sile gravitacije ili zakrivljenosti prostor-vremena, iako se poreklo, odgovor ne
samo na pitanje »zašto«, veã i »kako« (koji je sledeãi uzroèni »vagon«) ovi koncepti
postoje, ne pružaju sve dok oni uslovljavaju korisne proraèune i predviðanja. Savremene
konstruktivistièke teorije se, slièno ovome, uglavnom bave pružanjem odgovora na
pitanja »kako...«, ukljuèujuèi »kako inteligentna biãa formiraju svoje slike o svetu?«,
»kako uèimo?«, »kako saznajemo?«, ali se ne bave odgovorima na pitanja »zašto...«, koji
bi morali da budu ontološke prirode, a èija spoznaja se eksplicitno negira u svim
teorijama ovog tipa, jer se smatra da bi tada ovakvi sistemi rezonovanja izgubili nauèni,
logièki karakter i nužno obuhvatali prelaz u metafizièke vode.
Linearna, jednosmerna uzroènost je posledica redukcionistièkog, a nelinearna,
obostrana uzroènost holistièkog uzroènog sagledavanja sveta
Bio jednom jedan deèak koji je voleo da zamišljeno razgleda kamenèiãe na jednoj
usamljenoj plaži. Uzevši u ruku jedan kamen, zagledao bi se u njega, zamišljajuãi sve
kretnje atoma u njemu, neobiène, ali nevidljive strukture zrnaca, put njegovog postanka i
stalnog oblikovanja sa šumom morskih talasa, raznovrsnost hemijskih elemenata koji su u
njemu sadržani, u mašti snimljeni difraktogram kamenèiãa koji bi podseãao na zvezdano
nebo, rastojanja izmeðu jezgara njegovih atoma srazmerna meðuzvezdanim rastojanjima
i, uopšte, sliènost izmeðu ovog, za nas takozvanog mikro-sveta i nezamislivo velikog
makro-sveta u vidu zemaljskih i kosmièkih prostranstava oko nas. »Svet je tako
neobièan«, pomisli on, blaženim dodirom ostavi kamenèiã na šljunkovitoj podlozi i
nastavi svoju radoznalu šetnju sa pogledom kroz Prirodu u sebe. Nakon nekoliko dana,
istom plažom je prošla devojèica sa sladoledom u ruci, i naizgled sasvim sluèajno,
spotakla se na kamenèiã koji je radoznali deèak obasjao svojim razmišljanjima. Sladoled
70
joj je ispao iz ruke i razlio se po kamenitoj podlozi, i devojèica, tužna zbog toga, sela je
na plažu i zaplakala. Kao da se upitala zašto joj se uvek dešavaju takve stvari, i kroz suze
je pogledala u zrake Sunca kako se presijavaju na talasastoj površini mora i šalju joj
blještave odsjaje koji skakuãu po njenim trepavicama. Ovaj prizor probudi u njoj nova
oseãanja i ona oseti jedan vid neopisivog, od svih reèi sveta udaljenog zadovoljstva zbog
samog postojanja i znanja da je doživela tako naizgled nevažan i svakodnevni pejzaž, ali
na jedan novi naèin, prepun neobjašnjive, svepronièuãe lepote. Ona shvati kako su
sladoled i sliène stvari koje nam pružaju èulna zadovoljstva nevažne u odnosu na
dragocenost onih delova našeg sveta percepcije koji se ne mogu kupiti i koji nas, kada im
obratimo dovoljno veliku pažnju i poštovanje, obasipaju oseãanjima divljenja. Maleni
deèak je, tako, ni sam to ne znajuãi, svojom nevinom radoznalošãu i unutrašnjom
ljubopitljivošãu - poput drevnog egipatskog božanstva Ra koje, zadivljeno refleksijom
svoje svetlosti od hiljada talasa Prirode, kane suzu na zemlju odakle, po legendi, nastane
celotan svet životnosti179 – probudio jedan èitavi novi, Suncem mudrosti obasjan svet.
Ovu prièu o deèaku, snovima i kamenèiãima sam isprièao tokom jednog od
poslednjih ispita na Fakultetu za fizièku hemiju u Beogradu: »Filosofija nauke«. Umesto
uobièajenog pisanja formalnog koncepta, imao sam ideju da pred komisiju izaðem sa
praznim listom papira koji bi trebalo da simbolizuje èistoãu uma sa kojom jedan filosof
prilazi spoznaji sveta i spontanom, u formama nepripremljenom odgovaranju na pitanja
do kojih dolazi u komunikaciji, te uopšte nepostojanje imenovanja niti bilo kakvih fiksnih
formi koji bi služili u svrhu davanja unapred predodreðenih odgovora. Negovao sam,
slièno kao i danas, svesnost da su pravi odgovori na pitanja uvek promenljivog karaktera,
te da se u svakom novom trenutku moraju spontano osmisliti. Biãe koje je orijentisano da
svom sagovorniku primerom ukaže na pravi put, mislio sam, èiniãe svoje fonetske
odgovore podreðene ovakvom cilju, te stoga i udaljenima od svake unapred definisane
forme. Prosto kao poruèeno, dobio sam pitanje da obrazložim pojmove uzroka i
posledica. Ne želeãi da pružim neki od uobièajenih primera iz udžbenika, tipa boje
objekta kao posledice uzroka u vidu odreðene elektronske i mikro- strukture njegove
materije, isprièao sam prièu koja je trebalo da na veoma atipièan naèin ilustruje jedno
zapaženje pojma uzroènosti i to, kako mi je tada izgledalo, sa veoma dubokim
implicitnim spoznajnim karakterom.
Poenta ove prièe je bila, naravno, da je deèakovo naizgled nasumièno postavljanje
kamenèiãa na plažu uzrokovalo trenutak prosvetljenja jednog drugog, moguãe nikada
verbalno upoznatog biãa. Meðutim, skrivena poenta prièe je ta da smo najèešãe nesvesni
beskrajno širokog spektra posledica koje samo naše postojanje uzrokuje. Ljudi, danas,
nažalost misle da se njihova dejstva na svet oko njih preslikavaju samo ukoliko su oni
politièari, vojskovoðe ili »bogati« akcionari. Ipak, buðenje svesnosti da sa svim našim
suptilnim mislima i naizgled beskrajno beznaèajnim delima menjamo svet, zasigurno bi
bila u stanju da ga promeni i prevede u jedno novo, produhovljeno vreme. Kada sam
završio ovu improvizovanu prièu, èlanovi komisije su se pogledali naizgled zadovoljno,
ali su mi zatim rekli da bi bilo dobro da doðem opet i probam na konvencionalan naèin da
položim ispit. Premda sam naredni put u skladu sa dobijenim pitanjem mogao da
isprièam jednu drugu prièu o maloj Indijanki koja je imala obièaj da ispod jastuka na
kome je sanjala stavlja kamenèiã koji bi upio njene divne snove, i zatim ga poklanjala
voljenim biãima (malu indijanku je zatim neko ukrao i pokušao da natera da proizvodi
snove, ali bezuspešno, jer je njena sloboda bila preduslov njenih snova), težeãi pre svega
71
da položim ispit, pripremio sam oèekivane odgovore na ispitna pitanja. Ispit sam položio,
a kljuèno pitanje koje je pisalo na ceduljici koju sam izvukao bilo je: »Filosofija
pragmatizma«.
U vreme kada sam isprièao ovu prièu, nisam znao da je jedan od njenih
zakljuèaka koji se može postaviti i na mesto njene implicitne pretpostavke, bio i taj o
Prirodi kao holistièkom sistemu u okviru koga su interakcije izmeðu »entiteta« prožete
nelinearnim, povratno spregnutim dejstvima. Dok je za viševekovnu nauènu tradiciju
karakteristièan pojam linearnosti, za živi svet i sve njegove elemente ili nivoe
sagledavanja, karakteristièna je nelinearnost procesa koji u njima figurišu. Obièno se
smatra da jedna materijalna struktura dobija epitet bilo živog biãa ili ureðaja, onda kada
njeno ponašanje postane nelinearno. »Sve stvari iz veènosti su sliène forme, i doðu
naokole kao jedan krug«, pisao je Marko Aurelije. Meðutim, kao što smo videli u okviru
razmatranja beskrajnosti kvaliteta Prirode, i njihove neodvojivosti i uslovljenosti
celokupnim kontekstom postojanja, i svaki sistem karakteriše uèestvovanje i uslovljenost
postojanja (takvog kakvim ga doživljavamo) njegovom nesagledivo širokom nelinearnom
umreženošãu, slièno kao što je i svaki kamenèiã deo planetarnog, životnog ekosistema.
Svi hemijski elementi koji nalaze uèešãe u životnim strukturama, nalaze se u stalnim
tokovima kruženja izmeðu atmosfere, okeana, stena i sedimenata, te zemljišta88. U
svakom živom sistemu, bila to neka jedinka, komadiã zemljišta ili èitava planetarna
biosfera, usled nelinearne ureðenosti, svako dejstvo bilo kog entiteta, »dela« datog
sistema (iako se živi sistemi usled njihove holistièke organizacije ne mogu, u svrhu
raèunskog ili verbalnog razmatranja redukovati na svoje sastavne delove, a da pri tome
neke njihove esencijalne karakteristike neizostavno ne ispadnu iz raèunskog modela),
prostire se kroz èitav sistem, nalazeãi svoje dejstvo i na sami entitet sa koga je izvorna
informacija ponikla. Uzroène mreže u slikama i opisima prirodnih sistema, sa svom
svojom decentralizovanošãu, nedozvoljavanjem unilateralne kontrole i manipulacije,
indeterminizmom i nepredvidljivošãu tako polako zamenjuju linearne uzroène veze, na
slièan naèin kao što staromodnu sliku atoma kao izolovanog i autonomnog, od svog
konteksta postojanja kvalitativno nezavisnog, redukcionistièkog gradivnog dela materije
zamenjuje predstava o atomima kao relacijama koje se pružaju ka kontekstu njihove
egzistencije. I ljudska biãa tako prestaju da budu telesa izolovana i samo metabolièki
zavisna od ostatka sveta, veã postaju harmonije interakcija, bezbrojne putanje koje se
pružaju izmeðu njih i sveta (što je divno izrazio film »It's a Wonderful Life« u režiji
Frenka Kapre), usled èega postaje jasno da mi ne posedujemo naše vrednosti, težnje i
oseãanja, veã mi jesmo one221. I apsolutna, istinitosna relevantnost kartezijanske analize
konaènih elemenata Prirode, olièene Dekartovim reèima da »kao supstanciju ne možemo
da zamislimo ništa drugo doli stvar koja postoji na takav naèin da joj, za njeno
postojanje, nije potrebno ništa van nje same...buduãi da svaka supstancija koja prestaje da
traje takoðe prestaje i da postoji, trajanje nije odelito od supstancije, sem misaono«393,
kroz okvire o holistièkom poretku Prirode, pada u vodu. Dok linearizujuãe lokalizovanje
uma iskljuèivo u telesne okvire individualnih biãa i njegova izolacija od putanja misli i
oseãanja koje èine relacije biãa sa sredinom, èitavim ekosistemom i kosmièkom celinom
raðaju kompetitivnost i meðuljudske sukobe, svest o nama kao biãima koja su jedno sa
umom koji se pruža i ostavlja uticaje duž èitavog Kosmosa, prostora i vremena, o nekome
kome je poverena pažnja nad globalnim fenomenom misaone evolucije u kome se krije
tajna lepote ovog puta napretka i sve veãe raznovrsnosti božanske kreacije, èini nas
72
odgovornim za naše najtananije misli i oseãanja, što istovremeno uliva i potencijal
pružanja smislenosti našem svetu i raðanja istinske, spiritualne sreãe i zadovoljstva
postojanja. Dok se u svetu linearnih uzroènih relacija prirodno raða svest o besmislenosti
postojanja i svakom našem dejstvu kao kriku koji zaguši tama, u nelinearnom svetu
znamo da »Kosmos je kao jedan svod; odzvanja onim što kažemo u njemu, i ehom ga
šalje nazad ka nama«225, kao što je mislio Inajat Kan.
Linearne jednaèine imaju tu osobinu da suma dveju rešenja daje novo rešenje
sistema jednaèina, te se na taj naèin mogu konstruisati složena rešenja u vidu suma
jednostavnijih rešenja. Ukoliko je u modelu sistema makar i samo jedna od jednaèina
kojima se predstavlja meðusobni odnos izmeðu sistemskih varijabli nelinearna, tada se i
èitav sistem smatra nelinearnim209. Ukoliko uzmemo za primer110 funkciju kvadriranja
nad (a + b), lako ãemo videti da nam 2ab ostaje kao svedoèanstvo o meri interakcije
elemenata sistema (a i b) u okviru koje individualni elementi interaguju zaradi možda
dobrobiti i održanja èitavog sistema. A podsetimo se da u kontekstu doživljaja kvaliteta
našeg sveta kao puteva izmeðu biãa i Prirode, i samo baratanje sa brojevima, samo
reflektivno razmišljanje i svaki kontakt sa našim svetom predstavljaju cirkularne
uzajamnosti, te stoga èuvenu zagonetku Vorena MekKuloka: »What is a number that a
man may know it, and a man, that he may know a number?«28 možemo prevesti u »What
is a man that he may know a number, and a number, that he may know a man?«. Jer,
doživljaj našeg sveta kao refleksije naših najdubljih težnji, suštine našeg biãa, navodi nas
na shvatanje da svakim stvaranjem i ulepšavanjem našeg sveta razvijamo i
prosvetljujemo naše sopstveno biãe; svaka povuèena linija iscrtava istovremeno i nas
same, te i svako pisanje duboko iz srca vodi, pre ili kasnije, do nerazluèivosti smera
kreacije – da li mi stvaramo knjigu ili knjiga stvara nas?
Svaka životna karakteristika Prirode je posledica njene holistièke organizacije u
okviru koje je suma celine daleko veãa od sume njenih delova. Mehanistièko
sagledavanje poretka životnih sistema njihovom linearizacijom do redukcionistièkih
sistema u okviru kojih se celina može predstaviti sumom svojih delova, nikada nije u
stanju da objasni ili predvidi ponašanje ovih sistema. Karakteristika svih holistièkih
sistema je i ta da dejstva naizgled zanemarljivo malog intenziteta mogu proizvesti
neverovatno snažne efekte. U svim životnim sistemima se ne može uspostaviti rutinskomehanistièka, linearna veza izmeðu uzroka i posledica, s obzirom da su ove, u svrhu
analitièkog razmatranja formulisane veze u živim sistemima multidirekcione i visoko,
nerazluèivo umrežene. Gde god da se susretnemo sa sistemom u èijem opisu figurišu
jednosmerne uzroène veze, znajmo da je tako nešto samo aproksimacija u svrhu
olakšavanja raèunanja, ali da zapravo ovakve uzroène zavisnosti ne postoje nigde u
Prirodi. U svetu mehanike, Njutnov zakon akcije i reakcije nam jasno opisuje da je
nemoguãe delovati silom na telo, a da ono istom silom ne deluje i unatrag. U živom
svetu, autopoietiènost, osnovna crta živih biãa u okvirima autopoietièke teorije272 se
definiše kao uzroèno cirkularna organizacija sistema u okviru koje on kontinualno
proizvodi sopstvenu proizvodnju. Tako i svaka životna forma predstavlja proces u okviru
koga je ukinuta razlika izmeðu stvaraoca i stvaranog, kao i izmeðu postojanja i delovanja
(stvaranja). I naše razmatranje ovakvih sistema se može doživeti kao vrtoglavo
»korišãenje instrumenta analize kako bi se analizirao instrument analize«272, s obzirom da
»kada bi naš um bio dovoljno jednostavan da se razume, tada bi bio i isuviše jednostavan
da se razume«103, usled èega se, u skladu sa stavom Gedelove teoreme na osnovu koga
73
nijedan prirodni sistem ne može sebe u potpunosti spoznati, uvek u putevima, dijalozima
i uzajamnim spoznajama, zagonetnim ogledanjima i oèitavanjima suštine naših saznajnih
kvaliteta u crtama našeg sveta, te neprekidnim, u beskonaènost pružajuãim cikliènim
samo-spoznajnim kretanjima, nikada ne finalizujuãeg, veã veèno tragalaèkog karaktera,
prostiru evolutivne stope èudesne životnosti.
Meðutim, dok se u redukcionistièkim formulacijama nelinearnih efekata može
pružiti primer slièan gornjoj prièi, u istinski holistièkim doživljajima sveta, bilo kakvo
redukovanje stvarnosti, neophodno u svrhu opisa, praãeno je gubitkom kljuènih svojstava
sistema, te se stoga bilo linearnosti ili nelinearnosti mogu shvatiti kao metafore za nas
logièki nedokuèive organizacije Prirode. Odnosi izmeðu linearnosti i nelinearnosti u
svakom sluèaju odgovaraju odnosima izmeðu nezavisnosti i zavisnosti, inertnosti i
osetljivosti, neodgovornosti i odgovornosti. Za razliku od slika o linearnom pružanju
prirodnih efekata u okviru kojih se naše misli praktièno utapaju u svoju neposrednu
sredinu bez ikakvog uticaja na, na primer, voljena udaljena biãa, nelinearnost imanentna
u svakom iole preciznijem formalnom sagledavanju stvarnosti, implicira bezgranièna
dejstva svih naših misli. Dok se u redukcionistièkim formulacijama nelinearnih efekata
smatra da se efekti samo mehanièki prostiru posredstvom direktnih fizièkih kontakata,
holistièka shvatanja dejstava izmeðu fizièki udaljenih sistema mogu podrazumevati i
trenutna dejstva na daljinu, trenutna dejstva svih naših misli i oseãanja na èitav svet oko
nas. Linearnost pružanja dejstava implicira, dakle, mehanièku lokalnost prenošenja
uticaja, i obrnuto: uzroèna nelinearnost implicira nelokalnost. »Nema tako beznaèajnog
pokreta i misli èije se delovanje ne bi osetilo i u najudaljenijem delu svemira. Svako delo
ima svoje univerzalno znaèenje za svet. Jedan jedini oblutak baèen u more odreðuje
savršeno nov smer života sveta, i svakim dahom se menja nešto u životu sveta, ma koliko
to bilo malo«172, pisao je Bela Hamvaš, a »ko deluje saoseãajno, velikodušno i prostranog
uma, takav èovek kontroliše èitavu zemaljsku kuglu...Premda svetac može živeti daleko,
njegove vrline deluju kao glasnici. Udisanjem mirisa cvetova kitake, pèele same bivaju
privuèene«261, Nagarðunini su stihovi, dok je Konfuèije smatrao da »meðu sredstvima
transformisanja ljudi, zvuk i izgled spadaju u trivijalne uticaje...Kada je svetac smiren i
ispunjen poštovanjem, èitav svet se nahodi ka stanju sreãne smirenosti«380.
»Informacija je cirkularni spontani fenomen informacije. Cirkularna informaciona
spontanost je sama po sebi informacija«427, jedan je od osnovnih informacionih principa
Antona Železnikara, iz koga je jasno da spontanost nastajanja informacija podrazumeva
nelinearne informacione umreženosti i povratne sprege. »Životni sistemi nastaju spontano
sa spontanim nastajanjem autopoietiènosti (cirkularnih molekulskih samo-organizacionih
mreža, prim.a.)«267, smatra Umberto Maturana, a spontana cikliènost prirodnih procesa
na svim nivoima njihovog sagledavanja nam ukazuje da je u svrhu postizanja opšte
egzistencijalne harmonije nužno eliminisati sve svrhe, te prihvatiti spontanu, kreativnu,
meditativnu svesnost kao odraz Puta Prirode, èemu nas Maturana implicitno podseãa
pišuãi da »životni sistem kao celina rezultat je lokalnih dejstava njegovih komponenti, a
ne realizacije plana«, kao i da »u molekulskim sistemima ne postoji ništa što bi se moglo
ispravno oznaèiti kao organizacioni, vodièni princip«267. Spontanost prirode svih
informacija podrazumeva i obostrano menjanje elemenata u uzroènom lancu (tj. ciklusu
ili mreži) pri svakom dejstvu. Primetimo da su informacije postojane èak i onda kada
nema više sistema koji je bio njihov izvor. Svi prirodni sistemi su u stalno promenljivom
stanju, tako da se svako živo biãe može videti kao stalno promenljiv i neponovljivi, dakle
74
u svakom trenutku novi sistem. U svakom sluèaju, informacije, poput Šelijevih oblaka,
nikada ne nestaju, te èak i ne raèunajuãi trenutna prostiranja signala èija brzina
prevazilazi brzinu svetlosti kao u sluèaju kvantnih nelokalnih efekata, u nelinearnim
sistemima se informacije prostiru do svih delova sistema. Dubokim shvatanjem ove
èinjenice, odražene i mišlju Ludviga Fojerbaha da »religija je svest o beskonaènosti naše
svesti«99, raða se i svesnost o važnosti obraãanja pažnje na sve naše misli i oseãanja koje
predstavljaju nikada ne nestajuãe informacije, i koje su u stanju da na neshvatljive naèine
prosvetljavaju svetove biãa, makar i bezgranièno udaljenih.
Konzistentno i proverljivo praãenje uzroka nekog dogaðaja je moguãe samo u
linearnom svetu kada se složena isprepletena mreža uzroènih dejstava aproksimativno
svede na nizove linearnih uzroènih vozova. U stvarnosti je zapravo uzroke bilo kog
dogaðaja praktièno nemoguãe precizno odrediti, i to ne samo usled nerazluèive
meðuzavisnosti svih iscrtanih uzroka analizirane pojave, što bi u svrhu apsolutnog
uzroènog sagledavanja u svakom sluèaju zahtevalo prihvatanje uzroène relevantnosti
svakog, i najudaljenijeg i neizgled najmanje bitnog kosmièkog detalja, veã i usled
èinjenice da u Prirodi na raèun logièkih, jednosmernih uzroènih veza postoje samo
uzajamne uzroènosti. Tako, èak i u sluèaju jednostavnog kibernetièkog kola u okviru
koga termostat reguliše temperaturu sobe, ne možemo znati da li je termostat taj koji
uzrokuje održavanje temperature sobe ili je temperatura sobe ta koja uzrokuje zagrevanje
i/ili hlaðenje sobe posredstvom termostata. Slièno tome, i odgovor na ÈuangCeovo
pitanje: »Da li oblaci prave kišu, ili kiša pravi oblake?«70, može se sagledati kao
obostrana ekosistemska uzroènost u okviru koje i oblaci prave kišu, ali i kiša pravi
oblake, kao što i èovek èini dobra dela, ali i dobra dela su ta koja èine èoveka. Svako
dovoljno opsežno sagledavanje umrežene postavke ekonomskih interakcija navodi nas na
shvatanje da su sve ekonomske transakcije inkorporirane u povratno spregnute cikluse
stvaranja i razmene dobara, što je i razlog zašto je Džon Kenet Galbrajt pisao da
»ekonomski život, kao i uvek, jeste matrica u kojoj rezultat postaje uzrok i uzrok postaje
rezultat«120. I svaka interakcija uma i Prirode je nelinearnog, povratno spregnutog
karaktera, što joj uvek pruža epitet toèka koji se našom voljom, našim unutrašnjim
izborima ubrzava ili u smeru destrukcije ili u smeru kreativne evolucije. »Put pravednih
je poput sjajnog svetla koje blista sve više i više do savršenog dana« (Prièe Solomonove
4:18), biblijska je izreka. Bitka koja se odvija u nama samima, u našim mislima, odražava
se na bitku koju vidimo u svetu, i obrnuto, ali pošto se bitkom protiv bitke samo
poveãava opseg bitke protiv koje se borimo, tako se, na ovaj naèin, težnjama ka menjanju
sveta bez menjanja nas samih, u negativnom smeru ubrzava toèak našeg životnog
napretka. S druge strane, svejedno je da li ovaj »toèak« zavrtimo u pozitivnom smeru
buðenjem mira u nama samima ili uoèavanjem lepote koja prožima naš svet, jer ova dva
procesa nakon blagog ubrzavanja postaju nerazluèivo, meðuzavisno i meðuodražavajuãe
isprepletana. U stvarnom, nelinearnom svetu, svaki uzrok predstavlja i posledicu koja u
doglednom vremenu deluje na sami spomenuti uzrok itd. Stoga se èesto kaže da logika
predstavlja slabu sliku realnih uzroènih veza19.
Ovakva povratna dejstva u svakoj formi dejstava se najèešãe zanemaruju u
fizièkim modelima u okviru kojih se u svrhu omoguãavanja analitièke rešivosti sistema
jednaèina modela, nelinearni izrazi u kojima figuriše više varijabli svode na linearne
zavisnosti sa najèešãe dve varijable – jednim uzrokom i jednom posledicom. Ovakvim
aproksimacijama, pomoãu kojih se realni nelinearni sistemi svode na uprošãene linearne
75
zavisnosti, holistièka svepovezanost svih delova sveta se svodi na takozvane uzroènoposlediène vozove u okviru kojih se svako dejstvo provodi i ostavlja posledice na svojim
susednim delovima, nakon èega se formalno gubi. Sagledavanjem sveta oko nas kroz
ovako uprošãene linearne okvire gubi se svest o pružanju svih naših, i beskrajno tananih
misli, oseãanja, reèi i dela u nedogled; do beskraja i natrag. Svet se redukcionistièki vidi
kao celina koja nije ništa više do sume njenih delova, dok se kao posledica toga
velièanstvena moã dejstva uma i oseãanja živih biãa na sam svet negira pozivanjem na
njih kao epifenomene nasumiène igre kvarkova i leptona. Naspram ovoga, kroz metaforu
nelinearne umreženosti dejstava u okviru svake prirodne organizacije, raða se i shvatanje
da sve duboke, molitvene želje za mirom i harmonijom zaista obasipaju èitav naš svet,
koji i jesmo mi, pahuljama blaženosti, te da »kako sejemo, tako ãemo i žnjeti«.
»Opažanje ovog zakona budi u umu oseãaj koji nazivamo religijskim oseãajem, i koji èini
našu najveãu sreãu«, propovedao je Emerson, nakon ukazivanja da »ko uèini dobro delo,
momentalno je oplemenjen; ko uèini zlo delo, samim aktom biva sužen...lopovluk nikada
ne obogaãuje, milostivost nikada ne osiromašuje, ubistvo prièa iz kamenog zida.
Najmanja umešanost laži – na primer, mrlja sujete, svaki pokušaj da se ostavi dobar
utisak, povoljan izgled – ãe momentalno poništiti efekat. Ali kada govoriš istinu, sve
stvari žive ili nežive su svedoci, i sam koren travki pod zemljom kao da se komeša i
pomera da odrazi svoje svedoèanstvo«198; jer »kažem vam, ako ovi uãute, kamenje ãe
vikati« (Luka 19:40). Isusove reèi: »Ne sudite, da ne budete osuðeni; jer kakvim sudom
sudite, sudiãe vam se, i kakvom merom merite, odmeriãe vam se« (Matej 7:1-2), postaju,
takoðe, kristalno jasne njihovim sagledavanjem kroz perspektivu cirkularne, povratno
spregnute karmièke povezanosti ljudskih temeljnih težnji i u dodiru sa Prirodom kokreiranog iskustva.
Dok je u svetu nelinearnosti jasno da svaki uzrok predstavlja i posledicu, te da se
u svakoj komunikaciji i mi sami menjamo sa svakom informacijom koju u domen
interakcije unesemo, u slikama sveta kroz filter linearnih uzroènosti preovlaðuje i
zavaravajuãe shvatanje o izvodljivosti pružanja unilateralnih uticaja u okviru kojih
subjekat može potencijalno menjati svet, a da pri tome ne menja sebe. Ideja o linearnoj
uzroènosti uz pogrešno poistoveãivanje mape i teritorije kojim se, umesto pragmatiènosti,
linearizovanim opisima sveta pruža atribut istinitosti, dovodi stoga i do ideja o
moguãnosti manipulacije prirodnim procesima i pojavama posredstvom moguãnosti
predviðanja efekata datih uzroka. Na socijalnom nivou se svest o realnom linearnom
pružanju efekata svih dejstava i njihovoj potencijalnoj predvidljivosti preslikava na
moguãnost primene manipulativnog - u formalnim okvirima uslovljavajuãeg, a u
mistiènim varijantama hipnotièkog, »magijskog«22 odnosa u meðuljudskim odnosima, te
na redukovanje vrednosti okolnih živih biãa samo na one crte kojima se može
manipulisati u skladu sa interesima subjekta. Nasuprot ovakvog mehanistièkog,
uslovljavajuãeg odnosa koji direktno isplivava iz linearizovanih slika Prirode,
poistoveãenih sa njihovim istinitim odrazom stvarnosti, u svesti o nelinearnom pružanju
efekata egzistira i shvatanje o moguãnosti samo bezuslovnog prihvatanja kako nas, tako i
svega postojeãeg, te o važnosti razumevanja i posmatranja drugih biãa ne kao objekata
koji služe za zadovoljavanje naših ciljeva, veã kao izvora božanskih oèiju, kreacija koje
su sami sebi svrha, puteva koji pokazuju na same sebe, a istovremeno i na èitav svet.
Zaista svestrano kreativni kontakt izmeðu ljudskih biãa je moguã samo onda kada smo
osloboðeni produktivnih težnji vezanih za uvide u efekte interakcije, obeleženih
76
svrsishodnošãu, namerama i uslovljavanjima željenih rezultata, i kada se spontano
utopimo u trenutak sadašnjosti i potpuno, slobodno i otvoreno prihvatanje biãa.
Prilikom formalnog, imenujuãeg sagledavanja uzroènih dejstava u Prirodi,
neophodno je ogranièiti kontekst posmatranja datih pojava. Tako mnoge prirodne pojave,
sagledavane u ogranièenim okvirima izgledaju linearne ili efektivno jednostrano
hijerarhijski ureðene. Meðutim, sagledavanjem u sve širim efektivnim okvirima, uvek
dolazimo do saznanja da svaka pojava predstavlja element iscrtanog uzroènog ciklusa. Na
taj naèin, prividno obogaãujuãa, prijateljska i harmonizujuãa dejstva u uskim i efektivno
nepotpunim okvirima ega ili izdvojenih društvenih i ekosistemskih skupova, postaju u
celovitijem svetlu èesto sagledana kao opšte »korumpirajuãa« i uzajamno (sistem ↔
sredina) degradirajuãa, dok malenost i prividna beznaèajnost skromnih i tihih kokreiranih putanja, božanstvene zamišljenosti i neèujne meditacije biva sagledana kao
globalno prosvetljujuãa. Sa ovakvim širenjem uzroènog konteksta vrednovanja prirodnih
putanja, postaju oèigledne moguãnosti delovanja celine na svoje delove, kao i obrnuto:
moguãnosti pružanja i najmanjih dejstava koje iniciraju autonomni »delovi«, na èitav
svet. »Nema ni jednog jedinog malenog dela koje se ne zbiva u ime celog èoveèanstva, za
sva vremena, jednom i zauvek i radi celog èoveèanstva. Svako delo izaziva odjek u svetu
i ovaj odjek se hiljadama godina èuje u vasioni i nikada ne zamire«172, pisao je Bela
Hamvaš. Jedan od primera uzimanja ogranièenog konteksta sagledavanja pojava, pri
èemu se dolazi do zakljuèka o linearnom pružanju efekata, postoji u mnogim
udžbenicima nauke o materijalima. Naime, veoma èesto se navodi da je meðuzavisnost
izmeðu procesiranja materijala, njihove strukture, te osobina i na kraju performansa,
linearna60. Ovakva zavisnost je svakako oèigledna ukoliko posmatramo pojedinaèni
proces sinteze nekog materijala, ali uzimajuãi u obzir da se svaki proces sinteze novih
materijala izvodi na podlozi veã postojeãe nauène tradicije, egzistirajuãih paradigmi i
ciljanih otkriãa u pojedinim nauènim oblastima, nivoa razvoja civilizacije, tehnologija
itd., neophodno je uvesti i povratnu spregu sa dejstvom koje ãe se pružati od performansa
napravljenog materijala natrag do novog procesiranja. Takoðe, ponekada se i od osobina
materijala uvodi povratna sprega do novog procesiranja, posebno u sluèajevima kada
osobine materijala ne zadovoljavaju postavljene standarde i zacrtane zahteve. S druge
strane, jasno je da je performans materijala postojan u tehnološkim proizvodima koji
menjaju meðuljudske komunikacije, razvijajuãi tako i kontekst u kome se doživljavaju
jezièki nepromenjeni simboli. Pojmovi informacija, unosa, iznosa ili komunikacija mogu
biti primeri pojmova koji su jezièki ostali nepromenjeni, iako se tokom perioda
drastiènog razvoja kompjuterskih tehnologija, opseg doživljavanja znaèaja ovih reèi
znatno proširio. Slièno tome, i performans materijala u okvirima za veliki broj žitelja
Zemlje svakodnevno korišãenih ureðaja, tiho oblikuje ljudska razmišljanja o Kosmosu414,
koja iniciraju nove delatnosti, ukljuèujuãi izmeðu ostalog i dizajn novih puteva
procesiranja materijala. Posebno je interesantno što je uskom specijalizacijom
neizvodljivo ikada formalno sagledati i podjednako egzaktno opisati èitav lanac dejstava,
veã je, za konkretno izložen primer, neophodno uzeti u obzir i osim fizièko-hemijskih
analiza u linearnom delu zavisnosti, i niz socioloških, psiholoških, te istorijskih
razmatranja u zavisnosti od perspektive sagledavanja ove povratne sprege. Upravo nas
stalno sagledavanje programa naših delatnosti, istraživanja i razmišljanja u novim
kontekstima, koje uslovljava kreativnu evoluciju biãa i mišljenja, razlikuje od veštaèki
inteligentnih kompjutera. Podsetimo se da je u skladu sa njihovim širokim adaptivnim
77
sposobnostima, ljudska biãa neprirodno ogranièeno specijalizovati za obavljanje
rutinskih, jednoliènih poslova na raèun ukidanja relevantnosti generalizujuãeg
razmišljanja, povezivanja putanja iz razlièitih opisnih domena posredstvom analogija.
Upravo se u preteranoj specijalizaciji na raèun nedostatka ukazivanja na važnost
pronalaženja sopstvenih delatnosti u beskrajnoj, svepovezanoj mreži ljudskih i
ekosistemskih dejstava, i nalazi osnova distanciranja korisnika od puta postizanja zadatih
ciljeva, od porekla, od korena svega sa èim svakodnevno dolazi u fizièki kontakt (papira
od drveãa; vode, deterdženata i kanalizacionih izliva od reka; te elektriène struje i
zapravo gotovo svakog industrijskog proizvoda od sagorevanja fosilnih goriva, etike
njihovog porekla itd.), a što predstavlja i osnovu zakržljale ekološke svesnosti i brižnosti,
gotovo opšte prisutne u savremenom društvu, i to pogotovo u urbanizovanim regijama
koje grade u mnogome otuðeni odnosi od egzistencijalnih putanja koje povezuju ljudska
biãa i Prirodu. Negovanje bliskog kontakta sa širokim spektrom ekosistemskih
interakcija, saživljenost sa najrazlièitijim živim biãima i tiha predanost ko-kreativnim
opažajnim talasima Prirode, predstavlja nužan preduslov prevazilaženja savremenih
otuðujuãih i unesreãujuãih društvenih opsesija linearnim rastom i egocentriènošãu, i
njihovog blaženog uravnotežavanja prihvatanjem nelinearne, spiralne petlje svakog
prirodnog napretka, kroz koju putem kontinualnog nastajanja i nestajanja, primanja i
davanja, Priroda ispred svojih biãa rasprostire sve šira potencijalno ostvarujuãa polja
spiritualne svesnosti.
Uopšte, cirkularnosti su postojane u svakom holistièkom sagledavanju sveta koji
je prethodno analitièki razluèen na hipotetiène delove. Odnos izmeðu Prirode i živih biãa
je cirkularan: onako kako delujemo i oblikujemo Prirodu našim delima i mislima, Priroda
ãe delovati i na nas same. Ponikli smo na temeljima Prirode, te stoga Priroda odreðuje
moguãnosti i kapacitete naših delatnosti, dok s druge strane, ono što mi radimo, oruða,
tehnologije i komunikacije koje oblikujemo, utièu na naš svet, Prirodu kakvom je vidimo.
Naša dejstva utièu na naša razmišljanja i obrnuto289, te, adekvatno tome, i ljudska
razmišljanja oblikuju nauke i tehnologije, koje putem otvaranja odreðenih prostora
moguãnosti oblikuju ljudska razmišljanja, kao što, na primer, kreda i školska tabla, nalivpero ili kompjuterski program za komponovanje teksta podstièu razvijanje posebnih crta
pismenog izražavanja, te i oblikovanja ideja. A svako naše razmišljanje u okvirima
lingvistièke tradicije opstaje u hermeneutièkim krugovima: naša razmišljanja o svetu su
ponikla na našoj tradiciji, ali poseduju i element subjektivne, neponovljive i jedinstvene
interpretacije, koji dalje utièe na tradiciju koja utièe na druga individualna razmišljanja
itd. Svako naše dejstvo, sve naše misli i sve tehnologije i njeni dizajni iz ovakvih okvira
predstavljaju sredstva kontinualne transformacije tradicije u èijoj cirkularnosti se krije i
tajna evolutivnog napretka èitavog živog sveta, tajna evolucije doživljavanja i
razumevanja sveta iz perspektive misaono-reflektivnih, svesnih biãa kao što su ljudi. Sa
shvatanjem o egzistenciji potencijala produhovljavajuãe osmišljenosti iskustva i
evolutivnog napretka individualnih biãa samo u socijalnom kontekstu, i krajeve èuvenog
normativnog lanca ekosofije-T Arnea Nesa – »samo-realizacija! – samo-realizacija za sva
živa biãa! – raznovrsnost života! – kompleksnost! – simbioza!« - možemo spojiti u
nerazluèivi krug. Cirkularnost evolucije svesti se na individualnom nivou može sagledati
ne samo kroz stav da fizièka struktura našeg biãa stvara misli i oseãanja koja oblikuju
naše fizièke strukture377, veã i kroz uzajamnu interakciju misaonih refleksija i direktnog
iskustva, jer dok iskustvo (utopljenu u socijalnu interakciju) uslovljava konstrukciju
78
njegovih mapa, razmatranjem mape možemo uoèiti istraživanja vredne detalje teritorije
našeg direktnog iskustva, èijim ispitivanjem iscrtavamo nove mape, udubljivanjem u koje
otvaramo puteve ka novim iskustvima. Ludvig Fojerbah je smatrao da »horizont našeg
biãa ogranièen je onim što možemo videti, a ono što možemo videti ogranièeno je
horizontom našeg biãa«99, pozivajuãi nas da poistoveãivanjem sa sve novijim detaljima
našeg sveta, kontinualnim, u beskraj širenjem horizonta našeg biãa, onoga što jesmo,
razvijamo i naše saznajne potencijale, na slièan naèin kao što etièko-estetskim
produbljivanjem i saznajnim razgranjivanjem stabla našeg znanja, raznovrsnosti opcija,
konteksta, motiva i veza koji figurišu i uoblièavaju naše koncepte o svetu, raste i
potencijal èudesnosti prihvatanja najraznolikijih crta našeg sveta u harmoniju
božanstvenog jedinstva. »Priroda je živa zato što je lepa, to je èudnovato, i lepa zato što
je živa, to je interesantno«395, pisao je Nikolaj Velimiroviã, pokazujuãi nam na
neraskidivu i veèno povratnu zaokruženost kreativne samo-realizacije Prirode.
Sagledavanje smisla sveta kao refleksije lepote stvoritelja u oèima živih biãa kroz koje
ona sagledavaju božansku lepotu sveta i velièanstvenost izvorišta kreacije, koje opstaje
radi drugih, radi živih biãa koja opstaju radi lepote... predstavlja emanciju kružne
uzroènosti postanja i postojanja, koja se pruža u beskraj. Sveti Atanasije Veliki je
smatrao da »Bog je postao èovek da bi èovek mogao da postane Bog«204, a sveti Isak
Sirin je pisao da »Put premudrosti nema kraja, ona se uzdiže sve više i više, dok ne spoji
svog posledovaèa s Bogom. Po tome se i prepoznaje ona, što je postignuãe njeno
bezgranièno, jer je premudrost sam Bog«204, pokazujuãi nam, zajedno sa reèima
Gospodnjeg predanja da »Ja sam onaj koji jesam (odnosno, Ja postajem ono što
postajem)115« (Mojsije II 3:14), na beskrajni put evolucije svesti, kontinualnog postajanja
èitave Prirode, svega postojeãeg, te na potencijal dosezanja vrhunskog smisla puta našeg
duhovnog traganja u, zaista, svakom njegovom trenutku. Kraj je poèetak, a poèetak je
kraj, i upravo u ovoj cirkularnoj vezi je i tajna Ljubavi kao krajnjeg poriva stvaranja sveta
i njegovog finalnog i poèetnog smisla.
Podsetimo se da se u svetu linearnih objašnjenja u okviru kojih se formiraju fiksni
temelji logièkih premisa, uvek implicitno pretpostavlja nezavisnost neèega, bilo da je to
materija, energija, gravitacija, um, prostor, vreme, stvarnost, Euklidova geometrija,
Tvorac sveta u teološkim idejama kreacionizma ili bilo koji drugi takozvani eksplanatorni
princip. Ovakvi prilazi su posledica uzimanja bilo posmatraèa, jezika ili samog saznanja
kao polaznih, neobjašnjivih principa, principa koji se uzimaju zdravo za gotovo, i upravo
su ovakve fiksne predrasude, nastale iteracijskim svevažeãim uopštavanjem hipotetièkih
induktivnih zakonitosti, razlog linearizovanja (te tako i ukruãivanja èitavog sistema
rezonovanja i prihvatanja novih »šumova« Prirode) u suštini prirodno cikliène putanje
nauènog metoda: posmatranje (pitanje) – hipoteza (induktivno postavljanje) –
predviðanje (dedukcijsko zakljuèivanje) – eksperiment – posmatranje – modifikovanje
hipoteze, induktivnih zakonitosti i njenih implicitnih pretpostavki – novo predviðanje...,
iz koje se oèitava oèigledna zavisnost svakog elementa nauènog metoda od implicitnih
stavova (onih koji se uzimaju zdravo za gotovo) koji grade sve ostale. Meðutim, èim se,
osloboðeni aksiomatskih pretpostavki upitamo kako nastaju naše saznajne moãi i jezik,
kako posmatramo i kako formiramo stavove o svetu, naãi ãemo se u kružnim efektivnim
spregama u okviru kojih se sagledavaju i meðusobni uticaji formiranja ideja o svetu i
samog sveta, te, izmeðu ostalog, kao posledica toga, sva fiksna objašnjenja i pokušaji
otkrivanja finalnih uzroka padaju u vodu, slièno kao i nezavisnost bilo èega, pa i same
79
objektivnosti sveta. Premda udubljivanje u organizaciju bilo kog prirodnog ili saznajnog
sistema može izgledati kao da nas nužno navodi na dosezanje metafizièko-nebeskih
prostranstava232, nelinearna ureðenost svih prirodnih sistema nam - slièno kao što
nauènièko udubljivanje u ureðenost sveta rezultuje u buðenju svesti o neprekidnom
posmatranju suštine sopstvenog biãa - ukazuje da ova metafizièka èistina odgovara
temeljnim postavkama našeg znanja i naših pogleda na svet, èineãi da se temelji i nebesa,
srž i kontekst, poèetak i kraj stapaju u neraskidivo zaokruženu celinu. Kao posledica
ovakvih cirkularnih uzroènih zavisnosti koje saèinjavaju sliku našeg sveta postaje i jasno
da je rezonovanjima na bazi analogija i metafora koja èine sva mudra razmišljanja kojima
su prožete sve religijske tradicije, neophodno pružiti podjednaku relevantnost kao i
linearnim uzroènim vezama koje jedine u savremenom društvu zadovoljavaju kriterijum
»nauènosti«. Na taj naèin bi se proizvela prirodna ravnoteža izmeðu specijalistièkih i
generalizujuãih nauènih znanja i interesovanja, èime bi se i nauèni razvoj od skupa
fiksnih programa rezonovanja, osloboðenih istraživaèke odgovornosti, preveo u znatno
kreativniju delatnost ispunjenu harmonijom logike i metafora.
Kao komplementarnost neponovljivosti i nepredvidljivosti, jedna od karakteristika
modelovanih nelinearnih sistema je i postojanje identiènih stanja do kojih se može doãi
razlièitim putevima. Ukoliko uzmemo bilo koji broj, podelimo ga sa dva, rezultat
saberemo sa 1, i potom rezultat ponovo uvedemo kao unos date dve operacije, videãemo
da izlazni rezultati sukcesivno teže broju 2. Evolucija prirodnih sistema se, tako,
posredstvom ekvifinalizujuãeg efekta povratno-spregnute ureðenosti, može beskrajno
raznolikim putevima uvek i iznova nahoditi ka jednakom finalnom uzroku, sugerišuãi
nam da ponekada ne postoje pogrešni putevi, veã da svaki put, izvoðen sa blaženom
vizijom njegovog ishodišta ili uživljavanjem u srce prirodne spontanosti, predstavlja
dobar put, kao i da svaki naš izbor vodi ka »poravnavanju puta Gospodnjeg« (Jovan
1:23). Meðutim, osim stvaranja konstantnosti od nasumiènosti unosa vrednosti (što sa
konstruktivistièke taèke gledišta odgovara formiranju ideja o objektima na osnovu
neponovljivog prirodnog toka dejstava), odnosno dejstva sredine, nelinearni raèunski
sistemi se, uprkos svojim deterministièkim polazištima, karakterišu i stalnim spektrom
iznenaðenja u svojim ishodima, odnosno odgovorima na dejstva sredine, što odslikava
svaki model takozvane ne-trivijalne mašine139. Trivijalne, predvidljive i potencijalno
uslovljavajuãe sa jedne, i prepune iznenaðenja, nepredvidljive i ispunjene potencijalom
radosnog doživljavanja sveta i pružanja mu smislenosti sa druge strane, respektivno
predstavljaju linearne i nelinearne strane slika prirodnih sistema, analogno odnosu
izmeðu mehanistièke uzroènosti u linearnom svetu i metafora, parabola i naracija u svetu
sistemskih nelinearnosti.
Meðutim, bitno je primetiti da kako predstave linearnosti, tako i nelinearnosti,
pripadaju uzroènim mapama Prirode, a pošto je svaka mapa nužno siromašnija od
teritorije, tako i ove slike pripadaju samo pomoãnim orijentirima, ali ne i istinitosnim
odrazima stvarnog sveta. S obzirom da, slièno kao što i uspostavljanje bilo koje opisne
relacije zahteva implicitno postuliranje barem dve konstantnosti (poèetne i krajnje taèke
relacije), tako i opisivanje linearnih ili nelinearnih efekata zahteva implicitno
pretpostavljanje izvesnih nepromenljivih entiteta – »karika« u jednosmernim uzroènim
lancima u svetu linearnosti, ili »èvorova« u umreženom svetu nelinearnosti, što je u
suprotnosti sa kvalitativnom beskonaènoãu Prirode u okviru koje se, usled
kontekstualnog definisanja kvaliteta svakog entiteta, sve nalazi u stanju promene, te se
80
stoga svaki prirodni sistem preciznije može metaforièno predstaviti kao muzika – kao
kosmièka simfonija bezbrojnih putanja koje se pružaju izmeðu entiteta koji su sami po
sebi putanje koje se pružaju izmeðu još manjih entiteta koji su opet putanje.....sve dok u
pravcu mikro-sveta ne doðemo do mora kvantnog indeterminizma iz koga nastaje sva
materija. I sistemskoj i kvantnoj (pogotovo kroz okvire kvantne svepovezanosti95) teoriji
je zajednièko opisivanje relacija bez relata, korelacija bez korelata, »èvorova«
postuliranih sistema bez ikakvih intrinsiènih kvaliteta, što predstavlja prirodnu posledicu
našeg znanja kao nastalog na potencijalnom prostoru razlikovanja (jer svaka fizièka,
naizgled intrinsièna velièina poseduje svoj smisao samo u interakciji sa ostatkom sveta) i
neizvodljivosti sticanja realne, objektivne slike o našem svetu. Stoga se životne mreže
mogu metaforièno predstavljati ne kao mrežne strukture, mreže nezavisnih, inherentno
statiènih entiteta, veã jedino kao funkcionalne mreže405, mreže odnosa i puteva, mreže
koje povezuju putanje koje povezuju putanje koje povezuju...
Linearnost odgovara neodgovornosti i izolaciji, a cirkularnosti (povratno spregnute
nelinearnosti) pažnji, maštovitom osmišljavanju, samo-kreaciji, uèenju i evoluciji
Razlog linearizacije matematièkih modela eksperimentalno uoèenih uzroènoposlediènih zavisnosti je, dakle, u težnji ka iniciranju njihove numerièke rešivosti, te i
kakvog-takvog predviðanja buduãih stanja prouèavanih sistema. Samo su linearne, ali ne
i nelinearne putanje potencijalno predvidljive. Bez postupka linearizacije, ne bi bilo ni
same tehnologije, jer funkcionisanje bilo kog aparata èija konstrukcija zahteva razvijanje
složenih matematièkih modela, od parne lokomotive do savremenog teleskopa ili
kompjutera, ne bi bilo moguãe. Meðutim, linearizacija realno nelinearnih fenomena je u
okvirima nauènih istraživanja postala toliko velika navika66 da nauènici danas èesto ne
samo da zaboravljaju da je èak i èuvena Ajnštajnova jednakost E = mc2 nastala
linearizujuãim zanemarivanjem beskonaèno mnogo nelinearnih èlanova datog izraza236,
veã i pogrešno smatraju da se sve prirodne pojave mogu apsolutno verno opisati
linearnim jednaèinama. Linearizacija kompleksnih, nelinearnih prirodnih pojava zapravo
odgovara aproksimacijskom pojednostavljanju opisivanja i objašnjavanja istih pojava, te
ãemo stoga, ako samo malo pažljivije zagledamo, primetiti da u jednaèinama klasiène
nauke umesto pojava u svojoj punoj složenosti figurišu male i harmoniène oscilacije,
talasi malih amplituda i u homogenim sredinama, male temperaturske promene, atomi
kao nestišljive sfere i slièno, za koje se mogu formulisati praktièno primenljivi i relativno
pouzdani prikazi u obliku linearnih modela. Premda se kvantnoj teoriji èesto zamera na
njenoj linearnosti, neophodno je primetiti da su zakoni kvantne teorije linearni, ali na
raèun uvoðenja beskonaèno dimenzionalnog prostora, a svaki konaèno dimenzionalni
nelinearni model se posredstvom rutinskih matematièkih transformacija može prevesti u
beskonaèno dimenzionalni linearni model.
Linearnost se najèešãe povezuje sa elementima euklidovske geometrije: taèkama,
pravama, ravnima i nezakrivljenim višedimenzionalnim prostorima. Ovakva tela se,
slièno kao i sami brojevi, mogu jednako formulisati iz najrazlièitijih perspektiva njihovog
sagledavanja, te stoga predstavljaju osnovno oruðe formulisanja nauènih ideja, te i
obezbeðivanja njihovog, u svojoj esenciji identiènog, komunikativnog prenosa. U
poreðenju sa ovim, realna, nelinearna tela - kao što je, na primer, lopta za fudbal izgledaju razlièito u zavisnosti od razmere njihovog posmatranja. Iz dovoljno velike
81
blizine, lopta nam izgleda ravna, slièno kao i tlo po kome svakodnevno koraèamo, dok se
iz dovoljno velike daljine može identifikovati kao taèkasti izvor informacija, slièno kao i
nebeske zvezde. Slièno tome, i sa udubljivanjem u prouèavanje prirodnih pojava, svaki
linearni opis u okviru koga postoje izvesne uzroène invarijantnosti, može se preinaèiti u
svestrane, cirkularne i umrežene uzroènosti. Kroz istoriju nauke, tako, možemo primetiti
prelaze: od Aristotelove opšte teorije kretanja u okviru koje je svakom kretanju (i ne
samo prisiljenom) uzrok samo pokretno telo, ka Njutnovom zakonu akcije i reakcije u
okviru koga se potencira obostrano dejstvo tela u kontaktu; od nezavisnosti prostora i
vremena od kretanja mase u Njutnovoj viziji sveta ka zavisnosti i prostornih i vremenskih
koordinata od položaja posmatraèa, odnosno prisustva mase, u Ajnštajnovoj specijalnoj
teoriji relativnosti; od definisanja prostorno-vremenskih koordinata prisustvom mase u
specijalnoj teoriji relativnosti do opšte teorije relativnosti u okviru koje je postulirano
uzajamno delovanje na relaciji masa (energija) – prostor-vreme, putem zakrivljavanja
prostor-vremena u prisustvu mase, èime promenjena geometrija prostor-vremena definiše
trajektoriju mase kroz njega; te od redukcionistièkog jednosmernog determinisanja
ponašanja celine interakcijom izmeðu delova ka holistièkoj multihijerarhijskoj uzroènosti
koja se pruža duž svih nivoa organizacije prirodnih sistema.
Linearnost i nelinearnost kao karakteristike sagledavanja prirodnih sistema se
mogu blisko povezati sa istraživaèkom i posmatraèkom etikom. Za nelinearne sisteme je
karakteristièno postojanje optimalnih vrednosti izvesnih parametara, dok se linearni
sistemi karakterišu jednostavnim principom monotonije: što više, to bolje. Meðutim, u
odnosu na linearne postavke sveta savremene ekonomije i procene nauèno-tehnološkog
napretka, u stvarnom, nelinearnom živom (a i takozvanom neživom) svetu ne postoje
monotone vrednosti. Težnja ka linearnom maksimiziranju varijabli sistema kome
pripadamo se uvek odražava na ukruãivanje sistema i redukovanje njegovog potencijala
adaptacije i preživljavanja, a u savremenom svetu su težnje ka dominaciji, moãi i kontroli
usko povezane sa linearnim sagledavanjem povoljnosti dejstava. Iz zavaravajuãeg
poistoveãivanja linearizovanih opisa sveta sa stvarnom prirodom putanja koje u njemu
figurišu i koje ga èine, razvija se i zavaravajuãa slika o ljudskim biãima, na osnovu koje
bi ona trebalo da budu po prirodi sebièna (o èemu svedoèi ideja o sebiènom genu koja je
isplivala iz paradigme linearnog genetskog determinizma), nekooperativna i
kompetitivna, te nesklona duhu zajedništva i predanom povezivanju koje èini osnovu svih
religioznih pogleda na svet. Nasuprot ovome, svest o uzroènim nelinearnostima našeg
sveta se odražava i na svest o neophodnosti pronalaženja puteva optimiziranja varijabli
kojima ga predstavljamo, što je adekvatno težnjama ka ujednaèavanju, ravnomernom
rasporeðivanju vrednosti, što iz spiritualne perspektive odgovara ukazivanju pažnje
(kojom se širi naš svet, a time i efekti naših dejstava) i opštoj predanosti prema svetu.
Odnos volje za moã i volje za predanošãu se tako može iscrtati tako da u njemu figuriše
odnos izmeðu linearnosti i nelinearnosti.
Odnos izmeðu linearnosti i nelinearnosti se lako može poistovetiti sa odnosom
izmeðu neodgovornosti i odgovornosti. Dok se neodgovorno delanje u svetu rukovoðeno
izvesnim krutim pravilima (neodstupanjem od kojih se, kao što znamo, eliminiše prilika
za svakim progresom), najèešãe voðeno bezuslovnim kretanjem ka željenom cilju,
odslikava linearnošãu, svaki kreativni proces uèenja u iskustvenim sferama živih biãa
zasnovan je na nelinearnim efektima poznatim kao povratno spregnuta dejstva. Dok su
negativne povratno spregnute sheme dejstava karakteristiène za održavanje stabilnosti
82
sistema, samo-regulaciju i homeostazu životnih struktura, pozitivno spregnuta dejstva
nisu samo karakteristika eksplozivnih i samo-destruktivnih sistema, veã i emergentnog
nastanka bogatijih stanja organizacije i transformacije živih sistema posredstvom
umrežene interakcije koju èesto nazivamo uèenjem. Naime, koja god da je naša aktivnost,
svesna ili nesvesna, uvek ãe naše skladno i harmonièno ponašanje biti posledica ne
»orlovskog vida«, orijentisanog na usavršavanje rezolucije direktnog oèitavanja
informativnog pejzaža u kome opstajemo, veã tanane osetljivosti i predanog osluškivanja
kojima usklaðujemo izvedene signale i njihove povratne efekte193. Svaka aktivnost i
izvoðenje bilo kog zadatka putem neobraãanja pažnje na povratne efekte prejašnjih
sekvenci dejstava date izvedbe, povlaèi za sobom neodgovorno ponašanje sa nizom
nesagledanih posledica, a i po pravilu manje efikasnog ishoda. Fudbaler koji izvodi finte
bez primanja njihovog efekta na igraèa koga pokušava da predribla ãe, tako, uvek biti
manje uspešan u odnosu na igraèa koji je u stanju da brzo i precizno organizuje svoje
pokrete u skladu sa njihovim prejašnjim efektima na svoju sredinu, odnosno protivnièkog
igraèa. Izvodeãi neko fizièko dejstvo nad onim što ono doživljava kao svoju sredinu koja
se ne pokreãe u skladu sa njegovim voljnim odlukama, dete neophodno sagledava
odgovor dejstva sredine na svoj perceptivni svet, i na taj naèin obogaãuje mreže uzroènih
cirkularnosti na relaciji dejstvo ↔ iskustvo (što, izmeðu ostalog, ukazuje i na èinjenicu
da uèenje nije pasivno prihvatanje informacija sredine i modifikovanje sebe, veã
obostrano, ko-evolutivno, aktivno i uzajamno osmišljavanje i uèenje na relaciji biãe –
sredina). Što je ono u stanju da nauèi da osetljivije registruje suptilne promene kojima
okolina odgovara na njegova dejstva, to ãe kapacitet uèenja ili inteligencija deteta biti
okarakterisani kao izrazitiji. Savršeno inkorporiranje novih saznajnih elemenata u veã
postojeãe harmoniène, nelinearne organizacije - kao što su, na primer, naša biosfera ili
konzistentne tautologije razmišljanja - karakteriše se konstruktivnim prihvatanjem (putem
kvalitativnih modifikacija koje vode u ovom smeru), a ne sistematskom eliminacijom (i
slepim sleðenjem linearnih programa ponašanja) novo-oformljavanih entiteta,
nekompatibilnih sa naèinom životnog i/ili saznajnog funkcionisanja osnovnog sistema.
Meðutim, u kolikoj meri se savremena nauèna, tehnološka i opšte saznajna dejstva
karakterišu osetljivim primanjem odgovora prirodne sredine na njihova dejstva na
prirodnu sredinu, i uspešnošãu inkorporisanja novih saznajnih elemenata u sve bogatije i
harmoniènije konstrukcije? S obzirom na savremenu društvenu dominaciju težnji ka
krutom pozivanju na fiksna pravila rezonovanja, odbacivanju, netolerantnosti i
sveznajuãe nametljivim ekspresijama naspram težnji ka prihvatanju, traganju, širenju
spektra istraživaèkih povoda, fleksibilnom modifikovanju saznajnih temelja i spremnosti
na suštinske promene u svakoj interakciji, te na moguãnost da bi neupuãenom
vanzemaljcu, posmatrajuãi našu planetu iz dovoljno bliskih kosmièkih prostranstava,
izgledalo oèigledno da je stvaranje otpada jedna od fundamentalnih delatnosti
savremenih, urbanih živih biãa, tehnološka i saznajna dejstva današnjice se nikako ne bi
mogla smatrati harmonièno inkorporiranim u organizaciju Prirode kakvu poznajemo.
Uopšte, sagledavši sa jednog nivoa naèin funkcionisanja ljudskog uma koji kroz
nesagledivo kompleksne mreže povratno spregnutih veza, imajuãi pristup samo
sopstvenom iskustvu, proraèunava, kao što ãemo videti, unutrašnje, a ne spoljašnje
signale (koji se detektuju samo kao perturbacije telesne receptorske mreže), te sa
složenijeg nivoa biosfere sagledavši povratno spregnute cikluse kruženja materije i
energije, postaje nam jasno da se i sve ljudskom kreativnošãu oživljene i osmišljene
83
organizacije moraju, u svrhu harmoniènog spoja sa svojom sredinom i podržavanja
nesputanog napretka, bazirati ne na linearnom rastu i nesagledavanju efekata sopstvenih
postupaka na sredinu, veã upravo na povratnim spregama koje bi predstavljale znak
pažljivosti, posveãenosti, brižnosti, imanentan u sagledavanju jedne ovakve organizacije.
Stoga možemo zakljuèiti da se i svrsishodno ponašanje koje se karakteriše svojom
izrazitom linearnošãu, s obzirom na postavljanje ciljeva kao svrha i zanemarivanje
mnoštva esencijalnih povratnih informacija koje primamo na putu kretanja ka njima,
mora zameniti deèije nevinim odnosom igranja (kao istraživanja), te budnom,
neplanirajuãom i nepredviðajuãom osetljivošãu na suptilne promene našeg sveta, u svrhu
buðenja istinske harmonije uma, ljudske vrste i Prirode.
Prirodna organizacija je prepuna paradoksa ukoliko se sagledava sa linearnog
stanovišta. Što èovek više ima i što više stièe, to veãim materijalnim postignuãima i teži.
Što su urbanizacija, gustina naseljenosti i nivo prisutnosti veštaèkih sredstava
komunikacije veãi, to su veãe otuðenosti i teškoãe sa kojom se uspostavlja svakodnevna
meðuljudska komunikacija. Što je životnost aktivnija, to ãe je više i biti. Naime, s
obzirom da je uèenje osnovna crta nelinearne životnosti, sa redovnim vežbanjem,
organizam ãe nauèiti da je povoljno skladištiti veãe kolièine energije, te se, stoga,
umerenim treniranjem dugoroèno postiže oseãaj snage. S druge strane, neaktivno
življenje uèi organizam da mu za opstanak nisu potrebne neke veãe kolièine trenutno
dostupne energije, te on postepeno ispada iz forme za obavljanje intenzivnijih aktivnosti.
Dok bi se u linearnom svetu kretanja entiteta ka stanjima termodinamièke ravnoteže
oèekivalo da situacija bude upravo suprotna, te da se sa trošenjem snage posredstvom
vežbanja i smanjuje vitalnost, u svetu nelinearnosti nam je jasno da se životnost èuva
ispoljavanjem životnosti, a ne njenim pretvaranjem u dragoceni muzejski eksponat. Sa
prihvatanjem nelinearnosti prirodnih putanja postala bi jasna primena homeopatije kao
medicinske tehnike, kao i odgovor na pitanje zašto anti-depresanti izazivaju još gore
depresije. Nelinearna dinamika na kojoj poèivaju disipativne životne strukture
omoguãava, takoðe, i spontan nastanak života bez neophodnog uvoðenja
visokoenergetskih pražnjenja ili kreacionistièkog porekla, kao i spontani dalji tok
evolucije ka sve senzibilnijim i savršenijim životnim putanjama, te su stoga »putevi
života u Kosmosu bulevari, a ne uvrnuti sporedni prolazi«217, kao što smatra Stjuart
Kaufman. Dok bismo u svetu linearnosti mogli da pomislimo da je naše ponašanje lišeno
slobodno voljnih odluka, te da naša razmišljanja i iskustva predstavljaju deterministièki
sled naše istorije, u svetu nelinearnosti ne samo da se temelji naše egzistencije odražavaju
na naš doživljaj sveta, veã i mi, uvek kroz trenutak sadašnjosti, stvaramo našu istoriju
(»buduãnost i prošlost su naèini postojanja u sadašnjosti«270, kako kaže Umberto
Maturana), slièno kao što ne èine našu svesnost samo naša seãanja, veã i ono što jesmo
èini naša seãanja. Dok sa pretpostavkom sveta linearnosti možemo steãi sliku u okviru
koje kontinualni razvoj inteligencije rezultuje u zatvaranju struktura mišljenja u sve kruãe
deterministièke sheme, takozvani princip »kapetana Krka«188 koji se odnosi na
rezonovanja životnosti èija inteligencija uvek ponièe na supstratu saoseãajnosti, brižnosti
prema našem svetu, pokazuje nam da »intelekt pokreãe intuicija, a intuiciju usmerava
intelekt«, olièavajuãi èinjenicu da nam intelekt, poput svetionika na obali mora,
svemirskog broda ili stabla razgranatih opcija otvara perspektive, poglede na horizonte
intuicije, na zvezdane susrete u kojima se krije potencijal dalje nadgradnje intelekta i
evolutivnog razvoja. Raselov paradoks predstavlja nerazrešivu zagonetku samo u
84
zamišljenom svetu hijerarhijskih, linearnih i jednosmernih uzroènih vozova, dok nam
sagledavanjem našeg sveta u kontekstu veèitih uzroènih uzajamnosti i autopoietiène
životnosti (u okviru koje svaki deo stvara sve ostale delove celine) postaje jasno da su
pružanje nas ka èitavom svetu sa svakom našom i najmanjom mišlju ili delom, te
uzajamna izgradnja biãa jedna drugih u božanstvenim obrisima (kao što nam ukazuje Taiãi-tu dijagram), put usreãujuãe životnosti. Svi životni procesi su poput samopojaèavajuãeg toèka koji sa našim natananijim mislima i željama stalno vrtimo, slobodno
birajuãi bilo stvaranje cvetne prašine u vazduhu i veènih, spiritualnih tragova u pesku
njegovim obrtanjem, ili nesreãu i zavist, na šta jasno ukazuju Isusove reèi da »pazite,
dakle, kako slušate; daãe se, naime, onom koji ima, a ko nema – od njega ãe se uzeti i
ono što misli da ima« (Luka 8:18), a slièno ovome, i Šejkspirova Julija kaže da je njena
milostivost beskrajna, kao more, te da što više daje, to više i ima. Iz prouèavanja
spiritualnih tradicija znamo da tek onda kada damo sve što imamo, èitav svet ãe postati
naš. »Onaj koji najviše voli, najviše daje. Onaj koji mnogo zgrãe, mnogo gubi«, pisao je
LaoCe (Tao Te Ãing XLIV), slièno kao i da »sveti èovek ne prikuplja (za sebe): on živi
za druge ljude, a postaje sve bogatiji; on daje drugim ljudima a živi u sve veãem izobilju«
(Tao Te Ãing LXXXI). Ovakve stvari nam mogu izgledati paradoksalne samo usled naše
naviknutosti na linearno razmišljanje, naspram znatno teže vizuelizujuãih povratno
spregnutih efekata, imanentnih u biološkom svetu. Na kraju krajeva, s obzirom na
kvalitete sveta kao puteve, te na odslikavanje svih naših misli i težnji na naš svet, na
Prirodu kakvom je vidimo, i prosvetljenje kako nas samih, tako i našeg sveta predstavlja,
slièno kao i razvoj ljutnje, besa i nezadovoljstva, ciklièan, povratno spregnuti proces koji
pojaèava sam sebe što više u njega ulažemo naše voljne napore. Prosvetljenjem naših
misli i svet ãe postajati prosvetljeniji, a i naše misli, te tako i sam svet, pa naše misli itd.
Danas je, dakle, usled linearizacije prirodnih sistema uz, naravno, kvalitativno i
vrednosno redukujuãe poistoveãivanje opisa prirodnih sistema sa njima samima, gotovo
opšte prisutan stav da naša dejstva, osim u retkim, i naravno, nasumièno predodreðenim
sluèajevima, ne ostavljaju nikakvo smisleno dejstvo na svet oko nas, implicirajuãi izmeðu
ostalog i drastiènu neosetljivost na povratne efekte naših dejstava. Meðutim, dok nas
naviknutost na linearno zamišljanje poretka sveta navikava na doživljavanje kartezijanske
podvojenosti uma od Prirode sa sve podrazumevajuãom egzistencijom uma kao
lokalizovanog entiteta koji poput krajnje domine u neuronskom nizu pruža podsticaj vozu
nervnih putanja, nelinearna ureðenost životnosti nam ukazuje da lokalizovanost uma nije
nužan preduslov egzistencije naših misli kao inicijatora ponašanja, te da su sveprisutnost
i decentralizovanost uma u skladu sa holistièkim uzroènim karakterom životnih sistema.
Podsetimo se da svaki nelinearni model prirodnih sistema predstavlja nešto slièno
redukcionistièko-holistièkom (ili je skladnije reãi mehanistièko-holistièkom) pristupu, s
obzirom da je njegova formalna egzistencija uslovljena postavljanjem elementarnih
sistemskih komponenti, èije postojanje duboko holistièka shvatanja, bazirana bilo na
doživljavanju sveta kao nerazluèivog Jednog ili na uoèavanju kvantnih nelokalnosti,
hologramske ureðenosti, kao i vakuumskih, ni potencijalno predvidljivih nastajanja i
dezintegracija èestica, negiraju. Premda ovi elementarni entiteti opstaju, tako, samo u
okviru relacija koje grade osnove svih daljih definicija, njihova egzistencija se ipak
implicitno postulira. Iz ovakve redukcionistièko-holistièke sistemske perspektive je, osim
oèigledne potencijalne egzistencije efekata voljno proizvedenih dejstava na koliko god
udaljenim delovima globalnog sistema, izvedena i poznata metafora Umberta Maturane o
85
živim biãima ne kao analozima termostata, veã kao kormilarima podmornica. Naime, za
razliku od termostata koji predstavlja trivijalni nelinearni mehanizam, orijentisan samo na
svoje regulacione sposobnosti (kojima teži eliminisanju detektovanih razlika
temperature), tako da ne može detektovati svoje efekte na temperaturu okoline, veã samo
dejstvo temperature okoline na sebe, živa biãa se razumno mogu uporediti sa
upravljaèima podmornica, koji ne znaju za grebene, vodu, mora i sl., veã poseduju samo
sopstvene slike sveta izvedene iz komandi za kojima sede. »Ja samo pritiskam dirke, ali
Bog stvara muziku«, objašnjavao je Johan Sebastijan Bah virtuoznost sopstvenog
muziciranja. Tako, ljudska biãa, premda su u stanju da spoznaju skrivene efekte svojih
dejstava - koji mogu biti i ne toliko oèigledni kao posledice nekakve znakovne
komunikacije, veã i veoma suptilni kao, na primer, nekakva misao - na našu zajednièku
prirodnu sredinu zahvaljujuãi povratno spregnutim efektima kojima Priroda odgovara na
naša dejstva, formiraju sopstvene slike o svetu na bazi svojih nelinearnih neuronskih
mreža, ali bez moguãnosti otkrivanja strukture i organizacije sveta iz perspektive koja ne
pripada potencijalnom domenu za naše biološke (i kvantne321,322) strukture prihvatljivih
informacija. Drugim reèima, pošto svaki kvalitet predstavlja put izmeðu nas i Prirode, po
crticu sveta koja se stvara u dodiru izmeðu biãa i Prirode, poput nevidljivih iskrica
ushiãenja koje nastaju u tananom dodiru dlanova dva zaljubljena biãa, tako je i èitav naš
svet ne samo obojen subjektivnom svetlošãu, veã i delimièno iscrtan u skladu sa našim
najdubljim, spiritualnim težnjama. Svaka spoznaja ontološke prirode, koja bi iz
perspektive kormilara podmornice podrazumevala svest o moru (kako ga, na primer, mi
sedeãi na obali vidimo i doživljavamo) ili bilo kakvu drugu predstavu »stvarnog« sveta,
predstavljala bi svakako metafizièki stav (osim ako uzmemo u obzir spoznaju na nivou
kvantnih dimenzija249) koji bi iz savremene biološke (klasièno-fizièke) taèke gledišta bio
nedokaziv, te stoga i odbaèen kao nerelevantan. Ovakva razmišljanja ãemo produbiti
tokom razmatranja našeg sledeãeg principa, koji je jedan od kljuènih principa ove knjige,
odnoseãi se direktno na konstruktivistièko polje istraživanja:
Svako znanje je subjektivno i svaka reprezentacija je interpretacija
»Sve reèeno rekao je posmatraè«, jedna je od kljuènih polaznih pretpostavki
autopoietièke teorije, koja se može uopštiti i na svaki vid nauènog zakljuèivanja. Pošto su
nauka, kao i filosofija i sva druga nama poznata formulisana znanja, izumi ljudske vrste,
tada je nauka neodvojiva od ovih, nama, po svemu sudeãi, jedinih poznatih misaonoreflektivnih biãa. U tom sluèaju se i nauka nalazi u paradoksalnoj situaciji u težnji ka
ispunjavanju ideala objektivnosti (odnosno, eliminacije posmatraèa iz opisa Prirode) uz
obavezno ukljuèivanje subjektivnog rasuðivanja. Metafore kao misaono-memorijske
asocijacije, višesmislenosti izraza i subjektivne pretpostavke implicitno sadržane u
vokalno-telesnim ekspresijama predstavljaju neke od karakteristika svakodnevne
komunikacije, kroz koje se sagledava èinjenica da prijemno biãe mora biti ono koje
pridaje smisao primljenoj informaciji, èime se i znaèenje pojma informacije od aktuelne
kompjuterske konotacije vraãa njenom izvornom znaèenju koje potièe od »in-formare«97,
što podrazumeva nešto što se formira unutra, u okviru neèega. Jedinstvena fizièka
struktura svakog biãa definiše rezultate njegove percepcije pri odreðenom dejstvu
sredine, te i naèin, kao i zakljuèke rasuðivanja, odnosno refleksije nad uporednim reprezentovanim (»umemorisanim«) rezultatima percepcije kojima se formira znanje o
86
znanju. Pošto svaka posebna fizièka struktura saznajnog biãa u sprezi sa jedinstvenim i
neponovljivim dejstvom sredine pruža jedinstvene i nikako uopštive perspektive i
sagledane kvalitete sveta (i sebe kroz svet), tada je svaki trenutak postojanja svakog biãa
prožet jedinstvenim saznanjima kroz proces samog življenja. Potrebe i saznanja svakog
biãa su stoga jedinstveni, te je jasno da objektivna znanja ne mogu opstajati, što izmeðu
ostalog, otvara vrata jednoj blaženoj vrsti tolerancije i divljenja raznovrsnosti saznajnih
perspektiva sveta koji jesmo. Ljudska biãa su tako osuðena na nemoguãnost prenošenja
sopstvenih zakljuèaka kao postignutih ciljeva razmišljanja, te iskljuèivo na ukazivanje i
uoèavanje puteva. »Ne možemo dati put drugim ljudskim biãima, veã samo ukazati na
njega«180, pisao je Herman Hese, i ovakvo metaforièno shvatanje, kao što ãemo videti,
otvara vrata ne uzaludnoj dobronamernosti našeg delanja, veã znatno tolerantnijim i
harmonijom prožetim meðuljudskim odnosima koji potenciraju slobodu i autonomnost
živih biãa, u odnosu na ideju o moguãnosti objektivne interpretacije ljudskih izražaja,
koja implicira manipulativno doživljavanje ljudskih biãa kao pasivnih prijemnika
izloženih informacija.
U današnjem društvu, gotovo svako naše razmišljanje predstavlja posledicu
refleksija nad našim subjektivnim konstruktima sveta, bilo da su ona inicirana jezièkom i
gestikulirajuãom komunikacijom ili predstavljaju plodove samostalnog rezonovanja.
Meðutim, da bismo napravili bilo kakvu teoriju saznanja putem koje bismo bili u stanju
da ukažemo na puteve odgovora na neka od kljuènih pitanja Kosmosa, neophodno je
vratiti se na sam poèetak, na trenutak kada beba po prvi put napravi razlikovanje, na prve
misaono-reflektivne putanje iz kojih ãe se i razviti i prvi krug u èiju unutrašnjost smešta
»sebe«, a èijoj spoljašnjosti pripisuje znaèaj »sredine«, »sveta«, »Kosmosa«, »tuðeg«.
Konstruktivistièka èinjenica da beba sama pravi razliku izmeðu sebe i okoline indukuje
shvatanje da se ovakvo razdvajanje dešava na podlozi posmatraèevog iskustvenog polja,
ali ne i subjekta - posmatraèa i objektivnog sveta koji on teži da spozna. I beba i njen svet
sastavljeni su od istog, subjektivnog iskustva, te s obzirom da elementi opažajnog polja
predstavljaju jedine dovoljne procese za sagledavanje konstrukcije sveta (i sebe),
konstruisanje sopstvenog perceptivnog sveta kao što stabilnijeg referentnog sistema u
kome beba koordinira sopstvenim kretanjem, ne mora se sagledati kao posledica
postojanja objektivnog sveta niti pravljenja ontoloških razlika.
Konstruktivistièke teorije saznanja149,142 nas podseãaju da svaka beba uspostavlja
koordinativnu stabilnost putem uoèavanja konstantnosti i ponavljanja u svetu percepcije,
te na taj naèin ona i stvara svoj svet, što kasnije, posredstvom jezièke komunikacije i
mnoštva ponavljajuãih aktivnosti, zaboravlja, poèinjuãi da misli da objekti poseduju
konstantne osobine, iako je zapravo obrnuto: objekti predstavljaju prividne perceptivne
konstantnosti našeg iskustva, koje su poput samih èulnih signala koji iniciraju svest o
njihovom prisustvu, subjektivni, neponovljivi i jedinstveni. »To jednostavno nije sluèaj
da dete prvo opazi objekat, pa tek onda postavi sebe u odnos sa njim. Težnja ka
uspostavljanju relacije (odnosa) dolazi prva.....Uroðeno Ti se ostvaruje u životnoj relaciji
sa onim sa èime se sretne«54, pisao je Martin Buber pokazujuãi na put, na pružanje ruku,
na dodir i susret kao na uroðene esencije životnosti i stvaranja.
Kada smo došli na ovaj svet, on nam je izgledao kao stalno promenljiva reka.
Poznato je da dovoljno mala deca, tokom takozvane faze animizma, misle kako se sve
primetno pokretne stvari oko njih pomeraju pod njihovom voljom. Meðutim, postepeno
smo poèeli da opažamo da svet naše percepcije sadrži i neke tokom odreðenih
87
vremenskih intervala relativno postojane i nepromenljive elemente. Kada god bismo bili
u stanju da opazimo neki prividno konstantan element percepcije, on bi nam privukao
pažnju i možda bismo ga privremeno zapamtili. Ovakve prividne konstantnosti i
umemorisani koncepti koje su one bile u stanju da izazovu, poèeli su vremenom da
predstavljaju važne misaono fiksirane pojave koje bi nam pružale moguãnost
koordinacije pokreta putem èulima izvedenih povratnih sprega u odnosu na njih.
Vremenom se takoðe razvija i moã imaginacije, specifièna osobina ljudskih biãa koja
nam pruža moã apstraktnog, inteligentnog zakljuèivanja putem refleksija nad našim
èulnim opažajima i njihovog poreðenja bilo sa potencijalno re-prezentujuãim
(»umemorisanim«) konceptima ili sa novim, trenutnim opažajima. Posredstvom razvoja
naše moãi imaginacije, nas kao misaono-reflektivnih, konceptualnih biãa, razvija se
stepen objektivizacije sveta, èime se sa jedne strane stièe navika poistoveãivanja
percepiranih osobina, prividno zajednièkih takozvanim objektima, sa »kvalitetima«, dok
je, s druge strane, sliènostima izmeðu pojedinih perceptivnih konstantnosti pridodan, u
sprezi sa uèenjem jezika (imenovanja), i koncept identiènosti. Izjednaèavanjem razlièitih
trenutnih iskustava u njihovom neponovljivom toku nastaju perceptivne konstantnosti
koje, s obzirom da pripadaju i perceptivnim svetovima okolnih biãa, dobijaju naziv
»objekti«, dok se izjednaèavanjem ovih prividnih konstantnosti formiraju predstave o
kvalitetima. Meðutim, s obzirom da su kvaliteti naši misaoni i emotivni pokloni svetu
koji ne percepiramo as-it-is, veã ko-kreiramo, oni se, umesto da predstavljaju osobine
objekata, pre mogu smatrati njihovim atributima. Rutinskim izvoðenjima ovakvog kokreirajuãeg poklanjanja atributa, postepeno smo izgubili iz vida da oni predstavljaju samo
prividne perceptivne konstantnosti, te jedinstvene i neponovljive harmonije puta našeg
spiritualnog napretka. Bitno je primetiti da se u svesnom uoblièavanju objekata krije i
suprotan smer adaptacije od uobièajenog, darvinovskog. Naime, dok se pod
darvinovskom adaptacijom podrazumeva modifikovanje strukture organizma od strane
sredine u svrhu uklapanja organizma u ogranièenja sredine, u svetu saznanja,
percepcijom se definišu trajni kvaliteti sveta u svrhu njihovog uklapanja u konceptualne
strukture organizma. Jedan od osnovnih, sada veã uoèljivih zakljuèaka ovakvog
konstruktivistièkog stava sa implikacijama subjektivistièke tolerancije mišljenja koju
ãemo kasnije izložiti, jeste taj da koordinacija bebe ne predstavlja posledicu razumevanja
istinitosti ureðenja objektivnog sveta, veã samo posledicu povoljnosti izbora odreðenih
shema akcija i konceptualnih operacija.
Kako bi uspostavila stabilnost orijentacije i kretanja u sopstvenom svetu, beba uèi
kako da održava izvesne prividne perceptivne konstantnosti koje joj omoguãavaju
povoljan odnos sa sredinom, u što je moguãe veãoj meri stabilnim i potencijalno
kontrolišuãim. Uporedo sa razvojem sposobnosti održavanja i prepoznavanja
perceptivnih konstantnosti, razvija se i svest o podeli našeg perceptivnog sveta na
njegove voljno pokretljive delove i ostatak sveta, èiji se interfejs posredstvom razvoja sve
suptilnije sposobnosti koordinacije pokreta, vremenom obogaãuje. Meðutim, ukoliko se
izvesne perceptivne konstantnosti potvrðuju u nebrojeno mnogo navrata, tada biãe
praktièno zaboravlja da je ono napravilo konstantnosti svog sveta, te da objekti ne
predstavljaju ništa drugo do prividne perceptivne konstantnosti našeg iskustva, našeg
posmatranja, koje, posredstvom podseãajuãeg odnošenja na druge perceptivne
konstantnosti iniciraju nastanak i razvoj misaono-reflektivnog razmišljanja. Svaki objekat
je u svakom trenutku neponovljiv i jedinstven, premda iz rutinskog fiksiranja kvaliteta u
88
životnom procesu razvoja koordinacije pokreta i ponašanja prirodno proizilazi
(izvoðenjem u suprotnom smeru) zavaravajuãe gledište na osnovu koga perceptivne
konstantnosti ne predstavljaju odraz personalnih kognitivnih aktivnosti, veã su imanentne
u samom objektu, predmetu našeg posmatranja. Površnim prepoznavanjima i èesto
sledujuãim formalnim imenovanjima èinimo aproksimativne short-cut-ove (»objekte«) na
svetu naše percepcije, koji nam olakšavaju i ubrzavaju koordinisanje našeg ponašanja,
dok nas, s druge strane, èine naviknutim na èudesa jedinstvenosti i neponovljivosti sveta,
koja se kriju na svakom njegovom koraku. Ovakvom eksternalizacijom objekata se, tako,
formira ideja o egzistenciji zajednièkog referentnog sistema koji je postojan nezavisno od
nas, te i klasièno-nauèna, objektivistièka predstava sveta koja ukljuèuje ideju o postojanju
ogranièenog broja kvaliteta (jer se osobine konstantnosti perceptivnog sveta –
»objekata«, izjednaèuju, slièno kao što se i razlièita iskustva izjednaèuju da bi se
formirale perceptivne konstantnosti) uz prihvatanje moguãnosti identiènog prenošenja
objektivnih saznanja o našem svetu. Time se zaboravlja da naš um u beskrajnom toku
direktnog iskustva stvara konstantnosti, i prihvata se shvatanje o kvalitetima i objektima
sveta kao jednostavno (i èesto nasumièno, bez ikakvog smisla) datim, a uporedo sa
pogrešnim prebacivanjem smisla »objekata« našeg sveta iz procesa njihovog iscrtavanja
u »objektivno« njih same, odigrava se i svest o sužavanju i lokalizovanju našeg uma, te u
sve veãoj meri mislimo da smo svesni odreðenih situacija, premda zapravo èitav naš svet
jeste naša svesnost. Svaka osobina koju unapred pridamo svetu naše percepcije, to i
postaje, te tako, na primer, na prvi pogled na jednu školjku, mi automatski kreiramo
njenu èvrstinu i niz drugih osobina za koje smo nauèili da ih u tipiènim sluèajevima
školjke olièavaju. Svakodnevne odluke koje praktièno refleksno obavljamo, zasnivaju se,
takoðe, na odlukama koje smo mnogo puta pre doneli, usled èega ih je, izmeðu ostalog,
sve teže i teže promeniti, i uneti u njih neponovljivu saznajnu životnost. Pronicanje u
tajne podsvesnog uma i svesnost o realizaciji svih naših suptilnih misli i želja odavno je
poznata u drevnim religijama, ali smo, u svetu u kome dominira nauèno-objektivistièka
misao, gotovo potpuno zaboravili na nju. Usled zanemarivanja mistièkog preslikavanja
naših najdubljih težnji i vrednosti na sliku našeg sveta i s obzirom da objektivistièka slika
o svetu nasumiène igre atoma neizostavno razvija i svest o zombiranom,
uslovljavajuãem, robotizovanom kretanju i besmislu samog postojanja, jasno je zašto su u
savremenom društvu gotovo opšte prisutni »gubitci« identiteta i oseãanja beznaèajnosti,
beznaða i disharmonizovanosti ljudske egzistencije. Danas kao da tako èesto
zaboravljamo da se želje uvek ispunjavaju, da je èudesni put koji povezuju um i Prirodu
poput »èarobne krede« kroz koju svaka putanja uma nalazi svoje odraženo ostvarenje u
svetu, te da »svet je slikarsko platno našoj mašti«, kako je smatrao Henri Dejvid Toro.
»Duša postaje ono što poželi«172, drevna je egipãanska ideja, Buda je propovedao da »šta
mislimo, to i postajemo«, sveti Marko Podvižnik je, podseãajuãi nas na rezultate naše
percepcije kao na odraze dodira Prirode i jezgra volje njenih biãa, mislio da »Bog je
udesio da nevoljno odgovara voljnom«204, a indijska filosofija nas uèi da je u srcu
svakoga od nas prisutno drvo želja171 zahvaljujuãi kome se sve naše misli o nama i svetu
kontinualno otelotvoravaju, i da je potrebno samo pronaãi taj unutrašnji jezik, jezik srca i
svetlosti koji razume ovo drvo. I svest o kvalitetima kao putevima ko-kreacije izmeðu
Prirode i nas kao božanskih biãa, ogledala Prirode, u skladu je sa indijskom prièom o
uvek budnom drvetu želja. Za razliku od savremenih interpretacija neurofiziološke slike
èoveka, u konstruktivistièkom razmatranju subjektivnosti i objektivnosti sveta se krije
89
implicitno ukazivanje na kreativnu moã naših misli, na naše misli koje kroz svoje
najdublje vrednosti i težnje iscrtavaju kosmièke puteve. Moderne video-igre u okviru
kojih elektromagnetni misaoni talasi diriguju virtuelnim dogaðajima na ekranu,
predstavljaju samo grubu metaforu stvarnog poretka u okviru koga naše misli zaista
imaju slièna dejstva na kreiranje sveta naše percepcije, premda u harmoniènom spletu sa
putem kosmièke celine koja nam pruža i egzistenciju putanja koje povezuju ljubljena
biãa, te koja èine ogledalo kosmièke Ljubavi – najdubljeg pokretaèa svake kreacije.
Zajedno sa formiranjem svesti o objektima kao nosiocima permanentnih kvaliteta,
formira se svest i o objektivnom, proto-prostoru u kome objekti opstaju kada nisu prisutni
u našem perceptivnom polju, odakle je jasno da prostor predstavlja ne a priori, ontološku
kategoriju, veã koncept izveden iz ljudskog iskustva. Faza ponavljanja koja karakteriše
svaki deèiji razvoj, i spoznaja da deca obièno pogledom prate putanju objekta u kretanju
kada on u trenutku postane zaklonjen, te ponovo izaðe na videlo, odslikavaju nam
misaono oèuvanje identiteta pojedinaènih objekata tokom intervala u okviru koga su ovi
objekti van vidika. Na istom primeru se može sagledati i neophodno konstruisanje
vremenskog kontinuuma koji povezuje trenutna iskustva sa iskustvima prošlosti, a što
èini osnovu proto-vremena - svesti o vremenu, izvedenoj iz iskustva. Povlaèenje putanja i
pravljenje novih razlika, stalno obogaãivanje našeg podsvesnog misaonog platna sa
konceptima kao putanjama èije prepoznavanje inicira svest o prisutnosti izvesnih
konstantnosti u našem perceptivnom ili imaginativnom polju, predstavlja dalje puteve
razvijanja organizacije razmišljanja, a sa njom i obogaãivanja samog života i celokupnog
sveta.
Uporedo sa razvijanjem sposobnosti re-prezentovanja objekata èak i onda kada
oni nisu prisutni u perceptivnom polju, postepeno se razvija moã misaonih refleksija, koja
se zatim èitavog života unapreðuje posredstvom uèenja, vizuelizacija, priseãanja i
interpretacija. Misaone refleksije èine jednu od najveãih misterija savremenih kognitivnih
nauka, prvenstveno jer ukljuèuju zadivljujuãu sposobnost posmatranja usmerenosti
sopstvenih misaonih operacija (bez svesti o samim operacijama), iz koje se, izmeðu
ostalog i razvila neprirodna svest o posmatraèu kao odvojenom vantelesnom entitetu (a
samo posmatraè je u stanju da povuèe granicu izmeðu organizma i njegove sredine), o
razdvajanju subjekta i ostatka sveta, kao i samo-svest, a sa njom i ne samo sve oprezne
crte ponašanja na koje nas ona navodi, veã i nespretnosti koje u naše spontane prirodne
pokrete unosi njihovo preterano misaono-reflektivno planiranje. Misaone refleksije,
plodovi biblijskog drveta znanja, ljudskim biãima omoguãavaju formiranje onoga što
zovemo (lingvistièkim) znanjem, razmišljanje i formulisanje društveno trajnih ideja.
Sposobnost misaonog reflektovanja je adekvatna doglednoj moãi sagledavanja
sopstvenog postojanja i funkcionisanja, i pruža nam osnovnu crtu našeg biãa, koja nas,
izmeðu ostalog, razlikuje i od mašina, a to je sposobnost doživljavanja Puta, samog
postojanja i traganja kao potpunog smisla življenja. U poreðenju sa ovim, mašine su uvek
predodreðene da ispunjavaju neku svrhu, te je stoga zavaravajuãe poistoveãivanje
mehanizma inteligencije živih biãa sa funkcionisanjem kompjutera analogno pogrešnom
brisanju puteva i uvoðenju ciljeva kao esencijalnih elemenata ljudskog postojanja.
Ukoliko sagledamo planetarni evolutivni napredak živog sveta, možemo i primetiti
kretanje ka sve bogatijim misaonim refleksijama u saznanjima pojedinaca, što analogno
odgovara i otvaranju sve širih moguãnosti doživljavanja smisla postojanja kroz samo
postojanje. Evolutivni napredak koji u ovim okvirima pripada polju evolucije svesti može
90
se zamisliti kao kretanje ka misaonim svetovima beskrajno ispunjenim meditativnim
refleksijama iz kojih isijava božanska svetlost. Kada je Bog, u skladu sa biblijskom
legendom, napravio svet, on je pogledao i uvideo da je on dobar (»pogleda Bog sve što je
stvorio, i gle, dobro beše veoma« (Mojsije I 1:31)), što odslikava proces refleksije bez
koga se ne može formirati svest o našim postupcima, znanje o znanju, a što zapravo
odslikava klicu božanske svesti u nama kao misaono-reflektivnim biãima359. Prepuštenost
Putu i predanost svakom trenutku postojanja tako ne iskljuèuje pragmatièno korišãenje
plodova misaonih refleksija, premda je najbitnije da, kao što smo veã napomenuli, one
predstavljaju nepomuãene, sa »teritorijom« nepomešane orijentire, korišãene i
razraðivane u svrhu njihovog dobronamernog poklanjanja drugim biãima.
U okviru autopoietièke teorije se smatra da misaone refleksije i svest o
sopstvenim pokretima i operacijama razmišljanja nastaju uporedo sa razvojem interakcije
biãa sa sredinom u vidu interpersonalne (lingvistièke) koordinacije koordinacije
ponašanja, te se stoga može reãi da samo-svest nastaje iskljuèivo kroz ples, igru
meðusobne koordinacije naših pokreta. Kada majka izgovarajuãi »nos« i dodirne detetov
nos, posredstvom pridavanja pažnje ovom opažaju tokom jedne dugotrajne, rekurzivne
koordinacije ponašanja, u svetu deteta nos se pretvara u svojevrstan objekat, vodeãi ka
postepenom razvoju telesne samo-svesti, doživljavanju ega kao referentnog objekta, te
imaginacije moguãih posledica izbora naših dejstava. Svetlo u kome ljudska biãa vide
sebe se tako može smatrati »sadašnjošãu istorije neotenièke ekspanzije našeg voljenog
detinjstva...odnosa uzajamne pažnje u igri«, dok se samo-svest može videti kao »poklon
biologije ljubavi«267, koji nam pomaže da prevaziðemo mnoge opasnosti sa kojima se
možemo susresti, kao što smatra Umberto Maturana. Ovakvim doživljavanjem jezika ne
kao reprezentacionog sistema komunikacije objektivnog, od biãa u komunikaciji
nezavisnog sveta, veã kao biološkog fenomena, i misterije naše samo-svesti, misaonih
refleksija i ega prestaju da predstavljaju intrinsiène kosmièke dualnosti, veã odraze èistog
monizma, neprekinutog jedinstva uma i Prirode.
Direktni èulni opažaji i rezultati misaono-reflektivnih operacija uma predstavljaju
dva izvora ideja, koji u svojoj složenoj interakciji èine ljudska biãa posebnim u odnosu na
ostale žive vrste. U harmonizovanju ovih dveju neraskidivo umreženih neuronskih
harmonija procesa krije se tajna uravnotežavanja intuitivnog i razumskog doživljaja
Prirode, životne spontanosti i inteligentnog rasuðivanja, meditacije i imaginacije,
praktiènog i teorijskog znanja, unutrašnje centriranosti i radoznale pruženosti svetu. Put
èiste mudrosti, poznat u budistièkoj tradiciji kao prajñâ, otvara se onda kada naše
unutrašnje oko vidi simultano kako »unutra«, tako i »spolja«361. Misaono-reflektivne
aktivnosti, pružajuãi nam potencijalnu svest o nama kao posmatraèu sopstvenih
aktivnosti, istovremeno konstruišu i sliku o našem unutrašnjem Ja, na slièan naèin kao što
se konstruiše slika o svetu oko nas. Što su naše implicitne težnje ka odnosu prema drugim
biãima plemenitije, to ovo Ja postaje veãe (tj. manje), svetlije, èistije, dok se izborom Ja
kao izolovanog entiteta takmièarske nastrojenosti narušava njegova prava Priroda koja je
usled kvaliteta kao puteva uvek obostrana – može se oèitavati u slici našeg sveta, a naša
brižnost prema svetu ãe se oèitavati na svesti o našem Ja koje sledeãi spiritualni put
postaje èitav veliki svet, holistièka jednina. Meðutim, pravljenje razlika sa formiranjem
misaono-reflektivne svesti posmatraèa koji posmatra sopstvene misaone procese i
eventualno rekonstruiše preðašnje iskustvene tokove, neraskidivo je povezano sa
razdvajanjem subjekta od ostatka sveta, odakle je jasno da u holistièkoj, meditativnoj
91
svesnosti u kojoj se gube razlike izmeðu subjekta i objekata, i gde sve postaje Jedno,
nema ni reflektivnih misli, veã je sve utopljeno u trenutak sadašnjosti i veènost na èijem
moru se talasi našeg stalno promenljivog sveta prelivaju.
Kada se u deèiji svet uvede jezik kao mapa Prirode i sredstvo komunikacije, te
kada misaone refleksije kao odrazi prepoznavanja putanja i podseãanja poènu da èine
osnovne, razmišljajuãe puteve izbora kretanja i formiranja životnih shvatanja, dete polako
postaje svesno sebe kao jednog entiteta izmeðu mnoštva ostalih u Kosmosu koji je ono
samo konstruisalo, ali koga posredstvom zaboravljanja ovih puteva konstrukcije
doživljava kao spoljašnjeg u odnosu na sebe. Ovakvo razdvajanje »sebe« od ostatka sveta
uslovljava razvoj samo-svesnog doživljavanja sveta i ponašanja (sa svim nespretnostima i
nepotpunim uživanjima u rezultatima percepcije koje ono donosi), te èesto i
samouobražavanja, samouzdizanja, sebiènosti i egocentriènosti, èime naše veèno i
nepromenljivo Biãe tone u tajnu koja se kasnije rasvetljava pronalaženjem »sebe« u
svemu, i svega u »sebi«, ponovnim povezivanjem (religare) naizgled razbijenih delova
(mozaika koji koncepcija nadovezivanja misli u ovom poglavlju pokušava da odslika,
mozaika èija celovitost poèinje da se nazire tek sa poèetkom pozivanja na putanje
zajedništva, brižnosti i Ljubavi) u holistièku, prosvetljenu celinu. Ono što se ovom
prilikom najèešãe zaboravlja jeste èinjenica da svi rezultati percepcije, svi plodovi
posmatranja, objekti i kvaliteti, onakvi kakvima ih vidimo, nisu eksterno uzrokovani
efekti registrovani od strane pasivnih prijemnih biãa, veã rezultati konstruktivnih
aktivnosti koje subjekat izvodi nad interno prisutnim »materijalom«; sve što vidimo, a što
bi se u klasiènom nauènom, sholastièkom filosofskom, ili naivnom realistièkom pristupu
svakodnevnog rezonovanja okarakterisalo kao da pripada jednoj objektivnoj, za svakoga
identiènoj stvarnosti, tako da zapravo predstavlja uzrok naših slika sveta, predstavlja
potpuno obrnutu stvar – rezultat naših procesa percepcije, što znaèi da sve ono što se
smatra reprezentacijama predstavlja zapravo re-kreacije ili rekonstrukcije. Drugim
reèima, premda se ne može negirati egzistencija kontinuuma kao ontološkog supstrata iz
koga ponièemo ne samo mi sami kao saznajna biãa, veã i fizièke inicijacije procesa
percepcije, u sprezi sa autonomnošãu i samo-organizacijom živih biãa kvaliteti se ne
mogu smatrati kako potpuno nezavisnim od nas, tako ni potpuno našom idealistièkom
kreacijom, što, kao što smo veã zakljuèili, predstavlja shvatanje koje èini put ka
ujedinjenju eksternog realizma koji obuhvata predstave zajednièkih iskustava, i
epistemološkog idealizma koji obuhvata odgovornost živih biãa pri svojoj konstrukciji
sveta. Stoga i kažemo da je svaki kvalitet put koji spaja um i Prirodu. Meðutim,
povlaèenjem granica (koje karakteriše ne samo svaki intelektualni razvoj, veã i svaki
trenutak življenja), od prvog razlikovanja sebe kao tela oivièenog voljno pokretljivom
površinom i formiranja shvatanja o našoj sredini kao o objektivnom, za svakoga u našoj
okolini istom svetu, uz inkorporiranje cilja, svrsishodnih poriva u naše ponašanje, i sam
prividno objektivni svet biva podeljen na korisne stvari i stvari koje predstavljaju
svojevrsne prepreke, što u doglednom opsegu i razvoju bogatije, uopštavajuãe
perspektive nosi klicu i formiranja ideja o dobru i zlu. Naspram tome, monistièki um
ispunjen verom, poverenjem, prihvatanjem i predanošãu, predstavlja sliku Puta i
trenutnog, meditativnog doživljaja naspram cilja i svrhe, te se iz ovakve perspektive
èitava Priroda sagledava kao harmonièna, smislena, evolutivna organizacija našeg duha.
Ne postoji ništa što bi se sa bilo koje pojedinaène perspektive moglo okarakterisati kao
apsolutno dobro ili loše, slièno kao što se ni karakter pomešanog dobrog i lošeg ne može
92
pridati ponašanju bilo kog sistema sa apstraktnije, što globalnije perspektive, veã svaki
prirodni dogaðaj u religioznim, monistièkim okvirima, osloboðenim antropocentriène
svrsishodnosti, poseduje dobar put, put ispunjen nepresušnom, božanskom smislenošãu,
put iz koga se potencijalno beskonaèno bogati zakljuèci i znanja mogu izvesti, put koji
vodi u središte sveta, kao što je mislio Blez Paskal.
Iz ovakve perspektive nerazrešivo isprepletene realne egzistencije i subjektivnosti
idealizma, naišli bismo na teškoãu pri pokušaju pružanja odgovora na pitanje: šta su za
nas stvari ili objekti? Pod objektima u idealistièko-konstruktivistièkim okvirima možemo
smatrati sve entitete sa kojima možemo stupiti u odnos, dok u ontološko-realistièkim
okvirima pod stvarima možemo podrazumevati sve ono što ostavlja bilo kakve efekte, pri
èemu je èinjenica da sve što postoji ostavlja nekakve (beskrajne i nesagledive) efekte na
svet oko sebe, a time i na svaki njegov deo. U kvantnom svetu se entiteti mogu najlakše
zamisliti i formalno predstaviti takvima da pružaju ruke ka svojoj okolini. I sve što
postoji poseduje imanentne kvalitete definisane iskljuèivo kroz odreðene relacije »sebe« i
ostatka sveta. Pod stvarnošãu, tako, možemo podrazumevati sve ono što poseduje efekte
na Prirodu. Meðutim, pošto »efekti« predstavljaju samo ljudske slike sagledavanja
prirodnih procesa, te se stoga ne mogu pripisati samom posmatranom procesu, veã
odgovoru saznajnog biãa na njega, tada svaki posmatrani proces nema jednu singularnu,
veã višestruku stvarnost koja, takoðe, u zavisnosti od potencijalno razlièitih taèaka
gledišta, može biti potencijalno i beskonaèno širokog spektra. Ali, i ne samo ono što
vidimo podrazumevamo stvarima, veã i ono što je skriveno od naše percepcije, premda
smo u stanju da zamislimo objekte koji bi postojali samo u ontološkom smislu reèi, ali ne
i objekte koji bi bili nezavisni od naših perceptivnih moãi. Samo karakteristike koje smo
posredstvom složenih procesa ureðivanja sveta personalnog iskustva nekada pridali
objektima, možemo to i sada uèiniti. Postojanje objekata kao u odreðene smisaone celine
objedinjenih skupova kvaliteta, je, stoga, nezamislivo bez procesa interpretacije od strane
saznajnih biãa. Kvaliteti, kao i objekti, su, kao što smo veã napomenuli, putevi izmeðu
Prirode i saznajnih biãa na kojima oni opstaju.
Sa otkriãem strukture sveta na nivou kvantnih entiteta postalo je jasno da se
objekti ne mogu podrazumevati kao nosioci fundamentalnih svojstava Kosmosa, jer
subatomski entiteti ne mogu postojati nezavisno od svojih suseda, te je, stoga, postulirana
egzistencija meðupovezane i nelokalne procesne prirode vakuuma, poznate kao kvantno
more39,40, u osnovi materije, te i svih objekata. Meðutim, i ne samo usled ovakve
ontološke strukture materije možemo prihvatiti da »objekti nisu objekti, veã indikacije
procesa« (kao što je fon Ferster sugerisao), veã i usled aktivne uloge saznajnog biãa u
procesu formiranja svesti o objektu kao neèemu što poseduje trajne kvalitete, èak i pored
u vremenu neponovljive strukture i kvaliteta datog »objekta«. Objekti su imaginativni
entiteti koji uèestvuju u moru meðupovezanih interakcija iz kojih izvire njihova prividna
stabilnost, te stoga i odgovor na ontološko pitanje: »Šta su objekti?«, nužno mora biti
povezan sa procesom saznanja, sa odgovorom na jezgrovito epistemološko pitanje:
»Kako saznajemo?«. Naime, misaoni procesi koji formiraju sliku o stabilnosti objekata
(»ajgenformi«) se mogu predstaviti kao rekurzivni procesi u okviru kojih se odreðena
pravila i operacije višestruko primenjuju (»ajgenponašanje«)213. Matematièki algoritmi
koji pri razlièitim unosnim podacima višestrukim iteracijama teže do identiènih izlaznih
vrednosti, predstavljaju formalne analoge ovakvih bioloških, saznajnih putanja fiksiranja
kvaliteta sveta. Na osnovu jedne matematièke teoreme, svaka rekurzija poseduje fiksnu
93
taèku, a Luis Kaufman nas poziva213 da zamislimo proces iterativnog teženja ka
odreðenoj vrednosti u formi sukcesivnog uokviravanja (kontekstualizovanja) rezultata
svakog prethodnog koraka, i uoèimo da nakon beskonaènog uokviravanja proces postaje
invarijantan u odnosu na još jedno uokviravanje, usled èega beskonaèno uokviravanje
možemo smatrati fiksnom taèkom rekurzije. Fiksna, nepromenljiva esencija beskrajnog
kružnog toka se, tako, stapa sa samim procesom beskrajnog kruženja. Naravno, ovo
beskonaèno uokviravanje se ne izvodi, veã se samo zamišlja, i upravo se posredstvom
ovakvog višestruko uokviravajuãeg zamišljanja uèvršãavaju slike o objektima fiksiranih
svojstava. Naš um tako proraèunava linearni element rekurzivnog kretanja, koji je, poput
linearnog pomeraja tla pri cikliènim pokretima hodanja271, neophodan za svesno
nastajanje noviteta u konstruisanom svetu ravnoteže linearizacijom izvedenih
konstantnosti (periodiènosti) i neponovljivosti prirodnog toka. Iz ovakvog rezonovanja,
objekti se mogu doživeti kao rezultati konstrukcije, ureðivanja i stabilizovanja složenog
sveta našeg iskustva. Objekti kao objedinjene harmonije ko-kreirajuãe odlikovanih
kvaliteta, zapravo su putevi, dijalozi izmeðu slobodnog doživljavanja i konstrukcije sveta
od strane ljudskog uma i Prirode koja inicira ove procese, predstavljajuãi u suštini
harmonije nikada ponovljivih putanja. U svakom sluèaju, »objekti« našeg sveta mogu biti
definisani kao »simboli sposobnosti našeg nervnog sistema da stvara stabilnosti,
proraèunava invarijantnosti«312 iz mora neponovljivog toka prirodnih procesa.
Ukoliko prihvatimo ideju o apsolutnoj subjektivnosti sveta, tada se postavlja
pitanje da ukoliko bi svet bio tako autistièan i solipsistièki, kako to da postoje zajednièka
(deljena, ne posedovana) iskustva. Ako je ureðenost sveta zaista tako subjektivna, kako
onda postoje stvari koje svi zajedno vidimo? U okvirima autopoietièke teorije272 se na
mestu prevazilaženja solipsizma uvodi Ljubav kao kosmièka sila koja nam pokazuje kako
se dele iskustva, jer lepota se uvek krije u putanjama koje nas na formalno neobjašnjiv
naèin povezuju u smisaonu celinu i èine putem Prirode. Upravo u tome je tajna celokupne
lepote postojanja. Tu je Ljubav, ona èini puteve koji povezuju svetove razlièitih biãa,
svetove koji bivaju kontinualno kreirani posredstvom najdubljih želja i unutrašnjih težnji
biãa, u skladu sa idejom da »univerzalni božanski èovek, spiritualno jedinstvo, kao svog
oca ima odgovarajuãa dejstva i znanje, dok je njegova majka veèna Ljubav, koju on samo
oseãa, ali ne drži u svojoj svesti kao stvarni neposredni objekat«178, kao što je smatrao
Fridrih Hegel, pokazujuãi na tajanstveni Put ko-kreacije kvaliteta sveta, kao na blaženi
dodir kojim se Priroda kao èista, božanska Ljubav pruža prema svojim biãima. Meðutim,
pošto na svetu nismo sami, veã ga delimo sa raznovrsnim živim biãima i vrstama, tada i
mi sami predstavljamo delove tuðih perceptivnih svetova. I mi tako ne samo što
izgraðujemo slike o biãima koji nas okružuju, veã i predstavljamo isti takav »sirovi«
materijal za konstruisanje doživljaja drugih biãa za druga biãa. Tako, kada bismo bili
sami na svetu, verovatno bi nam se sve naše želje spontano ispunjavale, ali pošto ga
delimo sa drugim biãima, tada se globalne želje svih biãa projektuju na put celine. Iz
ovakvih shvatanja je jasno zašto je važno prvenstveno uoèavati lepotu u svetu oko nas i u
drugim biãima, jer što su dražesniji i velièanstveniji ljudski likovi u našim oèima, to ãe
oni to i postajati. Naši doživljaji sveta i njegovih kvaliteta su zaista jedan put koji je
obasjan svetlošãu kada èeznemo za uoèavanjem lepote u njemu. Jer, tada ãemo je i videti.
Autopoietiènost, osnovna crta životnosti, definiše se kao mreža putanja (procesa)
stvaranja u okviru koje je funkcija svih komponenti sistema stvaranje ili transformisanje
ostalih komponenti, èime životna organizacija kontinualno stvara sebe411, pri tome i
94
spontano evoluirajuãi u stanja bogatije organizacije. Ovakvom ureðenošãu životnosti se,
izmeðu ostalog, naglašava i važnost negovanja ne kompetitivnosti i sebiène borbe za
opstanak, veã kooperacije i posveãenosti stvaranju lepote u našem svetu, koja ãe se
odraziti i na nas same. Slièno tome, zahvaljujuãi analogijama životnih putanja na svim
nivoima prirodne ureðenosti, i mi kreiramo naš svet, a sa njime i sve osobine ljudi oko
nas. Ako u biãima našeg sveta vidimo isti, kreativni izvor sveta kao što smo i mi sami,
tada je to znak velike tolerancije i poèetak puta svetog napretka. Verujuãi drugim
ljudima, mi zapravo verujemo sebi, diveãi se drugima, divimo se sebi. Povezanost sveta
nas može nauèiti o lepoti davanja, ulepšavanja svetova drugih biãa, te tako i sam jezik,
kao i nauka (u ovako subjektivnim okvirima ogranièenog karaktera iz perspektive težnji
ka potpunom spoznavanju i formalnom objašnjavanju svega što postoji) postaju divne
društvene konstrukcije, putevi koji povezuju nas i druga biãa i koji nam pružaju
moguãnost da èinimo svet drugih biãa bogatijim, lepšim i radosnijim. Ideja o
komplementarnosti, a ne potvrðivanju iskustava razlièitih biãa ili razlièitih èula èini
osnovu svesnog ukidanja objektivistièkog pogleda na svet na raèun stvaranja fleksibilnih,
otvorenih, sveprihvatajuãih i božanski evolutivnih saznajno osmišljavajuãih okvira.
Eksplicitni uslov radikalno-konstruktivistièkog stanovišta jeste da se najveãi nivo
iskustvenog doživljaja stvarnosti postiže kroz interakciju sa drugim saznajnim entitetima,
odakle možemo sagledati i visoko-etièki implicitni karakter ovog temeljnog stava koji se
nalazi u osnovi svakog epistemološkog razvoja. Naspram svesti o beskrajnoj otvorenosti
horizonta evolucije biãa i sveta, koju implicira prihvatanje subjektivistièkog stanovišta
svakog znanja, i obrnuto, ideja o realnoj izvodljivosti apsolutne reprezentacije
neponovljivih i nesagledivih prirodnih pojava, u sprezi sa analognom idejom o
istovetnosti imena sa imenovanim produktima naše percepcije, u savremenom društvu
nalazi refleksiju u vidu »opravdanih« osuðivanja i mnogih drugih zavaravajuãih,
izolujuãih i znatiželjno gašeãih razmišljanja. S obzirom da se mogu izvesti iz iskustvenog
toka, sve tipiène fundamentalne predstave ureðenosti Prirode - uzroènosti, svrhe, prostori,
atomi, vreme... - na kojima su sazdani mehanizmi nauènog, filosofskog i svakodnevnog
rezonovanja, antropocentriènog su karaktera, pri èemu neponovljivost i velièanstvenost
Prirode i njenih procesa nisu u stanju da obujme i u potpunosti izraze fiksno-simboliène
predstave, o èemu nam svedoèi i savremena intenzifikacija relevantnosti estetskih
kriterijuma11 u izvoðenju (trenutno neizvodljivo eksperimentalno verifikujuãih) fizièkih
teorija (kao što je, na primer, teorija struna) kvantnih i sub-kvantnih domena.
Reprezentacije znanja se, stoga, mogu najskladnije zamišljati kao naèini prepoznavanja
lokalizovanih crta karakteristièno ljudskog naèina doživljavanja sveta. Svaka reè, neka to
bude »more«, svakoga od nas ãe asocirati na niz iskustvenih doživljaja kroz koje ãemo na
površini nalaziti neke opšte osobine mora, ali i niz èesto podsvesnih doživljaja koji potièu
od potpunog konteksta u kome smo svaki put doživeli pomenutu reè. Kvaliteti su
neodvojivi od celokupnog saznajnog konteksta njihovog otkrivanja. Iz ovakvog shvatanja
potièe i jedna od najlepših definicija objekata kao »uspomena na ponašanje koje mu
(»objektu«) je dalo prividnu stabilnost u stalno promenljivom svetu«213. Svako odnošenje
na »objekte« našeg sveta predstavlja, stoga, ne opise koji odražavaju istinitost i realni
svet, veã subjektivno i metaforièno osmišljavanje mape našeg sveta. »...Posmatraèi u
akciji primarno gledaju u sebe. Ono što oni opisuju je njihov pogled (temeljni stav, p.a.)
na to kako svet njima izgleda«, smatrao je Hajnc fon Ferster312.
95
Usled individualnih psiholoških asocijacija koje prate pridavanje znaèenja
elementima našeg sveta percepcije, zavisnih od jedinstvenog i neponovljivog,
celokupnog subjektivnog iskustva, kao i usled jedinstvenog vrednosnog direktnoperceptivnog iscrtavanja sveta iz perspektive svakog biãa u svakom trenutku njegove
egzistencije, »objektivnost« ne predstavlja posledicu jednakih zajednièkih znaèenja, veã
odraz aproksimativno zajednièkih putanja subjektivnih iskustava, subjektivnu emanenciju
zajednièkog dogovora o formama znaèenja. S obzirom da svako prihvatanje »objektivnih
istina« podrazumeva, zapravo, prihvatanje jedne logièke mreže rezonovanja, sistema
organizacije misaonih refleksija nad rezultatima našeg (subjektivnog) perceptivnog
iscrtavanja sveta, jasno je da je preduslov istinitosti nauènih, filosofskih i jezièkih
ekspresija postojan upravo kao dobronamerno i poverljivo prihvatanje putanja
razmišljanja i ponašanja u domenu meðuljudske komunikacije. Stoga bi pojam
objektivnosti mogao biti zamenjen znatno zgodnijim pojmom inter-subjektivnosti, koji
poseduje ne ontološki, veã èisto fenomenološki karakter u okviru koga se i druga biãa
uvode kao samostalni stvaraoci svojih svetova, prevazilazeãi tako potencijalni
solipsizam. Kantov praktièki imperativ se na ovom mestu, slièno kao i fon Fersterov
princip relativnosti, Nesov istinski mirotvorni princip ekološkog aktivizma (na osnovu
koga se, premda su ljudski postupci podložni kritici – u svrhu dijaloškog pronalaženja
konstruktivnih opcija, sva živa biãa moraju doživljavati kao odrazi nepojmljive prirodne
harmonije, izvori inherentne lepote, vrednosti i bezuslovnog poštovanja) ili talmudska
izreka da »onaj koji spasi jedan život, spasao je èitav svet«368 (Sanhedrin 4:5), može
koristiti u svrhu prevazilaženja solipsizma, tako da se ljudska biãa ne tretiraju kao objekti
- sredstva zadovoljavanja naših težnji, veã kao izvori božanske kreacije, životni virovi
koji vode u centar sveta.
Jedan od razloga zašto objektivizacija sveta predstavlja gotovo opšte prihvaãeno
stanovište doživljaja svaèijeg sveta, jeste ne samo približna zajednièkost i lakoãa
uspostavljanja korelacija izmeðu iskustava razlièitih biãa (što potièe od sliènosti naših
fizièkih i lingvistièkih struktura), veã i èinjenica da se posredstvom prihvatanja
egzistencije objektivnog sveta, sveta nezavisnog od nas, otvaraju vrata pandorine kutije,
vrata moguãnosti uklanjanja odgovornosti za stanje našeg sveta (te time i odricanja od
zavisnosti ovog stanja od naših najdubljih, implicitnih težnji), kao i moguãnosti
otklanjanja nezadovoljstava našeg doživljaja sveta prebacivanjem njihovih uzroka od nas
samih do spoljašnjeg sveta, što je i uzrok sveprisutnim težnjama pre svega ka
besplodnom menjanju sveta (jer se zajedno sa isterivanjem problema iz našeg sveta,
nedosegljivo isteruje i njegovo istinsko rešenje) bez menjanja nas samih, ka »vaðenju
trna iz bratovljevog oka, a zanemarivanju grede u našem« (Matej 7:3-5), ka
zanemarivanju nikada prekinute povezanosti nas i našeg sveta, te stoga i istinskog puta
traganja za rešenjima problema našeg sveta, koji vodi u srce nas samih, u najdublje tajne
našeg rezonovanja i naših pogleda na svet. Dok ravnodušnost prema našem svetu i
postepeno buðenje neprijateljskog oseãaja prema njemu predstavljaju direktnu posledicu,
odgovor naše duše na neprirodno oslobaðanje od odgovornosti za naš svet putem bilo
eksplicitnog ili implicitnog pozivanja na realnost, objektivnost i ontologiju, radosna
svepovezanost, saoseãajnost i doživljavanje sveta kao zaista nas samih, predstavljaju
odraz spiritualnog prihvatanja odgovornosti i pružanja božanske pažnje svim, i
najmanjim i najneuglednijim detaljima našeg sveta koji su uvek plodovi ko-kreacije na
relaciji naših najdubljih etièko-estetskih konstelacija i Prirode.
96
S druge strane, tolerancija je jedna od osnovnih posledica koje izranjaju iz
shvatanja da je svako znanje subjektivno. Naime, pošto ne samo da se ne mogu
formulisati objektivna i fiksna pravila kao rešenja odreðenih socijalnih problema, veã
njihova ontološka rešenja u konstruktivistièkim okvirima i ne postoje, tada tamo gde se
zavaravajuãe smatra da postoji samo jedno rešenje, postoji ih bezbroj147. Okamova
oštrica koja, podsetimo se, služi isecanju svih suvišnih objašnjenja, sa ovakvim
shvatanjem se preobražava u blaženu ruku radosnog prihvatanja, dok istraživaèke trke za
slavom i nagradama postojane u okvirima objektivistièkog pristupa razvoju nauène misli
(kao, na primer, u domenu potrage za sveobuhvatnom fizièkom teorijom ujedinjenja)415
bivaju pretvorene u svest o postojanju beskraja ispravnih puteva opisivanju Prirode, te o
uvek novim, nesagledivim i neponovljivim putevima koji vode ka spiritualnom blagu iz
svaèije perspektive. Svaka težnja ka ubeðivanju drugih na ispravnost jednog jedinog
rešenja ili pristupa koji smo spoznali, sa ovim se shvatanjem preobražava u spontano
sleðenje Puta Prirode i slobodno divljenje raznovrsnosti puteva koji su u stanju da sami
po sebi, bez njihovog nužnog nametanja (slièno pristupu porotnika Dejvisa iz komada
»12 gnevnih ljudi«, kada se neosuðujuãom brižnošãu spasava svet), jednostavnim
otvaranjem perspektiva i stvaranjem pogodnih uslova za samostalne refleksije, razreše
problem u smeru ostvarivanja prijateljstva i opšteg razumevanja. Kroz ovakvu svesnost
se èitavo bogatstvo raznovrsnosti našeg sveta obgrljuje harmonijom jedinstva,
pretvarajuãi tako sukobe kultura i razmišljanja u blažene, evolutivne dodire.
Naèin povlaèenja granica predstavlja jedinstvenu karakteristiku svakog živog
biãa, ali koja je uvek ponikla na interakcijama u domenu socijalne tradicije. Na ovaj
naèin se takoðe prevladava solipsizam koji potencijalno poèiva u ideji o nemoguãnosti
formiranja objektivnog znanja nezavisnog od subjekta. Zahvaljujuãi uslovljavanju svakog
znanja neophodnom utopljenošãu biãa u socijalnu interakciju, stvarnost se ne može
smatrati kako ni objektivnom, tako ni rezultatom potpuno individualne kreacije, veã u
skladu sa poentom kompletnih razmišljanja u ovoj knjizi, igrom dveju polova, u ovom
sluèaju pojedinaènih misaonih svetova u kojima se oèitava raznovrsnost Prirode, sa
zajednièkim putanjama u kojima figuriše njeno jedinstvo. Takoðe, pošto slièno kao što
pojedinaène reèenice poseduju svoj smisao samo u kontekstu dela kome pripadaju i
potpune svesti o svetu prijemnog biãa, i svako znanje, kao i samo naše postojanje opstaje
samo u kontekstu relacija kojima se ono pruža ka ostatku sveta, ka drugim biãima, što
èini još jednu neizbežnu implicitnu crtu svakog znanja, koja ga nikada ne èini samo
subjektivnim, veã i uslovljenim, kao i namenjenim socijalnoj tradiciji.
Uloga jezika u eksternalizaciji objekata i doživljavanju sveta kroz prizmu
imenovanja i ogranièenog spektra kvaliteta, je enormna. U svrhu što efikasnije
komunikacije i prenošenja saznanja, tj. ukazivanja na putanje (prilaze, metode) kojima se
do sliènih iskustava može dopreti, ljudska civilizacija je spontano prihvatila takve
imenujuãe short-cut-ove, kako ne bismo prilikom svih uzajamnih izražaja utanaèavali
odraze neponovljivog i subjektivnog karaktera kvaliteta sveta u stalnom toku, poput jedne
životne reke. Slièno kao što zavaravajuãa ideja o objektima konstantnih osobina potièe od
prividnih konstantnosti izvesnih elemenata percepcije, tako i objektivizacija i
eksternalizacija »uopštenih« konstantnosti našeg sveta percepcije predstavlja
zavaravajuãu sliku o svetu koja proizilazi iz društvenih zahteva za što preciznijom
komunikacijom u svrhu zajednièkog napretka. Tako, jezik predstavlja sredstvo društvene
koordinacije i svojevrsnog simbiotièkog kuplovanja, karakteristiènog iskljuèivo za
97
ljudska biãa. Jezièka i, uopšte, sva formalna nauèna objašnjenja predstavljaju ne
mehanizme opaženih konstantnosti (èije iscrtavanje predstavlja uvek subjektivan i samo
naš opis), veã mehanizme objašnjavanja opaženih konstantnosti. Jezik, stoga, predstavlja
svojevrstan vid društvene konvencije - mape generalizovanih iskustava, u okviru koje
njeni elementi ukazuju na naèine buðenja, dopiranja do izvesnih iskustvenih doživljaja,
karakteristiènih za ljudska biãa. Meðutim, jezik nije kod ili odraz eventualnog
objektivistièkog karaktera ljudskih saznanja i misli, veã samo sredstvo pregovaranja ili
pravilo igre, koje u sluèaju svakodnevne komunikacije može biti izrazito fleksibilno, dok
može biti i veoma strogo i iskljuèivo kao u sluèajevima formalnih jezika nauke.
Interesantno je primetiti da pošto se prilikom formiranja svesti o Ja, paralelno formira i
svest o objektima, o Tebi, odnosno da ruku uz ruku sa uroðenim naèinom razvijanja
koordinacije ponašanja kroz sliku o konstantnostima perceptivnog sveta »oko« nas ide i
paralelni vid konstantnog konstruktivnog poreðenja kojim se razvija Put koji spaja
subjekta i objekte, i korišãenje glagola predstavlja znatno prirodniji naèin verbalnog
opisivanja sveta u odnosu na pozivanje na imenovanja. U ovom kontekstu koji se dotièe
važnosti negovanja odnosa nas prema svetu, možemo se podsetiti reèi Martina Bubera:
»Ako kultura prestane da bude centrirana u životnim i stalno obnavljajuãim relacijskim
pojavama, tada ona oèvršãuje u to-svet (svet objekata, prim.a.).....tada se glatka uzroènost
koja pre nije imala moã uznemiravanja spiritualnih koncepcija Kosmosa, pridiže dok ne
postane ugnjetaèka, gušeãa sudbina (determinizam, prim.a.)«54, nemilosrdna, neizbežna i
ravnodušna sudbina koja, slièno kao u helenskim tragedijama, u vidu deterministièkih
fizièkih zakonitosti olièava mehanistièki poredak Prirode u savremenom nauènom
razmišljanju.
Subjektivnost znanja i njegovih formalnih emanencija je posledica
neponovljivosti prostorno-vremenskih perspektiva sagledavanja sveta. Od položaja
posmatraèa èesto zavisi i nivo uoèene stabilnosti u sistemu. Èesto se dešava da dok
posmatraè koji je ukljuèen u neki, na primer, samo-organizujuãi sistem kao što je živo
biãe, doživljava sistem kao stabilan, dok isti sistem spoljni posmatraè doživljava
nestabilnim, ili obrnuto. Nepredvidljivost ljudskog ponašanja se najèešãe za biãe subjekta doživljava prirodnim, spontanim i stabilnim delovanjem, dok bi drugo biãe u
funkciji spoljnog posmatraèa u potrazi za izvesnim pravilima u skladu sa kojima se
izvodi ponašanje posmatranog biãa najèešãe bilo zbunjeno uoèenom kompleksnošãu,
dinamiènošãu, nepredvidljivošãu i haotiènošãu. S druge strane, niz misli i oseãanja koji
bi indukovao oseãaj unutrašnje uzburkanosti bi spoljni posmatraè èesto okarakterisao kao
znak mirnoãe, stabilnosti i statiènosti. Klasièna nauka je, naravno, zasnovana na
stabilnosti kao kvalitetu koji odreðuje spoljni posmatraè, što je neodrživ stav u kristalnoj
jasnoãi shvatanja da smo mi kao posmatraèi ne samo harmonije emergentnih kvaliteta
naše kompletne životnosti, veã i sagledavamo svet ne kao kartezijanski izolovani um, veã
kao neraskidivi ko-kreacijski deo doživljavanog sveta. Svaki standard za merenje
stabilnosti ukljuèuje neizostavno ljudske, dakle subjektivne vidike, što znaèi da sama, na
klasièno-nauèni naèin definisana stabilnost, ne može biti stabilan, ne-subjektivan
koncept. U èinjenici da su ljudska biãa u stanju da percepiraju ne direktne reprezentacije
dejstava sredine, veã samo samostalno definisane razlike, implicitno se krije i ideja o
nemoguãnosti formiranja istinitosnih kriterijuma na bazi sopstvenih iskustava. Ukoliko
ruku iz tople vode prebacimo u mlaku, mlaku vodu ãemo doživeti kao hladnu, ali ako iz
hladne vode ruku prebacimo u mlaku, onda ãe nam mlaka voda izgledati kao topla.
98
Odatle je jasno da »èovek nalazi u samom sebi meru svih stvorenih stvari«171, kao što je
smatrao Protagora, što je u apsolutnom skladu sa idejom o kvalitetima kao putevima
izmeðu živih biãa i Prirode.
Metod kvantifikovanja se u nauènim okvirima koristi u svrhu prevazilaženja
eventualnih subjektivnih nesuglasica oko ishoda dogaðaja iz sveta percepcije razlièitih
biãa, i omoguãavanja precizne i efikasne komunikacije znanja. Ipak, ovakav prenos
nauènih saznanja razvija pogrešnu sliku o njihovoj objektivnoj prirodi, i pored toga što
oèigledno predstavlja samo konvencionalnu aproksimaciju. U nauènim okvirima se
smatra da su matematièki zakoni pogodni za preciznu komunikaciju formalnog znanja, s
obzirom da se komunikaciona suština brojeva i kvantiteta može usaglasiti tako da bude
nezavisna od taèke gledišta, èime se stvara osnova za operisanje brojevima nezavisno od
osobina brojaèa. Meðutim, ne samo da svako biãe konstruiše sopstvene i uvek
jedinstvene koncepte brojeva, veã i kontekst pojava u svrhu èijeg objašnjavanja ili
opisivanja se oni koriste, uvek je subjektivan. Bitno je primetiti da baratanje brojevima i
matematièkim operacijama predstavlja rekonstruisanje mape, koje može biti nezavisno od
stanja same teritorije, jer, naime, kada sabiramo dva broja, mi ne zamišljamo
kvantitativne koncepte za potrebe èijeg opisivanja su oni ponikli, veã praktièno
mehanièki izvodimo rezultat operacije. Stoga je još Platon smatrao da brojevi bez svojih
kvantifikujuãih jedinica nemaju nikakav fizièki smisao. Oni predstavljaju »sredstvo igre«
unapred formulisanih pravila. Sve takozvane a priori kategorije, ukljuèujuãi matematièke
ideje, uzroènost, prostor, vreme, elemente Euklidove geometrije i slièno, predstavljaju
samo ljudske izume ureðivanja iskustva, te se mogu, slièno kao što je Dekart došao na
ideju o kartezijanskim koordinatama posmatrajuãi let muva u uglu plafona sobe149, izvesti
iz senzorno-motornih iskustava. Na slièan naèin se i vremenski interval nekog dogaðaja
može proceniti samo putem poreðenja, i to ne sa stabilnim, objektivnim vremenom, veã
samo sa vremenom trajanja nekog drugog procesa, kao što je, na primer, kretanje
kazaljke na satu. Meðutim, da nauène slike sveta kao izumi ljudske vrste ne predstavljaju
samo odraze biološke organizacije individualnih biãa, veã pre svega socijalne kategorije,
mape èije je iscrtavanje pokrenuto meðusobnom brižnošãu izmeðu živih biãa, ispoljenom
kroz lingvistièku tradiciju (koja, podsetimo se, èini ljudska biãa kulturno uzvišenim u
odnosu na druge planetarne vrste), odražavaju kako reèi Anrija Poenkarea da
»geometrijski aksiomi nisu ni sintetièki sudovi a priori ni eksperimentalne èinjenice. One
su konvencije«392, tako i reèi Ervina Šredingera koji se, pod utiskom kvantnog
indeterminizma Prirode, pita »otkuda nièe rašireno verovanje da je ponašanje molekula
odreðeno apsolutnom uzroènošãu, otkuda ubeðenje da je suprotno nezamislivo? Naprosto
iz navike, negovane hiljadama godina, da se misli kauzalno, usled èega ideja o
nedeterminisanim dogaðajima, o apsolutnoj, iskonskoj bezuzroènosti, izgleda potpuna
besmislica, logièki apsurd«392. Kroz ovakav doživljaj porekla nauène misli kao
kreativnih, idejnih putanja koje su u stanju da ulepšavaju naš svet, prestavlja temelje
njene dalje evolucije iz inertnog sleðenja programskog toka razmišljanja u našom
slobodnom voljom okruženu kreativnu potragu za holistièkim objedinjavanjem
egzistirajuãih slika sveta u nove ukazatelje koje predano pružamo našem svetu.
Za razliku do kvantitativnih pristupa objašnjenjima stvarnosti u okviru kojih se
podrazumeva da nije povoljno postojanje više od jedne taèke gledišta opisivanja Prirode,
što izaziva sukobe izmeðu razlièitih pretencioznih nauènih teorija koje obuhvataju
preklapajuãa polja stvarnosti, kvalitativni prilazi opisivanju sveta razvijaju implicitnu
99
tolerantnost, jer svet posmatran iz razlièitih perspektiva mora posedovati i razlièite
kvalitete koji se pokazuju povoljnim za konstruisanje razlièitih iskustava. Svest o
beskonaènom broju realnih iskustava i konstruisanih stvarnosti, kao i tolerantnost koju
povlaèi ovo shvatanje neophodno je inkorporirati u svako buduãe logièko-metafizièko, te
kvantitativno-kvalitativno sagledavanje i opisivanje stvarnosti. Svako znanje iz ovakve
perspektive gubi osnovu za potencijalnu pretencioznost, svevaženje ideja i krutost pri
promeni stavova, mišljenja i modova razmišljanja, koji iznedruju potencijalne osude,
odbacivanja i sukobe, a dobija atribute skromnosti, izvora besprekidnog èuðenja,
uzdizanja tuðih mišljenja i pogleda na svet, fleksibilnosti promene mišljenja, tolerantnosti
i milostivog poštovanja. Umesto kompetitivnosti i izvorišta konflikata prevlaðuju
kolaboracija i zajednièka adaptacija u kojoj se oèitavaju individualna uèenja, kao i
globalna evolucija.
Za razliku od klasièno nauènog, objektivistièkog poimanja sveta as-it-is, moderni
konstruktivistièki vidici, saglasni sa drevnim religijskim tradicijama, doživljavaju svet
ljudske civilizacije kao stvoren od strane bivstvujuãe inteligencije koja deluje na
temeljima socijalne tradicije56. Na osnovu ovakvog doživljavanja objekata kao plodova
aktivne, stabilizujuãe konstrukcije sveta od strane saznajnog subjekta, raða se i novi,
konstruktivistièki postulat na osnovu koga je »iskustvo uzrok, a svet posledica«, što je
suprotnost od realistièkog postulata koji nam kaže da je »svet uzrok, a iskustvo
posledica«. Naravno, sa epistemološke taèke gledišta je konstruktivistièki princip odnosa
Prirode i iskustva realniji, premda bismo se sa ontološkog stanovišta vratili na
nerazdvojivost ovih dveju principa, na isprepletanu i nerazluèivu igru uma i Prirode koji
zapravo èine harmoniènu i nedeljivu celinu. Veã smo uvideli da kada god se susretnemo
sa jednosmernim uzroènim relacijama, znajmo da su one samo aproksimacije cikliènih
interakcija kroz koje se menjaju svi entiteti koji u njima uèestvuju.
Pošto se kriterijum »povoljnosti«, ali ne obavezno i istinitosti, nalazi u osnovi
naèina svakog uèenja, tada je standardno konstruktivistièko shvatanje da nauèna, te i sva
druga znanja nisu neophodno adaptirana Prirodi, veã je svet kakvim ga vidimo i
poznajemo adaptiran našim saznajnim težnjama. Ipak, ovakvo stanovište je jednostrano, i
istina bi se sasvim sigurno našla negde u sredini, jer mi kao saznajna biãa nismo sami
sebe napravili, veã jedna znatno bogatija, holistièkija ureðenost èiji smo mi samo maleni
deo. »Od Gospoda su koraci èoveèji, a èovek kako ãe razumeti put njegov?« (Prièe
Solomonove 20:24), pita se car Solomon. Upravo nas prouèavanje tragalaèke uloge
èoveka u jednoj ovakvoj bogatoj organizaciji navodi na misao da je sve u stanju stalnog
kretanja ka kompleksnijim stanjima ureðenosti, otvarajuãi nam tako put evolucije ka sve
sreãnijem i saznajno radosnijem, otvorenijem, osetljivijem i oseãajnijem svetu. Priroda
nam stoga ukazuje put koji moramo slediti, ali drugu stranu ove interakcije èine naše
težnje, naša sloboda misli, jer se samo u harmoniènom plesu reda i slobode razvijaju
bogatija stanja ureðenosti. Stoga je odgovornost koju prihvatamo i stvaramo u kokreiranju naših svetova esencijalna karakteristika produhovljenog življenja, kao što nam
konstruktivistièke ideje sugerišu, ali u harmoniji sa spontanim i predanim prihvatanjem
Puta Prirode.
Sa prihvatanjem odgovornosti za naš svet (koje prirodno proizilazi iz
doživljavanja kvaliteta našeg sveta kao puteva izmeðu uma i Prirode), shvatanja o
nužnosti ispoljavanja implicitne etike u našem odnosu sa Prirodom, kao i duha
zajedništva koji prevladava potencijalni konstruktivistièki solipsizam, raða se odnos
100
izmeðu subjekta i drugih biãa koji odiše poverenjem, toplim sagledavanjem sveta iz
razlièitih perspektiva, iz razlièitih oèiju. Meðutim, ovakav odnos se lako može narušiti sa
uvoðenjem objektivne i od saznajnog sveta subjekta nezavisne stvarnosti, kojima se
druga biãa »objektiviziraju«. Naspram voajerskog otuðenja ljudskih biãa od sopstvenih
svetova i njihovih opisa, koga podrazumeva inertna »objektivnost« u izražavanju i
razumevanju sveta, kroz svest o izvodljivosti korišãenja samo nas samih kao referentnih
taèaka naših posmatranja i njegovih opisa (što èini put ka buðenju implicitne etike u
govoru, kao što je fon Ferster smatrao, dok se analogija ovakvog spiritualnog premeštanja
polja referencije sa uslovljavajuãih, objektivistièkih starozavetnih, bilo »Božijih« ili
»bezbožnièkih« puteva, na samog subjekta, na stvaranje odgovarajuãeg sveta u dodiru
vere, najdubljih težnji biãa i Prirode, može pronaãi i u svojevremeno revolucionarnom
Isusovom uèenju, obeleženom reèima: »Ja sam Put« (Jovan 14:6)), raðaju se ne samo
zadivljujuãe skromni, primerni i nenametljivi izražaji koji su zaista spontano u stanju da
promene svet, veã i svest o stapanju posmatraèa i posmatranog, o nama kao Jednima sa
našim svetom i našim mislima (vraãajuãi zajedno sa odgovornošãu za naš svet, i èudesnu,
isceliteljsku moã svetu naših misli), o svetu koji se stoga menja zajedno sa harmonijama
probuðenim našim najtananijim izborima (»Postajemo svesni da svaka akcija – èak i
blago podizanje ramena – može stvoriti novi univerzum koji nije postojao pre«312, kao što
je govorio Hajnc fon Ferster), o svetu ne kao statiènom postojanju, veã kao dinamièkom
postajanju, otvarajuãi vrata slobodnim dijalozima kroz koje bi se spontano razvijala nova
holistièka saznanja nesluãenih bogatstava.
U nauènim okvirima se, usled gotovo uobièajenog shvatanja da biãa percepiraju
nešto što je objektivno prisutno u svetu oko nas i èemu mi ne dajemo nikakav smisao kao
eventualna druga strana puta definisanja njihovih kvaliteta, smatra da je, na primer,
ljudsko oko analogno video kameri, tako da aktivnost optièkog nerva predstavlja direktnu
reprezentaciju svetlosnih putanja (talasa) na mrežnjaèi. Meðutim, mnogi eksperimenti
demonstriraju da upravo ljudsko oko u sprezi sa nervnim sistemom definiše ono što se
može percepirati i naèin na koji se to izvodi414. Teorije o pasivnom vidu se danas u sve
veãoj meri zamenjuju teorijama o proaktivnom vidu u okviru kojih dinamika èula za vid
igra kljuènu ulogu u objašnjenju sveta kakvim ga vidimo, što nas polako vraãa u
ravnotežu objektivistièkog i pasivnog doživljavanja našeg vida sa subjektivistièkim
antièko-grèkim verovanjima da oko baca svetlost na svet, te tako aktivno bira ono što ãe
videti i u kakvom svetlu. Danas je poznato da na relativno velikim oblastima mrežnjaèe
povezanim sa pojedinaènim vlaknom optièkog nerva, nije sam intenzitet, veã su lokalne
varijacije intenziteta te koje pobuðuju vlakno. Teorije koje povezivanjem boja kakve
vidimo (ili svakog drugog vida percepcije) sa talasnim dužinama svetlosti (ili bilo kojih
drugih kvantifikujuãih varijabli) pokušavaju da eliminišu efekat posmatraèa stoga nisu
adekvatne119 za pružanje objašnjenja procesa opažanja, te se i predviðanje percepcije ne
može izvoditi u funkciji iskljuèivo eksternih parametara. Ne samo da je poznato da Krik i
Neèiz Indijanci ne prave terminološke razlike izmeðu žute i zelene boje, dok Tjunika i
Pueblo Indijanci na slièan naèin ne razlikuju plavu boju od zelene392, veã i osvetlimo li
palicu sa jedne strane belom, a sa druge strane crvenom svetlošãu, videãemo dve senke,
jednu crvenu, ali i jednu zelenu, iako se fotoni sa frekvencijama koje bi odgovarale
zelenoj boji ne mogu detektovati. Slièan eksperiment možemo izvesti sa posmatranjem
naše ruke u senci svetlosnih izvora sveãe i izlazeãeg Sunca u kom sluèaju ãemo možda
moãi da primetimo da ãe naša ruka dobiti plavu nijansu. Prisustvo zelene boje u prvom, i
101
plave u drugom primeru, tako ne predstavljaju jednostavne, kvalitativno-jednosmerne
korelacije izmeðu prisustva fotona odreðenih talasnih dužina u našoj sredini i naše svesti
o njima, veã rezultat složenih putanja relativnih aktivnosti izmeðu neurona kojima se
omoguãava dvostrano uoblièavanje kvaliteta na relaciji uma i Prirode. Slika koju vidimo
je oèigledni rezultat internih procesa percepcije, a ne nešto što je za svakoga identièno i
od nas nezavisno. Nervni sistem ne poseduje klasiène kompjuterske unose i iznose, veã
dozvoljava strukturalne perturbacije u samoj neuronskoj mreži, što modifikuje njenu
aktivnost, pri èemu je sekvenca stanja sistema generisana relacijama neuronske aktivnosti
odreðene strukturom biãa. Pomeranje pažnje sa detalja na detalj potencijalno
perceptibilnih elemenata predstavlja emanenciju subjektivnog interesa u kome se krije
tajna metoda konstruisanja svaèijeg posebnog sveta. Percepcija se stoga mora prouèavati
iznutra sa ukljuèivanjem karakteristika posmatraèa, uz shvatanje da sam nervni sistem
predstavlja stvaraoca pojava, pre nego samo filter mapiranja objektivno postojeãe
stvarnosti. Fokus istraživanja percepcije bi, tako, trebalo da bude na interakcijama u
okviru samog saznajnog sistema, a ne na strukturalnim perturbacijama koje ne definišu
dalju aktivnost u sistemu, veã samo iniciraju izvesne promene koje biãe samostalno
izvodi. Podsetimo se da osnovu uslovljavajuãeg prouèavanja ponašanja živih biãa - koje
je sa degradirajuãim slikama ljudske Prirode, uz pružanje doprinosa opravdavanju
zavaravajuãe ideje o izvodljivosti plemenite edukacije mehanizmima uslovljavanja
(nagraðivanja i kažnjavanja, koji umesto razumevanja zašto je bitno biti dobar, uglavnom
rezultuju u traumatizujuãim ekspresivnim degeneracijama životnih i saznajnih
spontanosti, u redukovanju saznajne fleksibilnosti, dubine procesovanja novih
informacija i lakoãe njihove integracije sa postojeãim znanjem, te u zamagljivanju
intrinsiène, istinski kreativne motivacije189, èineãi da uroðena, deèije nevina
heuristiènost, ravnoteža logièke razumnosti i slobodne, nesputane intuitivnosti i
istraživaèkog instinkta, biva zamenjena konformistièkim, indoktriniranim metodološkim
prilazima u našem (u)poznavanju sveta190) izvedene iz ponižavajuãih
eksperimentisanjima sa pacovima, obeležilo psihologiju 20. veka - èini insistiranje samo
na spoljašnjim manifestacijama životnih procesa (samo na onima koje može registrovati
spoljni posmatraè, eksperimentator) organizma kao jedino nauèno-relevantnih, te na
zavaravajuãem realistièkom poistoveãivanju podsticaja iz perspektiva spoljnog
posmatraèa i subjektivnog biãa. Poistoveãivanje spoljašnjeg izgleda i ponašanja sa
unutrašnjom lepotom življenja iz perspektive subjekta je dovelo do niza pogrešnih
direktnih srazmernosti koje prevladavaju u opštim savremenim psihološkim i sociološkim
shvatanjima, ukljuèujuèi direktnu srazmernost doživljavanja zadovoljstva sa spoljašnjim
izgledom ne kroz sopstvene oèi, veã u oèima drugih, kao i ideje o leèenju bolesti
potiskivanjem simptoma, a zanemarivanjem njenih istinskih uzroka koji uvek poèivaju na
mentalnom planu. Korespondencija izmeðu strukturalnih promena i dejstva sredine koje
ih je uzrokovalo, nije strukturalna, veã istorijska, te se. izmeðu ostalog, stoga ne može
objasniti kao vrsta referentnih relacija izmeðu neuronske mreže i spoljašnjeg sveta. Iz ove
perspektive, odražene reèima Svami Vivekanande da »spoljašnji svet je jednostavno
sugestija, moguãnost, koja nas nagoni da prouèavamo, ali stvarni objekat našeg
prouèavanja jeste um«402, ne mogu se identifikovati razlike izmeðu rezultata percepcije i
halucinacija, posmatranja sredine i unutrašnjih vizija, kao ni izmeðu nauèenog i
instinktivnog (uroðenog) ponašanja, što svakako postavlja odreðene nesigurnosti, a
zajedno sa njima i odgovornosti, te i potencijalne osmišljenosti sveta koji ko-kreira naša
102
percepcija. Fon Ferster je u tom smislu primetio da »ako stimulišemo ãeliju èula za vid sa
kapljicom sirãeta, ona ãe kao odgovor dati svetlosni signal, a ako priuštimo jeziku mali
elektrièni impuls, možemo izazvati oseãaj kiselosti«373. Za definisanje razlika izmeðu
pomenutih karakteristika neophodno je pozvati se na socijalni karakter opisa rezultata
opažanja i izvesti poreðenja iskustva subjekta sa tuðim iskustvima. Iz ovakvog, nužno
socijalnog karaktera našeg ko-kreiranja kvaliteta sveta i pružanja njegovih opisa se kao
komplementarnost osnovnog autopoietièkog principa sa poèetka ovog odeljka (principa)
razvija i fon Fersterov stav da »sve reèeno reèeno je posmatraèu«312 sa kojim se
potencijalni monološki solipsizam konstruktivistièke teze prevodi u dijalog duha
zajedništva i saoseãanja, koji je jedini u stanju da prosvetli i spasi svet.
Samo-organizacioni sistemi opstaju zahvaljujuãi ne samo svojoj termodinamièkoj
otvorenosti koja predstavlja samo jednu stranu novèiãa životnosti, veã i zahvaljujuãi
svojoj operacionoj (uzroènoj) zatvorenosti. Naime, èudesna igra izmeðu ova dva principa
slobode i reda, otvorenosti na nasumiènosti dejstava sredine i stabilne organizacije
predstavlja esencijalni Jin-Jang polaritet koji karakteriše organizacije životnosti. Živa
biãa moraju biti u neprekidnoj razmeni materije i energije sa sredinom, što uslovljava
njihovo fizièko opstajanje, dok njihova operaciona zatvorenost predstavlja osnovu samoorganizacione aktivnosti, i odslikava moguãnost uspostavljanja beskrajnih cirkularnih
uzroènih veza u organizmu od koje god taèke krenuli. Na taj naèin se èak i »nasumièna«
dejstva sredine u okvirima ovakve organizacije prevode u ne-nasumiène informacije, što
je èinjenica koja stoji u osnovi fizièkog opravdanja konstruktivistièkog stava.
Zahvaljujuãi ovakvoj rekurzivnoj organizaciji, èak i pojmovi percepcije i informacije u
svom standardnom, objektivistièkom znaèenju prepuštaju mesto shvatanju da sve ono što
mislimo da je eksterno pripada internom svetu pojedinca, te da je svaka informacija u
saznajnom svetu pojedinca zapravo interni sistemski konstrukt, kao i da je svaka
referenca u odnosu na nekoga zapravo samo-referenca. »Inteligencija organizuje svet
organizujuãi sebe«187, èuveni je saznajni princip Žana Pjažea, koji odražava èinjenicu da
je svako znanje zapravo subjektivni, uvek re-konstruišuãi, a ne fiksni, samoorganizacioni saznajni proces koji ne predstavlja istinitu sliku stvarnosti, veã odražava
povoljnost organizacije sopstvenog iskustvenog sveta. »Unutra« i »spolja« u odnosu na
saznajnog subjekta predstavljaju samo njegove misaone, kroz socijalnu interakciju kokreirane konstrukcije, iako za nervni sistem ne postoje ni »spolja« ni »izvan«, veã »samo
održavanje korelacija koje se stalno menjaju«, odakle je, izmeðu ostalog, i oèigledno da
um ne predstavlja lokalizovani entitet, veã beskrajno prostiruãu mrežu dejstava75.
Uspešnost primene bilo kog principa nam ne govori o njegovoj istinitosnoj reprezentaciji
stvarnosti, veã samo o njemu kao povoljnom instrumentu organizacije iskustva. Dva
osnovna principa radikalnog konstruktivizma149 glase da »znanje se ne prima pasivno,
veã se aktivno izgraðuje od strane saznajnog subjekta«, te da »funkcija saznanja je
adaptivna i služi organizaciji iskustvenog sveta, a ne otkriãu ontološke stvarnosti«. Stoga
se svako znanje zapravo konstruiše, izumljuje, a ne pasivno otkriva. Znanje se, tako, ne
zamišlja kao adaptirano objektivnom svetu, veã je naš konstruisani svet adaptiran našim
saznajnim potrebama ogranièenim našom, evolucijom formiranom strukturom. Svet iz
perspektive ljudskih biãa uvek predstavlja èarobnu igru Prirode i smisla koji sa
sopstvenom odgovornošãu i izborom konstruišemo. »Vaš duh vam neãe biti dodeljen, veã
ãete ga vi birati...i život koji izabere biãe njegova sudbina. Vrlina je slobodna, i koliko je
èovek poštuje ili omalovažava, toliko ãe je više ili manje imati; odgovornost je sa
103
izbornikom«310, pisao je Platon, pokazujuãi na svaki trenutak naše egzistencije kao na
neèujni i tihi korak koji temelji našeg srca prave na putu našeg spiritualnog rasta,
prepoznavanja naše duše u svakom deliãu sveta i praskozornog buðenja jedinstva uma i
Prirode. I sva nauèna otkriãa, tako, ne predstavljaju reprezentacije objektivnog i od
nauènika nezavisnog sveta, veã istraživanje misli, emocija i temeljnih stavova, najdublje
suštine ljudskih biãa, što èini èudesnu refleksiju u okviru koje se primaran znaèaj daje
našem iskustvu koje se ne može jednostavno porediti sa »stvarnim« svetom u svrhu
odreðivanja kriterijuma istinitosti sa svim sukobima koje ovakva implicitna pretpostavka
donosi, veã ono (naše iskustvo, naš um) predstavlja ravnopravnu stranu kreacije kvaliteta,
nauke, oseãanja i svega što znamo da postoji.
S obzirom da se svaka svest, ne samo kao posledica misaonih refleksija, veã i
direktnih rezultata percepcije, uoblièava u odreðene celine koje predstavljaju naš
iskustveni svet, tada se i samo posmatranje, a ne samo znanje, može doživeti kao
razumevanje. Poznate reèi »Sve što sam razumeo, dobro je« sada dobijaju svoj duboki
smisao, jer konstrukcija sveta neophodno obuhvata svaki naš kontakt sa njim, te se stoga i
kaže da je življenje = saznanje. »Jer, niko ne može biti nedejstvujuãi, èak ni za trenutak.
Svako deluje...posredstvom guna (najdubljih, implicitnih vrednosti, prim.a.) Prirode«
(Gita 3:5), uèio je Krišna, pokazujuãi nam na svaki trenutak našeg postojanja kao na
otelotvoravanje izbora spiritualne suštine našeg biãa u iscrtavanju slike sveta. Percepcija,
saznanje, akcija i uèenje tako postaju nerazluèivi delovi celovitog životnog odnosa biãa
sa svojom sredinom, i to tako da se odnose ne samo na unutrašnji svet biãa, veã na èitavo
more interakcija izmeðu biãa i Prirode, putanja koje se pružaju u beskraj Kosmosa. I um
tako prestaje da predstavlja kartezijansku »stvar koja misli« (res cogitans), izolovanu od
svoje sredine, veã postaje stvaralaèki proces, Put, harmonija putanja, muzika Kosmosa,
neodvojiva od svog sveta.
Da se u nama samima krije tajna èitavog našeg sveta putem esencija prihvatajuãih
i tolerantnih putanja koje nas povezuju, skladno ilustruje omiljeni149,153 dijalog Ernsta fon
Glasersfelda, koji predstavlja odlomak iz èuvenog suðenja Jovanki Orleanki. »Glasovi
koje èuješ nisu Božije poruke, veã dolaze iz tvoje mašte«, reèe inkvizitor Jovanki
Orleanki, na šta ona odgovori: »Naravno, tako Gospodnje poruke i dolaze do nas«. I
ÈuangCeove reèi opisuju slièno postojanje odgovora na sva kosmièka pitanja u nama
samima: »Moja definicija veštine (znanja) nema nikakve veze sa dobroèinstvom i
praviènošãu; ona samo znaèi biti vešt u odnosu na svoju Vrlinu (Te), i to je sve. Moja
definicija veštine nema nikakve veze sa dobroèinstvom i praviènošãu; ona znaèi praãenje
istinite forme sopstvene uroðene prirode, to je sve. Kada govorim o dobrom sluhu, ne
mislim na slušanje drugih; mislim jednostavno na slušanje sebe. Kada govorim o dobrom
vidu, ne mislim na gledanje drugih; mislim jednostavno na gledanje sebe«70. Kao što
majstorski bokser ili samuraj znaju da njihova borba nije borba protiv vrlina ili mana
drugih biãa, veã susret sa sopstvenim vrednostima, smeranjima i težnjama, i spiritualnom
svešãu prožeto biãe zna da se prava borba vodi na polju ne manipulativnog, nasilnog
menjanja sveta (bez promene pogleda na svet samog biãa), veã upoznavanja sopstvenih
najdubljih težnji i njihovog usmeravanja ka Putu Prirode. I zaista, egzistencija nas samih
podrazumeva i postojanje našeg subjektivnog uoblièavanja svih crta sveta, što zauzvrat
èitavom našem svetu pruža odraz nas samih, naših vrednosti i unutrašnjih težnji. Sve što
znamo da postoji, sve što smo nekada videli ili èuli, i mi sami smo stvorili, te je stoga
oèigledno da pronicanje u tajne sveta, predstavlja zapravo pronicanje u tajne nas samih, i
104
obrnuto, jer sve što postoji u našem svetu i jesmo mi. »Ako nisam za sebe, ko ãe za mene
biti? Ako sam samo za sebe, šta sam ja? Ako ne sada – kada?«337, 114, stara je talmudska
izreka koja nam »konstruktivistièkim« reènikom kaže da »ako želimo da plešemo sa
nekim, moramo i sami plesati«16, jer »prerekvizit blaženog venèanja sa drugim je blaženo
venèanje sa sobom«363. Zadivljenost našim svetom preduslov je zadivljenosti èitavog
sveta. U tom duhu, Paulo Koeljo nas podseãa da »ratnik svetlosti pleše sa svojim
drugovima, ali ne prenosi ni na koga odgovornost za svoje korake«229, jer spiritualni put,
put Ljubavi115 nisu ni manipulativni egocentrizam, ni slepo sleðenje normi ponašanja, veã
ravnoteža izmeðu prihvatanja odgovornosti za stanje èitavog sveta i potpune i spontane
posveãenosti i predanosti biãima našeg sveta i Putu Prirode; to je put pronalaženja
neèujnog, meditativnog jezika srca koji vodi ka jedinstvu našeg biãa i Prirode, jedine
konfuèijevske niti, ali koja povezuje sve ostale.
Shvatanje da je èitav svet kakvim ga vidimo i sva znaèenja koja mu intrinsièno ili
ekstrinsièno pripisujemo zapravo naša konstrukcija, imalo bi veoma korisne posledice na
harmoniènost razmišljanja pojedinaca i njihove interakcije u socijalnom kontekstu. Kroz
razumevanje da su èitava Priroda i njena biãa naše konstrukcije na bazi iskustva, neãemo
ih postavljati u fiksne kategorije i na taj naèin redukovati naša oèekivanja od njih u vidu
oèekivanog ogranièenog broja opcija, veã ãemo se radovati iznenaðenjima u svakoj
promeni njihovog ponašanja i slika Prirode. Adekvatno shvatanje bi moglo biti prisutno i
na nivou nauènih teorija Prirode. Umesto poistoveãivanja modela sveta sa istinitom
slikom stvarnosti, naše teorije i modele bi karakterisao samo kriterijum valjanosti, što bi
uèinilo kreativne okvire nauène misli znatno fleksibilnijim prilikom odstupanja ponašanja
Prirode od predviðanja modela, što je bio sluèaj sa svakom dosadašnjom, a sasvim
verovatno ãe biti i sluèaj sa svakom buduãom nauènom teorijom, s obzirom da je u
beskrajnom traganju, uèenju i usavršavanju, a ne u postavljanju krajnjih odgovora i
ograda radoznalosti i kreativnosti, prisutan put buðenja opšte blagodeti. U okvirima
edukacije, umesto insistiranja na robotizovanoj reprezentaciji (ne reinterpretaciji)
izloženih formi i pravila, uz shvatanje o kreiranju sopstvenog, jedinstvenog znanja u
svakome od nas, te o nemoguãnosti prenošenja objektivnog znanja, težilo bi se iniciranju
samostalnih reflektivnih razmišljanja i otkrivanja sveta (koji je zapravo sopstveni,
autonomni svet biãa u pitanju). U odnosima sa drugim ljudskim biãima, naspram
osuðivanja postojanih u okvirima pretpostavke o moguãnosti spoznaje realnih stavova,
poriva i težnji iz kojih izranja ponašanje posmatranih biãa, postaviãe se svest o
eventualnom pridavanju karakteristika i crta liènosti kao takvim da one uvek
predstavljaju posledice našeg sopstvenog iskustva, dakle slike nas samih iz date
perspektive. Uz ovakvo shvatanje je jasno da svako osuðivanje i karakterno
formalizovanje i imenovanje predstavlja »ogledanje majmuna u zrcalu«, i da je samo
neosuðujuãa i nepojednostavljajuãa zadivljenost nad nepoznanicom i beskrajnim
spiritualnim morem koje èine druga biãa stav koji bi, slièno kao i svaka jurodivska svest
o sopstvenom neznanju i nepretencioznosti, veã samo stalnom susretu sa beskrajnim
okeanom božanske kreacije, bio u stanju da implicira mir i tolerantnost na individualnom
i društvenu harmoniju na globalnom planu. »Èudni su putevi Gospodnji«, i oni to moraju
ostati – izvori èuðenja i zadivljenosti, a ne predmeti objektivistièkih rasprava i povodi
ispunjenja težnji ka potpunim spoznajama i pružanju finalnih i apsolutnih odgovora, koje
zanemarivanjem realne izvodljivosti samo uèenja primerom, ali ne i posredstvom sile, po
pravilu iniciraju sukobe i nesreãe. Slièno kao što se u drevnoj prièi o ljudima koji
105
dodirujuãi po surlu, uho, nogu i trup slona u mraku, bez uviðanja »istinitosne«
komplementarnosti uvida svakog od njih ne može izgraditi zajednièka slika o slonu, i
poverenje u relevantnost svaèijeg stava, uzimanje u obzir svakog pogleda na svet i
radosna prijemèivost na razgranavanje raznovrsnosti globalnih putanja razmišljanja
prosvetljavaju put zajedništva i ispunjenog življenja posveãenog èudesnoj igri
evolutivnog plesa jedinstva i raznovrsnosti. Kroz poštovanje autonomije svakog biãa i
detalja Prirode, i pretvaranje težnji ka manipulacijskom upravljanju u nevino divljenje,
svako biãe predstavljaãe povod radosnih susreta i beskrajan i neiscrpan izvor saznanja
koja se raðaju kroz njih, ispunjavajuãi spontano i sam svet velièanstvenim harmonijama.
Ukoliko se sada vratimo na posmatranje zvezdanog neba sa Zemlje i izaberemo,
na primer, sazvežðe Kasiopeje oblika W u blizini polarne zvezde nasuprot Velikom
Medvedu, možemo se lako upitati: »Ali, gde je ustvari ovo sazvežðe?«. »Pa, na nebu,
naravno«, glasio bi možda nehotièan odgovor148. Ali, podsetimo se da izgled odreðene
zvezdane konstelacije zavisi najpre od taèke posmatranja (o èemu je bilo reèi u odeljku o
beskrajnim kvalitetima), ali takoðe i od izvoðenja specifiènih perceptivnih operacija u
èinu posmatranja, operacija koje definiše naš kompletan istorijat i naše najdublje
vrednosti koje trenutno usmeravaju našu pažnju pri iscrtavanju razlika i putanja našeg
sveta. S obzirom da je percepcija jedan vid aktivnog kreiranja našeg, što stabilnijeg sveta,
tada se proces posmatranja ovog sazvežða i njegovog doživljavanja kao izvesne celine,
može ovako predstaviti. Najpre, pomeraji naše pažnje stvaraju forme, oblike i obrise koje
primeãujemo. Ali, pažnja u ovom kontekstu ne podrazumeva nešto slièno reflektorskoj
svetlosti koja obasjava objektivno postojeãa tela, veã puls fokusiran na senzorske razlike,
jer smo, kao što znamo, u stanju da opažamo samo razlike. Bitno je primetiti da je
preusmeravanje pažnje èisto misaona aktivnost i da za nju nije neophodno èulno
skeniranje, o èemu nam svedoèi takozvani koktel-efekat149 - pojava da smo, »okruženi«
morem konverzacija, u stanju da samo misaonim prebacivanjima pažnje izaberemo onu
kojoj ãemo posvetiti trajnu pažnju. Upravo se u ovom samostalnom izboru posveãivanja
pažnje razlikama našeg sveta i krije tajna, otvoreni put za slobodno-voljni izbor našeg
spiritualnog napretka, neogranièenog uèenja, razvoja fakirske moãi koncentracije misli,
Zen svesti potpunog boravljenja u trenutku sadašnjosti, vernog praãenja Puta Prirode i
budnog razgonetanja njenih putokaza, te oslobaðanja od nehotiènih misli koje poput
»krilatih fantoma lete kroz hodnike ljudskog uma«364 i buðenja beskrajno èistog,
svepoistoveãujuãeg uma. »Chiaroscuro is all very well, but William Blake tells us firmly
that wise men see outlines and therefore they draw them«19, možda bi nas podsetio
Gregori Bejtson, reèima koje, izmeðu ostalog, ukazuju i ne na preterano apstraktno
bojenje spontano iscrtanih harmonija našeg sveta, veã na praãenje putanja koje se
stvaraju u našem dodiru sa Prirodom kao kljuèa odgonetanja najdubljih tajni postojanja.
Aktivnim preusmeravanjem pažnje od jednih do drugih opažajnih razlika, od zvezde do
zvezde u odnosu na nebesku pozadinu, konstruišemo izgled našeg sveta, odnosno
nebeskog sazvežða. Podsetimo se i da je u svrhu nastanka svesti o pluralnosti (zvezda u
ovom sluèaju), neophodno posedovati moã refleksije nad sopstvenim saznajnim
operacijama prepoznavanja, što je osobina koja inteligentna biãa kakva poznajemo èini
posebnim u Kosmosu. Ponavljanje, kvantiteti i jednakosti nikada ne postoje u Prirodi
koja se odlikuje samo putanjama i neponovljivošãu, te je stoga i koncept pluralnosti (i
kvantifikovanja) ljudski izum. U svakom sluèaju, da bi se iznedrila svest o sazvežðu,
potrebno je i biti svestan sopstvenih operacija koje stvaraju sliku sazvežða. Nakon ovog
106
razlaganja, možda bismo mogli realistièko-objektivistièki odgovor koji bi posmatrano
sazvežðe postavio na nebo, nezavisno od našeg posmatranja i postajanja, i solipsistièki
odgovor koji bi pokazao na posmatrano nebo kao na iskljuèivo našu kreaciju, sjedinili u
meðusobnu komplementarnost, i rekli da zvezde su na putu koji spaja nas kao biãa –
posmatraèe sa Prirodom. Prirodne razlike iniciraju opažanja biãa, ali samostalnim
izborom opažajnih razlika biãa vrše selekciju na potencijalnom supstratu informacija,
stvarajuãi sopstveni svet, te je stoga »iscrtavanje« našeg sveta znatno skladniji pojam za
opisivanje procesa opažanja u odnosu na pojmove »registrovanja«, »detektovanja« ili
bilo kakvog ukazivanja na pasivnu percepciju, premda nas doživljaj našeg sveta kao puta
izmeðu biãa i Prirode poziva na korišãenje pojma »ko-kreacije«, predloženog u okvirima
ove knjige. Meðutim, premda kao ko-stvaralac svog sveta, subjekat jeste njegov svet,
svako biãe i detalj Prirode u njemu, ovaj put, put oblikovanja kvaliteta našeg sveta,
predstavlja put našeg spiritualnog razvoja koji nas vodi ka subjektivistièkoobjektivistièkom jedinstvu kada mi postajemo zvezdano nebo, ali i zvezdano nebo
postajemo mi; kada mi iscrtavamo putanje zvezda, ali i zvezdani putevi iscrtavaju nas;
kada se vraãamo na shvatanje da je - pošto nam ovaj put, svet kakvim ga vidimo, tiho
govori kako razumemo suštinu našeg biãa - zaista ne u jednostranom menjanju sveta, veã
u nama, u našoj veri i najdubljim težnjama u skladu sa kojima iscrtavamo naš svet u
dodiru sa prirodnim podsticajima, prisutan put otkrovenja tajne postojanja èitavog ovog,
a jednoga dana možda i beskrajno lepšeg, zvezdanog neba. Jer, »zvezde su lepe, zbog
jednog cveta koga èovek ne vidi«333, reèe jednom mali princ, pokazujuãi na ljubav koja
božanstvenom lepotom obasjava i iscrtava èitav naš svet, svaku spoznaju i sva zvezdana
prostranstva. I sada, premda zaista naš odgovor na pitanje o mestu nalazišta nebeskog
sazvežða može biti: »U Tebi!«, iz jedne konstruktivistièko-realistièke (i svakako
mistièke) perspektive, on ãe glasiti: »Na Putu koji spaja nevidljive temelje postanja
Prirode i Tebe«.
Oblaci su divni primeri odnosa Prirode kao izvorišta i održavaoca života i njenih
inteligentnih biãa. U istom oblaku (tj. kroz njega) ãe svako od nas u odreðenom trenutku
videti sebi svojstvene figure, kao i doživeti jedinstvene misaone asocijacije ili probuðena
oseãanja. Ukoliko doživljavamo Prirodu kao neprijatelja, nas same kao nasumiènim
atomskim procesima formiranim kosmièkim sluèajevima, živa biãa kao meðusobno
izolovane mehanizme deterministièkim zakonitostima predodreðenog ponašanja ili, još
gore, kao neo-darvinovske borce za sopstveni opstanak naspram ostatka sveta, tada ãemo
u jednom oblaku možda videti mraène slike, prepune disharmonizujuãih vibracija.
Nasuprot tome, ukoliko nam se Priroda èini kao naš blaženi dom, življenje kao spontana
predanost otkrivanju (odnosno izmišljanju) sveta, u kojoj je neophodno èitati znake koje
Priroda dobronamerno stavlja pred naš put, tada ãemo u istom ovom oblaku videti možda
neko srce, anðela ili neku fizièku strukturu prepunu kvaliteta koji ãe na neobjašnjiv i
tajanstven naèin proèistiti naše biãe i uèiniti ga saznajno prijemèivijim i osetljivijim i
zaista boljim u daljem prouèavanju èudesa Prirode. I svaki drugi šum Prirode, bilo kao
talasiã mora, šum vetra, cvrkut ptica, zvuk trljanja vlažnog peska u rukama ili bilo šta
drugo, predstavlja jednu stranu puta koja se dobronamerno, ali istovremeno i èineãi nas
slobodnim i odgovornim, pruža ka nama tako da se i naša strana ovog puta pridavanja
smisla prirodnim detaljima, uoblièavanja kvaliteta sveta, pruža ka Prirodi, što èini
èudesnu igru postojanja. Naši implicitni temelji saznanja uoblièavaju kvalitete našeg
sveta, osmišljavajuãi nove prirodne putanje koje se dalje prostiru beskrajno daleko. Vera
107
je tako temelj na kome se gradi svet naših saznanja, Priroda u našim oèima, a svaki
trenutak življenja proveden u molitvenoj zadivljenosti našim svetom, stopljenosti našeg
uma sa jednim cvetom, nebeskim pejzažom, leptirom ili oblakom èini beskrajno vredne
trenutke kreacije i brižnosti upuãene hiljadama godina unapred, duž èitavog sveta i
njegovih najmanjih detalja. Eto, tako je èak i mene jedan oblak inspirisao na pisanje ovog
pasusa.
Životnost Prirode se ne može formalno opisati
Pre nego što preðemo najpre na diskusiju o neizvodljivosti formalnog
objašnjavanja i predviðanja ponašanja živih biãa, te zatim i na razmatranje etièkih
posledica ovakvog stava, podsetiãemo se jedne LieCeove prièe o galebovima.
»Mnogi stanovnici obale su voleli galebove. Ujutru bi izlazili na more i plivali za
galebovima. Ptice su se jatile na stotine. Neko jednom reèe: Èujem da mnogo galebova
pliva za vama, uhvatite nekolika, da se poigram s njima.
Sutradan opet otplivaše na more. Galebovi su kružili iznad mora ali nisu sletali na
vodu.
U savršenom govoru nema reèi.
U savršenom èinu nema pokreta.
Ono što mudar èovek zna, to je opšte mesto.«171
Pošto je, usled nužnog interpretativnog karaktera svakog opisa kao posledice
nerazluèivosti uticaja posmatraèa na posmatrani sistem, svaka forma subjektivnog
karaktera, tada se životnost Prirode postavlja kao neizbežan element svakog opisa, i
upravo u njemu leže neizmerne tajne èudesa Prirode, koje ãe, kao što ãemo videti nakon
izlaganja u okviru ovog principa, izgleda zauvek ostati u domenu spoznaje iskljuèivo
logièko-intuitivne ravnoteže. Formalno opisivanje Prirode ãe se, kao što ãemo videti,
morati zadovoljiti pružanjem kvalitativnih, analognih i metaforiènih crta opisivanih
sistema, dok se u ovom svetlu, kvantifikovanje mora videti iskljuèivo kao pomoãno
sredstvo razumevanja Prirode, ali ne i krajnja reprezentacija našeg razumevanja59.
Postoje mnoge suprotstavljenosti izmeðu shvatanja klasiènog nauènog pogleda na
svet i savremenih nauènih otkriãa koja u mnogim crtama ukazuju na sklad ureðenja
Prirode sa emanencijama znanja koja potièu iz drevnih spiritualnih tradicija. Za razliku
od klasiènog nauènog stanovišta u okviru koga dominira shvatanje po kome svet èini
materija koja se unapred predodreðeno (a time i besmisleno) kreãe u skladu sa
zatvorenim, univerzalnim, deterministièkim, redukcionistièkim (atomistièkim)
i
vremenski simetriènim zakonitostima, danas znamo da se živi sistemi karakterišu
nepredvidljivošãu, ireverzibilnošãu, asimetriènošãu (tj. èudesnom igrom simetrije i
asimetrije), otvorenošãu na spontana, nemehanièka dejstva, ne samo (aristotelovski)
efektivnom, veã pre svega finalnom, holistièkom uzroènošãu i kontingentnim
fenomenima382,383, te da kljuè razumevanja životnosti leži ne u supstanci, kvantitetima i
formama, veã u kvalitetima i putanjama.
Predmeti prouèavanja Prirode posredstvom klasiène nauène, empirijsko-analitièke
metodologije se prikazuju deterministièkim formama, što klasiènoj slici Prirode daje
skladan epitet satnog mehanizma èije je ponašanje potpuno odreðeno izborom poèetnih
108
uslova koje je, takoðe, uvek nužno »naviti« spolja. Deterministièki svet ne ostavlja
prostor za ispoljavanje slobodne volje živih biãa, te bi stoga jedan ovakav svet skladno
opisala narodna izreka »nema Boga«, jer za božanske uplive, prihvatanje odgovornosti i
smislenosti u potencijalno potpuno predvidljivom svetu nema mesta. S druge strane,
savremena uoèavanja imanentnosti nepredvidljivosti sveta u svakom njegovom
sagledavanju, bilo na osnovu kvantnog indeterminizma ili bifurkacija kompleksnih
matematièkih modela Prirode, jasno nas navode na put razvijanja svesnosti o egzistenciji
svetosti, božanske inteligencije i smisaone dragocenosti u svakom deliãu materije, što je
osnovni nejezièki stav svakog svetog pogleda na svet.
Zakoni koji opisuju ponašanje prirodnih sistema sa stanovišta klasiène nauke su
reverzibilni, s obzirom da su formulisane zakonitosti koje »upravljaju« kretanjem i
interakcijama izmeðu prirodnih entiteta, jednake u oba vremenska pravca. Meðutim, živa
biãa su memorijski sistemi u okviru kojih se diskontinuitetne neregularnosti, kao rezultat
njihove evolucije, zadržavaju u obliku odreðenih materijalnih ili kinetièkih formi
(putanja), te se ona mogu predstaviti samo kao istorijski, ireverzibilni sistemi. Korak u
korak sa reverzibilnošãu prirodnih pojava prihvata se i ideja o atomistièkom poretku
sveta, odnosno o Prirodi kao sistemu sastavljenom od elementanih »opeka« koje se lako
mogu sklapati i rasklapati, a da se pri tome ne izgube nikakve primetne karakteristike
sistema, iako znamo da živa biãa tako nešto ne dozvoljavaju, te se stoga kaže da su ona
po prirodi »organskog« karaktera. Gete bi nas podsetio da »ko bi prouèavao i opisivao
življenje, poèinje sa isterivanjem duha iz delova: na dlanu svoje ruke drži sve odeljke, ne
nedostaje mu ništa osim duhovnih veza«119. Ideja o redundantnosti prirodnih sistema koja
opstaje u svim redukcionistièkim prilazima sagledavanju stvarnosti ostavlja dubok trag i
u kulturi našeg društva u okviru koga se lakoãa zamenljivosti i mehanistièko ponavljanje
u skladu sa standardnim procedurama naglašavaju kao vrednosti naspram
nezamenljivosti, jedinstvenosti i neponovljivosti svih prirodnih pojava, što veoma èesto
rezultuje u oseãanjima nezavisnosti i nepovezanosti, mentalne izolovanosti i
agonizirajuãem, nasumiènom vezivanju delova na delove202 u potrazi za celinom,
naspram doživljajima spiritualne svepovezanosti, meðuzavisnosti, nerazluèivosti, »svega
na svom mestu«, celine u svakom njenom »delu« i duboke odgovornosti, koji proistièu iz
svesti koja ne teži grubom nametanju svog ega Putu Prirode, veã njegovom tihom i
svepoštujuãem praãenju.
Emergentni kvaliteti koji izranjaju sa sagledavanjem svakog novog nivoa
složenosti sistema predstavljaju iz perspektive modela životnosti »faktore od uticaja« koji
se mogu potencijalno opisati samo kao supervenijentni epifenomeni – složene
konfiguracije koje ne mogu uzroèno delovati na podnivoe svoje organizacije. Rezultati
percepcije, misli i oseãanja živih biãa predstavljaju primere emergentnih osobina. Svaki
put kada svesno donesemo neku odluku i voljno je izvršimo, izveli smo niz dejstava sa
nivoa više na nivoe niže složenosti, odnosno sa nivoa holistièke moždane, telesne ili i šire
prostiruãe neuronske mreže na razne lokalne organe, tkiva, ãelije, molekule itd.
Posmatrano iz perspektive nižih organizacionih nivoa, emergentni fenomeni su novi,
kreativni, originalni, nepredvidljivi i nemoguãe ih je definisati, te se tako ni ljudske misli
i oseãanja ne mogu predstaviti pomoãu atomskih i molekularnih entiteta. Premda se
emergentne osobine mogu izvesti sagledavanjem globalne, kompleksne dinamike modela
koja nastaje iz interakcije neèega što bismo oznaèili kao »delovi«, samo uslovljavanje
egzistencije ovih osobina »delovima« bi se moglo otkriti, ali ne i njihova uzroèna dejstva
109
na niže organizacione nivoe, što bi zaista iznedrilo nova kreativna ponašanja globalnog
sistema. Dok su matematièki modeli u stanju da iznedre emergentne putanje, programska
dinamika koja stoji u osnovi njihovog nastanka je unapred determinisana od strane
programera279. Ovakav, takozvani skriveni determinizam je karakteristika ne samo
svakog potencijalnog matematièkog modela stvarnosti, veã i savremenih kompjuterskih
programa koji navodno imaju sposobnost uèenja, pri èemu je naèin na koji se odigrava
ovo unapreðivanje programa njegovom upotrebom unapred odreðen od strane
programera, slièno kao što i svaki zatvoreni skup aksioma predodreðuje sve moguãe,
pomoãu njih izvedene zakljuèke. Ovakvi programi nisu u stanju da sami biraju put
promene relacija koje opstaju u okviru njih, veã samo njihove ishode, te su tada oni
zapravo deterministièki279, što za posledicu ostavlja i èinjenicu o odslikavanju
emergentnih fenomena u okviru modela iskljuèivo kao supervenijentnih epifenomena bez
moguãnosti njihovog delovanja na niže organizacijske nivoe.
Realni, životni kompleksni sistemi održavaju svoje ureðenosti posredstvom
povratno spregnutih dejstava. Živa biãa se u tom smislu mogu opisati i kao fizièke
strukture, odnosno harmonije dinamièkih procesa koje ne samo da zahvaljujuãi povratno
spregnutoj unutrašnjoj organizaciji poseduju autonomnost spoznaje, veã su u stanju i da
samostalno (naravno, uz energetsko i materijalno kuplovanje sa svojom okolinom)
dostižu stanja bogatije organizacije. Upravo zahvaljujuãi postojanju samo-pojaèavajuãih
povratno spregnutih dejstava, od intenziteta izvesnih dejstava se ne može predvideti
intenzitet odgovora u bilo kom delu sistema. U dinamièkim, nelinearnim, matematièkim
modelima prirodnih sistema ne postoje jednostavne i predvidljive uzroène relacije, s
obzirom da naizgled beznaèajni uzroci mogu proizvesti drastiène efekte, dok uzroci
naizgled enormnog znaèaja èesto mogu biti neutralisani tako da se njihovim efektima
praktièno izgubi trag. Za razliku od linearnih sistema u okviru kojih smo navikli da male
promene proizvode i male efekte, i obrnuto – da velike promene stvaraju velike efekte,
kao i da su veliki odgovori rezultat ili velikih promena ili sume manjih promena, u
nelinearnim sistemima i neuoèljivo male promene, zahvaljujuãi postojanju moguãnosti
njihovog pojaèavanja posredstvom povratnih sprega, poseduju potencijal postizanja
nesagledivo intenzivnih odgovora. Danas je jasno da modeli sveta na bazi rutinskih
mehanistièkih linearnih korelacija izmeðu kvantitativnih velièina i kvalitativnih razmera
nisu u stanju da održe standardni nauèni epitet i kriterijum valjanosti – moguãnost
preciznog predviðanja, dok su sa druge strane u stanju da pruže iskljuèivo kvalitativna
(ali, dakle, ne i kvantitativna) objašnjenja, slièno kao što se na pitanja koja poèinju sa
»zašto« ne mogu pružiti formalni, uvek identièni i kvantitativni odgovori, veã odgovori
iskljuèivo kvalitativnog, veèno promenljivog i subjektivnog tipa.
Upravo usled èinjenice da se male razlike mogu u živim sistemima potencijalno
pojaèati do velikih odgovora, nelinearni sistemi su drastièno osetljivi na njihove poèetne
uslove, što èini osobinu svih nelinearnih sistema poznatu kao »efekat leptira«. Naziv ove
njihove osobine je zapravo povezan sa otkriãem ove izrazite osetljivosti nelinearnih
sistema matematièkih jednaèina od strane meteorologa Edvarda Lorenca poèetkom
šezdesetih godina 20. veka154. On je, naime, sasvim sluèajno uporedio rezultujuãu
putanju jednostavne kompjuterske simulacije vremenskih uslova sastavljene od tri
kuplovane nelinearne jednaèine, tako što je prvi put uzeo u obzir izabranu vrednost sa
šest, a drugi put »zaokruženu« vrednost na tri decimalna mesta. Razlika izmeðu
simuliranih ishoda vremenskih prilika na bazi ove dve poèetne vrednosti je bila toliko
110
velika da je Lorenc zakljuèio da bi mahanje krilima jednog pekinškog leptira lako moglo
u doglednom vremenu da izazove oluju na nekom mestu na suprotnom kraju Zemljine
lopte, potvrðujuãi tako matematièki argumentovana razmišljanja Anrija Poenkarea sa
poèetka 20. veka da u sluèajevima izvesnih rezonantnih dejstava »male razlike u
poèetnim uslovima mogu stvoriti velike u krajnjim fenomenima«164. Ali, naravno, kao što
nas Ervin Laslo podseãa, sa jedne strane »ne diktatori, vojske i policije, veã nove
vrednosti i ljudski ideali jesu leptiri koji mašuãi svojim krilima odreðuju u kom pravcu ãe
društvo rasti i razvijati se. Na svakome od nas je da zamahne krilima i uzdigne naša
bifurkaciona društva duž humane evolutivne putanje«406, dok sa druge strane, enormna
osetljivost na poèetne uslove koja karakteriše sve nelinearne, umrežene i termodinamièki
neravnotežne, homeostatske sisteme, èini osnovu prevladavanja hipotetièkog efekta
usrednjavajuãeg nestajanja izvornih kvantnih fluktuacija na makroskopskim
razmerama335, otvarajuãi vrata èudesnoj božanskoj kreaciji sveta sa nivoa »kvantnog
mora«, i moguãnostima spiritualne i evolutivne igre ko-kreacije kvaliteta na relaciji um Priroda.
Najbitniji zakljuèak koji je vezan sa otkriãem efekta leptira je taj da je tada po
prvi put postalo jasno da ne samo Hajzenbergova relacija neodreðenosti (koja opisuje
kvantni indeterminizam) i enormnost proraèuna stoje na putu potencijalnog predviðanja
ponašanja relativno složenih, realnih sistema, èineãi prepreke težnji ka apsolutnoj
spoznaji svega postojeãeg na bazi zatvorenih deterministièkih matematièkih pravila i
realnoj ostvarljivosti konstrukcije Laplasovog »demonskog« raèunara, veã da i
deterministièke jednaèine kretanja u sluèaju njihove nelinearnosti impliciraju
neizvodljivost predviðanja njihovih rezultata. Naime, u svrhu raèunanja evolucije
trajektorije prouèavanog sistema na bazi modela, uvek je neophodno »zaokružiti«
polazne vrednosti izvesnih varijabli na konaènom broju decimalnih mesta, što je
aproksimacija koja nakon odreðenog broja iteracija, odnosno povratno spregnutih
dejstava unosi drastièan uticaj i èini, sve u svemu, predviðanja ponašanja ovakvih sistema
neizvodljivim. Upravo iz ovog razloga se u prouèavanju životnih sistema, èak i sa ljudske
taèke gledišta potencijalno najfundamentalnijeg moguãeg nivoa opisa, život samo
kvalitativno može opisivati, slièno kao i sa opštijih nivoa posmatranja. Prelaz sa
kvantitativnih proraèuna na kvalitativno sagledavanje Prirode, sa formi na putanje,
predstavlja jedini moguãi naèin prouèavanja i opisivanja živog sveta nauènim jezikom.
Veã smo nekoliko puta napomenuli da se u svrhu izbegavanja subjektivnosti opisa
i doživljaja sveta iz perspektive svakog posmatraèa (što, u sluèaju neusaglašavanja
mišljenja, predstavlja kamen spoticanja pragmatièni orijentisanog nauènog napretka),
svet prevodi u brojeve koji za razliku od svih, iz percepcije izvedenih kvaliteta, izgledaju
isto iz svaèije perspektive. Meðutim, ovaj zadatak prevoðenja sveta u brojeve i njihove
veze u svrhu formiranja numerièkog modela sveta koji bi potencijalno bio nezavisan od
taèke gledišta (da se koristimo kartezijanskom karakterizacijom prostora), sastoji se iz
dva, u njemu implicitna dela. Prvi predstavlja deljenje sveta u entitete, što èini osnovu
redukcionistièkog sagledavanja sveta, dok drugi èin predstavlja pridavanje odreðenog,
konaènog broja osobina ovim entitetima koji bi predstavljali uzroke njihovih interakcija.
U lingvistièkim terminima, ovakva imaginarna podela bi odgovarala podeli fonetskih,
odnosno sintaksièkih izraza na imenice (entitete), prideve (osobine) i glagole (osobinama
inicirane interakcije). Dok se entiteti u matematièkim modelima sveta predstavljaju kao
taèke, kvaliteti i akcije uzimaju oblike odgovarajuãih numerièkih vrednosti, te stoga
111
entiteti praktièno prestaju da predstavljaju bilo šta drugo do njihovih kvaliteta. Pošto je
osim njihovih osobina, za entitete karakteristièno samo još mesto nalaženja koje je
taèkaste forme, tada su entiteti meðusobno zamenljivi, što unosi u sliku Prirode jedan vid
neprirodne redundantnosti iz koje se dalje izvodi klasièno-nauèna ideja o moguãnosti
akontekstualnog pružanja objašnjenja prirodnih pojava. Meðutim, upravo nam stalna
promenljivost sveta u kome kvaliteti svih njegovih izdvojenih delova zavise od svega
postojeãeg, nagoveštava da identièni simbolièki opisi neãe biti valjani u starom kontekstu
(kao i da za sve što postoji postoje konteksti njegovog sagledavanja kroz koje bi se uoèila
njegova božanstvena lepota), jer, slièno kao i u sluèaju pojedinaènih slova ili reèi u
jezièki oblikovanoj misli, i svi objekti prouèavanja Prirode otkrivaju nam svoj smisao
samo u kontekstu njihovog sagledavanja. Uèenje postavljanja produkata naše percepcije
u usreãujuãi kontekst predstavlja osnovni izazov unapreðivanja naèina razmišljanja na
našoj planeti današnjice.
Dok su modeli prirodnih sistema iz perspektiva klasiène nauke uzroèno zatvoreni,
tako da u njima opstaju samo mehanièki uzroci, živa biãa i ekosistemi su oèigledno
uzroèno otvoreni na dejstva nemehanièkih uzroka. Spontano nastale putanje na bilo kom
nivou složenosti prirodnih sistema su u stanju da uzroèno deluju u svim pravcima, i to ne
samo »odozdo naviše« kao u sluèaju klasiènih, njutnovskih vidika. Na osnovu fon
Nojmanove teorije igara se, takoðe, lako može doãi do zakljuèka da se stabilne
konzistentnosti ne mogu identifikovati dokle god je ponašanje jednog elementa sistema
zavisno od ponašanja nekog drugog elementa194, te slièno kao što je kreativno
razumevanje fudbalske igre zasnovano ne na »najboljem moguãem potezu« u zavisnosti
od hipotetièki inertnog stanja datog sistema, veã na uzajamnom razumevanju razmišljanja
i kretanja igraèa na terenu, i ideje o jedinstvenim ishodima evolucije realnih, životnih
sistema moraju biti zamenjene nepredvidljivim i potencijalnom molitvenošãu obasjanim,
metaforiènim putanjama koje povezuju biãa, otvarajuãi prostor svesti o beskrajnim
moguãnostima u beskonaèno malim razmerama, te o neprekidnoj božanskoj kreativnosti
manifestovanoj u svakom detalju Kosmosa. Stoga je danas jasno da se životni, samoorganizacioni sistemi ne mogu formulisati u obliku trivijalnih, objektivnih i
deterministièkih zakonitosti, te da svaki opis, buduãi nužno redukcionistièkog karaktera,
nije u stanju da obuhvati holistiènost Prirode. Neredundantnost svakog entiteta Prirode,
koja se izvodi iz stava o jedinstveno kontekstualnom kvalitativnom spektru datog entiteta
u oèima posmatraèa, a èiji bi verni model zahtevao korišãenje beskonaènog broja
varijabli, navodi nas na shvatanje da »naše ideje moraju biti široke kao sama Priroda da
bi obuhvatile samu Prirodu«185, kao što je smatrao Šerlok Holms. Ne postoji naèin realne
reprezentacije bilo kog prirodnog sistema, osim re-kreiranja èitavog sveta koji ukljuèuje i
dati sistem.
Da bi se posredstvom iscrtavanja analognih, metaforiènih putanja nauènim, semikvantitativnim metodom obogatila raznovrsnost saznajnog sveta na putu razumevanja
tajne života, sa sagledavanja životnih entiteta kroz pojmovne okvire formi, neophodno je
okrenuti se procesima, jer smo jasno videli da je svaka forma u svojoj osnovi proces, te
da je svaki kvalitet zapravo put. Razlika izmeðu žive i nežive materije upravo leži u
bogatstvu karakteristiènih procesa koji se odigravaju u živom telu i koji ga èine. Ovi
životni procesi se biološkim reènikom nazivaju metabolizmom i predstavljaju procese
kojima živa biãa besprekidno samo-organizuju sopstvene strukture, samo-generišuãi,
112
popravljajuãi i obnavljajuãi svoja tela i svoje svetove. Da bi se ovi metabolièki procesi
formalno, matematièkim jezikom predstavili neophodno je sagledati njihove dve osnovne
karakteristike. Prva je ta da su oni termodinamièki otvoreni i neravnotežni sistemi, s
obzirom da funkcionišu u stalnoj razmeni energije i materije sa okolinom, te da su slièni
kakvim virovima ili talasima kroz koje stalno prolazi nova materija iako njihov oblik,
odnosno forma, ostaju približno isti. Opisujuãi ovakvu, stalno održivu formu i pored
konstantnog protoka materije kroz nju, Ilja Prigožin je skovao pojam »disipativne
strukture« u svrhu opisivanja živih sistema. Jedno od važnih otkriãa do kojih je došla
teorija disipativnih struktura je i to da se sa udaljavanjem sistema od ravnoteže, poveãava
stepen njegove kompleksnosti, nelinearnosti, kao i matematièkih jednaèina koje bi ga
opisivale. Termodinamièka otvorenost i neravnoteža živih biãa im omoguãava da
poseduju potencijal održavanja i evolutivnog bogaãenja informacionih sadržaja
(pretvaranje šuma u red), kao i izvoðenja rada, dok se, takoðe, kao posledica
termodinamièke otvorenosti, živa biãa ne mogu opisati zatvorenim sistemom
matematièkih jednakosti.
Jedan od preduslova održavanja bioloških samo-organizacija u stabilnim stanjima
termodinamièke neravnoteže je i dovoljna sporost metabolièkih procesa, koju garantuju
specifiène i relativno spore (u poreðenju sa jonskim i drugim hemijskim reakcijama)
enzimske i druge biohemijske, makromolekulske reakcije, kao na primer, izmeðu feri
jona hemoglobina i kiseonika. Iz tog razloga se smatra i da je molekulski domen jedini
domen entiteta koji je kroz cikliène interakcije u stanju da spontano iznedri nesagledivi
potencijal životne raznovrsnosti267. Ovakva sporost bioloških makromolekulskih procesa
unosi, naravno, dodatne složenosti koje prkose uobièajenim aproksimacijama praktièno
trenutnih hemijskih rekombinacija, a koje organizmima pružaju složene puferske
karakteristike u smislu odugovlaèeãeg poništavanja ekstremnih efekata izvesnih naglih
otklona130. Relativna sporost procesovanja neuronske mreže inteligentnih biãa se
nadomešãuje prirodno enormnom gustinom iteracija, stalnih vraãanja unatrag, prisutnih
na svim organizacionim nivoima životnosti, èineãi ljudski mozak superiornim
“raèunskim” sistemom u poreðenju sa savremenim kompjuterima335. I samo povezivanje
sporosti i kreativne realizacije i evolucije životnosti se danas može smatrati veoma
korisnim i kreativnim, s obzirom na aktuelni otklon od ravnoteže vrednosti i ideala u Jang
smeru, oèigledan u okvirima savremenog društva odgajanog na teoriji velikog praska i
evolutivnog postanka, ubrzanog širenja Kosmosa, rajas vrednostima, ukljuèujuãi pohlepu
i zavist kao pokretaèe toèkova ekonomskog napretka, takmièarskim idealima brzine,
snage i velièine. Kada u poznatoj Zen prièi, nestrpljivi samuraj koji je prethodno
neprekidno upitkivao Zen uèitelja kada ãe više obrok biti spreman, napokon okusi jelo i
fasciniran užitkom upita Zen uèitelja za njegovu tajnu, majstor tiho i mirno odgovara:
»Treba vremena«185. I zaista, premda nas Džon Don podseãa da se samo voda koja
»poljubi obalu i nastavlja dalje« ne umuljavi, ovakvu nevezanu, budnu, predanu i
novitetnu svest je, u svrhu formiranja jednog opšteg, zdravog napretka, neophodno
uravnotežiti sa dubokim znanjem da samo strpljiva posveãenost, poverljiva istrajnost i
vreme raðaju najvrednije plodove života.
Termodinamièka neravnoteža je prisutna u svim samo-organizacionim sistemima
Prirode i bitno je primetiti da je, znajuãi za postojanje sliènih putanja koje se pružaju na
svim organizacionim nivoima prirodnih sistema, postavljanje analogije izmeðu
ravnotežnih meðuatomskih putanja, kao, na primer, u sluèaju anharmoniènog oscilovanja
113
atoma u kristalnom telu, opisanog tipiènom Morzeovom zavisnošãu potencijalne energije
od meðuatomskog rastojanja, i termodinamièki neravnotežnih živih biãa, neizvodljivo. U
termodinamièki ravnotežnim sistemima, molekuli se sa izvesnih, ne-kvantnih perspektiva
mogu sagledati tako kao da se ponašaju kao meðusobno nezavisni entiteti45, dok se
putanje izmeðu istih molekula u neravnotežnim uslovima odlikuju bogatstvom harmonija,
èudesnim plesom na ivici reda i slobode (koji opisuje teorija haosa)214, dinamièkom
ravnotežom izmeðu autonomnosti i otvorene povezanosti (koju opisuje Kaufmanov
zakon optimalne konektivnosti217), koherencijom i globalnom kooperativnošãu. Takoðe,
karakteristika termodinamièki neravnotežnih sistema je ta da su za razliku od
termodinamièki ravnotežnih sistema u kojima se dovoljno male oscilacije prigušuju
kretanjem ka ravnotežnom stanju, pogodne oscilacije, koliko god niskog intenziteta, u
stanju da se pod pogodnim uslovima prostiru duž èitavog sistema, što u taèkama
bifurkacije može izazvati prelaske èitavog sistema u nepredvidljiva stanja, i to u
zavisnosti od iskljuèivo kompletne istorije sistema, ukljuèujuãi i njegovu interakciju sa
okolinom, a što, u sprezi sa ne intrinsiènim, veã kontekstualnim karakterom kvaliteta
sveta, istorijat sistema jasno proširuje na globalnu kosmièku kontekstualnu celinu. Velika
i važna ljudska dela nikada nisu izazivala velike potrese, ushiãenja i slièno (takva
dogaðanja prouzrokovana take-the-money-and-run težnjama kratkog su veka i bivaju u
dugoj trci prigušena i zaboravljena, dok se dela, stvarana sa božanstvenom predanošãu i
težnjama ka prenosu globalno oplemenjavajuãih ideja prostiru duž èitave planetarne (i
kosmièke) mreže dejstava i to uvek postižuãi dejstvo adekvatno svojim implicitnim
namerama), veã su tiho pronalazila svoj put prožimajuãi èitav sistem i usmeravajuãi
njegov put ka predanoj harmoniji sa božanskim holistièkim smislom.
Posmatrano sa redukcionistièkog stanovišta, odnosno sa pretpostavljenom idejom
o egzistenciji elementarnih atomskih delova organizma, drugi aspekt metabolizma èini
njegova umreženost (jer umreženost podrazumeva postojanje èvorova). Ove mreže
biofizièkohemijskih dejstava su izrazito složene i nelinearne, s obzirom da je danas
poznato da geni ne odreðuju jednosmerno efektivno osobine organizma, veã predstavljaju
kariku u kružnom lancu dejstava koji ukljuèuje i druge nukleinske kiseline, razne
proteine (ukljuèujuãi i enzime – katalizatore biohemijskih reakcija) i druge ãelijske
organele i makromolekule, te i ATP, molekul koji u svojim negativno naelektrisanim, a
zbijenim fosfatnim grupama skladišti metabolièku energiju, energiju koja, podsetimo se,
nije dovoljna za deterministièko pokretanje intraãelijske mreže reakcija, veã samo za
odabiranje izvesnih molekulskih opcija kretanja i interakcije pri stohastiènom,
braunovskom kretanju na talasima vodenog medijuma370, ukazujuãi nam na ravnotežu
predodreðenosti i nasumiènosti, reda i slobode na elementarnim putanjama životnosti.
Nelinearna ureðenost èitave epigenetske ãelijske mreže dejstava je esencijalna u svrhu
formiranja velike osetljivosti pri odgovaranju organizma na dejstva okoline. Tako se
ãelijski procesi replikacije DNK lanca, brzine mutacija, transkripcije kodiranih genetskih
sekvenci, izbori proteinskih funkcija, te putanje ekspresije gena, odigravaju harmoniènom
igrom unutrašnje nelinearne samo-organizacije i dejstva prirodne sredine.
Pošto ove dve osnovne karakteristike životnosti – termodinamièka otvorenost i
umreženost dejstava podrazumevaju da je svaki živi sistem nelinearna putanja
organizacije, tada se za opisivanje ovakvih sistema koristi takozvana teorija
kompleksnosti, koja se èesto naziva i nelinearnom dinamikom, a koja ne predstavlja
nauènu teoriju u uobièajenom smislu reèi, veã zapravo skup matematièkih koncepata i
114
tehnika za opisivanje nelinearnih sistema. Mnoge popularne matematièke oblasti
predstavljaju grane teorije kompleksnosti, ukljuèujuãi teoriju haosa, fraktalnu geometriju,
teoriju disipativnih struktura, topologiju. Rešenja nelinearnih jednaèina, koja se postižu
korišãenjem matematièkih tehnika teorije kompleksnosti, veoma èesto uz pomoã
superbrzih modernih kompjutera, ne predstavljaju se kao formule, veã kao vizuelni oblici
koji se najèešãe, u sluèaju sistema sa relativno niskim brojem promenljivih velièina,
iscrtavaju na kompjuterskim monitorima. Tako, novu matematiku koja figuriše u teoriji
kompleksnosti karakteriše prelaz od formula i distinktivnih brojèanih vrednosti ka
putanjama, odnosno od kvantiteta ka kvalitetima.
Teorija kompleksnosti predstavlja jedan od modernih naèina sagledavanja živog
sveta, koji je, naizgled, u stanju da pomiri dva pogleda na svet - klasièno-nauèni i
religiozni, prvi svet u kome se materija vidi kao mrtva i drugi u kome je ona emanencija
božanskih poruka i put duhovnog prosvetljenja. Svaki prirodni sistem se posredstvom
matematièkog aparata teorije kompleksnosti može predstaviti kao rekurzivna celina koja
tokom svog dinamièkog, samo-organizacionog postojanja stvara uvek nove emergentne
kvalitete, nepredvidljive sa bilo kog prethodnog stanovišta, što, izmeðu ostalog, ukazuje
na kvalitativnu beskonaènost Prirode i nezaustavljivi put ka sve raznovrsnijoj ureðenosti.
Spirala kojom se karakterišu kako struktura DNK molekula, tako i naše Galaksije
predstavlja snažan simbol ovakve rekurzivne putanje (kao ravnoteže reda i slobode,
periodiènosti i noviteta, predvidljivosti i indeterminizma) u okvirima živih biãa, na
osnovu koje se jasno sagledava konstantan razvoj sa stalnim vraãanjem na poèetak, u
kome se, zapravo, oèitava naša težnja ka središtu, ka našoj duši odakle put vodi u stalnu
harmoniju evolutivnih noviteta i nepromenljivog poèetka.
Ne samo usled kvantnog indeterminizma Prirode koji uzrokuje neophodnu
otvorenost na nepoznata dejstva (koja se, savremenim nauènim reènikom, prevodi kao
»nasumiènost«) svakog prirodnog modela, veã i usled nelinearne prirode svih procesa
oko nas, svet se ne može apsolutno opisati posredstvom bilo kakvih kvantitativnih
proraèuna. Slièno kao što je uoèavanje odraza biãa u samoj Prirodi neophodno za
potpuno saznajno otkrivanje naših unutrašnjih konstelacija, tako je i prirodne procese koji
karakterišu životnost nemoguãe opisati posredstvom nauke o kompleksnosti i taèaka sa
numerièkim osobinama. Tek kada bi se život predstavio na delimièno redukcionistièki
naèin (èime bi se nužno redukovala i njegova kvalitativna beskrajnost) - kao posledica
plesa atoma, nekih drugih »elementarnih« èestica, ili uopšte »delova« (koji u kvantnoholistièkoj viziji, slièno kao i u svetu kontekstualnog i neponovljivog definisanja
kvaliteta, ne postoje), njegove crte bi dobile epitet emergentnosti sa potencijalom
kvalitativnog predstavljanja u obliku matematièki kompleksnog sistema. Po definiciji9
(svakako redukcionistièkoj), kompleksni sistemi predstavljaju sisteme koji se sastoje od
velikog broja entiteta koji iskazuju visok nivo nelinearne interaktivnosti, premda se pod
naukom o kompleksnosti podrazumeva èitav formalni kontra-pristup tradicionalnom
linearnom nauènom programu razvoja i idejama o otelotvoravanju apsolutne preciznosti
merenja i teorijskih predviðanja prirodnih pojava nad pretpostavljenom nasumiènom
organizacijom Prirode. Kompleksnost u nauènim modelima sveta postoji sa realistièke
taèke gledišta kao posledica misli i oseãanja ljudskih biãa, koji figurišu kao unutrašnji
pokretaèi senzorno-motornog ponašanja, dok je sa raèunske taèke gledišta (samog
modela) postojana kao posledica enormnog broja elemenata i putanja, nelinearnih
efekata, asimetrije i ne-holonomskih ogranièenja koji figurišu u modelima realnih
115
sistema, te se kao takva u ovom sluèaju može smatrati samo »epifenomenom razmera«383.
U svakom sluèaju, predstave sveta koje izranjaju iz istraživanja Prirode posredstvom
teorije kompleksnosti se mogu zamisliti samo kao »evokativne metafore za refleksije
posmatraèa; one ne otkrivaju procese ukljuèene u konstituciji sistema«267, kao što smatra
Umberto Maturana, ukazujuãi na uzroèno zatvorene, umrežene cikliène veze (što svaki
životni sistem jeste) kao nekompatibilne sa redundantnim modelima prirodnih sistema na
bazi fizièkih zakonitosti, u okviru kojih se jedinstvenost i vremenska usmerenost mogu u
sistemu izroditi samo kroz modifikacije graniènih uslova383. Za prouèavanje životnosti je
esencijalno razumevanje interakcije izmeðu internih (i po pravilu skrivenih, nemerljivih,
neeksplicitujuãih i nemehanièkih383) ogranièenja, a ne sagledavanja spoljašnjih znaka
životnosti kroz okvire odreðenih fiksnih ciljeva, definisanih bilo principima
uslovljavajuãe, behavioristièke psihologije ili fizièkim zakonima održanja.
Realni kompleksni sistemi poseduju niz nivoa razlièitih razmera koji meðusobno
interaguju i menjaju se, te je stoga nemoguãe opisati ove promene pomoãu bilo kakvih
fiksnih formalnih pravila, slièno kao što je nemoguãe svesti njihov opis na samo jedan
nivo posmatranja ili objašnjenja, kao što standardni nauèni metod pokušava da uèini. Sa
svakog pojedinaènog nivoa posmatranja ãe uvek postojati neogranièen broj kvaliteta koji
ne izranjaju iz datog opisa. Premda se u nauènim okvirima naèini posmatranja,
opisivanja, objašnjavanja, te i razumevanja prirodnih pojava pogrešno podrazumevaju
jedinim moguãim, da bi se sagledala kvalitativna životnost Prirode neophodno je stalno i
iznova menjati perspektive (što je u skladu sa kontinualnom prirodnom modifikacijom
perspektiva) posmatranja i ogranièenja razmišljanja i logièkog zakljuèivanja, jer je takav,
saznajno fleksibilan pristup spoznaji imanentan u svakom dragocenom, prosvetljujuãem
uvidu u mnoga, naizgled nerešiva pitanja sa grana postavke klasièno-nauènog
rezonovanja. Tako je sistemski pogled na svet u stanju da jasno pokaže da ono što se kroz
ogranièene nauène okvire vidi kao hijerarhijska uzroèna zavisnost, predstavlja zapravo
uzroène nizove kružnih ili u stvarnosti umreženih ciklusa dejstava. Tako, na primer,
autokatalitièki ciklusi ukljuèeni u interakciju sa okolinom i eventualnu kompetitivnost sa
sliènim organizacijama mogu oèigledno uticati na svoje delove iskazujuãi holistièka
»odozgo-nadole« dejstva382. Prelaskom sa sagledavanja sveta kroz pojmove entiteta na
uoèavanje putanja otkriva se i niz dejstava i novih poredaka neobjašnjivih iz prve,
redukcionistièke perspektive.
Svaki opis kompleksnih sistema koji bi se mogao smatrati potpunim, morao bi biti
podjednako složen kao i sam prouèavani sistem327. Naime, da bi se uspostavio nelinearni
matematièki model životnosti, morali bismo u njega da »uèitamo« i sve povratno
spregnute interakcije koje karakterišu dati modelovani sistem, dok je s druge strane,
njihovo otkrivanje i jedan od interesnih ciljeva pravljenja modela279. Stoga se i sam
pojam kompleksnosti odnosi na nemoguãnost potpunog poznavanja bilo kojih prirodnih
procesa, iskustvenih doživljaja ili uvida u sopstvena razmišljanja, kao osnovne crte
formalnog sagledavanja sveta iz perspektive inteligentnih biãa. Nijedan formalni model,
makar i na bazi kompleksne, nelinearne matematike ne može izbeãi indeterminizam i
nepredvidljivost, kao i sve druge karakteristike neredundantne životnosti Prirode.
Naravno, upravo ova nemoguãnost pronicanja u apsolutnu formalnu spoznaju bilo kog
elementa stvarnosti je ono što pokreãe toèkove279 nastajanja novih emergentnih osobina i
sve viših nivoa èudesne kompleksnosti u svetu u kome živimo, jer u traganju, a ne u
nalaženju nalazi se smisao evolutivnog življenja. »Suština filozofije (mudrosti, prim.a.)
116
jeste traženje istine, a ne njeno posedovanje...Baviti se filozofijom, to znaèi biti na
putu«309, smatrao je Karl Jaspers, Emerson je mislio da »èinjenica je kraj ili zadnja
objava duha (ali) Priroda nikada nije postala igraèka mudrom duhu«89, dok je Henri
Dejvid Toro pisao da »najviše što možemo postiãi nije Znanje, veã Simpatija sa
Inteligencijom. Ne znam da li ovo više znanje iznosi išta jasnije od novog i velikog
iznenaðenja nad iznenadnim otkrovenjem nedovoljnosti onoga što smo pre zvali Znanjem
– otkriãe da postoji više stvari na nebesima i zemlji nego što smo i sanjali u našoj
filosofiji. To je uzdizanje magle suncem«372. Tako je neophodno pre svega uoèiti da se u
indeterminizmu Prirode kroz okvire svake formalne (redukcionistièke) spoznaje krije ne
»problem« kao što mnogi klasièno orijentisani nauènici, ukljuèujuãi verovatno i kovaèe
pojma »teorija haosa«, misle, veã božanstvena sila kroz koju se omoguãuje nastanak
živih biãa, evolutivno bogaãenje njihovih saznajnih svetova, te i same Prirode i onoga što
danas nazivamo »redom«. Teorija haosa je, zapravo, teorija o redu koji suptilno olièava
naizgled haotiène matematièke sisteme.
Ono što je karakteristièno za matematièki kompleksne sisteme je to da putanje
koje se uoèavaju u ovim nepredvidljivim promenama èesto, osim što odišu tajnovitom
lepotom, olièavaju i oèigledni red. Jedno od najvažnijih postignuãa do kojih je došla
teorija kompleksnosti tièe se postojanja izvesnih, uvek originalnih putanja ureðenosti u
svim nelinearnim, prirodnim sistemima. Stoga nam, naizgled paradoksalno, teorija
kompleksnosti (tj. teorija haosa) pokazuje da svet zapravo i nije tako haotièno nasumièan
kao što nam predstave sveta iz domena savremene nauke nagoveštavaju. Putanje bilo
prirodnih ili matematièki kompleksnih, raèunskih modela ovih sistema, uvek su
jedinstvene, ali se u opštem sluèaju, mogu u pojedinim trenucima sagledati kao kretanje
sistema ka takozvanom atraktorskom stanju. Meðutim, sami atraktori predstavljaju samo
posledice ljudskih predstava o njima i ne postoje atraktori odvojeni od stanja sistema koja
ih èine183. Atraktor, zapravo, predstavlja posledicu pravila u skladu sa kojima se jedno
stanje sistema transformiše u drugo, te se kao takvi oni koriste za kvalitativno
predviðanje kretanja kompleksnih sistema kroz fazne prostore njihovih modela.
Meðutim, problem teorije kompleksnosti kao još jednog formalnog pristupa opisivanju
Prirode je u tome što samo formulisanje atraktora u faznom prostoru znaèi da ãe izvedeno
nauèno objašnjenje »realne« situacije biti vezano za teorije u kojima su entiteti »sume«
fundamentalnih èestica, te se stoga, izmeðu ostalog i nove, emergentne osobine iz
ovakvih modela ne mogu objasniti ili pouzdano, kvantitativno predvideti. Ipak, premda je
na znatno dubljem nivou programiranja kroz okvire teorije kompleksnosti neophodno
koristiti redukcionistièki, semi-kvantitativan prilaz, na nivou prikaza rezultata modela
nije neophodno postulirati zamišljenu esenciju iz koje potièu indirektno uoèeni, fiksni
entiteti intrinsiènih kvaliteta, veã su složene putanje dovoljne da se kvalitativno
(analogno, metaforièno) sagledaju modelovani procesi. Slièno kao što je u partiji šaha
protiv kompjuterskog programa, teško pogoditi potez koji ãe program izabrati, ali je zato
prilièno lako u veã razvijenoj središnjici partije naslutiti strateški cilj programa, tako se i
u sagledavanju životnih, matematièki kompleksnih sistema, sukcesija stanja teško može
predvideti, ali se kvalitativne, okvirne putanje znatno lakše mogu sagledati. Naravno, dok
nas svesnost o nemoguãnosti sagledavanja najpovoljnijeg poteza iskljuèivo logièkim
proraèunom navodi na održavanje logièko-intuitivne pažnje nad širokim opsegom efekata
naših dejstava i biranje tihih, pozicionih poteza, ideja o prividnoj izvodljivosti raèunskog
predviðanja svega postojeãeg bi u realnom sluèaju implicirala iskljuèivu orijentisanost ka
117
lukavim potezima namerenima ka brzom dobitku. U tome je i razlog zašto svaki raèunski
šahovski program naspram strategije razmišljanja iskazuje samo potencijalno
proraèunljive, taktièke manevre. Širenje konteksta naših razmišljanja, održavanje našeg
pogleda na sve veãem geštaltu nas, po pravilu, spontano navodi na biranje znatno
održivijih poteza, poteza koji maksimiziraju ne varijable definisane našim kratkoroènim
ciljevima, veã broj opcija globalnog sistema u svetlu celine. »Nothing is quite beautiful
alone: nothing but is beautiful in the whole«89, podsetio bi nas Ralf Valdo Emerson.
Predstavljanje životnosti Prirode pomoãu putanja teorije kompleksnosti i
sistemske teorije dovelo je do mnogih interesantnih ukazatelja na osobine živih biãa.
Osim nepredvidljivosti, beskrajne i nedokuèive raznovrsnosti i neponovljivosti u spektru
njihovih struktura i ponašanja, veoma interesantan aspekt kojim se karakteriše dinamièka
ureðenost životnih procesa je ekvifinalnost34. Naime, za razliku od mašinskih procesa
koji prate fiksirane i unapred isplanirane putanje, èiji se krajnji ishodi menjaju sa
promenom poèetnih uslova (koji u realnim uslovima mogu biti i infinitezimalno mali),
ekvifinalnost u crtama živih biãa im, u realnim sluèajevima kada je spektar kvaliteta
entiteta zavisan od celokupnog konteksta i istorije, omoguãava dostizanje približno istih,
a na primerima kvalitativnih modela istih finalnih stanja, istog cilja iz niza razlièitih
poèetnih uslova, kao i potencijalno raznovrsnim putanjama životnih procesa.
Ekvifinalnost omoguãava životnim sistemima dostizanje odreðenih, stabilnih stanja
nezavisno od poèetnih uslova, putem prevoðenja raznovrsnih perturbacija okoline u
autonomno inicirane reprodukcije sistemskih iteracija16. Nastanak kompletnog organizma
iz èitave, podeljene ili nekoliko fuziranih jajnih ãelija, ili iz bilo kog dela, kao u sluèaju
hidroida ili planarijana predstavljaju primere emanencije principa ekvifinalnosti. Složena,
atraktorska ekvifinalnost imanentna u biološkim sistemima nam može sugerisati da
ponekad zaista nema pogrešnog puta, veã da svi putevi vode istom cilju.
Premda realna neizvodljivost savršeno preciznog merenja (koju u
fundamentalnom sluèaju opisuje Hajzenbergov princip neodreðenosti) ogranièava domen
eksperimentalnih podataka koji se koriste za formulisanje teorije, kao i praktiène opsege
stupnjeva primene i provere modela Prirode, ona ne narušava njegovu potencijalnu
validnost. Osnovnu prepreku postavljanju formalnog modela životnosti Prirode
predstavlja tako ne realna moguãnost postizanja idealnog, savršeno preciznog merenja
poèetnih uslova sistema (osim u sluèajevima izvesnih kvantnih modela), veã upravo
uoèavanje potpune konzistentnosti izmeðu datog prirodnog sistema i njegovog modela.
Da bi jedan ovakav model mogao da dobije i zvanièni epitet nauènog modela, morao bi,
naravno, da zadovolji i kriterijum objektivnosti, odnosno validnosti nezavisne od
subjektivne interpretacije. Trenutno ãemo zanemariti èinjenicu da tako nešto kao što je
objektivnost lišena subjektivnog karaktera ne postoji i podsetiãemo se kako izgleda
standardni, reprezentativni nauèni metod. On se, naime, može zamisliti takvim kao da
poseduje 5 stupnjeva: posmatranje, misaono-reflektivna reprezentacija naizgled
nepromenljivih entiteta stvarnosti, misaono-reflektivna reprezentacija njihove prirodne
interakcije posredstvom manipulacije simbolima i matematièkim operacijama,
uporeðivanje ovako izvedenog modela sa stvarnošãu putem eksperimentalnih provera, te
povratak na modifikaciju modela.
Evo kako sa samog reprezentacionistièko-objektivistièkog stanovišta, u skladu sa
kontemplacijom Pitera Džona Hajeta182, izgleda opravdanje shvatanja da se emergentne
118
osobine (kao, na primer, crte životnosti), slièno kao ni prirodni šum, ne mogu predvideti,
objasniti ili konvencionalno, logièkim metodom dokuèiti. Objektivistièka pretpostavka je
da u odreðenom vremenskom intervalu (od t1 do t2) Priroda sledi »svoj« put (premda
znamo da ne postoji nijedan put nezavisan od posmatraèa) koji je slièno kao i svaka
ontološka crta skriven za mapirajuãa tumaèenja inteligentnih biãa. Sa druge strane,
nauèni posmatraè posredstvom manipulisanja simbolima – reprezentacijama percepcijom
uoèenih karakteristika sveta, u skladu sa odreðenim, postuliranim logièkim pravilima
pokušava da pronikne u tajne puta Prirode. Ono što nauèni posmatraè doživljava kao
uzroènost u svetu Prirode, pokušava se izvesti posredstvom reprezentativnog logièkog
zakljuèivanja. Poklapanje ideja o hipotetièkom putu Prirode sa posmatranim putem
Prirode predstavlja kriterijum ispravnosti ovih ideja kao modela Prirode. Mnoge polazne,
praktièno implicitne pretpostavke su postojane u ovakvom, klasièno-analitièkom
nauènom metodu ispitivanja sveta, kao što je, na primer, redundantna i potencijalno
kodirajuãa, akontekstualno-kvalitativna struktura životnih entiteta, sazdana na osnovama
redukcionistièke slika sveta sa entitetima ogranièenog broja svojstava i, po moguãstvu,
neizvodljivošãu pružanja uzroènih dejstava od složenijih ka manje složenim nivoima
organizacije sistema. Svaka slika sveta koja se bazira na kodiranju Prirode u simbolièna
stanja, te sledujuãem pokušaju postizanja korespondencije i uzroènog zakljuèivanja o
svetu putem manipulisanja ovih simbolièkih stanja predstavljaãe uzroènu,
deterministièku i nekreativnu shemu iz koje se neãe moãi izvesti uzvišeni kvaliteti kao
što su oni koji krase životna stanja182. Takoðe, ideja o moguãnosti objektivnog, peep-hole
posmatranja u Prirodi sa implicirajuãim kartezijanskim, mentalno izolujuãim i
neprirodnim idejama sadržana je u ovakvoj predstavi nauènog opisivanja i objašnjavanja
stvarnosti, slièno kao i objektivistièki stavovi razmišljanja sa sve netolerantnim
univerzalnim karakterom naših ideja sa potencijalnim sukobima mišljenja koje one, sa
ciljem »objektivnosti«, izazivaju.
Prirodni sistemi se iz ovakvih klasièno nauènih vidika vide kao redukcionistièki
sistemi u okviru kojih se stanja sistema menjaju u skladu sa odreðenim skupom
dinamièkih zakona, koje je moguãe predstaviti matematièkim formulama. Tako je pažnja
pri klasiènom bavljenju naukom uglavnom usmerena na koincidenciju prirodnih procesa i
odgovarajuãih njihovih modela. Meðutim, esencijalni procesi koji odgovaraju kodirajuãoj
shemi (na relaciji model ↔ modelovani sistem) predstavljaju temelje na kojima je
sagraðeno samo nauèno zakljuèivanje. Podsetimo se da ne samo da je razumevanje
kodiranja sa odgovarajuãim, inverznim dekodiranjem veliki problem, te da kodirajuãe i
dekodirajuãe sheme nisu uslovljene ni predstavom prirodnih procesa, ni logièkom
postavkom modela, veã i da je samo korišãenje dekodiranja sa neodgovarajuãim
kodiranjem moguãe da nam iz ogranièenog broja kodiranih kvaliteta (položaji i energije
fundamentalnih èestica u prostor-vremenu iz okvira klasiène, redukcionistièke nauke) i
sveta atoma i kvarkova u trenutku t1 pruži svet prepun svakodnevnih objekata, oseãanja i
imaginacija182 u hipotetièkom trenutku t2. Promena u kodiranju je, stoga, nužan preduslov
egzaktne korespondencije modela i modelovanog sistema u reakcionom rasponu t1 → t2,
usled èega je nemoguãe uzroèno objasniti182 kako je sistem od onoga što bi nauka u
krajnjem sluèaju posredstvom ogranièenog broja kvaliteta videla kao potpuno opisan
sistem u trenutku t1, došao u ne samo kvantitativno, veã kvalitativno razlièito stanje
trenutka t2.
119
Ono što je posebno važno uoèiti je to da su ovakvi, klasièni modeli nauke
najèešãe potpuno zatvoreni za ideje o uvoðenju novih uzroènih dejstava. U skladu sa
ovakvim mehanistièkim idejama, samo su postulirani kvalitativno-kontekstualno
nezavisni entiteti u neposrednom fizièkom kontaktu u stanju da uzroèno deluju jedni na
druge. Meðutim, pošto se iz ovakvih modela sveta ni ne naziru njegovi kreativni i
suštinski fenomeni, tada se u igru uvodi nauka o kompleksnosti kako bi, navodno, uspela
da razreši naizgled nerešiv problem istovremenog uvoðenja novih uzroènih dejstava, kao
i održavanja zatvorenosti na uvoðenje istih. Meðutim, na prvi pogled možda može
izgledati kao da uvoðenje nasumiènosti i promena u kodiranju može zadovoljiti oba
navedena uslova, odnosno uzrokovati neogranièene nove rezultate nauènih opisa i
objašnjenja bez uvoðenja dodatnih uzroka u modelu. Meðutim, bitno je primetiti da ne
samo što su determinizam i nasumiènost kao blede kopije prirodnog reda i slobode,
šizofreno nekompatibilni383, veã da uvoðenje nasumiènosti u nauène opise i same
tautologije ne može dovesti do nastanka novih kvaliteta prouèavanih sistema, veã samo
do kvantitativnih izmena finalnih stanja od interesa. S druge strane, dok promene u
kodiranju naizgled mogu opisati nastanak emergentnih fenomena i to neuvoðenjem novih
uzroènih dejstava, primetimo da i tada model ostaje nepromenjen, te se stoga ne može
smatrati da on zaista i modeluje realan proces, pa i uzrok finalnog stanja i u njemu svih
prisutnih kvaliteta182. Tako, pošto i nasumiènost i rekodiranje predstavljaju neuzroène
faktore, oni nisu u stanju da pruže uzroèno objašnjenje, koje se u okvirima nauènologièkog zakljuèivanja smatra jedino relevantnim. Stoga se iz perspektive svakog
klasiènog, analitièkog modela na osnovu koga ljudska biãa potvrðuju istinitost ne svojih,
epistemoloških i uvek subjektivnih slika o svetu, veã ontoloških procesa nezavisnih od
strukture subjekta, nastanak emergentnih fenomena ne može uzroèno objasniti. Nikakvi
nelinearni modeli koji bi ukljuèili teoriju kompleksnosti nisu u stanju da u sebe
inkorporiraju uzroke koji bi na klasièan nauèno-metodološki naèin objasnili pojavu
kvaliteta životnosti. Nepromenljivi simboli i konaèan broj kvaliteta Prirode su u kontrastu
sa stalnom promenljivošãu svojstava koje oni reprezentuju, kao i sa oèiglednom
zavisnošãu svih entiteta i pojava od kompletnog postojanja. Stoga se klasiènom nauènom
metodologijom ne može dospeti do potpunog opisa sveta u kome živimo. Tvrdnje da su
evolutivni fenomeni životnosti nasumièno nastali iz šuma Prirode su stoga najbolje što
možemo oèekivati kao odgovor na pitanje o poreklu (pa makar i uzroènom i
mehanistièkom) naših misli i oseãanja o njima, ostavljajuãi prostor samostalnom
zamišljanju i doslikavanju ovog èudesnog puta Prirode. Podsetimo se da postojanje šuma
samo predstavlja informacije èiji znaèaj negira logièki aparat naših misaonih
konstrukcija, premda u Prirodi ne postoji ništa kao što je šum bez informacije. Ne samo
što svaki šum predstavlja informaciju za nas (jer i pored toga što je možemo smatrati
irelevantnom, ako smo je detektovali, ona opstaje u svetu naše percepcije, te je stoga kao
i svaka informacija predstavljala razliku koja je indukovala razliku), veã se i oèigledno
smisaone informacije, kao što je, na primer, razgovor dva biãa može pretvoriti u naizgled
nasumièni šum ukoliko ga utopimo u more drugih zvukova tako da se izgubi moguãnost
raspoznavanja izgovorenih reèi. Intuicija kao esencijalna komplementarnost logièkom
zakljuèivanja stoga mora opstati u svakom ne samo estetskom, veã i mudrom
rasuðivanju. Sama tehnika razmišljanja ili bilo èega drugog nas nikada neãe odvesti u
sreãno, prosvetljujuãe razmišljanje. Svet je stalno promenljiv, subjektivan i prožet
beskonaènim kvalitetima koji se i pored svega pružaju neogranièeno daleko (nisu
120
ogranièeni na mehanièke kontakte). Bez prihvatanja ovakvih temeljnih karakteristika i u
putevima našeg svakodnevnog zakljuèivanja i doživljavanja sveta, naše misli, te i mi
sami nikada neãemo postati spontani, meditativni i ispunjeni unutrašnjom radošãu, te
umesto traženja odgovora na naša pitanja u sebi, u svom unutrašnjem svetu, tražiãemo ih
svuda naokolo, u besplodnim raspravama koje podseãaju na razjašnjavanje egzistencije
neèega što nam stoji ispred nosa i što mi i jesmo, te neãemo biti svesni neogranièenog
pružanja svih naših misli, reèi i dela, što bi nam ulilo veru i svesnost o važnosti i
smislenosti samog èina postojanja.
Reprezentacionistièki stav modelovanja prirodnog toka implicitno sadrži i
kartezijanski stav o razdvojenosti prirodnih i misaonih, simbolièkih (mapirajuãih) sfera.
Meðutim, jasno je da ukoliko bi ove dve sfere bile posve razdvojene, tada ne bi bilo
moguãe ni nastajanje simbolièkog sveta niti njegovo poreðenje sa »stvarnim« svetom.
Ipak, u klasiènoj nauènoj metodi te veze su isuviše rigidne, i oèigledno je da bi kljuè
nastajanja jednog modela objašnjenja sveta, koji bi bio u stanju da pruži odgovore na
kljuèna pitanja živih biãa, morao biti u formiranju ovih kodirajuãih veza koje bi bile isto
tako promenljivo kreativne kao i same crte sveta oko nas. Stoga se i ne može oèekivati da
odgovori na kljuèna pitanja našeg odnosa sa svetom budu objektivnog karaktera. Ne
samo da su ovakvi odgovori promenljivi za razlièita biãa, oni su promenljivi i sa
vremenom. Stoga, i dalje »'zastani, pogledaj, oslušni' je bolji moto od 'idi, vidi u prognozi
(objektivnom modelu, prim.a.)'«339, kao što je smatrao Fric Šumaher, pozivajuãi nas na
logièki-intuitivnu uravnoteženost kao na put pronalaženja mudrih izbora, na razvijanje
tihe i suptilne svesnosti koja èita biblijske znake vremena (»kada nastane veèe, govorite:
biãe vedro, jer je nebo crveno; a ujutro: danas ãe biti oluja, jer je nebo crveno i mutno.
Lice neba znate da razlikujete, a znake vremena ne možete?« (Matej 16:2-3)) u svakoj
bori, u svakoj liniji, u svakom kamenu i dašku vetra Prirode. Uopšte, kvantitativni
proraèuni na bazi tradicionalnog analitièkog empirizma se mogu zamisliti kao
doprinošenje našeg znanja o svetu, ali samo kao jedna strana »novèiãa« saznanja, koja je
samo u saglasju sa intuitivnom svesnošãu, kvalitativnim istraživanjima, u stanju da nam
pruži zadovoljavajuãe odgovore na kosmièka pitanja oko nas i u nama. Kartezijanski
ideal objektivnosti, specifiène, fiksne metodologije i težnje ka deterministièkoj teoriji
ujedinjenja mora ustupiti mesto ovakvoj logièko-metafizièkoj ravnoteži u svrhu
doprinošenja povratka radovanju u nauènom otkrivanju sveta kroz uoèavanje etièkoestetskih implikacija nauènih vidika.
Stoga možemo zakljuèiti da je nauènoj metodologiji saznanja neophodna
drugaèija, i to monistièka shema182 u odnosu na malopre opisanu kartezijansku shemu, a
ne samo novi uzroci koji bi se uklopili u nju. Kvantna teorija, suoèena sa ovim
problemom, sa jedne, epistemološke, kopenhagenske strane samo je negirala moguãnost
potpune spoznaje sveta putem date metodologije, dok je sa druge, realistièko-ontološke
strane postulirala i »kvantno more« sa koga se sa božanskom nepredvidljivošãu stvara
svet koji vidimo oko nas. U krajnjem sluèaju, možda promena sheme nauène
metodologije i nije neophodna, ali se tada ne samo nauka, veã i samo logièko
rezonovanje mogu smatrati takvim kao da nam samo pružaju »povoljna« znanja u vidu
indirektnih putokaza, ali ne i direktna, istinita, potencijalno prosvetljujuãa znanja, zbog
kojih i jesmo tu, a koje nam samo iskreno, ljubavlju prožeto delovanje u svetu može
pružiti.
121
Svesnost ne samo o nemoguãnosti pronalaženja finalnog i sveobuhvatajuãeg
znanja u bilo kojoj fiksnoj mapi sveta, veã i o neizvodljivosti dopiranja do istinskog
jezika Prirode posredstvom mapirajuãeg, simbolièkog pristupa njenom opisivanju, kao i
objašnjenju doživljenih pojava, danas je neophodna. Jer, upravo u lepoti traganja, u
pružanju odgovora koji ne poseduju pretenzije finalnosti, veã samo šire domen i dubinu
naših novih pitanja, krije se izvorište ljudske sreãe i zadovoljstva.
Deterministièko sagledavanje životnih sistema iz savremenih nauènih perspektiva
kreãe se izmeðu krajnosti potpuno nezavisnog i potpuno zavisnog razvoja i ponašanja
živih biãa u odnosu na njihovu sredinu. Potpuna nezavisnost od sredine bi odgovarala
paradigmi genetskog determinizma, dok drugi sluèaj odgovara uslovljavajuãim robotskim
fiziološkim modelima životnosti na osnovu kojih »ljudsko ponašanje je funkcija
iskljuèivo varijabli sredine«312. Ova dva pogleda na svet su veoma kompatibilna i
predstavljaju dva svakodnevna pogleda na svet oko nas, koja proistièu iz doživljaja
Prirode kroz okvire zakona mehanike, olièenih prvim Njutnovim zakonom kretanja –
»svako telo ostaje u svom stanju mirovanja, ili jednoobraznog pravolinijskog kretanja,
ukoliko nijedna sila ne deluje na njega«, u okviru koga se negiraju kako holistièki
poredak Kosmosa, tako i unutrašnja, indeterministièka autonomnost svakog prirodnog
entiteta.
Svaka od ove dve paradigme ima svoje oèigledne nedostatke. Najpre, dok
paradigma genetskog determinizma podrazumeva da se informacije pružaju iskljuèivo
linearno od genetske šifre ka fizièkim crtama organizma, oèigledno je prisustvo povratno
spregnutih dejstava na relaciji geni – proteini – sve složenije emergentne osobine
životnosti. I pogled na živa biãa kao na mehanizme kojima se može uslovljavajuãe
manipulisati pada u vodu, jer je oèigledno da su živa biãa samo-organizacioni sistemi koji
svakom »objektivnom« signalu okoline uvek pridaju subjektivni karakter u zavisnosti od
sopstvene strukture. Tako, spoj autonomnosti samo-organizacije živih biãa i njene
refleksije na crte sveta oko njih predstavlja èudesnu Jin-Jang igru života. Slièno kao što
oblik jednog kamena nije jednoznaèno odreðen ni samo njegovom kristalnostrukturalnom simetrijom, kao ni samo njegovim fizièko-hemijskim okruženjem, veã
kompleksnom igrom izmeðu unutrašnjeg potencijala rasta i spoljašnjih okolnosti, i svaka
prirodna pojava nikada nije jednostrano odredljiva, veã uvek predstavlja emanencije
nepredvidljivih susreta koji u sluèaju sagledavanja organizacije životnosti predstavljaju
dodire znatno složenijih uzroènih putanja od onih koje iscrtavaju paradigme genetskog
determinizma i behaviorizma. Dok se uzroèna dejstva u samo-organizaciji živih biãa, kao
i njihovoj okolini karakterišu nelinearnošãu i nepredvidljivošãu, obe savremene
paradigme karakterišu se sagledavanjem kako genotipskih, tako i fenotipskih uzroènih
dejstava kroz linearizujuãi filter u okviru kojih se sve, u crtama živih biãa imanentne
nepredvidljivosti proglašavaju bilo »parazitskim« ostacima evolucije (kao u sluèaju
genetske »šifre«) ili psihološkim iracionalnostima sa oèiglednom negativnom etièkoestetskom konotacijom.
Svaki formalni model neophodno mora ukljuèiti prostor za mora nepredvidljivosti
koja izranjaju iz svaèijeg, novog i neponovljivog životnog izraza. Svako formalno, fiksno
i objektivistièko opisivanje živih biãa, neophodno narušava i trivijalizuje sliku o njima,
prevodeãi ih, u svakom deterministièkom opisu u predvidljive, robotizovane sheme,
èemu smo svedoci na raznim nivoima ureðenja savremenog društva – od pacijenata koje
122
lekari svrstavaju u odreðene klase na osnovu uoèenih simptoma, preko psihoterapeuta
koji analiziraju snove pacijenata uz pomoã reènika simbola umesto spoznaje svaèije
posebne, i u svom životnom kontekstu jedinstvene interpretacije snova (èijih je i
»stvarnost« jedan deo), pa sve do vrednovanja etiketa, profesionalnih titula, formalnih
postignuãa i statusa pojedinaca. U suprotnosti sa svim formalnim opisima životnosti koji
dominiraju u psihološkim teorijama liènosti i koji svakako dovode do ispatvorenih težnji
ka lažnom identifikovanju (»biti neko po svaku cenu«) sa svim razoèarenjima koje
ovakvo redukovanje naše velièanstvenosti u svakom sluèaju donosi (jer je svako
poistoveãivanje naše neponovljivosti sa formama liènosti neskladno), u srcu svesti o
neznanju i prihvatanja nas kao spontane reke refleksije Prirode raðaju se i radosna
saznanja prožeta nevezanošãu sa formalne crte i plodove života219. Poistoveãivanje sa
odreðenim fiksnim i formalnim karakternim crtama je usko povezano sa oslobaðanjem
odgovornosti naše interakcije sa svetom, ali podsetimo se da u onolikoj meri u kolikoj
prihvatimo da smo mi sami zaista odgovorni za stanje sveta oko nas, u istoj tolikoj meri
je iscrtan potencijalni opseg osmišljenosti našeg sveta. Sa oslobaðanjem svake
odgovornosti pozivanjem na formalna pravila odluèivanja i ponašanja gubi se i
moguãnost pridavanja smisla postojanju našeg sveta, što izaziva osuðivanja drugih,
ogorèenja i zavist, dok se u prihvatanju odgovornosti za dobrobit i blaženi put svega
postojeãeg, u težnji za spasenjem èitavog sveta, svakog njegovog detalja, olièava i naša
spiritualnost, »stepen« sreãnog prosvetljenog jedinstva sa Prirodom.
Svest o realnoj izvodljivosti dizajniranja živih biãa i sagledavanja životnosti
Prirode kroz filter uslovljavajuãih mehanizama pomoãu kojih je moguãe postupcima
standardizacija i trivijalizacija živih sistema kontrolisati njihovo ponašanje i upravljati
njima, ostavilo je niz tragiènih posledica kroz istoriju ljudske civilizacije, o èemu nam
svedoèe brojni staljinistièki modeli društvene organizacije koji su se zahvaljujuãi ovako
pogrešnoj svesti oslanjali na preteranu centralizaciju, koja je doprinela razvoju krutosti
društvenih sistema i, na kraju, njihovoj propasti. Uopšte, snažne politièke i ekonomske
kontrole; društveni sukobi i pokreti koji nikada suštinski ne menjaju kvalitet življenja;
netolerantnost prema uoèavanju mana modela usled njegove formalne krutosti i
iskljuèivosti; doživljavanje elemenata živih sistema kao lako zamenljivih »šrafova« uz
eksplicitno zanemarivanje štete do koje ovakvi vidici dovode; realna izvodljivost
formalnog izjavljivanja jednih, a ciljanja ka potpuno razlièitim ostvarenjima; koèenje
evolutivnog razvoja usled poistoveãivanja sa krutim modelom; prividno oslobaðanje biãa
od odgovornosti svojih postupaka usled nadovezivanja na instruktivne forme modela;
spreèavanje kooperacije, koegzistencije i koevolucije ka esencijalnim oplemenjujuãim i
usreãujuãim putanjama; te otuðenost uma od Prirode i drugih biãa – ljudi od upravljaèke
vlasti, plata i radnika od posla, zemljoradnika od zemlje, proizvodnje od potreba, naroda
od njenih žitelja, pojedinih biãa od oseãanja sigurnosti, te, naravno, i rezultata
modelovanja sistema od originalnih namera koje stoje u njegovoj osnovi, posledice su
prihvatanja ideja o moguãnosti dizajniranja živog sveta kao realno izvodljivih194. Danas
se loše posledice šablona za modelovanje živih biãa uglavnom prevazilaze stvaranjem
novih, bilo u okvirima paradigmi uslovljavajuãe psihologije, genetskog determinizma,
kartezijanske zatvorenosti Prirode u deterministièke matematièke zakonitosti ili kroz
modifikovanje društvenih modela politièkim i ekonomskim reformama. Meðutim, ne u
specifiènim modelima živih sistema, veã u samom pristupu i porivima dizajniranja mogu
se sagledati sve posledice ovakvih postupaka, kao što ãemo videti.
123
Za razliku od mašina koje su trivijalne u smislu da zadovoljavaju uslov
jednoznaène korespondencije izmeðu unosnih i izlaznih informacija - spoljašnjih
podsticaja i odgovora (što je neophodan preduslov njihove pouzdanosti prilikom
upotrebe), živa biãa su netrivijalni mehanizmi u smislu da njihovi odgovori zavise ne
samo od podsticaja sredine, veã i od njihove kompletne istorije. Stoga su živa biãa, bilo
kao klasiène individue ili društvene, ekosistemske, politièke ili ekonomske organizacije,
nepredvidljivi mehanizmi, što bi se sa adekvatne perspektive moglo formulisati kao
stalna promena njihovih unutrašnjih stanja iz koje potièe i kreativnost svake životnosti.
Uopšte, dok se trivijalni mehanizmi karakterišu sintetièkom i analitièkom odredljivošãu,
istorijskom nezavisnošãu i predvidljivošãu, netrivijalne mehanizme karakteriše sintetièka,
ali ne i analitièka odredljivost, istorijska zavisnost, kao i nepredvidljivost. U
konstruktivistièkim slikama sveta se implicitno otkriva bogatstvo živih biãa u njihovoj
imanentnoj aktivnosti naspram degradirajuãih modela o živim biãima kao
uslovljavajuãim mehanizmima, formiranih na osnovu neprirodno kontrolisanih
laboratorijskih eksperimenata nad životinjama, u kojima se osnovni efekti svakog
životnog konteksta zanemaruju. U antropologiji je odavno poznato da životna sredina ne
determiniše, veã samo uslovljava kulturne crte ljudskih biãa i zajednica392, te, slièno
tome, i naše aktivnosti ne mogu predstavljati uzroke koji bi potencijalno potpuno
predvidljivo odreðivali životne crte naše sredine, veã one, kroz sveto poštovanje
autonomnosti odluèivanja i iscrtavanja sveta svakog živog biãa, samo tiho uèestvuju u
stvaranju novih opcija, novih harmonija konteksta razmišljanja i sagledavanja sveta, koje
se ne nasilno »ulivaju« u tuðe svetove, veã blaženo i nenametljivo iscrtavaju,
predstavljajuãi u dugom razdoblju dragocene i primerne putokaze drugim biãima.
Na osnovu kibernetièkog pravila o rekvizitnoj raznovrsnosti8 znamo da se
kontrola izmeðu dva sistema može potencijalno ostvariti samo u sluèaju kada je
raznovrsnost kontrolnog sistema veãa od raznovrsnosti kontrolisanog sistema. Naravno, u
primerima svake centralizovane veštaèke manipulativne moãi, primerima koji se mogu
sagledati na nivou savremenih hijerarhijskih, unilateralnih, prividno jednosmerno
uticajnih socijalnih interakcija, od sistema formalne edukacije do diktatorskih politièkih
ureðenja, ovakav preduslov se aproksimira ne-etièkim redukovanjem broja prihvatljivih
opcija ponašanja kontrolisanog sistema, odnosno njegove slobode. Meðutim, primetimo
da je pravilo rekvizitne raznovrsnosti, s obzirom na èinjenicu da suptilnost kontrole
direktno zavisi od preciznosti modela »kontrolisanog« sistema – modela za koji ne samo
na osnovu kvantnog indeterminizma, veã i na osnovu Gedelove teoreme znamo da nikada
ne može biti istovremeno kompletan i konzistentan131, zasnovano na implicitnoj
izvodljivosti proraèunavanja svih moguãih stanja kontrolisanog sistema od strane
kontrolnog sistema, što je razlog zašto pretpostavka o potencijalnoj kontrolabilnosti pada
u vodu sa susretom i sa najjednostavnijim živim biãem ili èak i prividno kontrolabilnim
makro- ili mikro-skopskim (ali ne i kvantnim, usled oèigledne neizvodljivosti
predviðanja njihovog kretanja) sistemom komadiãa materije (raèunska moã jednog grama
materije se pod pretpostavkom njene elementarne i fundamentalne atomske strukture
može proceniti na neproraèunljivo enormnih 1047 bita u sekundi143). Stoga, svaki dodir sa
bilo kojim prirodnim sistemom može odisati samo zadivljenošãu pred morem beskraja
indeterminizma, iznenaðenja i izvora kreativnih spoznaja, iz èega bi se spontano razvio
otvoreni i decentralizovani pristup pronalaženju zajednièkih, globalno harmonizujuãih
puteva, prožet prihvatanjem podjednake relevantnosti svih ponuðenih opcija i svaèijih
124
puteva razmišljanja. Naspram jednosmernih hijerarhijskih sistema odluèivanja koje
karakterišu restrikcije moguãnosti, u okviru spontanih prirodnih ureðenosti svako biãe je
ukljuèeno u samo-organizaciju i samo-kontrolu sistema kome pripada, sa jednakom
relevantnošãu uèestvujuãi u kreiranju puta celine, što kroz harmoniènu, sveprihvatajuãu
(slušajuãu, a ne samo komandujuãu) i odgovornu (usled neizvodljivosti pozivanja na
formalna pravila postavljena od strane kontrolnog sistema) interakciju ispunjenu
težnjama ka poveãanju slobode i opcija odluèivanja, razgranatosti puteva razmišljanja i
ponašanja drugih, te radošãu u susretu sa razlièitim viðenjima, odslikava Put Prirode.
Postavivši svest o neizvodljivosti dizajniranja živih sistema (u skladu sa
standardima inženjerskog dizajna) u temelje naših rasuðivanja i pogleda na svet, izrodila
bi se i divna tolerancija prepuna tajanstvenih, beskrajno bogatih, raznovrsnih i
neponovljivih vrednosti prisutnih u svetu života Prirode. Dok doživljavanje živih biãa
kao uslovljavajuãih mehanizama raða svest o izvodljivosti dominacije, kontrole i moãi
nad živim sistemima, svest o nemoguãnosti ukroãivanja beskrajnog spektra iznenaðenja u
ponašanju živih biãa u bilo kakve fiksno-formalne mape Prirode, raða sveti pogled na
Prirodu prepun skromnosti, nenametljivosti, divljenja, poštovanja i radosnih puteva
otkrivanja i upoznavanja, koji se pružaju u nedogled. Svest o moguãnosti otkrivanja
unutrašnjih kvaliteta biãa, njihovih oseãanja i težnji na osnovu spoljašnjih znakova (kao u
svetu behavioristièke psihologije) predstavlja osnovu za opravdavanja osuðivanja,
okrivljavanja, netolerantnosti, arogantne prepotencije i sukoba, dok naspram ovome,
svest o nemoguãnosti pronicanja u uvek beskrajno dubok unutrašnji svet svakog, pa èak i
naizgled najtrivijalnijeg biãa, predstavlja put ka blaženom životnom zadovoljstvu,
ispunjenom svepoštovanjem, poverenjem i radošãu u susretu sa beskrajem prirodne
kreativnosti. Iz principa neizvodljivosti dizajniranja živog sveta, prirodno sledi i svest o
neophodnosti menjanja nas samih ukoliko želimo da promenimo svet, a nikada obrnuto.
Da su mnoge plemenite ideje i subjektivna etièka naèela preobražena u »objektivne«
moralne norme i pokušane da se nasilno implementiraju na tuðe ponašanje i poglede na
svet, ostavljale èesto i globalno katastrofalne posledice, mogu nam posvedoèiti istorije
komunizma i hrišãanstva. Nasuprot tome, ideja o mirnom, tihom i sveprihvatajuãem
odnosu sa našom sredinom predstavljala je put svih mudrih tradicija sveta, kroz koju se
tajnovito i neobjašnjivo uvek raða radosna i ispunjena harmonija unutrašnjih konstelacija
biãa i njegovog sveta. Primetimo da se jedna od temeljnih razlika319 izmeðu hrišãanstva (i
konfuèijanizma) i budizma (i Taoizma) èesto nalazi u interpretaciji hrišãanske ljubavi kao
sile kojom se menja svet, dok se budistièko saoseãanje interpretira kao tiha stvaralaèka
sila kojom se pre svega menjamo mi sami, da bi se odatle spontano na bolje promenio i
èitav svet. »Bude pokazuju samo put«, dok je u srži hrišãanstva èesto prisutna neprirodna
težnja ka preobražavanju sveta pri konstantnosti sopstvenog biãa i karaktera. Shvativši
Tao, Konfuèije reèe: »Dugo vremena nisam zauzimao mesto biãa koje ide uporedo sa
procesom promena. Ali, ako se i sam ne ponašam u skladu sa procesom promena, kako se
mogu nadati da ãu promeniti druga biãa?«. »Bravo, Èiu, sad znaš«70, uzvrati LaoCe,
znajuãi da tiho sleðenje Puta Prirode pretvara sve konfrontacije izazvane moralnim
pridikama, u harmonièno držanje za ruke.
Neizvodljivost pružanja konzistentnog, zatvorenog i fiksnog formalnog opisa
Prirode, ili kakvog sveobuhvatnog »kosmièkog koda«, sadrži još nekoliko važnih
implicitnih saveta. Jedan od njih je i taj da je neophodno prihvatiti svesnost o stalnim
težnjama ka otkrivanju, razvijanju i napredovanju, bez ideje o postizanju finalne, fiksno
125
formulisane istine. Otvorenost, pažnja, voljnost, budnost, optimizam, saznajni polet i
prihvatanje prirodne nesigurnosti predstavljaju crte svetog pogleda na svet koji jasno
proistièe iz prihvatanja iznenaðenja i nepredvidljivosti opažaja biãa u funkciji voljno
izvedenog razmišljanja ili ponašanja, sa temelja duboke etike i spiritualnih vrednosti.
Poput legendarne scene u bajci o gospodaru prstenova u kojoj se Sem i Frodo na korak od
cilja, na stepenicama Kirit Ungola preispituju o svrsi njihovog puta, nesigurnosti koje
izazivaju preispitivanja naših programa rezonovanja i ponašanja, nužan su preduslov
svakog kreativnog napretka. Prihvatanjem stava o posedovanju uvek korektnog stava na
bazi formalnih pravila, i zatvorenošãu na menjanje nesvesno kreiramo probleme u našem
svetu. Onoliko koliko menjamo svet oko nas, u isto tolikoj meri moramo biti spremni da
promenimo i sebe, jer ove dve promene su uvek obostrane. »Želiš li pronaãi sebe, menjaj
se«216, èuveni je stav Hajnca fon Ferstera, a lepota skromnih i krotkih jezièkih izraza,
poetiènih plodova naše imaginacije i blaženih pokreta naspram otuðenih pravosudnih,
vojnih, administrativnih izražaja i drugih krutih, dogmatskih uverenja i stavova
podstaknuta je upravo otvorenošãu na vraãanje unatrag175 (èineãi tako u svakodnevnoj
komunikaciji kreativnu komplementarnost savremenom vrednovanju linearnog i
neosvrãuãeg izbora izražaja kojima se u visinu »nadograðuje« most uzajamnog
razumevanja, a bez koje bi, poput kule vavilonske, meðuljudski odnosi rezultovali u
narušavajuãoj samo-zadovoljnosti, egocentriènosti i oseãanju izolacije), na sagledavanje i
spontano modifikovanje premisa našeg rezonovanja i vrednosnog iscrtavanja sveta.
Otvorenost na nova iskustva, spremnost na prihvatanje novih radoznalih istraživanja i
neotkrivenih pogleda na svet u skladu je sa beskrajnim spektrom kvaliteta Prirode i
neophodan je preduslov unapreðivanja sveta oko nas. Sa prihvatanjem ovakvog stava,
prestajemo da oèekujemo da ãe se u nas, slièno kao u paradigmi veštaèke inteligencije ili
tradicionalne nekreativne edukacije, moãi uèitati znanje slièno kao što se u hardversku
strukturu unosi odreðeni program za funkcionisanje i rezonovanje. Umesto toga, raða se
shvatanje da je proces saznajnih otkriãa neprekidna potraga i jedini usreãujuãi put
ljudskog postojanja, koji u svojoj spoljašnjoj emanenciji uvek odiše bogatim estetskoetièkim karakterom, kao što nam duboka interpretacija fon Fersterovih dveju imperativa
nagoveštava. Istinska mudrost nema prirodu fiksnih, unapred pripremljenih formi koje
èesto uzrokuju ukruãivanja protiv strahova, dogme, ideologije i idolatrije u kojima se
krije seme netolerancije i destrukcije, veã traganja i spontanog uživljavanja u
neponovljivi put Prirode. Èitava tradicija ljudskog informativnog, emotivnog, izražajnog
i spiritualnog napretka, odslikana biblijskim stihovima - »i èinjaše zlo, jer ne pripremi
svoje srce da traži Gospoda (Dnevnik II 12:14)...Gospod je dobar onima koji ga èekaju,
duši koja ga traži (Plaè Jeremijin 3:25)«, ukljuèujuãi i Gospodnje reèi da »što više
tražimo, više ãemo biti zadivljeni« (Ezdra II 4:26) - nam ukazuje da se u saživljavanju
subjekta sa èitavim svetom kroz put predanog traganja (»Tražiãete me, i naãi ãete me,
kada me potražite èitavim srcem svojim« (Jeremija 29:13)) krije tajna harmonièno
evolutivne, usreãujuãe egzistencije. Istinski holistièki pogled nije izgraðen na temeljima
fiksnih sredstava ili cilja, veã potrage, puta; ne plesaèa, veã plesa425; ne zatvorenih,
konaènih okvira, veã pogleda i harmonija bezbrojnih putanja koje se pružaju u
beskonaènost.
Svaka fiksna zauzeta perspektiva definiše potencijalna otkriãa i kvalitete, ali
istovremeno i eliminiše odreðene moguãnosti. Svako otvaranje novih moguãnosti zatvara
ili zaklanja neke druge opcije, svaki akt interpretacije otvara nove sistemske grane
126
napretka, èineãi nas eksplicitno (ne i implicitno-reflektivno) »slepim« na kontekst iz koga
je ponikao, a svaki evolutivni razvoj, uslovljen strukturnom plastiènošãu (disipativnošãu)
živih biãa, podrazumeva ovakav ciklus otvaranja i zatvaranja opcija. Svako analiziranje
bilo koje situacije pomoãu formi objekata i njihovih kvaliteta kreira izvesna saznajna
ogranièenja usled neophodnog aproksimiziranja i fiksiranja svojstava koje formalni
pristup obuhvata. Svaka refleksivna misao neophodno obuhvata ovakvu »zaslepljujuãu«
apstrakciju, kojom se eliminišu mora potencijalno uoèljivih kvaliteta. Stoga su i Tao
mudraci smatrali da »ko zna ne govori, a ko govori ne zna«. Meðutim, za razliku od
kompjutera i svih strogo formalnih sistema rezonovanja u okviru kojih se pod pojmom
razumevanja podrazumeva »istinitosna« korelacija dedukovanih zakljuèaka sa
strukturama u reprezentovanom sistemu, ljudska rezonovanja obuhvataju spontane
promene perspektiva i svih kvaliteta i svojstava koje pripisujemo odreðenim izabranim
prirodnim entitetima, što je naèin na koji se spontano i prevlaðuje ovaj vid »slepila« koji
prati svaki formalni opis Prirode. Radjard Kipling je imao obièaj da kaže da »ko zna
samo Englesku (ili bilo šta drugo, prim.a.), zna je najmanje«, i zaista, sagledavanje
putanja Prirode sa što raznovrsnijih perspektiva predstavlja put bogaãenja našeg znanja o
njima, a pošto svaka konstantnost našeg sveta predstavlja odraz ponavljanja odreðenih
programa našeg konstruisanja sveta, tada slobodne, spontane i fleksibilne inovacije na
nivou sagledavanja naših programa rezonovanja i konteksta koji èine naše poglede na
svet predstavlja i put buðenja prirodnog, mudrog doživljaja postojanja. I mi, poput
golubova363, modernih simbola mira, koji u svom smešnom hodu stalno zastaju kako bi
kompenzovali neizvodljivost postizanja jasne vizuelne percepcije u stanju kretanja,
moramo stalno i iznova zastajkivati i menjati perspektive sagledavanja našeg sveta,
preispitivati naše najdublje težnje i temelje rasuðivanja (što odgovara upitkivanju »kuda
to idemo?«, »šta to postajemo?«), fleksibilno ih modifikovati i nastavljati dalje. (Možda
je zato Li Ãing-Jun objašnjavao tajnu svoje dugoveènosti reèima »èuvam tiho srce,
hodam kao golub, sedim kao kornjaèa, spavam kao pas«185.) Promene, odnosno u
formalnom jeziku novi opisi uslova, predstavljaju stoga spontani put ka izbegavanju
ogranièenja sagledavanja Prirode, prisutnih u svakoj fiksnoj posmatraèkoj poziciji, a
evolutivni put Prirode se upravo sastoji u razvijanju sve fleksibilnijih i dubljih
sposobnosti svesnosti323 (ka menjanju perspektiva) koja je obrnuto srazmerna »slepilu«
koje nosi svaka pojedinaèna saznajna perspektiva. Samo ne ciljem, veã samim
postojanjem predodreðeno ponašanje ljudskih biãa nije uslovljeno nužnim refleksijama i
apstrakcijama, veã spontanim postojanjem ispunjenim radosnom predanošãu. Prirodna
inteligencija nije program koji donosi odluke na bazi operisanja nad formalnim
reprezentacijama, veã harmonija kategorizujuãeg (pojednostavljajuãeg, reprezentacionog) i spontanog, holistièkog doživljaja sveta u okviru koga ne postoji
kompjuterski definisan zatvoren skup opcija, veã sama beskonaènost opcija i kvaliteta.
Nijedna kolièina rearanžiranja i rekombinovanja elemenata modela obdarenih odreðenim
kvalitetima nije u stanju da prevaziðe ogranièenja redukcionistièkih pretpostavki
implicitnih u samom reprezentovanju ovih elemenata, i da zaista bude u stanju da
simulira evoluciju strukturno-disipativnih živih biãa. Meðutim, beskrajan spektar
kvaliteta u potencijalnim opisima i emanencijama živog sveta zahteva neophodnu èednu
zadivljenost pred ovakvom beskonaènošãu i indeterminizmom, a mir i poverenje u svetlu
ovakve božanske svetlosti predstavlja najiskreniji vid svetog doživljavanja života. Stoga
ãe i životne vrednosti koje ukazuju na beskrajnost uvek pobeðivati svaku formu
127
idolopoklonstva, a da spiritualna prepuštenost Putu Prirode koja obuhvata spontane i
fleksibilne promene perspektiva sagledavanja našeg sveta i saznanja predstavlja
karakteristiku kreativnih i svetih razmišljanja, skladno opisuju i reèi apostola Pavla da
»ako je ko u Hristu (ako sagledava svet kao putem prizme kroz koju se raðaju
neponovljivi prosvetljeni, spiritualni konteksti, prim.a.), nova je tvar: staro proðe, gle, sve
novo postade«391 (Korinãanima II 5:17).
Kategorizacije kvaliteta našeg sveta u fiksne klase i rukovoðenja fiksnim
formalnim modelima u našim svakodnevnim odlukama redukuju broj potencijalnih
opcija, redukujuãi tako i fleksibilnost u kojoj se olièavaju životna adaptivnost, te
spontano ponašanje i lepota i etika koju ona iskazuje. »Nemam izbora«, implicitna je
fraza u »pranju ruku« Pontija Pilata, i veoma je korisno podsetiti je se u kontekstu
sagledavanja savremenog društvenog ureðenja u okviru koga je veoma prisutno ukidanje
sopstvenih odgovornosti (u kojima se, izmeðu ostalog, odsijava i naša sloboda
razmišljanja i voljnog ponašanja) pozivanjem na raznorazne formalne modele, prisutne
kako u antimetafizièkim nauèno-istraživaèkim delatnostima, tako i pri funkcionisanju
uslužnih organizacija, ekonomskim odlukama i svakodnevnom izboru ponašanja.
Pojednostavljanjem i vulgarizovanjem Prirode i mesta èoveka u njoj, stav da »od bezbroj
(ili barem mnogo) izbora koje imam, odluèujem se za ovaj«, prevodi se u »nemam
drugog izbora osim ovog, stoga nisam odgovoran za njega, veã krivi druge koji su
postavili sistem odluèivanja«. »Zar sam ja èuvar moga brata?« (Mojsije I 4:9), èuvene su
Kainove reèi, a kušavši plod drveta znanja, Adam je umesto Eve branio sebe (Mojsije I
3:12), i upravo je ovo odbacivanje odgovornosti iniciralo proterivanje iz raja115.
»Vaistinu je svaki èovek...za sve kriv; samo što to ljudi ne znaju, a kad bi doznali –
odmah bi nastao raj!«84, sinulo je u trenutku prosvetljenja Zosimi Fjodora Dostojevskog
da put buðenja odgovornosti za opštu harmoniènost i blagodetnost svakog, i najmanjeg
biãa i detalja celokupnog sveta, svesti da su naše najtananije želje, porivi i misli uticajni
na najudaljenije crte Kosmosa, èini put iskrene spiritualnosti. Jer, istinska, spiritualna
snaga ne ispoljava se manipulativnom nadmoãnošãu, veã »snaga je služenje, snaga je
odgovornost, i što više snage neko ima, veãa je njegova odgovornost, a što je veãe neèije
bogatstvo, veãa je njegova obavezanost prema 'drugima'«376, kako smatra triglavski
kružok. Prihvatanje odgovornosti za èitav svet i sve njegove detalje adekvatno je svetom
religioznom povezivanju sa èitavim svetom, emanenciji želje za spasenjem svega
postojeãeg, te stapanju u tihu i tananu rezonancu sa svim postojeãim. »Da svi jedno budu,
kao ti, oèe, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu...I slavu koju si mi dao ja
dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno: ja u njima i ti u meni, da budu sa
svijem u jedno«, velika je želja i molitva Isusova (Jovan 17:21-23), u kojoj se odslikava
beskrajan put ka buðenju sve veãe i sve prosvetljenije brižnosti i prihvatanja
odgovornosti za èitav svet.
Iskljuèivanje etièke odgovornosti iz polja nauènih istraživanje rezultuje u
programskom napretku nauke pri kome se, poput kompjutera HAL 9000 iz filma
»Odiseja u Svemiru: 2001«, naš pragmatièni program ovakvim otuðenjem od svojih
metafizièkih, etièkih korena od našeg vernog sluge pretvara u gospodara kome
profesionalno obuèeni nauènici prestaju da predstavljaju kreativne svetove, kormilare
broda nauke i naše civilizacije, veã samo »gorivo« koje pokreãe slepi »progres« samog
programa. Upravo zaboravljanje i zametanje znanja da svaka profesionalna delatnost i
svaka nauèna oblast poèivaju na meta-nauènim temeljima - na dubokim, saoseãajnim
128
težnjama iz kojih su date meðuljudske koordinacije ponašanja ponikle, a u èijem
negovanju se krije i tajna istinske uspešnosti i opšte produhovljenosti njihovih primena leži u srži savremenih paradoksalnih zastranjivanja težnji i efekata ljudskih
profesionalnih delatnosti u same suprotnosti njihovih izvornih namena. Svaki umetnik
zna da se vredno delo ne može napraviti bez iskrene inspiracije, duboke unutrašnje težnje
ka oplemenjivanju i prenošenju vizije èiste lepote drugim biãima, a analogno ovome, i
prekidanje veze nauènih istraživanja sa njihovim etièkim korenima, sa dubokim
unutrašnjim težnjama da naši pronalasci zaista oplemene svet, da zaista »uspeju«, svaki
ovakav tip programskog profesionalizma implicira nezadovoljstvo, te tako i amaterstvo u
savremenom društvu veoma èesto dobija svoje izvorno znaèenje koje se može povezati sa
njenim korenom - francuskom reèju »amour«. Samo se prihvatanjem odgovornosti,
svešãu o svakom korišãenom programu našeg delovanja ili razmišljanja kao našem
sopstvenom izboru koji opstaje na jednoj osvešãenoj etièko-estetskoj podlozi, mogu
formalni sistemi odluèivanja prožeti humanim karakterom, duhom saoseãanja i Ljubavlju
iz koje sve potièe i sve joj se vraãa.
Dok se na polju savremenih socijalnih komunikacija, bilo u edukativnim,
religijskim, politièkim, pravnim ili bilo kojim drugim institucijama, najèešãe može
nazreti implicitni manipulativni uslovljavajuãi glas koji kao da govori: »Ja znam šta je
dobro za tebe, i ti moraš slediti to«, i koji predstavlja idealan pristup redukovanju
samostalno prosvetljenog oseãanja odgovornosti prema svetu, jasno je da je ovakav
pristup društvenim odnosima nekompatibilan sa zaista kreativnim poveãavanjem opcija
globalnog sistema, koje odgovara potpunom prihvatanju ljudskih biãa, pružanju oseãaja
slobode i otvaranju prostora za samostalna razmišljanja, što jeste pristup u kome se
ogleda naša ljubav prema èitavom svetu. Podsetimo se da se svaki pristup prema drugima
zapravo odnosi na nas same, te da buðenje oseãaja slobode u drugima direktno odgovara i
samostalnom buðenju slobode, dok kontrolisanje i redukovanje opcija drugim biãima
inicira isto redukovanje i u nama samima, u našem odnosu sa svetom. Ukoliko
posmatramo bilo koju kontrolnu petlju, uvek je definisanje njenog »kontrolišuãeg« i
»kontrolisanog« dela arbitrarni izbor nas kao posmatraèa141, pri èemu je ova kontrola ne
samo uvek odraz kognitivnog stanja posmatraèa, veã je uvek i ujednaèeno uzajamna.
Posmatrajuãi akrobatu koji kontroliše let pomorandži kroz vazduh, možemo se upitati da
li akrobata kontroliše žonglirane pomorandže ili one kontrolišu njega, i naš proizvoljni
izbor ãe odslikavati upravo subjektivni doživljaj kontrole u datoj situaciji. Kontrola je
uvek cirkularna, i nužan preduslov kontrolisanja kontrolisanog sistema je da i
kontrolisani sistem u jednakoj meri kontroliše kontrolišuãi sistem141,136. Odgovor na
Juvenalovo pitanje »a ko ãe èuvati èuvare?« se tako iz njegove paradoksalne
nerazluèivosti u svetu linearnih, analitièkih modela sveta premešta u polje individualne
odgovornosti i slobodne volje kroz koju izborima temelja iscrtavanja našeg sveta i
izvodimo èuvanje sveta. Ranulf Glenvil nam kroz šalu – »Razred u kome je (Skiner)
predavao je odluèio da se smeši kada on, tokom predavanja, krene udesno, a namršti kada
pogleda ulevo. Završio je stojeãi u krajnjem desnom uglu. Meðutim, i studenti su takoðe
imali zamrznute osmehe na licima. Kontrola je bila uzajamna i interaktivna, što je
suprotno Skinerovom behavioristièkom modelu sve dok se ne upitamo zašto pacovi koji
ispravno trèe duž lavirinta èine nauènike nasmejanim«141 - opisuje èinjenicu da se
uslovljavajuãa kontrola bilo životnog sistema, bilo odreðenog detalja Prirode, direktno
odražava na jednaku kontrolu prividno kontrolisanog sistema nama samima, odakle jasno
129
možemo sagledati i razlog zašto je sve izrazitije »gospodarenje« Prirodom kroz
posledièno razvijanje vezanosti za plodove ljudskog rada ekvivalentno poveãanom obimu
»robovanja« Prirodi kao odrazu naših sopstvenih ideja o kontroli. Spiritualno odražavanje
naših najdubljih težnji ka nama samima, cirkularna organizacija svakog prirodnog
sistema olièena u shvatanju da se ljubav prema èitavom svetu reflektuje brižnošãu prema
nama samima, postaje iz ovakvog stava oèigledna. Ukruãavajuãe redukovanje opcija
odluèivanja, slobode kao svesti o njima, odgovornosti i osmišljenosti sveta, koje
iniciramo u drugima, istovremeno iniciramo u sebi, a iskreno menjanje èitavog sveta u
smeru globalnog prosvetljenja i socijalno-ekološke harmonije se ne sastoji u
manipulišuãem, nametljivom i uslovljavajuãem pristupu, veã u prihvatanju Puta Prirode,
iscrtavanju drugih biãa poput ptica koje pažljivo i brižno nosimo na dlanu i èinimo da
slobodno polete.
Geni, instinkti, uslovljavajuãa dejstva sredine u okviru kulturnih i socijalnih
»sila«, te ljubav kao sekundarna težnja uslovljena oralnim senzacijama, predstavljaju
nauèno izmišljene osnove determinizma kojima bi se mogla izbeãi naša odgovornost u
odnosu sa Prirodom. Iskljuèivanje metafizièkog, intuitivnog odluèivanja iz harmonije sa
logièkim rasuðivanjem implicira robotizovanje ljudskog ponašanja i razmišljanja, što
dovodi do oseãaja izolovanosti, neizvodljivosti iskazivanja toplih, spontanih oseãanja i
buðenja radosti življenja i èuðenja. Pozivanje na formalne modele u životnim odlukama
predstavlja osnovu za osuðivanje sveta, posebno pošto su ovakvi modeli u najveãem
broju sluèajeva objektivistièki, te su stoga fiktivno predodreðeni da važe za sve i
svakoga. Nasuprot tome, nejezièko, neformalizujuãe, nekategorizujuãe razmišljanje i
doživljavanje Prirode prilikom koga se stapamo u jedinstvo i tihu rezonancu sa njom,
umesto osnove za osude poseduje samo osnovu za èuðenje nad istovremenom
raznovrsnošãu i jedinstvom Prirode, i divljenje svemu postojeãem. »Mir uma poput sene
sledi uzdržanost od suda«396, bila je èuvena izreka Pirona iz Elizije. Na kraju krajeva,
imamo izbor, koji se, kao što smo veã nagovestili, svodi: ili na nas kao stvaraoce našeg
saznajnog sveta, te kao harmonièni deo sveta u kome se ogleda èitavo postojanje tako da
unapreðenja nas samih predstavljaju unapreðenja svega postojeãeg, i obrnuto; ili na nas
kao njegov izolovani deo koji inertno prima podatke jednog objektivnog sveta
nezavisnog od naših misli, dela i unutrašnjih težnji. Dok nas potonja grana ovog Y
raskršãa vodi ka vrednovanju manipulativne moãi, iskljuèivosti i krutosti na promene,
prva grana nas vodi ka uviðanju èudesne moãi u skromnosti, poštovanju, negovanju duha
sveopšteg prihvatanja i poistoveãivanju našeg biãa sa svim postojeãim, te blagom
svitanju našeg saznajnog sveta, ispred koga se rasprostiru u beskraj pružajuãi putevi
novih spiritualno-evolutivnih povoda.
Da se najvažnije putanje koje karakterišu životnost Prirode – ljubav, radost, te
zapravo sva oseãanja i spiritualni doživljaji, ne mogu opisati, niti definisati postaje jasno
nakon ovog izlaganja. Još je LaoCe pisao da kada bi se mogao definisati, tada Tao ne bi
bio beskrajno veliki, kao što jeste, dok je al-Gazali smatrao da »lep je samo Onaj pri
èijem opisu jezici ostaju nemi«401. I kroz kvantno-sistemski pristup spoznaje
nepotpunosti svake perspektive (ili svakog niza perspektiva) sagledavanja bilo kog
prirodnog sistema, osvetljava se i stav o nedodirljivoj, beskrajnoj i nepojmljivoj
velièanstvenosti, i nenarušivoj i nesputavajuãoj lepoti svakog prirodnog detalja našeg
sveta. Na kraju ove kontemplacije posveãene neizvodljivosti formalnog opisivanja živih
biãa, a time i nemoguãnosti njihovog kontrolisanja, manipulisanja i upravljanja, bitno je
130
ponovo sagledati poznatu èinjenicu da je svako mudro razmišljanje poniklo na brižnosti o
nekome ili neèemu24 što se ne može kontrolisati ili predviðati, kao što je sluèaj sa svim
živim biãima, kao i sa samom, globalnom Prirodom. Ako sada Prirodu koja nas uèi na
greškama doživimo kao uèitelja koji nam ukazuje na put mudrog rezonovanja,
sagledaãemo življenje kao kontinualnu individualno-globalnu evoluciju ka sve mudrijim i
prosvetljenijim pogledima na svet i putanjama koje povezuju biãa meðu sobom.
Samo se »slabi« principi mogu dokazati
Dokazi objašnjenja prirodnih pojava i jezièkih tvrdnji u opštem sluèaju mogu
postojati samo u zatvorenim konceptualnim sistemima, formalne logièke strukture.
Dokazi ne predstavljaju ništa drugo do izvoðenje formulisanog objašnjenja posredstvom
mapiranja opisa na tautologije - skupove aksioma, definicija, teorema i zapravo svih
postuliranih, nedokazivih tvrdnji koje èine osnove nauènih teorija i, uopšte, bilo kog
sistema rezonovanja, od aritmetike i geometrija Euklida, Lobaèevskog i Rimana, preko
teorija igara, relativnosti i struna do teorija muzike, tektonskih ploèa, evolucije itd.
Drugim reèima, dokazi egzistiraju samo na temeljima nedokazivih tvrdnji, te je stoga
potpuno razumljivo i opravdano dovoðenje svakog »dokaza« pod znak pitanja.
Moguãnost dokazivanja tvrdnji u nauènim sistemima rezonovanja je uslovljena
fiksnim znaèenjima upotrebnih simbola i inherentnih relacija, kao i sistemske
nezavisnosti od empirijskih ulaznih parametara u procesu izvoðenja dokaza. Meðutim,
svaki logièki sistem zakljuèivanja sa nauènom primenom u okviru odreðenog formalnog
modela koji reprezentuje izvesnu prirodnu pojavu nikada ne predstavlja zatvoren sistem,
s obzirom da zahteva ukljuèivanje izvesnih unosnih parametara, èije vrednosti ni u
jednom sluèaju ne mogu biti apsolutno precizno poznate usled, u fundamentalnom
sluèaju (koji opisuje Hajzenbergova relacija neodreðenosti) nepredvidljive modifikacije
fizièkih osobina merenog sistema prilikom interakcije sa mernim aparatom, odnosno
posmatraèem, dok u sluèaju enormno složenih sistema - kao što su, na primer, ekosistemi
i biosfera – opstaje neizvodljivost praktiènog odreðivanja i približnih vrednosti izrazito
varirajuãih parametarskih vrednosti u svrhu konstrukcije modela odreðenih aspekata
njihovog ponašanja (kao što je, na primer, vremenska prognoza299). Sledeãi problem
dokazivanja tvrdnji i, uopšte, važenja nauènih modela jeste da je u sluèaju nepoklapanja
njihovih teorijski predviðenih rezultata sa empirijskim podacima, neizvodljivo pronaãi
greške preslikavanja koje bi, osim u inherentnim relacijama modela, mogle da postoje na
nivoima implicitnih pretpostavki, opšte metodologije zakljuèivanja ili unosnih vrednosti
parametara modela. Stoga, svako tvrðenje da je jedna nauèna teorija jedina valjana
predstavlja totalitaristièko tvrðenje, s obzirom da se nikada ne može doznati sa koje od
beskonaènog broja potencijalnih perspektiva nauènog modelovanja sveta je moguãe
izvesti drugaèiji model koji bi davao iste rezultate predviðanja. Danas postoji svega
nekoliko teorija koje se u ogranièenim okvirima relativno pouzdane pragmatiène primene
smatraju potvrðenima posredstvom korelacija sa odgovarajuãim eksperimentalnim
podacima, kao i onih koje su potpuno odbaèene.
Meðutim, posebno je interesantno primetiti da se nijedna mapa ne može nikada
smatrati veèno važeãom slikom teritorije, te da kao posledica toga nauka (koja se odnosi
na opisivanje Prirode) zapravo nikada ništa ne može dokazati19. Naime, poklapanje
predviðene raspodele podataka u izvesnom numerièkom modelu sa eksperimentalno
131
steèenim podacima najèešãe uzrokuje tvrdnju da je dotièni nauèni model verifikovan.
Meðutim, takav zakljuèak nužno sadrži logièku grešku, poznatu kao »potvrðivanje
poslediènog«299. Uzmimo za primer tvrdnju da »ako sutra bude sunèan dan, sakupljaãu
kamenèiãe na obali«. Ukoliko sutra neko zaista otkrije da sam skupljao kamenèiãe na
plaži i usput se priseti moje tvrdnje, moãi ãe da napravi sluèajnu grešku u zakljuèivanju
pomislivši da je taj dan zaista bio sunèan, a ovakva greška je analogna tvrdnji da je
izvesni model verifikovan ukoliko su njegova predviðanja usklaðena sa empirijskim
podacima. Analogno ovom primeru, i telesna harmonija koja je posledica spiritualne
harmonije, u okvirima medicinskog materijalizma se pogrešno uzima kao uzrok, a ne kao
posledica religijskog iskustva198, oseãaja holistièke integrisanosti, dok bi tipièan primer
neopravdanog »potvrðivanja poslediènog« u okvirima nauènog istraživanja i edukacije
bilo zakljuèivanje o neulaganju dovoljnog truda na osnovu nepostignutih željenih
rezultata. Kvalitativna beskonaènost Prirode se odslikava na potencijalnoj egzistenciji
neogranièenog broja moguãih, eksplanatorno ravnopravnih modela identiènih prirodnih
pojava298, i slièno kao što se iz prihvatanja »istinitosne« relevantnosti zakljuèaka
odreðenih aksiomatskih tvrdnji ne može izvesti zakljuèak o »istinitosti« datih aksioma356,
i put koji spaja naše predstave sveta sa svetom našeg direktnog iskustva, te nauène
hipoteze sa eksperimentalnim postavkama i ishodima nije jednoznaèno odreðen, veã
pripada igri izmeðu prirodnih inicijacija i maštovite, intuitivne i duhovne kreativnosti
istraživaèkog uma.
Nijedno znanje u obliku empirijskih propozicija o Prirodi, stoga, nikada ne može
biti apsolutno pouzdano. Koliko god podataka i »verifikacija« jedne teorije postojalo,
uvek ãe postojati moguãnost postavljanja više teorija koje bi bile u stanju da objasne date
pojave, kao i moguãnost da se usled dinamièkog i stalno promenljivog ureðenja Prirode,
buduãe pojave ne mogu uklopiti u teorijske postavke njihovih dotadašnjih objašnjenja.
Potvrðivanja nauènih teorija stoga ukazuju samo na ogranièeno opsežnu konzistentnost,
ali ne i na veènu pouzdanost nauènih teorija i stvarnosnih koncepata. Kao posledica toga,
nauèni modeli opisivanja Prirode nisu podložni dokazivanjima, tipiènim za zatvorene
konceptualne, logièke sisteme. Nauène teorije i istraživanja su najkorisniji onda kada
dovode u pitanje veã postojeãe formulacije, pre nego kada se koriste u svrhu
potvrðivanja, verifikovanja i ukazivanja totalitaristièkog, netolerantnog i univerzalnog
važenja. Èuveni Majkelson-Morlijev eksperiment je, tako, pokazao da ili Zemlja stalno
miruje u etru ili da nešto nije u redu sa osnovnim naèelima na kojima su se temeljile
teorijske interpretacije samog ogleda, te je na taj naèin otvorio vrata relativistièkog
preinaèavanja isuviše jednostavnih fizièkih predstava o prostoru i vremenu. Slièno tome,
Lamer-Pringshajmovi eksperimenti su, odražavajuãi nesaglasnost sa u to vreme
aktuelnim, klasiènim zakonima zraèenja, otvorili vrata razvoju kvantne teorije, dok je
Èedvikovo ispitivanje beta-radioaktivnog raspada, kroz prividno narušavanje zakona
održanja energije i impulsa, vodilo ka postuliranju i otkriãu neutrinskih èestica245.
Johanes Kepler je, slièno, uoèavajuãi nekompatibilnost izmeðu rezultata astronomskih
posmatranja i heliocentriènih modela planetarnog kretanja na bazi pitagorejskih, tonalnih
harmonika i Platonovih, pravilnih poliedara, izveo svoje zakone eliptiènih planetarnih
kretanja338. Meðutim, oèigledno je da se jedan raskorak koji se pojavljuje u
konceptualnom sistemu rezonovanja posredstvom ovakvih revolucionarnih otkriãa, ne
rešava ni zabranjivanjem iznošenja stavova o nesaglasnim rezultatima eksperimenata sa
važeãom paradigmom, kao ni proglašavanjem date paradigme kao razoblièene obmane
132
(što su dva netolerantna pristupa karakteristièna za savremeni raskol izmeðu nauke i
religije), veã upravo sveprihvatajuãim stavom sa ulaganjem posebne pažnje na implicitne
pretpostavke sistema rezonovanja u raskoraku koji se doživljava ne kao povod
oèajavanja, veã kao povoljna prilika širenja našeg znanja o èudesnoj Prirodi. Stoga
postaje jasno da »u formalnoj logici protivreènost je znak poraza, ali u evoluciji stvarnog
znanja ona obeležava prvi korak u napredovanju ka pobedi«393, kao što je smatrao Alfred
Nort Vajthed, a što je stav koji implicira preinaèavanje netolerantnog držanja fiksnih
stavova i procedura u trpeljivost i prihvatanje raznovrsnih razmišljanja o svetu.
Još su skeptici antièkog doba primetili da se ljudsko znanje ne može testirati
procedurama koje bi ukljuèivale mehanizme ljudskog saznanja, te se, stoga, svako
dokazivanje zasniva zapravo na pokoravanju skupu odreðenih nedokazivih pravila,
poznatom kao tautologija. Nekompatibilnost tautoloških temelja rezonovanja, ponekada
direktno (ali ne i efektivno) neuoèljiva u primerima kategorizujuãih socijalnih interakcija,
dolazi do posebnog izražaja prilikom antropološkog prouèavanja ljudskih kultura, pri
èemu se uvek i iznova pokazuje da su ponašanja èlanova istraživanih zajednica
neobjašnjiva sa konceptualnih stanovišta istraživaèkih kultura. Dokazi poseduju svoj
smisao samo pod uslovom implicitnog pretpostavljanja formalizma rezonovanja u okviru
koga se oni izvode, kao fundamentalnog, apsolutno i jedino važeãeg, kao Bejtsonovog
»usamljenog skeleta istine«23. Sa prihvatanjem jednake relevantnosti raznovrsnih
perspektiva sagledavanja sveta, verovanja i puteva rezonovanja, naspram pozitivistièkog
ideala iskljuèivosti perspektiva, i važnost pružanja dokaza našim tvrdnjama biva
zamenjena intuitivnom osetljivošãu na njihove suptilne odgovore u našem svetu koji kroz
ovakve vidike postaje ispunjen èudesnim putevima poistoveãivanja sa razlièitim i
neprocenjivo dragocenim pogledima na svet. Neponovljiva i uvek jedinstvena
subjektivnost temelja zakljuèivanja svakog biãa odslikava u sebi zadivljujuãu
raznovrsnost koja omoguãava i egzistenciju kako nedokazivosti vere, tako i beskraja
radosnih povoda nauènih istraživanja, sa implikacijama jasnog ukazivanja na
komplementarnu ravnotežu mudrosti i lepote, logike i intuicije, nauke i religije kao
jedinog puta postizanja evolutivnog napretka u opštoj harmoniji planetarne životnosti.
S obzirom da sva posmatranja, promišljanja i odslikavanja ureðenosti našeg sveta
ponièu na osnovama predrasudnih oèekivanja (»sva posmatranja su teorijski prožeta:
nema èistog, bezinteresnog, teorijski-slobodnog posmatranja...naši èulni organi
otelotvoravaju ono što se svodi na predrasude«315, smatrao je Karl Poper) kojima se
oblikuju primarni konstrukti sveta naše percepcije i nauèni, »èinjenièki« iskazi, te da se
nijedna temeljna pretpostavka nauènog i, uopšte, logièkog rezonovanja ne može pokazati
»istinitom« kroz postavke i interpretacije odreðenih eksperimenata176, nijedna logièka
predstava prirodnog reda se ne može ni dokazati, ali ni opovrgnuti245, te svako zrnce
našeg iskustva i razmišljanja nužno pripada domenu vere. Kroz prihvatanje nedokazivosti
nauènih slika sveta, a time i njihove pogrešivosti, otvaraju se vrata istinskoj individualnoj
saznajnoj otvorenosti - putem preobražavanja kriterijuma misaone etike od težnji ka
držanju èvrstih intelektualnih pozicija u znanje da »usavršavanje iznutra«315, kontinualno
modifikovanje jezgara sopstvenih pogleda na svet i neprekidna potraga za alternativnim
pogledima na svet aktuelnih paradigmi, èini srž mudrog napretka nauène i opšte ljudske
misli, te pronalaženja vrlina ne u izbegavanju, veã u hrabrom susretanju i prevazilaženju
grešaka prilikom upitkivanja Prirode - i nesagledivo pružajuãem, uvek uporednom
napretku misaonog sveta inteligentnih biãa i informativnih pejzaža u kojima ona opstaju.
133
Jer, èak i klasièni nauèni kriterijum »objektivnosti«, suštinski okarakterisan prihvatanjem
plemenite zajednièkosti iskustava, nije nastao neprirodnim, pasivnim prijemom
informacija sredine, veã upravo kritièkim ispitivanjem uzajamnih rezultata
eksperimenata, rezultata procesa percepcije iz raznovrsnih perspektiva i spremnošãu na
usaglašavanje sopstvenih premisa rezonovanja sa pogledima na svet »oèima« drugih biãa.
Slièno kao što svaka jezièka ekspresija predstavlja neponovljivu i doslovce neprevodivu
celinu, sve intelektualno-emotivne predstave sveta i sve razraðene nauène hipoteze ili
teorije predstavljaju meðusobno nesvodljive konceptualne modele, usled èega se kroz
graðenja njihovih komplementarnih, sinergetskih usporedbi razvijaju tolerantni, mudri i
unapreðujuãi pogledi na svet. Održavanje i uoblièavanje naših stavova svetlim oreolima
vere, znanjem da se problematiène nesuglasice pobeðuju ne pozivanjima na istinitosne
kriterijume, stavove koji kruto opstaju na osnovama »dokazanih èinjenica«, veã
predanom spremnošãu na promene jezgara naših programa istraživanja, razmišljanja i
ponašanja, spontano nahodi naše biãe u smeru puteva vrednih otkriãa.
Analogno pogrešnim poistoveãivanjima mape i teritorije kroz lingvistièko i svako
imenujuãe reprezentovanje sveta, i neopravdano smatranje da je nepostojanje dokaza
ekvivalentno dokazu nepostojanja inicira gašenja mnogih istraživaèkih težnji i spoznaja
stalnih susreta sa morem nepoznatog, koje nas i jedino mogu èiniti sreãnim biãima.
Prihvatanje samo mapirano-dokazanih èinjenica kao temelja našeg rezonovanja iniciralo
bi mehanistièku krutost našeg saznajnog i emotivnog odnosa sa Prirodom, usled ovakvim
stavom proizvedenog urušavanja životnog elementa intuitivne spoznaje. Pretpostavljene
konstantnosti naših saznajnih temelja su preduslov organizacije našeg iskustva i svakog
razmišljanja, ali, kao što ãemo videti u odeljku diskusije o nelinearnosti ljudskih
razmišljanja, svako zdravo rezonovanje podrazumeva fleksibilnost na promenu hipoteza i
baziènih logièkih tvrdnji koje èine temelje našeg zakljuèivanja. Ipak, ovi temelji mogu
uvek biti spiritualno sazdani, izgraðeni tako da su usmereni ka dobrobiti i prosvetljenju
našeg sveta, jer »ne dokazuje iskustvo veru, veã vera poraða iskustvo«, kao što je smatrao
Krišnamurti, ukazujuãi da se zadovoljstvo življenja ogleda ne u sumnjièavim pokušajima
dokazivanja temelja našeg znanja putem našeg znanja koje poèiva na temeljima našeg
znanja (te, usled èega, naš svet predstavlja samo projekciju našeg pogleda na svet, kao što
ãemo videti), veã u stvaranju lepote u našem svetu kroz brižnost prema temeljima naše
vere.
Najvažnije tvrdnje koje možemo izreãi se, zapravo, nikada ne mogu dokazati, te
stoga neizostavno ostaju pitanje vere, poput utiska deèaka iz jednog animiranog videospota, koji vidi anðela baš kada mu šampon uðe u oèi. »Istinito i božansko je samo ono
što ne zahteva dokaz«98, bio je stav Ludviga Fojerbaha, dok je Norbert Viner pisao da
»bez verovanja da je priroda podvrgnuta zakonu ne može biti nauke. Nièim se ne može
dokazati da je priroda podvrgnuta zakonu. Sa onim što znamo, svet bi veã u sledeãem
trenutku mogao postati nešto nalik na igru kroketa iz 'Alise u zemlju èuda', gde su lopte
ježevi koji mogu da odlutaju...Nauka je naèin života koji može da cveta samo ako je
ljudima data sloboda da imaju veru«398, ukazujuãi na inteligentno rasuðivanje i religioznu
zadivljenost svetom kao polaritete u èijem dodiru se rasplamsava plamen nauène
kreativnosti. U nedostatku verom ispunjenog romantiènog zanosa, nauèna delatnost se
pretvara u a-emocionalnu detektivsku pronicljivost izvedenu nad lutanjem logièkim
lavirintima naše imaginacije (poput ðavola iz Miltonovog »Izgubljenog raja«325), iako nas
Norbert Viner podseãa da »èovek koji prilazi nauci sa stanovišta policijskog detektiva
134
provešãe najveãi deo svog vremena osujeãujuãi smicalice koje mu niko neãe podmetnuti
(ili koje sam sebi podmeãe, prim.a.), progoneãi osumnjièene koji bi bili savršeno voljni
da odgovore na svako direktno pitanje...sadašnja detektivska sklonost glavara nauène
administracije (je) jedan od glavnih uzroka jalovosti tako velikog dela današnjeg nauènog
rada«398. A, put kroz koji se negira relevantnost (sa)oseãanja, etike i estetike predstavlja
najèešãe, u savremenom dobu, skup programskih pravila, prilikom sagledavanja koga bi
nas Don Huan podsetio da, kao i u svakoj drugoj prilici, »upitajmo sebe i samo sebe, da li
taj put ima srca? Ako ima, onda je on vredan našeg truda, ali ako nema, uzaludno je
traãiti vreme na njega«63. Meðutim, mislim da u Prirodi ne postoji put bez srca, veã da se
istinska hrabrost i predanost ogledaju u koracima koji kreãu putem slepih, robotizovanih
programskih pravila i sjajnom voljom ih preobražavaju u humane, duboko-etièke
programe, u »tehnologije sa ljudskim licem«339. Svaki prirodni entitet, svako ljudsko delo
i svaka nauèna teorija ne poseduju svoje kvalitete nezavisno od konteksta u kome ih
sagledavamo, što i jeste razlog zašto se kaže da je lepota u oèima posmatraèa.
Premda su, s obzirom da se svaki dokaz zasniva na nedokazivim pretpostavkama
koje pripadaju domenu vere, sve tvrdnje u suštini i apsolutno nedokazive, mi ih ipak
možemo podeliti na »slabe« - one koje se mogu potencijalno »dokazati« u skladu sa
savremenim nauènim kriterijuma (koji statistièki, induktivni prilaz, zasnovan na stavu
Džona Stjuarta Mila da »indukcija predstavlja operaciju otkrivanja i dokazivanja opštih
propozicija« prihvataju dokazno relevantnim, i pored toga što je apsolutno dokazivanje
moguãe samo u okvirima deduktivnog zakljuèivanja278, s obzirom da se, naravno,
»zakoni indukcije u logici ne mogu ustanoviti induktivnim putem«398), i »jake« - koje se
opiru svakoj moguãnosti dokazivanja (pri èemu svaki »jaki« princip u sebe inkorporira i
moguãnost interpretacije »slabog« principa, ali ne i obrnuto). Sa konstruktivistièkog
stanovišta postaje potpuno jasno zašto se sve ove snažne tvrdnje, ukljuèujuãi i same
konstruktivistièke teorije, ne mogu dokazati. Naime, ukoliko odbacimo èinjenicu o
izvodljivosti odgovaranja (reprezentovanja) znanja objektivnoj, ontièkoj stvarnosti, jer je
ona za svako biãe posebna, te prihvatimo stav da umesto kriterijuma istinitosti znanje
može ispuniti kriterijum povoljnosti u svojoj pragmatiènoj koherenciji sa našim
iskustvom, postaãe oèigledno zašto je ideja o postojanju bilo kakvog dokaza neodrživa146.
»Stvarnost se uspostavlja baš zato što dokaz nije dovoljan«, pisala je Simona Vej, odakle
je izvela i zakljuèak da »istina je zasnovana na onome što je lepo; i ako je lepo, onda to
mora biti istinito«. Sada ãemo ilustrovati kao primere mnoštvo polariteta ovakvih »jakih«
i »slabih« principa:
I) Najpre, lako se može pokazati da je u zatvorenim logièkim sistemima bogatstvo
potencijalne raznovrsnosti logièkih tvrdnji uslovljeno složenošãu njihovih tautologija417,
dok bi tvrdnja da su i nauène tvrdnje, bazirane na logièko-eksperimentalnim korelacijama
u uslovima prirodne otvorenosti, takoðe ogranièene na preslikavanje sopstvenih
tautologija48, predstavljala nedokazivi, »jaki« princip.
II) Talasna funkcija kao »slab« princip, kao superpozicija svih potencijalno
moguãih odgovora merenog sistema na dejstvo mernog aparata, suprotstavlja se njenoj
»jakoj« definiciji koja je predstavlja kao realno ili ontološki postojeãu velièinu. Sa
prihvatanjem jake interpretacije talasne funkcije, automatski bi se prihvatila i ideja o
svepovezanosti svega postojeãeg, jer je poznato da kvantni sistemi, razdvojeni na delove,
putem nelokalnih efekata ostaju u trajnom i neraskidivom kontaktu. Nastanak Kosmosa iz
fizièkog singulariteta pružio bi osnovu za svepovezanost èak i entiteta koji poèivaju u
135
galaksijama koje nikada nisu došle u meðusobni mehanièki kontakt. Meðutim, u
okvirima savremene kvantne fizike, lako se mogu izvesti jednaèine kvantno povezanih
stanja na daljinu, ali je praktièno neizvodljivo prepoznati dato »realno« stanje kao
povezano sa nekim drugim delovima Kosmosa.
III) Na osnovu jedne od »slabih« interpretacija Hajzenbergovog principa
neodreðenosti, zahvaljujuãi neophodnoj razmeni energije izmeðu mernog aparata i
merenog sistema, potpuno precizno simultano odreðivanje položaja i energije merenog
sistema nikada se ne može izvesti, jer bi ono zahtevalo beskonaèni niz kalibracija
kalibracija... mernih ureðaja, dok u okviru »jake« interpretacije adekvatno formulisanog
Hajzenbergovog principa neodreðenosti, i svako posmatranje u svakodnevnom življenju
ne može voditi do formiranja objektivnih rezultata posmatranja, koji bi bili nezavisni od
bilo strukture ili predrasudnih stavova posmatraèa, usled èega je jasno da su tajne etièkoestetskog doživljaja posmatraèa, lepote posmatranog predela, kao i odgovornosti
interakcije, svakog merenja i posmatranja, u oèima posmatraèa. Princip neodreðenosti,
postojan u okvirima »slabe« interpretacije kao posledica neophodne interakcije
posmatraèa i posmatranog radi formiranja svakog utiska, može se takoðe proširiti na
snažno interpretiranu nerazluèivost osobina posmatranog sistema od osobina posmatraèa,
te na nerazdvojivost subjekta i objekta prilikom svakog posmatranja. Još jedna, formalno
fizièki opštija interpretacija principa neodreðenosti je ona na osnovu koje
komplementarnost kinematièkih i dinamièkih svojstava (položaja i impulsa ili energije i
vremena) merenih entiteta iskljuèuje moguãnost njihovog simultanog manifestovanja u
trenutku merenja, te time i izvodljivost pružanja potpuno preciznog deterministièkog
opisivanja evolucije merenog sistema. Jedna od oèiglednih implikacija ovako
formulisanog principa neodreðenosti se može sagledati u èinjenici da se rezultati merenja
u formalizmu kvantne teorije pružaju uvek sa verovatnoãama pojedinih ishoda, a u
okvirima snažne interpretacije ovako formulisanog, opet relativno slabog principa
neodreðenosti se smatra da je ovaj zakon postojan nezavisno od ljudskih posmatraèa i
procesa merenja, što implicira takozvane vakuumske procese, stalne energetske
fluktuacije oko energije nulte taèke, koje stoje u osnovi nastajanja èestica i antièestica
praktièno ni iz nièega (sa sve eksplicitnom božanskom kreativnošãu koja je postojana na
nivou ovog kvantnog mora, anti-klasiènim pojavama tuneliranja i isparavanjem crnih
rupa koje jak princip neodreðenosti implicira), jer ovaj, jaki princip neodreðenosti ne
dozvoljava postojanje tako neèega kao što bi moglo biti »ništa«. Meðutim, pošto su, kako
jak princip neodreðenosti, tako i realistièka (tj. ontološka) interpretacija talasne funkcije,
postulirani kao nezavisni od ljudskih posmatraèa, i to tako da samo njihovo prisustvo
onemoguãava pronicanje u otkrivanje »istinitosti« jednog od ova dva pristupa njihovoj
interpretaciji, stoga se samo slab, ali ne i jak princip neodreðenosti, može potvrditi.
IV) Problem mnogih savremenih biološko-kognitivnih teorija je u ogranièenosti
perceptivnih i saznajnih moãi koje se pripisuju živim biãima. U okviru autopoietièke
teorije se tako prihvata polazna pretpostavka o mehanistièkoj ureðenosti živih biãa u
okviru koje se negiraju kako moguãnosti percepcije na bazi kvantnih nelokalnosti, tako i
registrovanja uticaja na sub-makromolekulskom nivou. Dok je iz konstruktivistièke
perspektive oèigledno da svo naše iskustvo predstavlja odraz naše biološke strukture,
pomoãu koje se osmišljavaju percepirani kvaliteti, da »svet ima onakav izgled kakav mu
dadne naša duša«, kao što je smatrao Jovan Duèiã, predstavlja nedokazivu mistiènu
tvrdnju sa daleko celovitijim i dubljim znaèajem u odnosu na oèiglednost
136
konstruktivistièke teze. Da kvaliteti predstavljaju puteve izmeðu prirodne sredine sa
jedne, i subjektivnog perceptivnog karaktera sa druge strane, predstavlja oèiglednu i
praktièno neoborivu tezu konstruktivistièkih epistemoloških prilaza, dok stav da kvaliteti
kao putevi predstavljaju Prirodu kao refleksiju i to ne samo naših najdubljih konstelacija,
verovanja, vrednosti i težnji, veã i same naše duše u njenom kosmièkom putu
sagledavanja i spoznavanja sebe, èini duboko, nedokazivo shvatanje, koje, izmeðu
ostalog, èini i centralnu tezu ove knjige.
V) Znamo da je preciznu granicu izmeðu individualnog organizma i njegove
okoline nemoguãe postaviti, pre svega jer su živa biãa »disipativne« strukture, sliène
virovima kroz koje stalno prolazi nova materija, novi atomi, pri èemu njihove strukture
održavaju stabilne i poprilièno ujednaèene forme. Samo-obnavljanje je jedna od osnovnih
karakteristika svih živih biãa, a što je prostorno manji funkcionalni deo biãa, to se on i
brže obnavlja. Atom koji je do juèe bio sastavni deo našeg tela, danas je možda u Tihom
Okeanu ili na Jupiteru. Na kraju krajeva, u skladu sa idejom o nastanku sveta i
kompletnog njegovog energetskog sadržaja u trenutku velikog praska, tada je sve
postojeãe povezano nelokalnim kvantnim efektima. Opet, i inteligencija i osetljivost
pojedinaènih ãelija, slièno kao i putanje meðuãelijske komunikacije, predstavljaju velike
nepoznanice savremene nauke o živom svetu. Meðutim, sa prihvatanjem osetljivosti biãa
na spektar suptilnih efekata sredine kompletnom biološkom strukturom (ne samo
konvencionalnim èulima), može se objasniti, ali ne i dokazati »jaki« princip trenutnog
dejstva misli na biološku strukturu biãa, kao i na èitav svet.
VI) »Slaba«, takozvana plitka ekologija sadrži stanovište o važnosti promatranja
ciklusa kretanja materije i energije u globalnim, planetarnim životnim interakcijama, te
inkorporiranje ljudskih delatnosti i industrijske proizvodnje u ovakve norme, ali sa
polaznim ciljem o održavanju iskljuèivo ljudske vrste i izvlaèenju što je više moguãe
»koristi« od prirodnih bogatstava. Meðutim, s obzirom da ovakvo utilitaristièko shvatanje
ne ukazuje na zaista plemenit, prožet poštovanjem i nepretencioznošãu odnos ljudskih
biãa sa svojom prirodnom sredinom, ono ne mora biti praãeno istinskim zadovoljstvom
èitavog živog sveta. S druge strane, stanovište »jake«, duboke ekologije se karakteriše
ukazivanjem na nužnost promena vrednosti kojima težimo saznajnim i praktiènim
delatnostima, na buðenje bezuslovnog poštovanja i divljenja prema Prirodi na samim
temeljima naših modova doživljavanja sveta, iz èega bi se spontano razvila
blagonamernost svih naših dejstava. Postupci koji proizilaze iz negovanja pogrešnih
vrednosti, optereãenih materijalnim »bogaãenjem«, èulnim zadovoljstvima i
egocentriènošãu, ne mogu se harmonièno inkorporirati u našu civilizaciju i prirodne
cikluse naše biosfere. Tek kada altruistiènost, bezuslovno poštovanje, traganje za
spiritualnim vrednostima uvedemo kao polazna stanovišta, odskoène daske, pokretaèe
svih naših delovanja u svetu, tada ãemo i spontano postati harmonièni deo Prirode.
Meðutim, dok je »slabi« princip lako slediti formalnim sredstvima koja èine osnovu naše,
»precizne« komunikacije, jaki princip ekologije je nemoguãe dokazati, slièno kao i
holistièka dejstva na daljinu i prožimanje svih naših reèi i dela, èitave muzike naših tela,
našim suptilnim mislima i oseãanjima.
VII) Dejstvo dobrih misli na zdravlje je nedokazivo, ali ne i dejstvo pravilnog
disanja (»Èovek Istine diše od glave do pete«247, pisao je ÈuangCe), kretanja, sedenja i
ishrane na telesno blagostanje. Ipak, profesionalno prisiljavanje na korišãenje dokazivih
principa rezultuje u protežiranju korišãenja pravilne i umerene ishrane, redovnog
137
vežbanja itd., što predstavlja nepotpuno pozitivne savete, s obzirom na ignorisanje
važnosti uspostavljanja holistièkog, saoseãajnog mentalnog stava. Uzevši u obzir logièkiintuitivno izvedene zakljuèke o dejstvu pre svega dobrih misli, kao korena svih telesnih
dejstava, na zdravlje, znaãemo da ukoliko jedemo sa željom da budemo snažni kako
bismo pomogli svetu oko nas, unapredili ga i uèinili boljim, svaka hrana ãe se preobraziti
u plemenitiju energiju u odnosu na onu koja se jede kroz zavisnu svest o zadovoljavanju
iskljuèivo egoistiènih potreba. Ovakvom nedokazivom stavu koji èini put ka
preobražavanju plitkog posta samo hranom dubokim postom, postom mislima kao
negovanjem èistote i lepote kojima èinimo naš svet, odgovara i shvatanje da dobre misli
(èisti um) èine da se i svaki stres koristi za uèenje, konstruktivno prevoðenje sistema u
stanje bogatije organizacije. U svakom sluèaju, èinjenica da tamo gde je mir, tu je i
zdravlje, predstavlja u svakom formalnom sistemu rezonovanja veènu hipotetièku
tvrdnju, slièno kao i svi važni, životno esencijalni zakljuèci, ukljuèujuãi i sve uzroène
predstave koje se tièu tradicija vere i religioznosti.
VIII) Uèenje koje ostavlja tragove na somatske promene predstavlja lako
dokazivu tvrdnju, dok je uèenje koje u sprezi sa izvesnim prirodnim okolnostima dovodi
do genetski konstruktivnih mutacija289, te stoga otvara vrata globalnoj evoluciji kroz
individualno uèenje, nedokazivo. Slièno tome, da se »objektivno« toksiène supstance
odražavaju na nesklad bioloških procesa predstavlja sa probabilistièkog stanovišta
potencijalno dokaziv stav, dok spiritualno prihvatanje svega postojeãeg i njegovo
preobražavanje u korisnu informaciju koja inicira uspinjanje u bogatija stanja prirodne
organizacije, predstavlja nedokaziv princip.
IX) Kriterijum za ocenjivanje slobode kao »slabog«, politièki-društvenog atributa
pojedinaènih biãa, kao zakonske slobode govora i mišljenja, lako se može uspostaviti,
dok dokazivanje »jake«, istinske slobode razmišljanja, slobode koja se odslikava u
stalnom preispitivanju i fleksibilnom modifikovanju samih temelja naših rezonovanja i
doživljaja sveta, kreativne slobode koja teži beskraju fon fersterovskih opcija, svesti Puta,
predstavlja neizvodljiv pokušaj, te stoga i uviðaji u pitanje da li ciljevi ljudskih biãa
potièu iz njihovih osvešãenih, spiritualnih korena ili slepog ponašanja u skladu sa
težnjama koje se od njih oèekuju, predstavlja neodluèivo pitanje, pitanje koje pripada
intimnom putu spiritualnog napretka svakog pojedinaènog biãa.
X) Shvatanje po kome slušalac, èitalac ili uopšte posmatraè pridaju smisao
jezièkom izrazu predstavlja »slab«, dokaziv princip koji je u okviru ove knjige pokazan
kao èinjenica, dok bi postojanje moguãnosti svesne sigurnosti u smisao koji su naši izrazi
u stanju da prenesu predstavljalo »jak«, nedokaziv princip, osuðen da ostane pitanje vere.
I uopšte, jednostavni mehanièki zakoni uzroènosti reprezentovani Njutnovim zakonima
kretanja predstavljaju »slabe« principe uzroènosti, dok bi dokazivanje postojanja
(naravno, opisivanjem nesagledivih mehanizama pružanja) uzroènih veza izmeðu
dubokih težnji ljudskih postupaka i njihovih fizièkih plodova predstavljalo neizvodljiv
zadatak, i to pre svega usled neizvodljivosti opisivanja kako samih kvaliteta ljudskih
vrednosti i težnji, tako i nesagledivih putanja pružanja fizièkih efekata kojima bi se
razlikovale spiritualna, altruistièna i globalno harmonizujuãa dejstva od razarajuãih,
mržnjom i zavišãu ispunjenih, uvek obostrano delujuãih, nemirnih i munjevitih putanja.
Ipak, ako bi se odražavanje dobrote naših dejstava (koja uvek stoji u njihovoj osnovi) na
poboljšanje našeg sveta èak i moglo pod odreðenim površnim uslovima i ogranièenim
138
opsezima dokazati, reflektovanje kvaliteta dejstava na samog subjekta bi, usled enormne
kompleksnosti putanja koje figurišu u svetu biãa, ostalo nedokazivo.
XI) Delimièno redukcionistièki (analitièki) formulisana nelinearna sistemska
dejstva se mogu dokazati i ilustrovati primerima, dok se kvantno-hologramska trenutna
dejstva na daljinu ne mogu dokazati. Redukcionistièka uzroènost na osnovu koje delovi
sistema uzrokuju kretanje celine se mogu dokazati, dok se intuitivna spoznaja holistièke,
smislene veze živih biãa i kosmièke celine u okviru koje se sve što postoji kreãe putem
celine, ne može dokazati. Razlog ovome je i što se pod pojmom dokazivanja, kakvim ga
ljudska biãa kroz ogledalo savremene nauke poznaju, podrazumeva i neophodno
kvantifikovanje, bilo u vidu realno merljivih varijabli ili statistièkih empirijskih podataka,
dok se holistièka dejstva mogu sagledati samo posredstvom sistemskog, analognog,
metaforiènog, poetiènog rezonovanja. Iz tog razloga je, u svrhu korišãenja intelektualnih
putokaza radi prosvetljenja sveta, Isus namesto »istinitosnih« i ka dokazivanju
orijentisanih teoloških diskusija, koristio prièe, što je obeleženo reèima jevanðelista –
»Sve ovo izgovori Isus u prièama narodu, i bez prièa im ništa nije govorio (Matej
13:34)...I uèaše ih mnogo u prièama, i govoraše im u nauci svojoj...(Marko 4:2)«.
XII) Ljudske vrednosti kao implicitno sadržane temeljne putanje saznanja i
konstrukcije sveta koje su u osnovi naših dejstava predstavljaju primere nedokazivih
holistièkih dejstava, dok svesno odluèivanje i voljno upravljanje pokretima nižih
organizacionih nivoa iz perspektive misaonog biãa predstavlja primer površnog i
dokazivog holistièkog, whole-to-parts dejstva emergentnih kvaliteta na niže
organizacione nivoe. Prirodne namere naše prave prirode koje bi upravljale i usklaðivale
naše ponašanje tokom potpune spontane predanosti najdubljim, nejezièkim, meditativnim
vodièima našeg unutrašnjeg sveta predstavljaju, takoðe, nedokazive porive. Bitno je
primetiti da se u sluèaju veãine nedokazivih tvrdnji - koje predstavljaju ono što je Hajnc
fon Ferster nazvao neodluèivim pitanjima, odgovaranja na koja nas èine metafizièarima pojavljuje dvosmerni izbor. U sluèaju pokušaja spoznaje i trenutnog formalizovanog
opisa naše prave Prirode, neko bi smatrao da bi nas ona navodila na životinjske nagone i
darvinovsku sliku kompetitivne borbe za opstanak, dok bi neko smatrao da bi nas
meditativna prepuštenost našoj istinskoj, najdubljoj prirodi prožela toplinom,
saoseãajnošãu, moãi razluèivanja kvaliteta namera, plemenitim težnjama, blaženom
harmonijom, vedrom brižnošãu, mirom i zdravljem, »jer ste sami od Boga nauèeni da
volite jedan drugoga« (Pavlova poslanica Solunjanima I 4:9), te da bi iz ovakvog stanja
prirodne spontanosti svaki naš postupak predstavljao ne sebièni, individualno
maksimizirajuãi izbor, veã optimalni izbor sa konsekvencama maksimiziranja opcija
globalnog sistema. »Još traži duša moja, ali ne naðoh...Samo, gle, ovo naðoh: da je Bog
stvorio èoveka dobra; a oni traže svakojake pomisli« (Knjiga propovednikova 7:28-9),
zapisano je u Svetom Pismu, dok je otac Tadej vitovnièki smatrao da »mi remetimo mir.
Gospod nas ostavlja sa našim mislima – eto nam stradanja«366. Da naši postupci pogaðaju
centar mete životnih ciljeva onda kada je naša svest osloboðena od pomisli na svaki cilj,
te prepuštena spontanom toku Prirode, svesti Puta, predstavlja nedokazivu pretpostavku,
svakako s obzirom na èinjenicu i da svako dokazivanje podrazumeva kretanja ka cilju –
dokazivanju, te da se ovakvim pristupom samo može opisno ogranièiti sveobuhvatnost
hipotetièke holistièke svesti. Naravno, izmeðu ostalog, neizvodljivo je ustanoviti i
jedinstveni pristup definisanju i razluèivanju ove nereèite prave prirode i nauèenih,
veoma èesto jezièkih pravila kojima se u društvenom domenu navodimo na odreðena
139
ponašanja, te ãe stoga moja tvrdnja glasiti da verujem da je naša prava priroda božanska,
da su zakoni najdublje etike i èiste spiritualnosti zapisani u knjizi našeg srca, te da se
putokazi sveharmonizujuãeg delovanja kriju u spontanoj prepuštenostu toku Prirode. Ali,
kao što vidimo, tada ova tvrdnja spada u domen vere, te je, tako, metafiziku i religiju
nemoguãe eliminisati iz bilo kojeg logièkog rezonovanja. Pružanje uvek promenljivih
odgovora, traganje, a ne nalaženje i smatranje da je traženo i naðeno, èini nas mudrim
ljudskim biãima.
Svaki eksperiment u Prirodi je neponovljiv
Sumnja kao jedna od osnovnih karakteristika logièke, nauène misli
prouzrokovana je prihvatanjem samo »dokazanog« kao »istinitog«, a uslovljena je
postojanjem odreðenih izvesnosti. Nijedan nauèni eksperiment ne bi bio zamisliv bez
prihvatanja nekakvih, bilo implicitno ili eksplicitno pretpostavljenih, invarijantnih,
konstantnih kvaliteta. Naime, »ko bi hteo u sve da sumnja, ne bi do sumnje ni došao«,
primetio je Ludvig Vitgenštajn, slièno kao i da »sumnja u sve ne bi bila sumnja«399, što
samo odražava èinjenicu da je prepuštenost iznenaðenjima koje u svakom trenutku
donosi prihvatanje spontanog toka Prirode, osloboðenost od misaono-reflektivnih,
reprezentujuãih oèekivanja u skladu sa naizgled fiksnim entitetima sveta, nužan
preduslov doživljaja duboke vere, sveprihvatanja i blažene predanosti. Sumnja kao
kontrast religioznoj veri, tako, usled prihvatanja odreðenih skupova uzajamno
podupiruãih fiksnih izvesnosti predstavlja osnovu i osuðujuãeg pogleda na svet. S druge
strane, prihvatanje neponovljivosti sveta, osloboðeno od imenujuãeg pojednostavljanja i
fiksiranja objekata i kvaliteta sveta, adekvatno je prihvatanju i mora istraživaèke
inspiracije koje èini preduslov svakog radosnog upoznavanja sveta lišenog šablonskih,
unapred odreðenih postupaka. Radosno razmišljanje je, tako, uslovljeno istraživanjem,
kretanjem na putu traganja.
Napredak nauène misli, zahvaljujuãi njoj samoj kao formalistièkom
meðuljudskom orijentiru svesnog uèestvovanja u planetarnom razvoju raznovrsnosti,
zasnovan je na bliskoj interakciji izmeðu konceptualizacije i eksperimentisanja,
klasifikovanja i merenja. Jedna od zajednièkih osobina svih savremenih nauènih
eksperimenata jeste težnja ka prevladavanju nepredvidljivosti koja poèiva u svakom
odnosu inteligentnih biãa i Prirode. Postavljanjem formalnih korelacija izmeðu merenih
poèetnih uslova eksperimenata i njihovih ishoda teži se širenju opsega dizajnirajuãih
moguãnosti. Meðutim, isti ovakav pristup izvoðen u svakodnevnoj socijalnoj interakciji
mogao bi da dobije epitet uslovljavajuãeg, manipulativnog odnosa, te u suštini, ova težnja
ka mapiranju svih indeterminizama Prirode predstavlja osnovni uzrok savremenih
poistoveãivanja nauke sa ne-kreativnim, nemilostivim dejstvima i težnjama. Upravo u
nepredvidljivosti Prirode poèivaju sav njen šarm i lepota, kao i izvorište ljudske sreãe i
radosti.
Predviðanje prirodnih pojava predstavlja jednu od osnovnih crta odnosa ljudskih
biãa sa svojim svetom, koja se, kao jedna forma pojednostavljivanja beskrajne èudesnosti
sveta, može sagledati primarno u deèijem stvaranju perceptivnih konstantnosti i formi
objekata u svrhu buðenja moãi koordinacije ponašanja u dodiru sa svojim svetom, pa tek
onda i na primeru nauènih teorija koje od jednostavnih modela kroz vreme prelaze u sve
prefinjenije, suptilnije i informativno bogatije. U moru nepredvidljivosti upravo poèiva i
140
potencijal šuma Prirode iz koga se na temeljima ljudskih vrednosti oblikuju modeli
predviðanja koje koristimo u socijalnoj, uzajamnoj i brižnoj koordinaciji ponašanja. S
obzirom da je svako nauèno otkriãe bazirano na pronalasku izvesnih
stabilnosti/prepoznatljivosti/ponovljivosti, predviðanje predstavlja sredstvo širenja
opsega naših posmatranja, potencijala uèenja i konstruisanja nauènih modela, dok sa
druge strane, jednom prihvaãene konstantnosti i ponovljivosti postaju navike koje
ogranièavaju opcije našeg delovanja i slobodu našeg razmišljanja140. Predviðanje i
prihvatanje odreðenih prirodnih pojava kao neizostavno periodiènih, takoðe predstavlja
jedan oblik kontrole nad našim svetom, koju spiritualna posveãenost, rastapajuãi njene
ukruãene putanje, preobražava u pragmatièni odraz brižnosti prema našem svetu, budeãi
u njegovoj osnovi spoznaju svesti susreta sa uvek jedinstvenim prirodnim putanjama,
brižnost i zadivljenost pred dinamièkim èudesima, životnim dodirima i izvorima
kreativnih spoznaja koji poèivaju u svakom, neponovljivom detalju Prirode.
Slièno kao što bez izvesnih povratnosti razumska, misaono-reflektivna saznanja
ne bi bila moguãa, jer se ne bi mogla uspostaviti veza sa prošlim iskustvom, i svaki
eksperiment je zasnovan na pretpostavljenoj periodiènosti prirodnih pojava koja èini
samo jednu stranu njene muzike, harmonije beskraja njenih putanja, stranu koja se
odslikava na fizièkim zakonima održanja i kvantitativnim konstantnostima u osnovama
promene, kao i mnoštvu periodiènih pojava sagledivih sa beskrajno raznovrsnih
perspektiva. »Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi. Vetar ide na
jug i obrãe se na sever: ide jednako obrãuãi se, i u obrtanju svom vraãa se. Sve reke teku
u more, i more se ne prepuni; odakle teku reke, onamo se vraãaju da opet teku« (Knjiga
propovednikova 1:5-7), smatrao je Ekleziast. Meðutim, drugu stranu prirodnih putanja
èini njihova neponovljivost i kontinualno raðanje noviteta kroz prirodne promene, što
olièava evolutivna organizacija prirodnih, životnih sistema. »Svakim danom sunce novim
svetlom sija, bez prestanka rekama nove vode teku«226, smatrao je Konfuèije. Prirodu
tako èini harmonija periodiènosti i neponovljivosti (što je i razlog zašto muzièka dela –
ukljuèujuãi i poeziju kao podklasu muzike - predstavljaju najiskrenije odslikavanje
Prirode), odakle sledi i neophodna ravnoteža predvidljivosti i indeterminizma u svakom
formalnom modelu Prirode. Stoga trial-and-error pristup (eksperimentalnog praãenja
unosnih i izlaznih vrednosti i postavljanja pravila njihovih meðusobnih transformacija)
otkrivanju sveta predstavlja neizbežan naèin ne samo postizanja željenih rezultata u
nauènim eksperimentima, veã i prilikom svakog uèenja o svetu. Kroz ovakav odnos smo
u sluèaju pojedinih istraživanja u stanju da prividno »obelimo crnu kutiju«, ali pri tome je
neophodno zadržati svesnost da i »u svakoj obeljenoj kutiji postoje dve crne kutije koje
pokušavaju da iskoèe napolje« (kao što se izrazio Ranulf Glenvil), a ovakva svest o
imanentnoj nepredvidljivosti i neponovljivosti prirodnih procesa predstavlja nužan
preduslov prihvatanja ne indiskretnog upoznavanja procesa »crnih kutija«, veã relacija
izmeðu posmatraèa i posmatranog sistema, kao puta suptilnog i intimnog prosvetljenja
našeg sveta16.
Svaki svrsishodni odnos sa Prirodom predstavlja susret sa kibernetièkom »crnom
kutijom« - sistemom nepredvidljive modifikacije ulaznih signala u izlazne. Dok se u
sluèaju ciljem orijentisanog eksperimentalnog pristupa, ulazni signali mogu poistovetiti
sa dizajniranjem, tj. definisanjem graniènih uslova opažanih pojava, izlazni signali se
mogu izjednaèiti sa postavljenim ciljem eksperimenta. Iz prouèavanja živog sveta znamo
da je i svako živo biãe jedan vid uvek promenljive kibernetièke »crne kutije«135 koja sa
141
beskrajnim spektrom iznenaðenja prima ulazne signale, stvarajuãi nepredvidljive izlazne
signale. Ukoliko bismo mogli da predvidimo ponašanje biãa na osnovu predatih mu
spoljašnjih impulsa (do èega drže, po sliku ljudske prirode degradirajuãi stavovi
uslovljavajuãe psihologije), tada bi i samo postojanje bilo lišeno sve šarmantnosti i lepote
koja karakteriše nepredvidljivost životnosti. Odatle nam sledi i važan zakljuèak da su sve
eksperimentalne teškoãe sa kojima se susreãemo prilikom neizvodljivosti postizanja
zadatog cilja pri izvesnom procesu dizajniranja, nužan preduslov egzistencije èudesne
životnosti, lepog i kreativnog ponašanja.
Èesto se kaže da u susretu sa morem indeterminizma, oseãajem egzistencije na
plutajuãem i od nas naizgled nezavisno promenljivom kvantnom moru, neki poèinju da
»plivaju« - svakako oni koji indeterminizam poistoveãuju sa emanencijom božanske
svesti, koji u njemu vide »aught that for its grace may be dear, and yet dearer for its
mystery« (kao u himni intelektualnoj lepoti Persija Biša Šelija) - a neki da »tonu« - i to
oni koji misle da je red samo onaj koji pripada fiksnom poretku matematièkih formula
koji samo mi imamo prava da izmenimo. Èesto se ovakva slika o Prirodi poredi sa
zaèaranom šumom koja kad god okrenemo leða zameni kamenèiãe – putokaze, ali
pomislimo samo kako bi ovako vulgarizovana slika Prirode u ljudskim umovima inicirala
ideje o opravdanosti mnoštva indiskretnih i anti-autonomnih osobina. Nasuprot tome,
Priroda uvek menja svaku stvar, ali poštujuãi naš svet, nikada ne u tolikoj meri da bi se
jasno umešala u životne tokove koje nameãu stil našeg življenja, naše težnje i dela koja iz
njih izviru. »Udaljenost je duša lepote«171, kao što je pisala Simona Vej. Priroda je tako
slièna moru Solarisa koje se tiho obavija oko naše ruke, koje je uvek tu, neprekidno
slušajuãi na naše potrebe i želje i uvek kreirajuãi onakav svet koji u svakom trenutku
poseduje potencijal savršene spoznaje za nas, za naše uèenje i spiritualni napredak. »Ko
god napravi korak ka milosti Alaha, božanska milostivost ãe napraviti deset koraka da ga
primi«, poznata je Muhamedova izreka, a »kada se duboko poklonite Univerzumu, on
Vam uzvraãa naklonom; kada uzviknete ime Božanstva, ono odzvanja u Vama«381, pisao
je Morihej Uešiba. Priroda nije gluva i indiferentna, premda svakoga podjednako poštuje.
Kada god i najmanje, ponekada i ne bili svesni toga, zaželimo pomoã, eto jednog od biãa
Prirode, ljubopitljivog pogleda koje ãe nas ugledati, ukoliko je to zaista pravi put za nas.
Živa biãa i njihova slobodna volja tako jesu Priroda, ogledala božanske svetlosti i lepote,
celoviti delovi Božije kreacije koja kontinualno kreira sebe. Rabijine reèi da »ko mi se
približi za jedan prst, ja ãu mu se približiti za jedan pedalj«171 nam tako predstavljaju
sveti put izmeðu ljudskih biãa i èitave Prirode, na èije uèenje nas ona, upravo ovakvim
odnosom, i navodi.
Apsolutna analiza svakog prirodnog sistema, koliko god on bio jednostavan,
zahvaljujuãi neophodnom uvoðenju razmatranja èitavog konteksta u kome se on nalazi,
zahtevala bi i uvoðenje beskonaènog broja varijabli8. Jedan od opštih problema raèunanja
sa velikim brojem varijabli je i taj što uvoðenje novih varijabli komplikuje veze koje se
javljaju izmeðu njih, što èesto uvodi i analitièki i numerièki nerešive nelinearne
interakcije. Stoga se modelovanje svakog sistema bazira na aproksimacionom prilazu
putem korišãenja što je moguãe manjeg broja i to najrelevantnijih varijabli. Meðutim,
aproksimativnim linearizovanjem mnoštva opisivanih prirodnih pojava se dolazi do
pogrešnog smatranja da su mnoge pojave u Prirodi reverzibilnog karaktera, iako se
uvoðenjem u okvir razmatranja koja uzimaju u obzir dovoljno veliki broj promenljivih
velièina, a koja bi predstavljala iole realniji odraz ispitivanih pojava, dolazi do zakljuèka
142
o ireverzibilnosti svih realnih procesa. Stoga je oèigledno da ideja o neponovljivosti
izvoðenja svakog eksperimenta u Prirodi ide u korak sa uoèavanjem ireverzibilnosti svih
prirodnih pojava.
Sve u Prirodi je u stanju promene, te se stoga i objekti ne mogu smatrati kao
skupovi kvaliteta koji su lokalizovano fiksirani u našem okruženju, veã samo kao
prividne perceptivne konstantnosti. Sa menjanjem Prirode èak bi se i kvaliteti nekog
imaginarnog »nepromenljivog« tela menjali, a kada uzmemo u obzir da se i sva tela
(»objekti«) nalaze u stanjima stalne interakcije sa svojom sredinom u okviru koje se
konstantno modifikuju njihove osobine, jasno je da se sa stalnim menjanjem našeg sveta,
svaki potencijalno, pa èak i misaono izvedeni eksperiment (jer se i kognitivni subjekat
isto tako stalno i neponovljivo menja) ne može smatrati ponovljivim. Ishodi
eksperimenata onakvih kakve ih prikažemo posredstvom nekog formalnog aparata se
mogu prividno »ponavljati«, iako se ni sami ishodi eksperimenata, niti njihova postavka,
poèetni uslovi, ni naša svest o njihovim ishodima nikada ne ponavljaju u identiènom
maniru, i pored toga što nam se može èiniti da se eksperiment odigrava identièno ako se
kazaljka mernog instrumenta uvek zaustavi na istom podeoku. Upravo je ovakvo
zanemarivanje kontekstualnog oblikovanja kvaliteta Prirode, koje èini svaki eksperiment
novim i neponovljivim (jer je kontekst njegovog postojanja i sagledavanja uvek novi),
razlog i prihvatanja relevantnosti induktivnog zakljuèivanja. Meðutim, Vitgenštajn je
smatrao da »ukoliko se nešto uvek dešavalo, to ne znaèi da ãe se i uvek dešavati, te
istorija ne pruža uzroèni mehanizam«, veã produhovljeno induktivno zakljuèivanje kao
apstraktno iscrtavanje potencijalnih periodiènih regularnosti u svetu impresija
inteligentnih biãa možemo poistovetiti sa predanim oseãanjem vere82. Stoga je, izmeðu
ostalog, i svako ne samo induktivno, veã i deduktivno rasuðivanje (koje uvek polazi od
izvesnih, indukcijom formiranih zakonitosti) osuðeno da u svojoj osnovi bude
hipotetièko. Svi nauèni zakoni koji poseduju epitete univerzalnosti se moraju smatrati
važeãim ili pragmatièki »povoljnim« samo u nama poznatim, graniènim uslovima. A da
je ponekad praktiènije i povoljnije koristiti manje istinite zakonitosti jasno nam opisuje
èinjenica da su prilikom slanja èoveka na Mesec putanje svemirskog broda bile planirane
ne na osnovu Ajnštajnovih relativistièkih jednaèina, veã pomoãu manje »istinitih« i
preciznih, ali za raèunanje, i u ovom sluèaju za postizanje željenog rezultata,
jednostavnijih Njutnovih formula.
Linearna uzroènost relevantnih objašnjenja u okvirima nauène metodologije je
usko povezana sa principom »nužnog i dovoljnog uzroka«, jednim od kamena temeljaca
klasiènog nauènog metoda. Naime, uvažavanje ovog trivijalizujuãeg principa nas forsira
da od skupa pretpostavljenih uzroka opisane pojave, sukcesivno redukujemo našu
efektivnu percepciju sve dok ne odaberemo jedan jedini, »nužni i dovoljni« uzrok koji,
automatski, èini èitav beskraj kosmièkih uticaja irelevantnim. Još je Aristotel uvoðenjem
teleološkog pojma »finalnog uzroka« (koji predstavlja svrhu kontemplirane uzroène
veze) primetio manu ovog principa koji u sprezi sa principom »oèuvanja pravila« gradi
sistem rezonovanja koji ne bi bio u stanju da objasni evoluciju nijednog prirodnog
sistema. Stoga nas Hajnc fon Ferster, nadovezavši se na ideju o »finalnom uzroku« i
nepovoljnosti redukovanja opcija našeg razmišljanja i doživljavanja sveta svesnim
zanemarivanjem kvalitativne beskonaènosti Prirode, podseãa da »u svakom trenutku
biramo ko smo...u svakom trenutku smo slobodni da stvaramo buduãnost koju
želimo...buduãnost ãe biti kakva želimo i kako vidimo da jeste«109 (što je u skladu i sa
143
stavom Kokoa Soedjatmokoa da »buduãnost je etièka kategorija, jer je mi sami biramo«),
ukazujuãi nam na èinjenicu da su nauèna pravila samo pragmatièni rezoni, ali ne i verni
odrazi beskrajno èudesnog i neponovljivog sveta. »Neka bude vizija: i bi svetlost«109 podseãa nas fon Ferster da svakoj našoj dubokoj težnji za viðenjem Priroda ide u susret
pružajuãi nam svetlost, svetlost koja nam ukazuje na put, put koji vodi ka našoj viziji,
dok nam Isus govori »molite, i daãe vam se; tražite, i naãi ãete; kucajte, i otvoriãe vam
se« (Matej 7:7), što su odrazi shvatanja u potpunom skladu sa idejom o ko-kreaciji
kvaliteta našeg sveta kroz dodir Prirode i najdubljih težnji i vrednosti biãa. Za razliku od
zavaravajuãih predstava o našem svetu kao svetu redundantnosti i reproducibilnosti
pojava u kome smo osloboðeni odgovornosti njegovog ko-stvaranja sa svakom našom
mišlju, u stvarnosti kada vidimo lepotu u svetu, svet zaista lepotom i postaje obasjan.
Meðutim, ponavljanje fenomena je temelj postavke svake nauke, odakle i potièe
engleska reè za istraživanje – re-search. Ovakvo shvatanje je sadržano u odgovoru na
pitanje koje mi je uputila devojka koja je sedela pored mene tokom jednog avionskog
leta: »Zašto nauènici misle da su svi elektroni isti?«. Pa, u svrhu omoguãavanja
raèunskog predviðanja realnih pojava, kvalitativna beskonaènost Prirode se posredstvom
zanemarivanja kontekstualnog definisanja kvaliteta i prihvatanja njihove prividne (ali,
samo u konceptualnim okvirima egzistirajuãe) redundantnosti prevodi u kvantitativne
beskonaènosti, te stoga nastaje ideja o egzistenciji fundamentalnih gradivnih opeka
Kosmosa. Ipak, ovakav prilaz predstavlja samo pragmatiènu aproksimaciju, ali ne i
istiniti odraz, s obzirom da zaista ne postoje dva elektrona koja su ista, jer oni nisu inertne
materijalne taèke, šrafovi deterministièke kosmièke mašine, veã odrazi duha posmatraèa,
te ogledalo èitavog, neponovljivog Kosmosa. Danas je poznato mnogo razloga zašto se
ne samo elektroni, nego i bilo kakvi, najmanji primetni entiteti ne mogu smatrati
taèkastim dogaðajima u prostor-vremenu, veã se eventualno mogu predstaviti u jednom
hijerarhijskom smeru kao konfiguracije svoje sub-strukture, te kao konstelacije dogaðaja
i stvari koje uslovljavaju njihovo postojanje, a koje se zahvaljujuãi neogranièenom
pružanju ovakvih efekata, u drugom hijerarhijskom smeru, prostiru duž svega postojeãeg.
Kvantno, a možda i sub-kvantno more procesa iz kojih izranja sva pojavna materije
(ukljuèujuãi i sve za nas »taèkaste« izvore informacija), nelokalni efekti, holistièka
»odozgo-nadole« dejstva, te neophodno uvoðenje èitavog konteksta u kome figuriše dati
dogaðaj za sklapanje predstave o njegovom putu, uzroku i smislenoj evoluciji i
postojanju, samo su neki od razloga nedokuèivosti odgovora na pitanje šta predstavlja
bilo koji kosmièki entitet. U svakom sluèaju, jedinstvenost pojava je jedna od osnovnih
karakteristika holistièke nauke buduãnosti, te i svakog svetog pogleda na svet. Ipak,
postepena korekcija preterano pojednostavljanih slika Prirode predstavlja osnovu
nauènog pristupa opisivanju sveta, koji je radi zadržavanja njegove korisnosti u evoluciji
naših saznanja i divljenja nad svetom neophodno, naravno, ne poistovetiti sa istinitim
opisom stvarnosti.
Svako uèenje je uèenje na greškama
Odeljak koji ãe opisivati svako uèenje kao uèenje na greškama zapoèeãemo sa
prelepom i èuvenom upanišadskom prièom o dve ptice403. Naime, na jednom drvetu su
živele dve ptice. Dok je jedna živela u središtu njegovih razgranatih krošnji, skakuãuãi sa
jedne grane na drugu, živeãi kroz sinusoidnu putanju radosnih i ekstatiènih, kao i tužnih i
144
oèajavajuãih trenutaka, druga ptica je mirno i nepokretno, u gracioznom položaja iz koga
je odisao dubok unutrašnji mir, sa istovremenom sveobuhvatnom svesnošãu i nevezanom
transcendentalnošãu, poluzatvorenih oèiju sedela na samom vrhu drveta. U pauzama
izmeðu svog igranja, prva ptica je ponekada pogledala ka ptici sa vrha drveta i kroz
svetlost koju su ovakvi trenuci donosili, pitala se hoãe li i ona ikada dostiãi takav mir i
unutrašnje zadovoljstvo. Ovakvi èežnjivi trenuci èesto olièeni kapanjem suza iz oèiju
malene ptice uvek su sledili nakon uzimanja nekog od plodova drveta i otkrivanjem da je
oni, kao i sva èulna zadovoljstva i ispunjenja svih ciljeva koje sebi u životu postavljamo,
ne mogu zadovoljiti ukoliko je naš put i naša duboka želja napredak spiritualne prirode.
Nakon mnogo ovakvih trenutaka razoèarenja i pokajanja, konfuznih bifurkacija na putu
unutrašnje evolucije, pogled na oreolom uzvišene i sveèane milostivosti obasjanu pticu sa
vrha drveta uèinio je da životna ptica kroz prosvetljujuãi trenutak shvati da ona zapravo i
jeste ta uzvišena ptica (slièno kao i ružno paèe koje je oduvek bilo labud), i da je ona
oduvek bila put njene duše, dok su svi plodovi drveta bili tu samo kako bi nas kroz greške
nauèili i unapredili na putu naše unutrašnje evolucije. Svet je tada postao refleksija duše
naše ptice, ispunjen nereèitim znanjem i svešãu o tome kako je ona uvek i bila ta
uzvišena ptica, identitet sa kojom je samo tihim unutrašnjim sagledavanjem sopstvenih
konstelacija, prekritih oblacima ciljeva trebalo otkriti. Ovakva satori svest se nikada ne
može dostiãi, postiãi ili uhvatiti jer tako nešto podrazumeva ciljem na umu ispunjen
odnos, veã se ona spontano postaje - sa svešãu o Putu, našem beskrajnom napretku kroz
poistoveãenost uma i Prirode, sada i ovde.
U osnovi ne samo klasiène Darvinove, veã i savremene neo-darvinovske teorije
evolucije, kao i frojdovske psihologije, stoji ideja o adaptaciji biãa na stanje njihove
okoline kao njihovom primarnom cilju, te istovremenom pokretaèu globalne evolucije i
putu ka stanjima unutrašnjeg mira i opuštenosti. Meðutim, uz ovakvu temeljitu ideju
sagledavanja evolutivnog postanka èoveka se nikada ne bi mogao objasniti nastanak
ijednog složenijeg planetarnog oblika života od mrko-zelenih algi, s obzirom da se ove
cijanobakterije smatraju kako idealno adaptiranima na uslove svoje sredine (o èemu nam
svedoèi njihovo stabilno postojanje na Zemlji tokom nekoliko milijardi godina), tako i
neprevaziðenima u nama poznatom živom svetu po pitanju reproduktivnih kapaciteta66.
Težnje ka igranju, istraživaèke aktivnosti i porivi podstaknuti èuðenjem, ponašanja
inicirana težnjama ka ispoljavanju kreativnosti, te svaki vid ponašanja izvoðen ne u svrhu
dostizanja odreðenih ciljeva, veã radi spontanog otkrivanja sebe i sveta putem same
izvedbe, predstavljaju neke od karakteristika životnosti koje se ne mogu objasniti
ravnotežnim, adaptacionim modelima. Nastanak ijednog kreativnog ploda ljudskog rada
koji pripada kulturnom društvenom domenu, ne može biti objašnjen posredstvom
ovakvih, potencijalno uslovljavajuãih modela ponašanja, a da psihološke i senzornomotorne težnje podstaknute samo releksacijom tenzija mogu da dovedu do psihotiènih
poremeãaja, kao na primer u èulno-deprimirajuãim eksperimentima, poznata je pojava149.
Svet je rezultat naše percepcije, a ne njen uzrok; pobuðaji sredine ne iniciraju odgovore u
inertnim fizièkim strukturama, veã samo modifikuju procese u autonomno aktivnim
saznajnim sistemima; ljudska biãa su aktivni stvaraoci sopstvenih Kosmosa, a ne
robotizovani pasivni prijemnici pobuda sredine, èiji bi se odgovori i pogledi na svet,
zahvaljujuãi ovakvim zavaravajuãim shvatanjima, mogli potencijalno oblikovati
posredstvom raznoraznih uslovljavanja, direktnih meðuljudskih manipulativnih pokušaja
145
jednostrane preobrazbe mišljenja, te popularizacije neprirodno jednosmernih emitera
informacija, kao što su radio-televizijski mediji. Kao i u svakom harmoniènom sistemu
Prirode, ravnoteža izmeðu reda i slobode, energetskog nabijanja i relaksacije, aktivne
autonomnosti i pasivne adaptacije, samostalne kreativnosti i spontane predanosti,
neophodna je za zdravu interakciju biãa i njegovog okruženja.
Da bi se živi sistem preveo u složenija stanja, stanja bogatije unutrašnje
organizacije i osetljivije povratno spregnute komunikacije sa svojom sredinom, nužno je
proãi kroz stanja nestabilnosti, koja se mogu doživljajno manifestovati kao izvesne krize
ili nesigurnosti. U okvirima svake SWOT analize se »povoljne prilike« i »potencijalne
pretnje« stapaju u nerazluèivi idejni skup, a kineski ideogram za krizu65 skladno olièava
ovakvo shvatanje, kombinujuãi dva sub-ideograma koji sami po sebi oznaèavaju
»opasnost« i »priliku«. Svaka kriza, svako iskustvo koje nam nagoveštava da stvari ne
idu onako kako smo to zamislili, predstavlja stoga nešto poput susreta sa raskršãem
mnoštva raznovrsnih puteva i pozivanja na mudro pravljenje izbora sa finalno-uzroènom
svešãu, sa vizijom u kojoj je iscrtana naša destinacija koja, u skladu sa fon Fersterovim
etièkim principom i èini hrabro i verom prosvetljeno razgranavanje ovog stabla moguãih
opcija, kao istovremenog razvoja evolutivnog potencijala i kreativnog ostvarivanja
evolutivnih ishoda. »Neka onaj koji traži nastavi da traži dok ne pronaðe. Kada pronaðe,
postaãe zabrinut. Kada postane zabrinut, biãe ushiãen, i vladaãe nad svim« (Toma 2),
Isusove su reèi koje ocrtavaju nužnost prolaska kroz stanja nesigurnosti i nestabilnosti
radi dostizanja prosvetljujuãih i harmonizujuãih spoznaja u svakom procesu uèenja,
otkrivanja, intelektualnog i spiritualnog napredovanja, dok su razvijanje svesti o
neophodnosti stalnog traženja i uèenja, te o beskrajnosti saznajnog opsega sveta koje èini
preduslov potencijala beskrajnog napretka, implicitno sadržani u ovom stavu otkrivanja
lepote u samom putu, a ne u ispunjenju ciljeva. Koliko god to naizgled paradoksalno
zvuèalo, svest o neizvodljivosti formiranja finalnog i sveobuhvatnog znanja (kao, na
primer, u vidu finalnih deterministièkih fizièkih teorija svega ili formalnog, ne na
otvarajuãe traganje, veã na sputavajuãe dokazivanje orijentisanog pristupa spiritualnom
znanju), koja se u realnom stavu manifestuje kroz blaženu svest o ne-znanju, esencijalna
je u svakom opšte oplemenjavajuãem odnosu našeg biãa sa sredinom, upravo jer
predstavlja preduslov egzistencije spoznajne i emotivne otvorenosti i prijemèivosti,
poverenja138 kao volje za slušanjem kroz spremnost na modifikaciju naših unutrašnjih
konstelacija, te fleksibilnosti kao potencijala promena i, naravno, kapaciteta uèenja. »Što
je napredak veãi, sve u veãoj meri otkrivamo svoje nedostatke. Zadovoljenje se krije u
stremljenju, ne u dosezanju. Stremljenje najviše razine znaèi najveãi trijumf«171, pisao je
Mahatma Gandi, ukazujuãi na postepene, sve dublje spoznaje naših krutih predrasuda
rasuðivanja i iscrtavanja našeg sveta, njihovo fleksibilno prosvetljenje i emanenciju sve
bogatijih istraživaèkih zaèuðenosti, umetnièkih oseãaja zadivljenosti i doživljaja
okruženosti sve veãim morem Tajni kao odsjajima napretka na putu spiritualnog uèenja.
Svaki proces uèenja podrazumeva ulaganje metabolièke energije radi pronicanja u
nova, neotkrivena stanja iz kojih organizam hrabro dostiže nove stabilne, homeostatske
ravnoteže. Stres se stoga može doživeti kao ambivalentna pojava, a nove moguãnosti,
putevi napretka se otvaraju samo tamo gde poèiva i opasnost. »Gde raste opasnost, i
spasiteljska sila se približava«54, pisao je Fridrih Helderlin, te je stanje krize, svest o
neusklaðenosti i izgubljenoj harmoniji nužan preduslov prelaska u nova, bogatija stanja
organizacije i raznovrsnosti sistema. Osim što je stres sa jedne strane korisno ponekad
146
neutralizovati adaptivnim mehanizmima, s druge strane nas samo njegova konstruktivna
asimilacija može prevesti u informativno bogatija stanja, koja opet sa stanovišta ne
darvinovskog opstajanja fizièki spremnijeg, veã opstajanja najduhovnijeg i holistièki
spremnijeg mogu potencijalno (u dužem razdoblju) posedovati i veãi kapacitet adaptacije.
Frojdovska maksima homeostaze i prilagoðavanja putem direktnog oslobaðanja stresa ne
može ni u kom sluèaju važiti ni za koga ko je i jednu ideju izrazio u lingvistièkom
domenu postojanja34, jer je svaka od njih zahtevala izvesno uèenje, dakle uzdizanje u
stanja bogatije organizacije. Stoga su za proces evolucije mnogo znaèajnija ne dogaðanja
u generalnim okvirima životnih navika odreðenih, kljuènih živih vrsta evolutivnog stabla,
veã zanemarena, neprimetna kretanja, slièna morskoj zvezdi koja se udaljila od svoje
družine u potrazi za razvijanjem novih saznajnih sposobnosti i kretanjem u nepoznato.
Ovakvi, nezapaženi, individualni dogaðaji su kljuèni za evolutivni napredak, te i nastanak
naših razmišljanja jednoga dana. »Pokaži mi kamen koji su graditelji odbacili, jer to je
ugaoni (kljuèni) kamen« (Toma 66, paralela u Marko 12:10), govorio je Isus.
Meðutim, hajde da malo detaljnije pogledamo kako se odigrava jedno tipièno
penjanje u stanje privremene nestabilnosti kao nužnog preduslova svakog uèenja, koje je,
kao što ãemo videti, zasnovano upravo na greškama, na uoèavanju odreðenih harmonija
putanja sveta naše percepcije, koje se ne uklapaju u naše prethodno konstruisane
koncepte njihovog pojavljivanja. Naime, svakom uèenju prethodi trofazni proces koji
može biti linearan ili ciklièan, a koji se sastoji iz: prepoznavanja odreðene situacije;
izvoðenja specifiène aktivnosti povezane sa tom situacijom; te oèekivanja da ãe izvedena
aktivnost proizvesti oèekivani, prethodno veã doživljeni rezultat149. Ukoliko je rezultat
oèekivan, ne postoji osnova za uèenje na datoj situaciji i saznajni sistem linearno prelazi
na prepoznavanje sledeãe situacije. Meðutim, ukoliko oèekivani rezultat ne bude
ekvivalentan sa doživljenim rezultatom, nastupiãe perturbacije u vidu razoèarenja ili
iznenaðenja, što predstavlja bifurkaciona stanja koja otvaraju vrata konstruktivnom
uèenju. Povratkom na prvu fazu, ono što se površno asimilovalo (asimilacija =
zanemarivanje razlika koje dati uopšteni perceptivni element èine jedinstvenim) ãe biti
opaženo ne kao nedeljiva situacija koja povlaèi za sobom dejstvo druge faze, veã kao
skup trenutno postojeãih (oživljenih) perceptivnih elemenata. Nove karakteristike i
aspekti stvarnosti ãe u ovom detaljnijem procesu opažanja biti primeãeni, što ãe uvesti
promenu na nivou putanja prepoznavanja, kao i uslova koji iniciraju odreðena buduãa
dejstva. Upravo ova promena, bilo na senzorno-motornom ili konceptualnom planu, èini
proces uèenja i oèigledno je da je ona izvodljiva samo na greškama, samo onda kada se
oèekivani rezultati našeg ponašanja ne poklope sa realnim ishodima. Stoga, slièno kao što
se ne u odbacivanju, veã u mudrom prihvatanju nepoklapanja izvedenih rezultata nauènih
istraživanja sa paradigmatski pretpostavljenim interpretacijama datih prirodnih procesa,
otvaraju vrata unapreðujuãim modifikacijama i usložnjavanju po pravilu uprošãenih
nauènih predstava Prirode, te širenju opsega moguãnosti tehnološkog dizajna i globalnog
informativnog grananja, i individualne, duhovno-evolutivne crte napretka se ko-kreiraju
putem prihvatanja grešaka u vidu neoèekivanih ishoda našeg odnosa sa svetom.
Fleksibilnost životnog sistema i bogatstvo njegove organizacije impliciraju i lakoãu sa
kojom se prevazilaze greške koje èesto donose neuspehe i razoèarenja, i izvode promene
ka novim, još bogatijim i prosvetljenijim stanjima.
Pošto je, kao što ãemo videti, uèenje na lokalnom planu adekvatno evoluciji na
globalnom planu, tada je jasno zašto greške i neuklapanja u navike sredine moraju èiniti
147
osnovu svakog napretka. »Nema uspeha kao što je neuspeh (a sam neuspeh nije uspeh)«,
pevao je Bob Dilan, ukazujuãi - slièno kao i Morihej Uešiba reèima da »neuspeh je kljuè
uspeha«381 - upravo na »nepolaženje za rukom« naših aktivnosti, na nepoklapanje
doživljenih i oèekivanih ishoda kao na otvorena vrata, suoèavanjem sa kojima se dostižu
nove grane našeg suštinskog razvoja. Ne samo da naše razmišljanje, socijalne
koordinacije ponašanja i osetljivost postaju sve suptilniji i organizovaniji kroz uèenje na
greškama, veã i same »refleksije (èiji nastanak èini jedan od najèudesnijih trenutaka
evolucije života) nastaju usled pojave nekompatibilnih faktora u okviru empirijske
situacije«394, kao što je smatrao Džon Djui. Umesto uobièajenog robotizovanog stavljanja
akcenta na unosne podatke kao kljuène u procesu uèenju, iz ovakve perspektive je
primarni akcenat na neprimetnim oèekivanjima saznajnog subjekta, èime i uèenje umesto
svog »istinitosnog« karaktera – izvedenog na bazi poreðenja stavova i »objektivnog«
sveta – dobija konstruktivistièki karakter, s obzirom na sticanje znanja kroz poreðenje
oèekivanih i ostvarenih samostalno konstruisanih znaèenja. Stoga se i uspešno uèenje
ogleda u tihom rušenju navika, oèekivanja i drugih gotovo instinktivnih ciljeva na koje ne
obraãamo pažnju, te postavljanje primarnog znaèaja na Put, na trenutno doživljavanje
Prirode i traganje za plodovima rada u samom radu, a ne na naknadno procenjenoj
uspešnosti. Kroz uèenje u svakom trenutku življenja, Priroda nas, izmeðu ostalog, uèi i
neophodnosti stalnog fleksibilnog menjanja perspektiva posmatranja i razmišljanja,
nevezanosti za fiksne forme, doživljavanju života kao muzike – stalno promenljivih,
èudesnih harmonija, što obogaãuje nas same i naš odnos sa Prirodom, kvalitete kao
puteve izmeðu nas i nje. Dok svesno opiranje promenama implicira i manipulativni odnos
prema drugim biãima kroz težnju da se svet promeni bez menjanja nas samih, svest o
otvorenom i radosnom prihvatanju promena, uticaja sredine, grešaka i uèenju na njima,
raða i saoseãajnu predanost, te dobrotu i tihu milostivost u interakciji sa drugim biãima.
Pošto samo življenje predstavlja u svakom trenutku ne samo postojanje, veã pre
svega postajanje, menjanje, saznanje, te i komunikaciju, napredak uslovljen greškama
tipièan je za svaki oblik komunikacije. I u okvirima kreativnih socijalnih komunikacija iz
kojih se raðaju novi uvidi, otkriãa i saznanja, neophodno je da najpre doðe do
nesporazuma prilikom usklaðivanja znaèenja izmeðu biãa u komunikaciji137.
»Neanticipirani novitet, novo otkriãe, može da iskrsne samo u onoj meri u kojoj su se
èovekove anticipacije o prirodi i o svojim instrumentima pokazale pogrešnim...Nastajanju
novih teorija, uopšte uzev, prethodi period otvorene profesionalne nesigurnosti. Kako se i
može oèekivati, ta nesigurnost stvara se time što zagonetke normalne nauke nikako ne
nalaze odgovarajuãa rešenja. Podbacivanje postojeãih pravila uvod je u traganje za
novim«241, smatrao je Tomas Kun u kontekstu razmatranja istorijskog obogaãivanja
nauènog znanja. Sagledajuãi nužnost menjanja i uèenja u svrhu življenja, te i
neponovljivost našeg sagledavanja sveta, otvara nam se pogled i na prirodni karakter
naših stalno promenljivih komunikacija sa svetom i drugim biãima, te na kreativnu
evoluciju biãa kroz socijalnu komunikaciju na temeljima ne pronalaženja fiksnih normi,
sve- i opšte-važeãih dogovora i znaèenja, veã sve èudesnijih puteva koji vode ka sve
blještavijim novitetima i radosnim saznanjima. Spontano prihvatanje naših nesigurnosti poput deteta koje, uèeãi da hoda, ne razmišlja o svojim padovima, veã održava pažnju na
trenucima postignute željene ravnoteže367 - tako èini put ka spontanom nahoðenju
komunikacija u kojima uèestvujemo, koje èinimo i koje jesmo u smeru obogaãujuãih
ishoda, i kroz ovakvu svest opšteg prihvatanja postajemo zadovoljni poput prasenceta iz
148
bajke o Viniju Puu kada razume da »baš zato što je tako mala životinja, biãe koristan u
avanturi koja je pred nama«185.
Greške su neophodni element svakog upoznavanja sveta od strane živih biãa, kao
i uvek prisutni deo svakog ljudskog stvaralaštva, pa sa naše perspektive, èak i onog zaista
savršenog. Bez suoèavanja sa problemima, teškoãama i njihovim prevazilaženjima, ni
individualni, ni globalni progres ne bi bio zamisliv. »Svaki sveti put vodi kroz
planine«367, smatrao je Tagore, a svaki problem sa kojim se suoèimo možemo, stoga,
doživeti kao poklon koji nam se pruža radi našeg spiritualnog razvoja i rasta. Namesto
osuðivanja okolnosti neophodno je probuditi svesnost ispunjenu oseãajem zahvalnosti za
prepreke koje èine da dogaðaji èine otklon od naših oèekivanja, jer upravo ovi »kameni
spoticanja« se kroz prijemèivost i poverenje, predanost Putu Prirode i temeljno znanje da
»put vernih neãe nikada biti prepreèen« (Šri Guru Grant Sahib 1:3), preobražavaju u
odskoène stepenice koje ãe nas vinuti u još veãe visine – bogatija stanja organizacije
našeg sveta. Svako herojsko biãe je postalo hrabro, budno, predano i vanredno osetljivo
samo zato što je nekada bilo slabo i plašljivo, a »ratnike svetlosti«229 èini posebnim
upravo sposobnost tananog uèenja na sopstvenim greškama, sposobnost koja se, raðajuãi
blaženi duh svesrdnog prihvatanja, sama po sebi, takoðe uèi na greškama. »Ratnik
svetlosti ponekad gubi veru. Postoje trenuci kad baš ni u šta ne veruje. I pita svoje srce
'Zar se zaista isplati toliki trud?'. Ali srce uporno ãuti. I ratnik svetlosti mora sam da
odluèi. Tada pokušava da naðe neki primer. I seãa se da je Isus prošao kroz nešto slièno –
da bi mogao u potpunosti da se uživi u ljudsku sudbinu. 'Neka me mimoiðe ova èaša',
reèe Isus. I on je izgubio snagu i hrabrost, ali nije posustao. Ratnik svetlosti i dalje živi
bez vere. Ali nastavlja da ide napred, i vera mu se na kraju vraãa...Zato i jesu ratnici
svetlosti. Zato što greše. Zato što postavljaju pitanja. I zato što nastavljaju da tragaju za
smislom – na kraju ãe ga i naãi«229, pisao je Paulo Koeljo. I kada naše neznanje o
neznanju, neshvatanje nužnosti èinjenja grešaka u svrhu svakog napredovanja
preobrazimo u znanje o neznanju, u svest o blaženom prihvatanju svaèijih grešaka na
putu progresa i globalne evolucije, tada zaista progledamo, jer »kada je neko prosvetljen
znanjem koje uništava (obuhvata, prim.a.) neznanje, njegovo znanje razotkriva sve, kao
što sunce po danu sve osvetljava« (Gita 5:16).
Uporedo sa evolutivnim razvojem kompleksnosti Prirode, potencijala èuðenja i
senzibiliteta životnih struktura, odigrava se i grananje repertoara potencijalnih pogrešaka,
repertoara koji je u svrhu harmoniènog uspinjanja na lestvicama ostvarenja sve
velièanstvenijih i blagodetnijih prirodnih putanja, nužno obujimati ne težnjama ka
njihovom uklanjanju i odbacivanju, veã radosnim prihvatanjem grešaka kao povoda i
predmeta istraživanja, rafiniranja, nadogradnje i prevladavanja, kao kapija na putu našeg
duhovnog i životnog napretka i suštinskog upoznavanja življenja, suštine našeg biãa i
Prirode. Težnje ka komunikativnom stvaranju bez grešaka, stoga, po pravilu prenose
manje obogaãujuãih informacija u odnosu na slobodno i iskreno ispoljavanje
epistemoloških i ontoloških suština našeg biãa, te bi ponekada zrnce tišine predstavljalo
put veãih otkrovenja za biãa, udubljena u spoznaju datih dela i ekspresija. Jedan od zaista
velikih izazova usreãujuãeg življenja i adekvatnog saznavanja u svetu buduãnosti biãe
kako delovati savršeno na nesavršen naèin, te, naravno, i kako biti siguran u nesigurnosti.
»Najpotpunije savršenstvo je kao nesavršenstvo, korišãenjem ga ne iscrpljuješ. Najveãe
izobilje izgleda kao i oskudnost – koristiš ga, ono ti nikad ne otkazuje. Ono što je
najpravije izgleda kao stranputica. Najveãa veština izgleda nespretnost. Najviša reèitost
149
èini se kao mucanje«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XLV). Ovakav stav o neizostavnom
postojanju nesigurnosti i nikada definitivnih, finalnih otkrovenja, o stalnom susretu sa
morem tajni Prirode koje nam pružaju beskrajan potencijal iznenaðenja, uèenja, razvoja i
radosti, te o korisnosti gajenja druželjubivosti i simpatije prema greškama naspram težnji
ka njihovom neprirodnom iskorenjivanju, u saglasnosti je sa idejom o postojanju kao
Putu i neprekidnoj evoluciji. Tako, svako ljudsko upoznavanje sveta obuhvata greške
koje sa evolutivnim i informativnim planetarnim razvojem postaju sve suptilnije, ali je na
njima u skladu sa željama ka uravnotežavajuãem postojanju, neophodno, dakle i uèiti.
Starac Zosima84 je smatrao da je »put grešnika najbrži (ali verovatno i najstrmiji, prim.a.)
put ka posveãenosti životu i Bogu« (o èemu nam svedoèe legende o životima i
iznenadnim prosvetljenjima mnogih religijskih propovednika, od Gautame Bude preko
apostola Pavla do proroka Muhameda404, svetog Avgustina390, Gurua Nanaka Deva347 i
Sunana Kalidjage401), ali, naravno, ukoliko je praãen odgovarajuãim pokajanjima koja u
svom iskrenom, nereèitom ishodištu predstavljaju esencije uspešnog uèenja. Nadajmo se i
da su ideje o korisnosti protežiranja meðuljudske pohlepe, takmièarskog duha,
egocentriènosti i telesne uglaðenosti (forme) naspram unutrašnje lepote (procesa, putanja)
doživljavanja sveta, te neosetljivosti na korelaciju izmeðu èistoãe naših misli i našeg
sveta, samo greške na kojima ãe naša globalna kultura što pre nauèiti i individualnim
spoznajama, prolascima kroz bifurkaciona stanja kriza ka novim, èistim unutrašnjim
predelima, spontano usmeriti i èitavu civilizaciju ka putu meðuljudskih odnosa ispunjenih
altruizmom, skromnošãu i predanošãu, što ãe spontano usloviti i raðanje sreãnijeg sveta i
života.
Sa kibernetièke taèke gledišta, evidentne na primeru cirkularnog, povratnospregnutog uèenja na neispunjavanju oèekivanih iskustava, »stvarni« svet nam ne
ukazuje kada smo u pravu, veã samo kada nismo, te su stoga sva iskustva zapravo
ogranièenja koja nam spreèavaju da delujemo na odreðene naèine. »Promišljeno smo
dizajnirani da uèimo samo putem proba i grešaka. Odgajani smo, nažalost, da mislimo da
niko ne bi trebalo da pravi greške...Ali svi moji napretci su nastali na greškama. Otkriješ
šta jeste kada otkloniš ono što nije«363, smatrao je Bakminster Fuler. Unapred
determinisani samozadovoljni racionalizam apstraktnog nauènog rezonovanja koji
direktno proizilazi iz prihvatanja korisnosti i istinitosti apstrakcija samo na osnovu
njihove konzistentne logièke inkorporiranosti u mrežu tautologija i prejašnjih opisa,
neophodno je kroz uvažavanje važnosti negovanja vrednosti koje uvek opstaju u korenu
naših misli o svetu i nama, uravnotežiti sa spontanim ogranièenjima koja iskrsavaju u
suptilno osetljivom, etièko-estetskom dodiru sa Prirodom, kroz koji se uèimo da
postižemo beskrajno mnogo putem buðenja zadovoljstva u malim stvarima. Svaka
informacija poseduje potencijal dobijanja znaèenja samo u svesti posmatraèa (tj.
uèesnika), živog biãa, sistema èije je postojanje uslovljeno prirodnim ogranièenjima280, a
»kibernetika je umetnost stvaranja ravnoteže u svetu moguãnosti i ogranièenja«144,
podseãa nas Ernst fon Glasersfeld. Iz kibernetièko-konstruktivistièke perspektive, znanje
živog sveta stoga nikada nije znanje stvarnog, ontološkog poretka, veã samo znanje o
našim moguãnostima u vidu ogranièenja našeg iskustva (drugim reèima, svega onoga što
svet nije), odakle i potièe èuvena metafora Umberta Maturane o posmatranju i otkrivanju
sveta iz perspektive živih biãa kao kormilara podmornica. »Kosmos ne odreðuje šta
radimo, veã samo ono što ne smemo da radimo...Naši životi su oivièeni ogranièenjima
koja leže izvan opsega našeg znanja. Prostor izmeðu je, meðutim, naš da se u njemu
150
igramo i biramo šta da radimo«144, smatra Ernst fon Glasersfeld, u skladu kako sa
stihovima R. S. Tomasa: »Why no! I never thought other than that God is that great
absence in our lives, the empty silence within, the place where we go seeking, not in hope
to arrive or find. He keeps the interstices in our knowledge, the darkness between
stars«407, tako i sa stavom Luisa Kerola da »teorije sasvim zadovoljavajuãe objašnjavaju
zašto danas baš nešto nema bread-and-butter-flies«67. Znanje se, tako, iz ovih vidika ne
može smatrati slikom stvarnosti, veã repertoarom misli kao aktivnih incijatora ponašanja,
koji su se u prošlosti pokazali povoljnim. I sam um se odavde ne mora zamišljati kao
poseban entitet, veã kao sistem ureðen kao i svako drugo kibernetièko kolo sa osobinama
totalno informacionog procesovanja, delovanjem po principu proba i grešaka, ne
lokalizovanom i statièkom, veã dinamièkom memorijom (poput svakog kibernetièkog
kola21), kao i sastavljen u skladu sa holistièkim poretkom uslovljenim postojanjem nižih
organizacionih nivoa kojima se takoðe ravnopravno mogu pripisati osobine samog uma.
Meðutim, bitno je primetiti da ogranièenja našeg iskustva ne predstavljaju fiksne,
nepromenljive uslove, veã se kroz evoluciju (a uèenje jeste put evolucije) oni, zajedno sa
osetljivošãu iskustva biãa, menjaju, što je prirodna posledica stava da evoluciju, kao što
ãemo videti, ne karakteriše pasivno adaptiranje na eksterne uslove, veã uzajamna
evolucija biãa i sredine. Jer, »sve što nije ni informacija, ni redundantnost, ni forma, ni
ogranièenje – jeste šum, jedini moguãi izvor novih putanja«21, kako je smatrao Gregori
Bejtson, podseãajuãi nas da baš »u tami prebiva istina«.
Iskusni planinar ãe, pre nego što se upusti u samo penjanje, dobro osmotriti i
upoznati put ka vrhu sa posebnim akcentom na one puteve koji se ne bi smeli koristiti149.
»Struènjak nije èovek koji mnogo zna o dotiènoj struci...jer mi u stvari nikada ne
možemo znati mnogo o nekoj oblasti...struènjak je èovek koji poznaje neke od
najgrubljih grešaka što ih možemo èiniti u dotiènoj struci, pa ih stoga ume da
izbegava«168, smatrao je Nils Bor. Savremene nauène metodologije u okviru kojih težnje
ka uspehu, nagradama i slavi, te što bržem rastu, prevazilaze težnje ka usporavajuãem
uoèavanju nepovoljnih posledica izabranih pristupa - ukljuèujuãi primere modifikovanja
genetske šifre i nanotehnologija - imale bi mnogo šta da nauèe od ovakvog opreznog i
istinski racionalnog kibernetièkog pristupa. Adekvatno tome, i svaka uspešna analiza
ljudskog konteksta aktivnosti u svrhu programiranja poèinje sa analizom domena
»pehova« iz èijeg poznavanja se razvijaju i sve »ikone«, opcije, objekti, osobine i
omoguãene akcije koje èine domen interakcije korisnika i kompjutera. »Sistemski pristup
može èvrsto stajati samo nasuprot svojoj suštinskoj opoziciji«71, smatrao je Vest Èrèmen,
ukazujuãi na nužnost stalnog suprotstavljanja naših stavova i razmišljanja njihovim
suštim suprotnostima, kao puta dijalektièkog produbljivanja modela koordinacije našeg
iskustva. »Pokazati da je hipoteza pogrešna predstavlja vrhunac znanja«145 smatrao je
Voren MekKulok, i ovakvi »pehovi«, susreti adekvatni negativnoj povratnoj sprezi u
okviru koje se raða svest da stvari nisu onakve kakve smo po navici oèekivali, nisu dakle
karakteristike nepovoljnih situacija koje bi trebalo izbeãi, veã neophodni pratioci svakog
evolutivnog, informativno obogaãujuãeg razvoja u okviru kojeg se otvaraju nove
perspektive i aspekti našeg odnosa sa Prirodom, i bogatiji uvidi u efektivne refleksije
naših interakcija. Takoðe, ovakvi neuspesi nisu zamke ili iskušenja Prirode – što je slika
koja u sebi sadrži i implicitnu antropocentiènu sliku o svrsishodnosti Prirode, veã »...Bog
se ne da zlim kušati, i sam nikoga ne iskušava. Nego svako podleže iskušenju na taj naèin
što ga njegova sopstvena požuda vuèe i mami« (Jakov 1:13). Iz ovog citata je jasno da je
151
uslovljavajuãe iskušavanje negativan prilaz u doživljavanju kvaliteta sveta kao puteva
izmeðu nas i Prirode, kao i to da je znatno važnije uspostaviti tihu i mirnu, kao površinu
mora, reflektivnu svest (Puta, sadašnjosti), jer i sama Priroda, kao što ãemo to kasnije
detaljnije razmotriti, predstavlja refleksiju naših najdubljih i naizgled skrivenih težnji
koje, zapravo, i jesu toèak evolucije. Priroda je u ovakvoj interakciji zapravo naš verni
uèitelj i u pravilnoj interakciji sa njom, u razumevanju prirodnih procesa kao puteva,
raðaju se poštovanje, prihvatanje, radosna saznanja i zadovoljno i sreãno življenje.
Iz dinamike životnih sistema kao »disipativnih« struktura, neravnotežnih
materijalnih ureðenosti u stalnoj Jin-Jang igri izmeðu reda i slobode, strukturne
stabilnosti i promenljivog toka materije, jasno se izvodi spontana emergencija novih,
bogatijih ureðenosti. Dostizanje stanja bogatije organizacije predstavlja, stoga, u
kompleksnim matematièkim modelima životnosti spontane prelaze koji se odigravaju kao
posledica stalne otvorenosti živih biãa na protok materije i energije kroz njihove
strukture. Naime, u uslovima poveãanja energetskog sadržaja sistema, kao što se dešava,
na primer, u fazama uèenja kada se izvestan stres nagomilava u odreðenim telesnim
taèkama, sistem se susreãe sa taèkom nestabilnosti (u jeziku teorije kompleksnosti
poznatom kao taèka bifurkacije) u kojoj se raða niz potencijalnih evolutivnih grana
sistema, odakle, na potpuno nepredvidljiv naèin, nastaju nova sistemska stanja, nove
saznajne strukture i ureðenosti. Ovakav proces spontanog nastanka informativno
bogatijih, a entropijski siromašnijih stanja životnih sistema, dobio je naziv
»emergencija«, i jasno nam sugeriše spontanu kreativnu evoluciju - kako individualnih
jedinki, tako i èitave biosfere na globalnom planu - ka sve bogatijim biološkim
strukturama. Sam pojam životnosti, tako, implicitno podrazumeva i spontano kretanje ka
novim, bogatijim stanjima ureðenosti.
Pošto su procesi uèenja – predstavljajuãi spontano odigravajuãe procese i pored
neophodnog prolaska kroz stanja krize, rubber-soul trenutke (u skladu sa èuvenom
prekretnicom The Beatles opusa) radi dosezanja stanja bogatije organizacije ekvivalentni samom življenju, te pošto samo posmatranje podrazumeva aktivno misaono
konstruisanje sveta naše percepcije, kada nam se èini kao da smo krenuli pogrešnim
putem, setimo se ili drevnih Gospodnjih reèi upuãenih Mojsijevoj majci – »doji ga, a
kada se uplašiš za njega, poveri ga reci« (Kur'an 28:7) - ili stare indijanske poslovice koja
nam kaže - »ako ti se èini da si zalutao, a ti prati reku«. I zaista, kada pronaðemo reku,
dovoljno je da je pratimo, odnosno da spontano sledimo put Prirode koji je imanentan u
nama, i kao što znamo, reka ãe nas uvek odvesti do mora (i to, za razliku od ljudskih
graðevina, uvek krivudavim i dugotrajno iscrtavanim putem, jer, podsetimo se, kroz
prefinjavanje crta životnosti na greškama, »Bog (Priroda, prim.a.) crta pravo krivim
linijama«363 – kao što je smatrao Pol Tilih, a »onaj koji se kreãe ravnom stazom Taoa,
izgleda da se penje i spušta«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XLI)). Slièno kao i istrajni
Zen majstor koji se prilagoðava Putu Prirode poput tananog povijanja bambusove trske
na vetru, i »ratnik svetlosti ponekad se ponaša kao voda, i provlaèi se izmeðu prepreka na
koje nailazi. U pojedinim trenucima, odupirati se znaèi biti uništen; tada se on
prilagoðava okolnostima. Pristaje, bez pogovora, da kamenje na putu samo ucrta tok
njegove reke kroz planine. U tome leži snaga vode: nju nikad ne može slomiti èekiã niti
raniti bodež. I najmoãniji maè na svetu nesposoban je da ostavi ožiljak na njenoj površini.
Voda jedne reke prilagoðava se putu koji je moguã, ne zaboravljajuãi svoj cilj: more.
Slaba na izvoru, postepeno zadobija snagu od drugih reka na koje nailazi«229, kako nas
152
podseãa Paulo Koeljo. Iz èuvene prièe ÈuangCea o èoveku koji je preživeo pad u
naizgled nesavladivu reku, i koji svoju tajnu objašnjava reèima: »Idem dole i gore
zajedno sa vodom. Pratim je i zaboravim na sebe. Preživim jer se ne borim protiv njene
superiorne sile«185, jasno je da se boreãi protiv Prirode (u skladu sa svesnim svrsishodnim
namerama ega prouzrokovanim interferirajuãim dejstvima nad spontanim tokom
Prirode), borimo protiv nas samih. Odavde se osvetljava princip spontane ko-evolucije
kao neophodnog ukazivanja brižnosti prema sveta, kao i harmonizujuãe prihvatanje Puta
Prirode u svrhu našeg individualnog, spiritualnog i globalno evolutivnog napretka. Sve
greške se iz ove perspektive mogu sagledati kao posledice kretanja u suprotnosti sa
prirodnim tokom koji figuriše u relaciji našeg biãa i Prirode. Doživljavanje nas kao biãa
koja su u bitci protiv Prirode, a ne u neraskidivoj harmoniji sa njom, neizostavno povlaèi
za sobom efekte koje karakterišemo greškama. U skladu sa autopoietièkim principom
prirodnog toka, »svaki operaciono zatvoreni sistem (kao što su živa biãa) se menja
prirodnim tokom«. Promena je imanentna u svakom vidu življenja, ali je bitno prisetiti se
ÈuangCeovih reèi da je »esencija svake promene konstantnost«, analogna centru vrteãeg
toèka u kome se nalazi i jezgro, suština njegove korisnosti. »Spajajuãi se sa stvarima, ne
zna za kraj, poèetak, godinu ili godišnje doba. I pošto se iz trena u tren menja sa stvarima,
postaje jedan sa onim što se nikada ne menja«70, pisao je ÈuangCe. Tako, iako se procesu
življenja kroz konstruktivistièku perspektivu spontanog uèenja i evolucije, pripisuje
iskljuèivo epitet konstantnog postajanja, i samo postojanje, kao ljudska esencija,
referentna klica tathâgatiène prosvetljene svesnosti57, krije se negde duboko u suštini
èoveka, jer »postoji veèna igra ljubavi u odnosu izmeðu ovog postojanja i postajanja; i u
dubini ove tajne je izvor sve istine i lepote koje održavaju beskrajni napredak
kreacije«367, kao što je smatrao Rabindranat Tagore.
Sagledavši svaku formu kao proces, odnosno predstavu postojanu samo na nivou
misaono-reflektivnog, mapirajuãeg rekonstruisanja crta našeg sveta, u okviru koga se
neponovljivim kvalitetima pridaje fiksni karakter u vremenu, jasno nam je da je u svakoj
formi, u svakom entitetu kao u subjektivnu harmoniju objedinjenom skupu kvaliteta,
imanentno kretanje koje naspram svog neponovljivog karaktera u vremenu, usled
nelinearne, cirkularne prirode informacija427 poseduje i svoj izvesni ritmièki, periodièni
karakter. Oscilacije, vibracije (kvantovane oscilacije) i periodiène rotacije sadržane su u
svakom intra- i inter-atomskom kretanju, dok su ciklièni procesi, procesi kruženja
materije i energije imanentni u svakom životnom sistemu, od ãelija i samo-replikativnih
molekulskih mehanizama do planetarnih ekosistema, šireãih i sažimajuãih Kosmosa,
periodiènih nizova postanaka, postojanja i nestajanja kao u religijskim tradicijama
Vedante i budizma, procesa udisanja i izdisanja i svih drugih bioloških Jin-Jang
ravnoteža. Upravo se napon imanentan u svakom ovakvom ritmièkom kretanju, sa svojim
naizmeniènim stresom i opuštanjem, može sa stanovišta fizièkog objašnjenja smatrati
odgovornim za procese spontane evolucije, dostizanja stanja bogatije organizacije kroz
procese uèenja. Svest Puta - potpunost prihvatanja našeg biãa i Prirode - se tako iz fizièke
perspektive može sagledati kao spontano evolutivna harmonija muzike biãa i Prirode, kao
emanencija naše unutrašnje, konstruktivne osetljivosti na harmoniju bezbrojnih
istovremeno neponovljivih, ali i periodiènih ritmova, na neèujnu muziku Zemlje i
Kosmosa.
I samo uèenje se može sagledati kao otelotvoravanje spontanih reakcija na
odreðene prilike našeg sveta, podsvesno okarakterisane kao periodièno ponavljajuãe.
153
Ervin Šredinger nam u tom smislu nudi razmišljanje da »svest je vezana za uèenje žive
materije; ono što ova zna kako da radi nesvesno je«365. Sve što znamo da postoji, svega
èega smo svesni predstavlja zapravo uèenje, put upoznavanja našeg biãa i Prirode. »Svest
je vezana za one fiziološke dogaðaje koji se još menjaju uzajamnom interakcijom s
promenljivom okolinom...postaju svesne samo one modifikacije koje su još uvek u fazi
uèenja, sve dok, mnogo kasnije, one ne postanu nasledno ustaljene, dobro nauèene i
nesvesna svojina vrste. Jednom reèju: svest je fenomen iz oblasti evolucije. Svest
zabljesne samoj sebi samo tamo gde se razvija, i samo kada se razvija i stvara nove
forme...Ako se složimo sa ovim, sledi da su svest i neslaganje sa samim sobom
neraskidivo povezani, štaviše da moraju biti srazmerni jedno drugome. Ovo zvuèi kao
paradoks, ali najveãi umovi svih doba i svih naroda koji su...više nego drugi, reèima i
delom stvorili i preobrazili to umetnièko delo koje nazivamo èoveèanstvom, potvrðuju
svojim izjavama i samim svojim životom da su bili i više razdirani unutrašnjim
protivreènostima...Bez toga nikad do sada nije stvoreno nešto trajno«365, smatrao je
Šredinger. Iz ovakvog shvatanja nam postaje oèigledno da životno, svesno postojanje
podrazumeva postajanje, traganje, kontinualnu transformaciju, uèenje i evoluciju, i to
upravo na greškama i raskršãima. Stoga, možemo reãi i da
Življenje = uèenje
Uèenje nije proces akumulacije reprezentacija »objektivne« stvarnosti, veã
kontinualni proces transformacije ponašanja biãa (u smislu modifikovanja perturbacionog
domena, tj. spektra efekata sredine na koje je biãe konstruktivno prijemèivo) kroz
promene kapaciteta nervnog sistema za njegovu re-kreaciju. Uèenje se, tako, ne odnosi na
ideje uskladištene u mozgu, veã na našu interakciju sa svetom, te svaki trenutak življenja
podrazumeva uèenje, usled èega se uèenje može smatrati putem samog našeg
postojanja289, ne graðanskim »pravom i privilegijom«, veã egzistencijalnom nužnošãu109.
Poznato je da pamãenje i uèenje, slièno kao i oseãanja, nisu ogranièeni samo na moždane
aktivnosti, veã se protežu na èitavu telesnu mrežu (memorija imunog i muskulaturnog
sistema su èesti primeri289), kao i na èitavu našu ko-evolutivnu, ko-uèeãu, komodifikujuãu, strukturno kuplovanu sredinu. Uopšte, podseãanje ne odgovara
ponavljanju strukturnih invarijantnosti kojima se reprezentuju dati entiteti (ideje, slike,
simboli itd.), veã funkcionalnoj sposobnosti sistema da uvek iznova stvara date ideje pri
odreðenim uslovima. Poznato je da se i za obavljanje identiènih misaonih zadataka uvek
koriste razlièite moždane neuronske putanje, te se stoga može reãi da je svaka memorija
zapravo priseãanje, kao i da je svako znanje zapravo saznanje, te svaka reprezentacija reinterpretacija. Iz ovakvog shvatanja jasno proizilazi ideja o važnosti ne reprodukcije
simbola i ideja, veã o njihovom uvek novom i neponovljivom stvaranju posredstvom
podsticanja na samostalne misaone refleksije. U tom smislu se i u okvirima jedne
kreativne edukacije, neprirodne jednosmerne komunikacije (predavanja i ispitivanja)
izlaganja nauènih paradigmi preobražavaju u obostrano uèenje i dijaloško preispitivanje
kako temelja paradigmi, tako i aktuelnih i osetljivih dodira ovih konstrukcija ljudskog
znanja sa domenom našeg iskustva. Na ovaj naèin se umesto insistiranja na mehanièkoj
reprezentaciji ideja, u biãima bude oseãanja èuðenja, zapitkivanja, konverzacije i
konstruktivne refleksije koje navode decu na put kreativnosti; jer, »znati se èuditi i pitati
prvi je korak uma prema otkriãu«363, kako je smatrao Luj Paster. Ovakav kreativan stav
154
poštovanja saznajne autonomnosti živih biãa i pružanje ne nametljivih, fiksnih procedura,
veã zvezda vodilja koje ukazuju na samo subjektivno uoèljivi pravi put, u kontrastu je sa
savremenom i klasiènom uslovljavajuãom tradicijom uèenja. Podsetimo se da osnovna
zavaravajuãa pogrešna pretpostavka koja stoji u osnovi opravdavanja ideje o
uslovljavajuãem uèenju nije u dresirajuãem nagraðivanju i kažnjavanju respektivno
zadovoljavajuãih i nezadovoljavajuãih ishoda koji èine evaluaciju procesa uèenja, veã
upravo u objektivistièkom definisanju ovih ishoda. Naime, ideja da spoljašnji posmatraè
može imati potpuni uvid u unutrašnje procese, svesnost, inteligenciju i oseãanja drugog
biãa predstavlja jednu od najsurovijih zabluda savremenog doba.
Što je eksplicitno uslovljavajuãi pristup tipa »moraš...«, »ako uradiš to, onda...«
itd., zastupljeniji u procesu uèenja, ukljuèujuãi i uklapanje ponašanja u izvesnu religijsku
tradiciju (što ãu, sagledavši moguãnosti bukvalizujuãe misinterpretacije, oznaèiti smerom
Judaizam → Islam → hrišãanstvo → Hinduizam → Budizam → Tao), to ãe uèenici
(sledbenici tradicije), u opštem sluèaju, biti skloniji netolerantnosti, fanatizmu,
ispoljavanju nekonsenzusne unilateralne autokrativnosti, te neprirodnoj krutosti usled
svesnih, uslovljavanjem nauèenih (ili bolje reãi, istreniranih) ogranièenja koja sebi
nameãu naspram spontanih i slobodnih spoznaja koje iznedruju duboke težnje ka
beskrajno iskrenom razumevanju našeg biãa i sveta. Kao što je Vitgenštajn primetio417,
prvo pitanje koje prirodno odgovara ovakvim normama ponašanja je »šta ako ne
postupim tako?«, odakle se razvijaju ne oseãanja slobodne zadivljenosti i
sveprihvatajuãeg traganja za razumevanjem sveta, veã odnosi prožeti strahopoštovanjem,
krutošãu na promene, kreativnom zatvorenošãu i svesnom zamraèenošãu. U skladu sa fon
Fersterovim doživljajem etike kao poveãanja broja opcija sistema, i karakter
uslovljavajuãeg, nareðujuãeg »edukativnog« ponašanja, redukujuãi broj opcija saznajnih i
životnih sistema, može se sagledati kao ne-etièki. Dok uslovljavajuãa, anti-interpretativna
i ubeðivaèka edukacija vodi ka podsecanju grana drveta ljudskog razmišljanja i mnogih
njegovih kreativnih izdanaka, visoko-etièka edukacija dirljivo pruža našem razgranatom
stablu nove opcije odluèivanja, otvarajuãi uvek nove perspektive i puteve razmišljanja,
oseãanja i doživljaja sveta. Prosvetljujuãa edukacija ne usmerava ponašanja biãa - kao
plodove izvesnih temeljnih saznajnih crta – posredstvom komandujuãih i zahtevajuãih
ukazatelja, veã tihim i nenametljivim, primernim pozivanjem na otvaranje novih
perspektiva sagledavanja saznajnih putanja biãa, vodi ka rasvetljujuãem procvatu temelja
spoznaje sveta u duhovnim putanjama blaženosti. S druge strane, svrsishodni
uslovljavajuãi odnos sa Prirodom, kome nas uglavnom uèi savremena edukacija i najveãi
deo tradicije koordinacije ponašanja u kojoj smo se rodili, predstavlja siguran put za
gubljenje oseãaja religioznosti kao prosvetljujuãeg doživljaja svepovezanosti, vodeãi ka
pridavanju nauèenih uslovljavajuãih crta svakoj našoj komunikaciji. »Religija je
reagovanje ljudske prirode na njeno sopstveno traganje za Bogom...Poredak kakav
nalazimo u Prirodi nikada nije sila – on se pokazuje kao harmonièno usaglašavanje
složenih pojedinosti. Zlo je gruba pobudna sila delimiène svrhe, koja zanemaruje veèno
viðenje. Zlo nadvlaðuje, unazaðuje, povreðuje...Obožavanje Boga nije nikakvo pravilo
bezbednosti – ono je pustolovina duha, let ka nedostižnom. Smrt religije nastupa s
potiskivanjem te velike nade za pustolovinom...Kad prestane da luta, èovek ãe prestati da
se uspinje na lestvici postojanja...Korist od samog lutanja jeste to što je ono
opasno...stoga moramo oèekivati da nas buduãnost suoèi s opasnostima«393, pisao je
Alfred Nort Vajthed, ukazujuãi kako na nužan polaritet opasnosti i prilike kao preduslov
155
svakog evolutivnog napretka i saznajnog bogaãenja, tako i na lepotu traganja kao
vrhunski smisao života, odakle je jasno da se oseãaj religioznosti ne nalazi u skupu
fiksnih pravila ponašanja, veã u otvorenom putu spontanog prihvatanja koji vodi
upoznavanju Boga i naše prave prirode. Bezuslovno poštovanje i Ljubav, zapravo, jesu
Put Prirode. »Uèiti se može samo primerom«171, pisao je Lav Tolstoj, i zaista, najlepše
crte sveta koje uvek saèinjavaju temelje kreativnog doživljavanja i iscrtavanja sveta od
strane ljudskih biãa, ne mogu se nasilno u njih »uliti«, veã samo ispoljavanje ovih crta –
lepote smirenosti, prijemèivosti i nenametljivosti, može svojim primerom probuditi slièna
temeljna oseãanja. Najdublje, esencijalne, spiritualne vrednosti su egzistencijalno
implicitne, te se stoga samo mogu živeti, ali ne i predstaviti »sa strane« kao nezavisne
akcije ili pojmovi270. Konstruktivno uèenje se, tako, može inicirati samo primerom –
težnjom ka uèenju, boravljenjem na putu radoznalog traganja, sveprihvatanjem i
radosnom spremnošãu na sopstvene promene. Iz tog razloga je i istinska sreãa biti
okružen biãima koja ãe voleti ne samo nas naspram ostatka sveta, veã sve što postoji,
koja ãe u svakom biãu videti beskraj lepote, i koja ãe davati sebe zaista celom svetu.
Spontanim uèenjem na ovakvim primerima se razvijaju blažene crte spiritualnosti oseãanja sveprihvatanja, svepovezanosti, slobode i bezuslovnog poštovanja èitave
Prirode, te uoèavanje beskrajne smislenosti i lepote u svakom njenom biãu i detalju.
Dok iz objektivistièkog pristupa spoznaji, razumevanju i objašnjavanju poretka
sveta prirodno proizilazi prihvatanje postavki samo po jedne teorije, »univerzalne«
perspektive ili pogleda na svet prilikom opisivanja odreðenog polja stvarnosti,
iznedrujuãi potencijalne sukobe mišljenja oko privilegovanosti znanja, sa svešãu o
beskonaènom broju kvaliteta oèiglednih sa razlièitih perspektiva, o subjektivistièkoj
prirodi svakog znanja, o nepostojanju reprezentacija, veã samo interpretacija, kao i o ne
istinitosti, veã samo eventualno skladno definisanoj povoljnosti nauènih tvrdnji, raða se i
shvatanje da su svakome od nas potrebni posebni odgovori na hipotetièki ekvivalentno
formulisana pitanja. Svako biãe na sebi svojstven naèin u svakom, neponovljivom
trenutku postojanja i puta razumevanja, interpretira formalno ista pitanja koja stoga
zahtevaju i specifiène odgovore kojih nema samo po jedan, veã po èitava beskonaènost.
Takoðe, nijedan odgovor se iz ove perspektive ne može smatrati neispravnim ili
neistinitim, veã je kreativno uèenje uslovljeno dobrom voljom i sposobnošãu biãa u
komunikaciji da spremno krenu u potragu za pretvaranjem naizgled iracionalnih,
abnormalnih i enigmatiènih izražaja u društveno povoljne i konstruktivne302. Iz ovakve
perspektive se svaka fiksna procedura uèenja doživljava kao neodrživa, a zaista
kreativnim uèenjem se sagledava ono koje je orijentisano ne samo na programsko
rešavanje zadataka, okrenuto iskljuèivo istoriji naslikanih uzroènih veza, veã pre svega na
prosvetljenje i razumevanje konteksta uèenja i doživljavanja sveta, koje je uvek kroz
budno boravljenje u trenutku sadašnjosti otvoreno ka kreativnoj buduãnosti.
Iako se esencijalno svako uèenje odvija na greškama, eksplicitno opisivanje rada
ili odgovora studenta kao pogrešnog, odslikava pristup koji deluje razarajuãe na opštu
motivaciju i volju za uèenjem. Saglasno fon Fersterovom etièkom imperativu, poveãanje
broja opcija, broja moguãih relevantnih odgovora, srazmerno je harmonizovanju i
unapreðenju saznajnog sistema (a poznato je da ljudska biãa, nezavisno od uzrasta,
karakteriše direktna proporcionalnost izmeðu širine izbora puta i cilja uèenja sa jedne, i
kapaciteta uèenja sa druge strane375), odakle je, izmeðu ostalog, jasno i da su
najkreativnije rasprave i pitanja ona za koje ne postoje predodreðene fiksne procedure
156
dolaženja do rešenja, pitanja na koja i sam uèitelj ne poseduje pripravljen odgovor, veã
samo radoznalu spremnost na jednako uèenje. Važnost ispunjenja cilja performansa i
dosezanja »nagrade«, na kojoj se insistira u objektivistièkoj tradiciji znanja, mora se
preobraziti u važnost insistiranja na unutrašnjem doživljaju saznanja i samostalnim
razmišljanjima, i to, dakle, ne posredstvom uslovljavajuãeg pristupa i svrsishodnih
modelovanja buduãnosti, veã putem prihvatanja dece kao odgovornih biãa kroz trenutak
sadašnjosti, ne pripremajuãi ih eksplicitno da postanu »poslušni i korisni graðani«, veã ih
neprimetno pozivajuãi da samostalno, spontano i slobodno iscrtavaju sopstvene
unutrašnje potencijale (što i opisuje znaèenje latinske reèi educare) koji uvek vode u
smeru opšte-konstruktivnog prihvatanja sebe i sveta, premeštajuãi istinsku nagradu iz
»objektivnog« sveta i tuðih stavova u duboku, unutrašnju s(a)vesnost, u spiritualnu
pohvalu. Dok negiranje relevantnosti samostalnih razmišljanja dece - i težnje ka
njihovom povinovanju postavljenim normama (što, zapravo odgovara katastrofalnom
uèenju odbacivanja odgovornosti), koje ovakav stav automatski povlaèi - utire put ka
agresivnosti i otporu prema uèenju (a time i prema življenju, kolaboraciji, duhu
zajedništva i ljubavi), obostrano prihvatanje i pružanje poverenja u biãima spontano
inicira oseãanja odgovornosti za svaku misao, reè ili delo, pružajuãi i smislenost i lepotu
njihovih svetova u beskraj. Sa odbacivanjem uslovljavajuãe tradicije u okviru koje se
insistira na ponavljanju pri kome, poput psa koji nauèi da sedne na naredbu »sedi«, deca
ne moraju razumeti zašto to èine, možda ãe se razviti slobodna, neuslovljavajuãa
edukacija prožeta motivisanjima ka razumevanju i samostalnom otkrivanju sveta. Umesto
oèekivanja ispunjenja kriterijuma ispravnosti, povezanog sa izvesnim ciljevima,
neophodno je inicirati samostalne refleksije nad izvedenim zadacima, razumevanje logike
korišãenog puta dosezanja rešenja (poreðenjem sa drugim moguãim putevima), spontano
podstièuãi decu ka otkrivanju novih saznajnih perspektiva, novih konteksta spoznaje
prividno jednakih iskustava. Napredak svesti se ne podstièe pružanjem »pravih«
odgovora, veã postavljanjem smislenih pitanja, onih koja evociraju otvorenost ka novim
perspektivama i putevima ponašanja414, što je shvatanje sa koga se i »edukacija« može
rasvetliti kao »vas-pitanje«, kao negovanje budnosti i èuðenja nad beskrajem Tajni
Prirode i postavljanja unutrašnjih pitanja za vasceli svet. Stoga se i lepota biãa ne
odslikava u njihovoj formi, spoljašnjem izgledu, veã u unutrašnjim procesima,
radoznalosti, te ne u onome što biãa znaju, veã u onome što èeznu da spoznaju. »Znanje
nadima, a ljubav naziðuje. Ako neko misli da je došao do nekog znanja, još nije saznao
onako kako treba saznati. Ali ako neko voli Boga, toga je Bog poznao«, pisao je apostol
Pavle (Korinãanima I 8:1-3), dok je Selma Lagerlef smatrala da »ljubav je uvek poèetak
znanja«, a Umberto Maturana da »samo ljubav širi inteligentno ponašanje«270. Lepota i
smisao uèenja ne poèivaju, tako, u nauèenom, u postignutom cilju, veã u samom procesu
uèenja, u individualno-globalnoj evoluciji koja se kroz put uèenja, radoznalog i radosnog
suoèavanja sa nepoznatim, odigrava. Težeãi da pro-èitamo neko delo, ne samo da neãemo
u potpunosti uživati u èitanju, veã neãemo proniãi u mnoge, esencijalne putanje koje ga
èine, što je adekvatno odnosu izmeðu težnji da se nešto nauèi i da se predano i spontano
uèi. U jednoj Zen prièi423, uèenik zapitkuje uèitelja o vremenu koje ãe mu biti potrebno
da izuèi èitav nauk uèiteljske tradicije. U nizu pitanja, uèenik objašnjava kako bi se sve
više i više posvetio i žrtvovao zaradi uèenja, ali kao odgovore dobija sukcesivno rastuãe
vremenske periode, sve dok uèitelj ne da finalni odgovor da što više bude žurio, što više
bude težio da nauèi, a ne prepusti se spontanom, prirodnom toku uèenja, to ãe mu više
157
vremena biti potrebno da zaista izuèi dharmu. Samo kada nema žurbe, kada sve svi ciljevi
utope u svest Puta, u èistu zadivljenost našim svetom, otvaraju se vrata spiritualnog
napretka, jer što biãe poseduje veãi potencijal zaèuðenosti, blažene zadivljenosti svetom,
to je njegova organizacija bogatija (jer je nivo zaèuðenosti adekvatan nivou životnosti), te
je i njegov evolutivni potencijal srazmerno veãi, što ukazuje na èuðenje, uèenje i
evoluciju kao pozitivno spregnute »karike« jednog, poput Sunca velikog, toèka
beskrajnog spiritualnog napretka.
Iako ne postoji savršen naèin uèenja, naspram tvrðenja o neispravnosti izvedenih
zadataka, znatno se uspešnijim pokazuje pristup sastavljen od prezentovanja situacija u
okviru kojih navikom-usmerena razmišljanja studenata bivaju zbunjena i ne uspevaju
sama po sebi, u prvom mahu da reše dati problem. Zen prièe i koani, snalažljivi zadaci148
i dijaloški preispitujuãa, višestrana razjašnjavanja stavova mišljenja predstavljaju primere
potencijalnih inicijacija samostalnih refleksija nad èvrsto i veoma èesto kruto
ustanovljenim pravilima profesionalnog i svakodnevnog rezonovanja. Jer, slièno kao što
nas reèi Antoana de Sent-Egziperija podseãaju da »ako želimo da sagradimo brod,
umesto nahoðenja ljudi da skupljaju drva, i pripisivanja zadataka i poslova, nauèimo ih
da èeznu za beskrajnim prostranstvom mora«, i poenta kreativne edukacije se ne sastoji u
insistiranju na rutinskim, programskim repeticijama, veã u predanom buðenju radoznale
zadivljenosti i želje za traganjem. Briljantni uèitelji èesto odaju utisak kao da »znaju, ali
neãe da isprièaju«223, iako u pozadini ovakvog utiska stoji plemenito prevladavanje
oseãaja odgovornosti nad egocentriènošãu u svetu uèitelja iz koga isplivava želja da se
sagovornik ili uèenik navedu putem indirektnog, metaforiènog ukazivanja na samostalne
refleksije i samostalno rešavanje kreativnog problema koji je iskrsao u komunikaciji, a ne
da mu se zaradi egoistiène prezentacije svog (uèiteljevog) znanja sve postavi na tanjiru.
Na taj naèin se, ukazivanjem na put rešavanja problema, u deci inicira iskreno
razumevanje i stvaranje klica sopstvenih ideja na raèun prihvatanja potpunih celina i
gubljenja esencijalnih kreativnih i prosvetljujuãih uvida. »Ja ti neãu reãi šta je ova zvezda
èudna, sjajna. Kad je naðeš – sam ãeš znati. Sad je tajna«, možda bi nas podsetio Mika
Antiã. »Slava Gospodnja je sakriti stvar, ali slava kraljeva je tragati za njom« (Prièe
Solomonove 25:2), pouka je cara Solomona, koja nam ukazuje na prosvetljeno stvaranje i
poduèavanje kao na obasipanje sveta tajanstvenim putokazima, buðenje kreativne
radoznalosti i navoðenje na put ispunjen svetom tragalaèkom željom, ali i na blaženo i
predano, svetim oreolom krunisano bivstvovanje kao odraz neprekidnih težnji ka uèenju i
istraživanju, prožetih zadivljenošãu nad morem tajni koje skriva Priroda, jer »oni što
traže Gospoda razumeju sve stvari« (Prièe Solomonove 28:5). Poznato je da bodhisattve
nikada ne pružaju cilj (jer se esencijalni životni ciljevi ne mogu nikome jednostavno
dati), veã samo pokazuju na put319. Slièno tome, i mudri uèitelji znaju da su prave
inicijacije poput tajanstvenih ceduljica koje uèenike vode ka otkrivanju zakopanog blaga.
I naravno, kao što sami uèenici moraju povezati veze poput pruženih ruku u
prosvetljujuãem uvidu, i mudri uèitelj zna da najdivnija zahvalnost postoji onda kada se
blago pronaðe bez uèitelja. Tada se u pogledu upuãenom ka visokom, plavom nebu
reflektuju božanstvena oseãanja najiskrenije predanosti i posveãenosti.
Za razliku od èitave tradicije savremene edukacije u okviru koje se putem brojnih
imenovanja i klasifikacija akcentira važnost mehanistièkog, know-how znanja, zaista
kreativno uèenje neguje ravnotežu izmeðu ovakve forme znanja i ukazivanja na
pronicanje u njegov know-why kontekst koji i pruža smislenost svakom programskom
158
rezonovanju. Razvijanjem samostalnih refleksija, izazivanjem èuðenja i ushiãenja nad
istim razmišljanjima sagledanim u razlièitim kontekstima, razvija se i svesnost o našem
znanju kao pragmatiènom orijentiru u osnovi koga stoji èista spiritualna priroda
egzistencije nas i našeg sveta. Upravo se u zanemarivanju koncepta metauèenja – uèenja
o uèenju, razvijanja znanja o kontekstima našeg znanja, o fleksibilnom pravljenju izbora
o programskim izborima (èime se oslobaðanje od odgovornosti pozivanjem na pravila
igre zamenjuje individualnom odgovornošãu u odnosu na etièku pozadinu ovog
programa, i èime se razvija umeãe sagledavanja temelja našeg znanja i etièko-estetskih
vrednosti u skladu sa kojima iscrtavamo naš svet) kroz celokupnu tradiciju savremene
mainstream edukacije i krije tajna, koren egzistencije širokog spektra paradoksa
savremenih profesionalnih delatnosti, ukljuèujuãi tradicije spekulativne filosofije
(naspram meditativne filosofije, filosofije èistog uma), nekreativnih (programskih) nauka,
nihilistièkih umetnosti, nesaoseãajne medicine, manipulativnih i uslovljavajuãih religija,
anti-kosmopolitanskih, usko centriranih politika, te edukacije prožete uèiteljskim
nedostatkom revnosti i želje za sopstvenim uèenjem, što sve, kao što vidimo, èini
zatvoreni uzroèni krug u kome edukacija èini i poèetak i kraj, te najosetljiviju kariku u
kojoj se krije i tajna potencijala preobražavanja ovog globalnog ciklusa efekata u
kreativne, zadovoljstvom i oseãanjima beskrajne slobode prožete ljudske delatnosti, kroz
uvoðenje uèenja o kontekstu našeg uèenja. Ponovni povratak edukacije od specifiène i
»samostalne« grane ljudskih delatnosti270, sistematike uèenja u mnogome otuðujuãe od
socijalne i ekološke tradicije u kojoj produkti uèenja razvijaju svoje relacije, u njenu
aktivnu inkorporiranost u sam èin življenja, u trenutnu prožetost èinova uèenja, izvedbe
rezultata uèenja i refleksija na njihovu temu, adekvatan prelasku od prinudnog rešavanja
problema nenaziruãe svrhe ka nahoðenju ka realnoj i aktuelnoj problematici, razvijajuãeg
kontekstualnog, otvorenog interesovanja i lakoãe preispitivanja svrhe programskog
uèenja (što otvara put i ne samo njegovom slepom sleðenju, veã i konstruktivnim,
unapreðujuãim modifikacijama), pruža obogaãujuãe poverenje i odgovornu slobodu u
delatnom svetu deteta, budeãi socijalnu i ekološku svesnost, istovremenu autonomnost
(nezavisnost od tuðih mišljenja za uspostavljanje sopstvenog identiteta) i svest o našoj
neraskidivoj integrisanosti i kreativnoj, harmoniènoj komplementarnosti sa èitavim
svetom.
Umesto degenerišuãeg uslovljavajuãeg uèenja u okviru koga dete ne razume zašto
èini odreðene aktivnosti, veã ih izdresirano povezuje sa efektima nagraðivanja ili
kažnjavanja, a što u odraslom stadijumu življenja èesto izaziva nesvesna uslovljavajuãa
lukavstva u ponašanju, kao i prevlaðivanje oseãanja strahopoštovanja (komforom ili
egzistencijom uslovljenog poštovanja) nad saoseãanjima, neophodno je ustanoviti
plemeniti, bezuslovni pristup ukazivanju uèenja, tj. uèenja uèenja, kao spontanog
radoznalog pronicanja u nepoznanice Prirode. »Neka ljudi imaju svetlost slobode. To je
osnovni uslov za rast«403, smatrao je Vivekananda, a jedna divna Zen prièa423 ilustruje
savršen odnos uèitelja prema uèeniku, kojim se dolazi do prosvetljujuãih zapažanja koja
prostiru ispred nas duboke nereèite etièko-estetske odgovore u našem upoznavanju sebe i
sveta. Naime, Zen uèitelj Sojen Šaku bio je poznat po tome što nikada nije spavao po
danu. Jednog sparnog letnjeg dana kada je bio mali, Sojen, dok je njegov uèitelj bio
odsutan, zaspa ispred samih vrata hrama. Nakon nekog vremena, on èu uèitelja kako
dolazi, ali je bilo kasno da se pridigne, jer bi svakako bio primeãen. »Oprosti, oprosti«,
prošapta uèitelj, pažljivo preskoèivši preko Sojenovog tela koje kao da je pripadalo
159
kakvom uzvišenom gostu. Posle ovoga, legenda kaže da Sojen više nikada nije zaspao
poslepodne. Stoga, s obzirom da »usipa vrednosti, stimuliše imaginaciju i velikodušnost,
i postavlja provere odgovornosti na želje i slobodu«377, najsvetlija edukacija odiše
neuslovljavajuãim, predanim buðenjem harmonije tragalaèke radoznalosti i dubokog
oseãaja odgovornosti, putem koga uvek i iznova, osvrtanjem unatrag, proveravamo
metodologiju naših delatnosti, i težnje i vrednosti koje stoje u njenoj osnovi.
Svako uèenje i svako misaono povlaèenje granica koje za posledicu ima
klasifikovanje - kao što je, na primer, imenovanje i pridavanje »objektivnog« smisla
odreðenim prividnim perceptualnim uèestanostima - nastaje kao posledica grešaka,
odnosno neuklapanja ili nesavršenog funkcionisanja stvari onako kako smo ih zamislili.
Kada pinpujemo loptu na livadi, za nas ne postoje razdvojeni entiteti lopte, terena, tela i
sl., veã se sve stapa u jednu spontanu celinu. Koncept lopte ãe pred nama samo iskrsnuti
ukoliko nam se ona zaturi u nekom žbunu ili probuši, odnosno ukoliko nešto poremeti
našu igru. Tako, objekti nastaju samo usled »nepolaženja za rukom« izvesnih aktivnosti,
kao što je smatrao Martin Hajdeger414. Što biãe nešto bolje poznaje, ono je manje svesno
o svom znanju toga, što je oèigledno u svakoj veštini, te i umetnosti življenja, o èemu
nam svedoèe uèenja Zen tradicije358, kao i poznata basna u kojoj stonoga umalo da
zaboravi da hoda pokušavajuãi da izvede objašnjenje mehanizma svog hodanja. Istinsko
znanje ne postoji nezavisno od iskustva koje opisuje, veã se ono stapa sa samim
iskustvom, sa samom »teritorijom«, sa onim koji poznaje. Istinsko, kreativno znanje ne
samo što se ne može direktno preneti ili uskladištiti kao što metodologija savremenog
memorijskog uèenja tome teži, veã se ne može ni posedovati, pa èak ni samo-svesno
prepoznavati, te je ono stoga odlika skromnosti i istinske vrednosti.
I etièke vrednosti se najèešãe ne preispituju ukoliko ne dolazi do razoèarenja
njima. Odatle nam postaje jasno zašto se slika napretka jedne tradicije razmišljanja ne
predstavlja skupom jedinki koje se odlièno zabavljaju, ne preispituju i ne menjaju ni
svoje postupke, ni temeljne vrednosti programa sopstvenog ponašanja, pa ni kvalitet
razmišljanja, veã onim usamljenim stvorenjima koja tiho napuštaju zadovoljnu družinu u
potrazi za odgovorima na fundamentalna epistemološka i ontološka pitanja postanka i
smisla. »Biti greška i biti odbaèen deo je Božijeg plana«217, pisao je Vilijem Blejk, i
upravo je u ovim, tihim biãima koja posredstvom vanredne osetljivosti na uèenje
posredstvom grešaka uspevaju da modifikuju temelje svog razmišljanja i ponašanja,
skrivena tajna i evolutivnog napretka.
Uèenje = evolucija
U suoèavanju sa greškama našeg ponašanja i razmišljanja, u budnom otvaranju
novih perspektiva èak i pri obavljanju naizgled rutinskih dužnosti, krije se tajna našeg
uèenja i unutrašnjeg bogaãenja, ali i napretka na globalnom planu – evolucije naše
biosfere, te i èitavog Kosmosa. Dok se savremena, manje kreativna, a više reproduktivna
edukacija uglavnom bazira na uèenju prepoznavanja situacija i reagovanja na njih u
skladu sa unapred predodreðenim modelima ponašanja, minimizirajuãi na taj naèin kako
potencijal suèeljavanja sa greškama, tako, zajedno sa njim, i potencijal individualnog i
globalnog napretka, zaista kreativno, inovativno, evolutivno uèenje se karakteriše
podsticanjem fleksibilnog i otvorenog, sa što manje ciljeva ispunjenog, nepredviðajuãeg
upoznavanja sveta sa raznovrsnih perspektiva, te je stoga jasno da evolucija pripada
160
hrabrim, otvorenim, predanim biãima, biãima koja sa radošãu otvaraju nova vrata novih
pogleda na svet. Meðutim, vratimo li se na našu usamljenu morsku zvezdu kao tajnu
evolutivnog napretka, podsetimo se da iako prividno otuðenje od socijalne tradicije
ponašanja èesto biva posledica unapreðujuãeg modifikovanja temelja naših pogleda na
svet, jasno je da se konstruktivna raznovrsnost saznajnih perspektiva u društvenim
uslovima postiže upravo slobodnim, otvorenim i altruistiènim deljenjem iskustava, što
èini preduslov razvoja fleksibilnosti mentalnih perspektiva, a time i potencijala uèenja,
što nas vraãa na ravnotežu individualne odgovornosti i duha zajedništva kao kljuèa
evolucije.
Predstave samo-organizacione, informativno cirkularne ureðenosti životnih
entiteta iz perspektive teorije kompleksnosti nam jasno nagoveštavaju spontani karakter
fenomena evolucije prirodnih sistema ka stanjima bogatije ureðenosti. U ideji o genetskoj
šifri kao jedinom skupu putanja koji preživljava i nastavlja evoluciju (i to, naravno,
nasumiènim, ne-adaptivnim varijacijama), u sprezi sa idejom o ne-konstruktivnoj prirodi
njenog mutiranja, ogleda se ogranièen pogled na ureðenje životnosti, iz koga logièno
sledi i zavaravajuãe shvatanje o neizvodljivosti postizanja konstruktivnih efekata na polju
stvarnosti dejstvima individualnih biãa, èije su težnje usmerene ka bilo individualnom ili
globalno-evolutivnom napretku. Svaki glas iz ovakve perspektive biva ugušen, progutan
u tami koju zamišlja naša svest pod ovakvim shvatanjima. Meðutim, ono što preživljava
kroz evoluciju nisu samo supstance ili forme bilo èega, veã putanje izgraðene u okvirima
celotne životne organizacije tokom procesa življenja, procesa koji su, kao što znamo,
ekvivalentni procesima saznanja, razvijanja i uèenja. Iz ovakve perspektive raða se i
blažena svest o beskrajnom pružanju svih naših dejstava samim èinom postojanja,
življenja, odakle se razvija i entuzijazam ka oplemenjivanju sveta, èak i beskrajno malim
mislima, dodirima i dejstvima.
Neo-darvinovska teorija evolucije se razvijala uporedo sa matematièkim poljem
populacione genetike354, poljem koje èini most izmeðu ove biološke teorije i takozvanog
socijalnog darvinizma, ukljuèujuãi i Smitovu postavku kompetitivne, kapitalistièke
ekonomije na bazi principa »nevidljive ruke« èiju funkciju u neo-darvinovskoj teoriji
evolucije, figurišuãi na supstratu nasumiènih varijacija, ima upravo prirodna selekcija.
Inovacije u biološkoj organizaciji živog sveta se, u okvirima neo-darvinovske teorije, ne
dešavaju u adaptivnom dodiru živih biãa i njihove sredine, veã kao posledica selekcije
nasumièno variranih genetskih sekvenci, što je shvatanje sa koga se teško može sagledati
zadivljujuãa raznovrsnost životnosti u pravcu njenog stalnog napretka. Pretpostavka o
nepropustljivosti Vajsmanove barijere - koja dozvoljava prenos naslednih informacija
samo od ãelija koje uèestvuju u oploðavanju ka neoploðavajuãim telesnim ãelijama,
spreèavajuãi da somatski nauèene, ko-evolutivnom adaptacijom steèene crte bivaju
prenesene direktno na potomke – se, analogno centralnoj dogmi savremene molekularne
biologije o linearnom, jednosmernom prenosu informacija sa DNK na RNK na
proteinsku strukturu, smatra centralnom, linearnom dogmom neo-darvinovske teorije
evolucije, omoguãavajuãi prirodnu selekciju iskljuèivo nasumiènih varijacija.
Akcentiranje esencijalnosti19 ove barijere u spreèavanju degenerišuãeg i potencijalno
destruktivnog modifikovanja celokupne biosfere posredstvom neprirodnih promena na
individuama, kao, na primer, posredstvom genetskog inženjeringa, èini ideju u kojoj je,
slièno kao i u hipotetièkoj osnovi surovih Vajsmanovih eksperimenata, implicitno
sadržana degradirana slika o ravnodušnom, mehanièko selektivnom odnosu izmeðu biãa i
161
Prirode. Slièno kao što lepota svakog ljudskog dela i pogleda na svet poèiva u kriterijumu
selekcije, i èudesnost Prirode se odražava u èudesnoj selekciji sve bogatijih, ureðenijih i
prosvetljenijih pogleda na svet. Mnogobrojni su eksperimentalni rezultati koji govore u
prilog nenasumiènoj prirodi varijacija genetske strukture i delimiènoj propustljivosti ove
barijere, i to ne samo u sluèajevima grubih modifikacija jedinki, veã i u sluèajevima
nežnih, adaptivnih promena. Osim što je i sam Èarls Darvin u okviru svoje hipoteze o
pangenezi234 smatrao da je nasleðe steèenih karakteristika moguãe354, horizontalni
transfer gena posredstvom aktivnosti retrovirusa (virusa sastavljenih od RNK lanca, koji
pomoãu enzima reverzne transkriptaze, enzima koji se koristi pri veštaèkom kloniranju
gena, izvode inverznu transkripciju RNK šifre u DNK lanac koji se zatim prisajedinjuje
genomu ãelije), te otkriãe mnoštva retrogena (koji èine gotovo sve »parazitske«,
»pseudo-« gene) i retrogenetskih sekvenci koji ukazuju na njihovo inverzno
transkriptovano poreklo, kao i Stilova hipoteza354 u okviru koje se smatra da su endogeni
retrovirusi u stanju da, posredstvom imunog sistema, prenose izvesne gene od
neoploðavajuãih ka reproduktivnim ãelijama, predstavljaju primere savremenih
pretpostavki (na bazi eksperimentalnih podataka) o potencijalnoj propustljivosti ove
barijere, te o nelinearnoj (jer, veã smo videli da su sve jednosmerne, linearne uzroènosti
neprirodne), dvosmernoj ravnoteži somatske i prirodne selekcije na putu evolucije.
Takoðe, pojava epigenetskog nasleða66 u okviru koga se - s obzirom da se prilikom
oploðavanja dele èitave ãelije, a ne samo njihovi geni - na potomke prenose i tipiène
mreže ãelijskih procesa, predstavlja takoðe jedan od primera fenotipskog nasleðivanja. U
svakom sluèaju, savremene interpretacije polu-propustljivosti Vajsmanove barijere
ukazuju na znatno veãu i kreativniju ulogu kako živih biãa - vraãajuãi kreativnu
odgovornost u polje osmišljavanja interakcije sa Prirodom - tako i naše sredine koja se
više ne može zamišljati kao inertni selektor na bazi iskljuèivo fizièke spremnosti, veã kao
dobronamerni vodiè na putu obostrano pojedinaène i celokupne evolucije života.
Evolucija se tako ponovo smešta u polje dodira živih biãa i Prirode, a radosna otvorenost,
spremnost na uèenje kroz greške, oèitavaju se kako u individualnom, tako i u globalnom
evolutivnom napretku.
Naspram klasiènoj darvinovskoj ideji o jednoznaènom i dominantnom dejstvu
Prirode na živa biãa radi iniciranja adaptivnih promena u njima, te tako njihovog
modifikovanja i evoluiranja, uz stav jednakosti uèenja na individualnom i evolucije na
globalnom planu postavlja se i ideja o dvostranoj ko-evoluciji u okviru koje se biãa i
njihova sredina obostrano menjaju kroz njihove strukturno kuplovane interakcije. Gregori
Bejtson je smatrao da je proces evolucije živih vrsta potpuno analogan evoluciji
individualnih organizama u procesima uèenja, i zaista, zamenimo li u gornjoj reèenici
jednostrano iniciranje adaptacije sa jednostranim misaonim reprezentacijama, a dvostranu
fizièku interakciju biãa i sredine sa misaonim oblikovanjem i konstruisanjem sveta kroz
svest o kvalitetima ne kao jednosmernim efektima, veã kao putevima, omoguãenim
slobodom rezonovanja i organizacionom autonomnošãu živih biãa, opisaãemo slièan
prelaz od linearne jednostranosti ka nelinearnoj uzajamnosti, koji nas oèekuje i na nivou
individualnog razmišljanja. Doživljavanje uèenja kao evolucije se stoga ne može shvatiti
kao jednostrano iniciranje napretka od nižih, lokalizovanih nivoa organizacije (živih biãa)
ka višim (biosferi), veã kao uzajamni, isprepletani, meðuhijerarhijski proces napretka.
Ukoliko sagledamo svo formalno znanje koje predstavlja inicijatore našeg uèenja, kao
elemente tradicije (o èemu ãe biti više reèi u delu koji se bavi problematikom jezika), te
162
spoj samo-organizacione prirode živih biãa (sa imanentnom slobodom izbora i
odgovornošãu koje ona povlaèi) i beskrajno mudre Prirode koja nas je stvorila, ovakav
stav ãe nam postati jasan. Još jedna analogija izmeðu misaonog sveta i prirodne evolucije
se može sagledati kroz èuveni kognitivni princip Sejmura Pejperta da »krucijalni koraci u
mentalnom razvoju nisu zasnovani samo na sticanju novih veština, veã na sticanju novih
puteva korišãenja onoga što veã znamo«217, koji nam ukazuje na promene temelja
saznanja i samih pogleda na svet i naše znanje kao na kljuène prelaze u razvoju
kreativnog razmišljanja, odakle se i evolucija životnosti može zamisliti ne samo u vidu
linearnog umnožavanja raznovrsnosti i kompleksnosti, veã u ravnoteži ovakvog
informativnog razvoja i kontinualnog modifikovanja temeljnih putanja stabla globalne
životnosti. Promena koja kontinualno menja samu sebe, evolucija kao evolucija
kapaciteta evolucije, kao evolucija evolucije, kao evolucija evolucije evolucije...,
predstavlja nam tako spiralnu sliku napretka životnosti koja se kroz stalno vraãanje
unatrag, na sam poèetak, na osnove naše egzistencije, istovremeno pruža i unapred, ka
sve prosvetljenijim moguãnostima razvoja. Božanska evolutivna potraga se tako kroz
svoj tok u kome se plod i izvor kontinualno stapaju u Jedno, u kome razvoj moguãih
opcija odgovara destinacijama217, karakteriše sve prefinjenijim i suptilnijim kriterijumima
selekcije prirodnih putanja, koji danas pripadaju domenima perceptivne i emotivne
senzibilnosti, duhovne snalažljivosti i harmonije grana inteligentnog rasuðivanja i
temeljnih putanja duboke etike i estetike kojima se pružamo prema našem svetu.
Holistièki poredak Prirode u okviru koga se, slièno kao što se potezi pera, slova i
reèenice oblikuju u skladu sa idejama o celini pisanog dela, i sama materija oblikuje u
skladu sa podsvesnim, implicitnim težnjama biãa, jasno odslikava i oèekivani potencijal
modifikovanja fizièkih struktura, pa i na nivou genetske šifre u skladu sa hijerarhijski
višim, organizaciono bogatijim misaonim svetom pojedinca. »Šta ako je i naš genetski
make-up 'socijalna konstrukcija' nastala iz naše svesti?«354, pita se Ted Stil kroz
perspektivu savremenog neo-lamarkizma. Korisno je opet se podsetiti Bejtsonovog
shvatanja o preplitanju mentalnih i evolutivnih procesa, i to u novom svetlu. Najpre, ideje
predstavljaju veze izmeðu kvaliteta (koji su takoðe putanje) koji postoje na našoj
konstruisanoj mapi Prirode. Bejtson je smatrao da je kako izbor preživljavajuãih
genetskih šifri, tako i ideja, stohastièan proces u smislu da se sastoji iz nasumiènog
procesa sliènog mešanju karata, koga u odreðenim trenucima prekida proces selekcije
koji izdvaja ovako nasumièno formirana stanja i pruža im trajnost. Ukoliko smo ikada
pokušali da odgonetnemo naèin na koji nastaju naše ideje, izgledalo nam je verovatno
kao da one padaju sa neba, te je ne samo proces selekcije, veã i proces mešanja špila
kojim se formiraju veze izmeðu idejnih entiteta èudesnog karaktera, jer se i za ovaj drugi
ne može reãi da je potpuno nasumièan, veã prožet mnogobrojnim pravilima, s obzirom na
nepregledan tok vremena koji bi bio potreban za nastanak smislenih ideja, usporedljiv sa
vremenom koje bi bilo potrebno majmunu da nasumièno udarajuãi tipke tastature otkuca
za nas smislenu poemu. Podsetimo se da sve važne i velike ideje kada se prvi put iznesu
ili kada nam prvi put padnu na pamet, zvuèe pomalo šašavo, a upravo je u ovakvim
èudesnim idejama koje osvetljavaju do tada skrivene temelje važeãih paradigmi
razmišljanja i iniciraju odluène prolaske kroz bifurkaciona stanja zbunjenosti ka novim i
bogatijim stanjima organizacije, i skrivena tajna globalno unapreðujuãeg, evolutivnog
uèenja. »Èitav svet kaže: moje uèenje lièi na ludost. Zato što je veliko, stoga lièi na
ludost. Da nije lièilo na ludost, davno bi veã, zaista, postalo siãušno«, pisao je LaoCe
163
(Tao Te Ãing LXVII), »jer ko govori èudnim jezikom - ne govori ljudima, nego Bogu;
niko ga, naime, ne razume, dok on govori Duhom tajne« (Pavlova poslanica Korinãanima
I 14:2). I kada Albert Ajnštajn, pošto ga tokom jednog studentskog ispita43 kolege
podsete da su »upravo èuli najluðu ideju ikada«, on odgovori da misli da »ideja ipak nije
dovoljno luda«, kao da nam tajno ukazuje na suštinski konstruktivne i prosvetljujuãe
ideje i spoznaje kao na paradigmatske promene koje naglavaèke postavljaju temelje
našeg sagledavanja sveta. U svakom sluèaju, u skladu sa Bejtsonovom idejom,
selekcijom ideja upravljaju naše težnje, ono što želimo da isprièamo, vizija našeg dela
koga ãe ove ideje izgraditi, te put na koji ãemo ukazivati i koji ãemo biti mi. Slièno tome,
holistièka organizacija Kosmosa sa uzroènom hijerarhijskom harmonijom složenijih i
jednostavnijih organizacionih nivoa, predstavlja osnovu za doživljavanje evolucije koja
se kreãe u smeru sve zadivljenijih spoznaja života posredstvom božanskih selekcija koje
se spontano izvode u skladu sa božanskim težnjama, tako da Priroda predstavlja
božansku refleksiju u svrhu radošãu ispunjenog spoznavanja njene sopstvene prirode.
Evolucija se, usled nerazdvojivosti uma i Prirode, može sagledati kako putem
posmatranja razgranatosti evolutivnih stabala, razmatranja homologija i analogija izmeðu
živih vrsta na njemu i napretka na nivou kompleksnosti organizacije individua kroz
istoriju, tako i putem sagledavanja informacionog bogaãenja naše »nežive« sredine. Veã
smo pokazali da je liniju koja razdvaja biãe od njegove sredine nemoguãe povuãi, s
obzirom da svi mi jesmo zapravo ne samo naš sadržaj, veã pre svega naš kontekst
postojanja, putanje kojima se pružamo svetu. Pošto je kroz kibernetièke okvire u svakom
napretku – nastanku novog, nužno imanentan izvor nasumiènosti, u sprezi sa idejom o
uèenju kroz greške, upravo se nepreciznosti u analognom procesovanju188 mogu smatrati
ishodištima inteligencije, konstruktivnog, evolutivno unapreðujuãeg uèenja. Ovakva
perspektiva predstavlja i put ka ujedinjenju dveju sukobljenih pristupa opisivanju kretanja
živog sveta – krutog, sudbinskog i kreacionistièkog sa jedne, i besmislenog, nasumiènog,
neo-darvinovskog sa druge strane, a osnovna jednakost koja èini vezu izmeðu ova dva
shvatanja jeste da odgovornost = smislenost; dakle, slobodna volja biãa pri iscrtavanju
kvaliteta kao puteva izmeðu biãa i Prirode, pruža nam potencijal osmišljavanja i
radovanja sa svetom, koji je sve veãi što je naša brižnost prema njemu veãa. Kao
posledica istovremeno indeterministièkog, ali i trenutno osmišljavajuãeg i nenasumiènog
evolutivnog poretka Prirode, i mi sami se ne možemo zamisliti kao tela odvojena od
ostatka sveta u bespoštednoj borbi za opstanak, veã upravo kao nastavljaèi jedne
milionima i milijardama godina merljive tradicije. Naša tela ne samo da u sebi nose
zvezdanu materiju (»naši koreni sežu duboko; mi smo usidreni u zvezdama«363, kako
kaže Leri Dosi), veã i trud, volju i oseãanja kojima je svet oèuvan i graðen od strane
naših predaka (slièno kao što svaka mašina u sebi sadrži i edukativne temelje, ili znanje
koje je postojano i ima znaèenje samo u civilizacijskoj mreži dejstava, jezika i
meðusobne orijentacije), o èemu nam govori biblijski stih: »Drugi su se trudili, a vi ste
ušli u njihov trud« (Jovan, 4:38), koji nas ispunjava skromnošãu i oplemenjujuãom
voljom za stvaranje i koraèanje ka daljoj evoluciji.
Pošto sama naša svesnost podrazumeva uèenje, i pošto nema postojanja bez
postajanja, kretanja na razvojnom putu, tada se naša egzistencija i kontinualni napredak
mogu zamisliti kao graðenje temelja nekih buduãih, velièanstvenih pogleda na svet. Jer,
slièno kao što i svet koji iscrtavamo sadrži u sebi putanje èitave evolucije životnosti koja
nam je prethodila i koja je uslovila raðanje našeg sveta, razmišljanja o poretku sveta i
164
suze izlivene u susretu sa tajnama Prirode, i naš trud, putanje koje pružamo našem svetu
fleksibilno se usaðuju u temelje buduãih svesnosti, poimanja i radoznalih dodira biãa sa
Prirodom. U ovom kontekstu se možemo prisetiti i uèenja apostola Pavla: »Ako su pak
neke grane odlomljene, a ti si se kao divlja maslina nakalemio meðu njih i postao
zajednièar u korenu i masnoãi masline, nemoj da se ponosiš nad granama. A ako se
ponosiš, znaj da ne nosiš ti korena, nego koren tebe. Na to ãeš reãi: grane su odlomljene –
da se ja nakalemim. Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stojiš«
(Rimljanima 11:17-20). Individualizam i kompetitivnost koji proistièu iz savremene neodarvinovske teorije evolucije bismo u kontekstu izloženog uèenja apostola Pavla
metaforièno mogli da sagledamo kao sebiènu borbu grane protiv grane, lista protiv lista
na uštrb celovitosti stabla, dok bi ko-evolutivna predanost, ljubav i davanje sagledani u
granama drveta, zajedno sa poštovanjem èitavog korena – truda naših predaka i èitave
prirodne kreacije, rodili i èudesno drvo.
Svaka evolucija je ko-evolucija
Osnovna greška originalne Darvinove, slièno kao i savremene neo-darvinovske
teorije evolucije je ideja o sebiènoj borbi za opstanak kao mehanizmu evolucije živih
vrsta. Najvažniji zakljuèak kontemplacije koja èini ovu knjigu je taj da su um i Priroda
nerazdvojiva celina, i da oni predstavljaju meðusobne refleksije, i da samo ulepšavanjem
našeg etièko-estetskog doživljaja sveta ulepšavamo Prirodu. Iz jednostavnog
sagledavanja meðuzavisnosti izmeðu životnih jedinki i vrsta, koje figurišu u svakoj
ekosistemskoj organizaciji, postaje oèigledno da je optimalni izbor onaj kojim se
podržava održivost i evolucija èitavog sistema, dok bi proždrljivost ili bilo koje druge
maksimizirajuãe težnje neizostavno dovele do degradacije ovih cikliènih putanja, a time i
do samih agresorskih entiteta. Boreãi se protiv Prirode u svrhu sopstvenog preživljavanja
i zadovoljavanja samo sopstvenih potreba (što je osnovni pokretaè kompetitivnog
savremenog društva), neizostavno razaramo sredinu, a time, naravno, i nas same. Stoga je
jasno da je jedina moguãa evolucija ona putem koje evoluira i naša sredina. Tako ãemo
ukazivanjem iskrene brižnosti prema našoj sredini, evolutivno napredovati i mi sami, dok
ãe i obrnuto, naše voljno i svesno unapreðivanje etièko-estetskog odnosa sa Prirodom,
prosvetljenje konteksta osmišljavanja crta našeg sveta, inicirati i evoluciju biãa koja nas
okružuju i koja èine naš svet. Jedinica preživljavanja u mehanizmu prirodne selekcije,
stoga, nisu geni kao ni bilo koja druga supstanca, veã iskljuèivo putanje (na relacijama
DNK – ãelija, ãelija – telo, organizam – sredina...) koje se pružaju u odnosu fleksibilnih
živih biãa sa svojom sredinom. Dobrota, pažnja, ljubav preživljavaju, a ne materija
ogoljena do suvog genetskog poretka. Iz ovakve perspektive ni naš um nije lokalizovan u
našem telu, veã se potencijalno beskrajno prostire, a sama jedinica evolutivnog
preživljavanja se može jasno poistovetiti sa jedinicom samog uma - putanjom.
Neophodan preduslov svakog evolutivnog napretka je strukturno kuplovanje272. U
autopoietièkoj teoriji se pod strukturnim kuplovanjem podrazumeva istorijat interakcija
koji dovodi do strukturalne kongruencije izmeðu dva ili više živih biãa (ili, uopšte,
sistema), kao i istorijski proces koji dovodi do prostorno-vremenske koincidencije
izmeðu promena stanja. Interakcija izmeðu živih biãa i njihovog fizièkog okruženja je
uvek uzajamna i dvosmerna, te se stoga naša sredina ne može smatrati statiènim
objektom, veã samo sistemom koji se menja uvek zajedno sa nama samima. Upravo se u
165
ovoj istorijskoj razlici postanka može sagledati krucijalni kontrast izmeðu robota i živih
biãa; jer, naime, dok su roboti dizajnirani da bi se uklopili u odreðenu sredinu, živa biãa i
njihova životna sredina su ko-evoluirali kroz uzajamne obogaãujuãe promene. Slièno
metafori surfera na moru Kosmosa, surfera koji se prilagoðava beskrajnom negentropijskom talasu evolutivne Prirode, opstajuãi naštimovan na samu ivicu haosa, na
èudesnu dinamièku ravnotežu ureðenosti i slobode oko koje fluktuiraju stanja
maksimalne fleksibilnosti i adaptacionog potencijala, omoguãavajuãi mu održavanje i
kroz uèenje obogaãivanje svoje strukture271 i strukture talasa i mora, i živa biãa plutaju
nerazdvojiva od njihove sredine, u stanju danas èesto zaboravljenog, ali neizrecivo
bliskog kontakta sa Prirodom, i to tako da se èitav naš svet menja sa svakom našom
refleksijom, mišlju i konverzacijom, pri èemu je svako biãe u svakom trenutku ono što
jedino može biti, i tamo gde zaista mora i jedino može biti268 (što, naravno, ne znaèi da se
»premotavanjem unazad« i ponovnim »puštanjima« toka evolucije217 ne bi uvek dobijali
novi, nepredvidljivi i neponovljivi ishodi). Dok manipulativne težnje ka menjanju drugih
posredstvom kontrolisanja njihove sredine (posredstvom zahteva, oèekivanja, forsiranja
situacija i, sve u svemu, redukovanja slobode odluèivanja) podrazumevaju pogrešno
uviðen robotizovani karakter biãa (a »evolucija i uèenje se ne mogu uvesti bez izvoza
kontrole«, kako smatra Kevin Keli, nadovezujuãi se na uèenje LaoCea da »inteligentna
kontrola izgleda kao ne-kontrola ili sloboda, i stoga je ona izvorna inteligentna kontrola;
neinteligentna kontrola izgleda kao eksterna dominacija, i stoga je ona zaista
neinteligentna kontrola«217), tiho menjanje sebe i negovanje putanja prijateljstva u našem
domenu egzistencije, podrazumevajuãi prihvatanje autonomnog, slobodnog karaktera
svakog biãa, obogaãuje našu sredine, a time i druga biãa. Èitavo postojanje se tako može
sagledati kao èudesni ples izmeðu biãa i Prirode (jer, »moramo plesati sa nekim da bismo
prepoznali ko smo«410, podseãa nas fon Ferster), u kome se brižna ljubav koja èini put
izmeðu njih ogleda u vernom praãenju svaèijeg autonomno iniciranog pokreta. »Razlog
ovome je u tome da volja, koja je volja ljubavi i stoga je slobodna, može imati svoju
radost samo u jedinstvu sa drugom slobodnom voljom...biãe koje voli mora imati dve
volje za ostvarivanje svoje ljubavi, jer je potpunost ljubavi u harmoniji, harmoniji izmeðu
slobode i slobode...Naš život, poput reke, udara svoje obale ne da bi se našao zatvoren u
njima, veã da bi svakog trenutka iznova otkrivao da ima beskrajan otvor ka moru. To je
poema koja odzvanja svoj stih na svakom koraku ne da bi bila utišana svojim krutim
ogranièenjima, veã da bi svakog trenutka izrazila unutrašnju slobodu svojih
harmonija...lepota harmonizuje u sebi granicu i ono izvan«367, reèi su Rabindranata
Tagora koje nam pojašnjavaju uzroke i dragocenosti ljubavlju i dobronamernošãu
ispunjenog uzajamno evolutivnog ogranièavanja ponašanja na relaciji izmeðu voljenih
biãa ili, uopšte, uma i Prirode. Upitan kako je stigao do svoje »stanice« na Putu, alBistami odgovara: »...Ostavi vrata otvorena, reèe mi ona. Bdio sam do zore da budem
siguran da je onako kako je zaželela i da sam je poslušao. Tako je ono što sam toliko
tražio ušlo kroz ta vrata«401, ukazujuãi na nicanje i rascvetavanje svake mudrosti na
temeljima brižnosti i Ljubavi. I sva istinski genijalna, opšte prosvetljujuãa delovanja i
ostvarenja ne nastaju na temeljima uroðenog talenta, inertnog, programskog rezonovanja
ili težnje ka egocentriènoj gratifikaciji, veã upravo velike želje da se druga biãa obogate
upoznatom lepotom, produhovljavajuãim znanjem i plodovima našeg truda. Simbiotièke,
socijalne i ekosistemske interakcije sa mnoštvom zajednièkih crta ispoljenih kod
posebnih organizama predstavljaju ogledalo strukturalnog kuplovanja kao neophodnog
166
preduslova svakog evolutivnog napretka. Èitavu našu biosferu saèinjavaju združene
životne jedinke i vrste koje nagonski jedna drugoj èine životnu sredinu povoljnom, a
poznato je da se samo kroz konstruktivnu saradnju prirodna sredina može kreativno
ulepšavati. Èak i sama ljudska saznanja ponikla na misaonim refleksijama uslovljena su
našim postojanjem uronjenim u socijalnu tradiciju deljenih ideja, razmišljanja, pokreta,
težnji itd., o èemu nam svedoèi i sama reè »saznanje« kao sa-znanje (con-scire), nešto što
neizostavno povlaèi za sobom znanje koje poseduje znaèenje samo u svrhu komunikacije,
zajednièkog napretka, globalne evolucije. »Uèenje je transformacija radnji (i biãa i
sredine, prim.a.) u procesu izvoðenja radnji zajedno sa drugima«271, smatra Umberto
Maturana. Ovakve zajednièke interakcije drastièno poveãavaju sposobnosti adaptacije
organizama i održavanja njihove sve kompleksnije samo-organizacije u svojoj interakciji,
strukturnom kuplovanju sa prirodnom sredinom.
Uporedan razvoj fleksibilnosti i organizacione raznovrsnosti, odnosno osetljivosti
i veštine, osim što se može sagledati u svakoj ekosistemskoj organizaciji, prirodan je i
imanentan u svakom umeãu koje uèimo. Sposobnost uèenja (na greškama) je u opštem
sluèaju direktno srazmerna raznovrsnosti saznajnog sistema. Stoga je na individualnom
nivou u svrhu buðenja kreativnih potencijala, potencijala uèenja i razvijanja, nužno
podsticati kako fizièku, tako i saznajnu fleksibilnost – fleksibilnost modifikovanja
temelja, predrasuda našeg rezonovanja i sagledavanja sveta, dok je na društvenom nivou
važno ne svoditi razlièite putanje mišljenja, raznovrsna verovanja i temelje zakljuèivanja
na socijalne standarde (pozivanjem ne na samostalne refleksije i konstrukcije, veã na
unapred zadate objektivistièke odgovore), veã upravo podsticati što veãu raznovrsnost
pogleda na svet, jer se u njoj krije tajna kako održivosti vrhunskih emergentnih kvaliteta
naše ekosfere, tako i potencijala njihovog daljeg unapreðenja. Organizovanje živih biãa u
funkcionalno diferencirane organizacije, takoðe, predstavlja prirodni put olakšavajuãeg i
održivijeg prevazilaženja grešaka - »nepolaženja za rukom« odreðenih aktivnosti, koji
rezultuje u individualno-globalnom kreativnom razvoju pod uslovom da se i fleksibilnost
sistema održava uporedo sa razvojem njegove funkcionalne raznovrsnosti. Stoga se i
vrata ko-evolutivnom napretku otvaraju ne kroz nasilna, objektivistièka nametanja
putanja razmišljanja i sagledavanja sveta, veã kroz podsticanja njihovih samostalnih
razvoja u smeru redukovanja nesvesnih vezanosti za ukruãene temelje razmišljanja i
buðenja novih, sve èudesnijih semantièkih okvira i pogleda na svet. Putokazi znanja
izrasli na temeljima tihog, nereèitog jezika saoseãanja tako predstavljaju pokretaèe toèka
savremene evolucije života. Negovanje raznovrsnosti životnosti i tananih putanja koje
sve nas objedinjuju u nerazluèivu celinu jeste kreativni odnos biãa prema svom svetu,
jeste Put Prirode. Duboka oseãajnost kao esencija sve produhovljenijih stadijuma
životnosti se razvija uveãanjem raznovrsnosti, ali tako da se uporedo sa ovim razvojem
neguje i svest o jedinstvu, svepovezanosti kojom se održavaju ko-evolutivne, predane i
radosne harmonije izmeðu raznovrsnih entiteta. Kontinualna potraga za harmonijom
izmeðu raznovrsnosti i jedinstva èini sjajni pokretaè toèka beskrajnog evolutivnog
napretka Prirode.
Iz shvatanja o svakoj evoluciji kao ko-evoluciji268 raða se svest o kooperaciji i
duhu zajedništva, jedinstva sa ostatkom sveta, imanentnima u svakom istinskom napretku
i informativnom sistemskom obogaãenju. Evolucije inteligentnog rasuðivanja, jezika i
suptilnosti komunikacije, predstavljaju posledice ulaganja truda individualnih biãa u
rešavanje problema koji opstaju u domenu meðuljudske interakcije, odakle je jasno da
167
kompetitivnost, ambicioznost, zavist, pohlepa i agresivnost redukuju inteligenciju, dok
ljubav, prihvatanje drugih biãa, nas samih i èitavog sveta, poput zraka Sunca prostiru
njene potencijalne evolutivne putanje u nedogled prostora i vremena. Èitava teorija
evolucije se tako osvetljava u jednom novom, visoko etièkom svetlu putem koga jasno
sagledavamo da su sve uzvišene osobine ljudskih biãa direktno vezane sa konsenzusnom
prijemèivošãu, otvorenošãu za ko-egzistirajuãe opcije, poniklim na ne mehanistièkom,
trivijalizujuãem testiranju i kompetitivnosti, veã na spontanim susretima sa morem
nepredvidljivosti i blaženoj brižnosti prema našoj sredini. »Ljubav je naše prirodno
stanje, i odricanje od ljubavi je to koje od nas zahteva sve racionalne napore...Ljubav ne
mora da se uèi...jer je ona naš biološki temelj...Za razliku od ljubavi, agresivnost se mora
gajiti ili u suprotnom nestaje sa susretom sa drugim u jednostavnosti naše
ljudskosti...Ljubav je lek koji otvara našu inteligenciju za refleksiju i pruža nam
moguãnost izbora, i kada biramo u svesnosti našeg ljudskog uslova, ljubav postaje naša
osnovna referenca, jer je biologija ljubavi i dalje naše krajnje tlo i izvorište oporavka
svakog uznemirenja kroz ostvarenje nas kao ljudskih biãa«273, smatraju Umberto
Maturana i Gerda Verden-Zeler, ukazujuãi ne na sebiènu kompetitivnost, veã na èistu
Ljubav kao na Put Prirode, na naš spontani izbor, na Prirodu koja nam pruža svoju
dobrotu na našu najmanju pomisao o njoj. Sam nastanak Kosmosa iz taèke singulariteta,
iz drevnog Jednog predstavlja nesebièan akt kreacije koji bi trebalo da predstavlja uzor i
ljudskoj evoluciji u uviðanju egzistencijalnih uslova ne kao ogranièenja, restrikcija i
opozicija, veã kao izvora radosnih saznanja i evolucije. Èitav svet kao beskrajnu
harmoniju evolutivnih izvora nas i našeg sveta neophodno je samostalno prepoznati (tj.
izumeti kroz ko-kreaciju kvaliteta), što podrazumeva i uviðanje znatno dubljih, nereèitih
korena nauènih, religioznih, socijalnih, politièkih i ekonomskih normi i obrazaca
ponašanja, slepim sleðenjem kojih spontano iniciramo odricanje i negiranje ovih putanja
ljubavi i brižnosti kao istovremenog izvora evolucije i u beskraj prostiruãih putanja koje
zaista i jesmo mi. Što se više biãe utopi u lepotu sveta oko sebe i saživi sa njom, to je
proces kako individualne, tako i globalne evolucije - koja i jeste cilj ovakvog spontanog
pristupa interakciji uma i Prirode - efikasniji.
Dok se iz ravnotežno termodinamièkih ili »kreacionistièkih« perspektiva, materija
može doživeti kao mehanistièko-inertno ili antropocentrièno gradivno sredstvo koje nije
samo sebi svrha, veã služi ili nasumiènoj ili »uzvišenoj« svrsi, u oba sluèaja otvarajuãi
potencijalni prostor za njenu podložnost nemilosrdnoj i bezdušnoj manipulaciji, svest o
evolutivnom potencijalu u svakom deliãu materije unosi kako u nju, tako i u našu svest o
njoj, te i u relaciju uma i Prirode jedan vid istinske kreativnosti i božanske inteligencije.
Kroz perspektivu ko-evolutivnog postanka, i vera u poredak Prirode se èak i pored
deterministièkih opštih zakona fizike koji se odnose na periodiène prirodne pojave, ne
mora sagledati kao neizbežna sudbinska predstava u kojoj je ukinuta slobodna volja
njenih uèesnika, veã kao beskrajno kreativni put ka sve uzvišenijim i èudesnijim
pogledima na svet. Ovakvim shvatanjem se logièkom razumu nadovezuje i prirodna
ravnoteža etike i estetike, te se vera u poredak Prirode doživljava kao spiritualni put u
kome svako živo biãe uèestvuje svojim izborom. Kao što Alfred Nort Vajthed kaže:
»Iskusiti tu veru znaèi znati da smo mi, buduãi to što jesmo, nešto više od nas samih:
znati da naše iskustvo, nejasno i fragmentarno kakvo jeste, ipak seže u najveãe dubine
stvarnosti: znati da odelite pojedinosti, prosto zato da bi bile one same, zahtevaju da se
naðu u nekom sistemu stvari: znati da taj sistem obuhvata sklad logièke racionalnosti i
168
sklad estetskog dostignuãa: najzad, znati da, iako ta harmonija logike pokriva vasionu
kao železna nužnost, estetska harmonija stoji ispred nje kao živi ideal, kojim se opšti tok,
u njegovom neravnomernom napredovanju, uoblièava ka boljim, istanèanijim
izdancima«393.
Iz objedinjavajuãe perspektive ove knjige se i neo-lamarkovski i neo-darvinovski
pristupi objašnjavanju evolucije, zajedno sa kreacionistièkim stavom o božanskom
poreklu živog sveta, naspram njihovog meðusobno eliminišuãeg sukobljavanja, mogu
preplesti tako da grade jednu zajednièku, prosvetljenu celinu, te tako zamisliti kao koraci
na putu prema sve bogatijim uvidima u Put Prirode, koji, podsetimo se, podrazumeva
stalno preispitivanje upravo implicitnih pretpostavki relevantnih hipoteza i paradigmi
rezonovanja. Ovo jedinstvo se veoma lako može nagovestiti prihvatanjem: kibernetièke
ekvivalencije nasumiènih varijacija neo-darvinovske hipoteze (u kojima se oèitava
kvalitativni beskraj Prirode) i emanencije nesagledivih evolutivnih noviteta; u skladu sa
Lamarkovom hipotezom o nasleðivanju steèenih osobina, prihvatanjem putanja koje se
pružaju izmeðu biãa i njegove sredine, kao i putanja u okvirima biãa, kao jedinica
preživljavanja, u sprezi sa idejom o ne potpuno nasumiènom, veã stohastiènom,
konstruktivnom modifikovanju ovih putanja, èiju samo jednu »kariku« cikliènih
metaboliènih veza, ali ne i deterministièki vrh hijerarhijske ureðenosti organizma, èine
geni; te, sagledavanjem puta kojim se od svesnosti da materiju ne saèinjavaju mrtvi i
inertni, redundantni entiteti, veã èista emanencija duha, da se sa rastom raznovrsnosti
poveãava i èudesna svetlost jedinstva koje se rasprostire preko nje, povezujuãi
neponovljive i jedinstvene detalje Prirode u neraskidivu celinu, da je svaka evolucija koevolucija, kao i da dobrota altruizma, a ne sebiènost egocentrizma predstavljaju put
razvoja sve viših stupnjeva životnosti i zadivljenosti svetom, može izvesti
poistoveãivanje evolucije sa prirodnim, božanskim putem razvoja životnosti, sve
produhovljenijih svesnosti, saznanja, te doživljaja odnosa izmeðu biãa i svoje sredine,
svog sveta.
S obzirom da iz okvira sistemske teorije znamo da sistem niže kompleksnosti
nikada ne može uspostaviti kontrolu nad sistemom više kompleksnosti, te da živa biãa
kao povratno spregnuto ureðeni, samo-organizacioni sistemi ne dopuštaju egzistenciju
bilo kakvih faktora kontrole iz okoline, veã samostalno kreiraju sopstvene vizije svih
ovakvih uticaja, proces ko-modifikacije, imanentan u svakoj dobronamernoj i kreativnoj
komunikaciji, može se sagledati kao osnova procesa ko-evolucije. Naime, da bismo
uèinili proces ko-evoluiranja spontanim i ravnomernog tempa, neophodno je da u svaku
komunikaciju ulazimo spremni ka sopstvenoj promeni, jer samo tako možemo oèekivati
da i druga strana napusti komunikaciju organizaciono bogatija i kreativno usmerena.
»Ekologija je ceo sistem, ali ko-evolucija je ceo sistem u vremenu. Njeno zdravlje je
napredna – sistemska samo-edukacija koja se hrani na stalnim nesavršenostima.
Ekologija održava. Ko-evolucija uèi«217, pisao je Stjuart Brend, dok Kevin Keli smatra da
»greška, bilo sluèajna ili osmišljena, mora postati integralni deo svakog procesa kreacije.
Evolucija se može zamisliti kao sistematsko upravljanje greškama«217. Sa ovakvim
pristupom prihvatanja nesigurnosti i grešaka, neguje se maksimalna fleksibilnost èitavog,
globalnog sistema kome pripadamo, uporedno održavajuãi potencijal adaptivnosti, etièku
budnost i estetsku prijemèivost biãa maksimalnim, što èini esencijalnu karakteristika
živih sistema prilikom njihovog konstruktivnog evoluiranja u kontekstu sredine.
169
Dok se u dominacijski ureðenim sistemima društvenih interakcija, sazdanim na
temeljima prihvatanja objektivistièkog pogleda na svet, rešenja neslaganja u mišljenju
postižu pozivanjem na privilegovaniji pristup »istini« sa oèiglednim koèenjem kapaciteta
za uèenje i evoluciju, slièni »konflikti« se u okviru kooperativnog sistema zasnovanog na
svesti o neizvodljivosti pozivanja na kriterijum istinitosti i nužnom prihvatanju
okrenutosti temeljima težnji jedni drugih, pretvaraju u povode za konstruktivni napredak
obe strane u sukobu, kao i èitavog sistema kome one pripadaju. Dok se greške u
objektivistièkoj organizaciji doživljavaju kao nepoželjne, te se ili ignorišu ili porièu usled
straha da bi se njihovo svesno potvrðivanje, ali neuèenje na njima doživelo kao dodatno
ogranièenje našem ponašanju ili razmišljanju, prirodno inicirajuãi situacije njihovog
istorijskog ponavljanja, one u jednom kooperativnom, konstruktivistièkom društvu
predstavljaju radosne povode istraživanja granica našeg znanja, postavljanja našeg uèenja
u sve šire kontekste, kao i prohoda u nova stanja bogatije globalnije organizacije.
Da ljudske težnje ka plemenitom harmonizovanju i prosvetljavanju putanja koje
nas povezuju poseduju veãi potencijal preživljavanja od putanja uspostavljenih sa ciljem
sopstvenog velièanja, materijalnog i sebiènog sticanja, lako se može sagledati na primeru
savremenog umetnièkog stvaralaštva. Naime, dok dela nastala na težnjama ka sebiènom
profitiranja nikada ne uspevaju da ispune imperativ svetosti, te prolaze kroz mreže
komunikacije kao »ðule«, uzrokujuãi intenzivne, ali kratkotrajne odgovore, nakon èega
bivaju zaboravljene, zaista vredna umetnièka dela tiho pronalaze svoj put u mrežama
komunikacije Prirode, da bi gotovo neprimetno, sa neumorno i neogranièeno prostiruãim,
nežnim i umerenim amplitudama ispunila svoj cilj, prosvetlile putanje koje povezuju
biãa. Istinita i sa plemenitim, altruistiènim težnjama nastala ljudska dela predstavljaju
putanje koje indukuju evolutivni napredak èitave Prirode, jer, podsetimo se, pojedinaèni
entiteti ne preživljavaju, veã samo putanje koje pripadaju èitavom svetu. Za razliku od
drugih primata (kao, na primer, šimpanzi) kod kojih putanje agresivnosti i
kompetitivnosti najèešãe dominiraju nad oseãanjima brižnosti, blokirajuãi put prirodnog
napretka, èitava evolucija ljudske vrste se može sagledati kao ekstenzija putanja
uzajamnog poverenja i brižnosti izmeðu majke (kao harmonije relacija pažnje) i deteta, te
se postajanje dete u sve veãoj meri, biti odgovoran, brižan i zaljubljen u èitav svet može
sagledati kao moderno koraèanje na putu evolucije. Stoga ãemo se još jednom podsetiti
da:
Tajna života je u putanjama, a ne samo u genetskoj šifri ili bilo kojoj formi ili supstanci
Jedno od najvažnijih otkriãa savremenih prouèavanja živih sistema kao
disipativnih struktura pomoãu teorije kompleksnosti jeste da biološke forme nisu
odreðene genetskim kodom, veã predstavljaju emergentne osobine èitave epigenetske
mreže metabolièkih procesa. Genetska konstitucija organizma, ukljuèujuãi kako jedarsku,
tako i citoplazmatiènu strukturu životno inicirajuãih ãelija, predstavlja samo osnovu
ontogenetske i filogenetske epigeneze organizma, u obliku uslova koji determinišu polje
moguãnosti epigenetskog razvoja, ali ne i deterministièkih uzroka ovog razvitka. Fenotip
kao individualna realizacija organizma, stoga, nije delimièna ekspresija genotipa, veã
uvek jedinstvena i neponovljiva harmonija koja se kontinualno stvara u dodiru biãa i
njegove životne sredine273. Samo razumevanje DNK lanca i genetskih poruka, stoga, nije
dovoljno za otkrivanje tajne života, veã stavljanje akcenta na kvalitativnu igru èitave
170
epigenetske metabolièke mreže procesa i unutrašnjih komunikacija biãa sa prirodnom
sredinom predstavlja kljuè razumevanja kako postanka, tako i evolucije životnosti.
Za razliku od opšteg stava savremene biologije, u okviru koga se smatra da
genom u redosledu konstitutivnih nukleotida sadrži informacije koje u potpunosti
odreðuju sve osobine biãa, kao i interne procese koji iniciraju formiranje ovih osobina, u
skladu sa cirkularnim formalizmom autopoietièke teorije, ontogeneza organizma se može
sagledati kao epigenetski tok strukturnih promena u kontinualnoj ko-evolutivnoj
modifikaciji biãa i sredine, pri èemu genetska struktura predstavlja samo delove
kompleksne mreže kružnih, iterativnih procesa ove životne interakcije58. Kroz ovakav
pogled permanentne dinamièke transformacije na putu uèenja, ko-evolucije i uporednog
spiritualnog razvoja biãa i njihove životne sredine, filogeneza i ontogeneza se stapaju u
neraskidivu zajednièku celinu. Trenutna struktura biãa predstavlja, tako, odraz celokupne
istorije interakcija otelotvorene epigenetske mreže sa prirodnom sredinom, »strukturne
plovidbe«272 realizacije biãa i Prirode, u èemu se jasno može sagledati i razlog
ontogenetsko-filogenetske korespondencije dinamièke strukture biãa i njegove sredine68.
Modifikacije iskljuèivo na nivou genetske šifre - za koje se u okvirima savremene
paradigme genetskog determinizma smatra da predstavljaju (i to, naravno, u nasumiènom
obliku) osnove evolutivnog puta životnosti – nisu u stanju, same po sebi, da proizvedu
fenotipske promene na nivou organizma, veã je promena na nivou celovite epigenetske
mreže biãa, u okviru koje geni predstavljaju samo cikliène uzroène komponente, nužna za
konstruktivno preusmeravanje životnosti na putu evolucije68. Promene na nivou
razmišljanja, oseãanja i, uopšte, životnih modova odnosa biãe - Priroda predstavljaju,
tako, inicijatore konstitutivnih genotipskih modifikacija, te se evolucija ne može sagledati
ni kao kreacionistièki, eksterni dizajn, niti kao usamljeno preobražavanje »nežive«
materije od strane životnosti, veã kao »srednji Put«, kao èarobni i beskrajno osetljivi
dodir izmeðu Puta Prirode i slobodne volje živih biãa. Put koji spaja biãa, relacije
obasjane ljubavlju i pažnjom, kojima se predano pružamo ka našem svetu predstavljaju,
tako, pokretaèe toèkova evolucije i temelje uzajamnog, ko-evolutivnog spiritualnog rasta.
Postoje mnogi jasni indikatori neizvodljivosti pozivanja na genetsku strukturu kao
na deterministièku osnovu razvoja biãa. Poznato je, na primer, da sve ãelije jednog živog
biãa poseduju identiène genetske materijale, i pored toga što mogu obavljati suštinski
razlièite zadatke. Premda je jednu od centralnih dogmi nauke o živom svetu dugo èinila
pretpostavka o razlièitosti funkcionalnih aktivnosti ãelija složenog organizma usled
razlièitih ãelijski-inherentnih genomskih struktura, danas je poznato da sve ãelije jednog
organizma sadrže identiène genome, te da raznovrsnost ãelijskog ponašanja opstaje na
osnovi razlièitih putanja genetske aktivnosti. Genom se, zapravo, ponaša kao složena
paralelno-procesujuãa informativna mreža u okviru koje geni meðusobno regulišu svoje
aktivnosti, i upravo se ovo koordinisano ponašanje i komunikacija koja se proteže i na
interãelijske interakcije, nalaze u osnovi ãelijske diferencijacije214.
98,5 % DNK lanca èoveka je identièno sa DNK šimpanze, oko 98 % je prisutno i
kod ostalih kièmenjaka, dok ljudi i bakterije dele na stotine identiènih gena. Trenutno
stanje na polju rezultata mapiranja i funkcionalne analize genoma posredstvom
istraživaèke metodologije savremene nauke o živom svetu, na osnovu koga genom biljke
pirinèa poseduje dvostruko više gena u odnosu na ljudski genom, zajedno sa rekreacijom
poèetnog, izvornog razvojnog potencijala ãelija u izvesnom oocitnom okruženju412, te
višestrukom (poznat je primer gena koji predstavlja kod za sintezu dva antagonistièki
171
suprotstavljena hormona, jednog koji podstièe, i drugog koji potiskuje apetit, pri èemu se
kljuèevi inicijacije njihovog stvaranja mogu pronaãi samo u celokupnoj okružujuãoj
mreži interagujuãih proteina, dok je sa druge strane, naravno, poznato i da je hrana u
stanju da modifikuje epigenetsku mrežu dejstava)252, umreženom i holistièkom
funkcionalnošãu gena i iscrtavanjem sve kljuènijih uloga sve manjih DNK-spregnutih
ãelijskih komponenti (transkripcionih faktora, hromatina, mikro-RNK, jedarske-RNK
itd.) u procesima emanencije genetske aktivnosti, ukazuju nam na izrazito fleksibilnu i
neraskidivo isprepletanu ureðenost cikliène mreže ãelijske životnosti, u okviru koje i
njeni najmanji delovi èine esencijalne karike èiji se uticaji protežu duž svih, kako nižih,
konstitutivnih, tako i viših, složenijih organizacionih nivoa globalnog sistema Prirode.
Izuzetne regenerativne sposobnosti embriona – odslikane primerima otkriãa Pola Vajsa
da potpuno dispergovane embrionske ãelije rastu do fragmenata organa iz kojih su
izdvojeni kada se ponovo spoje, i opažanja da se embrioni kojima se u ranoj fazi razvoja
ukloni nekoliko ãelija ili genetskih sekvenci, potpuno normalno razvijaju - ukazuju nam,
takoðe, ne samo na izvesnu »redundantnost« genetske šifre, veã i na neophodnost
uvažavanja èitave multihijerarhijske, metabolièke mreže dejstava, koja zahvaljujuãi
svojoj cikliènosti lako može regeneracijski kompenzovati izgubljene delove sistema. Veã
smo videli da je ekvifinalnost - postojanje višestrukih puteva kojima se dolazi do istih
stanja, osnovna karakteristika nelinearnih, umreženih, životnih sistema.
Predstava o holistièkoj ureðenosti sveta, o evoluciji kao u dodiru težnji biãa i Puta
Prirode iscrtanom kretanju ravnotežnih materijalnih sistema ka sve bogatijoj
raznovrsnosti emergentnih kvaliteta, ka sve spiritualnijim vrednostima, ne može u sebe
inkorporirati ideju o DNK lancu kao inertnom blueprint-u svih emergentnih kvaliteta
viših organizacionih nivoa, kao što su um, svest i naša oseãanja. Stoga pre možemo
smatrati da DNK evocira, ali ne i determiniše ontogenezu holistièkih nivoa ureðenosti313,
slièno kao što hijerarhija organizacionih nivoa prirodnih sistema može biti samo
evocirana, ali ne i potpuno odreðena elementarnim, atomskim i molekulskim
interakcijama. Geni odreðuju promenljivi tip dinamike (tip atraktora, reèeno jezikom
teorije kompleksnosti) sa kojim ãe se biãe susretati sa ogranièenjima sredine, ali ne i
osobine samog biãa.
Kapacitet evoluiranja koda je obrnuto srazmeran nivou njegove kompresovanosti,
odnosno redundantnosti214, te bi, stoga, potencijalna kolièina informacija koju može
posedovati genetski kod bila maksimalna pod uslovom egzistencije podjednake
verovatnoãe nalaženja svake od moguãe èetiri nukleotidne baze DNK lanca na bilo kojoj
poziciji u njenom nukleotidnom nizu313. Drugim reèima, DNK lanac može funkcionisati
kao kod samo pod uslovom da njegova ureðenost na nivou nukleotidnog redosleda nije
posledica uravnotežavajuãih sila potencijalne energije klasiène fizike. Kao što redosled
slova u ovoj reèenici nije odreðen termodinamièki uravnotežavajuãim fizièkim
zakonitostima, tako je i poredak genetskog koda uslovljen, ali ne i uzrokovan fizièkohemijskim silama koje se koriste za uobièajeno objašnjenje strukture i puta izgradnje
ovog molekula. Struktura genetskog koda je, stoga, prevashodno holistièkog,
kontekstualno oblikovanog karaktera, te se njegova smislenost i funkcija, slièno kao i
esencijalne crte živih biãa, ne mogu u nauènim opisima i objašnjenjima redukovati do
suštih fizièko-hemijskih zakonitosti. Efekat spontanog suprotstavljanja postizanju stanja
maksimalne entropije (tj. nemoguãnost predviðanja nastanka bilo koje posebne reèenice
ili genetskog niza kao najverovatnijeg) omoguãava, naravno, postojanje »znaèenja«, u
172
biofizièkim okvirima formalno predstavljenog u vidu informacionog sadržaja,
srazmernog numerièkoj verovatnoãi datog rasporeda. Meðutim, podsetimo se da, s
obzirom da je, slièno kao pri izraèunavanju ukupnog broja šahovskih kombinacija kada
podrazumevamo implicitne pretpostavke o poznatom broju polja, broju figura i pravilima
po kojima se igra igra (odnosno, u skladu sa kojima se odigravaju kretanja figura i
njihove interakcije duž šahovske table), i pri proceni ukupne kolièine informacija koju je
Kosmos mogao da »proraèuna« od trenutka svog nastanka, neophodno uzeti u obzir
polazne eksplicitne ili implicitne pretpostavke - koje se tièu, na primer, nastanka sveta u
trenutku velikog praska pre oko 15 milijardi godina, atomske ili još elementarnije
strukture materije, fizièkih zakonitosti koje diktiraju evoluciju prirodnih sistema itd. koje u mnogome odreðuju procenjenu »raèunsku moã« prirodnih procesa, objektivno
matematièko odreðivanje informacionog sadržaja je - èak i bez uzimanja u obzir èinjenice
da je kvantna teorija došla do zakljuèka da se materija ne može podrazumevati takvom
kao da poseduje svoje »ništa«, da kada se atomi uklone iz prostora ne ostane ništa ili
samo prazan prostor, kao i stava teorije relativnosti na osnovu koga prostor predstavlja
nerazdvojivi deo prostorno-vremenskog kontinuuma, koji ne može postojati odvojeno od
materije, usled njihova obostrane, meðusobno oblikujuãe i nerazluèive interakcije,
premda ih uslovno, iz pragmatiènih perspektiva, možemo razdvajati - nemoguãe, slièno
kao ni odreðivanje raznovrsnosti bilo kog prirodnog sistema. U svakom sluèaju, dok
struktura DNK u okvirima paradigme genetskog determinizma poseduje svoje znaèenje
samo u vidu funkcije pretpostavke o njenoj naslednoj funkciji, ovo znaèenje se proširuje
na sve postojeãe sa uviðanjem DNK ne kao vrha hijerarhijske strukture biološkog
determinizma, veã »karike« u lancu beskrajnih samo-produktivnih životnih ciklusa u
okviru kojih »um (naše najdublje vrednosti i težnje) caruje, a snaga (metabolièki ciklusi)
klade valja«.
Danas je, izmeðu ostalog, poznato i da statièka struktura bioloških molekula nije
dovoljna za razumevanje njihove funkcije307, i pored toga što je najveãa dogma nauke o
živom svetu ta da »struktura (forma) definiše funkciju«. Ne samo da je iz holistièke
perspektive, kvalitativna suština i funkcionalnost prirodnih entiteta odreðena celokupnim
kontekstom njihove interaktivne egzistencije, veã i svaka, prividno statièna prirodna
ureðenost ili struktura predstavlja inherentno dinamièku, relacijski kompleksno umreženu
organizaciju. Funkcionalnu ureðenost DNK molekula, tako, karakterišu izrazite
konformacione promene u procesima transkripcije i replikacije, s obzirom da pristup
odgovarajuãih molekula nukleotidnim bazama tokom ovih reakcija zahteva velike
distorzije DNK lanca. DNK poseduje kretanje koje ne ukljuèuje samo stalne termièke
fluktuacije, veã i formu pomeraja poznatu kao »disanje« - privremeno otvaranje
(rasplitanje) segmenata DNK lanca, èak i bez neposrednog prisustva enzima. Otkriveno
je i da je spontana razmena protona izmeðu nukleotidnih baza rastvorenih u vodi visoko
lokalizovana, tako da se samo pojedinaène baze, bez njihovih suseda, mogu eksponirati,
što ukazuje ne samo na sub-genetske aktivnosti DNK, veã i na kvantni karakter DNK
lanca. Takoðe, dok se u konvencionalnoj biologiji reprezentuje samo intenzitet, ali ne i
faza elektronskih talasa, poznato je da se, usled preklapanja faza pojedinaènih elektrona
DNK lanca, on može smatrati nedeljivim i koherentnim elektronskim oblakom249. Usled
velikih amplituda kretanja, ukljuèenih u procesima interakcije DNK sa metabolièkim,
intra-ãelijskim putanjama, i njihovog mrežnog karaktera - u okviru koga DNK figuriše
kao kod za redosled aminokiselina u sintetizovanom proteinu koji služi kao enzim u
173
procesima replikacije i transkripcije DNK - nelinearni aspekt DNK postaje oèigledan.
Ideja o jedinoj ulozi DNK u njenoj jednoznaènoj, linearnoj korespondenciji sa proteinima
(te, posebno, doživljavanje gena èija funkcija nije poznata kao »parazitskih«, iako znamo
da ljudska vrsta sadrži najveãi genomski udeo prividno nefunkcionalne DNK meðu svim
poznatim živim vrstama, te da se »parazitska« DNK sjajno održavala kroz planetarnu
evoluciju života208, usled èega su postulirane328 uloge ovih sekvenci DNK lanca u
postepenom iterativnom otkrivanju skrivenih životnih potencijala ka kojima je usmeren
brod planetarne evolucije) degradira sliku o kompleksnosti prirodnih putanja, o moru
nelinearnih procesa u kojima DNK figuriše, o kvantno-holistièkoj inteligenciji
imanentnoj u onome što se u savremenim nauènim okvirima još uvek smatra mrtvom
materijom podložnom inertnim, deterministièkim zakonima. Zahvaljujuãi nelinearnom
karakteru živih sistema, klasiène jednoznaèno preslikavajuãe uzroène analize se ne mogu
prihvatiti kao verni odrazi stvarnosti, te je za opisivanje životnosti, izmeðu ostalog,
neophodno uzeti u obzir i beskonaèan broj perspektiva gde ãe sa svake od njih neki novi
kvaliteti biti uoèeni.
Za formalno spoznavanje životnih sistema nije dovoljno poznavati samo njihovu
strukturu, veã je neophodno sagledati i procesnu organizaciju koju u formalnim nauènim
opisima mogu èiniti kako mehanistièke mreže uzroènih relacija koje opisuju fizièke
interakcije koje uslovljavaju kompleksne harmonije dinamièkih procesa i esencijalne crte
samo-produktivne i samo-realizujuãe životnosti, tako i nematerijalne mreže sistemskih,
holistièkih relacija koje nam metaforièno mogu ukazati na Put celine. Èak i pored
eventualno savršenog poznavanja pojedinaènih procesa koji èine metabolizam (iako
poimanje funkcionisanja same metabolièke mreže, sastavljene od pojedinaèno
mehanistièki protumaèenih procesa, pomoãu logièkog aparata rezonovanja predstavlja
neizvodljiv zadatak), razumevanje celokupnog puta jednog metabolièkog sistema u vidu
ostvarenja moguãnosti predviðanja vremenske sukcesije rezultujuãih stanja u zavisnosti
od proizvoljnih internih ili eksternih varijabli, bi usled neophodnosti uzimanja u obzir
celokupnog konteksta egzistencije ovih procesa u svrhu odreðivanja potpunog spektra
sistemskih kvaliteta, zahtevalo primanje k srcu sistemske inkorporiranosti u nesagledivo
veliku holistièku ureðenost èiji se principi projektuju na ponašanje svih kosmièkih
detalja. Iz tog razloga, slièno kao i usled èinjenice da se u okvirima autopoietièke teorije
životnost sagledava kao mreža relacija nezavisna od komponenata koje u njihovom
pružanju uèestvuju, korišãenje analogija i metafora se iznedruje kao pristup povezivanja
razlièitih nivoa organizacije živog sveta, od njegovih atomskih ka kosmièkim
dimenzijama, pristup koji otvara vrata i nauènoj ravnoteži logike i intuicije kao puta ka
istinskoj mudrosti naših predstava o ureðenosti sveta.
Premda su rezultati danas još uvek prevlaðujuãih nauènih pogleda na živa biãa
adekvatni linearnim, uslovljavajuãim mehanizmima, neophodno je obratiti pažnju da su
živa biãa organizaciono zatvorene sistemske strukture, u smislu da sva, bilo eksterno ili
interno inicirana dejstva, ne deluju linearno efektivno na telesnu mrežu dejstava, veã se
uvek uvode u internu mrežu povratno spregnutih relacija u funkciji obrade. Jednostavno
zapažanje da interakcija receptorskih ãelija sa fizièkom sredinom inicira takozvani
motorni odgovor organizma, kojim se modifikuju receptorske površine, te inicira luèenje
hormona koji iniciraju luèenje izvesnih biohemijskih supstanci koje nalaze svoje mesto
na sinaptièkim interfejsima, modifikujuãi unutrašnje neuronske putanje, govori nam u
prilog organizacione zatvorenosti živih biãa, u okviru koje se kontinualno, autonomno
174
(što znaèi i odgovorno) inicirano modifikuju ne samo rezultati percepcije, veã i operatori
koji definišu ove rezultate. Dinamièka ureðenost nervnog sistema živih biãa kao
relacijske mreže kreacije rezultata percepcije se, stoga, može sagledati kao usklaðena sa
postulatom kognitivne homeostaze, na osnovu koga saznajni (neuronski) sistem
neprekidno organizuje sebe kako bi neprekidno proraèunavao (odnosno, izvodio rezultate
percepcije) stabilnu stvarnost. Naspram redukcionistièkih slika koje i dalje dominiraju
poljem savremene neurofiziologije, organizaciju nervnog sistema, drugim reèima,
možemo okarakterisati kao celovitu, posebno u kontekstu danas opšte poznatog stava da
neurologija, endokrinologija i imunologija predstavljaju neprirodno razdvojene kategorije
opisivanja jedinstvene višesmerne mreže telesnih komunikacija28, u kojoj se ove tri
kategorije mogu sagledati kao neraskidivo isprepletane i meðuzavisne.
Èinjenica da ljudska biãa poseduju oko 105 puta više sinapsi nego receptora107 podseãajuãi nas da tajna èudesnosti prirodnih organizacija poèiva ne u kompleksnosti
pojedinaènih komponenti sistema, veã u složenosti njihove umreženosti17 - govori u
prilog stavu da sredina samo inicira izvesne neurološke procese koji se zatim samostalno
interpretiraju, te se samostalno i konstruiše slika sveta od strane složene, nelinearne
neuronske samo-organizacione mreže. A èinjenica da se i same sinaptièke veze mogu
svesno regulisati govori u prilog važnosti kontrole sopstvenih misli, kao i samostalnosti
misaonih svetova pojedinaènih biãa. Informacije koje potencijalno stvara DNK lanac nisu
dovoljne da bi se fiksno specifikovale neuronske putanje individualnih biãa, veã samo
redundantna mreža putanja (zahvaljujuãi kojoj se pruža moguãnost da »nepouzdane«
komponente grade pouzdani ishod28, što je shvatanje koje - odslikavajuãi se na otkriãu
mnoštva pogrešnih »prepisivanja« nukleotida tokom procesa replikacije DNK, naknadno
prepoznavanih i ispravljanih od strane izvesnih DNK-korigujuãih enzima412 - èini ideal
razvoja fleksibilnih, biomimetièkih tehnologija buduãnosti) koja se tokom življenja
aktivira - i to tako da se, kao što znamo, èak i isti zadaci (kao, na primer, rešavanje
identiènih matematièkih operacija) obavljaju posredstvom uvek novih neuronskih putanja
- odakle jasno sledi zakljuèak o nepostojanju konaènog broja kvaliteta u svetu i
pridavanju uvek novog i neponovljivog smisla svemu postojeãem. »U istu reku se ne
može dva puta kroèiti«, kao što je Heraklit smatrao, »jer ni èovek ni reka nisu nikada
isti«. Putevi spontanih komunikacija, neravnotežnog i nelinearnog karaktera, koji se
pružaju u svakom živom biãu i koji zapravo definišu njega samog, mogu opstajati samo u
stanjima suprotstavljenosti ureðenosti i haosa214, reda i slobode, te se stoga mehanizmi
životnosti i informacije DNK lanca mogu definisati jednostavno kao »granièni uslovi sa
sekvencom granica iznad njih«313. Ovi granièni uslovi uslovljavaju životnost živih biãa,
ali je ne odreðuju, što važi i za sluèaj svakog emergentnog, holistièkog kvaliteta sveta, jer
je kljuè organizacije živih biãa postojan u njihovoj slobodnoj volji iz koje se razvijaju
njihova svesnost i odgovornost.
Jedna od osnovnih posledica koje izviru iz doživljaja kvaliteta kao puteva je i ta
da se nikada jedan entitet, jedna velièina, ne može uzimati kao jedina, samostalna osnova
bilo kojeg nauènog objašnjenja. Stoga se i životnost, naspram pozivanja iskljuèivo na
genetski kod, može verno objašnjavati samo posredstvom iscrtavanja putanja u kojima
ona figuriše i koje modifikuju njenu strukturu. Kao posledica strukturnog kuplovanja,
istorija interakcija biãa sa Prirodom se »ugraðuje« kako u strukturu biãa, tako i u
strukturu sredine, i upravo je sagledavanje i analogno iscrtavanje ovog procesnog
istorijata neophodno u svrhu pružanja objašnjenja postanka i evolucije biãa. U
175
autopoietièkoj teoriji se opisi životnosti ustanovljavaju u dva, meðusobno neisprepletena
domena268. Prvi opisni pristup odgovara korišãenju samo strukture sistema i pozivanju na
strukturno definisanje ponašanja, èineãi ovakvo opisivanje neistorijskim, usled èega i
postanak sistema biva zanemaren. Meðutim, isto biãe se, s druge strane, može opisati (iz
ugla posmatraèa istorije uzajamnih promena strukture biãa i sredine) posredstvom
pozivanja na putanje interakcija kojima je nastala životna struktura, te na relacije koje
figurišu izmeðu promena kojima se iscrtava kontinualna strukturna modifikacija i
evolucija biãa, sa efektivnim dejstvima biãa. S obzirom da svako opisivanje poznavanja
neèega ne predstavlja statièki opis stanja, veã opis putanja interakcije saznajnog sistema
sa svojom sredinom, saznajni domen životnosti pripada upravo ovom drugom metodu
skiciranja bioloških objašnjenja, što je shvatanje u kome je, izmeðu ostalog, prisutna i
idejna klica buduãeg kreativnog prevazilaženja iskljuèivo strukturalnih objašnjenja
putanja života414, pasivnog sagledavanja esencijalnih misaonih i emotivnih kvaliteta
životnosti kao jednoznaènih funkcija stanja sistema, doživljaju crta sveta kao kreativnih
odraza samo jedne njihove ko-kreirajuãe strane.
Prouèavanje sveta iz perspektive dinamièkih putanja imanentnih u Prirodi,
nagoveštava nam da iz metaforièno fraktalne ureðenosti Prirode proizilazi i èinjenica da
su iste putanje koje su prisutne na dimenzijama galaksija i zvezda, prisutne i u našim
najsitnijim detaljima. Tako, s obzirom da naša biãa i naša razmišljanja predstavljaju odraz
celokupne Prirode, ne samo da nas uoèavanje lepote u našem svetu navodi na spoznaju
lepote naših epistemoloških i ontoloških temelja, te da nas prouèavanje suštine našeg biãa
suoèava sa Tajnom ureðenja èitave Prirode, veã umesto traganja za božanskom
gracioznošãu u svetu »oko nas«, nekom objektu ili imitiranjem neèega, možemo biti
prožeti radosnim saznanjem da je ona oduvek u nama. Oslobaðanje od svih misaonim
reprezentacijama uzrokovanih napetosti navodi nas na meditativno stanje slobodnog
protoka informacija u kome spontano postajemo jedno sa Putem Prirode. Mudro
razmišljanje se, tako, ne sastoji u nagomilavanju informacija i spolja programiranih
shema ponašanja, veã u uoèavanju i prepoznavanju spontanih, prirodnih putanja koje
direktno i analogno povezuju nas i Prirodu u nerazluèivu celinu. Primeãivanje lepote u
detaljima sveta predstavlja èin prepoznavanja, »unutrašnjeg kalibrisanja«25, u okviru
koga se naše unutrašnje putanje stapaju u harmoniju sa putanjama sredine, i u ovakvom
suptilnom i formalno neobjašnjivom prepoznavanju leži tajna mudrog rasuðivanja. Pošto
tako uoèavanje lepote u svetu zahteva negovanje naše unutrašnje harmonije putanja, i
lepota koju uoèavamo u prirodnim detaljima oko nas predstavlja odraz naše sopstvene
lepote. Ponovo, dakle, dolazimo do shvatanja da je lepota u nama samo onda kada
dajemo sve od sebe da je pronaðemo u svetu oko nas, kao i da su ova dva sveta, svet
»oko nas« i svet »u nama« nerazluèivo povezani u jedinstvenu celinu.
Rezultati nauènih ispitivanja prirodnih putanja iz perspektive teorije
kompleksnosti, dolazeãi do zakljuèka o »hologramskoj« ureðenosti sveta, o istim
putanjama koje se pružaju na svim nivoima celotne prirodne ureðenosti, u skladu je sa
budistièkom idejom o trisna, o prvobitnom principu kreacije èija je težnja sagledavanje
sopstvene lepote putem prisustva božanske svepovezujuãe suštine (istih putanja) u
svakom detalju Prirode, sa ciljem univerzalnog spasenja svega postojeãeg, svakog biãa i
zrnca peska u kojima se, tako, može sagledavati duboka suština naše sopstvene prirode.
»Podignem prst i on osvetli tri hiljade hiliokosmosa«359, pisao je Teitaro Suzuki. U
skladu sa ovako sagledanom harmoniènošãu izmeðu nauèno spoznate egzistencije
176
jezgrovito jednakih prirodnih putanja posvuda i budistièke tradicije znanja i življenja,
raða se duboko znanje da nije potrebno ulagati svesni napor, biti obuzdan ciljevima
tokom delanja i stvarati, tako, ukruãujuãe i unesreãujuãe vezanosti za plodove rada, veã
da nas spontani tok Prirode vodi ka prosvetljenom stanju apsolutnog saoseãanja, najveãe
blažene želje da se »spase èitav svet«, esencije bodhisattviènosti u kojoj nema razlike
izmeðu prosvetljene èistoãe i potpune spiritualne predanosti. »Svaka travka, svaka
bubica, mrav, pèela zlatna, svi oni, za divno èudo, znaju put svoj, makar što nemaju uma;
o tajni božjoj svedoèe, neprestano je sami izvršuju...sve je dobro i velikolepno, jer je sve
istina«84, reèi su starca Zosime, »sve što jeste po Prirodi, nosi u sebi nešto božansko«390,
mislio je Aristotel, a »sve sledi Tao«, pisao je LaoCe. »Samo je potrebno slediti Te
(Vrlinu) u svojim pokretima, pratiti Tao (Put) na svom putovanju, i veã ãemo biti tamo.
Èemu ove zastave milosrða i pravednosti tako hrabro uzdignute, kao da se udara u doboš
i traži izgubljeno dete? Ah, tako se samo unosi zbunjenost u èovekovu prirodu«70, pisao
je ÈuangCe, dok je Konfuèije smatrao da bi trebalo »odbaciti dobrotu, i dobrota ãe sama
po sebi doãi«, jer »milosrðe i praviènost jesu istinska, uroðena priroda èoveka. Šta bi
drugo mogle biti?«70. A èista sono-mama svest, odgovarajuãi »jesam to što jesam«
spontanosti novozavetnih ljiljana (koji su, po legendi253, bili jedina životna zvezdavodilja Emili Dikinson) i cvetova koji se okreãu ka sunèevoj svetlosti, predstavlja
potpuno spiritualno zadovoljstvo u budistièkoj tradiciji življenja. »Ako oni koji vas vode
kažu 'Gle, kraljevstvo (Božije) je na nebu', nebeske ptice ãe vas tada prestiãi. Ako vam
kažu ' U moru je', tada ãe vas ribe prestiãi. Umesto toga, kraljevstvo (Božije) je u vama, i
izvan vas. Kada spoznate sebe, postaãete spoznati, i otkriãete da ste vi ti što su sinovi
živog Oca. Ali, ako ne spoznate sebe, obitavaãete u siromaštvu, i vi ste to siromaštvo«,
prièa je Isusova (Toma 3, paralela u Luka 17:20-21), u skladu sa prièom Lie-Cea o
galebovima koji se igraju sa nama, sve dok ne pokušamo da ih uhvatimo. Obe prièe nas
navode na važnost samo-spoznaje van opisnih i eksplanatornih lingvistièkih domena, kao
i uspostavljanja kontakta sa Prirodom ne samo kroz reèi, veã kroz direktan, spontani,
nejezièki, meditativni semantièki put. »U savršenom govoru nema reèi«, a onoga trenutka
kada pokušamo da uhvatimo »galebove« u izvesne opisne forme, oni ãe »kružiti iznad
mora, ali ne i sletati na vodu da se igraju sa nama«. I Umberto Maturana je bio svestan
nepotpunog karaktera svakog opisa kada je pisao da »gubimo supstrat (krajnji medijum u
kome se odigrava sve što postoji) onog trenutka kada pokušamo da ga smestimo u jezik,
da ga opišemo«197, te da »in order to see, one must let it be«271. Samo se kroz
jednostavno postojanje, so ham (»i to sam ja«, »ja jesam«), potpunu koncentraciju i
otvorenu i radoznalu predanost svakom trenutku sadašnjosti, bez redukovanja
velièanstvenosti i sveobuhvatnosti sveta biranjem odluka na bazi jezièkih klasifikacija,
postaje potpun u harmoniji sa Prirodom, odakle se spontano pronalaze i pravi putevi
opšteg blagostanja.
Meðutim, bitno je primetiti da sliènost pružanja putanja i harmonija Prirode na
razlièitim nivoima njene organizacije nije deterministièko-fraktalne, veã metaforièno
fraktalne prirode, te da se stoga detaljno poznavanje ponašanja sistema – kolektiva ne
može ekstrapolisati do putanja koje figurišu izmeðu njegovih èlanova, slièno kao što se
socijalni statistièki podaci ne mogu koristiti za predviðanje individualnih dogaðaja, niti se
na osnovu poznavanja taèke mržnjenja vode može predvideti atom koji ãe predstavljati
jezgro kristalizacije (što je zgodna metafora suštinskih društvenih promena, koju možemo
dopuniti stavom Margaret Mid da »ne bi trebalo da sumnjamo da je šaèica ljudi u stanju
177
da promeni svet, jer je to jedino što se i dešava«, kao i razmišljanjem Tomasa Kuna da
»svaka nova (nauèna, prim.a.) interpretacija prirode, bez obzira da li se radi o otkriãu ili o
teoriji, nastaje najpre u duhu jednog ili nekoliko pojedinaca«241, pri èemu, ne zaboravimo,
da iako kljuène društvene promene potièu iz kreativnih aktova pojedinaènih biãa, temelji
njihovih saznanja i inspiracije, kao i težnje ka oplemenjivanjem uvek su okrenuti prema
drugim biãima, prema njihovim doživljajima sveta). Periodiènost prirodnih putanja je
nerazdvojiva od elementa neponovljivosti, te se stoga inherentni indeterminizam Prirode
ne može nadomestiti predvidljivošãu putem sagledavanja ponašanja oformljenih
kolektiva i populacija422. Veã smo videli da se i na osnovu posmatranja ponašanja biãa,
suprotno osnovnoj pretpostavci behavioristièke psihologije, ne može steãi uvid u
unutrašnje procese koji iscrtavaju njihovo znanje, razumevanje i dragocenu lepotu
doživljaja sveta, slièno kao što se i posmatranjem Zemlje iz meðuplanetarnih
prostranstava ne bi mogle zamisliti lepota i èudesnost putanja izmeðu dva zaljubljena
biãa koja se ogledaju u istom zvezdanom nebu u oèima voljenog biãa. Spiritualne
analogije povezuju putanje koje figurišu izmeðu organizacionih nivoa razlièite složenosti,
a prièe349, metafore ili èista muzika su jedini putevi stvaranja prosvetljenog i evolutivnog
razumevanja ovih èudesnih veza. Analogije izmeðu putanja Prirode na razlièitim nivoima
njene organizacije metaforièno odražavaju kako reèi Tabule smaragdine da »ono što se
nalazi gore isto je kao i ono što se nalazi dole; što se nalazi dole isto je kao i ono što se
nalazi gore«, tako i Heraklitova misao da »put prema gore i prema dole je isti«, i upravo
nam pronicanje u shvatanje analogijske strukture sveta pomoãu ovih reèi ukazuje da se
svako prosvetljeno, saoseãajno dejstvo kroz svest Puta trenutno preslikava na sve nivoe
prirodne ureðenosti, od trepereãe igre atoma do trepãuãih zvezda zadivljenog pogleda ili
nebeskog svoda. »Postoji analogija izmeðu duševnog sveta pojedinog èoveka, njegovog
telesnog života, sudbine zajednice, naèina života, zbivanja i putanja zvezda. Ali i putanja
zvezda upuãuje još više: na svet ideja i na duhovni svet. Analogija znaèi da ono što je
gore isto je kao i ono što je dole: iz oka èoveka gledaju zvezde i preko dlana èovekovog
prolaze kosmièke linije...«172, pisao je Bela Hamvaš.
Analogno razdvojenosti nauène metodologije i opisnih pristupa umetnosti i
religije, mehanistièke i holistièke, sistemske uzroènosti, te kurseva posveãenih
programskom, know-how radu i kurseva posveãenih kursu ovih programa, know-why
znanju, i nauèna znanja posveãena materiji (fizika) i putanjama reda (sistemske,
kibernetièke i konstruktivistièke teorije), se danas i dalje, sagledavanjem njihovih
temeljnih crta, mogu smatrati razdvojenima. Meðutim, prouèavanja sveta iz interesne
perspektive same supstance su u težnji za otkrivanjem i definisanjem elementarnih
prirodnih supstancijalnih entiteta dovela do formiranja kvantne teorije polja kao trenutno
najèešãe korišãene teorije prilikom predviðanja ponašanja prirodnih kretanja na kvantnim
dimenzijama, u okviru koje se èestice smatraju kvantovanim stanjima polja koje se
prostire kroz èitav prostor282. Èestice se tako ne predstavljaju kao kontekstualno
nezavisni entiteti, veã kao entiteti èiji kvaliteti opstaju samo kao relacije koje figurišu
izmeðu datog entiteta i ostatka sveta. Putanje tako ne predstavljaju samo razliku izmeðu
živog i neživog sveta, veã fundamentalnu osnovu našeg sagledavanja Prirode, u kojoj se
ogleda i naše uèestvovanje u njenoj ko-kreaciji kroz postojanje (= postajanje) kvaliteta
kao idealistièkih puteva u susretu nas i Prirode, odakle se i èitava materija i sve postojeãe
mogu smatrati živima, te beskrajno svetim i vrednim našeg poštovanja i ljubavi. Prelaz
od supstancijalne fundamentalnosti ka putanjama, relacijama i harmonijama,
178
pragmatiènog, inter-subjektivistièkog i analogijskog karaktera, tipièan za moderne pravce
razvoja nauènog razumevanja sveta, duhovno je dragocen i s obzirom da u sebi, poput
Tajne, sadrži implicitan religiozni stav neraskidive svepovezanosti prividno razdvojenih i
nezavisnih entiteta i pojava u božanski osmišljenu, holistièki-kosmièku celinu.
Autopoietièka teorija nam jasno nagoveštava da je življenje isto što i saznanje,
odnosno da je komunikacija isto što i život. Doživljavanje ljudskog znanja kao
informacija – statiènih resursa koji se mogu »posedovati« i u identiènoj formi prenositi
kroz mreže komunikacije sa implicitnim iskljuèivanjem neponovljivog, dinamièkog,
subjektivnog osmišljavanja informacija, razvija i svest o moguãnosti skladištenja znanja,
koja oblikuje robotizovani, otuðeni ne re-prezentativno-interpretativni, veã iskljuèivo
reprezentativni karakter odnosa prema svakom potencijalnom (sa)znanju. Meðutim, kao
što smo veã videli u odeljku o odnosu kvantiteta i kvaliteta, sva znanja i oseãanja nikada
nisu lokalizovana i fizièki ogranièena na individualna biãa177, veã se prostiru
neogranièeno, ne u vidu objektivnih entiteta, veã putanja izmeðu onoga koji zna i njegove
sredine, konteksta njegovog postojanja. Sve što postoji u Prirodi poseduje svoj smisao i
svrhu postojanja kao put, ne kao nešto što postoji samo za sebe, veã kao ono što živi za
druge, što se pruža ka drugima. Dok »pozitivistièko« prihvatanje znanja kao neèega
potencijalno posesivnog i lokalizovanog, razvija i svest o moguãnosti egocentriènog
profitiranja na njemu, kao i važnosti posedovanja, doživljavanje znanja kao
oplemenjujuãih putanja koje pripadaju beskrajnom kontekstu naše egzistencije implicitno
ukazuje i na vrednovanje znanja samo u relaciji sa našim društvenim okruženjem, te na
obogaãivanje našeg znanja i našeg biãa ne kroz sebièno uzimanje, veã kroz
dobronamerno, velikodušno i beskrajno davanje.
Postojanje putanja kao suštinskih crta svakog pogleda na svet, našeg razumevanja
ovih pogleda i razumevanja našeg razumevanja kontekstualizovanja naših doživljaja
egzistencije, navodi nas na traganje za veènošãu u svakom deliãu vremena i beskrajem u
svakom zrncu peska, na shvatanje izraženo reèima Roberta Luisa Stivensona da »put
ispunjen nadom veãi je od dolaska na cilj«363. I zaista, upravo se u uèenju razvijanja
svesti Puta, sve veãe zadivljenosti našim svetom, sada i ovde, u istraživanju veza izmeðu
zamišljanih finalnih uzroka i našeg trenutnog doživljaja sveta, puta kojim se kreãemo, i
krije tajna napretka planetarne životnosti. S obzirom da svi životni sistemi - èitav
Kosmos, planeta Zemlja, pojedinaèna živa biãa i ãelije - predstavljaju samoorganizacione sisteme, kroz koje se sagledava krunisanje putanja kao nosilaca èudesnosti
Prirode na svim njenim nivoima ureðenosti, korisno je podsetiti se nekih važnih
karakteristika ovakvih sistema117, a to su: kompleksnost, u smislu njihove
necentralizovanosti i neizvodljivosti potpunog, a za svaki realni sistem i iole preciznog
modelovanja; dinamiènost, u smislu stalnog fluktuiranja vrednosti varijabli kojima se
predstavlja sistem u vremenu; strukturalna kohezija, u smislu nelinearnih i dinamièkih
putanja koje povezuju sve, i najudaljenije entitete svakog ovakvog sistema; samogeneracija, u smislu uèestvovanja svakog dela sistema u izgradnji svih ostalih njegovih
delova, kao i sistemske celine; termodinamièka otvorenost, u smislu neophodne stalne
razmene energije (ukljuèujuãi i materiju) sa okolinom; termodinamièka neravnoteža koja
omoguãava fizièki-konzistentne, spontane prelaze ka bogatijim stanjima ureðenosti (a što
samo-organizaciju razlikuje od samo-regulacije385), pretvaranje šuma u red108; stvaranje
informacija i emergentnih kvaliteta kojima se pruža moguãnost posedovanja uzroènih
dejstava na ponašanje sistema; prisustvo cirkularnih uzroènih i povratno-spregnutih
179
dejstava; opstajanje u harmoniji reda i haosa, izvora nasumiènih i nužno-nastalih
informacija, globalizacije i lokalizacije, jedinstva u raznovrsnosti, što se sagledava u
èinjenici da se svaki samo-organizacioni sistem sastoji od mnoštva posebnih kvaliteta
koji ga èine specifiènim u odnosu na ostale ovakve sisteme, a da pri tome svi nama
poznati, prirodni samo-organizacioni sistemi dele zajednièke principe i kvalitete, odnosno
putanje. Kapacitet saznanja, kooperacija i komunikacija su fenomeni prisutni u svim
samo-organizacionim sistemima, sistemima koji nisu ogranièeni samo na živa biãa, s
obzirom da efekti laserske svetlosti117,238, superprovodnosti i superfluidnosti predstavljaju
èeste primere egzistencije samo-organizacionih sistema u svetu ravnotežne
termodinamike. I uopšte, pretpostavka da je život nastao iz »neživoga«, automatski
pretpostavlja i stav da evolucija prethodi nastanku živih sistema217, te zaista, samoorganizaciona priroda mnogih »neživih« sistema, od laserske svetlosti117 preko
oscilatornih hemijskih reakcija164, spin-glass magnetnih materijala335 i lego-kockica108 do
galaksija, kula od peska164 i kompjuterskih modela217, nam ukazuje da uvoðenje dovoljne
energije i/ili iteracija u neureðeni, ali izvesnim inherentnim asimetrijama predodreðen
sistem, spontano dovodi do pojave ureðenih, nepredvidljivo evolutivnih putanja. Kroz
samo-organizacionu perspektivu èitave Prirode, u sprezi sa svešãu o ko-kreaciji kvaliteta
sveta na relaciji biãe – Priroda, možemo osvetliti kako Aristotelovu misao da »Priroda je
misao koja misli sebe«, tako i reèi Lena Svita da »životnost je umotana u 'misteriozne
hijeroglife', hijeroglife svetosti koji nas pozivaju na uèestvovanje u misteriji
stvaranja«363. Bitno je primetiti da je samo-organizovanost, slièno kao i uèenje i
evolucija, moguãa u sluèaju rezultujuãe izražajnosti pozitivnih povratnih sprega,
prisutnih u okviru svih kooperativnih interakcija, ali ne i u sluèaju dominacije negativnih
povratnih sprega kompetitivnosti i rivaliteta117 (sagledano sa globalno evolutivnog plana),
karakteristiènih i za reagovanja na podsticaje sredine u skladu sa predodreðenim
šablonima, redukujuãeg potencijala unutrašnjeg napretka. Relativna ureðenost se,
zapravo, automatski, spontano poveãava u svakom sluèaju kada je trenutno prevlaðujuãi
aktuelni nered manji od relativnog porasta maksimalnog moguãeg nereda u sistemu108. S
druge strane, poznato je da je rezultujuãa topološka entropija komutirajuãih dinamika
manja ili jednaka sumi entropija pojedinaènih sistema, dok susret dveju nasumiènih,
haotiènih preslikavanja može rezultovati u iznenaðujuãoj ureðenosti, slièno kao što i
kombinacija dveju, samih po sebi gubitnièkih fon nojmanovskih igara, može ponekada
predstavljati dobitnièki izbor4. U svakom sluèaju, sa prelaskom sa redukcionistièkog
doživljavanja životnosti kao skupa nezavisnih, linearnih i deterministièkih mehanizama
na život kao holistièku pojavu, nerazdvojivu od celokupnog konteksta postojanja sistema,
od èitavog Kosmosa i njegovih najudaljenijih delova, i sam svet više ne vidimo kao neodarvinovsku, kompetitivnu borbu za opstanak, prožetu nasumiènim mutacijama kao
mehanizmom evolucije, veã kao samo-organizacioni, svepovezani i kooperativni sistem
koji spontano stvara nove forme, sve bogatije i velièanstvenije ureðenosti.
Sve u svemu, u skladu sa idejom o spiritualno osmišljenom življenju kao putu koji
ukazuje na samoga sebe, ne na ciljeve i rezultate, veã na samu lepotu traganja i
postojanja, i živa biãa se kroz vidike autopoietièke teorije vide kao samo-organizacioni
sistemi èija je svrha sama samo-organizacija. Samo postojanje živog sveta predstavlja
emanenciju procesa samo-organizacije, i to tako da je egzistencija sama svoj uzrok, a ne
rezultat ovih procesa. S obzirom da svako biãe opstaje samo u trenutku sadašnjosti271, i
pošto svaki trenutak sadašnjosti predstavlja polaznu taèku slobodnog (ni genetskom
180
strukturom, ni sredinom odreðenog) epigenetskog oblikovanja sopstvenog biãa, i svrha
životnog sistema je ništa drugo do ono što on jeste. U svakom životnom sistemu koji u
skladu sa autopoietièkom idejom opstaje u stanju stalnog stvaranja i recikliranja
komponenti i relacija koje stvaraju mreže interakcije kroz koje se stvaraju komponente i
relacije koje èine sistem, tako nije moguãe uspostaviti razliku izmeðu onoga koji stvara,
stvorenog i procesa stvaranja218.
Meðutim, kao što smo veã naglasili tokom kontemplacije o mapi i teritoriji, kao i
razraðivanja konstruktivistièke slike sveta, naš jezik predstavlja neadekvatno sredstvo
predstavljanja prirodnih putanja u okviru kojih se ples od plesaèa, entiteti od puta,
kvaliteti od konteksta ne razlikuju. Kada god pokušavamo verno da kroz jezik izrazimo
stavove nas kao posmatraèa koji nisu u svetu ili izvan njega, veã koji jesu njihov svet,
koji su stopljeni i uzajamno se menjaju sa svim postojeãim, nailazimo na nužnost dolaska
do paradoksa. Sledeãi princip našeg putovanja, princip koji ãe nam kroz jasnoãu
sagledavanja poèetka, osvetliti smer našeg daljeg radoznalog upoznavanja crta jedne
holistièke nauke, glasi:
Jezik ne služi objektivnom prenosu informacija, veã uzajamnoj orijentaciji
S obzirom da se posredstvom jezièkih preslikavanja kontinualno promenljivim
harmonijama kvaliteta našeg sveta pripisuju fiksni simboli, dok se hipotetièkim vezama
izmeðu ovih, subjektivno oivièenih harmonija u prostoru i/ili vremenu pripisuju fiksne
operacije, karakter jezika možemo smatrati jednoznaènim. Izraz »je« predstavlja tipiènu
jezièku funkciju reprezentacijskog poistoveãivanja, èija je upotreba razumna samo u
aproksimativnim okvirima (u svrhu meðusobne orijentacije, kao što ãemo videti), s
obzirom da se nijedna jezièka, i uvek u odreðenoj meri redundantna slika Prirode ne
može shvatiti kao realni odraz prirodnog ureðenja koje se karakteriše nepostojanjem kako
identiènih entiteta, tako ni identiènih konteksta sagledavanja »identiènih« entiteta, u
okviru kojih se definišu njihovi kvaliteti. Nužnost prihvatanja kvalitativno
uprošãavajuãeg karaktera jezika je posledica èinjenice da bi korišãenje istih jezièkih
pojmova u razlièitim kontekstima (koji su neponovljivi i koji uzrokuju kvalitativnu
beskonaènost Prirode), u skladu sa jednoznaènom korespondencijom izmeðu prirodnih
promena i misaonih re-prezentacija njih, zahtevalo beskonaèan broj definicija. Jedna od
karakteristika jezika, kao posledica njegove neprirodne redundantnosti, je i kategorizacija
u okviru koje se imenice koriste za kategorizovanje »objekata« u grupe, dok se glagoli
koriste za kategorizovanje tipova dejstava. Na taj naèin, istinitosno prihvatanje jezièkih
prideva prirodnih pojava – kao, na primer, doživljavanje uvek novih i nepromenljivih
slika Prirode kao sastavljenih od fiksnih entiteta - krije u sebi osnovu osuðujuãeg pogleda
na svet sa svim nezadovoljstvima koje ovakav stav prirodno iznedruje. Meðutim, s druge
strane, korišãenje jezika je esencijalno u cilju suptilne zajednièke orijentacije pri
kooperativnom delovanju, ali greška u domenu poimanja jezika nastupa kada mapu
poistovetimo sa teritorijom, adekvatno zavaravajuãem poistoveãivanju povoljnih nauènih
opisa sa istinitim odrazima »stvarnog« sveta. Sve veštijim izražavanjem – svakodnevnim,
rutinskim, te sve spontanijim i podsvesnijim konstrukcijama gramatièkih celina kao opisa
naših razmišljanja i oseãanja, pogrešno smo poèeli da mislimo da reèi verno i istinito
opisuju ove nereèite i jedinstvene harmonije našeg odnosa sa svetom. Pogrešnim
poistoveãivanjem mape i teritorije, jezik je poèeo povratnim dejstvima da biva gospodar
181
naših misli, oseãanja i razumevanja sveta, što je dovelo do drastiènog ukalupljavanja
odnosa ljudskih biãa sa svetom i izmeðu sebe, sve u skladu sa krutim gramatièkim
pravilima konstruisanim kao reprezentacije jednog redundantnog sveta »fiksnih«
kvaliteta, u suprotnosti sa Prirodom koja se karakteriše stalnom promenljivošãu i
neponovljivošãu svakog pojedinaènog kvaliteta. Korišãenje jezièkih pravila za
utvrðivanje kriterijuma istinitosti na polju ljudskog iskustva i njegovog vrednovanja,
indukovalo je i formiranje iskrivljene slike o moguãnostima ljudskih iskustava i
društvenih odnosa, te ono što je zapravo inovativno, napredno i u skladu sa beskrajnošãu
Prirode èesto je bilo okarakterisano kao nelogièno, nerazumno, te stoga i neistinito. A
pošto van sveta jezika ne postoje objekti268 (slièno kao ni razlika izmeðu spoljašnjeg i
unutrašnjeg sveta), veã samo kao reka neponovljivi tok Prirode, tako se pripisivanjem
karakteristika »objekata«, entiteta nepromenljivih kvaliteta i samim živim biãima,
degradira slika o stalno unapreðujuãim ko-evolutivnim sistemima kao što su životne
strukture. Ne brkajuãi mapu sa teritorijom, znaãemo da objekti ne postoje van domena
jezika, te da predstavljaju zapravo komunikacione relacije kojima se pružamo ka drugim
biãima u svrhu zajednièke, kooperativne orijentacije.
Jedna od prirodnih posledica povratka na prirodnu osnovu doživljavanja jezika
kao uzajamnog orijentira, ali ne i istinitosnog odraza realnog, objektivnog sveta, je i
prelaz od kartezijanske podvojenosti izmeðu subjekata i objekata na holistièko shvatanje
o jedinstvu svega postojeãeg (kao ontološki temelj), te i o nemoguãnosti pružanja bilo
kakvih definicija (kao epistemološki temelj). Dok su verbalni sukobi sa obostrano dobrim
namerama postojani upravo usled prihvatanja jezika kao fundamentalnog, a priori
sredstva, buðenje shvatanja o jeziku kao samo ukazivaèu na uzajamne korisnosti u
okvirima društvenih simbiotièkih strukturnih kuplovanja analogno je i povratku na deèiju
fazu iscrtavanja granica sveta i fundamentalnom jedinstvu uma i Prirode, poštovanju i
otvorenom i slobodnom upoznavanju svega postojeãeg. Shvatajuãi da ne postoji jezik
kojim bi se mogla pružiti definicija bilo èega u našem svetu, išèezli bi mnogi sukobi, kao
i kvazi-filosofske spekulacije, i postepeno bi se izrodilo doba u kome bi etika bila ne
jezièki eksplicitna, te stoga površna, neiskrena i frazirana, veã jezièki implicitna, te nužno
i misaono duboka i iskrena.
Za lingvistièku, kao i svaku drugu realnu meðuljudsku komunikaciju je danas
oèigledno da, usled neophodnog uplitanja subjektivnog faktora u interpretaciju znaèenja,
ne predstavlja objektivan prenosa informacija i simbola èija bi se pravila mogla iscrtati
Šenonovom teorijom komunikacije, veã meðusobnu orijentaciju posredstvom
obavezivanja, obeãavanja, ukazivanja brižnosti, pokazivanja na put. Sa prestavljanjem
smisla informacije iz iskljuèivo, objektivistièki, nje same u susret izmeðu biãa –
izvornika i biãa - interpretatora, i odraz vrednosti informacije i brižnosti prema njenoj
svrsi se pomera od površnog obraãanja pažnje na linearnu taènost i preciznost njenog
prenosa na nelinearni, jezgroviti semantièki dodir izmeðu biãa u komunikaciji, što je
shvatanje u kome, izmeðu ostalog, egzistira i razlog zašto nijedan prirodni šum nije u
stanju da degradira lepotu koja poèiva u zaista vrednim umetnièkim delima koja nose
božanstvene harmonije putanja.
Zavaravajuãe objektivistièko shvatanje u skladu sa kojim smisao i znaèenje reèi
poèivaju u njima samima adekvatno je prihvatanju opstajanja opisa, objašnjenja ili bilo
kakvih tvrdnji ili saznanja nezavisnih od posmatraèa, odnosno iskustvenog biãa. Ljudska
jezièka komunikacija se ne može zamisliti kao analogna nekom veštaèkom
182
komunikacionom sistemu osloboðenom efekta subjektivnosti, jer su u ovome uvek
prisutna prethodno ustanovljena pravila i kodovi, dok se jezik uèi upravo korišãenjem,
življenjem i saznanjem utopljenim u socijalnu tradiciju (usled èega se, izmeðu ostalog,
uèenje jezika, razvijanje moãi konceptualizacije i misaonih refleksija sa jedne, i kreativno
upoznavanje Prirode sa druge strane, uvek odigravaju uporedno243), te stoga ne poseduje
objektivno ustanovljene kodove. Beba poèinje da uèi jezik praveãi asocijacije odreðenih
zvukova sa izvesnim èulnim doživljajima, što unosi uvek subjektivni element u njeno
doživljavanje jezika, koje za razliku od mašinskih kodova, ne prestaje da se menja i
oblikuje samim življenjem u lingvistièkoj sredini. Sintaksièki identiène reèi imaju, stoga,
za svakoga od nas posebno znaèenje, što znaèi da je svako èitanje ili slušanje ne
pronicanje u fiksna znaèenja, veã zapravo interpretacija i subjektivno pružanje smisla
datom tekstu. Hans-Georg Gadamer je ovaj proces interpretacije, oživljavanja teksta
prelepo opisao kao interakciju izmeðu horizonta koji pruža tekst i horizonta koji mu
interpretator pruža414, pri èemu se pod horizontom podrazumevaju implicitne osnove
smisaonog oblikovanja kvaliteta i razumevanja, sadržane u harmoniji socijalnog i
subjektivnog karaktera doživljaja jezika. Stvaralac zapisa iscrtava, oivièava potencijalno
beskrajan prostor moguãnosti interpretacije, dok èitalac putem interpretacije udahnjuje
život ovim reèima, što je analogno susretu koji se ostvaruje u ko-kreaciji kvaliteta sveta
izmeðu Prirode i njenih biãa, u èemu opstaje i tajna doživljaja umetnosti kao odraza
božanskog stvaralaštva. Metafora susretanja je, stoga, znatno pogodnija za opisivanje
jezièke komunikacije u odnosu na metaforu kompjuterskog èitanja i uèitavanja podataka
iz memorijskog skladišta i u njega, slièno kao što je metafora stvaranja puta sa svakim
korakom (ili »puta na kome, držeãi se za ruke, hodamo ka raðanju Sunca našeg
razumevanja«96) znatno pogodnija za opis pravljenja izbora u odnosu na sliku o
potencijalno-objektivnom odluèivanju na bazi formalnih slika o efektima dejstava kroz
hipoteze, opise i izbor akcije, koja je isplivala upravo pogrešnim prihvatanjem jezièkih
izuma prevladavanja nesporazuma kao generatora naših opcija življenja. Takoðe, što je
još važnije, iste reèi, èak i uz pretpostavku neprirodne nepromenljivosti biãa –
interpretatora, ne samo u razlièitom tekstualnom kontekstu, veã i u vremenu poseduju
neponovljivo znaèenje, te stoga, slièno kao što je prouèavanje zapisa komunikacije ne
objektivno otkrivanje, veã aktivno stvaranje znaèenja, i svako podseãanje ili ponavljanje
teksta predstavlja zapravo re-interpretaciju, ne opisivanje, veã stvaranje, ponovno
kreiranje smisla, što je shvatanje sa kojim bi se lako izbegle mnoge šablonizacije i
zavaravajuãe ideje o moguãnostima skladištenja i posedovanja znaèenja. Stoga reèi ne
ukazuju na realno i objektivno postojeãe stvari, veã na subjektivna iskustva individualnog
jezièkog korisnika. Identièna znaèenja se, stoga, ne mogu preneti i »podeliti«, veã se na
iskustvene doživljaje i oseãanja samo može pokazati, tako da znaèenja u najpovoljnijem
sluèaju mogu biti »kompatibilna«. Tokom gotovo svakog savremenog, utopljenošãu u
lingvistièku tradiciju uslovljenog razvoja znanja se suštinska veza jezika sa subjektivnim
iskustvom zaboravlja, te se za otkrivanje »objektivnog« znaèenja reèi upuãujemo na
reènike u kojima se druge reèi koriste za otkrivanje njihovog smisla. Ukoliko zamislimo
koliko bismo daleko stigli ukoliko bismo bili primorani da odgonetnemo Morzeov kod
pomoãu Morzeovog koda145, postaãe nam jasno zašto je, èak i u teorijskim okvirima,
uèestvovanje u objektivnoj, nevišesmislenoj realnoj jezièkoj komunikaciji neizvodljivo.
Slièno kao što je za potpuno precizno mapiranje teritorije uvek i iznova neophodno
konstruisati novu mapu koja bi inkorporirala prejašnju mapu, tako je u teorijskim
183
okvirima (ne i u praktiènim kada je potpuno jasno da se smislenosti izraza oblikuju
njihovim korišãenjem u socijalnoj interakciji) i za potpuno precizno definisanje jednog
jezika neophodno njegove implicitne karakteristike eksplicitovati u drugom jeziku koji bi
takoðe uvek posedovao sopstvene ne-eksplicitujuãe pretpostavke, te je u svrhu potpunog
definisanja jezika neophodno ovakav proces nadovezivanja jezika na jezik produžiti u
beskonaènost. »2 + 2 = 4« bi tako predstavljalo tvrdnju lišenu logièke smislenosti ukoliko
bismo zanemarili prethodno pretpostavljeno definisanje pojmova brojeva i raèunskih
operacija sabiranja i jednakosti. Naravno, da svaka definicija neophodno poseduje uvek
nove izraze koje bi trebalo definisati u svrhu totalnog logièkog definisanja tvrdnje, te da
se oni ne mogu potpuno eksplicitovati i uvek delom moraju ostati implicitni, jasno
pokazuje veã pomenuta definicija broja Bertranda Rasela kao »svega što je broj neke
klase«.
Direktna implikacija ideje o jeziku kao indikativnom sistemu manipulisanja
simbolima kao reprezentacijama objekata, osobina i relacija objektivnog sveta je
aristotelovska ideja o izvodljivosti uspostavljanja kriterijuma istinitosti svake jezièke
tvrdnje. Ovakvim pristupom se, slièno kao što se u objektivistièkoj nauci teži
eliminisanju posmatraèa iz opisa sveta, teži eliminisanju odnošenja jezièkih tvrdnji na akt
i kontekst izgovaranja, koji su neizostavno ukljuèeni u definisanje etike reèi, slièno kao
što je kontekst uvek taj koji definiše sagledane kvalitete. Eliminacija konteksta u kome se
pojavljuju jezièke tvrdnje je neophodan preduslov korišãenja »istinitosnih« pravila
komponovanja izraza, jer se, u suprotnom sluèaju, sa prihvatanjem èinjenice da kvaliteti
jezièkih izraza bivaju odreðeni kontekstom njihovog pojavljivanja, ova pravila ne bi
mogla koristiti za sistematsku konotaciju znaèenja. Umesto reprezentacije imanentnog
kriterijuma istinitosti, jezik predstavlja akciju, i svaki put kada nešto izgovorimo mi
radimo mnogo više od samog tvrðenja neke èinjenice. Tvrdnje kao što su »nadam se...«,
»verujem...«, »dodaj loptu«, »obeãavam...«, »proglašavam...«, ne mogu se smatrati kao
istinitosne ili neistinitosne reprezentacije, veã samo kao aktovi meðusobnog orijentisanja
ukazivanjem na nešto što nije oèigledno. Naše reèi bude nove, subjektivne i
nepredvidljive interpretacije u saznajnim biãima koja ih slušaju ili èitaju. Stoga se jezièki
izrazi ne mogu zamisliti kao nešto što je podložno ispunjavanju kriterijuma istinitosti, veã
kao emanencije predanosti ka blagonamernoj komunikaciji, meðusobnom orijentisanju.
Analogije i metafore, imanentne u svim spiritualnim delima orijentisanim na buðenje
oseãaja svepovezanosti i smislenog postojanja svega postojeãeg, prirodno bi mogle dobiti
znatno relevantnije mesto u kako svakodnevnim, tako i nauènim komunikacijama sa
prelaskom sa objektivistièkog doživljavanja jezika kao deduktivnih zakljuèivanja iz
polaznih aksioma ka diskursu izmeðu pojedinaca sa morem zajednièke tradicije prerazumevanja u èijem iniciranju meðusobne harmonije, mirnog mora poèiva unapreðujuãa
komunikacija. Podsetimo se da je lepota koja ponièe iz interpretacije svakog subjektivnog
dela uvek posledica metaforiènog pridavanja smisla elementima prièe (ili pesme, muzike
ili bilo kog oblika umetnièkog stvaralaštva) u odnosu na sopstvenu, subjektivnu i
neponovljivu perspektivu doživljavanja sveta. Usled neponovljivosti konteksta
doživljavanja bilo èega, i identiène metafore su u stanju da poseduju beskrajne
interpretacije, što je i razlog zašto u pojedinim prièama ili muzièkim delima sagledavamo
beskrajne izvore inspiracije i ukazivanja na smisao detalja Prirode. Doživljavanjem
umetnièkih i verskih dela kroz okvire objektivistièkog, bukvalizujuãeg stava, i biblijsku
prièu o postanku i Božijoj slici odnosa prema svom delu bismo možda shvatili kao
184
uslovljavajuãu, a ne kao ukazujuãu na put dobrobiti i buðenje prosvetljujuãih oseãanja
svepovezanosti, sa shvatanjem bezuslovnog stvaranja radi sagledavanja sopstvene lepote,
kao i življenja radi pružanja bezuslovne ljubavi, što su sve poruke koje se metaforiènim
razumevanjem religioznih dela raðaju. Svaèije omiljene mantre, stihovi ili prièe se, stoga,
ne samo jednom za svagda semantièki (pro)tumaèe, veã žive, udahnjujuãi im životni
smisao sa svakim novim i neponovljivim metaforiènim doživljajem. I bogatstvo
doživljavanja i osmišljavanja jezika adekvatno je upravo širini i raznovrsnosti spektra
metafora koje pripisujemo reèima i jezièkim izrazima. Smatranje da je naš maternji jezik
»objektivno« najlepši na svetu, netolerantni i nepažljivi je znak zaboravljanja na
subjektivnost doživljaja sveta i na èinjenicu da bogatstvo metafora koje pridajemo
jezièkim izrazima definiše i širinu njegovog smisla u našem saznajnom svetu, koji je
razumljivo najveãi kod onoga jezika koji smo najviše i koristili. Svako biãe Prirode, svaki
cvet, žbun, èempres ili èovek poseduju jedinstvene i neponovljive puteve jezièkog
razumevanja i ekspresije, sebi posebne jezike koje nikada ne možemo potpuno,
objektivno razumeti, i upravo se u poštovanju ovog polja neznanja krije potencijal
slobodnog uoblièavanja duboke etike u komunikaciji izmeðu biãa.
Kao posledica neizvodljivosti dopiranja do objektivnih kvaliteta ljudskih dela, i
samo sam umetnik može u dubini svoga srca spoznati »koliko je njegovo delo zaista
dobro«, dok se u svesti posmatraèa prirodno razvija stav o tome da su sve ko-kreirane
crte sveta i ljudskih dela onoliko dobre koliko smo mi sami dobri, jer one su uvek odraz
naših najdubljih težnji, puta traganja na kome smo. Ha-Šan je u jednoj svojoj pesmi185
opisao neophodnost prihvatanja subjektivnih doživljaja sveta u svrhu pronalaženja puta
ka toleranciji i miru: »Uèenjak Vang se smeje mojim pesmama. Akcenti su pogrešni,
kaže, previše taktova, tempo slab, reèi impulsivne. Ja se smejem njegovim pesmama, a on
se smeje mojima. A èitaju se kao reèi slepog èoveka koji opisuje Sunce«. Da bi se,
naravno, ugledalo ovo Sunce prisutno u svakom biãu, neophodno je istupiti iz
zamraèenosti koju donosi svest o objektivnom ocenjivanju i osuðivanju dela i misli biãa
oko nas, što uvek donosi sukobljavajuãe (»ko je u pravu«) rasprave, prepirke i svaðe, te
probuditi shvatanje o neizvodljivosti pronicanja u smisao koji reèi, misli i dela poseduju u
svetu drugog, autonomnog biãa. Prihvatanjem ovakve subjektivnosti doživljaja sveta,
zajedno sa autonomnošãu biãa i svešãu da su ona cilj sama po sebi, a ne sredstvo
zadovoljavanja naših interesa, i podsvesno manipulativno ponašanje prema drugima se
zamenjuje odnosima - smirenim i prosvetljenim, osloboðenim svih stega svrsishodnosti i
ispunjenim poštovanjem i predanošãu.
Sa prihvatanjem pragmatiènog karaktera jezika, postaje nam jasno da je i etiku
nemoguãe izreãi. Naše prièe i akcije moramo izvoditi tako da etika bude implicitna u
njima. I kada um ima plemenite težnje, sledi Put prirode, tada kao što je pisao LaoCe,
»istinite reèi ne moraju biti odabrane reèi« (Tao Te Ãing LXXXI). Vitgenštajn nas može
podsetiti da »etika se ne može artikulisati. Ona se ne kazuje, veã pokazuje«417. Džekson
Polok je smatrao vrednim »iskazivanje oseãanja, a ne samo njihovo ilustrovanje«134, dok
je življenje ljubavi, a ne samo raspravljanje, premišljanje i pisanje o njoj, bio put svetog
Jovana Lestviènika123. Isadora Dankan je svojevremeno na pitanje šta znaèi njen ples,
izjavila da kada bi mogla to da opiše reèima, ne bi bilo svrhe otplesati ga, a slièno ovome,
i Semjuel Beket je smatrao da kada bi znao »o èemu se radi« u njegovom delu, ne bi
trošio vreme na njegovo pisanje137. I balerina koja se èitavim svojim biãem pretvara u
ples i Voren MekKulokovo pokazivanje na pokazivanje, odnosno smisao istraživanja u
185
samom traganju i puta u samom putovanju, skladno ilustruju stav o etici koja ne poèiva
samo u izboru radnje, ne samo u tome šta radimo, veã pre svega u naèinu naše izvedbe (u
beskrajno i nerazluèivo finim, spontanim izborima), u težnjama koje nas pokreãu ka
osmišljavanju i stvaranju relacija izmeðu nas i drugih biãa koja èine naš svet. Slièno kao
što Mesija ne reèima, logikom i diskusijom, veã tišinom, uviðanjem lepote i poljupcem
razmekšava srce velikog inkvizitora84 i oplemenjuje svet, i naše interakcije sa svetom se
nikada ne smeju završiti sa lingvistièkim sklapanjem slagalice u skladu sa logièkim
pravilima sistema rezonovanja, veã moraju ponicati iz naših najdubljih težnji ka
saoseãanju, ka spasenju èitavog našeg sveta. A sa ovakvim težnjama u dubini našeg srca,
i svaki zvuk svake naše reèi odisaãe tajanstvenom harmonijom koju ãe svaki detalj
Prirode radosno doèekati i prihvatiti poput žedne zemlje koja upija kapi kiše, te tako
postaje sve plodnija.
U skladu sa idejom o kvalitetima kao putevima, te konstruktivistièkim
doživljajem informacija, i svaki kontakt sa našom sredinom, bilo kroz lingvistièku
interakciju ili misaono-reflektivno razmišljanje, može se zamisliti poput susretanja
metaforiènog, subjektivnog pridavanja smisla i karaktera eksterno iniciranim putanjama
naše spoznaje i Puta Prirode. Iz mora šuma ãe svako od nas prepoznati, odnosno kokreirati sebi posebne izraze i smislenost107, a nacrtavši nekoliko linija na papiru, svako od
nas ãe zamisliti jedinstvene slike, odslikavajuãi èinjenicu o kvalitetima sveta kao
putevima ko-kreacije izmeðu živih biãa i Prirode. Svaki rezultat naše percepcije,
konstrukcije sveta, lepota svakog stiha, svake pesme i zapravo svega postojeãeg,
predstavlja u biti naše ostvarenje. U skladu sa teorijom komunikacije Kloda Šenona,
informacija poruke ne opstaje u njenom sadržaju, veã u razumevanju, subjektivnom
kreiranju razlike i odnosa izmeðu selektovane poruke i celokupnog skupa moguãih
poruka (a pošto je ovaj skup beskonaèno velik, tada ne postoji realna izvodljivost
apsolutno precizne komunikacije), usled èega se svaka komunikacija može zamisliti ne
kao kreacija informacija (znanja) iz šuma, veã upravo kao otkriãe ne-znanja16. Oèitavanje
ovog skupa moguãnosti i same poruke se odigrava istovremeno (analogno razlikovanju i
indiciranju pri sistemskom posmatranju prvog reda), što je i razlog zašto ne postoji
informacija bez znaèenja, kao ni bilo koji akontekstualni entitet, entitet koji nije posledica
ko-kreacije njegovih kvaliteta na putu izmeðu posmatraèa i celokupnosti Prirode.
»Medijum je poruka«, èuvena je fraza Maršala MekLuana, koja nam ukazuje kako na
sistemsku egzistenciju svih kvaliteta našeg sveta samo kao putanja njihove interakcije sa
svojom sredinom koja se proteže do beskraja Kosmosa, tako i na naš kontekst doživljaja i
osmišljavanja svega postojeãeg kao medijum, okvir životne slike u kome se krije tajna
lepote našeg sveta i nas samih koji smo, slièno posmatranom sistemu, harmonija putanja
kojima se pružamo prema našem svetu. Suštinu ovakvog shvatanja po kome je kontekst
»Majka«260 sadržaja, te po kome sve više jesmo i sve više imamo, ne što više uzimamo,
veã što više dajemo, prelepo je izrazio èuveni film »It's a Wonderful Life« u režiji Frenka
Kapre.
Iz perspektive jezika kao orijentira, površnom analizom možemo sagledati niz
posledica koje izranjaju kroz meðuljudske lingvistièke komunikacije. Svaku ironiènu
izjavu (u njenom korenu; što je razlikuje od šaljivih, dobronamernih i konstruktivno
zaèuðujuãih ukazatelja) možemo u najmanju ruku sagledati kao dezorijentir, ili svakako
orijentir u suprotnom smeru od ko-evolutivnog, unapreðujuãeg usmerenja. Svaka tvrdnja
inicirana težnjama ka ostvarenju sopstvene dobiti na raèun ostalih èlanova datog
186
komunikacionog sistema se može sagledati kao ukruãivanje èitavog sistema kroz težnju
ka maksimiziranju pojedinaènih varijabli, što u skladu sa fon Fersterovim etièkim
imperativom, predstavlja ne-etièka, sistemski, a i pojedinaèno u dužem vremenskom
rasponu, unazaðujuãa dejstva. I uopšte, verovanje da implicitne težnje koje stoje u
pozadini formalnih izjava ne izlaze na površinu i ne ostavljaju tragove na uèesnicima u
komunikaciji skladno svom vrednosnom karakteru, predstavlja emanenciju zavaravajuãih
snova logièkog uma (navikavanjem na koju se degradiraju kinezièke, facijalne, vokalnointonacijske i druge spontane ekspresije naše ljudskosti), iako ovakvo verovanje u svakoj
suptilnoj i osetljivoj komunikaciji biva primeãeno kao odraz neiskrenosti (a »iskrenost je
Put Nebesa. Postizanje iskrenosti je put èoveka. Onaj koji poseduje iskrenost bez napora
pogaða ispravno i razume bez mislenog truda; - on je mudrac koji prirodno i lako
otelotvorava pravi put«380, smatrao je Konfuèije), podseãajuãi pri tome na sliku noja koji
zabada glavu u pesak pred opasnošãu; »srce budalastih je u njihovim ustima: ali usta
mudrih su u njihovom srcu« (Sirah 21:26), kako nas podseãaju biblijski stihovi. Svaka
kako individualno, tako i sistemski globalno unapreðujuãa komunikacija obuhvata
buðenje unutrašnjih težnji ka pronalaženju zajednièkih temelja rezonovanja i
komuniciranja u skladu sa njima. Svaki izraz koji potièe od težnje ka razumevanju ovih
temelja razmišljanja sagovornika, predstavljaãe konstruktivne orijentacije. U ovakvom
svetlu su posebno interesantne komunikacije spiritualnog karaktera koje možemo
sagledati tako kao da uèesnike orijentišu unutra, ka srcu, ka njima samima. Svaka
spiritualna jezièka komunikacija ispunjava svoju izražajnu svrhu onda kada biva
razumena kao da kaže: »Put je u Tebi. Put vodi u Tvoje srce«. Iz semantièkog doživljaja
ovakvih komunikacija ponièe svest, poput Sunca prosvetljujuãe orijentisana u svim
pravcima i smerovima, raðajuãi duboko, sveprožimajuãe znanje da svaki put jeste pravi
put, da svaka grana razmišljanja je ispravna, i da svaka od njih vodi kroz sliku našeg
sveta u jezgro našeg biãa. Drevna indijska prièa koja zatvara »igru staklenih perli«
Hermana Hesea, slièno kao i stara prièa Džalala ad-Dina Rumija o Aliju koji je sanjajuãi
blago sakriveno u Kairu, krenuo za njim da bi na cilju svog puta susreo biãe koje mu
govori da je sanjalo isti san, samo sa blagom u Alijevom zavièajnom domu u koji se Ali
vraãa i blago nalazi401,228, samo su krasne, ali i grube metafore putovanja kroz koja se
vraãamo na poèetak, na èiste temelje našeg sagledavanja sveta i postanja, te religioznih,
svepovezujuãih trenutaka koji prate doživljaje stvarnosti prožete ovakvom spiritualnom
komunikacijom, bilo kroz pažnju i ljubav direktne meðuljudske komunikacije ili putem
iskrenih umetnièkih dela.
Da bi se pronašle prave reèi, njihovo vreme i muzika izgovaranja, neophodno je
prepustiti se spontanom toku Prirode i sa samih naših, dugo izgraðivanih temelja
unutrašnjih poštovanja, brižnosti i predanog poverenja, ispoljiãe se sveti izrazi implicitne
etike. I tada sve reèi postaju prave reèi, reèi spiritualne orijentacije. Jer, »ako je koren
svet, svete su i grane« (Rimljanima 11:16), kako nas uèi apostol Pavle. Samo sa ovakvim
stavom se može naizgledna beznadežnost imanentnih višesmislenosti u svakoj realnoj
komunikaciji preobraziti u lingvistièku interakciju ispunjenu poverenjem, pažnjom i
radosno trepereãim putanjama koje nas povezuju. Da dok objektivistièko insistiranje na
reèima kao najrelevantnijim elementima meðuljudske komunikacije neizostavno
implicira težnje ka dominaciji i sukobe, a prihvatanje autonomnosti i subjektivnih
iskustava uz ne ponavljanje puteva, veã njihovo uvek novo i neponovljivo pronalaženje,
vodi ka buðenju unutrašnjih spiritualnih težnji i milostivosti uèesnika komunikacije, znao
187
je apostol Pavle kada je pisao: »...tada neãu hteti da znam za reè onih naduvenih, nego za
njihovu silu. Jer carstvo Božije nije u reèi, nego u sili (iskustvu, direktnim, nereèitim
spiritualnim težnjama, prim.a.). Šta hoãete? Da vam doðem s prutom, ili s ljubavlju i
krotkim duhom?« (Korinãanima I 4:19). Praktièan naèin predaje religioznog uèenja,
ukazivanja na put religioznosti (buðenja duha svepovezanosti) u okviru koga se jezièke
ekspresije spontano ispoljavaju iz saoseãajne težnje ka prihvatanju, zaštiti i spasenju
drugih biãa - slièno kao što »glas vodi raèuna o sebi, dokle god vodimo raèuna o
smislu«67, kao što kaže vojvotkinja Alisi u zemlji èuda - može se sagledati na primerima
uèenja mnogih prosvetljenih biãa, ukljuèujuãi Isusa, Budu, Konfuèija, Sokrata, Pitagoru,
mnoge èuvene Zen uèitelje, LaoCea koji je, po legendi, prilikom izlaska iz države na
jednom visokom planinskom prevoju, od granièara bio nateran da zapiše svoje uèenje247,
kao i Tomu Akvinskog koji je pisao sve dok na jednoj misi nije objavio da mu »sve što je
do tada napisao, izgleda kao slama«407. »Ni sa èim u Svemiru porediti se ne da uèenje bez
reèi«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing XLIII), dok je Hajnc fon Ferster smatrao da »usput,
moja doktrina je nemati doktrinu«111. A življenje znanja (sa zaboravljanjem na njega kao
skupa lingvistièkih ukazatelja) predstavlja zaista vrhunac znanja.
Hermeneutièki stav o nemoguãnosti ispunjenja kriterijuma istinitosti svake
jezièke tvrdnje usled neophodnog korišãenja polaznih pretpostavki koje su oblikovane
samim korišãenjem jezika, dopunjuje se dodatnim argumentom koji uzima u obzir i
nemoguãnost uspostavljanja definicije bilo kog pojma, nezavisno od situacije u kojoj se
koristi414. S obzirom na eksplicitnost obeãavanja i obavezivanja na izvoðene odreðenih
radnji u svakom jezièkom aktu, u svakoj jezièkoj komunikaciji je implicitan potencijal
unapreðujuãe izgradnje kreativnih, meðuzavisnih putanja izmeðu biãa, u koji je
neophodno proniãi u svrhu doživljavanja istinskog i iskrenog karaktera komunikacije, i
pronalaženja opšte oplemenjujuãih ukazatelja. Teri Vinograd i Fernando Flores nam,
tako, navode primer u okviru koga osoba A pita osobu B da li u frižideru ima vode414.
Ukoliko osoba B pod pojmom vode podrazumeva hemijski sastav karakteristièan za
vodu, uvek ãe, èak i onda kada vode za piãe nema u frižideru, moãi da kaže »da«, misleãi
na molekule vode, adsorbovane na hrani i omotima hrane u frižideru, u limunadi, ili u
kalemima za hlaðenje. Ne samo da se znaèenja reèi, stoga, ne mogu opisati pomoãu
unapred utvrðenih uslova nezavisno od konteksta realne komunikacije (definisanog
težnjama uèesnika), veã i svaka jezièka komunikacija zahteva implicitno ulaganje
iskrenosti ka razumevanju drugih biãa i spremnost na pružanje odgovora koje obasjava
orijentisanost na pravi put u skladu sa implicitnim težnjama oblikovanim pitanjima i
zahtevima za pomoã. Neuzimanje u obzir neophodnosti teženja ka orijentisanju na pravi
put kroz èinove izlaganja i slušanja, ekspresija i impresija u okvirima jezièkih
komunikacija, adekvatno je umrtvljavanju oplemenjavajuãih ljudskih karakteristika i
degradirajuãem robotizovanju ljudskih biãa, što spontano i najèešãe neprimetno vodi do
svestranih narušavanja harmonije življenja. Naspram individualno-centriranog shvatanja
razumevanja, uzimanjem u obzir ovakvog, dubokog iskreno-socijalnog karaktera jezika,
razvija se svest o socijalno-centriranom razumevanju sveta, što je analogno spiritualnom
prelazu od doživljaja mentalno izolujuãeg, reprezentacionistièkog manipulisanja
simbolima kao emanencije saznanja ka doživljavanju konteksta kao znanja, znanja kao ne
izgradnje mašinerije manipulacije simbola, veã znanja kao tananim harmonizovanjem
putanja koje nas povezuju u zajednièku, neraskidivu celinu, prirodno povlaèi i
svepovezujuãe, holistièko doživljavanje doživljavanja sveta iz perspektive svakog
188
subjekta kao neraskidivog dela socijalne tradicije i nas koji, kao što je Viktor Frankl
smatrao, »vidimo sebe kroz oèi drugih«312. Jezik, tako, nije samo sredstvo opisivanja
reflektivnog znanja, veã put ukazivanja na znaèenja u našem zajednièkom svetu, put
uzajamnog stvaranja nas samih.
Slièno kao i u sluèaju uèenja na greškama kada je put ka konstruktivnom uèenju
otvoren samo u sluèaju nepolaženja za rukom naših aktivnosti, nepoklapanja oèekivanih i
realnih ishoda, jezièke strukture, u skladu sa suštinski orijentacionom prirodom
izražavanja samo onoga što nije oèigledno, manifestuju se samo prilikom nastajanja
izvesnih nesporazuma. Upravo emanencija ili potencijalnost nesporazuma u
multipersonalnoj koordinaciji ponašanja implicira uvoðenje upotrebe lingvistièkih
orijentira, u èemu, izmeðu ostalog, i leži razlog zašto što bolje nešto znamo, to teže
možemo to i da opišemo. Korišãenje istih pojmova u razlièitim situacijama u kojima su
prisutni razlièiti, bezjezièno potencijalno neoèigledni ciljevi uèesnika u komunikaciji,
dovodi do obogaãivanja jezika. Tako je poznato da Eskimi koriste oko 400 reèi za
ukazivanje na sneg izvesnih kvaliteta, što je oèigledna posledica postojanja mnoštva
aktivnosti koje ukljuèuju baratanje sa snegom, a u kojima može doãi do potencijalnih
nesporazuma. Problemi u ljudskoj komunikaciji, u životnim odnosima izmeðu ljudskih
biãa, dakle, iskrsavaju samo na nivou implicitnih pretpostavki, saznajnih temelja na
kojima se baziraju naša doživljavanja jezika, znanja i delovanja, a objekti postojani,
naravno, samo u jeziku, predstavljaju stoga operativne relacije koje se koriste u svrhu
prevazilaženja potencijalnih nesporazuma prilikom postizanja dogovora u svrhu
konstruktivne koordinacije ponašanja. I sva lingvistièka ostvarenja, ukljuèujuãi i sva
umetnièka, politièka i religiozna dela predstavljaju posledice interpretacija ljudskih
postupaka i doživljavanja sveta ne »onakvih kako treba«, jer, naravno, u svetu
egzistencije opštih shvatanja o poretku sveta u kome je sve savršeno ureðeno, sve
onakvim »kako treba«, ne raða se ni potreba za lingvistièkom ili bilo kakvom
orijentacijom ili pružanjem ukazatelja na odreðeni put ili cilj. Stoga je, izmeðu ostalog,
jasno i da sukobi polariteta u nama samima (koji postojimo kao odraz celokupne
biosferiène zajednice i kao kontekst pružanja smisla našem svetu), u našim
razmišljanjima, raðaju polaritete koji figurišu u opisima Prirode i ostavljaju trag na
domenu jezika, koji zatim oblikuje ljudska razmišljanja, odakle možemo sagledati
cikliènu ureðenost u okviru koje put našeg doživljaja sveta kroz jezik može rezultovati ili
zavaranošãu i slepom oèaranošãu jezièkim strukturama, dopuštajuãi im da gospodare
našim pogledima na svet i doprinoseãi time inertnom rasplamsavanju »vrzinog kola«
društvenog robovanja sopstvenim jezièkim kreacijama, ili prosvetljenjem našeg uma
posredstvom doživljavanja jezièkih konstrukata i svih vidova ljudskih ekspresija znanja
kao potencijalno smisleno korišãenih sluga naših dubokih, nejezièkih, spiritualnih težnji,
èime spontano doprinosimo razjašnjavanju niza neskladnih polariteta u predstavama
Prirode i stapanju u èistoãu meditativnog doživljaja postojanja.
Prihvaãeno shvatanje o orijentacijski-subjektivistièkoj prirodi jezika bi spontano
iznedrilo mnoštvo nesagledivo korisnih i oplemenjujuãih posledica na gotovo svim
poljima društvene interakcije145. Mnoge debate bi se mogle iz sukobljavajuãih i
destruktivnih prevesti u produktivne i harmoniène sa razvojem svesnosti da se znaèenja
koja ljudi pridaju odreðenim reèima ne smeju uzeti kao jedina legitimna, te da stoga
svako pozivanje na apsolutno istinito objašnjenje prirodnih fenomena podrazumeva i
aroganciju239 kojom se presecaju mnoge esencijalne etièko-estetske putanje koje nas
189
povezuju, a koje opstaju samo u stalnom prilivu poverenja i predanosti u našem dodiru sa
svetom i drugim biãima. Svesnost da svaki put kada neko kaže: »Eto, lepo sam ti
rekao!«145, »...i taèka!« ili »bio sam savršeno jasan«, ne znaèi da je i bio razumen,
osigurala bi znatno tolerantniju komunikaciju koja je osnova svakog plemenitog i
prosvetljenog doživljavanja stvarnosti, usled njegove nužne uoblièenosti socijalnim
kontekstom egzistencije našeg sveta. Neizvodljivost prenošenja identiènih znaèenja
ukazuje na nužnost prihvatanja uzajamnih interakcija, uzajamnih pronicanja u znaèenja
iskustvenih reprezentacija i težnje svakog biãa u komunikaciji, toplih težnji ka
sagledavanju sveta iz perspektive drugih biãa, èime se, naspram disharmoniènih
manipulativnih težnji ka unilateralnom delovanju bez buðenja sopstvene prijemèivosti na
promene, biãa putem duha zajedništva i saoseãanja nahode na smer opšte harmonije.
Slièno tome, i uviðanje lepote tolerancije i saoseãanja koji lako isplivavaju iz korišãenja
opisa našeg sveta kao naših interpretacija, kao povuèenih linija i harmonija sa kojima se
poistoveãujemo, koje jesmo mi - naspram preslikavanja kvaliteta našeg sveta u
objektivni, za svakoga identièan svet - predstavlja blage odsjaje na putu ka prosvetljenom
zajedništvu biãa koja su u potpunosti svepoistoveãena sa svojim svetom, koja su svesna
da se svet menja sa njihovom najmanjom mišlju, te da je njihova odgovornost prema
njegovoj sudbini beskrajna. Prilikom tumaèenja ljudskih dela, ukljuèujuãi i umetnièka
dela, umesto neizvodljivog pokušaja pronicanja u karakter osobe-stvaraoca ili eventualne
objektivizacije karaktera i kvaliteta dela, naše težnje u doživljavanju ovakvih dela bi bile
preorijentisane ka pronicanju u unutrašnji intuitivni doživljaj, u komunikaciju nereèitog i
nesvesnog, te ka buðenju mudrog povezivanja nas sa svetom, poistoveãivanju našeg uma
i Prirode, ka harmonizovanju kvaliteta kao ko-kreativnih puteva, ka »korekciji pravca
koji vodi ka mudrosti u stvaranju ili posmatranju datog dela«21. Takoðe, sa
doživljavanjem jezika kao zajednièkog, uzajamnog orijentira spontano se i mnogostrukim
ponavljanjem (i bleðenjem veze mape sa teritorijom, tj. imena sa imenovanim)
uspostavljene fraze i klišei ponašanja preobražavaju u iskrene i svesno neponovljivo
izvoðene tvrdnje i telesne izraze, što bi donelo daleko plodonosnije rezultate ljudskih
komunikativnih težnji usled otvorenosti i pouzdanosti kojima bi one odisale. Naspram
ideje o »razumevanju« kao samo pružanju »relevantnih« lingvistièkih (oèekivanih)
odgovora na pitanja i raskršãa u konverzaciji, raða se shvatanje da se samo posredstvom
težnje ka uzdizanju biãa – sagovornika, ka saživljavanju sa njihovim pogledima na svet,
oseãanjima i najdubljim shvatanjima može uèestvovati u zaista iskrenoj i plodonosnoj
komunikaciji97. Težnje ka dobronamernoj, prosvetljujuãoj orijentaciji bi unele radost u
naša ponašanja, dok bi degradirajuãe i disharmonizujuãe težnje iz perspektive
meðuljudske interakcije kao orijentira èudesnim povratnim spregama ukazivale na pravi
put i promenu upravo naših najdubljih težnji sa kojima su izvoðeni dati aktovi.
Svaka realna jezièka komunikacija obuhvata u svakom iskazu èitavo more
implicitnog sadržaja, tako da se sama semantika pripisana reèima može zamisliti kao
samo maleni vrh ledenog brega ispod koga je skriven implicitni sadržaj èitave tradicije
jezièkog osmišljavanja Prirode. Stoga, iskreno razumevanje i predanost iskrenoj jezièkoj
komunikaciji uvek mora obuhvatati i pronicanje u implicitni karakter, skriven izmeðu
redova sintaksièkih ili fonetskih iskaza. Meðutim, »što se više zna, više je onoga što treba
ne-znati«195, podseãa nas drevna Tao izreka na neizbežan uporedni rast bogatstva putanja
skrivenih, implicitnih korena i vidljivih krošnji svakog stabla znanja, dok nam ÈuangCe
poruèuje da »razumevanje koje poèiva u onome što se ne može razumeti, najbolje je«70,
190
ukazujuãi, izmeðu ostalog, i na brižnu, religioznu predanost nevidljivim osnovama,
implicitnim korenima društvenih komunikacija i, uopšte, ko-kreacije detalja našeg sveta,
kao na esencijalnu komplementarnu stranu logici u okvirima svakog iskrenog
razumevanja. Komunikacija izmeðu ðaka i uèiteljice, u okviru koje na zahtev uèiteljice
da kaže nešto, ðak doslovce izgovori »nešto«, predstavlja primer zanemarivanja
obavezivanja na uzimanje u obzir implicitnog karaktera jezièkih iskaza, u kome se u
realnoj komunikaciji ne ogleda samo skup polaznih pretpostavki kao u sluèaju formalnih
jezika (kao što su, na primer, logika ili mašinski kodovi), veã naša temeljna orijentacija
ka ukazivanju brižnosti prema svetu. Sa jedne strane, samo se ono što nije oèigledno
manifestuje kroz jezik, dok sa druge strane, u onome što nije iskazano ima mnogo više
znaèenja u odnosu na ono što je formalno iskazano, što je shvatanje koje bi moglo da
predstavlja divan orijentir savremenim objektivistièkim stavovima koji uvek stoje na
pijedestalu nedokazivih i metafizièkih pretpostavki. »(Autorova omaška) nije u onome
što autor kaže, veã u onome što ne govori. Nevolja, isto tako, nije s onim što on zna da je
pretpostavio, veã s onim što je pretpostavio nesvesno«393, pisao je Alfred Nort Vajthed.
Ni u jednoj mapi nisu naznaèene, niti mogu biti naznaèene sve implicitne pretpostavke
koje bi èitalac morao da poznaje da bi joj pridao identièno znaèenje kao i sam njen
konstruktor. Naime, implicitne pretpostavke se po pravilu nikada ne mogu u potpunosti
eksplicitovati, jer ne postoji neutralna perspektiva sa koje bismo naše implicitne
pretpostavke i verovanja u okviru kojih rezonujemo, posmatramo i oblikujemo naš svet
sagledali kao objektivne putanje. »Ne doživljavamo iskustvo, mi živimo kroz njega«112,
smatrao je Edmund Huserl, što je misao u kojoj je kao razlog neizvodljivosti iskustva
iskustva implicitno sadržana upravo neizvodljivost potpunog eksplicitovanja našeg
iscrtavanja sveta. Za uviðanje ovih implicitnih pretpostavki u kojima je sakrivena suština
našeg razumevanja i konstruisanja sveta, neophodno je potražiti njihov odraz u našem
svetu, te stoga apostol Pavle kaže da »sad gledamo kao pomoãu ogledala – u zagonetki, a
onda ãemo licem u lice« (Korinãanima I 13:12). Hajnc fon Ferster bi nas, pružajuãi nam
maðionièarski primer u okviru koga sa jednim okom ne uspevamo da vidimo odreðeni
deo vidnog polja èija svetlost pada na oblast mrežnjaèe sa koje izvire optièki nerv272,
podsetio da »ne vidimo ono što ne vidimo«. U sluèaju ovog primera ne vidimo ni tamni
prsten, što bismo oèigledno oèekivali na osnovu shvatanja o reprezentacijskoj prirodi
naše percepcije, veã jednostavno ništa, što nam direktno ukazuje kako na konstrukciju
sveta od nas samih na osnovu kontakta sa sredinom, tako i na èinjenicu da moramo biti
»slepi« kako bismo videli, i to kako na fiziološkom, tako i na filosofskom nivou. Ova
neeksplicitnost implicitnih pretpostavki èini osnovu hermeneutièkog kruga, primenljivog
na svaki vid jezièkog razumevanja sveta. Stoga je jedan od esencijalnih principa ove
knjige i:
Implicitne pretpostavke i temeljna verovanja se ne mogu u potpunosti eksplicitovati
Jedna od osnovnih zabluda nauène tradicije je smatranje da samo eksplicitno
znanje predstavlja znanje, kao i da se svako znanje može eksplicitovati. Iz ovakvog
shvatanja su ponikle mnoge zavaravajuãe i degradirajuãe slike o èudesnim životnim
procesima, ukljuèujuãi i robotizovanje ljudskih misli u vidu smatranja da je svako
razmišljanje i saznanje bazirano na sistematskoj manipulaciji reprezentacija, kao i ideju o
realnoj izvodljivosti modelovanja inteligentnog ponašanja. Programi istraživanja se ne
191
mogu shvatiti samo kao skupovi eksplicitovanih pravila izvoðenja odreðenih zadataka.
Primetni, formalizovani detalji svakog programa reflektuju znatno dublju koherentnost
koja se po obièaju ne preispituje, ali koja se može sagledati kao èitava osnova verovanja
o prirodnom i saznajnom poretku, koja pripada ne-eksplicitovanim elementima meðunauènièke komunikacije. Upravo ova pozadina verovanja na neprimetan naèin nahodi
izbor metoda pri izvoðenju istraživanja, a ono što je posebno znaèajno je to da se
pokušaji menjanja bilo kojih programa aktivnosti gotovo uvek izvode u istom kontekstu
sagledavanja sveta, usled èega istorijski tok nauènih prilaza ispitivanju stvarnosti ne
uspeva da preobrazi implicitni »objektivizam« ili »istinitosni« pristup opisivanju Prirode.
Meðutim, naše slepilo na odreðene implicitne pretpostavke našeg rasuðivanja predstavlja
posledicu toga da ne vidimo da ne vidimo, da ne znamo da ne znamo272, ali onda kada u
trenutku spoznaje naših putanja saznanja iz jedne nove perspektive otkrijemo da znamo
da ne znamo, tada zapravo progledamo. Jer, »ko zna da ne zna, najviši je«, smatrao je
LaoCe (Tao Te Ãing LXXI). Stoga, uèenje razvijanja konteksta našeg uèenja, naših
puteva spoznaje i življenja, te fleksibilnih promena perspektiva sagledavanja programa
našeg ponašanja i rezonovanja, predstavlja esencijalni element bivstvujuãeg, neraèunarskog, prirodno-kreativnog razmišljanja.
Veã smo videli da se nijednom pitanju ne može priãi sa neutralne, objektivne
taèke gledišta. Kada je u pitanju sagledavanje jezika kao generatora prostora moguãnosti
za naša dejstva u svetu, tada možemo primetiti da su ovakve moguãnosti u mnogome
oblikovane tradicijom (ne samo društvenom i kulturnom, veã tradicijom celokupnog
spektra bioloških interakcija) kao »jezièki implicitnim pre-razumevanjem koje otvara
prostor moguãih odgovora«414. »Izgleda kao da smo ponikli u svetu viðenom kroz opise
drugih, pre nego kroz našu sopstvenu percepciju. Ovo ima za posledicu to da umesto
korišãenja jezika kao oruða za ekspresiju naših misli i iskustva, prihvatamo jezik kao
oruðe koje odreðuje naše misli i iskustvo«109, smatrao je Hajnc fon Ferster, ukazujuãi na
èinjenicu da putanje vezanosti za našu socijalnu tradiciju grade i naše poglede na svet.
Premda èine osnovu »uspešnosti« jezièkih interakcija u okviru kojih delujemo i
interpretiramo svet, implicitne putanje naše lingvistièko-kognitivne tradicije, temelja
našeg razumevanja sveta kroz jezik, ne mogu se formalizovati. Socijalna tradicija kao deo
individualnih temelja jezièkog oblikovanja sveta je direktna posledica istorijske
zavisnosti ljudskih biãa, èinjenice da je naèin na koji vidimo svet u mnogome odreðen
istorijom naših interakcija sa drugima koji dele tu tradiciju, odakle postaje jasno da se
brižnost prema našem svetu, prema svim biãima oko nas, odražava i na lepotu konteksta
kojim ãemo iscrtavati naš svet i njegova biãa, što èini jedan hermeneutièki krug u kome
je implicitno sadržan i kljuè beskrajnog individualno-globalnog spiritualnog napretka.
Razumevanje nas kao dela tradicije iskljuèivo posredstvom korišãenja jezika, neizvodljiv
je zadatak, s obzirom da je sagledavanje sveta kroz dati jezik poniklo na tradiciji koja se
formirala uèestvovanjem u jezièkoj komunikaciji. Drugim reèima, ono što kroz jezik
razumemo zasnovano je na onome što veã znamo, dok je ono što veã znamo poniklo na
osnovama naše sposobnosti razumevanja posredstvom jezika, što èini nerazluèivi
hermeneutièki krug, èijim sagledavanjem postaje oèigledna neeksplicitnost jezièkih
predrasuda našeg rezonovanja (kao preduslova jezièkih saznanja) i celokupne tradicije
svakog vida jezièkog razmišljanja i razumevanja sveta414. Nerazluèivost uslova
oblikovanja jezièkog razumevanja analogna je nemoguãnostima dopiranja do prvobitnih
uzroka ijednog povratno spregnutog prirodnog sistema, ukljuèujuãi neizvodljivosti
192
ustanovljivanja da li temperatura sobe uzrokuje rad termostata ili obrnuto, da li reke
oblikuju obale ili obrnuto, da li je um uzrokovan telom ili obrnuto, da li su emergentni
kvaliteti holistièkih sistema uzrokovani sub-organizacionom ureðenošãu ili obrnuto itd.
Tradicija ljudskih interakcija predstavlja govoto neprimetni orijentir ljudskog ponašanja,
posebno za biãa nezainteresovana za filosofiju u smislu težnji ka razotkrivanju
predrasuda sopstvenih rezonovanja i pogleda na svet. Meðutim, naša najdublja verovanja
i naše najdublje težnje i vrednosti implicitnog karaktera kroz implicitne izbore iscrtavanja
našeg sveta eksplicituju se upravo u našem doživljaju sveta i zadovoljstvu i radosti
saznanja koje nam interakcija sa njim donosi. »Samo propozicije imaju smisla; samo u
vezama propozicija ime ima smisla...Propozicije ne mogu reprezentovati logièku formu:
ona se odslikava u njima. Ono što nalazi svoju refleksiju u jeziku, jezik ne može
reprezentovati«417, neki su od briljantnih stavova Vitgenštajnovog logièko-filosofskog
traktata, i slièno kao što logièki iskazi ne mogu iskazati implicitne i temeljne putanje
celine logièke forme, logièkog sistema rezonovanja, ni naše najdublje težnje, kao ni
spiritualni temelji naše egzistencije, srce tajne postojanja i smislenosti sveta, ne mogu se
direktno reprezentovati, veã se oni implicitno manifestuju u svakoj crti našeg sveta. Bitno
je primetiti da hermeneutièki krug, meðutim, ne spreèava širenje saznajnih vidika,
poveãanje fleksibilnosti prihvatanja novih saznajnih perspektiva, kao ni pronicanje u
predrasude našeg razumevanja, veã samo spreèava postizanje razumevanja koje bi
ispunilo ideal objektivnosti ili potpunosti. S obzirom da svaki vid razumevanja ponièe na
izvesnoj temeljnoj spoznajnog graði znanja, implicitne pretpostavke, tako, nisu
preduslovi pogrešnog interpretiranja sveta, veã osnove postojanja svakog razumevanja.
Pošto jezik kao sredstvo komunikacije u mnogome oblikuje naša razmišljanja,
tada je svako razmišljanje uslovljeno egzistencijom društvene tradicije. Doživljavanje
socijalnog karaktera jezika kao orijentira otvara vrata za prevladavanje potencijalno
nekompatibilnih i autistiènih subjektivnosti pojedinaènih interpretacija, šireãi temeljne
uslove doživljaja znaèaja i smisla lingvistièkih izraza i, uopšte, uviðenih kvaliteta kao
puteva od pojedinaènih biãa ka èitavoj tradiciji našeg postojanja i društvu èija se
sposobnost uoèavanja znaèaja detalja sveta kroz hermeneutièki krug neprekidno obnavlja
i evolutivno razvija. Svako misaono-reflektivno (ne praktièno) znanje, uslovljeno
interpretativnom aktivnošãu kognitivnog sistema, stoga, nikada nije ni potpuno
subjektivno (nezavisno od socijalne i biološke tradicije), kao ni potpuno objektivno
(nezavisno od jedinstvene, subjektivne interpretacije). »Ponekada zatvorim moja vrata i
predam se izuèavanju knjige, ali samo stoga što mogu opet otvoriti vrata i ugledati
ljudsko biãe koje me posmatra«54, smatrao je Martin Buber, podseãajuãi nas na put
duhovnog ispunjenja i anðeoskog uspinjanja doktora Fausta ne kroz samo-zadovoljno
konceptualizovanje i sklapanje potencijalno savršeno konzistentnih modela prirodnog
reda (i, eventualno, njihovu upotrebu u svrhu egocentriènog manipulisanja putanjama
našeg sveta), veã kroz predano, svesrdno i bezuslovno služenje bližnjim biãima87, te da su
usamljenost i prouèavanje knjiga, posveãenost razmišljanju i idealizovanju, moguãi samo
zato što na svetu postoji neko kao što si Ti, samo zato što prosvetljujuãe uèenje i
imaginativno odslikavanje ureðenosti Prirode otvaraju naš um i srce u radosnoj i
sveprihvatajuãoj društvenoj i ekosistemskoj interakciji. »Ljudsko biãe je ljudsko biãe
zajedno sa drugim ljudskim biãem; eto šta je ljudsko biãe«312, smatrao je slièno Hajnc fon
Ferster, ukazujuãi na neophodnu okrenutost našoj sredini - brižnost prema njenim biãima
spontano postavljenu u samim temeljima naše spoznaje sveta i sebe, kao i svih naših
193
delovanja - kao pokretaèa svake komunikacije i lingvistièkih usaglašavanja, èiju lepotu i
smislenost uvoðenje »objektivnog« sveta može, sa zaboravljanjem na a-istinitosni, samo
metaforièni karakter svih jezièkih i nauènih opisa, lako pomutiti.
Iz perspektive doživljaja implicitnih osnova svakog jezièkog orijentira kao korena
razumevanja i srca njihovog oplemenjavajuãeg efekta, postajemo svesni da jezik sam po
sebi ne prenosi znanje, te da se duboka etika upotrebe jezika krije upravo u stalnom
podseãanju o nužnosti ulaganja naših nereèitih, saoseãajnih i saživljavajuãih težnji kao
implicitnih u svakom ispoljenom izrazu. Jezièka komunikacija je, kao i svaka druga
kooperativna interakcija, uvek obostrana, te je stoga spremnost na sopstvenu modifikaciju
kroz interakciju esencijalna za uspešno, blagotvorno dejstvo na onaj deo sveta ka kome
su naše reèi i duboke težnje koje stoje u njihovoj osnovi usmerene. Mencije je tako
smatrao da »reèi koje su jednostavne, ali imaju daleko dosežuãi smisao, dobre su reèi.
Principi koji, dok se drže, jezgroviti su, a imaju široku primenu, dobri su principi. Reèi
sveca nisu neèujne, ali veliki principi implicitni su u njima. Princip koga se svetac drži je
sopstvena kultivacija, ali kojom se èitav svet umiruje«281. Vrhunska etika pružanja
lingvistièkih ukazatelja poèiva u poštovanju autonomnosti biãa, izbegavanju njegove
manipulacije u bilo koju svrhu, i primernom ponašanju. Što se tièe etike doživljavanja
jezika, ona, naravno, nije objektivno prisutna u reèima, veã upravo u kontekstu njihovog
subjektivnog doživljavanja. Ukoliko ovaj kontekst olièava težnju ka sticanju objektivnog
uvida u težnje autora, distanciranost i zatvorenost ka sopstvenim promenama, tada je
etika našeg doživljaja siromašna u poreðenju sa kontekstom - operacijama koje uokviruju
tekst i pružaju mu smislenost – koji odiše poverenjem u autorove težnje, spremnošãu na
spontana otkrovenja i sopstvene promene, èime ovakva otvorenost susreta biãa u
komunikaciji rezultuje u bogatom potencijalu uèenja i evolucije. Lepota i zadivljujuãa
vrednost koju težimo da uoèimo u svakom delu i iskazu, u sprezi sa tolerancijom
raznovrsnih mišljenja i pružanju samo primera, ali ne i menjanja ovih mišljenja,
predstavljaju put ka zaista plodonosnoj i prosvetljujuãoj komunikaciji, jer jezik nije
ogledalo stvarnog sveta, veã samo orijentir pomoãu koga se meðusobno navodimo na put
kreativnosti i zajednièkog napretka.
Ovakvo shvatanje jezika ne znaèi da je razvijanje formalnih jezika - kao što su, na
primer, kompjuterski jezici - beskorisno. Kompjuteri predstavljaju obogaãujuãe
posrednike u ljudskoj jezièkoj komunikaciji, premda je u svrhu održavanja njihovog
funkcionisanja (slièno kao i semantièke egzistencije nauènih otkriãa) u vidu vernih sluga,
a ne slepih gospodara naših vizija sveta, nužno ne pobrkati mapu sa teritorijom, ne pridati
formalnim jezicima karakter na osnovu koga bi se njima upravljalo kao istinito
odražavajuãim i apsolutno adekvatnim motivima ljudskog razumevanja sveta. Zamenom
ideala objektivnog, ekspertskog znanja sa naznaèivanjem važnosti obraãanja pažnje na
ne-eksplicitovanu osnovu svake komunikacije, došlo bi se do dizajniranja plemenitih
tehnologija koje bi podsticale socijalni dijalog sa posledicama unapreðivajuãeg
razumevanja. Èitava ova knjiga je knjiga o korenima – o otuðenosti biãa od korena
evolutivne i civilizacijske tradicije na kojoj su ona ponikla i na kojoj opstaju; o
zaslepljenosti procesa formiranja naših misli, reèi i akcija programima na osnovu kojih se
ona, na ovaj naèin lišena prirodne spontanosti i harmonije, izvode; te o zaboravljenosti na
negovanje spiritualnih korena naših unutrašnjih težnji koje se preslikavaju na istinski
kvalitet efekata koje naše delatnosti ponikle na njima ostavljaju u svetu – te o
ukazivanjima na put njihovog preobraãanja (jer, »Gospod ne menja ono što je sa ljudima
194
dok ljudi ne promene ono što je u njima«176, kao što nam kažu mudre reèi Kur'ana,
pokazujuãi na prosvetljujuãe menjanje sveta putem produhovljenja naših najdubljih
unutrašnjih težnji), što bi, izmeðu ostalog, iniciralo i da ljudski programi bilo
svakodnevnog rezonovanja, bilo tehnološkog razvoja i poslovnog upravljanja - ponekad
poput kakvog crnog jahaèa bajke o gospodaru prstenova – postanu sagledani licem u lice,
te da se njihovo slepo voðsto i »gospodarsko« voðenje reprogramira u skladu sa
harmoniènim ukazateljima koji bi spontano isplivali iz prevazilaženja spomenuta tri
korenita problema savremenog društva, i tako prevede u dobre programe koji bi nam
verno »služili« kretanju u pravcu Sunca.
Svaki problem se može eksplicitovati samo u odnosu na odreðenu implicitnu
osnovu koja se ne može artikulisati, a u èijem zanemarivanju stoji ideja o moguãnosti
formiranja savršenih odluka raèunskim putem, te sa njom i savremeni ideali razvoja
veštaèke inteligencije. Relevantnost odreðenih izbora je uvek postojana u odnosu na ovu
ne-eksplicitnu, pre-orijentacijsku osnovu samog znanja i postojanja. Meðutim, sagledamo
li bilo koji artikulisani problem, lako ãemo primetiti da je broj opcija koji bi mogao da
predstavlja potencijalni izbor prilikom donošenja odreðene odluke koja bi vodila do
njegovog rešavanja, beskonaèno veliki i nesaglediv, te da stoga relevantni, beskonaèno
veliki prostor alternativa izbora ne može biti, bez ogranièavajuãih posledica, skupljen na
prostor konaènih logièkih moguãnosti. »Moja predanost je stalna predanost. Ja ne
postajem predan jer mislim da je vreme za predanost«70, govorio je LaoCe, ukazujuãi na
neophodnost preobražavanja formalnog odluèivanja u spontano praãenje Puta Prirode u
svrhu pronalaženja optimalnog izbora dejstava, a time i dostizanja harmonije ljudskih
dela i prirodne sredine. Odluke kao misaono-voljne inicijacije akcija se, tako, ne biraju,
veã stvaraju, što je shvatanje posebno oèigledno u odnosu na dinamièku Prirodu u okviru
koje se nijedan proces ili entitet, bilo u vremenu ili prostoru ne mogu smatrati identiènim.
I jedan od temeljnih kibern-etièkih principa upravljanja jeste da »ne donosimo odluke o
narednim akcijama dok ne primetimo ishod poslednje akcije«344. Direktna posledica neeksplicitnosti dela implicitnih pretpostavki je, dakle, nemoguãnost razvijanja svestranog,
u svim situacijama relevantnog, kompjuterskog rezonovanja. Naime, pisanje
kompjuterskog programa se uvek izvodi èesto neprimetnim pozivanjima na mrežu
pretpostavki koje èine pozadinsku osnovu datog postupka jezièkog rezonovanja
i komponovanja, i upravo ove, uvek delom ne-eksplicitne pretpostavke moraju biti
uvažavane od korisnika datog programa u svrhu postizanja željene interpretacije
rezultata.
Postupak programiranja je najèešãe pokrenut težnjom ka rešavanju nekog
problema. Meðutim, u svetlu konstruktivistièkog razmišljanja, problemi ne postoje van
opisnog domena jezika, van izmišljenih i postavljenih opcija od strane posmatraèa. Stoga,
svako programiranje, modelovanje sveta posredstvom nauènih hipoteza, slièno kao i
svako logièko rezonovanje, konstruiše problem, a tek sa njim i njegovo rešenje. Svako
rešenje problema je, tako, relevantno samo u okviru date sheme logièkih propozicija na
koju se ono odnosi. Drugim reèima, »samo principijelno neodluèiva pitanja možemo
odluèiti.....sva druga pitanja su veã odluèena od strane formalizma u okviru koga su
postavljena«104, kako je smatrao Hajnc fon Ferster. Jedna od najvažnijih posledica
ovakvog shvatanja je, naravno, i ta da je pri sagledavanju svakog problema ili traženja
odgovora na naša jezièka pitanja, neophodno najpre sagledati kontekstualni formalizam
(kao što su, na primer, silogizmi, sintaksa ili aritmetika111) na kome su naša pitanja
195
ponikla, jer se upravo u ovim temeljima rezonovanja i odslikavanja sveta krije i tajna
pružanja njihovih odgovora. Slièno kao što smo u stanju da registrujemo neki objekat
samo uz pretpostavljeno poznavanje onoga što ispitujemo, i svi nauèni zakljuèci se pre
njihovog izvoðenja i potvrðivanja najpre moraju zamisliti u granicama datog formalizma
rezonovanja (otuda i paradigma razmišljanja nahodi izvoðenje nauènih èinjenica).
Promena u formalnim slikama Prirode se, iz ove perspektive, sastoji iskljuèivo u opisima
uslova48, što u sluèaju direktnog doživljavanja sveta odgovara prosvetljavanju konteksta
sagledavanja harmonija kvaliteta koje se raðaju kroz naš dodir sa Prirodom. Spoznajama
na nivou temelja našeg rasuðivanja, postepeno pronièemo u sve ono što se u korišãenoj
logièkoj shemi smatra unapred datim, pretpostavljenim i implicitnim, i upravo se
ovakvim sagledavanjem izbora o izborima104, posmatranjem drugog i viših redova
iscrtavanja našeg sveta, rasvetljava i èinjenica da svi problemi, slièno kao i svako »da« ili
»ne«, opstaju samo u našim jezicima, ali ne i u stvarnom svetu, èime broj fon
fersterovskih opcija dostiže polje beskraja. Ovakvo skidanje vela maje kojim je naš jezik,
našom naviknutošãu na njega, neprimetno prikrivao èudesnu teritoriju direktnog,
nejezièkog kontakta sa Prirodom, navodi nas na prosvetljujuãe shvatanje da je neophodno
samo slediti Put Prirode, odreãi se jezika kao zaslepljujuãeg komandira našeg ponašanja
(ali ne i kao konstruktivnog orijentira u meðuljudskoj komunikaciji) u svrhu dostizanja
bezbrižnosti i sreãnih saznanja. Ovakvim, konsekutivnim uvidima sve viših redova u
temeljne norme našeg iscrtavanja sveta, teorijski i moralistièki, osuðujuãi kodeksi
nevezani sa nama kao posmatraèem se polako pretvaraju u odgovorna shvatanja da smo
mi kao posmatraèi subjektivno ukljuèeni u kreaciju svakog stava, problema i rešenja, te
tako i ogranièeni broj fon fersterovskih opcija postepeno raste ka beskonaènosti koja je
ekvivalentna njihovom eliminisanju, stapanju u jedinstvo sa svim postojeãim i
prihvatanju Puta Prirode. U ovom trenutku ãemo postaviti i svakako centralni princip ove
knjige koji se implicitno provlaèio kroz èitav dosadašnji tok knjige:
Svi nauèni zakljuèci su implicitno sadržani u njenim polaznim pretpostavkama
Osnovna karakteristika svih nauènih formulacija, filosofskih i logièkih
zakljuèivanja, te svakodnevnih saznajnih uvida u veze izmeðu prividno izdvojenih
elemenata – rezultata naše percepcije, jeste nastajanje novih, obogaãujuãih saznajnih
putanja, putanja koje uvek opstaju na skrivenim temeljima polaznih pretpostavki,
aksioma, tautoloških formi, ideologija, verovanja i slièno. Meðutim, slièno kao što nam u
svetu sopstvenih životnih spoznaja, ne-refleksivnom utemeljenošãu na fiksnim osnovama
rezonovanja izgleda kao da unapred poznajemo sve što je vredno spoznaje i da nova
traganja neãe izroditi ništa zaista novo269, te slièno kao što su ishodi sastanaka èiji se tok
unapred planira u skladu sa datom agendom, praktièno unapred struktuirani29, i svi nauèni
zakljuèci u vidu fundamentalnih postavki našeg sveta, unapred su iscrtani implicitnim
stavovima izabranog formalizma rezonovanja48. S obzirom da je svako pitanje uvek
formulisano u okvirima izvesne saznajne mreže rezonovanja u okviru koje je skrivena
tajna odgovora, i u postavci svakog eksperimenta sakriveno je rešenje istraživane
nedoumice, te nas, stoga, vraãanje unatrag, sagledavanje temelja našeg rezonovanja, vodi
zaista unapred, u smeru blaženog razvoja našeg znanja. Ukoliko je naše polazno
shvatanje kroz èije okvire sagledavamo svet, da sve što postoji jeste Jedno, da sve što
prividno možemo izdvojiti predstavlja harmonièni deo smislene celine prirodnog Puta,
196
tada ãemo i spontano uoèavati najraznovrsnije veze izmeðu delova Prirode, izmeðu nas
samih i svega postojeãeg, èitavog sveta naizgled razdvojenog od nas, što ãe nas,
postepeno, dovesti do harmonije jedne sreãne i ispunjene životnosti. S druge strane, iz
polazne pretpostavke o krajnjoj razdvojivosti ili èak nasumiènosti i besmislenosti svega
postojeãeg, sva naša saznanja biãe sazdana na temeljima ovih ateistièkih pretpostavki, te
ãe, stoga, voditi do sve izražajnijih oseãanja izolacije, ne-prisnosti i stranputice subjekta
od svog sveta. Iz uobièajenih interpretacija rezultata nauènih eksperimenata se stièe slika
o mrtvoj, inertnoj i bezdušnoj materiji, ali ne usled toga što je ona zaista, objektivno
takva, veã usled polaznih pretpostavki nauènog formalizma zakljuèivanja putem koga se
pristupa izvoðenju i interpretaciji nauènih eksperimenta i zapažanja. Naše slike Prirode su
refleksije naših najdubljih, implicitnih verovanja, te se u tom kontekstu možemo još
jednom podsetiti razmišljanja Vernera Hajzenberga o tome da »u prirodnim naukama,
objekat istraživanja više nije priroda kao takva, veã priroda u susretu sa ljudskim
pitanjima, i u tom smislu, i ovde, èovek susreãe sebe«. Kontrast izmeðu puteva ka kojima
vode redukcionistièke polazne pretpostavke tradicionalnih i savremenih nauènih
shvatanja, i holistièke ideje o neizvodljivosti reducibilnosti prirodnih pojava na njihove
detalje, a da se pri tome ne izgubi esencija stvari, predstavljaju lepe teme za
kontemplaciju emanencije polaznih stanovišta u svakom otkriãu i saznajnom postupku na
bilo kom planu ljudskih razmišljanja ili delovanja. U svakom sluèaju, odgovornost biãa
za razmišljanja i doživljaj sveta se kroz ovakvo shvatanje prestavlja iz inertnog
prihvatanja objektivistièkih (ili bilo kojih drugih) programa rezonovanja na put traganja
za temeljima naših pogleda na svet, koji ponekad vodi kroz »srce tame«, ali uvek stiže do
èiste svetlosti jedinstva uma i Prirode, odakle se uvek i iznova pravi prvi korak,
najèudesniji od svih (jer najlepše crte sveta uvek postaju, a »Ljubav se uvek raða«, kao
što je smatrao Blez Paskal), od koga se dalje poput èarobne klice saznanja spontano
razvija naše drvo iscrtavanja sveta sa svojim plodovima u domenima razmišljanja i èistog
iskustva.
Indukcija i dedukcija se najèešãe podrazumevaju kao osnovni i jedini vidovi
logièkog zakljuèivanja, i to tako da se, najpre, od pojedinaènih sluèajeva indukuju opšti
zakoni, od kojih se dalje mogu po potrebi dedukovati ishodi, odnosno posledice
pojedinaènih sluèajeva. Meðutim, linearni postupci ni indukcije, ni dedukcije nisu u
stanju da dovedu do nastanka novog znanja, veã iskljuèivo kružni logièki ciklus
zakljuèivanja, koji je Èarls Sanders Pirs nazvao najpre kvalitativnom indukcijom, a
kasnije abdukcijom. Tokom svakog ovakvog ciklusa razmišljanja, uvek se vraãamo na
poèetak, ali prolazeãi kroz prosvetljujuãi put343 koji osvetljava sam sebe. Svako
razmišljanje iz ove perspektive predstavlja kružne putanje koje se vraãaju na mesto sa
koga su krenule, odakle je lako sagledati mnoštvo religioznih metafora, ukljuèujuãi i
kako hrišãanske158, tako i taoistièke (Tao Te Ãing XIV361), budistièke359 i zapravo sve
svete savete da je uvek najlepše stajati na samom poèetku. A kada otkrijemo da je svaki
zakljuèak zapravo odraz polazne pretpostavke, te da se stoga samo našom voljom (kroz
veru) napravljen korak u smeru jedinstva sa Prirodom (koji odgovara našem izboru da
smo Jedno sa Prirodom ovde i sada) može odraziti i na zakljuèak o jedinstvu,
svepovezanosti i spiritualnoj refleksivnosti svega postojeãeg, te da stoga »nikada ne
napredujemo od zablude ka istini, nego od istine ka istini, od manje istine ka veãoj
istini«206, kao što je smatrao Svami Vivekananda, dostižemo T. S. Eliotov »cilj naših
197
istraživanja«, cilj na koji stižemo kada »doðemo na poèetak i prepoznamo predeo«.
Stoga, možemo reãi i da:
Svako kreativno razmišljanje je nelinearno, vraãajuãi se na svoj poèetak
U okvirima standardnog nauènog, logièkog zakljuèivanja se smatra da je
dedukcijom izvedeno objašnjenje ispravno ukoliko je »istinito«; ako su premise (polazne
pretpostavke) istinite, tada ãe i zakljuèak, izveden iz njih, biti »istinit«. Meðutim, cena
koja se plaãa za uspostavljanje ovako »proverljivog«, krutog kriterijuma istinitosti je ta
da su svi informacioni sadržaji, sva nova saznanja i otkriãa implicitno sadržana u
polaznim stanovištima. S obzirom da ne dovodi do novih, esencijalnih saznanja - jer je u
opštim zakonitostima implicitno sadržan svaki pojedinaèni sluèaj za koji one važe dedukcijsko zakljuèivanje se može smatrati ne-sintetièkim. Dedukcija se, stoga, usled
svoje iskljuèivo analitièke istinitosti (redundantnosti), može koristiti samo kao logièki
metod objašnjenja (karakteristièan za nauku), ukazujuãi najèešãe na mehanizam
opisivanog procesa, ali ne i kao metod dopiranja do novih saznajnih otkriãa.
Za sluèaj indukcije, situacija je nešto komplikovanija. Naime, tada premise
saèinjavaju opažene veze, dok se iz njih izvedeni zakljuèak odnosi na opšti sluèaj. Za
razliku od deduktivnog zakljuèivanja, za induktivno rezonovanje se dugo smatralo da
poveãava obim saznanja, ali da zauzvrat ne podržava obavezno održavanje istinitosti, s
obzirom da se izvedeni »svevažeãi« zakljuèak nikada ne može proveriti sa apsolutnom
sigurnošãu, te se može smatrati iskljuèivo hipotezom. Pošto je svaki indukcijom izvedeni
zakljuèak uslovljen pojedinaènim opažanjima, tada ãe svaka ovakva opšta, svevažeãa
pretpostavka posedovati na nivou njenog osmišljavanja karakter neponovljivosti
sluèajeva iz kojih je izvedena. Stoga se i èesto kaže da nauka zapravo nikada ne dokazuje
ništa, jer istorijsko, u konaènom broju sluèajeva potvrðeno odreðeno nauèno objašnjenje
koje uvek obuhvata i elemenat indukcije evidentan u formulisanim opštim zakonitostima,
ne podrazumeva da ãe iste tvrdnje biti važeãe u buduãnosti i zauvek.
S druge strane, ni induktivno zakljuèivanje se ne može shvatiti kao sintetièkog
karaktera, takvog da je u stanju da donosi nova saznanja, s obzirom da ispravna indukcija
pre svega pretpostavlja kao hipotezu zakon koji bi trebalo da zakljuèi. Naime, svevažeãi
predikat mora biti poznat i pretpostavljen pre nego što se subjekti na kojima ãe se
njegovo važenje proveriti izaberu iz izvesnog skupa, u suštini ogranièenog opsega,
definisanog kriterijumom prihvatljivosti nauènih tvrdnji u okvirima datog sistema
logièkog rasuðivanja. Ogranièavanje beskrajne prostranosti perspektiva sagledavanja
sveta sa svakim formalnim opisom (koji je uvek redukcionistièkog karaktera) implicira
kao posledicu ogranièenost skupa kome pripadaju relevantne nauène tvrdnje, za koje je
uvek u svakom sistemu logièkog rezonovanja neophodno da zadovoljavaju odreðene
kriterijume prihvatljivosti, definisane, naravno, konaènim spektrom oèekivanih opcija
(ishoda). Primer ovakvog rezonovanja je prisutan kod svake nauène analize, ukljuèujuãi i
hemijske analize u okviru kojih je neophodno precizirati ono što se traži, da bi se »to« i
zaista našlo. Svako nauèno merenje u okviru koga se odreðenim varijablama pridaju
brojne vrednosti, uslovljeno je prethodnom pretpostavkom egzistencije datih varijabli u
okviru interakcije eksperimentatora sa merenim sistemom345. Svako induktivno
zakljuèivanje je, stoga, zavisno i definisano hipotezama koje moraju biti konstruisane pre
samog zakljuèivanja od strane saznajnog subjekta, što je shvatanje koje èini osnovu
198
poznatog paradoksa uèenja151 u skladu sa kojim je, pod pretpostavkom formiranja
hipoteza kao èisto induktivnog procesa - procesa zakljuèivanja nad mnoštvom
nepristrasno prikupljenih, od karakteristika eksperimentatora prividno nezavisnih
podataka - nemoguãe razviti (nauèiti – pod pretpostavkom uèenja kao formiranja
hipoteza i njihovog potvrðivanja, prim.a.) bogatiju logiku na osnovama siromašnije
logike. Iz ovog razloga, standardna nauèna metodologija je ogranièena iskljuèivo na
saznanja koja su implicitno sadržana u polaznim logièkim pretpostavkama, poznatim kao
tautologije, kao i njenim implicitnim pretpostavkama koje se, kao što smo videli, nikada
ne mogu u potpunosti eksplicitovati. Sve tvrdnje koje se mogu »dokazati« i sva pitanja na
koja se može pružiti »istiniti« odgovor, tako su unapred odreðena sa postavkom
saznajnog okvira i principa u skladu sa kojima se konstruišu relacije izmeðu pitanja i
odgovora, nauènih opisa i objašnjenja. Drugim reèima, svaka tvrdnja, ukljuèujuãi i ovu,
može se dokazati kao istinita ili neistinita u zavisnosti od postuliranih polaznih i
implicitnih pretpostavki koje èine temelje datog formalizma rezonovanja. S druge strane,
u svakom kruto ureðenom, logièkom saznajnom okviru postojaãe pitanja èiji odgovori
neãe moãi da opstaju u obliku logièkog sleda opisa, veã samo kao posledica ukljuèivanja
intuicije saznajnih biãa, te i efekta odgovornosti koji se èesto eliminiše iz polja današnje
objektivistièke nauka na raèun uvoðenja mnoštva robotskih, deterministièkih crta u
opisima živih biãa, od Kosmosa kao potencijalno potpuno predvidljivog »èasovnika«,
preko živih biãa kao uslovljavajuãih mehanizama behavioristièke psihologije, pa do
temeljnih shvatanja paradigmi genetskog determinizma i »sebiènog gena«. »Èista logika
nikada ne bi ništa novo stvorila; niti bi bilo koja nauka samo iz nje mogla nastati«188,
smatrao je Anri Poenkare. Procesi indukcije, silogizma, slièno kao i definisanja,
predstavljaju, tako, nepouzdana sredstva saznanja u svojoj logièkoj neuravnoteženosti sa
intuitivnom spoznajom. Jedna veverica, kao što je Vitgenštajn primetio399, ne zakljuèuje
putem indukcije da ãe joj za zimske dane biti potrebne zalihe hrane, veã njena prirodna
spontanost, eliminisana iz predstava logièkog, jezièkog rezonovanja, predstavlja kljuè
razumevanja njenih postupaka.
Meðutim, svako induktivno zakljuèivanje, slièno kao i svaki perceptivni akt, ne
predstavlja klasifikovanje nad grupom podataka formiranih prilivanjem objektivnih
uticaja u neutralni, perceptivno neinterpretirajuãi i nepristrasni »sud« ljudskog uma, veã
implicitno podrazumeva ukljuèenost subjektivne interpretacije na osnovama prethodno
pretpostavljenih veza, temeljnih spoznaja i verovanja. Ipak, sagledavši praktièno bilo koji
klasièno koncipiran nauèni èlanak278, sadržaja podeljenog na odeljke uvoda, prejašnjih
otkriãa, rezultata, diskusije i zakljuèka, moglo bi se pogrešno zakljuèiti da svaki nauèni
rad koji ne predstavlja samo nagomilavanje dedukcijom izvedenih podataka iz premisa
tipiènih za važeãu paradigmu u datoj oblasti (a u okviru koga je jasno da svi zakljuèci
odslikavaju ove premise), veã u okviru koga se iskazuju nove generalizacije, karakteriše
klasièno induktivno rezonovanje, i to upravo usled toga što je u okviru odeljka o putu
nastanka rezultata gotovo neophodno (u cilju zadovoljavanja kriterijuma »bezliènog«
pisanja, neformalno zahtevanog od nauènog izveštaja u svrhu površnog sticanja slike o
njegovoj ozbiljnosti, te potom i njegovog objavljivanja) naizgled eliminisati efekte
posmatraèa, eksperimentatora, ljudskog uma koji je zaslužan za dizajn puta otkriãa (tj.
izuma) koji èlanak opisuje. Tek nakon izlaganja svih rezultata, uvodi se odeljak o
diskusiji u okviru koga se stièe slika o dumanju nad ishodima izvedenih eksperimenata i
traženju veze izmeðu njih sa prethodno teorijskim putem definisanim (u osnovi
199
izmišljenim) varijablama koje su se sistematski eksperimentalno varirale, i pored toga što
je svaki nauèni rad zasnovan na izvesnim oèekivanjima i pretpostavkama ishoda, i upravo
su ova oèekivanja ta koja gotovo neprimetno nahode proces dizajniranja eksperimenta
selektujuãi ishode i metode posmatranja po pitanju njihove relevantnosti u svetlu ovih
temeljnih verovanja i težnji, te pružaju smisao aktivnostima opisanog nauènog rada.
»Èitavo naše znanje je interpretacija u svetlu naših oèekivanja, naših teorija, i prema
tome je hipotetièko na jedan ili drugi naèin«356, smatrao je tako Karl Poper, pokazujuãi
nam da èuðenje i orijentisanost ka pronalaženju rešenja izvesnih, od naših temeljnih
oèekivanja otklonjenih harmonija putanja našeg iskustva, predstavljaju osnove svakog
èina posmatranja, na taj naèin neraskidivo povezanog sa elementom interpretacije. U tom
smislu, »klasièni nauèni èlanak bi mogao biti prevara s obzirom da pogrešno predstavlja
proces razmišljanja koji je pratio ili koji je razvio rad opisan u èlanku...diskusija koja u
tradicionalnom nauènom èlanku ide poslednja, trebalo bi sigurno da doðe na
poèetak...nauène èinjenice i nauèni aktovi bi trebalo da prate diskusiju, i nauènici ne bi
trebalo da budu posramljeni da priznaju da hipoteze nastaju u njihovom umu duž
neoznaèenih sporednih puteva misli; da su one maštovitog i inspirativnog karaktera; da
one zaista jesu avanture uma«278, kao što je smatrao Piter Medavar, ukazujuãi upravo na
kljuènu ulogu analogija i metafora, sistemskog, intuitivnog i poetskog doživljaja sveta u
kreativnom nauènom rasuðivanju. »Uopšte nije taèno da su u nauci važni samo logièno
mišljenje i shvatanje i primenjivanje èvrsto utvrðenih prirodnih zakona. U stvari, mašta
igra presudnu ulogu u carstvu nauke, i to upravo nauke o prirodi. Jer, iako je za osvajanje
èinjenica potrebno mnogo trezvenog, brižljivog eksperimentalnog rada, samo sreðivanje
èinjenica biva uspešno samo ako èovek ume da se u fenomene unese pre oseãanjem nego
mišlju«168, smatrao je slièno Verner Hajzenberg. Nauène slike Prirode su neodvojive od
ljudskih biãa i njihovog dubokog etièko-estetskog doživljaja sveta i nauèno-istraživaèkog
rada, te stoga, èak i u sluèajevima kada prevlaðuje ukruãivanje nauène misli u prezadate
programe nauène interakcije i redukovanja odgovornosti, kroz fleksibilnost na nivou
temelja našeg rezonovanja, slobodnog razgledanja nauènog programa sa što više
raznovrsnih perspektiva (jer »samo obilje vodi jasnoãi, a u ponoru prebiva istina«168, što
je bila je omiljena vodilja Nilsa Bora, ali koju je, u svrhu zaista dubokog pronicanja u
suštine svake od ponuðenih perspektiva, korisno uravnotežiti sa skromnim shvatanjem
LaoCea da »pet boja zaslepljuju oèi èovekove; pet tonova zaglušuju uši èovekove; pet
zaèina otupljuju ukus èovekov; trke, lov i galop konja razulare strasti èovekove...stoga je
sveti èovek obuzet unutarnjim (nevidljivim temeljima raznovrsnih perspektiva sveta,
prim.a.), a ne spoljnim (površnom, opažajnom raznovrsnošãu, prim.a.)« (Tao Te Ãing
XII)), otvara se prostor za beskrajno širenje konteksta kojim obuhvatamo ovaj najèešãe
maleni program delovanja u èudesno prosvetljujuãe zadovoljstvo svesti naše i njegove
egzistencije, a sa njime i put ka njegovom slobodnom i kreativno osmišljenom
modifikovanju, ne spuštajuãi pogled sa u nedogled prostiruãeg geštalta, realizacije sjajne
svesti stopljene u harmoniji sa Prirodom.
Maštovito iscrtavanje analogija se može smatrati kreativnim aktom koji inicira
razvijanje svih nauènih slika Prirode, s obzirom da se u svima njima mogu pronaãi
metafore koje izviru iz koncepata karakteristiènih za ljudske refleksije nad direktnim
iscrtavanjem našeg sveta. Izbor poredbenih aspekata našeg iskustva predstavlja kriterijum
koji za razliku od unapred predodreðenih rezona dedukcije i klasiène indukcije, nije
zadat, i upravo zato se u ovakvom sistemskom rezonovanju i krije tajna potencijala
200
neogranièenog razvoja nauène ili, preciznije reãi, nauèno-poetske misli. U okviru
abduktivnog zakljuèivanja se posredstvom analogijskih, metaforiènih preslikavanja (koja
se u okvirima strogo logièkog rezonovanja i dalje smatraju elementima šizofrenog
razmišljanja, premda sada vidimo da u njima poèiva i tajna nauèno-kreativnih uvida) od
pojedinaènog sluèaja izmišlja hipoteza koja se zatim, poput svojevrsne reverzne
indukcije, poredi sa iscrtanim novim pojedinaènim sluèajevima našeg iskustva, pri èemu
je važno primetiti da »svaka indukcija sadrži implicitnu abdukciju«151, jer analogije i
metafore ne predstavljaju opcionalnu, veã nužnu crtu svakog razmišljanja.
Proces abduktivnog zakljuèivanja se može sagledati i na sledeãi naèin: najpre,
pojava èijem objašnjenju težimo - a koja se može zamisliti istovremeno i kao rezultat,
odnosno izvedeni zakljuèak klasièno logièke sheme - biva percepirana ili misaono
prezentovana; drugi korak predstavlja uvoðenje konstruisane hipoteze iz koje se poèetna
pojava abdukuje102. Stoga, poèetna pojava predstavlja istovremeno i poèetak i rezultat
ovakvog kreativnog cirkularnog zakljuèivanja. Svaki prirodni proces razumevanja, iz
ovih okvira možemo sagledati kao uslovljen misaono-reflektivnim, imaginativnim, ali i
rekurzivnim razmišljanjem. Tako je nelinearno razmišljanje, u okviru koga se poèetak i
kraj slivaju u neraskidivu celinu, imanentno u svakom našem inteligentnom postupku ili
saznanju. »Razum, u svojoj spekulativnoj zaposlenosti, vodio nas je kroz polje iskustva, i
pošto nije mogao pronaãi potpuno zadovoljenje tamo, okrenuo se spekulativnim idejama,
koje su nas, meðutim, na kraju dovele nazad ka iskustvu. Èineãi to, ideje su ispunile
svoju svrhu«210, opisivao je Imanuel Kant kreativni put ideja koji se, u skladu sa Kung-fu
metaforom o životu ili umu kao o prstu koji pokazuje na Mesec, u trenucima
prosvetljujuãih razrešenja stapa sa sjajem nebeskog tela naspram spletenosti zamišljenim
logièkim vezama, uobraženosti malenim prstom. »Iduãi samo napred, daleko se ne
stiže«333, mislio je mali princ, a »onog koji se vraãa, odaslao je Tao«, divna je izreka
LaoCea (Tao Te Ãing XL). Svako prirodno razmišljanje se vraãa na svoj poèetak, èineãi
da u doglednom toku sagledamo i put beskrajne evolucije ljudskih razmišljanja kroz
neprekidne kreativne cikluse idejnih nadgradnji u okviru kojih se najlepši odgovori na
naša pitanja sastoje u otvaranju novih perspektiva, u postavljanju istih pitanja u sve šire i
sve bogatije kontekste ispunjene uvek i iznova sve novijim i èudesnijim putanjama koje
nas povezuju u sve blaženiju celinu. Dok se dedukcija može smatrati pokazateljem da
nešto mora ili ne sme postojati, indukcija se može smatrati ukazateljem da li je nešto
operativno ili ne, a abdukcija kao jedini logièki postupak dolaženja do novih saznanja
jednostavno »sugeriše da nešto može postojati«102, što je u potpunom saglasnošãu sa
èinjenicom da se nijedna nauèna teorija ne može verifikovati pri svim moguãim
graniènim uslovima, te da bi, stoga, svaka nauèna teorija realno mogla zadržati atribut
samo manje ili više povoljne nauène hipoteze. Abduktivno rezonovanje predstavlja
jedino prirodno zakljuèivanje, posebno jer je poznato da je svaki informacioni sistem,
predodreðen na prikupljanje podataka i odgovaranje na pitanja u skladu sa
nepromenljivim zakonima, štetan ukoliko nije uravnotežen sa moguãnostima slušanja,
upijanja znanja i otvorenog modifikovanja svojih ne fiksnih, univerzalnih zakonitosti, veã
hipoteza na osnovu kojih donosi odgovore. Namesto zabašurivanja nesputane kreativnosti
dimenzije otkrivanja = izumeãa u konstrukcijama našeg sveta, i njene imanentnosti u
svakom radoznalom rezonovanju, te teženja samo ka objašnjenju pojava na bazi opisa +
fiksnih tautologija, iz svesti o abdukciji kao jedinom realnom naèinu zakljuèivanja raða
se i svest o kontinualnom spiralno-cikliènom pružanju faza otkrivanja - izumeãa i
201
verifikovanja, teoretisanja i eksperimentisanja, misaono-reflektivnog razmišljanja i
intuitivnog spontanog ponašanja u toku kako individualnog, tako i globalnog evolutivnog
razvoja. Tako su umesto jednosmernog validnog zakljuèivanja na bazi fiksnih polaznih
pretpostavki u dedukcijskom, standardno-nauènom zakljuèivanju, u abdukcijskom
zakljuèivanju prisutni kako uvidi u polazne pretpostavke koje se usled svoje hipotetièke
prirode sa znatno manjim otporom modifikuju, tako i uvidi u moguãe efekte
zakljuèivanja288. Namesto postavljanja prepotentnih, univerzalnih i akontekstualnih
tvrdnji, postavljaju se samo pragmatiène tvrdnje etièkog karaktera meðusobne
orijentacije, ukazivanja puta, bez pozivanja na kriterijum »istinitosti« (jer »istina je izum
lažova«373, kao što je smatrao Hajnc fon Ferster, dok stih dijamantske sutre – »ono što je
istinita ideja nije istinita ideja«57, obeležava slièno shvatanje, poput aforizma da »nauèna
(i sva akontekstualna i objektivistièka) opisivanja sa 'istinitim' opekama grade velike laži,
dok umetnost posredstvom 'belih laži' gradi velike istine«17, jer istina, zaista, poèiva ne u
konzistentnim tvrdnjama u sklopu izvesnog sistema rezonovanja, veã u probuðenom
poverenju, saoseãanju i religioznosti, oseãaju harmoniène, blažene povezanosti i
poistoveãenosti sa svakim detaljem sveta, dok èitava ova knjiga, u skladu sa idejom o kokreaciji kvaliteta i svemu postojeãem kao putu koji spaja realizam i solipsizam,
objektivnost i subjektivnost, otkriãa i izume, predstavlja put izmeðu tradicionalno
nauènih i poetskih osnova, izmeðu istine i bajke), što je shvatanje sazdano na
nemoguãnosti razdvajanja zakljuèaka od konteksta njihovog postavljanja i razumevanja.
S obzirom da »èitava umetnost, èitava nauka, èitava religija, èitava poezija...su
trenuci ili agregati trenutaka abdukcije u okvirima ljudske mentalne sfere«19 - kao što je
smatrao Gregori Bejtson - kako ljudska saznanja, tako i formulisanje nauènih ideja o
ureðenosti stvarnosti, ne mogu se zamisliti kao potvrðivanje istinitosti prirodnih uzroènih
veza nezavisnih od posmatraèa, jer su same slike o uzrocima i posledicama, kao i
postupci koji vode do dokazivanja njihove istinitosti, samo slike koje ukazuju na naèin
razmišljanja ljudskih biãa, koji se pokazao praktiènim i vremenom, slièno nekakvom
darvinovskom prirodnom selekcijom, opstao i razgranao se, menjajuãi pri tome izgled
naše planete. Nauènim slikama sveta se tako pruža karakter ne otkriãa, veã izumeãa,
stvaranja, èineãi ih plodovima slobodnog, ali i odgovornog stvaralaštva èija se pravila
kroz tradiciju oblikuju ka sve prefinjenijim »pravilima igre«. Savremeni nauèni pogled na
svet, graðen i dopunjavan vekovima, danas se smatra istinitim znanjem samo usled
njegove superiornosti po pitanju predviðanja ponašanja materijalnih sistema u odnosu na
druge sliène saznajne perspektive. »Ako...onda« logika uzroènosti po kojoj funkcioniše
savremeno nauèno zakljuèivanje se onda može smatrati samo jednim od moguãih naèina
predviðanja i interferencije sa prirodnim fenomenima. Uzroènost zapravo nije nužna
osobina svakog sveta, veã kategorija primenjena u svrhu ureðivanja naših misaonoreflektivnih predstava o spontanom ureðivanju promenljivih rezultata percepcije koje èini
naše iskustvo. Funkcionalistièki karakter razvoja nauène misli, u okviru koga su se
zamenom mape sa teritorijom pojmovi »povoljnosti« i poverenja zamenili sa
objektivistièkom istinitošãu, implicirao je i razvoj kvantitativnog aspekta nauène
metodologije, koji se opet ne može smatrati istinitim odrazom našeg sveta, veã samo
povoljnim naèinom unapreðenja životnih kvaliteta. Sa ovog stanovišta, suštinu problema
neadekvatnih, »istinitosnih« predstava ljudskog razumevanja i puteva nauènih otkriãa,
èini zavaravajuãe poistoveãivanje mape sa teritorijom, odnosno efekata interakcije
izvesnih fenomena sa ljudskim posmatraèima sa samim fenomenima. U nedostatku ovog
202
poistoveãivanja, nauèni opisi sveta bi se smatrali samo kao jedni od povoljnih naèina
koordinacije ljudskih delatnosti u svetu, ali ne i kao njegovi jedini moguãi i realni opisi.
Galileo Galilej je smatrao da se Zemlja kreãe, a da Sunce miruje; stav inkvizicije je bio
obrnut – da se Sunce kreãe, a Zemlja miruje; njutnovski astronomi su došli do stava da se
i Zemlja i Sunce kreãu. Meðutim, danas iz perspektive relativnog kretanja znamo da se
sva tri stava mogu smatrati ravnopravno »istinitim« (a svakako i povoljnim) uz pravilno
usaglašavanje smisla termina »mirovanja« i »kretanja«393. Stoga je, izmeðu ostalog, i
oèigledno da se mnoge rasprave mogu veoma plodonosno rešiti sagledavanjem
sopstvenih implicitnih pretpostavki koje èine polazišta naših razmišljanja i shvatanja.
Slièno kao što je Kantova filosofija transcendentalnog idealizma ujedinila filosofije
racionalizma i empirizma, kao što su se Hajgensova talasna, i Njutnova èestièna teorija
svetlosti našle objedinjene u talasno-èestiènoj dualnosti svih prirodnih entiteta u okviru
formalizma kvantne teorije, ili kao što je topološka geometrija objedinila Euklidovu,
metrièku geometriju i analitièku, projektivnu geometriju (pri èemu primetimo da je Žan
Pjaže, u kontrastu sa Hekelovim biogenetskim principom, primetio da su prve deèije
prostorne intuicije topološke prirode, nakon kojih se razvija euklidovski oseãaj za
prostor), izvoðenje širih, bogatijih i dubljih (po pitanju implicitnog sadržaja) perspektiva
sagledavanja relacija uma i Prirode, uspostavljanju kojih i ova knjiga teži, predstavlja put
ujedinjenja komplementarnih pogleda nauke i religije, logike i estetike. »Stotine uèenja
idu napred i napred, umesto da se osvrnu unatrag, osuðena tako da se nikada ne
sjedine«70, pisao je ÈuangCe. Osvrtanje unatrag, otvoreno sagledavanje sopstvenih
osnova rezonovanja i egzistencije bi zasigurno predstavljalo put prevazilaženja
programskog, »slepog« razvoja razmišljanja (koji se smatra najveãim pronalaskom 19.
veka – izumevanjem metoda izumevanja393, a što je dovelo do razvoja profesionalizma na
raèun zapostavljanja estetike i mudrosti) kakvo prirodno proistièe iz postuliranja fiksnih
ad hoc hipoteza, te dolaženja do duha zajedništva, kooperativne kreativnosti i ponovnog
pružanja spiritualnim unutrašnjim težnjama mesto temelja naših pogleda na svet.
Meðutim, bitno je napraviti razliku u rekurzivnim, abduktivnim modifikacijama
»kognitivnih invarijantnosti« koje se odigravaju kao posledica prefinjenijih istraživanja i
obogaãivanja iskljuèivo mape podataka, ali sa zadržavanjem fundamentalnih, implicitnih
pretpostavki - kao što je, na primer, modifikovanje invarijantnih fizièkih zakona održanja
u principe simetrije sa razvojem kvantne fizike, te i njihova subsekventna modifikovanja
koja su pratila uoèavanje slomova ovih principa simetrije pri visokim energijama
(»rezolucijama«)165 – i paradigmatskih promena koje prate duboke i esencijalne promene
na nivou ovih implicitnih pretpostavki. Analogno ovome, i savremeni rast pristupa
raznovrsnim informacijama i brzine raèunarskog procesovanja, nije u stanju da promeni
naše implicitne, temeljne saznajne invarijantnosti bez ukljuèivanja kvalitativnih promena
iscrtanih u biološkoj komplementarnosti èistoj logici – intuiciji, saoseãanju, spiritualnosti.
Uèenje o uèenju, uèenje slobodnog sagledavanja i preuoblièavanja konteksta našeg
doživljaja sveta (jer slobodu možemo sagledati kao doživljaj odgovornosti za našu
odgovornost271) i našeg rezonovanja predstavlja kljuè kako saznajne, tako i adaptivne i
evolutivne fleksibilnosti. U svakom sluèaju, kontinualni rast rezolucije nauènih predstava
sveta možemo prihvatiti kao odraz ljudskog uma kao ogledala socijalnog i celokupnog
jedinstva planetarne i kosmièke životnosti. Širine i suptilni izumi nauènih saznanja su
tako odraz našeg trenutnog bogatstva na putu ka evoluciji svesti. U tom duhu je i Hajnc
fon Ferster smatrao da ne samo fizièke, »takozvane prirodne« zakone mi pišemo, veã i da
203
je teorija mozga, najkompleksnije strukture koju susreãemo u panorami èitavog
Kosmosa, moguãa samo kao eksplicitna funkcija sebe, te bi tako ona, u suštini, ispisivala
sebe165. Iz ovakve perspektive slobodnog sagledavanja nauènog programa rezonovanja,
boravljenja u kontekstu konteksta njegovog izvoðenja, ne samo fizièke zakone, veã i
èitav svet jasno vidimo kao ogledalo naših najdubljih težnji.
Sa preinaèavanjem karaktera istinitosti u karakter povoljnosti svih opisa sveta, i
nauka bi postala pragmatièni uzajamni orijentir ka evoluciji planetarne svesti, te istinska
»putanja koja povezuje« ljudska biãa u težnjama ka ulepšavanju života jedni drugih.
Nauène hipoteze bi sa prihvatanjem ovakvog shvatanja prestale da predstavljaju samo
objektivistièke korelacije iskustva sa nekim tamo, od našeg unutrašnjeg sveta nezavisnim
svetom sa kojim ne doživljavamo nikakvu spiritualnu bliskost, veã svete putanje koje
povezuju iskustva ljudskih biãa, jer da se podsetimo, sve nauène teorije nam ne govore o
ontološkoj stvarnosti, veã o pragmatiènom ureðivanju naših iskustvenih svetova. Nauène
teorije su slobodne kreacije ljudskog uma i, kao takve, one objašnjavaju ljudska iskustva,
a ne objektivni svet. Priroda se tada može videti kao naš zajednièki svet, a svaki njen
detalj putanja koja povezuje njena biãa meðu sobom. Stav o egzistenciji naših najdubljih
verovanja i težnji kao pokretaèa i konstruktivnih usmerivaèa naših delovanja, otvara nam
vrata ka pretvaranju istinitosnih kriterijuma misli i nauènih tvrdnji u njihove pragmatiène
znaèaje, iscrtane suptilnim sagledavanjem praktiènih efekata naših dejstava, iniciranih
datim idejama i stavovima308. Stalno upitkivanje »kako bi svet bio razlièit ukoliko bi ova
pretpostavka bila istinita, bila temelj naših razmišljanja?«199, predstavlja, tako, odraz
kljuènog pragmatiènog kriterijuma koji bi, kroz buðenje tolerantnosti i prihvatanja,
predstavljao zamenu za klasièni, inertni kriterijum istinitosti, i èinio nauène teorije
toèkovima duhovnog napretka životnosti, a ne emanencijama težnji ka zatvaranju
beskrajne ljudske avanture traganja i razvoja kroz oživljavanje pretenzija ka pružanju
krajnjih slika Prirode. Kroz stanovište ekvivalencije karaktera »istinitosti« i globalne
povoljnosti, praãenja harmoniènog Puta Prirode, osvetljavaju se i reèi Vilijema Džejmsa
da »istina je ono u šta bi trebalo da verujemo«199, èime kontinualno upoznavanje temelja
naše vere i svetlosti našeg srca, ljubavi koju gajimo prema èitavom svetu, postaje
adekvatno stalnom otkrivanju najveãe životne istine, otvarajuãi vrata i moguãnostima
preobražavanja opšte dihotomije izmeðu nauke i religije, nastale na raspuknutim vezama
izmeðu nauènih, empiristièkih stavova i etièkih, spiritualnih vodilja, u jedinstvenu
harmoniju. Pojam verifikacije koji podrazumeva uspostavljanje kriterijuma istinitosti pri
poklapanju predviðenih ishoda nauènih teorija sa rezultatima eksperimentalnih merenja,
bi, tako, bio zamenjen pragmatiènim terminom validacije, koji podrazumeva sklapanje
ugovora, usklaðivanje argumenata i, zapravo, povoljnosti korišãenja izvesnih metoda u
opisivanju Prirode299. S obzirom da je, i u opštem sluèaju, preduslov pridavanja epiteta
nauènosti odreðenim tvrdnjama sadržan u ispunjenju dogovorom ustanovljenih
kriterijuma relevantnosti i validnosti (predstavljajuãi odraz dobronamernog usaglašavanja
implicitnih pretpostavki izraza), tada se i sve nauène tvrdnje, koje su i po svojoj prirodi
okrenute interakciji biãa sa Prirodom, mogu shvatiti kao konsenzusne tvrdnje. Na ovom
mestu je korisno prisetiti se fon Fersterovog etièkog imperativa o izboru opcija, na
osnovu koga se u izboru koji svako od nas svakodnevno pravi, krije etika, jer kriterijum
povoljnosti sadrži implicitni karakter odgovora na pitanje: »Šta podrazumevamo pod
povoljnim?«. Pa, ukoliko pod povoljnim podrazumevamo poveãanje moguãih opcija
globalnog sistema, tada ãemo se naãi u zdravom, cikliènom rezonovanju, dok bi nas
204
eventualne težnje ka maksimiziranju individualnih opcija navele na linearni, monotoni,
neprirodni put. Meðutim, s obzirom da se »etièke odluke uvek nalaze na dubini od 60 000
hvatova«291, kao što je smatrao Seren Kjerkegor, bitno je nepobrkati fon Fersterovo
doživljavanje opcija sa opcijama kao svesno postavljenim ishodima naših delatnosti, i
svesnim izborom izmeðu njih. Globalna optimizacija sistema i fon fersterovski izbor
maksimiziranja izbora opcija predstavljaju posledice spontanog odluèivanja, meditativne
prepuštenosti Putu Prirode (jer kada ne postoji program ponašanja, tada je broj opcija
beskrajno veliki), jer svako planiranje uvek redukuje fleksibilnost sistema i broj moguãih
opcija i stanja sistema. Na osnovu ovakvog eventualnog brkanja bi se lako moglo
pomisliti da se etika implicitno manifestuje u okviru izbora ciljeva, odnosno uvek
antropocentriènim (ili egocentriènim) kriterijumom povoljnosti odreðenih shema akcija
ili misli, jer se povoljnost uvek ocenjuje u kontekstu nekog cilja. Meðutim, znamo da nije
toliko bitno šta se radi, koliko je bitno kako se radi to što se radi, odakle je jasno da se
etika ne manifestuje samo u površno, formalno opisanim ciljevima, veã u njihovom
celokupnom dubokom doživljavanju koje je samo po sebi nerazdvojivo od puta njihove
izvedbe. Stoga je etika zapravo manifestovana ne samo u cilju, veã prvenstveno u putu, u
naèinu, u unutrašnjem doživljaju izvedbe. Beskonaèna raznovrsnost puteva izvedbe
poèiva u svakom, iz površne perspektive samog cilja »identiènom« postupku. Stoga,
slièno kao što lepota reèi oživljava kroz njenu upotrebu, i nijedna paradigma kao program
istraživanja Prirode ne može »objektivno« biti etièki superiornija od bilo kog drugog
konteksta sagledavanja sveta, veã se u subjektivnom naèinu njene primene i njenog
doživljaja krije i tajna njenog etièkog oplemenjivanja.
Svaka epoha ljudskog razmišljanja se karakteriše skupom odreðenih fiksnih
osnovnih pretpostavki koje ponekada izgledaju toliko oèigledne da se praktièno nesvesno
uzimaju u obzir, a koje èine polazišta stvaranja uvek ogranièenog broja tipova filosofskih
sistema. Fiksnost supstancije i kvaliteta sveta u smislu njihovog jednostavnog,
objektivnog lociranja predstavlja jednu od ovih pretpostavki razmišljanja, koja se
provlaèi još od vremena antièkih mislilaca pa sve do modernih nauènih programa
istraživanja i filosofskih rasprava. Doživljavanje prostor-vremena kao fundamentalno i
realno postojeãeg koordinatnog sistema, a ne samo apstrakcije (što ono i jeste), u sprezi
metodologijom lociranja kvaliteta u ovakvim postavkama sveta, inicira i doživljavanje
neprirodne fiksnosti, inertnosti i kontekstualne nezavisnosti kvaliteta sveta. Ove dve
osnovne pretpostavke nauènog rezonovanja omoguãavaju izvoðenje nauènih objašnjenje
pomoãu pozivanja na pomeranje graðe sa mesta na mesto, èineãi osnovu
»materijalistièkog« nauènog pristupa opisivanju Prirode393. Meðutim, pre-egzistencija
prostora i vremena, materijalistièki realizam u smislu prisustva ontološke stvarnosti
nezavisne od životnih posmatraèa, te razni vidovi dualizma, ukljuèujuãi um-materija,
materija-prirodni zakoni, posmatraè-posmatrano predstavljaju samo ljudske slike
doživljavanja sopstvenog sveta. Albert Ajnštajn je pisao da su »fizièki koncepti slobodne
kreacije ljudskog uma, a ne, koliko god to izgledalo, jedinstveno odreðene spoljašnjim
svetom«148,152. Tako, ideja o univerzalnosti odreðenih polja nauènih opisa sveta
predstavlja samo emanenciju krutih, ali korisnih nauèno-lingvistièkih putanja koje
povezuju ljudska biãa, te stoga, slièno karakteru jezika, predstavljaju pragmatiène
konsenzusne veze, ali ne i jedine moguãe slike sveta. »U našem nastojanju da razumemo
stvarnost mi smo poput èoveka koji pokušava da razume mehanizam zatvorenog sata. On
vidi njegovo nalièje i kazaljke, èak i èuje njegovo kucanje, ali nema naèina da ga otvori.
205
Ukoliko je dovitljiv stvoriãe sliku o mehanizmu koji bi mogao biti odgovoran za opažene
stvari, ali ne može nikada biti siguran da li je njegova slika jedina koja bi mogla objasniti
njegova opažanja. On nikada neãe moãi da uporedi svoju sliku sa stvarnim mehanizmom
i ne može ni zamisliti moguãnost ili smisao takvog poreðenja«, smatrao je Ajnštajn,
formulišuãi usput i osnovni princip pragmatiène nauke – »predmet svih nauka, bilo
prirodnih nauka ili psihologije, jeste koordinisanje našim iskustvima i dovoðenje ih u
logièki red«152. Tomas Kun je slièno smatrao da »suparništvo izmeðu paradigmi nije
takva vrsta bitke koja se može razrešiti dokazima«241, odakle nam je jasno da se naspram
pozivanja na istinitosna poreðenja naših apstrakcija sa »stvarnim« svetom moramo, u
svrhu pronalaženja mirnog i harmoniènog puta napretka, vratiti na mudru svesnost
sagledavanja implicitnih težnji u našim formalnim stavovima, jer se u ulaganju poverenja
i meðusobne predanosti, a ne nesaoseãajne objektivnosti, krije tajna fleksibilnog, u
beskraj prostiruãeg razvoja nauène misli. Za naš svet, stoga, ne možemo više govoriti da
je svet objekata èijim ponašanjem upravljaju fiksni matematièki zakoni, veã svet
zajedništva subjekata sa svom svešãu o spiritualnosti same materije i èitavog postojanja,
koju ovakvo shvatanje može razviti.
Tradicionalno shvatanje zapadnjaèke filosofije jeste da je neko znanje istinito
samo ukoliko predstavlja preciznu reprezentaciju sveta za koji se implicitno pretpostavlja
da je postojan a priori i nezavisno od ljudskih ili bilo kojih drugih posmatraèa. Meðutim,
ne samo da svaka nauka ponièe u umu posmatraèa, te je stoga neodvojiva od nesagledivih
implicitnih temelja njegove direktne i konceptualne konstrukcije sveta, veã i kako
direktna iskustva, tako i apstrakcije iskustvenih doživljaja predstavljaju jedinstvene
putanje za svako biãe u svakom trenutku postojanja, odakle je jasno da se poreðenje sa
»stvarnošãu«, identiènom za svakoga od nas, odslikano Ajnštajnovim primerom
upoznavanja èoveka i èasovnika, ne može izvesti na objektivan naèin. Dvadeseti vek je,
takoðe, iznedrio niz logièkih pokazatelja o neizvodljivosti uspostavljanja istinitosnih
kriterijuma na temeljima realistièko-reprezentacionistièkih, istinitosno-korespondentnih
stanovišta, te je danas poznato da je pitanje istinitosti date propozicije u principu
neodluèivo u jeziku u kome se može i formirati koncept istine316. Osim, u nauènom
rezonovanju implicitne ideje o reprezentaciji objektivno postojeãeg sveta simbolima
formalnog logièkog aparata, neophodno je obratiti pažnju i na èinjenicu da se sve nauène
tvrdnje mogu podeliti na tautologije (fundamentalne, postulirane zakonitosti), opise i
objašnjenja. Nauèni zakljuèci kao objašnjenja baziraju se na mapiranju opisa (koji se
smatraju nešto slièno sirovom materijalu) na tautologiju - skup logièkih pretpostavki koje
èine temeljnu postavku postupka zakljuèivanja. Tautologije ne poseduju istinitosne
uslove, s obzirom da se ne dokazuju, veã se u logièkom rasuðivanju uzimaju kao
bezuslovno istinite. Tautologije, aksiomi na osnovu kojih se dalje logièkim aparatom
izvode nauèni zakljuèci, mogu se, dakle, zamisliti kao proizvoljno postavljene »opeke«
formalnog, lako-komunikativnog zakljuèivanja na kojima nam je dozvoljeno, kao
nastavljaèima duge tradicije nauènog napretka, da gradimo zgradu formalnog znanja.
Meðutim, èesto previðeni nedostatak ovakvog sistema zakljuèivanja je obostranost
uticaja koji se pruža izmeðu oblikovanja opisa i tautologija; naime, tautološke forme
ogranièavaju skup relevantnih opisa, dok izvorne forme opisa (èije su moguãnosti
oblikovane i našim fizièkim strukturama) ogranièavaju postavke fundamentalnih
zakonitosti kao temelja nauènog rezonovanja. Stoga, tautologije zajedno sa implicitnim
crtama formi logièkih iskaza predstavljaju osnove nauènog rezonovanja, na kojima
206
poèivaju i svi nauèni prikazi Prirode. I upravo se u ovom temeljnom znanju krije tajna
potencijalne širine i efektivne velièanstvenosti našeg znanja, analogno jezgrovitoj
dobronamernosti odnosa izmeðu inteligentnih biãa i Prirode, koja iznedruje imanentnu
lepotu u njihovim delima, blaženo harmonizujuãi èitav svet. Biãa koja sa spoznajnih i
saznajnih temelja vide svet prožet produhovljenom svetlošãu, raðaju oko sebe samu
dobrotu, te ãe i svako njihovo delo odisati plemenitošãu i mistiènom lepotom. Stoga se i
kaže da svet možemo promeniti samo menjajuãi sebe, i da kada promenimo sebe, èitav
svet ãe doãi do nas. Nije potrebno tražiti istinu i lepotu po svetu, veã ãemo je naãi onda
kada temelje sa kojih konstruišemo naše poglede na svet promenimo nabolje. Kao mali,
voleo sam da tokom tihih veèeri posmatram igru senke jednog drveta na zidu moje sobe.
Èitava ova predivna prirodna igra je bila uslovljena svetiljkom na zidu jedne kuãe iz
susedstva, kao i stabla u jednom drugom susedstvu. Ispunjen zahvalnošãu, pitao sam se
da li je neko ko je zasadio to drvo i upalio tu svetiljku znao koliko užitka i radosnih
otkrovenja ãe priuštiti jednom drugom biãu. Danas znam da kada naše delatnosti
izvodimo sa tihom dobronamernošãu u najdubljem kutku našeg srca, tada sva naša dela
ostavljaju u svetu blažene i prosvetljujuãe efekte, koliko god ona prividno izgledala
malena, nevažna i neugledna.
Usled koherentnosti veza koje konkretno ili potencijalno inicira data nauèna
tvrdnja u matrici hipotetièkih tautologija i prejašnjih opisa i objašnjenja, kao kriterijuma
njene istinitosti, nauène tvrdnje se ne mogu zamisliti takvima kao da realno reprezentuju
svet, veã se njihova simbolièko-operativna smislenost i veza sa svetom mogu smatrati
podjednako hipotetièkim kao i same tautologije. Iz ovakvog shvatanja se sada lako može
sagledati èinjenica da dok svako realno razmišljanje, postojanje i organizaciono
upravljanje obuhvataju ravnotežnu harmoniju izmeðu ureðenosti i slobode, u okvirima
logièkog zakljuèivanja elementa slobode nema i naspram njega se nameãu nužnosti
kojima dominiraju fiksna pravila. Ovakve nužnosti, slièno kao i nemoguãnosti, postoje
samo u logici, ali ne i u Prirodi, s obzirom da se nijedno indukcijom izvedeno znanje ne
može uzeti kao opšte, u svim okolnostima važeãe, veã samo kao hipoteza koja nam tako
ne dozvoljava poistoveãivanje mape sa teritorijom, odnosno nauèno formulisanih zakona
Prirode sa stvarnom slikom sveta, sa sve beznadežnostima i drugim disharmonizujuãim
posledicama determinizma, koje ovakve ideje nose. Zakoni u okvirima logièkog
rezonovanja predstavljaju samo mehanièko i najèešãe rutinsko prepoznavanje tautologija
u složenim sluèajevima. »Znamo li logièku sintaksu bilo kog znakovnog jezika, date su
nam i sve logièke tvrdnje«417, smatrao je Ludvig Vitgenštajn. Na taj naèin je potencijalno
moguãe unapred dati sve opise »istinitosnih« logièkih tvrdnji, te u okvirima logièke
spoznaje ne postoje iznenaðenja, bez kojih je svako mudro i estetsko rezonovanje i
doživljavanje sveta nezamislivo.
Iako se svaka nauka danas smatra osloboðenom od elementa vere, ona sama –
njena metodologija rezonovanja i ispitivanja sveta, zasnovana je na hipotetièkim,
nedokazivim tautologijama koje su, s druge strane, zasnovane na veri o njihovom
važenju, veri koja, premda se u specijalistièkim okvirima najèešãe pogrešno zanemaruje,
odražava voljnu usmerenost koja poèiva na supstratu težnji i interesa biãa i njegovog
socijalnog okruženja. Rešenje Platonovog osnovnog problema filosofije kao »nalaženja
bezuslovnog i apsolutnog tla za uslovno izvedene izraze«89 se, stoga, sastoji u buðenju
sposobnosti sagledavanja temelja svakog formalnog znanja u etièko-estetskom
spiritualnom domenu, èime se prikaz grana drveta znanja, nauènih i filosofskih pristupa
207
opisivanju stvarnosti obogaãuje sa svešãu o njihovoj egzistenciji na korenima duhovnosti,
pragmatiènosti i umetnosti, a odakle možemo jasno sagledati i Emersonove reèi da
»istinski filosof i istinski poeta jedno su, i lepota koja je istina, i istina koja je lepota, cilj
su oboja«89. Usled ovako sagledanog nauènog i, uopšte, logièkog rezonovanja u okviru
koga se kako induktivno izvedeni, generalizovani zakoni smatraju ne-nužnim pravilima, i
svako znanje (tj. znanje o znanju kao formalno znanje) se (posebno uz uzimanje u obzir
subjektivno interpretativnog karaktera svakog znanja) pretvara u emanenciju vere, u
putanje u èiju re-kreaciju uvek i iznova moramo ulagati i naše intuitivne napore i
saoseãajne težnje kako bi one urodile svojim orijentacionim (ukazivanjem na put)
plodom, a ne samo skup fiksnih pravila i oèekivanja lišenih nepredvidljivosti u kojima
poèiva sva smislenost našeg postojanja. »Ono što znam, verujem«399, pisao je
Vitgenštajn. Pretvaranje verujuãih stavova u izvesne stavove (sa svom vulgarnošãu koja
je imanentna u ovakvim pojednostavljanjima) kao emanencije ne racionalno-intuitivne
ravnoteže, veã mehanistièkog, logièkog zakljuèivanja, razvija i neprirodan, robotizujuãi
stav o praktièno zabranjenosti grešaka koje èine osnovu svakog organizacionog napretka
u Prirodi. Iz Gedelove teoreme koja nam pokazuje da svaki realan, konaèan logièki
sistem može biti ili konzistentan ili kompletan, lako se izvodi èinjenica da svako
prirodno, mudro i evolutivno razmišljanje mora posedovati izvesne nesavršenosti, dok je
prihvatanje prirodnih nesigurnosti i stalnih susretanja sa nepoznanicama i iznenaðenjima,
kljuè raðanja lepote u svaèijim mislima, pokretima i pogledima na svet.
Ukoliko iz ovakve, konstruktivistièke perspektive sagledamo prirodu nauènih
tvrdnji, propozicija i zakljuèaka uz doživljavanje tautologija, temelja rezonovanja kao
»pravila igre«, lako ãemo primetiti da nauène propozicije ne ukljuèuju u sebe ono što
preslikavaju (potencijalne odraze stvarnog sveta), veã samo ukazuju na moguãnosti
odigravanja neèega što se može nauèno opisati, te stoga i one, slièno samom
svakodnevnom jeziku, predstavljaju svojevrsne orijentire ponašanja (istraživanja) u
socijalnom okruženju. Bilo koja tvrdnja se može fiksno-objektivistièki (za svakoga sa
identiènim prikazom) smatrati istinitom ili neistinitom samo ukoliko je moguãe njeno
poreðenje sa objektivnom, od posmatraèa nezavisnom stvarnošãu. Meðutim, sa
neophodnim inkorporiranjem akta subjektivne i metaforiène interpretacije (prisutne u
svakom realnom sluèaju spoznaje) u svakom èinu naizgled objektivne reprezentacije,
ovakav kriterijum uspostavljanja istinitosti postaje neodrživ, jer je svaka stvarnost iz
perspektive svakog posebnog subjekta svet za sebe. Stoga, objektivni standard za
poreðenje dveju ili više bilo nauènih paradigmi, bilo svakodnevnih shvatanja, ne postoji,
dok nam, s druge strane, Kvajn-Dijemova hipoteza ukazuje da se svaka nauèna teorija
može uèiniti kompatibilnom sa empirijskim podacima uz dodavanje odgovarajuãih ad
hoc hipoteza318, što nas navodi na oèigledan stav o uzaludnosti pokušaja pronalaženja
superiornih pogleda na svet koji bi trebalo da budu model za sve. Meðutim, ovakvo
prestavljanje znaèenja iz samih poruka u svest uèesnika u komunikaciji ne zahteva
odricanje od plodonosnih i konsenzusnih rasprava usled nestanka »tla« koga je èinila
ideja o objektivnom svetu u odnosu na koji se meri relevantnost i istinitost nauènih
tvrdnji. Inkorporacija uèesnika u komunikaciji u nelinearne petlje naizmeniènog slušanja
(koje iz ove perspektive postaje od esencijalne važnosti u odnosu na kontekste
objektivistièke komunikacije), razumevanja i izlaganja omoguãava egzistenciju
konstruktivne komunikacije bez nužnog formiranja dogovora o znaèenjima, sastavljenog
od fiksnih i za svakoga identiènih formi (i normi). Saznajna prijemèivost i otvorenost,
208
poštovanje, spremnost na deljenje znanja, ukazivanje poverenja, tihe predanosti i
prihvatanja drugih kao autonomnih biãa, i sve to sa svešãu o neizvodljivosti kontrole i
dominacije pozivanjem na posedovanje pristupa »objektivnoj« istini, predstavljaãe nužne
preduslove èija ãe se emanencija ili nedostatak jasno moãi sagledati iz rezultata ovakve
komunikacije. Težnja da se svako ubedi da smo »u pravu«, da se svima isprièa i »ulije u
glavu« nešto što smatramo sigurnom i univerzalnom istinom, kroz poznavanje suštine
ovakvih mudrih, pragmatiènih komunikacija biva zamenjena obostranim menjanjem i
uèenjem, uvek proistièuãi iz oseãanja ljubavi prema drugome i rezultujuãi u samoispunjenju ovakvih komunikacionih sistema kroz buðenje spontanih samo-pouzdanja i
mora inspiracija za buduãe susrete. Dominacije dijaloga u odnosu na monologe (eto zašto
unilateralnim predavanjima savremenih konferencija nedostaje kreativna uspešnost
otvorene, mnoštvom povratnih sprega ispunjene konverzacije), dvostranih komunikacija
u odnosu na jednostrane (eto zašto je televizija pasivan medijum komunikacija koji nas
uèi da osuðujemo, a ne da prihvatamo, tj. da pre svega uzimamo, pa tek onda da dajemo),
slušanja (i to ne samo reèi, veã i tanane muzike govora u kojoj je implicitno sadržan
etièki karakter, kao i jezika tela, i unutrašnjeg obavezivanja i svetle predanosti) u odnosu
na prièanje, impresionizma u odnosu na ekspresionizam, tihog divljenja lepoti u odnosu
na egzibicionizam, ekscentriènost i egocentriènost, te svesnog prihvatanja odgovornosti u
odnosu na njeno prebacivanje, èinile bi osnovu i odraz jedne ovakve zdrave
komunikacije.
Ovakva komunikacija je prirodno, svojim nelinearnim mehanizmom uslovljenim
nepostojanjem finalnog temelja, veã pre opstajanjem u vazduhu u kružnim vezama,
sazdana oko mehanizma korekcije grešaka, te se usklaðivanjem naših vrednosnih težnji u
odnosu na cilj i rezultate komunikacije deluje na unapreðivanje èitavog ciklusa u kome
ovakva komunikacija i opstaje. Na taj naèin, naše implicitno sadržane vrednosti i
oseãanja - kako smatra Umberto Maturana - oblikuju prirodu konverzacije i njen ishod
(jer »ne šta radimo, veã oseãanja pod kojima radimo to što radimo. Ne vodi tehnologija
moderni život, veã oseãanja...«42), te se, stoga, u svrhu globalnog napretka kroz naše
delatnosti i komunikaciju sa veãim potencijalom uspešnosti može govoriti o
menadžmentu naših spiritualnih kvaliteta i oseãanja, pre nego kormilarenju (ili bolje reãi
gusarenju) ka marketinški odreðenim ciljevima, rukovoðenom, naravno, ne zajednièkim
oplemenjujuãim ciljevima, veã sebiènom kompetencijom. Iz naših unutrašnjih težnji,
analognih fenomenološkim intencijama ili šopenhauerovskoj volji, u èijem se
prosvetljenju krije tajna spiritualnog razvoja i napretka, nièu naše akcije, slièno kao što i
cvetovi nièu iz biljke koja je svojim korenom èvrsto utemeljena u zemlji, a svojom
predanošãu se pruža ka ostatku sveta44. Dokle god se naše unutrašnje težnje ne preobraze
putem dugotrajnih refleksija i klesanja volje – s obzirom da smo uvek inkorporiranu u
izvesnu socijalnu tradiciju, èiji se emotivni i saznajni stavovi preslikavaju na temeljne
izbore ponašanja pojedinaca - neãe se promeniti ni naše ponašanje, kao ni
oplemenjavajuãi spektar efekata naše egzistencije. Ni u resursima, ni u nauènotehnološkom progresu se ne krije lek za socijalne probleme današnjice, veã u korenima
našeg postojanja i razmišljanja, u najdubljim težnjama i oseãanjima koja diktiraju naše
ponašanje. Nelinearnost komunikacije oblikovane dubokim znanjem da se odrazi naših
vrednosnih težnji mogu oèitavati na nivou njene rezultujuãe kreativnosti, na obogaãenju i
oplemenjivanju saznajnih puteva biãa-uèesnika, implicira, izmeðu ostalog, i stav da svaka
iskrena komunikacija zaista predstavlja istraživanje putanja naših misli i implicitnih
209
težnji, iscrtavajuãi put spiritualnog unapreðenja naših temeljnih kvaliteta kroz suptilno
uoèavanja njihovog odraza na nivou globalne komunikacije. »Promišljena sinteza izmeðu
verovanja, ma kakva ona bila, i uslova znanja, jeste ono što smo mi nazvali 'mudrošãu', a
èini nam se da je to predmet filozofije«309, smatrao je Žan Pjaže.
Nauène i, uopšte, logièke tvrdnje nisu u stanju da sagledaju sopstvene temelje iz
kojih su ponikli - tautologije koje su u njima implicitno sadržane. I ne samo tautologije,
veã i implicitno sadržanu osnovnu logièku formu postavke samih tautologija je nemoguãe
podvrgnuti analizi date logike. Ovakve esencijalne logièke forme izražaja se odslikavaju
u logièkim tvrdnjama, ali se ne mogu pomoãu njih opisati. One se, slièno kao i naše
najdublje esencije i naša etika, ne mogu jezikom iskazati; na njih se samo može pokazati,
kao što je smatrao Vitgenštajn. Tako, zakoni logike ne mogu biti podvrgnuti zakonima
iste te logike, a slièno kao i u svim jezicima, ovakav proces eksplicitovanja implicitnih
pretpostavki uvoðenjem novih jezika bi bio beskrajan i realno neizvodljiv. Slièno kao što
lepota drveta predstavlja èudesnu igru izmeðu sunèeve svetlosti i hranljivih supstanci èije
se izvorište nalazi u njenom korenu – u zemlji, i ljudske slike sveta – kvaliteti, iscrtavaju
se u sliènoj igri – putu izmeðu prirodne inicijacije i subjektivne percepcije koja slièno kao
i biljka opstaje na odreðenim saznajnim, verskim temeljima. I naravno, slièno kao u
samom individualnom saznajnom konstruisanju sveta, tako i u svetu formalnog, logièkog
rezonovanja, te i u živom svetu, ovi koreni su prividno sakriveni i nevidljivi. Meðutim,
upravo se u težnjama ka upoznavanju ovih nevidljivih temelja našeg razmišljanja i naše
egzistencije (koje, kao što smo videli, usled neizvodljivosti potpunog eksplicitovanja svih
implicitnih pretpostavki, nikada nije u potpunosti moguãe) ogleda èudesna lepota otkriãa,
pokreta, misli i oseãanja koji iz njih proistièu. Kreativno uspinjanje na lestvicama
logièkih nivoa sistema rezonovanja ili modela uzajamne koordinacije ponašanja u svrhu
sagledavanja temelja postavki ovih sistema ne predstavlja samo penjanje u globalnije,
sveobuhvatnije perspektive sagledavanja naših postupaka, našeg biãa i sveta, dosezanje
polja novih esencijalnih uvida, veã i povratak na poèetak, na sve èistije i prosvetljenije
temelje našeg razmišljanja i doživljaja sveta, o èemu nam mogu posvedoèiti kreativni
primeri upotrebe jezika za filosofsko sagledavanje njegovih moguãnosti u prenošenju
znanja i oseãanja, korišãenje programa nauke za preispitivanje njegovih sopstvenih
etièkih i pragmatiènih osnova, kao i savremene umrežene kompjuterske simulacije (kao,
na primer, SIMNET) kroz koje bismo se, sa uspinjanjem od zajednièkog dizajniranja
virtuelnog sveta ka zajednièkom dizajniranju dizajniranja sveta vratili upravo na
sagledavanje uzajamne koordinacije našeg življenja u našem »stvarnom« svetu iz jedne
nove perspektive. Upravo zato se buðenje èiste svesti posredstvom savremene edukacije
ne sastoji u jednostranom treniranju izvoðenja odreðenih programa rezonovanja, veã u
podsticanju slobodnih i kreativnih kontekstualnih sagledavanja i oblikovanja ovih
programa i njihovih temelja, jer kroz radoznale susrete sa korenima meðuljudske
koordinacije iskustva iz uvek novih perspektiva, i svest o temeljima postanka našeg biãa i
èitavog sveta postaje bistra i sjajna.
Jedan od razloga zašto nauène tvrdnje sadrže odgovore na pitanja »kako...«, ali ne
i »zašto...« ili »šta...« - kao, na primer, »zašto ovaj svet i mi postojimo?«, »šta je zapravo
ovaj svet?«, »kako to da on postoji?« - krije se u mehanizmu logièkog, nauènog
objašnjenja (kao nadovezivanja na prethodno postavljene uzroène karike), èiju ureðenost
možemo sagledati kao prirodnu posledicu stava da saznajna biãa uvek èine jednu stranu
interakcije sa percepiranim prirodnim fenomenima. Nauèno iscrtane uzroène relacije u
210
ovakvim, nužno antropomorfnim saznajnim uslovima, prožete implicitnim kvantitativnim
aspektom, nisu u stanju, stoga, da dosegnu tajnu opisa suštinske organizacije Kosmosa i
naših biãa, dozvoljavajuãi nam da poznajemo samo puteve koji nam donose znanje da
jesmo, ali ne i krajnje taèke ovih puteve koje bi nam obasjale odgovore na pitanje: »Šta
smo?«. Meðutim, do »adekvatnog« razumevanja stvarnosti - pod kojim se u nauènim
okvirima podrazumevaju objašnjenja koja su sa opisima i tautologijom povezana
konzistentnim logièkim vezama - može se doãi samo pod pretpostavkom prethodnog
implicitnog poznavanja karaktera prouèavane stvarnosti. Tek nakon prihvatanja ovog
osnovnog, implicitnog karaktera, može se proslediti sa prouèavanjem potencijalnih
odgovora na pitanja »kako...«. Nauène tvrdnje nam, stoga, sugerišu kako stvari postoje,
ali ne i šta su one zapravo417. »Logika...prethodi pitanju 'kako?', ali ne prethodi pitanju
'šta?'...Nije kako stvari jesu u svetu mistièno, veã to da on postoji«417, smatrao je Ludvig
Vitgenštajn. Istinsko razumevanje se iz ove perspektive može sagledati ne kao uklapanje
ideja u mehanièki vezane uzroène karike, veã kao metafizièko sagledavanje temelja opšte
forme razmišljanja na kojima su ponikle ove logièke veze. Vitgenštajn nas dalje može
podsetiti da »sredstvo logike nije polje u kome iskazujemo šta želimo pomoãu znakova,
veã pre ono u kome priroda apsolutne nužnosti govori za sebe. Ukoliko znamo logièku
sintaksu bilo kog znakovnog jezika, tada su nam veã date sve propozicije logike...Stoga
ne može nikada biti iznenaðenja u logici...u stvarnom životu matematièke propozicije
nikada nisu to što hoãemo. Umesto toga, koristimo matematièke propozicije samo u
zakljuèivanju od propozicija koje ne pripadaju matematici do drugih koje takoðe ne
pripadaju matematici. (U filosofiji pitanje 'Radi èega zapravo koristimo ovu reè ili ovu
propoziciju?' iznova vodi do vrednih uvida.)«417. Meðutim, pošto savremenu nauènu
misao karakteriše težnja ka kvantifikovanju i uzimanju u obzir samo merljivih vrednosti
pripisanih svetu, tada je ona osuðena da potencijalno pokriva samo odreðena, površna
polja stvarnosti. I naravno, svaka nauka ovakvog tipa, te i svaka nauka uopšte, uvek ãe
naiãi na odreðeni indeterminizam koji ãe moãi sa jedne strane biti protumaèen kao
nasumiènost prirodnih dogaðaja, a sa druge strane kao božanska volja.
Pošto se zakoni logike ne mogu smatrati istinitim ili neistinitim, veã pre
praktiènim (ili povoljnim) ili nepraktiènim, tada se i nauènici (kao i sva saznajna biãa)
mogu smatrati graditeljima jedne davno postavljene tradicije nauènog razmišljanja, pre
nego otkrivaocima stvarnog sveta oko nas. »U izboru paradigme ne postoji standard koji
bi bio viši od odobravanja od strane relevantne zajednice«241, smatrao je Tomas Kun.
Nauka, tako, slièno svakom jeziku predstavlja metod koordinacije ponašanja saznajnih
biãa u cilju ulepšavanja njihovog sveta. Kao i u sluèaju jezika, tako i u sluèaju primene
nauène misli, uvek je neophodno težiti obogaãivanju tuðih saznajnih svetova, jer samo
tada religiozna etika postaje utemeljena u svakom nauènom, saznajnom postupku i obliku
izražavanja. Tada nauèna saznanja prestaju da budu mehanistièki gospodari naših vizija u
vidu “istinitih” opisa sveta u kome živimo, veã verne sluge, komunikativne forme sa
pragmatiènom namenom. Naspram iskljuèivih, objektivistièkih nauènih predrasuda koje
èesto, poput krutih stavova mitoloških tradicija i dogmatskih religijskih institucija,
sliènim »tabu« reakcijama odbacuju nove kreativne poglede na svet, sa svesnom
važnošãu negovanja duboke, nevidljive etike naših pogleda na svet, saživljavajuãeg
odnosa sa najrazlièitijim saznajnim perspektivama, i znanjem da »proliferacija teorija je
blagotvorna za nauku, dok uniformnost (nauènih shvatanja), osim što ugrožava slobodan
razvoj pojedinca, oslabljuje njenu kritiènu moã«100 - kao što je bio stav Paula
211
Fajerabenda, razvija se i spontano prihvatanje raznolikih nauènih i, uopšte, životnih
metodologija kao podjednako relevantnih u odgovarajuãim kontekstima. Ne samo što, s
obzirom da mapa nije teritorija niti je klasa isto što i èlan klase, koliko god bila efikasna i
pragmatièno pouzdana, nauèna objašnjenja nisu identièna sa onim što se objašnjava, veã
ona iz ovde izložene perspektive prestaju da budu jedini relevantni opisi jednog jedinog,
za svakoga identiènog i od svakoga praktièno nezavisnog realnog i objektivnog sveta sveta kao ploda »zamišljanja univerzuma potpuno slobodnog od ljudskog zamišljanja«136,
veã postaju emanencije meðuljudskih odnosa, odnoseãi se na »koordinacije našeg
ponašanja u toku naše koegzistencije sa drugim biãima«, što je logièna posledica stava
Umberta Maturane da »mi kao nauènici objašnjavamo naše iskustvo sa našim
iskustvom«331. Slièno kao i u sluèaju jezika, i sama nauka tako postaje ne denotativan,
veã konotativan sistem kooperativne konsenzusne interakcije izmeðu biãa42. Od pojmova
i stavova u kojima je olièen objektivistièki potencijal prepotentnosti i sukoba mišljenja,
nauèna objašnjenja postaju, slièno kao i svaki drugi jezik, pragmatièni orijentiri, dok
nauèna, slièno kao i svaka jezièka komunikacija, postaje »koordinacija koordinacije
akcija«331, te adekvatna koreografskoj aktivnosti ili vrsti plesa, vraãajuãi samu nauku na
predeo njenog izvornog ponicanja kome je ona oduvek pripadala, u pragmatièni
orijentisane, dobronamerne kreativne misli, u samo srce ljudskih biãa, koje, kao što
znamo, uvek pripada drugima. Smisao nauke, slièno kao i znaèenje jezièkih izraza, tako
biva vraãeno iz samih zapisa i poruka u saznajne svetove ljudskih biãa.
Analogno uspostavljanju perceptualnih konstantnosti prevoðenjem neponovljive
reke iskustva u prividno trajne i stabilne objekte našeg sveta, i nauène teorije se mogu
sagledati kao na temeljima naših najdubljih vrednosti izgraðeno (= graðeno) uèvršãivanje
prirodnih putanja u modele koji nam koriste za socijalno koordinisanje ponašanja i
iskustva. Kada bi prirodna ureðenost, èiji smo i mi deo, bila drugaèija, i zakoni logike
koji odslikavaju naèine »povoljnih« i praktiènih ljudskih razmišljanja o Prirodi bili bi
zasigurno drugaèiji. Uopšte, fizièka struktura saznajnog biãa konstruiše reprezentacije
perceptivnih konstantnosti u skladu sa putanjama koje se uklapaju u ogranièenja sredine,
te je tako u igri koja se odigrava na relaciji saznajnih biãa, izumitelja nauke i prirodne
sredine, skrivena i tajna našeg pogleda na svet i naših formi saznanja. Slièno kao što
oformljene perceptivne konstantnosti sa vremenom uslovljavaju izvesna ogranièenja
iscrtavanja našeg sveta, pružajuãi nam i odreðene epistemološke kriterijume razumevanja
našeg sveta percepcije, i razvojem nauènog znanja se oblikuju grane razmišljanja na koje
se jedino mogu nadovezivati novi zakljuèci. U ovakvoj paraleli se može pronaãi i razlog
poveãavanja krutosti ne samo nauènih paradigmi, veã i senzibiliteta življenja i saznanja iz
perspektiva pojedinaènih biãa. Objektivistièka nauka se, stoga, može smatrati
homeoretskom – procesom selekcije i kombinacije u okviru zadatih normi sistema, dok
se sistemsko, kreativno, morfogenetsko i evolutivno napredovanje karakteriše
fleksibilnošãu upravo na promene ovih normi ponašanja, omoguãavajuãi tako razvijanje
beskonaènih diskursa i uzajamno harmoniènih perspektiva. Dok u okvirima sistema
rezonovanja na bazi fiksnih predispozicija, ne postoji moguãnost menjanja ciljeva
promišljanja ili raèunanja, s obzirom da se oni unapred postavljaju, kreativno, nelinearno,
abduktivno razmišljanje omoguãava beskrajan tok promena ciljeva, a time i dostizanje
sveobuhvatne svesti Puta.
Prihvatanje osnove svakog znanja i ljudske mudrosti kao hipotetièke, ne samo da
prirodno dovodi do razvijanja konstruktivne tolerancije prema razlièitim i èesto, naizgled,
212
sa strane izolovanog, subjektivnog posmatraèa nekompatibilnim mišljenjima i stavovima,
veã inicira i produbljivanje shvatanja da se intuitivna spoznaja ne može eliminisati iz
ijednog vida pametnog i inteligentnog razmišljanja. Iskljuèivo strogo logièko razmišljanje
nije u stanju da nas obogati mudrim spoznajama u istraživanju i izuèavanju sveta, usled
èega se èesto smatra da »jedna od najiracionalnijih stvari koje možemo da uèinimo jeste
da iskljuèimo iracionalno iz racionalnog razmišljanja«102. S obzirom da je objektivna
istinitost neodrživ kriterijum iz perspektiva koje iscrtava ova knjiga, te da u svrhu
razvijanja miroljubivih meðuljudskih odnosa nužno mora biti zamenjena karakterom
saoseãajne pragmatiènosti, jasno je da je naspram komunikativnih težnji ka ukazivanju na
ono što se smatra opšte važeãim istinama, znatno važnije prihvatiti LaoCeov stav da
»probrane reèi ne moraju biti istinite reèi« i obrnuto, te da naše unutrašnje težnje koje
stoje u osnovi naših fizièkih izraza definišu i kvalitet efekata koje njihovo dejstvo
ostavlja u svetu. Time se osvetljavaju kako izvorno znaèenje biblijske »istinskosti« kao
ne dokazujuãeg i totalitaristièkog koncepta, veã »odnosa prožetog pouzdanjem i
poverenjem«275, tako i reèi Vilijema Blejka da »istina reèena sa lošom namerom gora je
od svih laži koje možemo izmisliti« (»A truth that's told with bad intent, beats all the lies
you can invent«185). U svakom putu prosvetljenja i buðenja sveopšte harmonije,
poverenje - odraženo u tihom, ali i beskrajno snažnom odzvanjanju nereèite poruke
sveprihvatajuãeg i svepoistoveãujuãeg puta jezika srca: »Ja sam tu za Te«231, u svakoj
našoj misli i izrazu - uvek je važnije i preèe od svake istine373.
Slièno kao što su dokazi do kojih dolazi nauka implicitno sadržani u polaznim
pretpostavkama rezonovanja, tako je i ljudska etika implicitno izražena u svakoj našoj
reèi ili postupku. Same reèi su u stanju da èesto ne zavise od implicitne etike, te se stoga i
kaže da dobar èovek uvek daje dobra dela, nezavisno od toga o èemu ona prièaju. Svet se
gradi ne na osnovi konvencionalnih znaèenja naših izraza, veã na temeljnim težnjama na
kojima se razvijaju naše misli i oseãanja. Stoga se ne samo imenujuãe interpretacije sa
kasnijim izvoðenjem logièkih relacija izmeðu mapiranih entiteta, veã i direktni svet naše
percepcije može smatrati slikom kojoj kontekst njenog egzistencijalno nužnog
uokviravanja - direktno-interpretativnog »okruženja« koga èini naša podsvesno izgraðena
etièka osnova sagledavanja sveta na kojoj se temelje suštinski kvaliteti svih naših viðenja
i zakljuèaka o svetu - udahnjuje lepotu i smisao. Upravo u zavisnosti od ovog konteksta
kojim uokvirujemo i tiho oblikujemo naše perceptivne aktove, primeãivaãemo razlièite
stvari u svetu, pružajuãi èesto naizgled istim stvarima potpuno razlièita znaèenja.
Džinovski osmejak, hrišãanska dobrota, èitav svet kao Jedno, Šubertova Ave Maria,
odreðena mantra, nereèito, neeksplicitno i nesagledivo duboko svesno uverenje o
prosvetljujuãoj dobroti koja poèiva i izvire iz svakog detalja Prirode, mi kao more, kao
doline, kao pratioci Puta Prirode, kao biãa na planeti Zemlji koja pluta zvezdanim
prostranstvima ili, zapravo, bilo šta drugo može biti svesno postavljeno u ovaj saznajni
temelj u okviru koga ãe konstrukcije perceptivnog sveta dobijati specifiène smislenosti.
Jer, »zvezde su lepe, zbog jednog cveta koga èovek ne vidi«333, kako nas podseãa mali
princ. Spiritualna izgradnja našeg sveta odgovara razvoju sve raznovrsnijih izbora »kojim
èistim oèima sunce da ugledamo«246, a èitava evolucija životnosti je posveãena upravo
buðenju sve èudesnijih i zadivljenijih pogleda na svet, sve prosvetljenijih konteksta
osmišljavanja sveta iz perspektive živih biãa. Meðutim, prosvetljene kontekste naših
perceptivnih i saznajnih okvira je neophodno dugotrajno graditi, te održavati svetlim i
èistim putem negovanja dobrih i plemenitih misli. Dokle god naš doživljaj sveta bude bio
213
obojen uticajem našeg ega, i uski konteksti u okviru kojih vidimo i interpretiramo
prirodne pojave sadržaãe neradosne, sramotne i zamraèene spoznaje, ali kada shvatimo
da èitav svet, sve što znamo da postoji, svaki kamenèiã i svaka zvezdana putanja, jesmo
zapravo mi, tada ovaj kontekst doživljavanja detalja našeg sveta i drugih biãa postaje
beskrajno veliki, i poput svih entiteta Prirode koji u sebi reflektuju holistièki smisao
celine, svega što postoji, i putanje interakcije sa našom sredinom ãe biti obasjane putem
celine. Svaki naš pokret, reè ili misao predstavljaãe emanenciju Puta Prirode, spontano
ukazujuãi èitavom svetu na njega.
U okvirima savremenog nauèno-tehnološkog razvoja se obièno smatra kako se on
izvodi po unapred utvrðenom planu i programu bez uplitanja etièkih i estetskih
kriterijuma. Nauènici na taj naèin postaju osloboðeni odgovornosti, premda, podsetimo
se, sa odricanjem odgovornosti imanentnih u refleksijama naših postupaka prestajemo da
budemo slobodni, implicirajuãi niz nezadovoljstava kao posledica odbacivanja jednog od
najlepših Božijih darova, kljuènih vodilja na putu spiritualnog napretka. Moguãnosti
hrišãanskog pokajanja (kao povratnog neutralizovanja negativnih, disharmoniènih
temelja našeg razmišljanja i doživljaja sveta), pretvaranja potencijalnih osuda u
tolerantnost radosnog prihvatanja raznovrsnosti mišljenja i ponašanja - sazdanu na
temeljima dubokog znanja da sve sledi Put Prirode i da sve potencijalno destruktivne
orijentire na putu našeg življenja dobrotom i poverenjem možemo preobraziti u
podsticaje novih, sve bogatijih kreativnih putanja - te pridavanja božanski prosvetljenog
znaèaja svim postojeãim detaljima sveta - koje ide ruku uz ruku sa prihvatanjem
odgovornosti - bivaju odbaèene uporedo sa inkorporiranjem naših postupaka u strane
programe, kao što su, na primer, savremene objektivistièke teorije koje dominiraju
poljima nauke i inženjerstva. Biãa, u entuzijastiènoj želji za svestrano oplemenjavajuãim
uplitanjem etièko-estetskih implikacija nauènih razmišljanja i dejstava u njihove opise i
predviðanja, najèešãe bivaju odbaèena reèima da »etikom se možemo baviti kod kuãe,
nakon posla«, ukazujuãi na profesionalno delatnu uslovljenost nemešanjem nauènog
prilaza programskom opisivanju stvarnosti sa filosofskim razmatranjima, sa
preispitivanjima kako temeljnih, implicitnih, tako i poslediènih etièko-estetskih, suštinski
oplemenjavajuãih putanja. Meðutim, iako veãina filosofsko-etièkih implikacija nauènih
dejstava biva eksplicitno negirana, savremene nauène predstave o poreklu ljudske vrste, o
prirodi i smislenosti naše egzistencije, o jeziku i prirodi ljudskih dejstava i odnosa prema
sredini, implicitno sadrže znaèajne etièke posledice koje spontano sputavaju
velièanstvene slike o životnosti, vekovima iscrtavane kroz umetnièke i religiozne spise
svetih tradicija Zemlje, u uske, degradirajuãe, kruto-metodološke, programske okvire.
Korišãenje novih tehnologija menja ljudsku praksu, dok naèin komuniciranja o njima ili
posredstvom njih modifikuje naš jezik i, uopšte, putanje komunikacije, a time i naša
razumevanja sveta. Pojmovi informacije, unosa, iznosa, komunikacije, pa èak i samog
jezika su se, tako, drastièno promenili sa protežiranjem masovnog korišãenja kompjutera
i drugih elektronskih ureðaja na našoj planeti. Nauène aktivnosti, tako, kroz produkte
inherentne kreativnosti duboko utièu na etièko-estetske odnose ljudskih biãa prema
Prirodi, odakle lako možemo sagledati kritiènost savremenog, objektivistièkog
zanemarivanja odgovornosti nad procesima otkriãa - bez koje nauka postaje program èija
su otkriãa posledice samog programa i implicitnih vrednosti na kojima je ona sazdana èineãi da racionalnost kao uobièajeni atribut nauènog delovanja opravdano poistovetimo
sa iracionalnošãu sagledavanjem nauènih dejstava iz efektivno širih perspektiva.
214
U svrhu sagledavanja osnovnih sistemskih crta saznajnog sveta živih biãa, koje ih
razlikuju i èine intelektualno superiornim u odnosu na kompjutere (kao raèunske sisteme
iskljuèivo formalnog, logièkog rezonovanja i eventualnog ponašanja kao biranja ishoda),
opet ãemo skicirati životnost iz perspektive sistemske teorije. Naime, svaki živi sistem
možemo predstaviti u vidu skupa svepovezanih varijabli, vremenski fluktuirajuãih
vrednosti u okvirima izvesnih opsega, izlaskom iz kojih opstanak sistema dolazi u
pitanje. Zdrava, fleksibilna stanja, stanja maksimalne adaptivnosti se karakterišu
harmoniènim variranjima vrednosti ovih promenljivih velièina, èineãi životni sklad u
kome se ogleda dinamièka ravnoteža izmeðu ureðenosti, pravilnog, redundantnog
kretanja i slobode, neponovljivog i naizgled nasumiènog ponašanja. Meðutim, zamislimo
sada da vrednost jedne varijable relativno trajno dosegne vrednost blisku jednoj od njenih
graniènih vrednosti oscilovanja. Usled egzistirajuãe meðuzavisnosti sistemskih varijabli,
ogranièenost fluktuiranja jedne od varijabli odraziãe se na sliène ogranièenosti i ostalih
varijabli, èineãi da sistem kao celina postane kruãi u odnosu na malopre opisano zdravo,
fleksibilno stanje, a time i krhkiji na potencijalno dejstvo stresa. Preterana centralizacija koja najèešãe predstavlja preterano samo-svesno, nespontano ponašanje - ili
maksimiziranje varijabli - kao, na primer, težnje ka maksimiziranju sopstvenih interesa ili
neravnoteža izmeðu normalnih aktivnosti, odnosno neusklaðeni, delimièno blokirani
telesni ili, uopšte, sistemski protok energije i informacija - adekvatni su ovakvom
poveãanju krutosti sistema. Meðutim, zamislimo sada da oscilovanje jedne ili više
varijabli ne odvodi njenu ili njihove vrednosti ka granicama moguãih opsega oscilovanja,
veã samo ogranièava fluktuiranje na mali opseg blizak optimalnoj vrednosti.
Sagledavanjem usko opsežnog fluktuiranja sistemskih varijabli oko svojstvenih
optimalnih vrednosti, možda bi nam izgledalo da je fleksibilnost datog stanja jednaka
fleksibilnosti stanja obeleženog širokim oscilovanjima varijabli, premda bi ovakvo
shvatanje bilo validno samo neko vreme. Naime, sistemsko stanje olièeno oscilovanjima
varijabli u uskim opsezima odgovara naviknutosti sistema na svoj odnos sa sredinom, to
jest - što je još važnije za ovaj momenat kontemplacije - naviknutosti sistema na fiksne
implicitne težnje i pretpostavke, tautologije rezonovanja, pravila igre života. Sistemsku
fleksibilnost iz ove perspektive, stoga, možemo definisati i ne samo kao potencijal
sprovoðenja stresa, veã pre svega kao potencijal promene. Sa jedne strane, fiksnosti i
nepromenljivosti u crtama životnosti su u kontrastu sa stalnom promenljivošãu, sa
neponovljivim tokom Prirode, dok sa druge strane znamo da svaka fiksna zauzeta
perspektiva, definišuãi potencijalna otkriãa, definiše i mora putanja i veza koje ne
možemo primetiti, te, štaviše, kojih ne možemo biti ni svesni da ne vidimo, poput slepe
mrlje u našem vidnom polju. Pouzdanost kompjuterskog »rezonovanja« je uslovljena
egzistencijom fiksnih, ukruãenih varijabli na nivou osnova raèunarskih dejstava, dok se
kreativna superiornost ljudskih biãa ogleda u otvorenim moguãnostima stalne promene
implicitnih pretpostavki razmišljanja, i to sleðenjem spontanog toka Prirode,
saživljavanjem i postajanjem Jedno sa svaki biãem, svakom porukom, svakom pesmom i
svakim detaljem našeg sveta. Jedan od najveãih izazova savremenog doba je, stoga,
upravo iznalaženje blagodetnih harmonija izmeðu održanja sve kompleksnijih drveãa
znanja u racionalno-pouzdanim okvirima i iznalaženja kreativnih vodilja u pravcu
kontinualnih promena i noviteta, te iniciranja lakoãe menjanja »pravila igre« pri održanju
visoko-etièkog odnosa sistema sa sredinom. Maksimalna održivost svakog prirodnog
sistema je postojana u stanjima dinamièke ravnoteže izmeðu reda i slobode, »kamenite«
215
mudrosti i »talasasto bajne« kreativnosti. Uravnoteženost izmeðu slobodnog sagledavanja
programa ponašanja sistema i lakoãe njegove modifikacije sa jedne, i inherentnog
informativnog bogatstva ovog programa sa druge strane, karakteriše svaku zdravu
prirodnu ureðenost, te su tako, na primer, homeostatska priroda sistema i fleksibilnost
imanentna pri brzoj adaptaciji i kreativnoj akumulaciji korisnih varijacija, maksimizirane
u neuronskim mrežama (ili, uopšte, bilo kojim sistemima) koje se nalaze na granici
izmeðu reda i slobode, usled èega se, iz perspektive teorije kompleksnosti, stanje
harmoniène ravnoteže reda i slobode može smatrati atraktorom evolutivne dinamike
neuronskih mreža214.
Neshvatanje nužnosti sprovoðenja promena na nivou implicitnih temelja
rasuðivanja (što je, svakako, kompleksan poduhvat, s obzirom na njihovu neeksplicitnost) pri pokušajima promena odnosa sopstva sa drugim biãima i celokupnim
svetom nabolje, predstavlja uobièajenu zabludnu karakteristiku savremenog društva.
Meðutim, teškoãa modifikovanja temelja naših interpretacija sveta je ojaèana i stavom da
uopštavajuãe ideje koje dugotrajno koristimo u vidu premisa rezonovanja vremenom
postaju stabilne osnove povezivanja drugih ideja, uslovljavajuãi njihovo kreativno
formiranje i razvoj, usled èega ovakve premise postaju kruto usaðene u korene naših
razmišljanja, te, stoga i nefleksibilne na pokušaje promena. Meðutim, s druge strane,
nevidljivi, implicitni temelji našeg doživljaja sveta moraju biti saèinjeni od dubokoetièkih, spiritualnih veza, jer »svaki dakle koji sluša ove moje reèi i izvršuje ih, biãe kao
mudar èovek, koji sazida kuãu svoju na steni. I pade kiša i doðoše bujice, i dunuše
vetrovi i navališe na onu kuãu – i ne pade; jer beše utemeljena na steni. I svaki koji sluša
ove moje reèi a ne izvršuje ih, biãe kao ludi èovek, koji sazida kuãu svoju na pesku. I
pade kiša i doðoše bujice, i dunuše vetrovi i navališe na onu kuãu – i pade, i pad njen
beše veliki« (Matej 7:24-27), kako je uèio Isus u finalu svoje besede na gori, pokazujuãi
nam na važnost zidanja kuãe saznanja i izgradnje našeg pogleda na svet na temeljima
saoseãanja, beskrajnog davanja i ljubavi, jer »blažen je èovek kome je vera u Gospoda, i
èija nada Gospod je. Jer ãe biti kao drvo posaðeno pokraj vode, i koje širi svoje korenje
prema reci, i neãe videti kada vruãina dolazi, a njegov list biãe zelen; i neãe se brinuti u
godini suše, a neãe ni prestati da daje plodove« (Jeremija 17:7-8). Održavanje
moguãnosti kontrole, sebiènih težnji ka sticanju materijalnih moãi, win-loss borbi za
opstanak i èulnim zadovoljstvima možemo sagledati kao krute i pogrešne temelje
ogromnog dela savremenog individualnog rezonovanja, koje bi trebalo zameniti svešãu
spontanog Puta, važnosti negovanja trenutnog postojanja, spiritualnih, umetnièkih
kvaliteta, igre etike i estetike i, svakako, uoèavanja najveãe lepote u stvarima koje nemaju
cenu. Poznato je da se savremeni ideali izvodljivosti kontrole i dizajniranja živih biãa, te
postizanja pravde kroz primenu nasilja prema nasilju odražavaju na pokušaje
stabilizovanja fundamentalnih varijabli društva putem zakonskih metoda, iako je
oèigledno da se samo proces kreativne edukacije i ukazivanja na važnost negovanja
istinskih, spiritualnih kvaliteta i težnji ka sticanju prosvetljenog oseãaja u odnosu sa
sredinom, zajedno sa ne destruktivnim uzvraãanjem, veã praštanjem, može smatrati
relevantnim za postizanje dugotrajne, harmonièno evolutivne stabilnosti sistema na
njegovim temeljnim varijablama. Osuðujuãi stavovi i ljutnja, kreacije uma zavaranog
idejom o svojoj izdvojenosti od Prirode, takoðe deluju ukruãavajuãe naspram radosnoj
svesnosti u svojoj religioznoj predanosti koja lepršavo plovi talasima Prirode, uèeãi i
evoluirajuãi na tom putu. Jezgrovita crta odnosa ljudskih biãa i Prirode jeste da smo uvek
216
u prilici, da uvek imamo dovoljno vremena da popravimo naš odnos prema svetu (slièno
kao što se džez improvizacija može uvek pretvoriti u zvuène putanje koje ãe
prosvetljujuãim smislom obujmiti èitav prejašnji tok harmonija), jer svako uèenje je
uèenje na greškama, te stoga i pogrešne premise mogu opstajati doista neko vreme, ali
samo donekle, nakon èega (uprkos mnogobrojnim znacima neophodnosti njihove
promene) poèinju da se ogledaju u unutrašnjem nezadovoljstvu, samo-destrukciji i samourušavanju biãa iz kojega su ponikle. Svaka borba u kojoj uèestvujemo u našem svetu
(èovek protiv Prirode, nacija, komšija, bakterija, kompanija, poslodavaca, akcionara,
vlada itd.) bi nam morala biti znak da su naše implicitne, temeljne vrednosti pogrešne. S
druge strane je oèigledno da niz opasnosti koje vrebaju ljudsku civilizaciju - ukljuèujuãi
preterana zagaðenja Prirode, neumeren rast ljudske populacije, nezdravu kompetitivnost,
zanemarivanje i nevrednovanje spiritualnih kvaliteta, gubitak oseãaja za spontanu
komunikaciju, globalno planetarno zagrevanje i potencijalni dolazak ledenog doba,
ratove za prirodne resurse, rast terorizma, »religijskog« fundamentalizma i fanatizma predstavljaju direktne posledice ovakvih grešaka prisutnih na samim temeljima naših
razmišljanja, koje ipak, u sluèaju njihovog razumevanja kao odgovora Prirode na naše
direktno, misaono-reflektivno nesagledive implicitne pretpostavke razmišljanja i
iniciranja naših dejstava, mogu predstavljati korisno (i nužno) trenje pri kretanju toèkova
napretka naše civilizacije, povode uèenja na greškama i dostizanja sve bogatijih i
prosvetljenijih stadijuma individualno-globalnog evolutivnog razvoja.
Temeljne vrednosti - kompleksne harmonije implicitno sadržanih putanja našeg
biãa, programi ko-iscrtavanja i udahnjivanja smisla kvalitetima našeg sveta i misaonoreflektivno konstruisanim entitetima - predstavljaju zvezde vodilje u odslikavanju
karaktera našeg sopstva na putu jedinstva uma i Prirode, na putu ogledanja èitave Prirode,
svega postojeãeg u njemu. Uzvišene vrednosti po pravilu odgovaraju veãoj fleksibilnosti i
osetljivosti, te i veãem broju moguãih opcija stanja sistema, usled èega se sloboda izbora
koju donosi strukturno-dinamièka otvorenost prema raznovrsnim saznajnim uticajima
može zamisliti kao kriterijum efektivnosti vrednosti55. Naravno, bitno je primetiti da se
kreativno ponašanje ne sastoji u raèunarskom, ciljem-predodreðenom biranju izmeðu
alternativnih opcija zatvorenog skupa - jer »život je ono što se dešava dok mi pravimo
planove o njemu«, kao što je smatrao Džon Lenon - veã u spontanom, svesnošãu o Putu
iniciranom stvaranju ovih opcija, èija je relevantnost uvek postojana iskljuèivo u odnosu
na pozadinu, našu pre-orijentaciju, naše unutrašnje težnje i vrednosti. Ove neeksplicitne
osnove razmišljanja i ko-kreacije kao kon-strukturisanja sveta mogu, u sluèajevima
njihovog nepreispitivanja, zadržavati formu »slepila«, redukujuãi saznajnu osetljivost na
posledice naših aktivnosti, èime istinski, direktno nesagledivi uzroci naših etièkih
dejstava na svet i obrnuto, ostaju prikriveni, što je danas posebno izraženo u kruto
ureðenim ustanovama koje opstaju na bazi eksternih deklaracija, fiksnih programa i
projekata, te ponavljajuãih zahteva i izvedbi. Vrednosti se mogu zamišljati i kao izvesni
»standardi« (detalji pozadine, našeg ukupnog unutrašnjeg pejzaža) u odnosu na koje se,
slièno kao pri mehanizmu formiranja holograma ili svake perceptivne informacije, porede
konstruktivne razlike. Implicitne vrednosti predstavljaju osnovu direktno, samo-svesno
nesagledivih postavki kriterijuma selekcije i povlaèenja granica kojima iscrtavamo naš
svet. Stoga, ne samo da naše implicitne, temeljne vrednosti iscrtavaju naše interpretacije
prirodnih pojava putem ostvarivanja naèina selekcije i akumuliranja podataka, izvoðenja
zakljuèaka, identifikovanja iskustava, širenja razmišljanja i organizovanja smisaonih
217
konstrukata, veã se i sama percepcija kao primarno iscrtavanje sveta u svojstvu druge kokreativne strane svakog kvaliteta Prirode, izvodi u skladu sa našim implicitnim
vrednostima287. »Putevi koje biramo u stvarnom svetu su savršeno simbolièni putevima
kojima volimo da putujemo u unutrašnjem i idealnom svetu«372, pisao je Henri Dejvid
Toro, te i naèin iscrtavanja našeg sveta slièno potièe na temeljima naših najdubljih ideala
i težnji. Tako je u svakom ljudskom delu (na primer, knjizi), lepota ostvarenja - ili u
sluèaju konstruisanja sveta posredstvom percepcije, sama lepota ovako konstruisanog
sveta - u svojoj osnovi uzrokovana vrednosnim kriterijumom iscrtavanja granica. I sve
nauène teorije se, tako, ne mogu zamisliti kao realna i istinita odslikavanja objektivno
postojeãeg sveta, veã kao programi posmatranja i snalaženja u stvarnosti, perspektive
koje predstavljaju zajednièki formalni temelj izgradnje konsenzusa o putanjama koje
povezuju ljudska biãa, uèesnike u ovim nauènim dogovorima, u okviru Kosmosa èiji su
ona deo55.
Vrednosti nisu apstrakcije nastale izvoðenjem logièkih operacija nad misaonim
reprezentacijama objektivnog sveta, veã kriterijumi konstruisanja sveta, te se stoga
klasièni slogan sumnjièave, objektivistièke nauke – »videti je verovati« (tj.
»poverovaãemo tek onda kada vidimo«), pretvara u spiritualnu svest da »verovanje je
viðenje«, da naš svet iscrtavaju naše duboke vrednosti. Iako je danas još uvek prisutno
uobièajeno shvatanje da nauène teorije objektivno i vrednosno-neutralno odražavaju
ureðenost Prirode, upravo neophodno prisustvo implicitnih pretpostavki u svakom
posmatranju – pretpostavki koje ili vode poreklo iz prethodnih opisa ili u krajnjem
sluèaju predstavljaju apsolutno neizvodljivo eksplicitujuãe, pa èak i nemoguãe uoèljive
vrednosti (osim indirektnom refleksijom od Prirode) - èini svaku fizièku teoriju zavisnom
i neprimeãujuãe izgraðenom na vrednostima èitave tradicije razmišljanja. Kriterijum
selekcije izmeðu relevantnih i irelevantnih podataka, nivo formalne teorijske i
eksperimentalne preciznosti, sloboda na pokušaje modifikovanja, relacije izmeðu
posmatranja i formiranja èinjenica, odreðivanje procesa i graniènih uslova kojima se
ustanovljava granica izmeðu podruèja važenja teorije i neèega izvan (što pripada na
primer, podruèju metafizike, karakteristike svake nauène teorije) predstavljaju direktne
posledice temeljnih vrednosti233 date metodologije razmišljanja, rezonovanja, te i samog
posmatranja (kao veã konstruisanja sveta).
Èuvena objektivistièka norma o eliminaciji efekta posmatraèa iz nauènog
rezonovanja, olièena Njutnovom izrekom »hypotheses non fingo (ja ne pravim
hipoteze)«, pada u vodu uporedo sa shvatanjem da je, analogno iscrtavanju sveta u skladu
sa našim implicitnim vrednostima, i svaka nauèna hipoteza implicitno sadržana u procesu
prikupljanja i selekcije relevantnih podataka28, te da je ideja o nepristrasnom
eksperimentisanju i prikupljanju podataka preko kojih se dalje izvlaèe zakljuèci i
modifikuju hipoteze (takoðe implicitno vrednosnim izborom procesa selekcije),
neodrživa. Iz ovakvog shvatanja je oèigledno da su nauène hipoteze i voðenje
eksperimenata prožeti cirkularnom zavisnošãu, pri èemu nevidljivi etièko-estetski
implicitni sadržaj ljudskih biãa - koja kroz nauène slike sveta ne iscrtavaju objektivni
svet, veã sama sebe - èini esenciju ove cikliènosti, èije indirektno sagledavanje
predstavlja nužnost u svrhu razvijanja harmoniènog puta evolucije ljudske svesti
posredstvom nauènih izuma. Iz perspektive stava da Priroda kroz nametnute rezultate
koje »pružaju« nauène hipoteze, kontinualno iscrtava odgovore na duboke etièke težnje
(kao izvorna, nereèita pitanja u direktnom dodiru sa Prirodom) samih nauènika, postaje
218
nam jasno i zašto se sve statistièke, od ulaganja etièke odgovornosti u procesu
prikupljanja i selekcije podataka prividno osloboðene korelacije, pretvaraju èesto u
predstave o užasavajuãim nasumiènostima i besmislu poretka Prirode. Svaka naša
pružena ruka u plesu sa Prirodom nalazi svoj odgovor, i dok doživljavanje Prirode ne kao
odraza nas samih, kao božanstvenog uèitelja, rezultuje u refleksiji ovakve nesaoseãajnosti
na doživljaj našeg sveta, prožimanjem nauènih i svakodnevnih pitanja dubokom
unutrašnjom etikom u vidu i najmanjeg odsjaja radoznalosti iza vela naših misli u
istraživanju sveta, dobijamo blažene prirodne odgovore kao refleksije naše brižnosti i
lepote kojima doživljavamo svet. Dok u sluèaju razvoja nauèno-objektivistièkih mapa
Prirode, samo-pojaèavajuãi toèak razvoja rezultuje u sve dubljem tonjenju u doživljaj
nasumiènosti i haotiènosti prirodnog poretka, u sluèaju fleksibilnog otvaranja vrata
spoznajama temelja našeg rezonovanja i sveta kao refleksija naših najdubljih etièkoestetskih težnji, otvara se i beskrajni potencijal spiritualnog i evolutivnog napretka.
I pored èinjenice da se mudrost odslikava u brižnosti prema našoj sredini,
savremeno društvo je prožeto idejama o moguãnosti potpuno preciznog predviðanja
ljudskih dejstava, bilo u poslovnim, nauèno-tehnološkim ili politièkim sferama, što se
èesto povezuje sa ukazivanjem na »20/20 vizije« kao odraze atributa pouzdanosti i
preduslove pružanja poverenja i, eventualno, investiranja u date projekte. Meðutim,
putem zavaravajuãeg doživljavanja kvantiteta kao kvaliteta, i dobar vid se u skladu sa
savremenim vrednosnim kriterijumima poistoveãuje sa sposobnošãu razluèivanja
dovoljno malih i udaljenih slova (podsetimo se da je orlovski pogled èest simbol
zapadnjaèke kulture358), zanemarujuãi kvalitativne moãi vida, ukljuèujuãi reagovanje na
dinamièku sredinu, sposobnost detektovanja perifernih signala, promenu rezolucije oka i
pažnje duž vidnog polja i druge karakteristike povezane sa kontekstom posmatranja, u
kome je sakrivena tajna svakog mudrog iscrtavanja sveta. Greška prihvatanja »20/20
vizije« kao apsolutnog merila dobrog vida i vrhunske odgovornosti prema planiranim ili
izvoðenim postupcima, prisutna je upravo u negiranju kontekstualnog karaktera i
perifernog okruženja (koje èini 99,96 % našeg vidnog polja295) našeg posmatranja i naših
dejstava, koje ovakvo shvatanje povlaèi, spontano inicirajuãi svojevrsnu tunelsku viziju,
okrenutu iskljuèivo ka programski proraèunljivim ciljevima, zanemarujuãi njihovu
kontekstualnu, know-why svrhu, te stoga i mnoštvo efekata koje naše delatnosti ostavljaju
na putu njihovog dosezanja. Zaista mudro i odgovorno posmatranje je neodvojivo od
oseãanja iskonske povezanosti sa svakim detaljem našeg sveta i elementa intuitivne
spoznaje, vida koji pronièe kroz oèiglednosti ka nevidljivim porukama, provuèenim
»kroz redove« crta našeg sveta, u duhu èega ÈuangCe kaže da »kada vetar prelazi preko
reke, ona izgubi ponešto; kada Sunce proðe preko nje, ona gubi ponešto. Ali èak i kada
bismo pitali vetar i Sunce da stalno budu iznad reke, reka ne bi to smatrala poèetkom
svojih briga – ona se pouzda u izvore koji je hrane i ide svojim putem. Voda se drži
kopna, senka se drži forme, stvari se drže stvari. Stoga oštar vid može biti opasnost za
oko, oštar sluh može biti opasnost za uho, a sticanje misli može biti opasnost za um. Sve
moãi koje se skladište u èoveku su potencijalni izvor opasnosti...«70. Svako iscrtavanje
sveta podrazumeva vrednosnu selekciju izmeðu relevantnih crta i crta koje nevidljivo
potpadaju u okvire nevidljivosti, i upravo nam stalno menjanje perspektiva posmatranja
pruža put ka osvetljavanju ovih »slepih mrlja«, ne-eksplicitujuãih implicitnih
pretpostavki i naših najdubljih vrednosti koje poput praznine pozadine slike predstavljaju
tajnu njene osmišljenosti. Sagledavanjem do tada nevidljivih putanja našeg razmišljanja,
219
rezonovanja i samog vrednosnog iscrtavanja sveta, »spoznajemo da smo bili slepi, i stoga
ponovo vidimo«312, kao što je govorio Viktor Frankl. Upravo doživljavanje odreðenih
puteva spoznaje ili detalja Prirode »jednim novim oèima« predstavlja prosvetljujuãe,
Eureka trenutke, trenutke »okretnih« uvida, koji u individualnim okvirima predstavljaju
suštine evolutivnog uèenja, dok u globalnijim razmerama nauènog napretka odgovaraju
paradigmatskim obrtima. Aktovi otkriãa, tako, ne predstavljaju otkrivanje nove zemlje
(što je shvatanje koje prirodno implicira sukobe i tragedije, kao u sluèaju potrage za
Eldoradom), veã sagledavanje novim oèima, kao što je smatrao Marsel Prust, a kroz
metaforu divnog filma City Lights znamo da božanska dobrota, predanost i Ljubav,
viðenje sveta jednim saoseãajnim oèima, spontano èine da biãa zaista progledaju, da kroz
crte oèiglednih predstava jednim »novim oèima« sagledaju svoje spiritualne korene
postojanja, religioznu svepovezanost i jedinstvo svega postojeãeg. Svaka spoznaja je,
tako, ne otkriãe, veã izumeãe, kao što je smatrao Hajnc fon Ferster, ukazujuãi na
neizvodljivost pasivnog dolaženja do znanja i razumevanja, veã nužno aktivnu
konstrukciju saznanja, što, izmeðu ostalog, zahteva i drastiènu re-evaluaciju pojma
razumevanja, ne više kao postupka mapiranja opisa na fiksne predrasude i koncepte,
izvedene pomoãu njih, veã kao buðenja jedne dublje logièko-intuitivne harmonije,
oseãanja blaženosti i radosti saznanja. Tako, širenje domena naše radoznalosti, a ne samo
polja našeg fokusnog skeniranja, predstavlja tajnu prosvetljenja i spoznaje konteksta
našeg sagledavanja sveta – jer, u kontekstu spoznaje je uspavana tajna lepote i vrednosti
èitavog našeg sveta - što postavlja krucijalni znaèaj na postavljanje pitanja, jer, na kraju
krajeva, naèin postavke pitanja definiše i relevantnost odgovora na njega. Dok
zaslepljenost fiksnim predrasudama – koja se može sagledati kao posledica
kompetitivnosti za pažnjom295 u okviru aktivnosti naše percepcije - pruža primat
specijalizaciji našeg znanja u odnosu na metaforiène generalnosti i oseãaj budne
otvorenosti koji ravnoteža fokusirajuãeg i kontekstualnog, perifernog vida –
specijalizacije i uopštavanja – nosi, spontano prihvatanje svesti Puta odgovara i
spontanom ukazivanju pažnje svetu u èitavom našem »vidnom« polju, iz najrazlièitijih
uglova, od posmatranja sa strane do osvrtanja unatrag, vrtenja u krug, poput balerine
pogleda pruženog naviše i srca predatog nebesima, ne zaboravljajuãi pri tome ni jedan
pedalj sveta ispod i iza nas.
Abduktivno rezonovanje u okviru koga su naše temeljne postavke razmišljanja
otvorene na promene, u sprezi sa razvijanjem osetljivosti na doživljavanje odgovora
Prirode na vrednosne kriterijume iscrtavanja našeg sveta i njihovu spontanu modifikaciju,
predstavlja put logièko-intuitivnog razvoja i kontinualnog unapreðivanja naših temeljnih
vrednosti, putanja razmišljanja, te samim tim i našeg sveta. Upravo nas zaèuðenost,
radoznala svest u susretu sa morem nepoznatog, beskrajna pitanja, otvorenost i spremnost
na promene i naših najuverljivijih stavova i pogleda na svet, èine fleksibilnim i na
beskonaèan spektar evolutivnih podsticaja, konstruktivna prijemèivost na koje i èini Put
Prirode. Èitava naša evolutivna transformacija na polju implicitnih vrednosti, a time i
izgleda našeg sveta, odnosno nas samih, može se tako zamisliti kao beskrajan toèak
napretka – praãenjem odgovora Prirode na naše misli i unutrašnje težnje naših postupaka
razvijamo sve veãu zadivljenost prema svetu, ali i sve veãu osetljivost na sve suptilnije
njene odgovore koji izazivaju sve veãe èuðenje, sve veãe poistoveãivanje sa èitavim
svetom i sve blaženije crte Lepote našeg sveta.
220
U nauènim ili bilo kojim drugim saznajnim okvirima, prirodni sistemi se mogu
predstaviti ili kao interaktivni skup entiteta - koji u krajnjem sluèaju moraju predstavljati
ili slièan skup »fundamentalnih« èestica ili prostiranje nekog »fundamentalnog« polja ili kao nerazdvojiva celina koja sledi svoj tajnoviti Put. U prvom, redukcionistièkom
sluèaju se imanentan indeterminizam Prirode zavaravajuãe poistoveãuje sa ogranièenošãu
naših perceptivnih moãi (u sprezi sa mernim aparatima) razluèivanja prirodnih
interakcija, koja nam onemoguãava definisanje fundamentalnih zakonitosti kretanja na
nivou fizike »elementarnih« (njih 57) èestica, atomske, kvarkovsko-leptonske,
vakuumske ili superstrunske stvarnosti, dok se iz druge, holistièke perspektive,
jedinstvenost sveta ili predstavlja kao suma hipotetièkih sastavnih delova koji
uslovljavaju, ali ne i uzrokuju put njegovog postojanja, ostavljajuãi tako indeterminisani
prostor za upliv Božijeg Puta, ili se doživljava kao èista predstava duha, kao potpuni
odraz naših najdubljih težnji i Puta Prirode. Harmoniène delatnosti i prosvetljena
razmišljanja ljudskih biãa su u stanju da opstaju upravo na sredini ova dva sagledavanja
stvarnosti, u njihovoj naizgled nespojivoj ravnoteži koja, kao i ravnoteže svih prirodnih
polariteta, ne predstavlja neutrališuãe suprotnosti, veã meðusobno prelivajuãe polove
odslikane Tai-ãi-tu dijagramom. Bavimo se malim stvarima, svakodnevnim delatnostima,
školjkama, atomima, tranzistorima, ali pogleda uperenog u daljinu, iako sa svešãu da smo
isuviše mali da bismo konceptualno razumeli nebeski put koji sledimo, i možemo samo
nevino gledati uzvišenu igru oblaka i zvezda koje nam kroje sudbinu i kriju tajnu
odgonetanja našeg puta. Jedna ovakva redukcionistièko-holistièka ravnoteža je
adekvatna skidanju vela predstave nauke kao potrage za istinitosnim prikazima
objektivne stvarnosti i njenom pragmatiènom korišãenju sa svešãu usmerenom ka
nerazluèivom jedinstvu uma i Prirode. Osloboðeni svesti o istinitosnom reprezentovanju
stvarnosti od strane nauènih i svih drugih lingvistièkih opisa, naša svest ima priliku da
ostane nedirnuta u holistièkom jedinstvu uma i Prirode, pružajuãi sebe svojoj sredini
posredstvom pragmatiènog baratanja redukcionistièkim prikazima sveta, na ovaj naèin
nevezanog za plodove rada.
Tako bi nauka, umesto oruða za uspostavljanje kriterijuma istinitosti, morala
usvojiti kriterijum »povoljnosti« i, umesto gospodara našim razmišljanjima i odlukama,
postati dobar sluga u ispunjavanju naših želja za obogaãivanje i ulepšavanje života drugih
biãa posredstvom njene primene. Kao i mnoge druge ljudske konstrukcije, i nauka je
dobar i koristan sluga naših razmišljanja i delatnosti, ali zavaravajuãi gospodar kada
njene, orijentacijski namenjene predstave sveta poistovetimo sa intrinsiènošãu kvaliteta
Prirode. Svaku novu perspektivu sagledavanja sveta karakterišu nove obogaãujuãe
spoznaje, nepredvidljive iz bilo koje prethodne taèke gledišta, a interpretativni karakter
svake predstave o svetu nužno povlaèi i njenu delimiènu metaforiènost koja svakom
znanju daje epitet ne as-is, veã as-if znanja, ne odraza istinitosti, veã samo analogije, što
nas podseãa na antièki polaritet259 Heraklitovog zalaganja za pragmatièno, kontekstualno
i relacijsko »the way the world works« razumevanje kroz harmoniju simultane celovitosti
i raznovrsnosti, i Parmenidovog, kasnije aristotelovskog, redukcionistièkog shvatanja o
nužnosti razumevanja »the way the world is« kroz okvire sekvencijalne, sadržajne
celovitosti u pluralnosti. Iz jedne skromne i pragmatiène as-if vizije sveta se i svaka
formalna specifikacija bilo èega neãe doživljavati kao istinitosno eliminatorna tvrdnja
svega onoga što to nešto nije, veã kao povoljan ukazatelj u svrhu komunikacije radi
uspostavljanja putanja koje nas povezuju i koje nam služe za ulepšavanje svaèijeg sveta.
221
Nauèni univerzum, tako, umesto univerzalnog referentnog okvira koji uslovljava
egzistenciju nauènih tvrdnji i zahteva povinovanja (odatle i parabola o lošem gospodaru)
objektivnom znanju u svrhu dostizanja svakog vida koegzistencije i izbegavanja sukoba
mišljenja, postaje multiverzum ispunjen svešãu o postojanju onoliko razlièitih domena
istinitosti koliko postoji naèina iscrtavanja sveta od strane svih subjekata (što je u
potencijalnom sluèaju beskonaèan broj), èime se izbegava fenomenološki redukcionizam
implicitan u ideji o objektivnom svetu - univerzumu. I ono što je najvažnije, konsenzusi u
svetu multiverzuma se postižu ne pozivanjem na posedovanje pristupa privilegovanijoj
perspektivi sagledavanja objektivnog, od nas nezavisnog sveta, veã neophodnim
pronalaženjem zajednièkih putanja koje nas povezuju, zajednièkog sveta kroz meðusobno
prihvatanje. Kruti objektivistièki stavovi i norme sa potencijalom zahtevanja ka njihovom
potèinjavanju i iskazivanja destruktivnih putanja fundamentalizma, totalitarizma,
intelektualnog imperijalizma, privilegovanosti, neodgovornosti, iskljuèivosti, moãi,
dominacije i kontrole, pretvaraju se u ravnopravne i fleksibilne sfere kooperacije,
radosnog prihvatanja i kreativnog usaglašavanja razmišljanja, težnji i oseãanja beskrajno
raznovrsnog ulepšavajuãeg potencijala. Zajedno sa ovim decentralizujuãim,
»kopernikanskim« prelazom, funkcionalna neodgovornost i inertnost prerastaju u
odgovornost, budnost i holistièki uticajnu svesnost, dok objektivno i od nas nezavisno
znanje ustupa mesto zajednièkom znanju, znanju koje se deli i koje nas kreativno
povezuje268.
Nauka se, stoga, uvek mora koristiti u kontekstu celokupnog ljudskog, saznajnog i
tehnološkog napretka, evolucije kroz koju se izveo naš nastanak, te daljeg napretka –
evolucije svesti. S obzirom da slaganje iskustava na društvenom nivou predstavlja osnovu
svakog objašnjenja269, nauka ne predstavlja objektivan opis objektivnog sveta u koji su
saznajna biãa uronjena, veã deo sistema interakcije ljudskih biãa i dobronamerne
orijentacije njihovih iskustvenih svetova. Umberto Maturana je, tako, smatrao da »nauka
nije metod (manir) otkrivanja nezavisne stvarnosti, ona je metod (manir) raðanja
odreðene (stvarnosti) ogranièene uslovima koji èine posmatraèa kao ljudsko biãe«268.
Svaka ljudska delatnost i svako iscrtavanje sveta iz perspektive bilo koje nauène oblasti
se, stoga, mogu videti kao metaforiène analogije koje oblikuju najsuptilnije crte našeg
sveta, pri èemu upravo u posveãivanju pažnje ovoj metaforiènosti nauènih i svih ljudskih
prikaza sveta, njenom obelodanjivanju i razjašnjavanju, možemo sagledati otvoreni put
prevazilaženja aktuelnih problema prekomernog razvoja specijalistièkih veština na raèun
sposobnosti uopštavanja i gubljenja oseãaja za neraskidive veze isprepletanosti koje
figurišu izmeðu svih, i naizgled najudaljenijih nauènih disciplina. Upravo ovakav prilaz
znanju nagoveštava sredinom prve polovine 20. veka Alfred Nort Vajthed: »Širom sveta i
svagda bilo je praktiènih ljudi, obuzetih 'nesvodljivim i tvrdoglavim èinjenicama'; širom
sveta i svagda bilo je ljudi filozofskog nastrojenja, obuzetih tkanjem opštih naèela. U
našem današnjem društvu novina je upravo to jedinstvo strasnog zanimanja za
upojedinaèene èinjenice i jednake predanosti apstraktnom uopštavanju. Ranije se to
jedinstvo pojavljivalo pokatkad i gotovo sluèajno. Ta ravnoteža uma postala je sada deo
tradicije koja prožima kultivisanu misao. Ona je so koja život èini ukusnim. Glavni posao
univerziteta jeste da tu tradiciju prenose s kolena na koleno, kao široko rasprostranjeno
nasleðe«393, dok je Abdus Salam slièno smatrao da »biti multidisciplinaran je krst koji oni
koji rade u zemljama u razvoju moraju biti spremni da ponesu«176. Meðutim, ne samo da
se u savremenim edukativnim institucijama interesovanja nauènika sužavaju posredstvom
222
preteranog protežiranja specijalizacije na raèun generalizacije znanja (premda, želimo li
da izronimo bisere iz mora - iako je najpre neophodno nauèiti da plivamo, da sistemski,
uopštavajuãe, pronalascima putanja koje nas povezuju sagledavamo svet - moramo se na
trenutke odreãi ležernog plivanja na svetloj površini i zaroniti do tamnog dna), i ne samo
da se posredstvom podsticanja kompetitivnosti i sužavanja odgovornosti zanemaruje
korisnost slobodnog deljenja informacija i obaveštavanja »nestruène« javnosti, veã se u
okvirima nauène edukacije i dalje retko može èuti ukazivanje na grešku poistoveãivanja
apstraktnih opisa sveta sa njim samim, èime bi se izbegle zavaravajuãe preslikane,
neistinite predstave sveta - inicirane upravo težnjama ka pružanju istinitih prikaza
(jedinih važeãih, vezujuãi èitavu slavu za odgovarajuãe izumitelje) - i otvorio put ka
slobodi i èistoãi razmišljanja i doživljaja sveta, našim mislima poput pticama na
beskrajno plavom nebu jedinstva uma i Prirode, i nauci ne kao fundamentalnoj i
fundamentalistièkoj istini, veã kao harmoniji plemenitih veza izmeðu ljudi, metoda
istraživanja kroz koji radimo zaradi ulepšavanja i oplemenjavanja èitavog sveta, èime bi
se i veštaèke podele na prirodne i društvene nauke prevazišle15, s obzirom da bi aktivno
ukljuèivanje pragmatiènih, etièkih i estetskih kriterijuma pružilo socijalni karakter
nauènim vizijama sveta, dok bi se, zauzvrat, i društvenim naukama kroz holistièki,
ekocentrièni i biološki sistemski pristup povratila zaboravljena prirodnost.
Nauka viðena iz ovakve, konstruktivistièko-pragmatiène perspektive, na
velelepan naèin premošãava i antièki jaz izmeðu mislilaca i radnika. Svaki vid nauènog
znanja ne predstavlja pasivnu shemu apstrakciju, veã kreativne putanje meðusobne
koordinacije ponašanja i iskustva na nivou ljudske civilizacije, pružajuãi svakom znanju i
svim razmišljanjima karakter aktivnog sudelovanja (što je još jedna perspektiva koja nam
otvara pogled na sagledavanje »povoljnosti« kao adekvatnijeg epiteta nauènom metodu i
svakom rezonovanju u odnosu na pojam »istinitosti«) u praktiènim tokovima oblikovanja
harmoniènosti, kompleksnosti i lepote meðuljudskih putanja. Praktièno, meditativno
predano delatno življenje, prožeto nevezanostima za plodove rada (karma-joga), nam
pruža spontani, direktni kontakt uma sa Prirodom, misaono-reflektivna rasuðivanja
(gjana-joga) odslikavaju indirektna produbljivanja naših vizija sveta na bazi njegovih
(naših) mapa, a treãi ugao ovog trougla »jedinstva« koji pruža vezi izmeðu prve dve
taèke novu dimenziju, jeste bhakti-joga, predanost putanjama saoseãanja, beskonaènog
davanja i èiste, nebeske ljubavi. Kao posledica izolujuãeg i kategorizujuãeg povlaèenja
granica koje èini svako rezonovanje (jer je ono mapa mape teritorije), u plodovima
misaonih refleksija je nužno sakrivena najdublja suština našeg biãa, što èini nedostatak
koji upotpunjujemo sa zadivljenim uoèavanjima neimenujuãe i svepovezujuãe,
neprekidnim saživljavanjima i saoseãanjima, kontinualnim postajanjem promena
uslovljene, praktiène rezonance našeg postojanja i življenja u svetu »oko nas«. »A onaj
èija dela prevazilaze njegovu mudrost, èemu je on nalik? Drvetu èije su grane oskudne,
ali koreni obilni; ako i svi vetrovi doðu na njega, ne pomere ga sa mesta«337, podsetio bi
nas Lazar ben Azarija, u skladu sa temeljnim principom karma-joge i fon Fersterovim
estetskim naèelom, ne na pronicljivo prosuðivanje, veã na delatnu, sveoživljavajuãu
duboku etiku i estetiku kao na svete putanje koje poput isprepletanih niti korena pružaju
nevidljivu stabilnost drvetu egzistencije našeg sveta; i zaista, nauka sagledana iz
pragmatiène, konstruktivistièke perspektive iznova biva prožeta dinamièko harmoniènim
(uzajamno potencirajuãim) seeing - acting jedinstvom u okviru koga nam delatna
posveãenost biãima našeg sveta omoguãava da vidimo, dok nas prosvetljujuãi uvidi
223
pokreãu na sve veãu predanost osvešãivanju putanja našeg sveta, èineãi naše postojanje
tako poput tragalaèkog puta ka buðenju blaženo tananih talasa i harmonija na tajnovitoj,
svetoj harfi života. Svest da je »govoriti jedna stvar, a raditi potpuno druga«, kojom se
oblaci misli uzdižu iznad poput Sunca èistog oka direktne spoznaje, predstavlja prvi
korak ka ovom jedinstvu. Teorija i praksa, razmišljanje i spontano delovanje,
inteligencija i intuicija, tako, oèigledno postaju dve strane novèiãa, èije aktivnosti je
neophodno uravnotežiti zaradi jednog zadovoljnog, spontano unapreðujuãeg življenja.
Teritorija je bogatija od mape, i nereèiti, èistim mislima orijentisani kontakt sa
Prirodom nudi oseãaj zadovoljstva i prosvetljenja, spontane harmonije sa Prirodom u
odnosu na kategorizujuãi odnos koji odgovara lingvistièkoj interakciji i pokušajima
imenujuãeg i iskljuèivo logièkog razumevanja prirodnih promena. Meðutim, korišãenje
logièkih, lingvistièkih i vizuelnih misli kao kakvih zavesa ili platna po kome crtamo
boraveãi u mislima èistog jedinstva sa Prirodom, nevezani za same misli, te tako ni za
plodove našeg rada, u svrhu pragmatiènog pomaganja drugim biãima, predstavlja odliku
bodhisattviène, sanjasinske svesnosti i delovanja, put harmonije meditacije i rada.
»...Meditacija je bolja od znanja, a odricanje od plodova delovanja je bolje od meditacije,
jer se takvim odricanjem može dostiãi mir uma« (Gita 12:12), reèi su Krišne. Predanost
naših dela drugim biãima i èitavom svetu predstavlja, tako, spontanu osnovu
dobronamernog, kooperativnog i globalno usreãujuãeg postojanja i napretka, kao i
primernu crtu ljudske spiritualnosti.
Umesto linearnog korišãenja nauènog metoda - u okviru koga se inkorporiranjem
opisa u tautologiju putem matematièkih operacija dolazi do objašnjenja - primena
abduktivnog rezonovanja koji podrazumeva fleksibilnost kontinualnih izmena tautologija
– temelja zakljuèivanja, neophodna je u svrhu postizanja prirodnog, adaptabilnog,
evolutivnog razmišljanja. Naspram ideja o linearnom napretku, koje danas, što u sve
veãoj meri uviðamo, nisu u potpunoj harmoniji sa prirodnim poretkom životnih ciklusa,
nelinearna rezonovanja spontano indukuju i prirodnu harmoniju delatnosti koje iz njih
proistièu. Rene Dekart je propagirao linearni karakter saznajnog napretka, premda je
njegova èuvena »Rasprava o metodu« bila napisana ne kao temelj nauènih otkriãa, veã a
posteriori, kao post-scriptum jednog nauènog eseja292, što je u saglasnosti sa spiralnim
tokom saznajnog napretka, èiji je linearno napredujuãi element posledica stalnih,
temeljitih vraãanja unatrag. Potreba za logièkom jasnoãom i univerzalnim redom je
razumljiva kroz saživljavanje sa saznajnim perspektivama biãa koja su živela u vekovima
prožetim iracionalnim odlukama, religioznim (takoðe formalnim) dogmama, stresnim
prelazima iz feudalnih u industrijske životne uslove itd. Ipak, bitno je primetiti da sa
ukidanjem ideje o fiksnom formalnom modelu koji prethodi našem iskustvu, dolazimo do
prihvatanja moguãnosti o neogranièenim potencijalnim modelima u okviru kojih bi se
razvijalo naše zapažanje, razmišljanje i istraživanje sveta. Napuštanje nauènog metoda
kao jedinog puta za dostizanje apsolutnog znanja ne znaèi padanje u ambis besmislenosti,
veã upravo suprotno – naše saznajno otvaranje na beskonaène smislenosti koje se, slièno
zracima Sunca pružaju od svih stvari našeg sveta. Meðutim, za zdrav saznajni napredak
neophodna je dinamièka, Tai-ãi-tu ravnoteža izmeðu racionalnog i intuitivnog principa, u
okviru koje težnje ka egzaktnoj jasnoãi, bistrini izraza i metoda istraživanja podstièu
razvoj lepote, inspirativnosti i poetiènog divljenja, i obrnuto. Samo se kroz jednu ovakvu
ravnotežu otvara prostor obasjavanja našeg sveta jednom istinskom mudrošãu, a danas u
vremenu izrazite dominacije krutog, racionalnog, Jang metoda, njegovo uravnotežavanje
224
sa umirujuãom, Jin komponentom65 bi delovalo opšte blagotvornim, duboko kreativnim i
harmonizujuãim dejstvima.
Podsetimo se da preispitivanje metodologije ispitivanja sveta, kakvoj smo danas
na mnogim poljima nauènih istraživanja sveta svedoci (sistemska teorija,
konstruktivizam, teorija kompleksnosti, kvantna teorija itd.), predstavlja neophodan
korak ka promeni paradigme. Zanimljivo je i primetiti da dok je modifikacija a priori
metoda radi usmeravanja i obogaãivanja ljudskih istraživanja sveta uvek bila praãena
skromnošãu i suzdržanošãu, potvrðivanje znanja putem objektivistièkih, bezliènih
procedura (što je centralni koncept svake formalne metodologije) predstavlja put utiranja
nastanka raznih birokratija, aristokratija i bitke za »prava« u »skupštinama« ljudskog
znanja292. Apsolutistièka konotacija ovakve nauène usmerenosti je odvela ljudska
razmišljanja i meðuljudsku komunikaciju do novih krajnosti, od »religioznih« restrikcija
do novih, ukruãavajuãih principa nauènog metoda, od uzroènosti, preko principa o
jednostavnosti, linearne matematike, analitièkog rezonovanja, iskljuèivo mehanièkih,
lokalnih prenosa informacija i odnosa, do èitavog pravnog formalizma ustanovljavanja
istinitosti i pravde, te danas umesto »krvnog rodoslovlja« imamo »rodoslovlje po
znanju«, odnosno po diplomi. Umesto prihvatanja biblijske poruke da »od svakog – kome
je mnogo dano – tražiãe se mnogo, i kome je mnogo povereno – od njega ãe se više
zahtevati« (Luka 12:48), danas se životni ciljevi obrazovanih ljudi svode na borbu protiv
oduzimanja njihovih prava u koje je »prost« svet ulagao, od tog istog »prostog« sveta339.
Nadajmo se da ãe u bliskoj buduãnosti umesto stare, linearne, redukcionistièke,
objektivistièke klasiène nauke iskrsnuti nova, nelinearna, holistièka, subjektivistièka, te
time i vrhunski tolerantna, neukruãavajuãa, pragmatièna (a ne istinitosna) nauka, nauka
koja ãe mehanistièku, nasumiènu igru atoma, potencijalno opisivu formalnim sredstvima,
zameniti slikom o božanskoj, indeterministièkoj i nelokalnoj stvarnosti prožetoj bliskošãu
duše i Prirode i svim svetim kvalitetima o kojima su propovedala drevna religiozna
predanja. Povratak na ponovno uviðanje izvornih saoseãajnih poriva nauène delatnosti na
njenim temeljima, doživljavanje nauènih izuma ne kao istinitosnih programa rezonovanja
nezavisnih od inteligentnih biãa, veã kao pragmatiènih orijentira sazdanih na supstratu
socijalne tradicije i sa njom neraskidivo povezanih, predstavlja prvi korak ka doticanju
svoda prosvetljene, duboko-etièke nauke, kao i holistièke osnove sa koje se može nazreti
put održivog, eko-razvoja258 koji zahteva sveprihvatanje usmeravajuãih ideja, brižno
držanje za ruke svih tradicija ljudskog znanja i stvaralaštva.
Kroz pristup nepoistoveãivanja sveta sa njegovim opisima, veã boravljenja u
pragmatiènom kontekstualnom polju primene programa rezonovanja, na kome opstaje
poistoveãujuãe jedinstvo uma i Prirode, individue i zajednice, izbegavaju se i ubeðujuãi
sukobi (po pitanjima korektnosti, validnosti, širine, prioriteta) izmeðu generacijskih
paradigmi32 razmišljanja i puteva konceptualno-metaforiènih oblikovanja sveta u èijoj
smeni se ogleda kontinualni napredak razmišljanja na putu socijalne ko-evolucije svesti.
Sa prihvatanjem nauènih opisa ne kao manje ili više istinitih prikaza objektivnog sveta,
veã kao konstrukcija zajedništva inteligentnih biãa, i paradigmatske promene, bilo na
poljima nauke, umetnosti ili religije, se kroz ovakve, duboko-etièke i programskofleksibilne okvire doživljavaju kao povodi radovanja sa prirodnim tokom jedne
kontinualne evolucije interakcija izmeðu biãa i Prirode, potencijala iscrtavanja sveta i
oblikovanja sve èudesnijih (sve zaèuðenijih) saznajnih svetova. Namesto krutog držanja
pri pojedinaènim opisnim strukturama organizacije našeg iskustva i apsolutistièkog
225
ubeðivanja drugih u njihovu istinitosnu relevantnost, budi se radoznalost i poverljivo
prihvatanje mnoštva raznovrsnih perspektiva organizacije pogleda na svet86. »Nema
eksperata u sistemskom prilazu...Sistemski prilaz ide do otkriãa da je svaki pogled na svet
puno ogranièen...Ideja iza »dijalektièkog« informativnog sistema je razjašnjavanje
korisniku osnovnih pretpostavki koje idu u prilog bilo koje tvrdnje. Postajuãi samosvestan svojih pretpostavki, upravljaè bi trebalo da postane bolji odluèilac, jer se njegova
osetljivost prema svetu poveãala...U prirodi sistema je stalna percepcija i decepcija,
stalno novo posmatranje sveta, èitavog sistema i njegovih komponenti. Esencija
sistemskog prilaza, stoga, jeste zbunjenost isto koliko i prosvetljenje. Ova dva su
nerazdvojivi aspekti ljudskog življenja...Sistemski prilaz poèinje kada prvi put vidimo
svet kroz oèi drugoga«71, pisao je Vest Èrèmen. Iskreni unutrašnji doživljaj prihvatanja
stvarnosti sveta drugih biãa podjednako stvarnih kao i našeg sveta, predstavlja jednu od
emanencija hrišãanske ljubavi, i otvoreni put prema duhu zajedništva i prevladavanju
otuðenog egocentrizma savremenog doba. Zavaravajuãe saživljavanje sa borbama
protiv... i borbama za... se, tako, preobražava u sveopšte prihvatanje i ujedinjavanje
raznovrsnih perspektiva kroz spontano i blaženo praãenje Puta Prirode. Podsetimo se i da
»nepoistoveãivanje« sa poèetka ovog pasusa ne podrazumeva programsko baratanje
opisima sveta osloboðeno naše etièke odgovornosti, veã upravo suprotno – ne odricanje,
veã prihvatanje duboke odgovornosti prema izumljenim postavkama sveta, koje povlaèi
svesno odricanje od prihvatanja »èinjenica« kao odraza objektivnog, te potencijalno
istinitosno reprezentujuãeg sveta. U ovakvom odnosu izmeðu svesti Puta, neprekinutog
jedinstva uma i Prirode, i naših misaonih kalkulacija, krije se i tajna naizgled
paradoksalne harmonije izmeðu budistièke ne-vezanosti, spiritualne slobode, i
poistoveãenosti sa svim našim mislima, sa svakim biãem, kamenèiãem i sa svim što
postoji.
Spontanost predstavlja osnovnu crtu plodonosnih komunikacija u okviru kojih se
ne dogovori i zajednièka znaèenja, veã uzajamna prihvatanja, uspostavljaju ne na polju
»objektivnog sveta«, veã na dodiru temelja našeg etièkog, vrednosnog doživljaja sveta.
Jedan od najvažnijih izazova savremenog doba je kako nauèiti da budemo sigurni u
nesigurnosti, da imamo poverenje u subjektivno, neproverljivo znanje, kako da uèimo i
izlažemo naše znanje na uvek novi i neponovljivi naèin i uvek u novoj esencijalnoj formi,
kako da uopšte razmišljamo kroz kompromis logièkih ogranièenosti i religiozne,
metaforiène slobode, a da pri tome stvaramo usreãujuãu smislenost u sagledavanju sveta
iz naših oèiju. Uspešnost ovakvog epistemološkog prilaza prožetog spontanim
ekspresijama i iskrenošãu oseãanja, puta evolucije zadivljenosti pogleda na svet, poput
odsjaja na površini mora obasutog svešãu da je duboko, suštinsko i iskreno prihvatanje,
toplo i brižno držanje za ruke preèe od površnih, formalnih usaglašavanja, sagledavala bi
se ne samo u ispunjenijim intelektualnim poljima ljudskog življenja i saznanja, veã i
estetskim, etièkim, pragmatiènim i politièkim okvirima, pružajuãi nam Sunce dubokog
razumevanja i osvetljavajuãi put mira i harmonije.
Svesnost da se naše najdublje težnje, implicitno sadržane u svakom našem
postupku i pogledu na svet, preslikavaju na sredinu i reflektuju na suštinu našeg biãa, na
jezgro karaktera naših pogleda na svet, navodi nas na zakljuèak da je umesto detaljnog
planiranja naših akcija – što, samo po sebi, smanjuje broj moguãih opcija usled
fiksiranosti na postizanje odreðenog cilja (a što je u skladu sa fon Fersterovim
imperativima manje etièki prilaz) - dovoljno dopreti do srca, temelja naših pogleda na
226
svet i tada ãemo moãi èak da poznajemo cilj, sam plod naših akcija u trenutku kada
zasadimo seme426. I poput jevanðelistièkih reèi da »ako zrno pšenièno pošto se baci u
zemlju ne umre, ono ãe ostati jedno; ali, ako umre, doneãe mnogo ploda«84 (Jovan
12:24), i naše temeljne težnje ãe izroditi spiritualne crte našeg sveta kada svest o suštini
našeg biãa pretvorimo u kontekst naše egzistencije, u putanje davanja kojima se, poput
Sunèeve svetlosti, zadivljeno pružamo ka èitavom svetu. Odricanje od plodova našeg
rada i sanjasinska posveãenost drugim biãima, kojom se egocentriènost zamenjuje sa
altruizmom prožetom holistièkom svesnošãu, neophodan su preduslov svakog
spiritualnog napretka i buðenja oseãanja unutrašnje slobode. A ovakva svesnost, sadržana
u temeljima naših spoznaja sveta adekvatna je dobroj zemlji iz Isusovih prièa na koju
padne seme, »te iznièe i donese stostruki plod« (Luka 8:8). Ovakva, u svojoj
posveãenosti potpuno predana svest i jeste kraljevstvo Božije, ovde i sada, jer »ono je
slièno gorušièinom zrnu (jedno od najmanjih biljnih zrna, prim.a.) koje èovek uze i
poseja u svom vrtu, te uzraste i posta veliko drvo, pa se ptice nebeske nastaniše na
njegovim granama.« (Luka 13:19, Matej 13:31). Sa shvatanjem da mi nismo samo ono
supstancijalno što prividno, u telesnim okvirima, posedujemo, veã da, poput svakog
kvaliteta Prirode, jesmo putanje koje se pružaju od nas ka èitavom svetu, i da što više
dajemo, što èinimo ove puteve blaženijim i svetlijim, to više imamo, rasvetljavaju se i
èudesne biblijske reèi da »blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko«
(Matej 5:3).
Ureðenost postojanja sveta i evolucije njegove životnosti se ogleda u igri izmeðu
Prirode i njenih biãa, u okviru koje se najdublje težnje i vera biãa reflektuju na njihov
svet. »Postoji neki most koji spaja ono što èinim s onim što bih voleo da èinim...Kad
èovek nešto želi, cela mu Vaseljena pomaže da to i ostvari«229, piše Paulo Koeljo. U
jednoj Zen prièi358,361, posetilac manastira u kome je živeo Zen uèitelj Džošu, upita ga:
»Èuo sam puno o jednom mostu u Tvome manastiru. Ali koliko vidim, izgleda više kao
jedna stara panjina. Kako to?«. Uèitelj na to odgovori: »Vidiš drvo, ali ne vidiš kameni
temelj«. »A šta je onda kameni temelj?«, upita posetilac. »Preko njega prelaze konji,
preko njega prelaze magarci«. I zaista, slike sveta, razmišljanja, oseãanja i nepregledne
harmonije putanja kojima se pružamo ka svetu i koje jesmo mi, iznedrene sa temelja
našeg saznanja, interpretiranja sveta i delanja u njemu, iscrtanih u harmoniji sa drevnim
vrlinama, odišu ne ozlojeðenim osudama i netrpeljivošãu, veã strpljenjem,
sveprihvatanjem, tihom, neèujnom radošãu i nebeskom predanošãu pri obavljanju
neuglednih, ali u doživljaju izvedbe beskrajno èistih poslova, saživljavajuãe usmerenih ka
dobrobiti drugih biãa koja na svom duboko poštovanom putu prelaze preko mosta naše
egzistencije, mosta koji poèiva u blaženoj mirnoãi, sliènoj tihom povetarcu iznad mirnog,
ali u brižnoj mudrosti i darežljivosti enormno dubokog i prostranog mora. Mora koje je
»kralj deset hiljada tokova, jer leži ispod njih«, kao što je pisao LaoCe (Tao Te Ãing
LXVI). Mora u koje se, poput leptira koji sleãu na rame biãa stopljenog u mirnu
harmoniju sa èitavim svetom, sve reke ulivaju i koje nikuda ne ide u potragu za svojim
snovima, jer su svi oni u njemu samome. I tada, jer »kada smo slabi, onda smo silni«
(Korinãanima II 12:10), spontano postajemo »vodiè onima koji su izgubili put, brod
onima koji treba da preðu okean, most onima koji treba da preðu reku«129.
Slièno kao što etièko-estetske vrednosti, prisutne u vidu implicitnih temelja svih
nauènih metoda i koncepata, tiho i neprimetno iscrtavaju plodove nauènih zakljuèaka i
predstava sveta, i istinske posledice naših delovanja su odreðene našim implicitno
227
sadržanim namerama i težnjama, skrivenim ispod vela maje grubih i oèiglednih odnosa,
aproksimizirajuãe opisanih u vidu mehanistièkih interakcija sa previðanjem suptilnih
dodira u kojima se krije efektivnost dobrote i harmoniènosti plemenitih težnji. Stoga se i,
u duhu Zen strelca koji oslobaða pogodak, a ne pokušaj, kaže da je odgovorni izbor sa
slobodom imanentnom u njemu, adekvatan izboru žetve u trenutku sejanja. I znajuãi da
naše najdublje spiritualne težnje predstavljaju setvu koju ãemo jednoga dana požnjeti, i
pitanja sa poèetka našeg puta: »Kuda idemo?«; »Kuda naš svet i nas same vode naše
delatnosti?«, možemo preobraziti u pitanje: »Kuda želimo da idemo?«, koje ãe nas,
ispunjene morem poverenja, ponovo vratiti u srce nas samih, na put ko-kreacije kvaliteta
našeg sveta u dodiru sa Prirodom. Slièno kao što èeširska maèka pokušava da pobedi
zbunjenost Alise pred mnoštvom razgranatih puteva u zemlji èuda reèima da »put kojim
treba da krene zavisi u mnogome onim gde želi da stigne«125, i mudri putokazi drevnih
tradicija se na putu našeg življenja uvek i iznova pojavljuju ne bi li nas ispunili verom o
preslikavanju naših najdubljih težnji, vizija i verovanja, nesagledivo dubokih i implicitnih
finalnih uzroka naših najsuptilnijih izbora dejstava, na slike našeg sveta. I s obzirom da
su naše najdublje namere i težnje (pod kojima se u ovom kontekstu, dakle, ne
podrazumeva samo formalizovana, opisna vizija cilja težnje datog delovanja, veã pre
svega saoseãajna èistoãa svesti putem koje se dato dejstvo iniciralo i odigrava – slièno
kao što ne formalni, oèigledni i mraèni bunar želja stalkerove »zone«, veã nevina i
predana deèija svest u datom filmu gradi most znanja izmeðu naših želja i stvarnosti),
implicitne pretpostavke, strukturno-semantièki temelji rezonovanja i perceptivne kokreacije sveta, u suštini formalno neeksplicitni (oni se slièno kao i etika »ne kazuju, veã
pokazuju«, iskazuju), neuoèljivi jednostavnim misaonim refleksijama, za njihovo je
uoèavanje neophodno pronaãi njihove refleksije u našem svetu, što èini jednu divnu,
najlepšu egzistencijalnu avanturu koja nas kroz put Tajni vodi ka blistavom jedinstvu
uma i Prirode. »Sad gledamo kao pomoãu ogledala – u zagonetki, a onda ãemo licem u
lice« (Korinãanima I 13:12), uèio je u ovom duhu apostol Pavle.
Kada èitavo naše biãe postane ispunjeno svevišnjom željom za prosvetljenjem i
obasipanjem cvetnom prašinom srdaène blaženosti svakog biãa i pogleda na svet, kada se
u našoj predanoj težnji ka spasenju svega postojeãeg i usmeravanju na Božiji put
harmonije i Ljubavi, poistovetimo sa spiritualnim temeljima našeg viðenja sveta,
postanemo Jedno sa izvorištem putanja koje ko-kreiramo u našem svetu i koje zaista
jesmo mi, i èitav svet ãe se na tajnoviti naèin nahoditi ka smeru opšte blagodeti, buðenja
uzajamne brižnosti i prosvetljujuãih saznanja. Jer, kao što nam je Luis Kerol pisao da
»vodimo raèuna o smislu, a glas ãe voditi raèuna o sebi«67, predana želja da se
posredstvom našeg postojanja prenese božanstvena Lepota biãima našeg sveta, èini da
suptilna i nesagledivo velièanstvena lepota nastane u glasu, pokretu, mislima i blaženim
talasastim harmonijama našeg biãa i èitavog sveta. Jedan od elementarnih prevoda
kineskog ideograma Te - sastavljenog od znakova za »srce« i »ispravno (naviše)« (kao i
eventualno znaka za »levu stopu«) - glasi: »Kada je istina u srcu èovekovom, ona ne
može a da se ne manifestuje dobrom delatnošãu u njegovom životu«247. Hajnc fon Ferster
je smatrao da je èitav život posvetio uèenju kako da uvežba svoj govor, tako da etika u
njemu bude implicitna48. I Vitgenštajn, kao i mnogo pre njega LaoCe, primetili su,
respektivno, da »jasno je da se etika ne može artikulisati«417, kao i da »istinske reèi ne
moraju biti probrane reèi, probrane reèi ne moraju biti istinske reèi« (Tao Te Ãing
LXXXI). Ideja o artikulaciji etike i èitavog harmoniènog spleta temeljnih vrednosti ko-
228
kreacije našeg sveta - od uobièajenih oseãanja do naših najdubljih, nereèitih poriva,
ljubavi i same duše - pridavajuãi im fiksni formalni karakter, adekvatna je zavaravajuãem
poistoveãivanju mape naših konstrukcija sveta sa njegovom èudesnom teritorijom, u
nedogled prostiruãom i beskrajno raznovrsnijom nego što je naša mašta u stanju da je
iscrta. Suštinske vrednosti našeg biãa - koje u dodiru sa Prirodom iscrtavaju putanje
kosmièke evolucije, evolucije sve zadivljenijih saznanja i puteva kojima se biãa pružaju
jedna ka drugima – ostaju, tako, nesagledivo sakrivene, iako, poput svih najlepših i
božanski osmišljavajuãih kvaliteta životnosti, prožimaju svaki, i najneugledniji deliã
Kosmosa, èineãi, zaista, da zvezde uzvišeno svetle, dok planete plešu po njihovim
orbitama, tragajuãi za putevima Sunca, za idealima beskrajne Ljubavi i predane želje za
bezuslovnim stvaranjem sveopšte lepote, crtama koje èine da èitavi novi svetovi budu, ni
sami ne znajuãi zašto, obasjani svetlošãu i novim èudesnim pitanjima, novim putevima za
postajanje novih zvezda.
Sve u svemu, tokom dosadašnjeg puta ove knjige smo savremenu nauènu sliku o
ljudskim biãima kao pasivnim prijemnicima impulsa jednog tuðeg sveta, kao peep-hole
posmatraèima razdvojenim od posmatranog, te kao mehanizmima determinisanim
spregom genetskog koda i spoljašnjeg uslovljavanja, postepeno preobrazili u odraz
božanstvenosti svih živih biãa, u kome se jasno oèitava njihova stvaralaèka, aktivna uloga
u kreiranju sveta, sveta koji je jedno sa svakim njegovim biãem. Stoga, možemo mirno
reãi da:
Svet je slika naše duše
Sa ucrtavanjem finalnog principa koji èini ovu knjigu, vratiãemo se na poèetak, na
pitanja koja su zapoèela pisanje ovog rada, i pokušati da odamu tajnu koju èine odgovori
na njih. Naime, nakon svega izloženog možemo zakljuèiti da premda su pitanja o našem
poreklu, o našem putu, o smislu svega postojeãeg, o našem mestu u kosmièkoj celini
intelektualno formulisana, na njih se ne može pružiti kako objektivan, tako ni
subjektivan, ali u vremenu jednoznaèan, iskljuèivo intelektualni odgovor. Odgovor se
nalazi u emanenciji ravnoteže našeg misaono-reflektivnog - racionalnog, i saoseãajnog
doživljavanja sveta, koje neophodno pripada domenu našeg direktnog iskustva, a ne
jezièkih mapa. Sve naše unutrašnje težnje koje predstavljaju izvorišta naših misli, reèi i
dela, ostavljaju tragove na našem svetu koji nam svakog trenutka pruža odgovore na njih,
osetljivošãu na koje bismo beskrajno mnogo mogli nauèiti na našem spiritualnom putu.
Naravno, i ova osetljivost predstavlja deo tog puta, jer sve što saznajemo nas uèi kako i
da nauèimo da budemo osetljivi i prijemèivi na suptilne prirodne uticaje, i to, naravno,
kroz neponovljivost, ne-fiksnost naših pogleda na svet, jedinstvenost svakog našeg
osmišljavajuãeg konteksta doživljavanja prirodnih dogaðaja. Sve kontradikcije koje nièu
iz dubokog intelektualnog razmatranja znakova na našem Putu, postavljenih od strane
drevnih, dobronamernih religijskih tradicija (sa posebnim akcentom na iskaze Zen
budizma i drugih mistièkih tradicija), a voðene svešãu o neophodnosti dualistièkog
postojanja zaradi spoznaje lepote i radosti monistièkog prisajedinjenja (bilo kroz
umetnièki doživljaj, transcendentalnu svesnost, molitvu, mantru ili prosvetljujuãe bljeske
radosnog i ushiãenog življenja), bivaju rastopljene u direktnoj iskustvenoj spoznaji, van
domena analitièkog mapiranja našeg sveta, u jedinstvenom dodiru sa èitavim
229
postojanjem. Samo življenje, put naše spiritualne evolucije kroz uèenje prosvetljenja
našeg etièko-estetskog odnosa sa Prirodom, pruža nam, tako, odgovor na naša pitanja.
Jedan od najveãih izazova buduãnosti je tiho prelivajuãe podizanje svesnosti
èoveèanstva do aktivnog shvatanja o ljudskim idealima i vrednostima koje stoje u
temeljima naših razmišljanja i pogleda na svet, kao aktivnim stvaraocima i
organizacionim principima našeg sveta i zajednièkih buduãnosti. Kako biãa seju
posredstvom svojih misli i težnji, takav plod u vidu refleksija od »spoljašnjeg« sveta i
dobijaju. Jer, »sve stvari sa kojima se bavimo propovedaju nam«89, kao što je smatrao
Emerson, ukazujuãi nam na svaki detalj našeg sveta kao na put koji nas vodi ka našoj
samo-realizaciji i individualno-globalnoj spiritualnoj evoluciji. Slièno kao što nas Priroda
obasipa trepereãim zvezdama u našim oèima dok, stojeãi na krovu, pokušavamo da
razgonetnemo i razbistrimo tajne prirodne raznovrsnosti posredstvom neprekidnih
selekcija i kategorizacija, a postajemo obasjani Sunèevim sjajem monizma sa
prihvatanjem Puta Prirode i buðenjem predane saoseãajnosti i saživljavanja, postajanja
svakog detalja Prirode, sve što želimo, mislimo i èinimo ãe nam se, zaista, vratiti u
pregrštnom, velelepnom, božanskom obimu. Kada shvatimo da je svet slika (refleksija,
odraz) naše duše, i da je sve što postoji zapravo mi sami, tada ovakvo shvatanje postaje
razumljivo. Dokle god ljudska biãa budu verovala da su žrtve okolnosti, graniènih uslova,
da su robotizovani uslovljavajuãi mehanizmi koji se zombirano kreãu kroz svet, biãe
slepo nahoðeni svojim instinktima, navikama i disharmonizujuãim, suprotstavljajuãim
težnjama, i negovati ideju da se prihvatanjem slepih pravila mogu osloboditi
odgovornosti za stanje sveta kakvim ga vide. Shvatanje da naše misli kreiraju svet, i da
smo stoga odgovorni za svaku misao i želju koja nastane u našem umu, èini put ka
harmoniènoj, holistièkoj zajednici buduãnosti. Poput isprepletanih korena drveãa jedne
šume, i spiritualni koreni naših misli, reèi i dela nikada nisu odvojeni od drugih biãa i
èitavog sveta, te se negovanjem ovih izvora našeg postojanja, èistih misli i blaženih dela
koji iz njih izviru, neguje i èitav svet, ali i obrnuto – brižnošãu i pažnjom nad svim
detaljima našeg sveta, davanjem više nego što imamo, negujemo spiritualne temelje
našeg biãa.
Svako znanje se konstruiše kako bi se napravile putanje koje povezuju elemente
našeg sveta percepcije u smisaonu celinu koja je, naravno, uvek subjektivna. Svaki opis
sveta, svako ukazivanje na njegove putanje, ne predstavlja potencijalno objektivne
istinitosne prikaze, veã naše sopstvene metafore, subjektivno kontekstualno pružanje
smisla putanjama koje èine dodir našeg uma i Prirode. Na ovaj naèin postaje jasno da se
istraživanjem Prirode, posmatranjem sveta ili druženjem sa umetnièkim delima, u svojoj
najdubljoj suštini ne spoznaje šta je smislenost Prirode same po sebi, kako se odvijaju
prirodni procesi nezavisno od nas ili šta je umetnik želeo da nam izrazi, veã kako
istraživaè razume sebe. Èitav svet, tako, predstavlja proces upoznavanja nas samih, i
èitav svet kao odraz naših najdubljih težnji u ovom upoznavanju kroz koga se iscrtava
beskrajni potencijal evolucije, uèenja u dodiru sa Prirodom, i jesmo mi. Jedna od poruka
svih velikih umetnièkih dela je i semantièka poruka koja kao da nam govori da je
kraljevstvo Božije u nama. Jer, »u kraljevstvu duše postoje nebesa koja upravljaju
nebesima ovoga sveta«, kao što je smatrao Sinai, a »vernikovo srce najviše je nebo«,
podseãa nas drevni hadit401. A kada otkrijemo to kraljevstvo uspavano u temeljima naših
pogleda na svet, u drugoj strani svakog kvaliteta kao puta izmeðu nas i Prirode, i svet ãe
230
postati prožet božanskom svetlošãu. Videãi lepotu i dragocenost u svakom ljudskom
delu, svet zaista obasipamo blaženošãu, i ta blaženost smo mi.
Menjajuãi sebe, mi ne menjamo samo naše fizièke strukture èije emergentne
osobine èine naše životne crte, veã pre svega menjamo naš odnos sa svetom, menjamo
put izmeðu nas i Prirode. Svaka Božija zapovest, svaka sveta mantra se odnosi
prvenstveno na nas, a pošto svako Ja poseduje svoje kvalitete i potpunu smislenost samo
u svetu Tebe, tada svaka mantra i svako popravljanje nas samih predstavlja i tanano
harmonizovanje i putanja koje se pružaju prema Tebi. Otelotvoravajuãi ove svete mantre
i put koji povezuje nas i Prirodu, naš oreol postaje svetao u svojoj èistoãi, i mi i Priroda
postajemo jedno. Kada kažemo: »Svet je u redu«, tada ãemo lako osetiti kako u dubini
našeg uma odzvanja istovremeno: »Ja sam u redu«48, jer mi smo ti koji iscrtavamo svet
koji je u redu. Epistemologija - naše doživljavanje saznanja, i ontologija - naše
doživljavanje postojanja, našeg smisla i porekla, postaju tako isprepletani u neraskidivu
celinu, a znajuãi da sve što postoji predstavlja plodove ko-kreativnog dodira biãa i
Prirode na putu individualne i opšte duhovne evolucije, u svakom zalasku Sunca možemo
dotaãi kako epistemološke temelje divnog prizora u vidu dubokog doživljaja
posmatranog Sunca kao odraza Sunca naše duše, tako i ontološke temelje u vidu
predanosti Suncu kao refleksiji beskrajnom Ljubavlju obasjane ruke stvoriteljske Prirode.
U beskrajnom toku promena Prirode i nas, svaki trenutak sadašnjosti je savršen u
smislu da baš on za nas sadašnjice predstavlja pravi, savršen potencijal sveobuhvatne i
sveispunjujuãe spoznaje. Svest o ovakvom ureðenju Prirode èiji je odraz nas samih uvek
potpun i uvek onakav kakav treba da bude, u sprezi sa spontanom predanošãu raða i
savršenu harmoniju, blaženo udisanje i izdisanje kojim postajemo stanje èistog mira,
jedno sa Prirodom. I tada, duboko u nama, znamo da »ono što se zove dobrim, savršeno
je, a ono što se zove lošim, isto je tako savršeno«, kao što je smatrao Volt Vitmen, poput
svih istinskih proroka koji ne predviðaju buduãnost, veã nas podseãaju na nešto što smo
zaboravili da jesmo, na èudesnost igre izmeðu nas i Prirode koju smo zaboravili da
prepoznajemo u svakom i najmanjem detalju našeg sveta, na stalno i neprekinuto
jedinstvo uma i Prirode i naših misli poput ptica koje lete duž u beskraj pružajuãeg
nebeskog plavetnila.
Konstatovanje svake promene podrazumeva, usled moguãnosti percepiranja samo
razlika, i egzistenciju izvesne konstantnosti u odnosu na koju se registruje i proglašava
promena. Svakodnevne promene najèešãe detektujemo zahvaljujuãi svesti o prividnoj
konstantnosti nas samih, iako i mi sami u najprirodnijem stanju svesti u svakom trenutku
postajemo novi i neponovljivi. Tako, ukoliko se sa meditativnom predanošãu utopimo u
tok Prirode iz koga, kao što smi videli, spontano potièe i uèenje, a sa njim i evolucija
njene raznovrsnosti, bogatstva i smislenosti, doãi ãemo do nereèite, prosvetljujuãe
spoznaje da mi i jesmo sva ova promena koja je istovremeno i konstantnost, mir i
nepromenljivost. »...Ono neprolazno, od èega je celokupni veliki svet, to je stvarnost, to
je duša, to si ti, Švetaketu«, uèio je Udalaka Aruni malog Švetaketua171,387. Stalne
promene izgledaju kao takve samo usled održavanja fiksnih perspektiva kao uporednih
taèaka nepromenljivosti, iako nešto poput fiksnih referentnih taèaka postoji samo u našim
jezicima, našim opisima Prirode, našoj mašti, ali ne i u stvarnom svetu u kome je svaka
potencijalna referentna taèka, svaka taèka gledišta utopljena u stalni, neponovljivi tok
Prirode, i gde svest o svakoj kvalitativnoj nepromenljivosti predstavlja, kao što smo
videli, odraz èudesnih i neponovljivih misaonih aktivnosti. Razlog stalne promenljivosti
231
Prirode možemo, kao što smo veã pokazali, pronaãi u stavu da svaka fiksna perspektiva
posmatranja, opisivanja i spoznaje obuhvata neizostavno formiranje saznajnog »slepila«.
Svaka tvrdnja, svaka misao i svaka kreacija, nužno podrazumevajuãi i kreiranje izvesnih
polariteta, definiše potencijalna otkriãa, ali nas èini i neosetljivim na more potencijalnih
otkrovenja. Stoga je tok Prirode samo odraz njene težnje ka sopstvenoj spoznaji, i to,
naravno, kroz oèi bistrih biãa, koje znaju da se tiho dive njenoj lepoti i božanstvenosti.
Svi znamo da se, naspram egocentriènog doživljavanja drugih biãa kao objekata
manipulacije i osuðivanja njihovih postupaka iz subjektivnih, prividno fiksnih
perspektiva, smirujuãe i blažene, altruistiène spoznaje - kroz koje se spontano oblikuje
ispoljavanje »zlatnog pravila« o èinjenju stvari za druge na isti naèin kao i za sebe (a
takva dela spontano nastaju pri doživljavanju èitavog našeg sveta kao nas samih) esencijalne za svaki vid društvenog i ekološkog usaglašavanja postupaka, raðaju kroz
saživljavajuãe sagledavanje sveta iz perspektiva drugih biãa. Stalne, saoseãajne promene
perspektiva nas kroz uèenje navode na razumevanje dobronamernosti tuðih postupaka,
kao i na shvatanje savršenosti postojanja koje smo mi i koje je svako od nas. Ali, dokle
god najdublje težnje našeg biãa ne usaglasimo sa harmonijom Puta Prirode, u okviru koje
se sva kompetitivnost preobražava u blaženu predanost, u pružanje više od onoga što
imamo, naša sredina ukljuèujuãi i druga ljudska biãa i njihove oèi, predstavljaãe ogledala
naše egocentriènosti, u koje ãe nas biti sramota da se opušteno, predano i bezbrižno
zagledamo. Tek kada posredstvom posveãenosti drugim biãima naš svet postane jasan
poput svetlo-plavog neba, i kada se naš um stopi u harmoniju jedinstva sa Prirodom, i u
svim biãima ãemo videti Sunce lepote u svoj svojoj beskrajnosti.
Da je promena perspektiva, kojom se izbegava zaslepljenost implicitnim
pretpostavkama rasuðivanja, neophodan preduslov svakog mudrog sagledavanja sveta, na
predivan naèin ilustruje stara kineska prièa o èežnjivom i pomalo zavidnom
kamenorescu185. Naime, provodeãi život u skromnom i tihom, predanom radu,
kamenorezac najednom postade nezadovoljan svojim poslovnim izborom i samim sobom.
Prolazeãi pored jedne kitnjaste kuãe, on zaèu razgovore koji se vode u njoj, zaviri kroz
prozor i ugleda naizgled samo-zadovoljnog trgovca koji je pred nekoliko mladih dama
nudio svoje svilene proizvode. Kamenorezac pomisli kako bi to bilo lepo biti trgovac, i
najednom on zaista postade to što je zaželeo. Provodeãi svoje vreme u luksuznim,
finansijskim transakcijama i trci za novcem, polako se u njemu oblikovalo novo
nezadovoljstvo sa time što jeste. Zamišljen, gledajuãi kroz prozor, kraj njega projuri
koèija koja je pod raskalašnom pratnjom vozila bogatog ministra, on (kamenorezac)
pomisli kako bi sigurno bilo bolje biti jedan ministar, i odmah se naðe u njegovoj ulozi.
Trudeãi se da pomaže nesreãnim ljudima, shvatio je da njegovi napori uglavnom bivaju
progutani težnjom za sopstvenom slavom i zadovoljavanjem ega. Tužan, zagledavši se u
Sunce, upita se: »Gospode, koliko bi to bilo lepo biti Sunce«, i istog trenutak on to i
postade. Kao Sunce, hranio je žitna polja, obasjavao svojom svetlošãu ljude na Zemlji,
èinio ih radosnim ili tužnim, ali odjednom naiðe oblak koji je kao po svojoj volji zaklonio
njegove zrake. Kamenorezac u ulozi Sunca tada reèe: »Oblak je još moãniji od mene,
želim da postanem on«, i naravno, tako se i desi. Meðutim, ne dugo zatim, kratko
uživajuãi u navodnjavanju žedne zemlje i baškarenju nebeskim prostranstvima, on
ustanovi da postoji još jaèa sila koja i njega, kao oblak, sada pokreãe. Bio je to vetar, i
želja kamenoresca da postane vetar se odmah ostvari. Slao je svoju muziku kuda god je
hteo, lomio grane, uzburkavao mora, iscrtavao oblake, ali najednom naiðe na nešto što ni
232
on, sa svojom ogromnom snagom nije mogao da pomeri. Bio je to jedan kamen. Vetar
bejaše zadivljen stabilnošãu i smirenošãu ovog biãa, i odluèi da postane on. Boravio je
tako u tihoj, smirenoj nepokretljivosti i uzvišenoj ravnodušnosti, sve dok ne oseti kako se
èak i on ipak menja. Okrenu se oko sebe, i ugleda jednog tihog, smirenog i predanog
kamenoresca, okupanog u Sunèevoj svetlosti, kako strpljivo oblikuje kamen u divnu
kreaciju. Kamenorezac bejaše on, i njegova sreãa da on zaista jeste ono što i treba da
bude, nije imala kraja. Putem stalnih promena perspektiva se, tako, dolazi do zakljuèka
koliko je naše postojanje važno i vredno, i koliko smo mi sami, kao i èitav svet onakvim
kakvim treba da budemo, te da je naspram težnji njegovog menjanja i zadovoljavanja
èežnji koje potièu iz našeg nezadovoljstva, uzroka svakog zla, dovoljno, u svrhu
postizanja životne radosti, mira i zadovoljstva, prepustiti se spontanom toku Prirode i
osloboðeni naše samosvesti, jednostavno biti ono što jesmo. Putem ove prièe, i slike o
holistièkoj, nelinearnoj ureðenosti Prirode prevladavaju zavarajuãe, uprošãavajuãim
ljudskim predstavama otelotvorene slike o hijerarhijskoj, totalitaristièkoj i linearnoj
organizaciji prirodnih sistema u kojima egzistiraju ne neogranièeno pružajuãi
kooperativni efekti, veã bitka za moã i jednostrana manipulacija, te tako i svaki
kamenèiã, kao što nam kaže pajac iz filma La strada, dobija u našem svetu i svoj
beskrajni smisao i svrhu postojanja.
Jedna od znaèajnih posledica ovakvih, svetih pogleda na svet i korena saznanja,
izloženih ovde, je i implicitni povratak na indijski princip karme kao zakon evolucije koji
nam jednostavno kaže da što se sa više pažnje, težnji ka prosvetljenju i ulepšavanju sveta
i buðenju božanske svetlosti u njemu kreãemo, to ãe svet i postajati takav, jer svet je
ustvari ono što mi vidimo, ono što mi, posredstvom naših temeljnih interpretacija,
napravimo od njega. »Tat tvam âsi« (»To si Ti«), drevna je indijska mantra koja nas
navodi na osvetljavanje puteva koji vode ka jedinstvu uma i Prirode. Sve smo mi, a svet
je onoliko lep koliko je lepa naša konstrukcija njega, te je, stoga, lepota u oèima
posmatraèa. Misleãi da su lepa samo u oèima drugih (što je osnova egocentriènog
pogleda na svet), biãa narušavaju svoju prirodnu lepotu, dok tiha i skromna biãa koja
pronalaze ili, barem, duboko èeznu da pronaðu lepotu u svemu oko sebe, zaista odišu
lepotom.
Naše življenje i svaki pogled, svaka misao u ovom trenutku prestaju da budu
pasivni odgovori na dejstva sredine, veã kreativne posledice aktivno i odgovorno
napravljenog izbora nad opcijama poniklim na temeljima naših najdubljih unutrašnjih
težnji i odnegovanih vrednosti. Naspram pokušavanja da se svet promeni bez menjanja
nas samih, promenom samih okolnosti, budi se svest o našim implicitnim težnjama koje
stoje u osnovi svih naših postupaka, kao suptilnih uzroka svih naših dejstava i slika sveta.
Evolucija je sve do postanka ljudskih biãa bila ispunjena primerima menjanja samih biãa,
a ne njihove sredine, te je, stoga, èista svesnost neispunjena ciljevima i svrsishodnostima
iniciranim razmišljanjima, razvijajuãi spontani tok oseãanja i naše interakcije sa
sredinom, kljuè unutrašnjeg, spiritualnog napretka kroz, naravno, ne menjanje drugih, veã
nas samih. Tako se i osuðivanja pretvaraju u praštanja, bezuslovna poštovanja i težnje ka
uoèavanju lepote u svemu. Istinska religioznost se, tako, ogleda u reèima Gregorija
Bejtsona da »odgovor sirovom materijalizmu nisu èuda, veã lepota«19, ne borba protiv
tuðih temelja razmišljanja i doživljavanja sveta, veã sveprihvatanje okolnosti i
pronalaženje svetog i kreativnog puta u njihovim granicama. Saoseãajna otvorenost na
uticaje drugih biãa i težnje ka razumevanju njihovog sveta, tako, zamenjuju emotivno i
233
mentalno izolujuãi stav o moguãnosti menjanja sveta (i, uopšte, njegovog ponašanja u
skladu sa sopstvenim interesima) kroz manipulaciju drugim biãima, bez promena nas
samih. Svest o nasumiènosti, neodgovornosti, izolovanosti i kreativnoj sputanosti biva
zamenjena osmišljenošãu, odgovornošãu, jedinstvom uma i Prirode i svešãu o našoj
neprekinutoj spiritualnoj slobodi. Od pasivne žrtve kosmièkog sluèaja, obmotane
sujeverjem koga objektivistièki doživljaj sveta sa sobom nosi, raða se svest o našem
aktivnom – sa svim našim mislima i neèujnim željama èiji se uticaji prostiru beskrajno
daleko - sudelovanju u stvaranju našeg sveta, obasjana, poput štita ratnika svetlosti,
svetom odgovornošãu za svaki deliã našeg sveta. Uporedo sa prelazom od
objektivistièkih temeljnih stanovišta naših razmišljanja ka svešãu o ko-kreativnom
iscrtavanju svakog detalja našeg sveta u skladu sa neprekidnim egzistencijalnim putem
preslikavanja naših jezgrovitih težnji i vrednosti na naš svet, odigravaju se sveopšte
harmonizujuãi prelazi od: doživljavanja našeg biãa kao objektivnog, kvalitativno
uèaurenog entiteta ka nama kao putanjama koje stvaramo u dodiru sa našim svetom; od
sujevernog, takozvanog spooky karaktera nelokalne kvantne svepovezanosti na svest o
našim mislima, suštinskim vrednostima i tananom jeziku vere kao kormilarima naše
sudbine; od prihvatanja relevantnosti jezika pravde, eksternih normi i ogranièenja
ponašanja ka svesti o važnosti negovanja saoseãanja i dubokog poverenja kao jedinih
puteva pronalaženja opšte plodonosnih, konsenzusnih društvenih rešenja; te, uopšte, od
svesti o pasivnosti naših misli i htenja do svesti o njima kao aktivnim stvaralaèkim
izvorima èitavog sveta. Sa slobodom koja obasjava ovakvo prirodno shvatanje, naše biãe
postaje poput plovidbe mornara duše na otvorenom moru Prirode, koristeãi svoja svesno
oblikovana iskustva kao vetrove, saoseãajne porive kao struje, a temeljne namere kao
zvezde - vodilje. Verom prožetim ko-kreativnim osmišljavanjem našeg iskustva i
uèenjem na njemu, pravi vetar uvek biva usmeren u jedra broda naše egzistencije. Tama
svakog straha biva prosvetljena bodhisattviènom posveãenošãu, brižnošãu i
požrtvovanjem, dok oblaci nemira i zabrinutosti bivaju rasplinuti svetlošãu saoseãanja i
Ljubavi, koju vidimo u svetu, a samim time i u nama samima.
Iz perspektive kvaliteta kao puteva, predivne mistiène saznajne igre božanske
Prirode i slobodno-voljnih biãa u njoj, te èitavog našeg saznajnog sveta kao preslikanih
naših dubokih unutrašnjih težnji, vere i dugo klesanih vrednosti, i svako uèenje kao
uèenje na greškama, a sa njim i smisao našeg postojanja i istovremenog saznanja, se
mogu sagledati u novom, potpuno spiritualnom svetlu. Uèenje se može sagledati kao
smisao postojanja našeg iskustva, a svaki dodir sa Prirodom, svaki trenutak našeg
postojanja možemo doživeti kao uèenje kosmièkog konteksta uèenja30, jer, podsetimo se,
upravo u prosvetljavanju spiritualnog konteksta našeg doživljaja sveta, kojim se
osmišljavaju i ko-kreiraju svi njegovi kvaliteti, krije se tajna kreativnog i evolutivnog
uèenja. Sve greške naèinjene u našim razmišljanjima se reflektuju u našem iskustvu, te na
taj naèin dobijamo priliku da sagledamo ove greške i promenimo nabolje naša
razmišljanja, našu uoblièavajuãu stranu kvaliteta kao puteva u smeru jedinstva uma i
Prirode. Meðutim, dokle god se ne uspostave subjektivne relacije izmeðu naših izbora i
našeg iskustva, izmeðu naših unutrašnjih težnji i želja i njihovih refleksija u svetu kakvim
ga doživljavamo, ovakve prilike za uèenje ãe biti ignorisane. Stoga je, u svrhu
harmoniènog razgranavanja putanja osmišljenosti naše egzistencije kroz neprekidnu
evoluciju, neophodno zastati nad stavom da svaki polaritet, svaka sukobljenost koju
uoèavamo u svetu jeste samo odraz sukobljenosti oblikovanih kvaliteta od strane našeg
234
biãa. »Priroda uvek oblaèi boje duha...èitava Priroda je metafora ljudskog uma«89,
podsetio bi nas Emerson. Svi sukobi i kritike u kojima saživljavajuãe uèestvujemo
odslikavaju sukobe i osuðivanja postojane u korenima našeg razmišljanja i
proprioceptivnim predstavama o nama samima. Borbe izmeðu dobra i zla koje vidimo u
svetu predstavljaju odraz borbi izmeðu dobra i zla na nivou sopstvenih, vrednosnih
temelja sagledavanja i interpretacije naših postupaka, a harmonija, jedinstvo u
raznovrsnosti sa u svakom detalju imanentnom dobrotom i osmišljenošãu, sagledani u
svetu Prirode, predstavljaju iste karakteristike koje zapravo duboko, misaono-reflektivno
nesagledivo posedujemo u samim temeljima našeg sopstvenog rezonovanja,
konstruisanja sveta, osnovama nas samih kao saznajnih biãa. Stoga i velika umetnièka
dela uvek u svojoj osnovi sadrže veliku borbu izmeðu dobra i zla, koja se odvijala u
misaonom svetu umetnika, što skladno opisuje stih: »A bright type could never draw,
could not describe nightswimming«, koji sam èuo u jednoj predivnoj pesmi. I ova knjiga
koja, izmeðu ostalog ne predstavlja opisivanje dostignutih ciljeva, veã put istovremenog
otkrivanja i opisivanja, ne odslikava izuzetak od ovakvog shvatanja. Borba protiv bilo
èega u svetu: Prirode, bakterija, vlada, nacija, kompanija i ljudskih biãa, predstavlja, tako,
borbu protiv nas samih, i destrukcija mete naših napada predstavljaãe istovremeno i
destrukciju nas samih. S druge strane, negujuãi brižnost prema našem svetu, i mi sami
ãemo postati èisti i prosvetljeni. »Onaj koji voli, ne raspravlja se. Onaj ko se raspravlja,
ne voli«, pisao je LaoCe (Tao Te Ãing LXXXI). »(Ljubav) ne zavidi, ljubav se ne
hvali...ne traži svoje, ne ljuti se, ne uraèunava zlo...ona sve snosi, sve veruje, svemu se
nada, sve trpi«, pisao je apostol Pavle (Korinãanima I 13 : 4-7), i uèenje kroz dodir sa
Prirodom - koja sve prihvata i nikada ne prestaje da daje, ne zahtevajuãi ništa zauzvrat,
tihim i nenametljivim primerom, budeãi uvek nove crte lepote, postavlja smisao u sam
Put, u tihu blaženost sveprihvatanja i predanog (nevezanog za plodove rada) pružanja
dobrote i poverenja - predstavlja svetli put napretka na savremenom polju evolucije svesti
i saoseãanja. Dok god naše ponašanje bude nastajalo iz egocentriènih poriva, brižnosti
samo prema sopstvenom biãu, i èitav svet ãe nam izgledati preplavljen sebiènošãu,
duhovnom neplodnošãu i ispraznošãu, vulgarnošãu, nezanimljiv i bez ikakvih
otkrovenjskih iznenaðenja. Meðutim, kada poènemo da živimo za druge, kada predamo
sebe svetu, tada ne samo da ãe nestati svi naši strahovi i ljutnje, veã ãemo i u svim biãima
primetiti podjednako svetlo Sunce dobrote i saoseãajnosti, Budinu prirodu koja je samo
prekrivena oblacima negativnih misli. Èitav svet ãe tako poèeti da diše radoznalošãu,
radosnom spontanošãu i voljom za življenjem. Jer, ako ja živim za Tebe, i Ti živiš za
mene, tada mi postajemo životni, holistièki sistem simbolizovan savršenom, meðusobno
potencirajuãom harmonijom Tai-ãi-tu dijagrama, toèkom evolutivnog napretka iz èijeg
toka se ispoljavaju bezgranièna kreativnost, napredak i lepota.
Savremeno društvo u najveãoj meri karakteriše potrošaèka kultura u kojoj
naspram spiritualnih kvaliteta davanja, posveãenosti i predanosti, dominiraju težnje ka
posedovanju i sticanju - i to ne samo materijalnih bogatstava, veã i èulnih užitaka, slave i
ponosa - prouzrokovane zavaravajuãom, direktno srazmernom vezom egocentriènosti sa
bogatstvom osmišljavajuãeg karaktera interpretacija sveta i sopstvenog biãa. Meðutim,
opsednutost posedovanjem, sticanjem i manipulisanjem nalaziãe odraz u našem svetu,
kako na nivou dugoroèno unesreãujuãih, uslovljenih, strahopoštovanjem i prepredenošãu
olièenih predstava bilo nauèno-mehanistièkog, socijalnog ili religioznog poretka Prirode,
tako i na nivou direktne komunikacije, na predrasudnom uviðanju istih posesivnih i
235
eksploatišuãih težnji u drugim biãima. Naše sopstvene pohlepne težnje, tako, èine
temeljne stavove putem kojih svako ko nam priðe biva osuðen kao neko ko želi da uzme
nešto od nas, nešto što (pod)svest o važnosti posedovanja odbija da preda, pogrešno
povezujuãi dato posedovanje sa esencijom sreãe, èineãi da niz ovakvih susreta rezultuje u
sve dubljem tonjenju u stav izolacije, opšteg neprijateljstva i razarajuãe odbojnosti. I
slièno ovome, svako kome priðemo samo sa radoznalošãu i otvorenih dlanova, pobeãi ãe,
uplašen kroz pogrešno sagledavanje nas kao otimaèa izvorišta ljudske sreãe, izvorišta
koje, kao što smo videli, ne predstavlja uskladišteno blago, veã veèno blago putanja koje
stvaramo u našem dodiru sa svetom – »Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rða
uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu...jer gde je
blago tvoje, onde ãe biti i srce tvoje« (Matej 6:19-21), uèio je u ovom duhu Isus. Tako,
svest o egu spontano raða odbojnost, otuðenost i nedostatak plemenitosti, dok svest da su
»blaženi siromašni duhom«, jer daju sve što imaju, pa èak i svoj duh, raða bezuslovna
prihvatanja i blaženu, prosvetljenu svest koja putem saoseãajne slobode opasnosti
pretvara u prilike za napredak, prepreke na Putu u odskoène daske napretka,
konfrontacije u radoznale i spontane susrete, te sve, sa negativnim, destruktivnim
težnjama primljene uticaje preobražava u pozitivne, konstruktivne efekte – kamenujuãe
kamenje u gradivo kuãe, otrove i kamene spoticanja u evolutivnu hranu uèenja i povode
divljenja èudesima Prirode. Jadikovanja nad okolnostima i ozlojeðenost njima se, tako,
pretvaraju u radosno prihvatanje svega postojeãeg (bez obzira na namernu pozadinu
primljenih uticaja) kroz svest da svako uèenje sa termodinamièkog stanovišta zahteva
otklon od oèekivanja (usled èega ovakve situacije zaslužuju podjednaku, ako ne i veãu
zahvalnost u odnosu na one koje se odigravaju u skladu sa oèekivanjima), kao i da se sve
što je zavaravajuãe, »objektivno« okarakterisano kao negativno i destruktivno, kroz našu
blaženu interpretaciju (kao drugu stranu kvaliteta - puteva), kroz svete temeljne
vrednosti, može preobraziti u »hranu« evolutivnog uèenja i napretka, u mefistofelovsku
»silu koja teži zlu, ali èini dobro«. »Pravi vernici kažu da su uticaji raja svaki neugodni
zvuk uèinili divnim«401, pisao je Džalal ad-Din Rumi, i ovi prosvetljujuãi uticaji koji
potièu iz uma prožetog poverenjem, toplom predanošãu i sveprihvatanjem èine da
»bezbožnost i vera hitaju obe putem Božijim«401, kao što je smatrao Sanai. Ako smo
primorani da èitamo u buènoj sredini, naša moã koncentracije ãe postati veoma razvijena,
slièno kao što atletièar trèi sa olovnim cipelama da bi se kasnije oseãao kao da lebdi
vazduhom; kada u zrnu prašine vidimo èitav Kosmos, i mnogo šarolikijim detaljima
Prirode ãemo biti zadivljeni; te, uopšte, svesrdno prihvatanje okolnosti olièava blaženi
put individualne i globalne harmonije u odnosu na opšte razarajuãe okrivljavanje drugih
za njihovu egzistenciju. »Srednji put« koji olièava ovakvo, sa prirodom usklaðeno
ponašanje pri kome se sve postojeãe pretvara u prijateljske sile, divno opisuje poznata
Tao prièa185: »Naizgled miran konj bio je vezan u jednoj uskoj ulici. Meðutim, kako bi
neko pokušao da proðe pored njega, ovaj bi ga mlatnuo kopitom. Malo po malo, i na
prilazu ulici se skupilo mnoštvo ljudi koji su pokušavali da proðu pored konja. Neko
opazi poznatog Tao uèitelja kako prilazi ulici, i reèe: 'On ãe sigurno znati da nadmudri
konja. Tiho, pogledajmo'. Tao uèitelj poðe ulicom, opazi konja, osvrnu se i nastavi
drugom ulicom«. Putem samog logièkog rezonovanja, neusklaðenog sa intuitivnom
budnošãu, mora esencijalnih kvaliteta Prirode nam promaèinju, èineãi da èesto ne
prepoznamo dragocene putokaze na putu našeg razvoja. S druge strane, prosvetljena
svesnost nikada ne probija glavom zid koji èine okolnosti, i ne oèajava u borbi protiv
236
njih, veã sa beskrajnim poštovanjem Prirode na najjednostavniji moguãi naèin sledi njen
Put. I svaki problem se, tako, rešava ne njegovim suzbijanjem, borbom protiv njega, veã
pronalaženjem puta koji prebroðuje, ali istovremeno ne ostavlja problem drugima u
amanet, veã ga na najlepši naèin prosvetljava i svu njegovu disharmoniju pretvara u
prirodni sklad – drugim reèima, menjajuãi sebe, tajanstveno menjamo i èitav svet.
Svako uèenje je i promena biãa, a svaki prirodni odnos izmeðu dva biãa obuhvata
ne samo težnju ka menjanju, prosvetljenju drugih, veã i otvorenost ka promeni sebe
samih kroz datu interakciju. Krutost na uèenje se manifestuje kao objektivistièki odnos
prema svetu, kao osuðivanje okoline u svrhu njenog prilagoðavanja našoj zavaravajuãe i
neprirodno teženoj nepromenljivosti. »Plemenit èovek uzdiže svoje motive«281, podseãa
nas Mencije na put dosezanja blažene mudrosti i jedinstva sa Prirodom kao na stalno
vraãanje unatrag, slobodno preispitivanje sopstvenih, najdubljih težnji koje iniciraju i
predstavljaju efektivne, ali nevidljive oreole naših dela, misli i reèi, te na stalno
upoznavanje i spontano modifikovanje filosofskih temelja postavki sistema svakog
rasuðivanja u smeru spiritualnog napretka kao na put postizanja opšte harmonije našim
dejstvima. Ukoliko se otvorenog srca, iz ovde ukazane perspektive upitamo: »Zašto su i
koje su moje težnje inicirale ovakav izgled mog sveta u ovom trenutku?«, i svako
iskustvo ãemo doživeti kao poklon Prirode, èiji smisao do tada možda nismo prepoznali.
Priroda je božanstvena kreativna strana puta kvaliteta našeg sveta isto kao i mi sami, i
njene božanstvene refleksije naših misli i težnji nas navode na uèenje, na beskrajni
napredak. Priroda je naš mnogopoštovani uèitelj koji nam neumorno ukazuje na spontani
Put harmonije i blaženosti kontinualnog postajanja svega postojeãeg. Neophodno je samo
pažljivo i sa poverenjem osluškivati, posmatrati, dodirivati svaki detalj Prirode, jer se u
svima njima krije odgovor na naše razumevanje sveta i vredan putokaz ka našoj duši, ka
jedinstvu nas i sveta, stapanja svih dualizama neophodnih za postojanje životnih crta
sveta u blaženi monizam. »Jer svako ko moli dobiva, i ko traži nalazi, i otvoriãe se onom
koji kuca« (Luka 11:10). Tako i Priroda u èudesnoj igri kvaliteta kao puteva, svakog
trenutka našeg postojanja, sa svakom našom mišlju iznova pruža odgovore na svaku našu
najtananiju kreativnu izvornu težnju.
Sa shvatanjem da je sve što postoji stvorila naša duša, uporedo se razvija i
shvatanje da nije potrebno juriti za uzbudljivim predelima u svrhu nalaženja objekata
zadovoljenja naših saznajnih èežnji, jer je èitavo bogatstvo sveta oduvek bilo sakriveno u
nama, u temeljima spontane izgradnje naših pogleda na svet. »Uði radosno u onu riznicu
koja u tebi leži, i videãeš tako riznicu nebesku; jer ove su dve jedno isto, i samo je jedan
ulaz u obe«78, pisao je sveti Isak sirijski. Dok zavaravajuãe poistoveãivanje konteksta
doživljaja sveta sa imanentnim crtama »objektivnog« sveta rasplamsava u nama želju ka
kretanju ka stvarima koje nam nužno izmièu iz ruku, ukoliko poznajemo èudesni most
koji spaja riznicu naših najdubljih težnji i duhovnih želja sa slikom našeg sveta,
postajemo svesni da su se zapravo sve stvari oduvek kretale ka nama. U trenutku potpune
spoznaje ovakvog reda, slièno mnogim mudracima iz šume, ukljuèujuãi junaka poslednje
prièe igre staklenih perli (i legende o Naradinom prosvetljenju403), nije potrebno više
napuštati šumu, temelje srca našeg bivstvovanja, negovanjem kojih zaista stvaramo èitav
svet. Dokle god budemo sagledavali naš svet oèarani sebiènim željama i pasivizirajuãom,
objektivistièkom mišlju o pronalaženju finalnog smisla življenja nezavisnog od naše vere
i najdubljih težnji, dokle god konteksti koji èine naše poglede na svet budu odisali
izgubljenom moãi divljenja, uzdizanja drugih biãa i spontanog iskazivanja oseãanja,
237
adekvatne disharmonije koje ãe rezultovati našom ozlojeðenošãu i nezadovoljstvom
ãemo primeãivati u našem svetu, a kada se probudimo sa holistièkom harmonijom našeg
biãa sa èitavim svetom, kada konteksti kojima osmišljavamo naš svet postanu èisti poput
suze sa blaženog lica jedne ikone, kada temelje našeg doživljavanja sveta prožmemo
iskrenom brižnošãu i posveãenošãu svakom detalju i biãu našeg sveta, kada ih sazdamo u
skladu sa drevnim spiritualnim vrednostima, uvideãemo beskrajnu lepotu u svakom
deliãu i anðeosku lepotu u svakom biãu Prirode. Iz ovakvog doživljaja i èitava reka
raznovrsnosti i kreacije se stapa u sliku veènosti, u nepokretni centar obrãuãeg toèka
postojanja, u potpuni mir, slièan trenutku kada kapljica vode u svom putu preko vazduha,
oblaka, kiše, stena i reka dolazi ponovo u more. Od reke koja nikada nije ista, u koju,
slièno neponovljivim životnim iskustvima, nikada dva puta ne možemo uãi, postajemo
more u koje se ulivaju sve reke. Sve stvari, sva naša iskustva ne idu tada od nas, niti se
moramo kretati ka njima da bismo ih dostigli, veã one dolaze ka nama, jer one i jesmo
mi. Sve što postoji oduvek je predstavljalo blaženi dah prijateljstva, postojan da bi nam
pokazao ko smo to mi, a kada ovi putokazi ukažu na srce nas samih, na centar našeg
postojanja, tada Put postajemo mi, dok svaki detalj našeg sveta postaje prožet beskrajnom
smislenošãu i savršenošãu u svoj svojoj nesigurnosti, što èini harmoniju polariteta koja
doživljaju Prirode udahnjuje èistu svetlost.
Dvosmerna igra kreacije sagledana u kvalitetima kao putevima, nalazi analogiju i
u stavu da je Svevišnja kosmièka inteligencija, u želji za sagledavanjem sopstvene lepote,
stvorila inteligentna biãa koja, obdarena slobodnom voljom kao preduslovom sposobnosti
kreacije, teže spoznaji sopstvene prirode, postižuãi ovaj cilj samo kroz stanja
prosvetljenosti i potpune spiritualne harmonije, kada se posmatraè i posmatrano stope u
neraskidivu celinu i kada biãe sagleda sebe u svakom detalju Kosmosa. Tada, u skladu sa
upanišadskom tradicijom, Atman (naša duša) postaje Braman (Gospod), stapa se u sve
postojeãe, celokupnu kreaciju, Gospodnje delo, slièno reci koja se uliva u more ili
malenoj lampi koja se gasi u jutarnjoj svetlosti, i èitav svet postajemo mi. Kosmos je
misao koja misli sebe, lepota koja se ogleda u samoj sebi, »Gospod je fontana koja teèe u
samu sebe«361, kako je pisao sveti Dionizije. A, »razumevanje Oca razume da on razume,
te njegovo razumevanje razumevanja je isto kao i on koji razume. To jest, svetlost od
svetlosti«361, stav je Majstera Ekharta, na osnovu koga nam može postati jasno zašto su
um, ego, ljubav, dobrota i sve druge životne karakteristike holistièki kvaliteti,
nereducibilne i nelokalizujuãe harmonije putanja. U stanju potpune harmonije jedinstva
uma i Prirode, svesti da su posmatraè i posmatrano, zaljubljeni i ljubav, plesaè i ples, jogi
i joga, igraèi i igra, akteri i predstava, slušalac i lepota muzike, èitalac i znaèenje teksta,
biãe i smisao sveta, sejaè i seme, dlan i dodir, želja za poklanjanjem i poklon, ja i Put ka
Tebi, Atman i Braman Jedno, mi kao božanske oèi koje posmatraju svet Božije kreacije
kao dva meðusobno reflektujuãa ogledala izmeðu kojih nema senke, sagledavamo Oca i
Sina kao Jedno. Sveti duh, analogno treãem entitetu svakog dodira - granicama koje
iscrtavamo pri perceptivnoj ko-kreaciji razlika (koja rezultuje u kljuènom razdvajanju
biãa od »ostatka« sveta), postaje blaženi Put koji nas održava u ovakvoj spiritualnoj
harmoniji. Stoga se i Njegoševe reèi (kroz lik Igumana Stefana) da je svet »bez poretka
najdublja nauka, sna ljudskoga ðeca al' oèevi«, kroz svest o kvalitetima našeg sveta kao
putevima izmeðu nas i Prirode, prosvetljavaju u novom objedinjujuãem svetlu u kome se
naš svet doživljava kao èudesni dodir izmeðu Oca i Sina kroz sam Put – Sveti Duh, put
koji vodi ka spontanom jedinstvu naše duše i svega postojeãeg, èitave Prirode.
238
Kada shvatimo da je svet slika naše duše, sve stvari postaju deo nas. Ne postoji
više ništa što nam je tuðe, niti postoji stvarnost, ma koliko god udaljena, nezavisna od
nas. Šta god da dodirnemo, dodirujemo sebe, te se pažnja okrenuta svetu, manifestuje
pažnjom prema nama samima. Ako je mir u nama, i svet ãe biti ispunjen blaženim
mirom. Pronalazimo èitavu Prirodu, sve što postoji u nama samima, a istovremeno i ono
što smo mi otkrivamo u svakom detalju Prirode, jer svaki kvalitet je ko-kreativni put
našeg uma i Prirode. To je, dakle, put nalaženja Boga u sebi, i sebe u Bogu.
Uz svest o svetu kao slici naše duše, kao odrazu naše suštine, i u svim ljudskim
biãima ãemo videti nas same. Njihove oèi ãe postati i naše oèi, a njihov svet i naš svet. I
samo po sebi, bez moralnih pridika i imperativa, spontano ãe se izroditi hrišãanska
brižnost prema bližnjem, ljubav prema drugom kao i prema nama samima. Spontano, jer
tada ne postoji razlika izmeðu nas samih i naših bližnjih i èitave Prirode. »Uistinu, kad se
voli nema dvoje, jer zaljubljeni je ogledalo voljenoga, i ništa drugo«401, mislio je Sultan
Valad, pokazujuãi na poistoveãivanje našeg biãa sa svim drugim biãima, na refleksiju
èitave Prirode našom svešãu kao na put buðenja božanske Ljubavi, harmonije jedinstva
uma i Prirode. Dok vezanost za ego inicira sužavanje našeg sveta, altruistièka predanost,
svest da je »dati više nego imati«, širi naš svet sve dok on ne obuhvati, ne postane sve
postojeãe. Naš svet tada prestaje da bude samo naš odraz u ogledalu, veã naš um kroz
svest Puta postaje poput ogledala, poput »oni(h) koji su lepi kao ogledalo božanske
lepote; ljubav koju nadahnjuju odraz je želje kojoj je Bog cilj«401, kao u pesmi Džalala
ad-Dina Rumija. »Radujte se s onima koji se raduju i plaèite s onima koji plaèu«, pisao je
apostol Pavle (Rimljanima I 12:15), dok nas Isus podseãa (Matej 13:24-30) da je carstvo
nebesko poput sejaèa koji zasadivši dobro, spiritualnom brižnošãu otelotvoreno seme, ne
razdvaja kukolj od žita, veã sve prihvata, duboko u srcu se radujuãi blagodetnoj žetvi.
Kada shvatimo da je svet slika naše duše, i da smo oduvek bili naš svet koji je
samo prividno bio »oko nas«, razumeãemo i da je ispravnije reãi da je telo u duši426, nego
obrnuto, kao i da namesto duše kao entiteta dolazi sveprisutno, oduhovljeno i oduševljeno
življenje392. Naime, umesto forme ili strukturnog entiteta koji definiše putanje, skladno
idejama razraðenim u èitavoj ovoj knjizi, i u sluèaju tela i pogleda na svet koji
predstavljaju manifestacije duše, opet su putanje i funkcije (preslikavanja) te koje
odreðuju životne forme, jer sve one potièu od božanskih putanja stvaranja i samorealizacije, samo-posmatranja posredstvom kreacije saznajnih biãa. Dok je Fridrih Hegel
smatrao da »ovaploãenje božanskog biãa u ljudskoj formi poèinje sa statuom koja ima u
sebi samo spoljašnji izgled biãa, dok je njegov unutrašnji život, njegova aktivnost, izvan
nje«178, pokazujuãi na uzvišenu divotu našeg biãa sjedinjenog sa Prirodom, koje poput
palate duše, nepregledne oaze mira i ljubavi ili nepomiène freske zagledane u veènu
lepotu, mirom i tihom radošãu obasjava svaki deliã našeg sveta, Gregori Bejtson je kao
dušu podrazumevao putanje koje stvaramo u domenu naše egzistencije271 (èiji se kontekst
prostire beskrajno daleko), jer zaista sve što postoji, svaki detalj našeg sveta naša duša
iscrtava u težnji ka sopstvenoj spoznaji, ekvivalentnoj težnji celokupne Prirode ka
sagledavanju sebe, težnji koja se ispunjava sa ot-krovenjem (poput skidanja vela naših
misli, i saznanja da se iznad krova, prividne ogranièenosti naše egzistencije, uvek krije
zvezdano nebo, beskraj Prirode, u svoj svojoj mirnoãi i sjaju) da duša ne samo što
iscrtava naš svet, veã ona i jeste svaki detalj našeg sveta – putnik tada postaje put, plesaè
postaje ples, a naša duša postaje sve što postoji, Put èitave Prirode.
239
Kada shvatimo da je svet slika naše duše, da sve što postoji predstavlja odraz
naših unutrašnjih težnji, božanstveni vodiè na našem spiritualnom putu, naš um i Priroda
se stapaju u neraskidivu, harmoniènu celinu, a spontana predanost i vera nas polako èine
èudesnim biãima koja svojom lepotom, lepotom koju vide u svetu oko sebe obasjavaju
èitav svet i ulepšavaju živote drugih biãa. Posveãenost pokazivanju Puta drugim biãima
predstavlja i njihov životni put, a sva njihova oseãanja se preobražavaju u saoseãanja.
Ovakva biãa tada postaju boddhisattve, mahatme, talmudski klovnovi368, sanjasini koji ne
žele da utonu u prosvetljeno stanje potpunog boravljenja u Bramanu dokle god postoje
neznanje, nezadovoljstvo i nesreãa, biãa poput male skitnice iz filma City Lights,
»hvataèi u žitu« koji žrtvujuãi svoja životna zadovoljstva èuvaju svet u stanju radosne i
èiste nevinosti, dok njihovo srce biva osvetljeno Isusovom ljubavlju. Jer, samo kroz
stvaranje prosvetljenih putanja koje povezuju nas i druga biãa, kroz stvaranje tih tananih,
stalno promenljivih puteva, postajemo zaista slobodni, èisti i obasjani nebeskom
svetlošãu, svetlošãu duše. »Ljubavi, ti si, dakle, put. Kakav put? Uzdignut, istaknut put
koji pokazuje smer i vodi cilju. Èiji si put? Èovekov put prema Bogu, Božji put prema
èoveku...Moãna je tvoja snaga, ljubavi! Jedino si ti u stanju da dovedeš Boga na
zemlju«171, pisao je Hugo iz svetog Viktora. Da »Bog je Ljubav, onaj koji voli i
voljeno«225 - dakle put sjedinjenja biãa i Prirode, predstavlja vrhovni princip religijske
tradicije sufizma, a »Bože! Put je tvoj svet« (Psalmi 77:13), stih je koji, poput dražesnih
linija na pešèanoj plaži, iscrtava nadahnuti pisac psalama.
Dok razdvajanje našeg sopstva od našeg iskustva predstavlja prvi korak ka
spiritualnoj degradaciji emanencije božanske lepote koja mi uvek jesmo, prethodeãi
objektivizaciji sveta, transcendentalnom izolovanju Boga od svoje kreacije, gašenju
èudesa Prirode u našim oèima kroz uviðanje nas kao telesno lokalizovanog uma (i duše) u
protivnom odnosu sa bezdušnim i bezumnim, mrtvim svetom i sa drugim, potencijalno
eksploatišuãim biãima, drugi put èiji prvi korak èini jedinstvo našeg uma, naše duše i
svega postojeãeg vodi ka pronalaženju nas i Boga u svemu, ka zadivljenosti nad
spontanom komunikacijom sa èitavom Prirodom èak i u njenim najneuglednijim
delovima, ka èudesnom, prosvetljujuãem dodiru naše duše i Prirode u kome se uvek i
iznova priseãamo da mi stvaramo i mi jesmo sve što postoji. Ako se oseãamo otuðenim
od sveta, i ako neke njegove detalje ili druga biãa doživljavamo kao nešto što ne pripada
nama, nikada neãemo moãi ni da upoznamo sebe, da postanemo palata duše, svetovno
izvorište božanske kreativnosti, sazdano na temeljima èiste, spiritualne predanosti, što je
istinski put èitavog življenja. »Ko poznaje sebe, poznaje Gospoda svoga«, bila je èuvena
Muhamedova izreka, a »spoznaj sebe samoga«, pisalo je na ulazu u Apolonov proroèki
hram u Delfima, jer ne u putanjama sveta nezavisnog od našeg biãa, veã u jezgru bunara
naših najdubljih težnji se kriju tajne ispletanja sudbine našeg biãa i èitave Prirode. U
nama, u temeljima naših pogleda na svet se, stoga, nalazi sve što treba spoznati.
Meðutim, iz kartezijanske otuðenosti, tako karakteristiène za tradicionalna nauèna
shvatanja (što je sasvim razumljivo, jer sva otkriãa u okviru nje potièu iz implicitnih
polaznih pretpostavki koje nagoveštavaju razdvojenost uma od Prirode), raða se i
utilitaristièka ideja o korišãenju svega što ne doživljavamo kao »sebe« u svrhu velièanja
sebe, svog ega. Manipulacije drugim biãima i prirodnim bogatstvima su, stoga, u
mnogome posledice nauènih shvatanja sveta u kome živimo. Metafore moãi i kontrole,
koje egzistiraju u svetu egocentriènosti (težnje da menjamo svet bez promena nas samih),
nalaze se u osnovi vulgarnih izraza, dok se metafore prihvatanja, svesti o autonomnosti
240
(cilju, a ne sredstvu) svakog biãa, sa istinskom predanošãu, stapanjem našeg sopstva u
èitav svet, u sve postojeãe, kriju u visoko etièko-estetskim izrazima. Dok se vulgarni
izrazi karakterišu ukazivanjem na sužavanje granica našeg sveta, na odricanje od
poistoveãenosti biãa sa celokupnim svetom (svetom koji tada nismo, niti sa kim smo, veã
u kome smo i protiv koga smo) i gašenje radoznalosti u susretu sa njegovim ivicama,
istinska umetnost i duboko-etièki izrazi nam pokazuju put širenja granica našeg sveta
(odnosno, nas samih) i buðenja radosne istraživaèke svesti o njihovom beskrajnom
potencijalnom razprostiranju, put slobodnog, sveprihvatajuãeg i sveosmišljavajuãeg
dodira sa novitetnim, sveobogaãujuãim granicama našeg sveta, put razvijanja sve
èudesnijih putanja brižnosti i odgovornosti, te kristalno jasne svesti o jednakosti našeg
biãa i našeg sveta - putanja koje u skladu sa našim najdubljim vrednostima spontano
iscrtavamo. Tako, kroz ovaj drugi, spiritualni put, sa doživljavanjem svakog dela sveta
kao dela nas samih, sve postaje ono drevno Jedno. Svaki naš pokret, svaka naša misao
predstavlja harmonièni deo Prirode, a kreãuãi se kroz svet spoznajemo sebe, prihvatajuãi
svaki detalj i svako, naizgled i najmanje vredno biãe i kamenèiã u njemu kao deo naše
porodice, kao deo nas samih. Sve što dodirnemo, to smo mi. Orijentisani u smeru Jednog,
ka Suncu, sve senke ostaju negde daleko iza nas, i naše misli i pokreti se stapaju u
spontanu harmoniju sa Prirodom. Mi u našim mislima, reèima i pokretima, muzikom
kojom odišemo, postajemo refleksija celokupnosti Prirode, a sama Priroda, sve što
vidimo, dodirujemo i èujemo predstavlja èisti odraz naše unutrašnje lepote. Svesni toga
ili ne, mi i Priroda jesmo Jedno.
Slièno èuvenom Zen drvoseèi, i naše shvatanje Prirode je u deèijoj fazi našeg
životnog razvoja bilo nerasparèano. Um deteta se najpre poistoveãuje sa svim što opaža
da bi kasnije posredstvom uèenja razvio sliku o svojoj posebnosti i nezavisnoj
pokretljivosti u odnosu na ostatak sveta. Tada se razvija analitièko-sintetièko razmišljanje
i doživljavanje Prirode u kome se sve može videti kao razlièito i suprotstavljeno jedno
drugome, ili kao prožeto zajednièkim putanjama kretanja u skladu sa sveukupnom
harmonijom Prirode. Spiritualni cilj naših razmišljanja, treãa faza jednog iskonskog
saznajnog razvoja, jeste buðenje »srednjeg puta«, sposobnosti pragmatiènog,
saoseãajnošãu inspirisanog povezivanja iscrtanih putanja Prirode na temeljima svesti o
neprekinutom jedinstvu našeg uma i Prirode, spontana izgradnja kuãe šarolikog intelekta
na predanim, dobronamernim, zadivljenim, nevino radoznalim osnovama beskrajno
èistog, svepoistoveãujuãeg doživljaja sveta jednog novoroðenèeta, usled èega se i kaže da
»samo deca videãe kraljevstvo Božije« (Matej 18:3, Luka 18:17), kao i da »dete je Otac
èovekov«418. Uèeãi nas na greškama, Priroda nam kroz nelinearnu igru osmišljavanja i
oblikovanja sveta ukazuje na put iscrtavanja sve širih granica kojima oivièavamo naš svet
(što je èovek misaono i oseãajno izolovaniji od ostatka sveta, to su granice njegovog
sveta uže), sve dok ne postanemo jedno sa èitavom svetom, sve dok ne poènemo da
doživljavamo svet iz kristalno èiste deèije svesti koja ne zna za razlikovanje nje i ostatka
sveta. Tada se namesto razmišljanja u kojima figurišu misaone kategorizacije, vrednosti,
svrhe, ciljevi, odluke i izbori postavlja samo Put i predanost unutrašnjem jeziku srca,
tihoj molitvenoj komunikaciji sa Prirodom.
Holistièka, sveta nauka, sagledana iz ove perspektive, postaje, tako, usklaðena sa
svojim drevnim smislom kao saznajnim putem beskrajnog, sve celovitijeg širenja
konteksta našeg doživljaja egzistencije, puta spajanja i svepoistoveãivanja, postajanja
jednog sa èitavim svetom. Kroz spiritualno uèenje koje je, kao i sve druge spoznaje,
241
nelinearnog, abduktivnog tipa sa temeljnim pretpostavkama i hipotezama otvorenim na
modifikovanje, kao istovremeni zakljuèci i temelji novih spoznaja razvija se svest da »Ja
i svet jesmo Jedno«. Ovakvo, duboko prosvetljujuãe shvatanje tako èini istovremeni cilj
duhovnih spoznaja, kao i putem njih izgraðenu fundamentalnu misao iz koje se
rascvetavaju naše dalje, sve prosvetljenije misli, pokreti, razmišljanja i težnje. Razlike i
podele izmeðu saznajnog subjekta i njegovog sveta tada nestaju i umesto doživljavanja
sebe kao izolovanog biãa od »protivnièkog« ostatka sveta, shvatanje o jedinstvu uma i
Prirode nagoveštava i neraskidivost delovanja na našu sredinu i na nas same. U težnjama
da ulepšamo i oplemenimo svet oko nas, ulepšaãemo i nas same. Težnjom da probudimo
svetlost u srcima drugih biãa, mi sami ãemo postati svetli. A sa usavršavanjem nas samih,
naših pogleda na svet, i sam svet ãe postati prožet milostivom svetlošãu. Postaãemo
emanencija božanske, ne egocentriène, erotiène i samo oseãajne, veã univerzalne,
kosmièke i saoseãajne Ljubavi, smirene, strpljive i istovremeno zadovoljstvom beskraja
ispunjene, sliène mostu Zen majstora Džošua ili pešèanim dinama preko kojih prelaze
kamile i slonovi, a koji se nikada ne bune i ostaju uvek jednako èisti. U svom
prosvetljenom »delovanju bez težnji«, sliène vodi potoka koja zaobilazi svoje kamenite
prepreke, ne boreãi se da ga pomeri, veã ga, sledeãi svoj put, milujuãi i usput pevajuãi.
Sa svešãu o svetu kao slici naše duše, jasnoãom se obasjavaju i polaritetni Teo-Te
odnosi isprièani u okviru diskusije prvog principa - kvaliteta kao puteva. Sa negovanjem
našeg unutrašnjeg sveta, sa razvijanjem oseãaja za poruke umetnièkih dela, za spiritualne
težnje koje stoje u njihovoj osnovi, kao i u nevidljivoj osnovi svih detalja sveta, relacije
kojima se nesvesno pružamo ka drugim biãima, ka našem svetu, postajaãe sve
prosvetljenije i ispunjenije blaženošãu. A sa negovanjem našeg sveta, sa ukazivanjem
beskrajne brižnosti svim biãima oko nas, i naša osetljivost za razvijanje našeg
unutrašnjeg sveta ãe rasti ka nebeskim visinama. Tako, naš unutrašnji i spoljašnji svet
postaju jedno te isto, o èemu i govori èitava ova knjiga. »Kada od dva napravite jedan, i
kada unutra napravite kao i spolja, i spolja kao unutra...tada ãete uãi u kraljevstvo
Božije«, uèio je Isus (Toma 22), kao i da »kraljevstvo Božije je u vama i van vas« (Toma
3), jer »onaj što je napravio spolja, napravio je i iznutra« (Toma 89). Tako, ova dva
uzajamna preslikavanja sagledana u Tai-ãi-tu dijagramu èine odraz toèka beskrajnog
spiritualnog napretka koji sam sebe ojaèava sve dok se subjekat ne stopi u harmoniju
potpunog jedinstva uma i Prirode, kada postaje poput Zen majstora koji »ulazi u šumu, ali
ne remeti nijednu travku; ulazi u vodu, ali ne stvara nijednog vala«70.
Kvaliteti kao putevi, te i èitav svet naše percepcije kao beskrajna harmonija
puteva, impliciraju da sve što znamo da postoji predstavlja èudesni susret, put jedinstva
koji se pruža izmeðu Boga i nas kao Božijeg ostvarenja, božanskih oèiju za posmatranje
sopstvene lepote. »Ljudi su oèi Boga«171, pisao je Ortega i Gaset, dok je Martin Buber
reèima da »svako istinsko življenje je susret.....ja kažem on veruje, ali to znaèi on se
susreãe«54, ukazivao na važnost razvijanja budnog doživljaja svih detalja Prirode kao
intimnog dodira, tihe komunikacije sa Svevišnjom inteligencijom i beskrajnom,
kosmièkom ljubavlju. Pošto je svaki kvalitet put – ko-kreativna relacija izmeðu duše biãa
i Prirode, tada svako biãe posredstvom direktno nesagledivih, temeljnih (a istovremeno i
nebeskih) unutrašnjih konstelacija iscrtava u dodiru sa Prirodom celokupan svet, linije
saznanja, oplemenjujuãa oseãanja i puteve napretka. Najdublje težnje iz kojih izranjaju
sva naša