Profil grada Leskovca
Novembar, 2013
2
Sadrţaj
1. Uvod ................................................................................................................................. 5
2. Osnovne karakteristike ....................................................................................................... 6
2.1 Geografski poloţaj (lokacija) ................................................................................................. 6
2.2 Opšti podaci ......................................................................................................................... 7
2.3 Klima ................................................................................................................................. 15
2.4 Lokalna samouprava ........................................................................................................... 16
2.5 Istorija, tradicija i kulturno nasleĊe...................................................................................... 19
3. Prirodni resursi .............................................................................................................. 21
4. Ljudski resursi ............................................................................................................... 23
4.1 Stanovništvo (broj stanovnika i stopa rasta) ................................................................ 23
4.2 Stanovništvo prema tipu naselja .......................................................................................... 24
4.3 Vitalni dogaĊaji .................................................................................................................. 24
4.4 Stanovništvo prema braĉnom stanju .................................................................................... 25
4.5 Starosna struktura stanovništva .......................................................................................... 26
4.6 Polna struktura stanovništva ............................................................................................... 28
4.7 Etniĉka struktura stanovništva ............................................................................................. 28
4.8 Struktura stanovništva prema veroispovesti ......................................................................... 29
4.9 Struktura stanovništva prema maternjem jeziku ................................................................... 29
4.10 Stanovništvo prema aktivnosti ............................................................................................. 29
4.10.1
Struktura stanovništva prema ekonomskoj aktivnosti.................................................. 29
4.11 Obrazovna struktura stanovništva ....................................................................................... 31
4.12 Invaliditet .......................................................................................................................... 32
4.13 Domaćinstva i porodice ....................................................................................................... 35
4.13.1
Domaćinstva ............................................................................................................ 35
4.14 Migracije stanovništva ........................................................................................................ 35
4.14.1
Doseljenici ............................................................................................................... 35
4.14.2
Dnevne migracije ..................................................................................................... 36
5
Stambeni resursi ............................................................................................................ 36
5.1 Stambena statistika ............................................................................................................ 36
5.2 Stambena izgradnja ............................................................................................................ 37
6
Privreda ......................................................................................................................... 38
6.1 Privredna struktura po delatnostima .................................................................................... 38
6.2 Industrija ........................................................................................................................... 48
6.3 Poljoprivreda ...................................................................................................................... 52
6.4 Šumarstvo ......................................................................................................................... 54
6.5 Makroekonomski pokazatelji ................................................................................................ 54
6.6 Prihodi opštinskog budţeta ................................................................................................. 56
6.7 Rashodi opštinskog budţeta ............................................................................................... 56
6.8 Ostvarene investicije u privatnom sektoru ............................................................................ 58
6.9 Industrijske zone i industrijski parkovi ................................................................................. 60
6.10 Brownfield lokacije za investiranje ....................................................................................... 67
6.11 Olakšice koje nudi lokalna zajednica .................................................................................... 68
7
Radna snaga .................................................................................................................. 82
7.1 Broj i struktura zaposlenih ...................................................................................................... 82
7.2 Zaposlenost po delatnostima .................................................................................................. 82
7.3 Proseĉne zarade .................................................................................................................... 83
7.4 Zarade po delatnostima .......................................................................................................... 83
7.5 Nezaposlenost ....................................................................................................................... 84
7.6 Stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti ............................................................................... 85
7.7 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja ............................................................................. 86
7.8 Nezaposlenost prema duţini ĉekanjana na posao ..................................................................... 86
7.9 Nezaposlenost prema starosnoj strukturi ................................................................................. 87
8
Javni resursi .................................................................................................................. 87
8.1 Saobraćajna infrastruktura .................................................................................................. 87
8.1.1 Drumski sadrţaji ............................................................................................................. 88
8.1.2
Ţelezniĉki saobraćaj i infrastruktura .......................................................................... 88
8.2 Komunalna infrastruktura.................................................................................................... 89
3
8.2.1 Vodoprivredna infrastruktura .......................................................................................... 89
8.2.2 Sistem daljinskog grejanja ............................................................................................. 90
8.2.3 Elektoenergetska infrastruktura ...................................................................................... 91
8.2.4 Telekomunikacioni sistemi.............................................................................................. 91
8.3 Zdravstvena i socijalna zaštita ............................................................................................. 92
8.3.1
Socijalna i deĉija zaštita ............................................................................................ 93
8.4 Obrazovni kapaciteti ........................................................................................................... 94
9
Resursi ţivotne sredine ................................................................................................. 95
10 Turistički resursi ............................................................................................................ 97
10.1 Broj posetilaca .................................................................................................................. 100
11 Kvalitet ţivota .............................................................................................................. 102
11.1 Javni sadrţaji i rekreativni programi .................................................................................... 102
11.1.2
Sportski sadrţaji...................................................................................................... 102
11.2 Crkve i manastiri ............................................................................................................... 104
11.3 Lokalni centri za okupljanje ................................................................................................ 105
11.3.1
Biblioteke ............................................................................................................... 105
11.3.2
Kulturni centri ......................................................................................................... 105
11.3.3
Pozorišta ................................................................................................................ 106
11.3.4
Muzeji .................................................................................................................... 107
11.4 Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade, sveĉanosti, koncerti) .. 107
11.4.1
Kalendar manifestacija ............................................................................................ 107
11.5 Zabava i usluge ................................................................................................................. 111
11.5.1
Igraonice za decu ................................................................................................... 111
11.5.2
Šoping zone i maloprodajni centri ............................................................................ 111
11.5.3
Poslastiĉare ............................................................................................................ 112
11.5.4
Restorani ................................................................................................................ 112
12 Lokalni razvoj u relaciji sa regionalnim i drţavnim strateškim dokumentima ............ 114
4
1. Uvod
Leskovaĉka kotlina je deo planinsko-kotlinsko-dolinske makroregije Srbije. Sama Leskovaĉka
kotlina predstavlјa mikroregiju u okviru Juţne Srbije, u uţem smislu.
Prostire se u okviru Rodopskog sistema (Srpsko-makedonske mase), u središnjem delu toka
Juţne Morave, izmeĊu Vranjske na jugu i Niške kotline na severu. Leskovaĉka kotlina se nalazi na oko
430° SGŠ, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Spada u red većih kotlina u Srbiji. Nadmorska
visina dna kotline se kreće od 210m do 240m. Duţina u pravcu sever-jug iznosi oko 50 km, a najveća
širina u pravcu istok - zapad (Vlasotince - Radan) je oko 45 km i obuhvata površinu od 1928,6 km 2.1
Blago je nagnuta prema severu.
Glavni reĉni tok u kotlini je Juţna Morava u koji se ulivaju ĉetiri veće reke: Veternica, Pusta
reka, Jablanica i Vlasina, (Leskovaĉko petoreĉje) kao i veći broj manjih pritoka. Zbog toga, kotlina nije
jedinstvena celina već je ovim tokovima podelјena na manje celine: Leskovaĉko polјe (centralni deo
kotline), Poreĉje (središnji deo sliva Veternice), Jablanica, Pusta reka i dr. 2
Prema jugu Leskovaĉka kotlina je ograniĉena ograncima Golјaka, Kukavice i Ostrozuba.
Istoĉna granica je odreĊena planinama: Kruševica, Babiĉka gora i Seliĉevica. Na zapadu granicu ĉine
ogranci Pasjaĉe, Vidojevice, Arbanaške planine i Radan. Granica u jugozapadnom kotlinskom obodu je
neodreĊena, jer nema većih istaknutih planina.
U pogledu administrativno – teritorijalne pripadnosti Leskovaĉka kotlina obuhvata veći deo
Jablaniĉkog okruga i to: Lebane, Leskovac, Vlasotince, MedveĊa i Bojnik. Deo kotline pripada i
Niškom okrugu u administrativnom pogledu. 3 Najveća opština po površini je grad Leskovac i to ne
samo u okrugu nego i u Srbiji.
Slika 1. Jablaniĉki okrug
1
2
3
Šušić, V. 2000.
Ivanović, R. i dr. 2007.
Šušić, V. 2000
5
Tabela 1. Osnovni podaci o opštini/gradu i okrugu (površina i stanovništvo), 2013.
Udeo u ukupnoj
Udeo u ukupnom broju
Gustina
površini (%)
stanovnika (%)
naseBroj
Površina
ljenosti
stanovnika
2
(br.
(km )
Opštine Okruga Srbije
Opštine Okruga Srbije
*
stanov./
km2)
Urbana zona
449
43,80
16,21
0,51
65.289
45,27
30,18
0,91
145,4
Ruralna zona
576
56,20
20,79
0,65
78.917
54,73
36,48
1,10
137,0
Opština
1.025
100
37,00
1,16
144.206
100
66,67
2,01
140,7
Okrug
2.770
/
100
3,13
216.304
/
100
3,01
78,1
Srbija
88.509
/
/
100
7.186.862
/
/
100
92,6
Izvor RZS, Popis 2011
2. Osnovne karakteristike
U srcu prostrane i plodne Leskovaĉke kotline, dugaĉke 50 i široke 45 kilometara, nalazi se
grad Leskovac prepun najrazliĉitijih geografskih i turistiĉkih motiva i objekata, koji će privući paţnju i
najprobirljivijih posetilaca.
Grad Leskovac ima 144 naseljena mesta od kojih su tri, Leskovac, Grdelica i Vuĉje, gradskog
tipa. Kao privredni, društveni, politiĉki, kulturno-prosvetni i administrativni centar poznat je po tome
što je grad sa razvijenom tekstilnom, hemijskom, drvopreraĊivaĉkom i prehrambenom industrijom,
grad roštilja i kulinarskih specijaliteta.
Samo podruĉje grada Leskovca nalazi se na nadmorskoj visini od 210 do 240 metara i
smešteno je u plodnoj kotlini, oiviĉenoj Babiĉkom gorom (1098m), Seliĉevicom (903m) i Suvom
planinom na istoku, Radanom (1409m) i Pasjaĉom na zapadu i Kukavicom (1442m) i Ĉemernikom
(1638m) na jugu. Na severu otvorena je prema Niškoj, a na jugu, preko Grdeliĉke klisure, prema
Vranjsko-bujanovaĉkoj kotlini.
2.1
Geografski poloţaj (lokacija)
Severna geografska širina grada je 42°52', a istoĉna
geografska duţina 21°57'.
Geografsko-saobraćajni poloţaj Leskovaĉke kotline
ima tranzitni karakter. Kroz nju prolaze vaţne
meĊunarodne saobraćajnice, ali i saobraćajni pravci
niţeg reda. Glavni saobraćajni pravac povezuje
Zapadnu i Srednju Evropu sa Makedonijom, Grĉkom
i Malom Azijom.
Na zapadu, dolinom Jablanice nalazi se saobraćajni
pravac koji povezuje Leskovaĉku kotlinu sa
Kosovskom
kotlinom
(put
Leskovac-LebaneMedveĊa-Priština).
Sa Pirotskom kotlinom povezana je dolinom Vlasine i
Luţnice, a dolinom Vlasine sa Vlasinom i Krajištem
odnosno Bugarskom.
Slika 2.Geografski poloţaj Leskovca
6
2.2
Opšti podaci
Tabela 2. Opšti podaci o naseljima i katastarskim opštinama, 2013.
Opština
Broj naselja
144
Broj gradskih naselja
3
Broj ostalih naselja
141
Broj katastarskih opština
140
Proseĉna veliĉina katastarske opštine (km2)
7,32
Izvor RZS, Popis 2011.
Okrug
336
7
329
318
8,71
Slika 3. Panorama Leskovca
Tabela 3. Podaci o naseljima (tip naselja, broj stanovnika i površina), 2013.
Tip naselja
Redni
Udeo u ukupnom broju
Naseljeno mesto
(gradsko/
Broj stanovnika
broj
stanovnika u opštini (%)
ostalo)
1
Leskovac
gradsko
60.288
41,81
2
Babiĉko
ostalo
357
0,25
3
Badince
ostalo
530
0,37
4
Barje
ostalo
247
0,17
5
Belanovce
ostalo
505
0,35
6
Beli potok
ostalo
568
0,39
7
Bistrica
ostalo
50
0,03
8
Bobište
ostalo
2.635
1,83
9
Bogojevce
ostalo
1.376
0,95
10
Bojišina
ostalo
185
0,13
11
Boćevica
ostalo
118
0,08
12
Bratmilovce
ostalo
3.482
2,41
13
Brejanovce
ostalo
303
0,21
14
Brestovac
ostalo
2.027
1,41
15
Brza
ostalo
1.106
0,77
16
Briĉevlje
ostalo
196
0,14
17
Bukova glava
ostalo
277
0,19
18
Bunuški ĉifluk
ostalo
479
0,33
19
Velika Biljanica
ostalo
472
0,33
20
Velika Grabovnica
ostalo
1.279
0,89
21
Velika Kopašnica
ostalo
653
0,45
22
Velika Sejanica
ostalo
696
0,48
23
Veliko Trnjane
ostalo
916
0,64
24
Vilje Kolo
ostalo
4
0,00
25
Vina
ostalo
193
0,13
7
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
Vinarce
Vlase
Vuĉje
Gagince
Golema Njiva
Gorina
Gornja Bunuša
Gornja Jajina
Gornja Kupinovica
Gornja Lokošnica
Gornja Slatina
Gornje Krajince
Gornje Sinkovce
Gornje Stopanje
Gornje Trnjane
Gornji Bunibrod
Gradašnica
Grajevce
Graovo
Grdanica
Grdelica
Grdelica selo
Guberevac
Dedina Bara
Dobrotin
Donja Bunuša
Donja Jajina
Donja Kupinovica
Donja Lokošnica
Donja Slatina
Donje Brijanje
Donje Krajince
Donje Sinkovce
Donje Stopanje
Donje Trnjane
Donji Bunibrod
Draškovac
Drvodelja
Drćevac
Dušanovo
Ţabljane
Ţivkovo
Ţiţavica
Zaguţane
Zaluţnje
Zlokućane
Zloćudovo
Zoljevo
Igrište
Jarsenovo
Jašunja
Jelašnica
KaluĊerce
KaraĊorĊevac
Kaštavar
Kovaĉeva Bara
Kozare
Koraćevac
ostalo
ostalo
gradsko
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
gradsko
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
2.730
503
2.865
87
67
652
541
528
141
105
181
738
445
1.829
215
710
380
374
215
525
2.136
1.058
1.766
794
320
261
1.277
46
879
225
1.283
733
1.556
1.105
255
553
652
216
294
170
572
620
168
310
422
192
252
225
258
338
400
242
167
374
50
131
318
172
8
1,89
0,35
1,99
0,06
0,05
0,45
0,38
0,37
0,10
0,07
0,13
0,51
0,31
1,27
0,15
0,49
0,26
0,26
0,15
0,36
1,48
0,73
1,22
0,55
0,22
0,18
0,89
0,03
0,61
0,16
0,89
0,51
1,08
0,77
0,18
0,38
0,45
0,15
0,20
0,12
0,40
0,43
0,12
0,21
0,29
0,13
0,17
0,16
0,18
0,23
0,28
0,17
0,12
0,26
0,03
0,09
0,22
0,12
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
Krpejce
Kukulovce
Kumarevo
Kutleš
Lipovica
Liĉin Dol
Mala Biljanica
Mala Grabovnica
Mala Kopašnica
Manojlovce
MeĊa
Melovo
Milanovo
Miroševce
Mrkovica
Mrštane
Navalin
Nakrivanj
Nesvrta
Novo Selo
Nomanica
Oraovica (kod Grdelice)
Oraovica (kod Crkovnice)
Orašac
Oruglica
Padeţ
Palikuća
Palojce
Petrovac
Peĉenjevce
Piskupovo
Podrimce
Predejane (varoš)
Predejane (selo)
Preseĉina
Priboj
Ravni Del
Radonjica
Razgojna
Rajno polje
Rudare
Svirce
Slavujevce
Slatina
Smrdan
Strojkovce
Stupnica
Suševlje
Todorovce
Tulovo
Tupalovce
Turekovac
Crveni Breg
Crkovnica
Crcavac
Ĉekmin
Ĉifluk Razgojnski
Ĉukljenik
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
ostalo
17
290
799
560
1.165
97
187
254
213
775
821
44
516
903
1
1.332
826
1.159
48
38
287
1.944
89
525
111
25
387
453
146
1.500
161
208
1.088
405
364
548
73
803
764
689
510
422
394
479
120
1.233
265
136
477
697
321
1.493
13
78
99
820
312
566
9
0,01
0,20
0,55
0,39
0,81
0,07
0,13
0,18
0,15
0,54
0,57
0,03
0,36
0,63
0,00
0,92
0,57
0,80
0,03
0,03
0,20
1,35
0,06
0,36
0,08
0,02
0,27
0,31
0,10
1,04
0,11
0,14
0,75
0,28
0,25
0,38
0,05
0,56
0,53
0,48
0,35
0,29
0,27
0,33
0,08
0,86
0,18
0,09
0,33
0,48
0,22
1,04
0,01
0,05
0,07
0,57
0,22
0,39
142
Šainovac
143
Šarlince
144
Šišince
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela
Redni
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
ostalo
ostalo
ostalo
210
774
609
4. Spisak naselja i pripadajućih katastarskih opština, 2013.
Naseljeno mesto
Leskovac
Babiĉko
Badince
Barje
Belanovce
Beli potok
Bistrica
Bobište
Bogojevce
Bojišina
Boćevica
Bratmilovce
Brejanovce
Brestovac
Brza
Briĉevlje
Bukova glava
Bunuški ĉifluk, G.Bunuša,
D.Bunuša
Velika Biljanica
Velika Grabovnica
Velika Kopašnica
Sejanica
Veliko Trnjane
Vilje Kolo
Vina
Vinarce
Vlase
Vuĉje
Gagince
Gorina
Gornja Jajina
Gornja Kupinovica
Gornja Lokošnica
Gornja Slatina
Gornje Krajince
Gornje Sinkovce
Gornje Stopanje
Gornje Trnjane
Gornji Bunibrod
Gradašnica
Grajevce
Graovo
Grdanica
Grdelica varoš
Grdelica selo
Guberevac
Dedina Bara
Dobrotin
Katastarska opština
0,15
0,54
0,42
Površina (km2)
Leskovac
Babiĉko
Badince
Barje
Belanovce
Beli potok
Bistrica
Bobište
Bogojevce
Bojišina
Boćevica
Bratmilovce
Brejanovce
Brestovac
Brza
Briĉevlje
Bukova glava
229.293,02
188.442,81
25.322,42
160.871,03
77.213,25
29.699,24
76.662,59
43.418,21
73.447,84
48.143,04
27.751,86
35.713,11
20.443,36
96.079,89
11.844,09
53.900,54
101.209,75
Bunuša
89.767,11
Velika Biljanica
Velika Grabovnica
Velika Kopašnica
Sejanica
Veliko Trnjane
Vilje Kolo
Vina
Vinarce
Vlase
Vuĉje
Gagince
Gorina
Gornja Jajina
Gornja Kupinovica
Gornja Lokošnica
Gornja Slatina
Gornje Krajince
Gornje Sinkovce
Gornje Stopanje
Gornje Trnjane
Gornji Bunibrod
Gradašnica
Grajevce
Graovo
Grdanica
Grdelica varoš
Grdelica selo
Guberevac
Dedina Bara
Dobrotin
42.660,74
106.626,88
66.401,87
82.808,52
94.028,98
10.736,01
70.606,77
132.382,92
40.055,02
378.856,18
120.802,48
113.951,54
38.578,10
69.377,04
41.814,57
17.745,24
45.179,39
25.587,08
68.613,45
19.549,10
50.859,64
92.198,60
55.367,33
106.768,25
68.953,72
6.222,45
56.610,27
123.036,87
66.213,23
34.812,30
10
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
Donja Jajina
Donja Kupinovica
Donja Lokošnica
Donja Slatina
Donje Brijanje
Donje Krajince
Donje Sinkovce
Donje Stopanje
Donje Trnjane
Donji Bunibrod
Draškovac
Drvodelja
Drćevac
Dušanovo
Ţabljane
Ţivkovo
Ţiţavica
Zaguţane
Zaluţnje
Zlokućane
Zloćudovo
Zoljevo
Igrište
Jarsenovo
Jašunja
Jelašnica
KaluĊerce
KaraĊorĊevac
Kaštavar
Kovaĉeva Bara
Kozare
Koraćevac
Krpejce
Kukulovce
Kumarevo
Kutleš
Lipovica
Liĉin Dol
Mala Biljanica
Mala Grabovnica
Mala Kopašnica
Manojlovce
MeĊa
Melovo
Milanovo
Miroševce
Mrkovica
Mrštane
Navalin
Nakrivanj
Nesvrta
Novo Selo
Nomanica
Oraovica (koid Grdelice)
Orašac
Oruglica
Padeţ
Palikuća
Donja Jajina
Donja Kupinovica
Donja Lokošnica
Donja Slatina
Donje Brijanje
Donje Krajince
Donje Sinkovce
Donje Stopanje
Donje Trnjane
Donji Bunibrod
Draškovac
Drvodelja
Drćevac
Dušanovo
Ţabljane
Ţivkovo
Ţiţavica
Zaguţane
Zaluţnje
Zlokućane
Zloćudovo
Zoljevo
Igrište
Jarsenovo
Jašunja
Jelašnica
KaluĊerce
KaraĊorĊevac
Kaštavar
Kovaĉeva Bara
Kozare
Koraćevac
Krpejce
Kukulovce
Kumarevo
Kutleš
Lipovica
Liĉin Dol
Mala Biljanica
Mala Grabovnica
Mala Kopašnica
Manojlovce
MeĊa
Melovo
Milanovo
Miroševce
Mrkovica
Mrštane
Navalin
Nakrivanj
Nesvrta
Novo Selo
Nomanica
Oraovica (koid Grdelice)
Orašac
Oruglica
Padeţ
Palikuća
11
68.905,61
20.554,90
80.080,43
14.764,66
157.992,29
45.863,85
25.267,67
92.447,89
18.803,41
38.455,69
62.430,34
40.567,12
67.647,86
41.664,32
45.156,90
63.322,21
10.381,67
33.201,43
63.219,59
20.052,79
14.402,61
47.741,60
62.892,48
140.036,25
123.860,85
45.775,36
59.261,48
78.869,35
49.516,10
51.481,41
50.881,95
43.950,16
33.375,71
33.322.09
30.476,88
50.442,71
77.083,07
42.057,63
12.178,72
27.639,29
17.481,67
43.005,08
74.504,04
66.994,66
55.749,80
105.782,69
49.285,11
69.105,05
51.624,28
292.718,36
28.155,97
217.948,89
10.474,53
208.057,09
86.876,18
295.832,35
94.433,78
38.072,28
107
Palojce
108
Petrovac
109
Peĉenjevce
110
Piskupovo
111
Podrimce
112
Predejane (varoš)
113
Predejane (selo)
114
Preseĉina
115
Priboj
116
Ravni Del
117
Radonjica
118
Razgojna
119
Rajno polje
120
Rudare
121
Svirce
122
Slavujevce
123
Slatina
124
Smrdan
125
Strojkovce
126
Stupnica
127
Suševlje
128
Todorovce
129
Tulovo
130
Tupalovce
131
Turekovac
132
Crveni Breg
133
Crkovnica
134
Crcavac
135
Ĉekmin
136
Ĉifluk Razgojnski
137
Ĉukljenik
138
Šainovac
139
Šarlince
140
Šišince
Izvor Katastar Leskovac
Palojce
Petrovac
Peĉenjevce
Piskupovo
Podrimce
Predejane (varoš)
Predejane (selo)
Preseĉina
Priboj
Ravni Del
Radonjica
Razgojna
Rajno polje
Rudare
Svirce
Slavujevce
Slatina
Smrdan
Strojkovce
Stupnica
Suševlje
Todorovce
Tulovo
Tupalovce
Turekovac
Crveni Breg
Crkovnica
Crcavac
Ĉekmin
Ĉifluk Razgojnski
Ĉukljenik
Šainovac
Šarlince
Šišince
75.672,27
28.957,25
136.964,09
35.951,40
57.566,44
5.167,44
92.829,44
36.800,03
66.361,62
91.241,01
63.593,97
94.492,43
80.634,69
60.555,15
58.020,50
59.650,80
159.664,02
23.752,27
96.171,70
132.159,12
54.656,92
50.110,99
114.821,14
31.455,21
131.885,00
104.568,66
224.740,12
72.098,52
121.276,69
32.492,16
73.232,71
24.448,82
65.532,59
60.336,17
Tabela 5. Spisak mesnih zajednica, 2013.
Redni
broj
Mesna zajednica
Naselje kojem pripada MZ
Broj
stanovnika
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Babicko
Badince
Barje
Belanovce
Beli Potok
Bogojevce
Bojišina
Brejanovce
Brestovac
Brza
Briĉevlje
Bukova Glava
Bunuški ĉifluk
Veliko Trnjane
Velika Biljanica
Velika Grabovnica
Velika Kopašnica
Babicko
Badince
Barje, KaluĊerce, Crcavac
Belanovce
Beli Potok
Bogojevce
Bojišina
Brejanovce
Brestovac
Brza
Briĉevlje
Bukova Glava
Bunuški Ĉifluk
Vliko Trnjane
Velika Biljanica
Velika Grabovnica
Velika Kopašnica
357
530
513
505
568
1.376
185
303
2.027
1.106
196
277
479
916
472
1.279
653
12
Udeo u ukupnom
broju stanovnika
u opštini (%)
0,25
0,37
0,36
0,35
0,39
0,95
0,13
0,21
1,41
0,77
0,14
0,19
0,33
0,64
0,33
0,89
0,45
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
Velika Sejanica
Vina
Vinarce
Vlase
Vuĉje
Golema Njiva
Gorina
Gornja Bunuša
Gornja Jajina
Gornja Kupinovica
Gornja Lokošnica
Gornja Slatina
Gornje Trnjane
Gornje Krajince
Gornje Sinkovce
Gornji Bunibrod
Gradašnica
Grajevce
Graovo
Grdanica
Grdelica
Grdelica selo
Guberevac
Dedina Bara
Dobrotin
Donja Bunuša
Donja Jajina
Donja Kupinovica
Donja Lokošnica
Donja Slatina
Donje Trnjane
Donje Brijanje
Donje Krajince
Donje Stopanje
Donji Bunibrod
Draškovac
Drvodelja
Drćevac
Dušanovo
Ţabljane
Ţivkovo
Zaguţane
Zaluţnje
Zlokućane
Zloćudovo
Zoljevo
Igrište
Jarsenovo
Jašunja
Jelašnica
KaraĊorĊevac
Kozare
Kutleš
Kukulovce
Kumarevo
Lipovica
Mala Biljanica
Mala Grabovnica
Velika Sejanica
Vina
Vinarce
Vlase
Vuĉje
Golema Njiva
Gorina
Gornja Bunuša
Gornja Jajina
Gornja Kupinovica
Gornja Lokošnica
Gornja Slatina
Gornje Trnjane
Gornje Krajince
Gornje Sinkovce
Gornji Bunibrod
Gradašnica
Grajevce
Graovo
Grdanica
Grdelica varoš
Grdelica selo
Guberevac
Dedina Bara
Dobrotin
Donja Bunuša
Donja Jajina
Donja Kupinovica
Donja Lokošnica
Donja Slatina
Donje Trnjane
Donje Brijanje
Donje Krajince
Donje Stopanje
Donji Bunibrod, Ţiţavica
Draškovac
Drvodelja
Drćevac
Dušanovo
Ţabljane
Ţivkovo
Zaguţane
Zaluţnje
Zlokućane
Zloćudovo
Zoljevo
Igrište
Jarsenovo
Jašunja
Jelašnica
KaraĊorĊevac
Kozare
Kutleš
Kukulovce
Kumarevo
Lipovica
Mala Biljanica
Mala Grabovnica
13
696
193
2.730
503
2.865
67
652
541
528
141
105
181
215
738
445
710
380
374
215
525
2.136
1.058
1.766
794
320
261
1.277
46
879
225
255
1.283
733
1.105
721
652
216
294
170
572
620
310
422
192
252
225
258
338
400
242
374
318
560
290
799
1.165
187
254
0,48
0,13
1,89
0,35
1,99
0,05
0,45
0,38
0,37
0,10
0,07
0,13
0,15
0,51
0,31
0,49
0,26
0,26
0,15
0,36
1,48
0,73
1,22
0,55
0,22
0,18
0,89
0,03
0,61
0,16
0,18
0,89
0,51
0,77
0,50
0,45
0,15
0,20
0,12
0,40
0,43
0,21
0,29
0,13
0,17
0,16
0,18
0,23
0,28
0,17
0,26
0,22
0,39
0,20
0,55
0,81
0,13
0,18
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
Mala Kopašnica
Manojlovce
MeĊa
Milanovo
Miroševce
Mrštane
Navalin
Nakrivanj
Novo Selo
Nomanica
Oraovica Grdeliĉka
Oraovica Crkovniĉka
Orašac
Oruglica
Palikuća
Palojce
Petrovac
Peĉenjevce
Piskupovo
Podrimce
96
Predejane
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
Predejane - selo
Preseĉina
Priboj
Radonjica
Razgojna
Rajno Polje
Rudare
Strojkovce
Stupnica
Svirce
Slatina
Slavujevce
Smrdan
Suševlje
Todorovce
Tulovo
Tupalovce
Turekovac
Crkovnica
Ĉekmin
Ĉufluk razgojnski
Ĉukljenik
Šainovac
Šarlince
Mala Kopašnica
Manojlovce
MeĊa
Milanovo
Miroševce
Mrštane
Navalin
Nakrivanj
Novo Selo
Nomanica
Oraovica Grdeliĉka, Nesvrta, Bistrica
Oraovica Crkovniĉka
Orašac
Oruglica, Gagince, Melovo, Ravni del
Palikuća
Palojce, Liĉin Dol, Krpejce, Boćevica
Petrovac
Peĉenjevce, Kaštavar
Piskupovo
Podrimce
Predejane varoš, Koraćevac, Crveni
Breg, Mrkovica
Predejane - selo
Preseĉina
Priboj
Radonjica
Razgojna
Rajno polje
Rudare
Strojkovce
Stupnica
Svirce
Slatina
Slavujevce
Smrdan
Suševlje
Todorovce
Tulovo
Tupalovce
Turekovac
Crkovnica
Ĉekmin
Ĉifluk razgojnski
Ĉukljenik
Šainovac
Šarlince
213
775
821
516
903
1.332
826
1.159
38
287
2.042
89
525
315
387
685
146
1.550
161
208
0,15
0,54
0,57
0,36
0,63
0,92
0,57
0,80
0,03
0,20
1,42
0,06
0,36
0,22
0,27
0,48
0,10
1,07
0,11
0,14
1.274
0,88
405
364
548
803
764
689
510
1.233
265
422
479
394
120
136
477
697
321
1.493
78
820
312
566
210
774
0,28
0,25
0,38
0,56
0,53
0,48
0,35
0,86
0,18
0,29
0,33
0,27
0,08
0,09
0,33
0,48
0,22
1,04
0,05
0,57
0,22
0,39
0,15
0,54
Na podruĉju grada Leskovca obrazuju se mesne zajednice: „Anĉiki”, „Bobište”, „Bratmilovce”, „Veljko
Vlahović”, „Veternica”, „Gornje Stopanje”, „Donje Sinkovce”, „Duboĉica”, „Rade Ţunić”, „Stojan
Ljubić”, „Morava”, „Moša Pijade”, „Milentije Popović”, „Prva juţnomoravska brigada”, „Kosta
Stamenković”, „Hisar”, „Centar” i „Marko Crni”.4
4
Skupštinska odluka o osnivanju mesnih zajednica 2013
14
2.3
Klima
Blaga umereno-kontinentalna klima sa proseĉnom godišnjom temperaturom od 11,10°C,
padavinama 625.40 mm i blagom nadmorskom visinom od 210-240 m, izuzetno pogodna za ţivot i
privredne aktivnosti.
Umereno-kontinentalna klima, odreĊena geografskom širinom (430 s.g.š.), nadmorskom
visinom (210-240 m) i reljefom (povoljan razmeštaj visija i nizija) uticala je da oduvek ovo podruĉje
bude pogodno za ţivot i osnovne privredne aktivnosti.

Maksimalna temperatura: 43.7 oC

Datum maksimalne temperature:
24.07.2007

Minimalna temperatura: -30.3 oC

Datum minimalne temperature:
13.01.1985

Maksimalne padavine: 92.0 mm

Datum maksimalnih padavina:
26.06.1954

Maksimalni sneg: 124 cm

Datum maksimalnog snega:
Slika 4. Zima u Leskovcu
31.01.1963
Tabela 6. Klimatski pokazatelji.5
Opština
TEMPERATURA
Proseĉna temperatura vazduha – januar (ºC)
Proseĉna temperatura vazduha – jul (ºC)
Proseĉna temperatura vazduha – godišnja (ºC)
Srednji broj mraznih dana – godišnje
Srednji broj tropskih dana – godišnje
VLAŢNOST VAZDUHA
Proseĉna vlaţnost vazduha – godišnja (%)
TRAJANJE SIJANJA SUNCA
Proseĉan broj vedrih dana – godišnje
Proseĉan broj oblaĉnih dana – godišnje
PADAVINE
Proseĉna koliĉina padavina – godišnje (mm)
POJAVE
Proseĉan broj dana sa snegom – godišnje
Proseĉan broj dana sa sneţnim pokrivaĉem – godišnje
Proseĉan broj dana sa maglom – godišnje
Proseĉan broj dana sa gradom – godišnje
5
RHMZS
15
0
21.6
11.10
93
42
73.0
79
112
625.40
35
49
26
1
2.4
Lokalna samouprava
Najviši pravni akt Grada je Statut kojim se bliţe ureĊuju naĉin, uslovi i oblici vršenja prava i duţnosti iz
nadleţnosti Grada. Statut donosi Skupština grada većinom glasova od ukupnog broja odbornika. U
vršenju svoje nadleţnosti, Grad donosi propise samostalno, u skladu sa svojim pravima i duţnostima
utvrĊenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i Statutom.
Organi Grada su: Skupština grada, Gradonaĉelnik, Gradsko veće i Gradske uprave.
Skupština grada je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrĊene
Ustavom, Zakonom i Statutom. Skupštinu grada ĉini 75 odbornika, koje biraju graĊani na neposrednim
izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom i ovim Statutom. Skupština grada ima predsednika
Skupštine grada.
Predsednik skupštine grada organizuje rad Skupštine grada, saziva i predsedava njenim
sednicama. Predsednik Skupštine grada predstavlјa i zastupa Skupštinu grada pred svim
meĊunarodnim i domaćim subjektima, organizacijama i telima. Predsednik Skupštine grada ima
zamenika koji ga zamenjuje u sluĉaju njegove odsutnosti i spreĉenosti da obavlјa svoju duţnost.
Zamenik predsednika Skupštine grada bira se i razrešava na isti naĉin kao i predsednik Skupštine
grada. Skupština grada ima sekretara koji se stara o obavlјanju struĉnih poslova u vezi sa sazivanjem i
odrţavanjem sednica Skupštine grada.
Izvršni organi Grada su Gradonaĉelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, na vreme od ĉetiri godine, tajnim
glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada. Gradonaĉelnik ima
zamenika koji ga zamenjuje u sluĉaju njegove odsutnosti i spreĉenosti da obavlјa svoju duţnost.
Predsednik Skupštine grada predlaţe kandidata za Gradonaĉelnika. Kandidat za Gradonaĉelnika
predlaţe kandidata za zamenika Gradonaĉelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština grada na isti
naĉin kao i Gradonaĉelnika.
Pomoćnici Gradonaĉelnika pokreću inicijative, predlaţu projekte i saĉinjavaju mišlјenja u vezi
sa pitanjima koja su od znaĉaja za razvoj u oblastima za koje su postavlјeni i vrše druge poslove
utvrĊene aktom o organizaciji Gradske uprave. Pomoćnike Gradonaĉelnika postavlјa i razrešava
Gradonaĉelnik. U Gradskoj upravi moţe biti postavlјeno najviše pet pomoćnika Gradonaĉelnika.
Gradsko veće ĉine Gradonaĉelnik, zamenik Gradonaĉelnika, kao i 11 ĉlanova Gradskog veća
koje bira Skupština grada, na period od ĉetiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja
odbornika. Gradonaĉelnik je predsednik Gradskog veća.
Gradska uprava organizuje se u više Gradskih uprava za pojedine. Broj, naziv i oblasti za
koje se obrazuju Gradske uprave utvrĊuje se aktom o organizaciji gradskih uprava. Radom Gradske
uprave rukovodi naĉelnik Gradske uprave. Naĉelnika Gradske uprave postavlјa Gradsko veće, na
osnovu javnog oglasa, na pet godina.
16
1. Gradska
2. Gradska
3. Gradska
4. Gradska
5. Gradska
6. Gradska
7. Gradska
8. Gradska
9. Gradska
10. Gradska
11. Gradska
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
uprava
za
za
za
za
za
za
za
za
za
za
za
urbanizam i stambeno-komunalne poslove
inspekcijske poslove
finansije
imovinu i imovinsko pravne poslove
privredu i poljoprivredu
društvene delatnosti
zaštitu ţivotne sredine
opšte poslove
poslove Gradske skupštine i Gradskog veća
pruţanje usluga graĊanima – Gradski usluţni centar
javne nabavke
Za ekonomski razvoj grada Leskovca zaduţena je Agencija za lokalni ekonomski razvoj,
koja je nastala kao izraz potrebe da se formira jedna krovna, razvojna institucija koja bi direktno
radila na izgradnji ekonomske konkurentnosti lokalne zajednice u cilјu pobolјšanja njene
ekonomske i socijalne budućnosti. Agencija je , formalno, nastala objedinjavanjem profesionalnih,
finansijskih, materijalnih i lјudskih potencijala : Fonda za razvoj grada, Garancijskog fonda za grad
Leskovac, Fonda za unapredjenje razvoja polјoprivrede i Fonda za dodelu stipendija i nagrada na
teritoriji grada Leskovca. Misija Agencije je, promovisanje preduzetništva i dinamiĉne preduzetniĉke
kulture, podrška razvoju MSP, podsticanje osnivanja i razvijanja zadrugarstva, kooperativa i drugih
poslovnih oblika udruţivanja , stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, kao i unapredjenje
ekonomskog ambijenta i kvaliteta ţivota za sve lјude u lokalnoj zajednici. Osnovni zadaci Agencije
su: izrada srednjeroĉnih i dugoroĉnih strategija i planova razvoja grada, izrada konkretnih razvojnih
projekata, upravlјanje projektima, umreţavanje privrednih subjekata i uspostavlјanje partnerstva
izmedju privatnog i javnog sektora, organizovanje razliĉitih oblika savetovanja, organizovanje
struĉnih seminara, izrada promotivnih materijala, organizovano nastupanje na prezentacijama,
izloţbama i sajmovima, struĉna podrška start-up preduzetnicima (obuka za samostalno vodjenje
biznisa, podrška u izradi poslovnih planova, i sl.), podrška osnivanju poslovnih i strukovnih
udruţenja, usluge investitorima preko Info-centra.

Regionalne institucije:
Regionalna privredna komora, Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga, Regionalni centar za
podršku i promociju izvoza

Nevladine organizacije: Edukacioni centar, Narodni parlament, Resurs centar, Ţene za mir,
Odbor za lјudska prava, Centar za samostalni ţivot osoba sa invaliditetom, Udruţenje
distrofiĉara Jablaniĉkog okruga, Društvo za pomoć MNRO Leskovac, Udruţenje invalida sa
amputiranim ekstremitetima, Udruţenje civilnih invalida rata, Savez gluvih, Udruţenje
bubreţnih invalida, Savez slepih, Udruţenje paraplegiĉara, Društvo za cerebralnu i deĉju
paralizu, Društvo obolelih od multiple skleroze za Jablaniĉki okrug, Romski centar juţne Srbije.
www.aler.rs
http://www.nvo.org.rs/
http://www.centarzarazvoj.org/
http://www.amf.rs/rcspe.com
http://www.rpkle.rs/
http://www.parlament.org.rs/
http://womenforpeace.org.rs/
http://www.rcleskovac.rs/
17
Tabela 7. Struktura odbornika u skupštini opštine, 2013.
Opština (broj)
Ukupno
75
Muško
49
Ţensko
26
Ukupno
20
DS
Muško
12
Ţensko
8
Ukupno
19
SNS
Muško
13
Ţensko
6
Ukupno
9
SPS-BS
Muško
5
Ţensko
4
Ukupno
7
URS
Muško
6
Ţensko
1
Ukupno
3
NS
Muško
2
Ţensko
1
Ukupno
4
JS
Muško
2
Ţensko
2
Ukupno
3
DSS
Muško
2
Ţensko
1
Ukupno
3
PUPS
Muško
2
Ţensko
1
Ukupno
4
SDPS
Muško
2
Ţensko
2
Ukupno
1
Samostalni
Muško
1
odbornik LDP
Ţensko
0
Ukupno
1
Samostalni
odbornik Ref.
Muško
1
Stranka
Ţensko
0
Ukupno
1
Samostalni
Muško
1
odbornik
Ţensko
0
Ukupno
20
DS
Muško
12
Ţensko
8
Ukupno
19
SNS
Muško
13
Ţensko
6
Ukupno
9
SPS-BS
Muško
5
Ţensko
4
Ukupno
7
URS
Muško
6
Ţensko
1
Izvor: Gradska uprava za poslove Gradske skupštine i Gradskog veća
Ukupno
odbornika
18
Udeo u ukupnom broju
stanovnika u opštini (%)
100
65.33
34.67
26.67
16.00
10.67
25.33
17.33
8.00
12.00
6.67
5.33
9.33
8.00
1.33
4.00
2.67
1.33
5.33
2.67
2.67
4.00
2.67
1.33
4.00
2.67
1.33
5.33
2.67
2.67
1.33
1.33
0.00
1.33
1.33
0.00
1.33
1.33
0.00
26.67
16.00
10.67
25.33
17.33
8.00
12.00
6.67
5.33
9.33
8.00
1.33
2.5
Istorija, tradicija i kulturno nasleĎe
Grĉki istoriĉar Herodot još u V veku pre nove ere pominje da je na mestu ili u blizini današnjeg
Leskovca postojalo izvesno ilirsko (dardansko) naselje, oko kojeg se gajila konoplja. U II veku nove
ere, pošto su pobedili Ilire, na ove prostore dolaze Rimljani. Na na levoj obali Veternice našli su jedno
naselje starosedelaca, a sami su na brdu Hisar podigli tvrĊavu koja je dominirala gradom i okolnim
drumovima.
O ţivotu naših slovenskih predaka na ovim prostorima ne nalazimo pomena sve do XII veka,
kada je predeo oko današnjeg Leskovca pod imenom Gluboĉica (Duboĉica) grĉki car Manojlo poklonio
Stefanu Nemanji. U vreme cara Dušana i neposredno posle njegove vladavine pojedina sela u
Duboĉici, pa i sam Leskovac, bili su darivani manastirima: car Dušan je 1348. godine dao na poklon
manastiru Hilandar selo Leskovac; 1395. godine monahinja Efimija (kneginja Milica), sa sinovima
Vukom i Stefanom, dala je svetogorskom manastiru Sv. Pantelejmona kuću i dva njena ĉoveka u
Leskovcu. Tada je Leskovac prvi put pomenut kao grad.
Slika 5. Most na Hisaru,1889.
Krajem XVIII veka Leskovac je već centar velikog
Leskovaĉkog pašaluka koji je obuhvatao celu teritoriju
bivšeg sandţaka Aladţahisar (Kruševac i Paraćin).
Francuski geograf Ami Bue, 1837. godine piše da
Leskovac ima 3000 kuća (2400 hrišćanskih, 500 turskih,
30 ciganskih i 10 jevrejskih) i ukupno 15.000 stanovnika.
Okupacija Srbije od strane Austrougarske,
Nemaĉke i Bugarske (1915 - 1918) nanela je velike štete
stanovništvu i privredi leskovaĉkog kraja, zaustavivši
njegov razvitak. Ali je po završetku Prvog svestskog rata,
pa sve do poĉetka Drugog, Leskovac ppostao pravo privredno ĉudo u ondašnjoj Jugoslaviji. Svoj
ekonomski prosperitet bazirao je najpre na preduzimljivosti i marljivosti svojih ljudi, ali i na prirodnim
resursima kojima je raspolagao. Najviše se razvija tekstilna industrija po kojoj ondašnji Leskovac
postaje poznat u celom svetu. Sve to zaustavljeno je poĉetkom Drugog svetskog rata, kada su na
grad, 8. aprila 1941. godine, pale prve bombe nemaĉkih bombardera doletelih iz pravca Bugarske.
Bombardovana je ţelezniĉka stanica i glavna ulica prema Hisaru, a srušeni su livnica „Sava” i
autotransportno preduzeće „Begović i Đokić”. Nemci su 12. aprila 1941. god. ušli u Leskovac i okupirali
ga.
U toku Drugog svetskog rata Leskovac je podneo
velike ljudske i materijalne ţrtve, a kada je sloboda već
bila na vidiku, doţiveo je katastrofu kakvu nijedan drugi
grad u srbiji nije. Angloameriĉki avioni bombarderi tipa
„libertas” u pratnji „lovaca” izruĉili su 6. septembra 1944.
godine na grad 69 tona bombi po sistemu tepih
bombardovanja. Stradao je veliki broj stanovnika, neke
procene idu i do 6.000 ljudi (mada je do sada potvrĊen
spisak - imenom i prezimenom - od 819 poginula) i
uništeni su ĉitavi kvartovi, kao i 84 najveća i najlepša
Slika 6. Leskovac posle bombardovanja
gradska objekta, ĉime je zauvek nestao arhitektonski izgled grada na razmeĊi zanatskog i indistrijskog
centra.
Leskovac je u Drugom svetskom ratu osloboĊen 11. oktobra 1944. godine, ali tada ne prestaje
rastakanje njegove moćne industrije stvarane u dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka.
Već juna 1945. godine nacionalizovana je fabrika „Gligorije Petrović i komp.”, koja od tada
posluje u društvenoj svojini pod nazivom T. I. „Kosta Stamenković”. U periodu od 1945. do 1952.
godine iz Leskovca je u druge gradove Jugoslavije (Pirot, Titograd, Uţice, Prokuplje, Višegrad,
19
Poţarevac, Beograd, Tetovo, Zemun…) preseljen veliki broj tekstilnih i drugih fabriĉkih mašina, što je,
svakako, presudno uticalo na nastavak razvoja Leskovca kao industrijskog centra.
Slika 7. Razglednica Leskovca
Slika 8. Glavna ĉaršija
Legenda kaţe da je Leskovac dobio ime po biljci leske koja je rasla na prostoru nekadašnjeg isušenog
jezera koje se nalazilo ispod ispod brda Hisara u blizini sadašnjeg grada. Po njoj je naselje dobilo ime
Leskovac pre više od 600 godina.
Šop-Đokićeva kuća je stara 120 godina. To je
jednospratna zgrada sa tremom iznad ulaza.
Prizemlje zgrade je skoro bez otvora, a njegovu
polovinu zahvata podrum. Sprat ove kuće bio je
dobro ureĊen, sa tavanicom u duborezu u najvećoj
sobi. Zgrada je obnovljena i dograĊena u istom stilu
1980. godine.
Slika 9. Šop-Đokićeva kuća
Kuća Bore Dimitrijevića Piksle, stara zgrada
Narodnog muzeja, podignuta je u XIX veku.
Jednospratna zgrada, raĊena u balkanskom stilu.
Danas se u ovoj zgradi nalazi stalna etnološka
postavka Narodnog muzeja, koja oslikava
enterijer kuća u Leskovcu tokom XIX veka.
Slika 10. Kuća Bore Dimitrijevića Piksle
Crkva odţaklija je sagraĊena 1803.godine na temeljima već postojećeg hrama. Svojim
izgledom razlikuje se od ostalih crkava. Široka je, a niska, zbog ĉega spolja više liĉi na kuću, nego na
crkvu. To je i bila namera starih neimara. Naime, graĊena je u vreme turske vlasti, kada osvajaĉi na
pravoslavne hramove i nisu gledali dobronamerno. Leskovĉani su, pošto u to vreme nije bilo crkve u
gradu, išli u hramove koji su se nalazili u okolnim selima. Prvih godina 19. veka, uspeli su da dobiju od
sultana ferman, odnosno odobrenje da u gradu sagrade crkvu. MeĊutim, lokalnom turskom
stanovništvu to baš nije bilo po volji. Leskovĉani su se, kako je ostala priĉa u narodu, koju su zabeleţili
brojni autori, dosetili i na objektu predvideli ognjište i dimnjak, govoreći da, zapravo, ne grade crkvu,
već kuću za sveštenika. I posle završetka izgradnje, i turske vladavine, hram je bio izloţen
opasnostima. Oštećen je u oba bombardovanja Leskovca, nemaĉkom i savezniĉkom, tokom Drugog
svetskog rata. U poplavi koja je zadesila grad 1948. godine, voda koja je ušla u hram bila je metar.
Odţak je postojao sve do 1963. godine kada se sam urušio, dok je u crkvi ostalo samo ognjište. Iste
godine pao je i krov pod jakim pritiskom snega. pa se 1970. godine krenulo sa obnovom koja je
završena 1992.godine. U okviru crkvene porte nalazi se i raritet u pravoslavnom svetu, jedinstveni
primerak graĊevinskog poduhvata, a to je stara crkva koja je posvećena roĊenju presvete Bogorodice
ili Maloj Gospojini.
20
3. Prirodni resursi
Tabela 8. Struktura zemljišnih površina, 2013.
Udeo
Udeo u
opštine
u
Opština
ukupnoj
površini
2
površini
(km )
istog tipa u
opštine (%)
okrugu (%)
Ukupna površina
1,025
100
37.02
Poljoprivredna
572
55.85
38.39
površina
Obradive površine
381
37.18
51.63
Obrasla šumska
278
27.09
27.04
površina
Izvor: Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2012
2,769
Udeo
okruga u
površini
istog tipa u
Srbiji (%)
0.08
3,293,577
1,491
2.93
50,963
738
2.24
32,949
1,027
5.23
19,624
Okrug
2
(km )
Srbija
2
(km )
Pošto ga karakteriše umereno-kontinentalna klima sa veoma blagim zimama i umereno toplim
letima, leskovaĉki kraj obiluje prirodnim lepotama koje su po svojoj raznolikosti i lepoti veoma retke.
Brojne planine, jezera, reke, banje, kanjoni, klisure... odlika su ovog kraja.
Reke
Najveća reka leskovaĉkog kraja je Juţna Morava koja teĉe
od juga prema severu i zajedno sa Zapadnom Moravom ĉini
Veliku Moravu. U Juţnu Moravu se ulivaju: Vlasina, koja
zahvata vodu iz Vlasinskog jezera i protiĉe kroz Crnu Travu i
Vlasotince; Veternica, koja protiĉe kroz Leskovac; Jablanica,
koja izvire podno Goljaka i protiĉe kroz MedveĊu i Lebane;
Pusta Reka, koja kreće sa planine Radan, napuni
Brestovaĉko jezero i protiĉe kroz Bojnik. Vuĉjanka, koja
kreće sa planine Kukavice, protiĉe kroz Vuĉje i uliva se u
Veternicu. U leskovaĉkom kraju poznate su i Kozaraĉka reka,
Predejanska, Kopašniĉka i Sušica.
Slika 11. Reka Juţna Morava
21
Biljni i ţivotinjski svet
Slika 12. Obronci Babiĉke
gore
Grdelička klisura
Prirodna bogatstva leskovaĉkog kraja pogoduju velikoj raznovrsnosti
biljnog i ţivotinjskog sveta. Najrasprostranjenije su od ţivotinja: srndaći,
divlje svinje, zeĉevi, jarebice i fazani, dok je kod biljaka primetno veoma
raznoliko prisustvo lekovitih i drugih korisnih biljaka. Prva floristiĉka
istraţivanja na ovoj teritoriji vršio je osnivaĉ srpske botanike Josif Panĉić
krajem 19. veka. Zajedno sa svojim saradnicima on je pronašao na
Ostrozubu izuzetno retku biljku, endemorelikt lovor višnju - zeleniĉe
(Prunus Laurocerasus). Više od 100 godina ova biljka zaokuplja paţnju
botaniĉara iz ĉitavog sveta, jer se na nju dosada naišlo samo u
Bugarskoj i na još 2-3 lokaliteta. Zbog toga je Ostrozub proglašen
strogim prirodnim rezervatom. Inaĉe, leskovaĉki kraj poseduje još preko
50 retkih (uglavnom lekovitih) biljaka, endema i relkata.
Desetak kilometara juţno od Leskovca, prostrana leskovaĉka
kotlina poĉinje da prelazi u brdovit predeo pod šumom. Tu
nastaje ţivopisna Grdeliĉka klisura, ĉiji se najjuţniji deo zove
Momina klisura. Kroz klisuru protiĉe reka Juţna Morava. U
nastavku klisure, na 25km od Leskovca, nalazi se Predejane,
lepo planinsko izletište opkoljeno šumom, brdima, zaklonjeno
od vetra i bez magle - idealno za odmor.
Obronci Babičke gore
Slika 13. Grdeliĉka klisura
Ova netaknuta planinska lepotica bogata je raznovrsnom
divljaĉi, a njena posebnost ogleda se i u tome što se sa njenih obronaka pruţa izuzetan pogled na
Suvu planinu, tako da moţe predstavljati polaznu taĉku za organizovanje pešaĉkih planinarskih tura.
Kanjon reke Vučjanke
Protiĉući kroz useke, stene i litice planine Kukavice, reka
Vuĉjanka pravi predivne kanale, slapove i „kazane”. U
kanjonu dugom nekoliko kilometara ima više atraktivnih
mesta za kupanje. U samom središtu kanjona reke
Vuĉjanke smeštena je jedna od najstarijih hidrocentrala
na Balkanu. IzgraĊena je 1903. godine, a i danas je u
funkciji.
Slika 14. Reka Vuĉjanka
Kukavica
Potencijal za razvoj turizma u gradu Leskovcu je planina Kukavica, koja je smeštena izmeĊu Vranjske
kotline na jugu, Leskovaĉke na severu,
odnosno Grdeliĉke klisure na istoku i doline
Veternice, sa najvišim vrhom Vlainom (1441
m.n.v.). Ovako ograniĉena zahvata 587 m 2
površine. Posebna je prednost ove planine u
podatku da je od Leskovca udaljena samo 16
km. Sa njime je spojena linijama prigradskog
saobraćaja, velike uĉestalosti polazaka i
putem sa savremenim kolovozom. Planina
Kukavica raspolaţe prirodnim uslovima za
razvoj planinskog i lovnog turizma, obzirom
Slika 15. Planina Kukavica
na bogatstvo lovne divljaĉi, od kojih su najznaĉajnije divlje svinje i srneća divljaĉ. Ostale vrste divljaĉi i
ptica, kao i prisustvo predatora, dominiraju ovim prostranstvima kojima JP „Srbija šume” gazduje
preko ustanovljenog lovišta „Kukavica” koje se nalazi na 1360 m n.v. Ispred vrha postoji ski staza u
duţini od 600 m, širine 100 m, sa proseĉnim nagibom od 22%. Kukavica je idealno mesto za pripreme
sportista, planinarenje i šetnje u prirodi, seoski turizam, branje lekovitog bilja.
22
4. Ljudski resursi
4.1
Stanovništvo (broj stanovnika i stopa rasta)
Promene u broju stanovnika Srbije (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju) u prvoj deceniji
21. veka, pod velikim su uticajem turbulentnih dešavanja tokom 1990-ih. Rat na prostorima bivše
SFRJ i njegove posledice, pre svega u vidu velikog broja izbeglica i interno raselјenih lica (IRL) znatno
su ublaţile depopulacione tendencije i zamaglile sliku realnog emigracionog talasa stanovništva iz
Srbije u poslednjih 20 godina. Prilikom poreĊenja podataka poslednja dva popisa mora se voditi
raĉuna da nije primenjen isti koncept ukupnog stanovništva, ali i da su Albanci s juga Srbije
bojkotovali Popis 2011.6 U nedostatku zvaniĉnih popisnih podataka koji bi mogli biti iskorišćeni za
metodološki korektno izraĉunavanje populacionog rasta, kao i zvaniĉnih procena broja stanovnika koji
je bojkotovao Popis 2011, uraĊena su preraĉunavanja autora na osnovu kojih je neto emigracija u
meĊupopisnom periodu 2002- 2011. procenjena na 65 hilјada, a smanjenje ukupnog stanovništva na
363 hilјada (što je za oko 50 hilјada više od zvaniĉnih podataka). Negativan prirodni priraštaj je
iznosio 297 hilјada.
Smanjenje stanovništva je znatno veće na jugu nego na severu zemlje. IzmeĊu dva popisa u
Leskovcu je došlo do depopulacije koja upozorava. Prema zvaniĉnim podacima poslednjeg popisa
2011. godine, na teritoriji našeg grada ţivi 144.206 stanovnika, što je za 12.046 manje u odnosu na
popis 2002. god. Osnovni razlozi velike depopulacije leţe u niskom fertilitetu i u izuzetno visokim
stopama smrtnosti. Negativni prirodni priraštaj iznosi -6,7 na 1000 stanovnika. Migracija, odnosno
izuzetno izraţeno iseljavanje iz regiona (posebno mladih) je veliki problem grada, iako se nastavlja
višedecenijski trend prisutan na nivou cele Srbije: migracije iz sela ka gradu.
Starenje ukupne populacije (posmatrano od sredine 20. veka) je proces koji u Leskovcu, a i u
Srbiji traje već više od 40 godina, poĉev od kraja 1960-ih kada je stanovništvo bilo demografski
najmlaĊe. Uz proseĉnu starost od 41,52 godine, (Srbija 41,57 godina), indeks starenja od 111.71 u
Leskovcu, Srbija 114.32 je 2011. god. meĊu demografski najstarijim zemlјama sveta.
Prema prvim podacima popisa poljoprivrede 14% od ukupnog stanovništva je poljoprivredno
stanovništvo. Stepen obrazovanja stanovništva grada, kao i struktura struĉne ponude je nepovoljnija
nego u Republici Srbiji, a daleko zaostaje i za potrebama razvoja Grada.
Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa 2011.
1961
1971
1981
1991
2002
2011
Broj stanovnika u
opštini*
134,250 147,487
159,001 161,986 161,086
144,206
Promena broja stanovnika
u opštini
/
13,237
11,514
2,985
-900
-16,880
Stopa rasta broja
stanovnika u opštini
/
9.86
7.81
1.88
-0.56
-10.48
Broj stanovnika u okrugu* 254,855 260,982
262,531 255,011 247,834
216,304
Stope rasta broja
stanovnika u okrugu
/
2.40
0.59
-2.86
-2.81
-12.72
Izvor RZS * Broj stanovnika po prethodnoj metodologiji (ranijih popisa – pre 1991. godine)
6
(Penev, Marinković, 2012).
23
Tabela 10. Procenjeni broj stanovnika u periodu 2005-2011.
2005
2006
2007
2008
2009
Broj stanovnika u opštini 154,113 153,084 151,964 150,653 149,279
Ukupna promena broja
stanovnika u opštini
-4,864
-1,029
-1,120
-1,311
-1,374
Stopa rasta broja
stanovnika u opštini (%)
-3.06
-0.67
-0.73
-0.86
-0.91
Stope rasta broja
stanovnika u okrugu (%) 236,062 234,018 231,793 229,430 227,116
Stopa rasta broja
stanovnika u Srbiji (%)
-5.63
-0.87
-0.95
-1.02
-1.01
Izvor RZS, Popis 2011
4.2
2011
146,640
-1,320
-1,319
-0.88
-0.89
224,776
222,394
-1.03
-1.06
Stanovništvo prema tipu naselja
Tabela 11. Struktura stanovništva prema tipu naselja, 2011.
Opština
Okrug
Broj
Uĉešće (%)
Broj
Uĉešće (%)
Gradsko stanovništvo
65,289
45.27
93,679
43.31
Ostalo stanovništvo
78,917
54.73
122,625
56.69
Ukupno stanovništvo
144,206
100
216,304
100
Izvor RZS, Popis 2011
4.3
2010
147,959
Srbija
Broj
Uĉešće (%)
4,271,872
59.44
2,914,990
40.56
7,186,862
100
Vitalni dogaĎaji
Tabela 12. Vitalni dogaĎaji, 2011.
ŢivoroĊeni
ŢivoroĊeni na 1000 stanovnika
Umrli
Umrli na 1000 stanovnika
Prirodni priraštaj
Prirodni priraštaj na 1000 stanovnika
Izvor RZS, Popis 2011
Opština
1194
8,1
2178
14,9
-984
-6,7
24
Okrug
1751
7,9
3483
15,7
-1732
-7,8
Srbija
65598
9
102935
14,2
-37337
-5,2
Tabela 13. Struktura ţenskog stanovništva starog 15 godina i više prema broju
ţivoroĎene dece, 2011.
Udeo u ukupnom broju ţena
Region juţne i istoĉne Srbijea
starih 15 i više god. u opštini (%)
Ukupno
686.072
100
Nije raĊala
152.094
22,17
1 dete
135.928
19,81
2
318.377
46,41
Rodila
3
60.426
8,81
4
13.028
1,90
5 i više dece
6.219
0,91
Proseĉan broj dece
1.95
/
Izvor RZS, Popis 2011
4.4
Stanovništvo prema bračnom stanju
Tabela 14. Struktura stanovništva starog 15 i više godina prema bračnom stanju i polu,
2011.
Udeo u ukupnom broju
Muško
Ţensko
Opština
stanovnika u opštini
(%)
Ukupno
60.809
62.392
123.201
100
Neoţenjeni/neudati
17.362
11.602
28.964
23,51
Oţenjeni/udati
37.675
38.089
75.764
61,50
Razvedeni
1.672
2.464
4.136
3,36
Udovci/udovice
3.962
10.097
14.059
11,41
Nepoznato
138
140
278
0,23
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela 15. Stanovništvo staro 15 i više godine koje ţivi u vanbračnoj zajednici, prema
starosti i polu, 2011.
Udeo u ukupnom broju
Opština
stanovnika u opštini (%)
Ukupno
3.287
100
muško
1.639
1,14
Ukupno
stanovništvo
ţensko
1.648
1,14
Ukupno
215
0,15
muško
47
0,03
15-19
ţensko
168
0,12
Ukupno
490
0,34
muško
200
0,14
20-24
ţensko
290
0,20
Ukupno
513
0,36
muško
257
0,18
25-29
ţensko
256
0,18
Ukupno
852
0,59
muško
459
0,32
30-39
ţensko
393
0,27
Ukupno
545
0,38
muško
294
0,20
40-49
ţensko
251
0,17
Ukupno
404
0,28
muško
227
0,16
50-59
ţensko
177
0,12
Ukupno
268
0,19
muško
155
0,11
60 i više
ţensko
113
0,08
Izvor RZS, Popis 2011
25
4.5
Starosna struktura stanovništva
Tabela 16. Struktura stanovništva prema starosti i polu, 2011.
Opština
Ukupno
stanovništvo
0-4
5-9
10-14
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-44
45-49
50-54
55-59
60-64
65-69
70-74
75-79
80-84
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
144.206
71.632
72.574
6.124
3.127
2.997
7.387
3.770
3.617
7.494
3.926
3.568
8.690
4.539
4.151
9.064
4.659
4.405
9.043
4.636
4.407
9.169
4.652
4.517
9.993
5.093
4.900
9.500
4.748
4.752
10.171
5.131
5.040
10.104
5.116
4.988
11.559
5.821
5.738
10.513
5.160
5.353
6.861
3.308
3.553
7.572
3.376
4.196
6.377
2.718
3.659
3.312
1.355
1.957
26
Udeo u ukupnom broju
stanovnika u opštini (%)
100
49,67
50,33
4,25
2,17
2,08
5,12
2,61
2,51
5,20
2,72
2,47
6,03
3,15
2,88
6,29
3,23
3,05
6,27
3,21
3,06
6,36
3,23
3,13
6,93
3,53
3,40
6,59
3,29
3,30
7,05
3,56
3,50
7,01
3,55
3,46
8,02
4,04
3,98
7,29
3,58
3,71
4,76
2,29
2,46
5,25
2,34
2,91
4,42
1,88
2,54
2,30
0,94
1,36
85 I više
Pinoletno
stanovništvo
Izvor RZS, Popis 2011
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
1.273
497
776
118.027
58.130
59.897
Tabela 17. Struktura stanovništva po osnovnim kontigentima,
Opština, 2002
Broj
Udeo u ukupnom
stanovnika
stanovništvu (%)
Predškolski uzrast 0-6
10.892
6,97
Školski uzrast 7-14
14.806
9,48
Radni kontigent 15-64
104.241
66,71
Stanovništvo od 65 godina i više
25.441
16,28
Punoletni 18 i više
/
/
Ţene u fertilnom periodu 15-49
36.790
23,55
Ukupno
156.252
100
Izvor RZS, Popis 2011
27
0,88
0,34
0,54
81,85
40,31
41,54
2011.
Opština, 2011
Broj
Udeo u ukupnom
stanovnika
stanovništvu (%)
9.576
6,64
12.913
8,95
99.163
68,76
43.929
30,46
118.934
82,48
32.960
22,86
144.206
100
Tabela 18. Starosni indikatori stanovništva, 2011.
Opština
Okrug
Proseĉna starost (godine)
41.52
44.81
Oĉekivano trajanje ţivota - muškarci (godine)
71.12
70.89
Oĉekivano trajanje ţivota - ţene (godine)
76.07
76.14
Indeks starenja*
111.71
114.97
Izvor RZS * Indeks starenja – predstavlja odnos starog (60 i više godina) prema mladom
stanovništvu
4.6
Polna struktura stanovništva
Tabela 19. Polna struktura stanovništva, 2011.
Struktura
Broj stanovnika u
stanovništva u
opštini
opštini (%)
Muško
71.632
49,67
Ţensko
72.574
50,33
Ukupno
144.206
100
Izvor RZS, Popis 2011
4.7
Srbija
41.57
71.64
76.83
114.32
(0-19)
Struktura
stanovništva u
okrugu (%)
49,92
50,08
100
Struktura
stanovništva u Srbiji
(%)
48,69
51,31
100
Etnička struktura stanovništva
Tabela 20. Struktura stanovništva prema
Opština
Udeo u
ukupnom
Broj
stanovništvu
(%)
Srbi
133.623
92,66
Crnogorci
192
0,13
Jugosloveni
88
0,06
Albanci
20
0,01
Bošnjaci
5
0,00
Bugari
91
0,06
Bunjevci
0
0,00
Vlasi
2
0,00
Goranci
4
0,00
MaĊari
15
0,01
Makedonci
291
0,20
Muslimani
19
0,01
Nemci
19
0,01
Romi
7.700
5,34
Rumuni
4
0,00
Rusi
13
0,01
Rusini
2
0,00
Slovaci
9
0,01
Slovenci
19
0,01
Ukrajinci
8
0,01
Hrvati
55
0,04
Ĉesi
0
0,00
Ostali
96
0,07
Neopredeljeni
965
0,67
Regionalna
16
0,01
pripadnost
Nepoznato
950
0,66
Ukupno
144.206
100
Izvor RZS, Popis 2011
etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti, 2011.
Okrug
Srbija
Udeo u
Udeo u
ukupnom
ukupnom
Broj
Broj
stanovništvu
stanovništvu
(%)
(%)
199.901
92,53
5.988.150
83,32
386
0,18
38.527
0,54
96
0,04
23.303
0,32
548
0,25
5.809
0,08
6
0,00
145.278
2,02
107
0,05
18.543
0,26
0
0,00
16.706
0,23
4
0,00
35.330
0,49
27
0,01
7.767
0,11
23
0,01
253.899
3,53
354
0,16
22.755
0,32
28
0,01
22.301
0,31
20
0,01
4.054
0,06
11.436
5,29
147.604
2,05
15
0,01
29.332
0,41
25
0,01
3.247
0,05
3
0,00
14.246
0,20
14
0,01
52.750
0,73
22
0,01
4.033
0,06
10
0,00
4.903
0,07
78
0,04
57.900
0,81
0
0,00
0
0,00
124
0,06
17.568
0,24
1.573
0,73
160.346
2,23
16
0,01
30.771
0,43
1.488
216.034
0,69
100
81.740
7.186.862
1,14
100
28
4.8
Struktura stanovništva prema veroispovesti
Tabela 21. Struktura stanovništva prema veroispovesti, 2011.
Opština
Okrug
Broj
(%)
Broj
(%)
Islamska
189
0,13
815
0,38
Judaistiĉka
0
0,00
0
0,00
Katoliĉka
122
0,08
164
0,08
Pravoslavna
133.893
92,85
201.969
93,37
Protestantska
2.493
1,73
2.575
1,19
Ostale hrišćanske
135
0,09
143
0,07
Istoĉnjaĉke
7
0,00
11
0,01
veroispovesti
Ostale veroispovesti
9
0,01
14
0,01
Agnostici
25
0,02
30
0,01
Neizjašenjen
3.264
2,26
4.824
2,23
Nije vernik
508
0,35
575
0,27
Nepoznato
1.471
1,02
2.842
1,31
Izvor RZS, Popis 2011
4.9
Srbija
Broj
222.828
578
356.957
6.079.396
71.284
3.211
(%)
3,10
0,01
4,97
84,59
0,99
0,04
1.237
0,02
1.776
4.010
220.735
80.053
99.714
0,02
0,06
3,07
1,11
1,39
Struktura stanovništva prema maternjem jeziku
Tabela 22. Struktura stanovništva prema maternjem jeziku, 2011.
Opština
Okrug
Srbija
Broj
(%)
Broj
(%)
Broj
(%)
Srpski
135.820
94,18
203.703
94,17
6.330.919
88,09
Albanski
16
0,01
544
0,25
10.040
0,14
Bosanski
7
0,00
9
0,00
138.871
1,93
Bugarski
56
0,04
64
0,03
13.337
0,19
Vlaški
2
0,00
4
0,00
43.095
0,60
MaĊarski
15
0,01
20
0,01
243.146
3,38
Makedonski
221
0,15
271
0,13
12.706
0,18
Romski
6.576
4,56
9.278
4,29
100.668
1,40
Rumunski
3
0,00
18
0,01
29.075
0,40
Slovaĉki
4
0,00
7
0,00
49.796
0,69
Hrvatski
38
0,03
51
0,02
19.223
0,27
Ostali jezici
207
0,14
319
0,15
67.795
0,94
Nepoznato
1.241
0,86
2.016
0,93
128.191
1,78
Ukupno
144.206
100
216.304
100
7.186.862
100
Izvor RZS, Popis 2011
4.10 Stanovništvo prema aktivnosti
Od ukupnog broja stanovništva na teritoriji grada Leskovca, ekonomski aktivno stanovništvo
ĉini 41,24%, od ĉega 26,53% obavlja zanimanje, a 14,71% su nezaposleni. Procenat ekonomski
neaktivnog stanovništva u odnosu na ukupan broj stanovništva je dosta veći od ekonomski aktivnog
stanovništvo i iznosi 84.730 stanovnika, odnosno 58,76%. Najveći procenat ĉine penzioneri sa
21,57%, dok su a drugom mestu deca mlaĊa od 15 godina sa 14,57%.
4.10.1 Struktura stanovništva prema ekonomskoj aktivnosti
Tabela 23. Struktura stanovništva prema ekonomskoj aktivnosti i polu, 2011.
Udeo u ukupnom
Udeo u ukupnom
ekonomski
Opština
stanovništvu
aktivnom
opštine (%)
stanovništvu (%)
Ukupno stanovništvo
144.206
100
/
Ukupno
59.476
41.24
100
Ekonomski aktivno
Muško
35.150
24.37
59,10
stanovništvo
Ţensko
24.326
16.87
40,90
Ekonomski aktivno
Ukupno
38.260
26.53
64,33
29
stanovništvo koje
obavlja zanimanje
Nezaposleni
Nekada radili
Traţe prvi posao
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
23.600
14.660
21.216
11.550
9.666
11.955
6.951
5.004
9.261
4.599
4.662
16.37
10.17
14.71
8.01
6.70
8.29
4.82
3.47
6.42
3.19
3.23
39,68
24,65
35,67
19,42
16,25
20,10
11,69
8,41
15,57
7,73
7,84
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela 24. Struktura stanovništva prema ekonomskoj neaktivnosti i polu, 2011.
Udeo u ukupnom
Udeo u ukupnom
ekonomski
Opština
stanovništvu
neaktivnom
opštine (%)
stanovništvu (%)
Ukupno stanovništvo
144.206
100
/
Ukupno
84.730
58.76
100
Ekonomski
Muško
36.482
25.30
43.06
neaktivni
Ţensko
48.248
33.46
56.94
Ukupno
21.005
14.57
24.79
Deca mlaĊa od 15
Muško
10.823
7.51
12.77
godina
Ţensko
10.182
7.06
12.02
Ukupno
31.108
21.57
36.71
Penzioneri
Muško
13.490
3.35
15.92
Ţensko
17.618
12.22
20.79
Ukupno
551
0.38
0.65
Lica sa prihodima
Muško
443
0.31
0.52
od imovine
Ţensko
108
0.07
0.13
Ukupno
11.205
7.77
13.22
Uĉenici/studenti
Muško
5.452
3.78
6.43
(15 i više godina)
Ţensko
5.753
3.99
6.79
Ukupno
13.522
9.38
15.96
Lica koja obavljaju
Muško
1.832
1.27
2.16
kućne poslove
Ţensko
11.690
8.11
13.80
Ukupno
7.339
5.09
8.66
Ostalo
Muško
4.442
3.08
5.24
Ţensko
2.897
2.01
3.42
Izvor RZS, Popis 2011
30
4.11 Obrazovna struktura stanovništva
Tabela 25. Struktura stanovništva starog 15 i više godina prema školskoj spremi i pismenosti,
2011.
Opština (broj)
Opština (%)
Srbija (%)
mušukumušukumušukupno
ţene
ţene
Ţene
karci
pno
karci
pno
karci
Ukupno
123.201
60.809
62.392
100
100
100
100
100
100
stanovništvo (>15)
Bez školske spreme
6.095
955
5.140
4,95
1,57
4,17
2,68
0,50
2,18
Nepotpuno
osnovno
17.320
6.912
10.408
14,06
11,37
8,45
11,00
3,91
7,08
obrazovanje
Osnovno
22.696
11.449
11.247
18,42
18,83
9,13
20,76
9,63
11,1
obrazovanje
Srednje
obrazovanje
49,61
54,35
22,79
48,93
26,18
22,7
49,61
54,3
22,8
ukupno
Gimnazija
4.042
1.677
2.365
3,28
2,76
1,92
5,06
1,92
3,14
Srednje
struĉne škole u
trajanju
27.201
16.694
10.507
22,08
27,45
8,53
19,26
12,08
7,18
manjem od 4
godine
Srednje
struĉne škole u
29.308
14.148
15.160
23,79
23,27
12,3
23,78
11,46
12,3
trajanju od 4
godine
Specijalizacija posle
srednjeg
569
529
40
0,46
0,87
0,03
0,84
0,73
0,11
obrazovanja
Više obrazovanje
6.621
3.559
3.062
5,37
5,85
2,49
5,65
2,81
2,84
Visoko obrazovanje
8.616
4.558
4.058
6,99
7,50
3,29
10,59
5,01
5,57
Nepoznato
733
328
405
0,59
0,54
0,33
0,40
0,18
0,21
Izvor RZS, Popis 2011
31
Tabela 26. Stanovništvo staro 10 i više godina prema polu, a nepismeni prema starosti,
2011.
Opština
Opština
Opština
Opština (broj)
(%)
(%)
(%)
ukupno
muškarci
ţene
ukupno
muškarci
ţene
Ukupno
130.695
64.735
65.960
100
100
100
stanovništvo (>10)
Nepismeni - ukupno
5.398
763
4.635
4,13
1,18
7,03
10 - 14 godina
50
23
27
0,04
0,04
0,04
15 - 19 godina
78
40
38
0,06
0,06
0,06
20 - 34 godina
312
114
198
0,24
0,18
0,30
35 - 49 godina
301
88
213
0,23
0,14
0,32
50 - 64 godina
449
113
336
0,34
0,17
0,51
65 i više
4.208
385
3.823
3,22
0,59
5,80
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela 27. Stanovništvo staro 15 i više godina prema kompjuterskoj pismenosti, 2011.
Ukupno
Kompjuterski pismena lica
Lica koja delimiĉno poznaju
rad na raĉunaru
Kompjuterski nepismena lica
Izvor RZS, Popis 2011
muško
ţensko
Ukupno
muško
ţensko
Ukupno
muško
ţensko
Ukupno
muško
ţensko
Opština (broj)
Udeo u ukupnom broju
stanovnika u opštini (%)
123201
60809
62392
31060
16348
14712
17166
9134
8032
74975
35327
39648
100
49,36
50,64
25,21
13,27
11,94
13,93
7,41
6,52
60.86
28.67
32.18
4.12 Invaliditet
Tabela 28. Struktura stanovništva prema statusu invaliditeta, starosi, polu i tipu naselja
2011.
Osobe sa
Udeo osoba sa
Opština
invaliditet
invaliditetom u ukupnom
om
broju stanovništva %
12,729
Ukupno stanovništvo
144,206
8.83
4,666
Gradsko stanovništvo
65,289
3.24
1,925
Muško
31,616
1.33
2,741
Ţensko
33,673
1.90
50
Ukupno
10,020
0.03
Deca mlaĊa od
19
Muško
5,133
0.01
15 godina
31
Ţensko
4,887
0.02
27
Ukupno
3,882
0.02
22
15-19
Muško
2,047
0.02
5
Ţensko
1,835
0.00
101
Ukupno
8,892
0.07
20-29
58
Muško
4,501
0.04
32
30-49
50-59
60-64
65 i više
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ostalo stanovništvo
Deca mlaĊa od
15 godina
15-19
20-29
30-49
50-59
60-64
65 i više
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
Ukupno
Muško
Ţensko
4,391
18,186
8,859
9,327
10,009
4,744
5,265
4,798
2,239
2,559
15,893
7,161
8,732
78,917
40,016
38,901
10,985
5,690
5,295
4,808
2,492
2,316
9,215
4,794
4,421
20,647
10,765
9,882
11,654
6,193
5,461
5,715
2,921
2,794
15,893
7,161
8,732
43
430
227
203
867
397
470
620
296
324
2,571
906
1,665
8,063
3,518
4,545
66
40
26
48
31
17
97
30
37
572
267
305
1,282
637
645
910
446
464
5,088
2,037
3,051
0.03
0.30
0.16
0.14
0.60
0.28
0.33
0.43
0.21
0.22
1.78
0.63
1.15
5.59
2.44
3.15
0.05
0.03
0.02
0.03
0.02
0.01
0.07
0.02
0.03
0.40
0.19
0.21
0.89
0.44
0.45
0.63
0.31
0.32
3.53
1.41
2.12
Izvor RZS, Popis 2011.
Tabela 29.Osobe sa invaliditetom prema vrsti problema, starosti i polu, 2011.
Problemi sa
hodanjem/
penjanjem
pamćenjem/
vidom sluhom
samostalnošću komunikacijom
uz
koncetracijim
stepenice
Ukupno
5602
3554
7525
2527
1995
1366
2330
1775
2902
1036
794
600
Muško
3272
1839
4623
1491
1201
766
Ţensko
Deca
16
27
36
42
Ukupno
43
45
mlaĊa
23
6
19
14
18
22
Muško
od 15
20
10
26
13
18
20
godina Ţensko
15-19 Ukupno
24
16
29
22
23
23
33
16
Muško
8
Ţensko
73
Ukupno
20-29
40
Muško
33
Ţensko
344
Ukupno
30-49
167
Muško
177
Ţensko
993
Ukupno
50-59
486
Muško
Ţensko
507
Ukupno
664
60-64
Muško
295
Ţensko
369
Ukupno 3461
65 i
Muško
1303
više
Ţensko
2158
Izvor: RZS, Popis 2011
10
6
33
20
13
166
75
91
423
246
177
329
189
140
2571
1169
1402
23
6
78
44
34
470
230
240
1152
511
641
908
434
474
4843
1641
3202
16
6
57
28
29
215
102
113
320
166
154
194
98
96
1692
612
1080
34
18
5
51
25
26
157
76
81
196
100
96
143
85
58
1389
472
917
18
5
67
36
31
168
84
84
143
83
60
108
62
46
815
295
520
4.13 Domaćinstva i porodice
4.13.1 Domaćinstva
Tabela 30. Struktura domaćinstava prema broju članova, 2011.
Udeo u ukupnom
broju domaćinstava
u opštini (%)
100
16,22
23,35
17,87
18,88
11,00
12,68
/
/
/
Broj
Domaćinstva u opštini
Proseĉan broj ĉlanova
domaćinstva
Izvor RZS, Popis 2011
4.14
Ukupno
sa 1 ĉlanom
2
3
4
5
6 i više
Opština
Okrug
Srbija
43.603
7.074
10.182
7.791
8.232
4.796
5.528
3,30
3,24
2,88
Migracije stanovništva
4.14.1 Doseljenici
Tabela 31. Broj doseljenika po vremenskim periodima.
Broj doseljenika u
opštinu
Udeo u
ukupnom broju
doseljenika u
opštini (%)
/
/
100
47.85
7.34
6.96
7.07
8.44
6.02
8.18
8.14
Udeo u ukupnom
broju stanovnika u
opštini (%)
Ukupan broj stanovnika
144.206
100
Od roĊenja stanuje u istom mestu
92.612
64,22
Ukupno
51594
35,78
1980 i ranije
24.688
17,12
1981-1985
3.787
2,63
1986-1990
3.590
2,49
Doseljenici
1991-1995
3.648
2,53
1996-2000
4.355
3,02
2001-2005
3.105
2,15
2006 i kasnije
4.220
2,93
Nepoznato
4.201
2,91
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela 32. Struktura doseljenika prema području sa kojeg su doseljeni, 1948-2011.
Doseljenici – ukupno
Doseljenici iz Srbije
Doseljeni iz inostranstva
Iz
Iz
Iz
Iz
Iz
Iz
Srbije - ukupno
drugog mesta iste opštine
druge opštine iste oblasti
druge oblasti
inostranstva - ukupno
bivših republika SFRJ
Iz ostalih zemalja
Nepoznato
Izvor RZS, Popis 2011
35
Opština
Udeo u ukupnom
broju doseljenika u
opštinu (%)
51.594
48.405
24.743
10.677
12.985
3.166
2.390
776
23
100
93,82
47,96
20,69
25,17
6,14
4,63
1,50
0,04
4.14.2
Dnevne migracije
Tabela 33. Dnevne migracije prema tipu migranata, 2011.
Dnevni migranti – ukupno
Dnevni migranti koji
obavljaju zanimanje
Dnevni migranti koji se
školuju
ukupno
u drugom naselju iste opštine
u drugoj opštini iste oblasti
u drugoj oblasti
u drugoj drţavi
ukupno
u drugom naselju iste opštine
u drugoj opštini iste oblasti
u drugoj oblasti
u drugoj drţavi
Opština
(broj)
Udeo u ukupnom
broju dnevnih
migranata (%)
19.567
10.961
8.226
645
2.074
16
8.606
6.672
217
1.704
13
100
56.02
42,04
3,30
10,60
0,08
43,98
34,10
1,11
8,71
0,07
Izvor RZS, Popis 2011
5 Stambeni resursi
Stambeni fond Leskovca ĉini preko 50.000 stanova, sa proseĉnom površinom od 69.54m2.
Najveći broj stanova je u vlasništvu fiziĉkih lica, ĉak 95.21% od ĉega je najveći broj trosobnih
i ĉetvorosobnih stanova. Dinamiĉna stambena izgradnja bila je 60-ih godina 20-tog veka, dok je posle
2000. godine drastiĉno smanjena.
5.1
Stambena statistika
Tabela 34. Struktura stanova za stalno stanovanje prema broju soba, 2011.
Udeo u
Proseĉna površina stana (m2)
ukupnom
Opština
broju stanova
Opština
Okrug
Srbija
u opštini (%)
Stanovi - ukupno
49,915
100
69.54
69.13
72.30
1-sobni
1,225
2.45
22.72
22.32
25.45
2-sobni
6,137
12.29
37.21
37.03
38.03
Vrsta stana
3-sobni
15,809
31.67
0.06
56.20
57.78
4-sobni
15,030
30.11
72.94
71.86
76.44
5 i više sobni
11,714
23.47
104.56
104.69
118.40
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela 35. Struktura nastanjenih stanova prema svojini stana, 2011.
Udeo u
ukupnom
broju
Ukupno
Vlasništvo
Zakup
Podstanarstvo
stanova u
opštini
(%)
Leskovac
42,549
100.00
39,310
304
806
Privatna svojina 1
40511
95.21
37,762
68
704
lica
Privatna svojina 2
1694
3.98
1,548
1
28
više lica
214
0.50
/
176
38
Javna (Drţavna)
118
0.28
/
59
36
Ostali oblici
Izvor RZS, Popis 2011
36
Srodstvo
Ostalo
2,117
12
1,977
/
117
/
/
23
/
/
Tabela 36 . Struktura nastanjenih stanova prema broju domaćinstava i lica, 2011.
Udeo u ukupnom broju
Opština
stanova u opštini (%)
Nastanjeni stanovi - ukupno
42549
100
1 domaćinstvo
41754
98.13
2 domaćinstva
736
1.73
3 i više domaćinstava
59
0.14
1 lice
6737
15.83
2
9682
22.75
Stanovi u kojima
stanuje
3
7447
17.50
4
7904
18.58
5
4876
11.46
6
3819
8.98
7 i više lica
2084
4.90
Izvor RZS, Popis 2011
5.2
Stambena izgradnja
Tabela 37. Stambena izgradnja, 2011.
Opština
Okrug
Srbija
151
120
31
9,505
79.21
197
163
34
13,677
83.91
38,519
18,449
20,070
1,184,689
64.21
Broj stanova – ukupno
Broj završenih stanova
Broj nezavršenih stanova
Proseĉna površina završenih stanova (m2)
Broj izgraĊenih stanova na 1000 stanovnika
Izvor RZS, Popis 2011
Tabela 38. Vrednost izvedenih graĎevinskih radova, 2011.
Opština
Udeo u vrednosti svih
(€)*
graĊevinskih radova (%)
28,183,570
100
Vrednost izvedenih graĊevinskih radova - ukupno
1,514,743
5.37
Stambena izgradnja - ukupno
834,360
2.96
Stambena izgradnja u privatnoj svojini
680,383
2.41
Stambena izgradnja u ostalim oblicima svojine
Izvor: RZS Opštine i regioni 2012 * po proseĉnom srednjem kursu NBS za 2011. godinu
Tabela 39. Cene stanova novogradnje, 2011
Opština
Proseĉna površina stanova (m2)
Cena stana (€/m2)
Cena graĊevinskog zemljišta (€/m2)
Cena graĊenja (€/m2)
Ostali troškovi (€/m2)
Izvor: RZS Opštine i regioni 2012
56
686
12
513
161
37
Beograd
67
1,795
537
1,068
189
Srbija
(prosek)
58
1,327
337
811
180
6 Privreda
6.1
Privredna struktura po delatnostima
Tabela 40. Broj preduzeća po delatnostima i veličini, 2012.
Udeo u ukupnom broju
preduzeća istog sektora
(%)
Broj preduzeća
Naziv sektora
Mala
Srednja
Velika
Ukupno
Mala
Srednja
Velika
Udeo u
ukupno
m broju
preduze
ća (%)
SEKTOR A –Poljoprivreda,
šumarstvo i ribarstva (Oblasti:
01,02,03)
22
1
0
23
95,65
4,35
0,00
2,82
SEKTOR B - Rudarstvo
(Oblasti: 05,06,07,08,09)
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
196
20
2
218
89,91
9,17
0,92
26,68
1
1
0
2
50,00
50,00
0,00
0,24
5
2
1
8
62,50
25,00
12,50
0,98
65
4
69
94,20
5,80
0,00
8,45
279
7
1
287
97,21
2,44
0,35
35,13
70
2
0
72
97,22
2,78
0,00
8,81
8
1
0
9
88,89
11,11
0,00
1,10
15
0
0
15
100,00
0,00
0,00
1,84
4
0
0
4
100,00
0,00
0,00
0,49
SEKTOR L - Poslovanje
nekretninama (Oblast: 68)
1
0
0
1
100,00
0,00
0,00
0,12
SEKTOR M - Struĉne, nauĉne,
inovacione i tehniĉke delatnosti
(Oblast: 69,70,71,72,73,74,75)
51
0
0
51
100,00
0,00
0,00
6,24
SEKTOR N - Administrativne i
pomoćne usluţne delatnosti
(Oblast: 77,78,79,80,81,82)
26
0
0
26
100,00
0,00
0,00
3,18
SEKTOR O - Drţavna uprava i
obavezno socijalno osiguranje
(Oblast: 84) - Nema podataka
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
SEKTOR P – Obrazovanje
(Oblast: 85)
21
0
0
21
100,00
0,00
0,00
2,57
SEKTOR C –PreraĊivaĉka
industrija (Oblasti:
0,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20
,21,22,23,24,25,26,27,28,29,30,
31,32,33)
SEKTOR D - Snabdevanje
elektriĉnom energijom, gasom i
parom
(Oblast: 35)
SEKTOR E - Snabdevanje
vodom i upravljanje otpadnim
vodama, kontrolisanje procesa
uklanjanja otpada i sliĉne
aktivnosti
(Oblast: 36,37,38,39)
SEKTOR F - GraĊevinarstvo
(Oblast:41,42,43)
SEKTOR G - Trgovina na veliko
i malo i popravka motornih
vozila
(Oblast: 45,46,47)
SEKTOR H - Saobraćaj i
skladištenje (Oblast:
49,50,51,52,53)
SEKTOR I –Usluge smeštaja i
ishrane (Oblast: 55,56)
SEKTOR J - Informisanje i
komunikacije (Oblast:
58,59,60,61,62,63)
SEKTOR K - Finansijske
delatnosti i delatnosti osiguranja
(Oblast: 64,65,66)
38
SEKTOR Q - Zdravstvena i
socijalna zaštita (Oblast:
86,87,88)
1
0
0
1
100,00
0,00
0,00
0,12
SEKTOR R - Umetnost, zabava i
rekreacija (Oblast: 90,91,92,93)
2
1
0
3
66,67
33,33
0,00
0,37
SEKTOR S - Ostale usluţne
delatnosti (Oblast: 94,95,96)
7
0
0
7
100,00
0,00
0,00
0,86
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
774
39
4
817
94,74
4,77
0,49
100,00
SEKTOR T - Delatnosti
domaćinstva kao poslodavca,
Delatnnosti domaćinstva koja
proizvode robu i usluge za
sopstvene potrebe
(Oblast: 97,98) - Nema podataka
SEKTOR U –Delatnosti
eksteritorijalnih organizacija i
tela
(Oblast: 99) - Nema podataka
UKUPNO:
Izvor: APR
Tabela 41. Broj radnika u preduzećima po delatnosti i veličini preduzeća, 2012.
Udeo u ukupnom broju
radnika istog sektora (%)
Broj radnika u preduzećima
Naziv sektora
Srednja
Velika
Ukupan
broj
radnika
35
232
0
267
0
0
0
1005
1873
0
Mala
SEKTOR A - Poljoprivreda,
šumarstvo i ribarstvo (Oblast:
01,02,03)
SEKTOR B - Rudarstvo (Oblast:
05,06,07,08,09) - Nema
podataka
SEKTOR C – PreraĊivaĉka
industrija – ukupno (Oblast:
10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,2
0,21,22,23,24,25,26,27,28,29,30
,31,32,33)
SEKTOR D – Snabdevanje
elektriĉnom energijom, gasom,
parom i klimatizacija (Oblast:
35)
SEKTOR E – Snabdevanje
vodom, upravljanje otpadnim
vodama, kontrolisanje procesa
uklanjanja otpada i sliĉne
aktivnosti (Oblast: 36,37,38,39)
SEKTOR F – GraĊevinarstvo
(Oblast:41,42,43)
SEKTOR G - Trgovina na veliko
i malo i popravka motornih
vozila
(Oblast: 45,46,47)
SEKTOR H - Saobraćaj i
skladištenje (Oblast:
49,50,51,52,53)
SEKTOR I – Usluge smeštaja i
ishrane (Oblast: 55,56)
SEKTOR J - Informisanje i
komunikacije (Oblast:
58,59,60,61,62,63)
SEKTOR K - Finansijske
delatnosti i delatnosti osiguranja
(Oblast: 64,65,66)
Srednja
Velika
13,11
86,89
0,00
3,27
0
0,00
0,00
0,00
0,00
536
3414
29,44
54,86
15,70
41,75
67
0
67
0,00
100,00
0,00
0,82
114
388
397
899
12,68
43,16
44,16
10,99
324
212
0
536
60,45
39,55
0,00
6,55
799
424
293
1516
52,70
27,97
19,33
18,54
426
197
0
623
68,38
31,62
0,00
7,62
23
115
0
138
16,67
83,33
0,00
1,69
95
0
0
95
100,00
0,00
0,00
1,16
9
0
0
9
100,00
0,00
0,00
0,11
39
Mala
Udeo u
ukupno
m broju
radnika
(%)
SEKTOR L - Poslovanje
nekretninama (Oblast: 68)
SEKTOR M - Struĉne, nauĉne,
inovacione i tehniĉke delatnosti
(Oblast: 69,70,71,72,73,74,75)
SEKTOR N - Administrativne i
pomoćne usluţne delatnosti
(Oblast: 77,78,79,80,81,82)
SEKTOR O - Drţavna uprava i
obavezno socijalno osiguranje
(Oblast: 84) - Nema podataka
SEKTOR P – Obrazovanje
(Oblast: 85)
SEKTOR Q - Zdravstvena i
socijalna zaštita (Oblast:
86,87,88)
SEKTOR R - Umetnost, zabava i
rekreacija (Oblast: 90,91,92,93)
SEKTOR S - Ostale usluţne
delatnosti (Oblast: 94,95,96)
SEKTOR T - Delatnosti
domaćinstva kao poslodavca,
Delatnnosti domaćinstva koja
proizvode robu i usluge za
sopstvene potrebe
(Oblast: 97,98) - Nema podataka
SEKTOR U –Delatnosti
eksteritorijalnih organizacija i
tela
(Oblast: 99) - Nema podataka
UKUPNO:
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
159
0
0
159
100,00
0,00
0,00
1,94
69
0
0
69
100,00
0,00
0,00
0,84
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
72
0
0
72
100,00
0,00
0,00
0,88
103
0
0
103
100,00
0,00
0,00
1,26
66
119
0
185
35,68
64,32
0,00
2,26
25
0
0
25
100,00
0,00
0,00
0,31
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
3324
3627
1226
8177
40,65
44,36
14,99
100,00
Izvor: APR
Tabela 42. Broj preduzeća u preraĎivačkoj industriji (Sektor C) po delatnosti i veličini, 2012.
Udeo u ukupnom broju
preduzeća istog sektora
(%)
Broj preduzeća
Naziv Oblasti
Udeo u
ukupno
m broju
preduze
ća (%)
Mala
Srednja
Velika
Ukupno
Mala
Srednja
Velika
44
7
1
52
84,62
13,46
1,92
23,85
OBLAST 11 – Proizvodnja pića
OBLAST 12 – Proizvodnja
duvanskih proizvoda - Nema
podataka
3
0
0
3
100,00
0,00
0,00
1,38
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
OBLAST 13 – Proizvodnja tekstila
OBLAST 14 – Proizvodnja
odevnih predmeta
OBLAST 15 – Proizvodnja koţe i
predmeta od koţe
OBLAST 16 – Prerada drveta i
proizvodnja od drveta, plute,
slame i pruća, osim nameštaja
OBLAST 17 – Proizvodnja papira
i proizvoda od papira
OBLAST 18 – Štampanje i
umnoţavanje audio i video
opreme
OBLAST 19 – Proizvodnja koksa i
derivate od nafte - Nema
podataka
OBLAST 20 – Proizvodnja
hemikalija i hemijskih proizvoda
20
2
0
22
90,91
9,09
0,00
10,09
14
1
0
15
93,33
6,67
0,00
6,88
1
0
0
1
100,00
0,00
0,00
0,46
28
1
0
29
96,55
3,45
0,00
13,30
9
0
0
9
100,00
0,00
0,00
4,13
4
0
0
4
100,00
0,00
0,00
1,83
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
12
3
0
15
80,00
20,00
0,00
6,88
OBLAST 10 – Proizvodnja
prehrambenih proizvoda
40
OBLAST 21 - Proizvodnja
osnovnih farmaceutskih
proizvoda i preparata
OBLAST 22 - Proizvodnja
proizvoda od gume i plastike
OBLAST 23 - Proizvodnja
proizvoda od nemetalnih
minerala
OBLAST 24 - Proizvodnja
osnovnih metala
OBLAST 25 - Proizvodnja
metalnih proizvoda osim mašina
i ureĊaja
OBLAST 26 – Proizvodnja
raĉunara, elektronskih i optiĉkih
proizvoda
OBLAST 27 – Proizvodnja
elektriĉne opreme
OBLAST 28 – Proizvodnja
nepomenutih mašina i
nepomenute opreme
OBLAST 29 – Proizvodnja
motornih vozila, prikolica i
poluprikolica
OBLAST 30 – Proizvodnja ostalih
saobraćajnih sredstava - Nema
podataka
OBLAST 31 – Proizvodnja
nameštaja
OBLAST 32 – Ostale
preradjivaĉke delatnosti
OBLAST 33 – Popravka i
montaţa mašina i opreme Nema podataka
U K U P N O:
0
0
1
1
0,00
0,00
100,0
0
0,46
8
2
0
10
80,00
20,00
0,00
4,59
8
1
0
9
88,89
11,11
0,00
4,13
1
1
0
2
50,00
50,00
0,00
0,92
13
2
0
15
86,67
13,33
0,00
6,88
4
0
0
4
100,00
0,00
0,00
1,83
6
0
0
6
100,00
0,00
0,00
2,75
8
0
0
8
100,00
0,00
0,00
3,67
1
0
0
1
100,00
0,00
0,00
0,46
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
9
0
0
9
100,00
0,00
0,00
4,13
3
0
0
3
100,00
0,00
0,00
1,38
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
196
20
2
218
89,91
9,17
0,92
100,00
Izvor: APR
41
Tabela 43. Broj radnika u preduzećima u preraĎivačkoj industriji (Sektor C) po delatnosti i veličini,
2012.
Udeo u ukupnom broju
radnika istog sektora (%)
Broj radnika u preduzećima
Naziv Oblasti
OBLAST 10 – Proizvodnja
prehrambenih proizvoda
OBLAST 11 – Proizvodnja
pića
OBLAST 12 – Proizvodnja
duvanskih proizvoda - Nema
podataka
OBLAST 13 – Proizvodnja
tekstila
OBLAST 14 – Proizvodnja
odevnih predmeta
OBLAST 15 – Proizvodnja
koţe i predmeta od koţe
OBLAST 16 – Prerada drveta
i proizvodnja od drveta,
plute, slame i pruća, osim
nameštaja
OBLAST 17 – Proizvodnja
papira i proizvoda od papira
OBLAST 18 – Štampanje i
umnoţavanje audio I video
opreme
OBLAST 19 – Proizvodnja
koksa i derivate od nafte Nema podataka
OBLAST 20 – Proizvodnja
hemikalija i hemijskih
proizvoda
OBLAST 21 - Proizvodnja
osnovnih farmaceutskih
proizvoda i preparata
OBLAST 22 - Proizvodnja
proizvoda od gume i plastike
OBLAST 23 - Proizvodnja
proizvoda od nemetalnih
minerala
OBLAST 24 - Proizvodnja
osnovnih metala
OBLAST 25 - Proizvodnja
metalnih proizvoda osim
mašina i ureĊaja
OBLAST 26 – Proizvodnja
raĉunara, elektronskih i
optiĉkih proizvoda
OBLAST 27 – Proizvodnja
elektriĉne opreme
OBLAST 28 – Proizvodnja
nepomenutih mašina i
nepomenute opreme
OBLAST 29 – Proizvodnja
motornih voziLA, prikolica i
poluprikolica
OBLAST 30 – Proizvodnja
ostalih saobraćajnih
sredstava - Nema podataka
OBLAST 31 – Proizvodnja
nameštaja
Udeo u
ukupnom
broju
radnika
(%)
Mala
Srednja
Velika
Ukupan
broj
radnika
Mala
Srednja
Velika
280
491
125
896
31,25
54,80
13,95
26,24
11
0
0
11
100,00
0,00
0,00
0,32
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
55
51
0
106
51,89
48,11
0,00
3,10
119
197
0
316
37,66
62,34
0,00
9,26
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
152
72
0
224
67,86
32,14
0,00
6,56
13
0
0
13
100,00
0,00
0,00
0,38
9
0
0
9
100,00
0,00
0,00
0,26
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
79
290
0
369
21,41
78,59
0,00
10,81
0
0
411
411
0,00
0,00
100,0
0
12,04
19
263
0
282
6,74
93,26
0,00
8,26
51
186
0
237
21,52
78,48
0,00
6,94
2
149
0
151
1,32
98,68
0,00
4,42
88
174
0
262
33,59
66,41
0,00
7,67
14
0
0
14
100,00
0,00
0,00
0,41
16
0
0
16
100,00
0,00
0,00
0,47
42
0
0
42
100,00
0,00
0,00
1,23
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
51
0
0
51
100,00
0,00
0,00
1,49
42
OBLAST 32 – Ostale
preradjivaĉke delatnosti
OBLAST 33 – Popravka i
montaţa mašina i opreme Nema podataka
U K U P N O:
4
0
0
4
100,00
0,00
0,00
0,12
0
0
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
1005
1873
536
3414
29,44
54,86
15,70
100,00
Izvor: APR
Tabela 44. Broj brisanih/ugašenih i novoosnovanih privrednih društava, 2010-2012.
Brisana/ugašena
Novoosnovana
2010
198
71
2011
168
66
2012
Izvor: APR
82
70
43
Tabela 45. Struktura preduzetničkih radnji po delatnostima, 2012.
Naziv sektora
Broj
preduzetniĉkih
radnji po
sektorima
Udeo u
ukupnom broju
preduzetniĉkih
radnji (%)
Broj radnika u
preduzetniĉkim
radnjama po
sektorima
Udeo u
ukupnom
broju radnika
u
preduzetniĉkim
radnjama (%)
SEKTOR A - Poljoprivreda, šumarstvo i
ribarstvo (Oblast: 01,02,03)
1
0,12
0
0,00
SEKTOR B -Rudarstvo (Oblast: 05, 06,
07, 08, 09) - Nema podataka
0
0,00
0
0,00
187
22,48
672
41,64
0
0,00
0
0,00
6
0,72
1
0,06
SEKTOR F – GraĊevinarstvo
(Oblast: 41, 42, 43 )
40
4,81
89
5,51
SEKTOR G - Trgovina na veliko i malo
i popravka motornih vozila
(Oblast: 45, 46, 47)
377
45,31
488
30,24
SEKTOR H - Saobraćaj i skladištenje
(Oblast: 49, 50, 51, 52, 53)
17
2,04
10
0,62
58
6,97
127
7,87
6
0,72
6
0,37
27
3,25
32
1,98
2
0,24
1
0,06
63
7,57
92
5,70
12
1,44
45
2,79
0
0,00
0
0,00
1
0,12
0
0,00
6
0,72
21
1,30
2
0,24
5
0,31
27
3,25
25
1,55
0
0,00
0
0,00
SEKTOR C – PreraĊivaĉka industrija –
ukupno (Oblast: 10, 11, 12, 13, 14,
15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24,
25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33)
SEKTOR D – Snabdevanje elektriĉnom
energijom, gasom, parom i
klimatizacija (Oblast: 35)
SEKTOR E – Snabdevanje vodom,
upravljanje otpadnim vodama,
kontrolisanje procesa uklanjanja
otpada i sliĉne aktivnosti (Oblast: 36,
37, 38, 39)
SEKTOR I – Usluge smeštaja i ishrane
(Oblast: 55, 56)
SEKTOR J - Informisanje i
komunikacije (Oblast: 58, 59, 60, 61,
62, 63)
SEKTOR K - Finansijske delatnosti i
delatnosti osiguranja (Oblast: 64, 65,
66)
SEKTOR L - Poslovanje nekretninama
(Oblast: 68)
SEKTOR M - Struĉne, nauĉne,
inovacione i tehniĉke delatnosti
(Oblast: 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75)
SEKTOR N - Administrativne i
pomoćne usluţne delatnosti
(Oblast: 77, 78, 79, 80, 81, 82)
SEKTOR O - Drţavna uprava i
obavezno socijalno osiguranje
(Oblast: 84) - Nema podataka
SEKTOR P – Obrazovanje (Oblast: 85)
SEKTOR Q - Zdravstvena i socijalna
zaštita (Oblast: 86, 87, 88)
SEKTOR R - Umetnost, zabava i
rekreacija (Oblast: 90, 91, 92, 93)
SEKTOR S - Ostale usluţne delatnosti
(Oblast: 94, 95, 96)
SEKTOR T - Delatnnosti domaćinstva
kao poslodavca, Delatnnosti
domaćinstva koja proizvode robu i
usluge za sopstvene potrebe
(Oblast: 97,98) - Nema podataka
44
SEKTOR U – Delatnosti
eksteritorijalnih organiizacija i tela
(Oblast: 99) - Nema podataka
UKUPNO:
0
0,00
0
0,00
832
100,00
1614
100,00
Izvor: APR
Ukupan broj preduzetniĉkih radnji na teritoriji Leskovca je 3351 po podacima APR-a za 2012.
godinu. Kada analiziramo broj radnika u preduzetniĉkim radnjama, analizu vršimo na osnovu 832
radnje, za koje je taj podatak dostupan. Ukupan broj uposlenih u ovim radnjama 1614.
Najdominantniju delatnost, prema broju radnika, ĉine trgovine na veliko i malo sa udelom 48.13% u
ukupnom broju radnji. Zatim slede preduzetniĉke radnje iz sektora preraĊivaĉke industrije sa udelom
od 22,48%, struĉne, nauĉne, inovacione i tehniĉke delatnosti, sa udelom od 7,57% i usluge smeštaja
i ishrane, sa 6,97%.
Tabela 46. Struktura preduzetničkih radnji po delatnostima u Sektoru preraĎivačke
industrije, 2012.
Udeo u
Broj radnika
ukupnom
Broj
Udeo u
u
broju radnika
preduzetniĉkih ukupnom broju
Naziv Oblasti
preduzetniĉki
u
radnji po
preduzetniĉkih
m radnjama
preduzetniĉki
oblastima
radnji (%)
po oblastima
m radnjama
(%)
OBLAST 10 – Proizvodnja
64
34,22
192
28,57
prehrambenih proizvoda
OBLAST 11 – Proizvodnja pića
0
0,00
0
0,00
OBLAST 12 – Proizvodnja
duvanskih proizvoda - Nema
0
0,00
0
0,00
podataka
OBLAST 13 – Proizvodnja tekstila
11
5,88
15
2,23
OBLAST 14 – Proizvodnja odevnih
15
8,02
47
6,99
predmeta
OBLAST 15 – Proizvodnja koţe i
0
0,00
0
0,00
predmeta od koţe
OBLAST 16 – Prerada drveta i
proizvodnja od drveta, plute,
22
11,76
217
32,29
slame i pruća, osim nameštaja
OBLAST 17 – Proizvodnja papira i
4
2,14
10
1,49
proizvoda od papira
OBLAST 18 – Štampanje i
umnoţavanje audio i video
6
3,21
5
0,74
opreme
OBLAST 19 – Proizvodnja koksa i
derivate od nafte - Nema
0
0,00
0
0,00
podataka
OBLAST 20 – Proizvodnja
1
0,53
1
0,15
hemikalija i hemijskih proizvoda
OBLAST 21 - Proizvodnja osnovnih
farmaceutskih proizvoda i
0
0,00
0
0,00
preparata
OBLAST 22 - Proizvodnja
8
4,28
20
2,98
proizvoda od gume i plastike
OBLAST 23 - Proizvodnja
7
3,74
19
2,83
proizvoda od nemetalnih minerala
OBLAST 24 - Proizvodnja osnovnih
2
1,07
16
2,38
metala
OBLAST 25 - Proizvodnja metalnih
17
9,09
40
5,95
proizvoda osim mašina i ureĊaja
45
OBLAST 26 – Proizvodnja
raĉunara, elektronskih i optiĉkih
proizvoda
OBLAST 27 – Proizvodnja
elektriĉne opreme
OBLAST 28 – Proizvodnja
nepomenutih mašina i
nepomenute opreme
OBLAST 29 – Proizvodnja
motornih vozila, prikolica i
poluprikolica
OBLAST 30 – Proizvodnja ostalih
saobraćajnih sredstava - Nema
podataka
OBLAST 31 – Proizvodnja
nameštaja
OBLAST 32 – Ostale preradjivaĉke
delatnosti
OBLAST 33 – Popravka i montaţa
mašina i opreme - Nema
podataka
U K U P N O:
5
2,67
5
0,74
1
0,53
2
0,30
1
0,53
15
2,23
0
0,00
0
0,00
0
0,00
0
0,00
12
6,42
55
8,18
5,88
11
13
0,00
1,93
0,00
0
0
187
100,00
672
Izvor: APR
Tabela 47. Broj brisanih/ugašenih i novoosnovanih preduzetnika, 2010-2012.
Brisana/ugašena
Novoosnovana
2010
198
71
2011
168
66
2012
Izvor: APR
82
70
46
100,00
Izvor: APR
47
6.2
Industrija
Najdominantnije grane industrije prema broju aktivnih preduzeća i preduzetniĉkih radnji su:
prehrambena, sa 116 registrovanih privrednih subjekata, proizvodnja proizvoda od drveta i
proizvodnja nameštaja (ukupno 72 aktivna preduzeća i preduzetnika), proizvodnja tekstila i odevnih
predmeta sa 63, slede metalna, proizvodnja od gume i plastike i hemijska industrija.
Prema broju radnika u Leskovcu su najdominantnije sledeće industrijske grane: prehrambena,
farmaceutska, drvo-preraĊivaĉka, hemijska i tekstilna. Najveći broj radnika upošljavaju preduzeća iz
prehrambene industrije, zatim slede farmaceutska, drvna, tekstilna (proizvodnja odevnih predmeta i
proizvodnja tekstila) i hemijska.
U Leskovcu je fabriku za proizvodnjom elektronskih komponenti za automobilsku industriju
sagradila juţnokorejska kompanija "Yura korporacija" registrovana u Raĉi. Kompanija “Yura” planira
da u Leskovcu investira 13 miliona evra. U ovoj kompaniji do sada je zapošljeno više od 1000 radnika
a do kraja investicionog perioda predviĊeno je da u ovoj fabrici radi ukupno 2.500 ljudi.
48
Prehrambena industrija
U okviru prehrambene industrije, na teritoriji grada Leskovca najzastupljenija je proizvodnja i
prerada voća, povrća i mesa. Ukupan broj preduzeća i preduzetnika ove proizvodne grane je 116 i u
njima, prema proseĉnim vrednostima za 2012. godinu, radi ukupno 1088 radnika.
Tabela 48. Preduzeća u prehrambenoj industriji po broju radnika, 2012.
Najveća preduzeća u prehrambenoj industriji
Proseĉan broj radnika u 2012. godini
MLEKARA DOO LESKOVAC
86
PREDUZEĆE FUNGO-JUG, LESKOVAC
56
JUGPROM DOO LESKOVAC
125
MK DOO LESKOVAC
50
TP MESOKOMBINAT-PROMET DOO LESKOVAC
157
MORAVKA PRO DOO LESKOVAC
73
TOMACO LINE DOO LESKOVAC
47
Ukupan broj radnika
594
Mesokombinat-promet
d.o.o.
Leskovac
je
moderna klaniĉna industrija i prerada registrovana za
uvoz i izvoz mesa. Nalazi se u selu Turekovac, desetak
kilometara od Leskovca, gde se na oko 8ha ogradjenog
zemljišta nalazi klanica sa preradom, prateći objekti i upravna zgrada ukupne površine preko 7.000
m2.
Kapaciteti klanice su 90 grla krupne stoke, 300 svinja i 1000 jagnjadi dnevno, dok su
kapaciteti prerade oko 15t po smeni, zavisno od strukture.
Mesokombinat-promet u svom proizvodnom programu ima sve vrste konfekcioniranog sveţeg
mesa, kao i preko 60 vrsta suhomesnatih proizvoda. Posebno mesto zauzima Leskovačko roštilj
meso, proizvod sa najduţom tradicijom, namenjen spremanju specijaliteta sa roštilja.
Pored navedenih delatnosti Mesokombinat-promet se bavi uvozom i izvozom sveţeg mesa (juneće,
govedje i svinjsko), kao i konfekcioniranog mesa.
Mesokombinat-promet d.o.o. upošljava 157 radnika u okviru 5 radnih jedinica: klanica,
prerada, maloprodaja sa 3 prodajna objekta, administracija i sluţba odrţavanja.
Preduzeće Jugprom d.o.o. Leskovac već nekoliko godina unazad
otkupljuje i preraĊuje 9.000 tona raznog voća što omogućuje izvoz od
7.500 tona gotovog smrznutog proizvoda na trţište Evropske zajednice
što obezbeĊuje devizni priliv do 7.000.000 Eura.
Preduzeće Jugprom ima 125 stalno zapošljenih radnika. UvoĊenje sistema menadţmenta
kvalitetom (ISO 9001:2008) i HACCP sistema garantuje preduzeću uspeh i sigurnost na trţištima
Evropske zajednice i šire.
Pored ovih postoji 12 malih preduzeća i 6 proizvodnih preduzetniĉkih radnji koje upošljavaju od
10-50 radnika.
Tekstilna industrija
Leskovac, zbog razvijenosti tekstilne industrije poznat kao nekadašnji „Srpski manĉester”,
danas u ovoj grani industrije pokušava da povrati svoj stari sjaj. Danas je u Leskovcu zastupljena
proizvodnja, od primarne proizvodnje prediva razliĉitog sastava do gotovih proizvoda (trikotaţa,
ĉarape, metraţa, laka i teška konfekcija). Prisustvo stranih kompanija je najveće upravo u ovoj
oblasti.
Jedno od najvećih ulaganja u oblasti tekstila u vrednosti od preko 10 miliona evra zapoĉeto
je u Leskovcu 2010 godine. Kompanija „ Falke” poĉela je izgradnju nove fabrike od 15 hiljada
kvadrata za proizvodnju ĉarapa u severnoj industrijskoj zoni u Leskovcu. U Leskovcu će se godišnje
proizvoditi oko 10 miliona pari ĉarapa, uglavnom za evropsko trţište. Nova fabrika će uposliti oko 600
graĊana za koje se trenutno sprovodi obuka.
49
Tabela 49. Preduzeća u tekstilnoj industriji po broju radnika, 2012.
Najveća preduzeća u tekstilnoj industriji
Proseĉan broj radnika u 2012. godini
FALKE SERBIA
197
JEANCI SERBIA DOO LESKOVAC
106
BIM-TEX DOO LESKOVAC
48
MATEKS DOO LESKOVAC
18
Ukupan broj radnika
369
Nemaĉka kompanija „Falke” bavi se
proizvodnjom ĉarapa duţe od jednog
veka. Nova fabrika u severnoj
industrijskoj zoni u Leskovcu površine 15.000m 2 trenutno zapošljava 200 radnika. Do kraja naredne
godine, kako predviĊa investicioni plan, biće zapošljeno 600 radnika, koji će izraĊivati proizvode
namenjene prvenstveno evropskom trţištu.
„Jeanci Istanbul” je kompanija iz Turske, koja
se
bavi
proizvodnjom visokokvalitetnog dţinsa. Ova kompanija je
zakupom dve hale uposlila više od 140 radnika. Kupovinom
Brownfield-a Jeanci ima u planu otvaranje trećeg pogona.
Kompanija „Auto stop interiors” iz Atine na poĉetku je svoje
investicije u Leskovcu. Kompanija se bavi proizvodnjom
presvlaka za sedišta i podnih prostirki za automobilsku
industriju. Njihovi proizvodi predstavljaju komponente prve
ugradnje u automobile Toyota, Ford i Chrysler.
Kompanija koristit proizvodnu halu nekadašnjeg Zevelona, površine 12.000m 2, u severnoj
industrijskoj zoni i trenutno zapošljava 35 radnika. Naredne godine će investicijom od milion evra
adaptirati i opremiti postojeći prostor, u kome će zaposliti još 100 radnika.
Pored ovih postoji 5 malih preduzeća i 4 proizvodne preduzetniĉke radnje koje upošljavaju od
5-15 radnika. Većina ovih malih preduzeća izvozi svoje proizvode u Albaniju, Nemaĉku, Bugarsku,
Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju.
Drvna industrija
U oblasti drvne industrije dominira proizvodnja finalnih proizvoda (proizvodi od masivnog
drveta, školski, predškolski i kancelarijski nameštaj, graĊevinska stolarija, komadni nameštaj,
tapacirani nameštaj, furnir, palete, briket.
Ukupan broj preduzeća i preduzetniĉkih radnji drvne industrije je 72 i u njima, prema srednjoj
meseĉnoj vrednosti za 2012. godinu radi 547 radnika. Zemlje u koje preduzetnici i preduzeća u
Leskovcu ostvaruju najveći izvoz drvne gradje i nameštaja od drveta su Italija i Nemaĉka, a zatim
slede Grĉka, Španija, Švedska, Rusija.
Tabela 50. Preduzeća u drvnoj industriji po broju radnika, 2012.
Proseĉan broj radnika u
Najveća preduzeća drvne industrije
2012. godini
MITA, PROIZVODNA PREDUZETNIĈKA RADNJA
126
RANĐELOVIĆ DOO STROJKOVCE
72
BELI BOR , PROIZVODNA PREDUZETNIĈKA RADNJA
46
DOO BLAND ZLOĆUDOVO-LESKOVAC
34
Ukupan broj radnika
278
Pored ovih kompanija postoji 10 malih preduzeća i 5 proizvodne preduzetniĉke radnje koje
upošljavaju od 5 - 30 radnika.
50
Metalna i elektro industrija
U okviru metalne i elektro industrije zastupljena je proizvodnja odlivaka od liva, limova, panelsendviĉ ploĉa, prikljuĉnih poljoprivrednih mašina, kotlova za centralno grejanje, peći na ĉvrsto i teĉno
gorivo, štednjaka za etaţno grejanje i proizvoda rasvete.
Najuspešnija proizvodna preduzeća u ovoj oblasti su АD „INTER LEMIND” Leskovac, GALPRES AD,
LEMIND-KOMERC DOO, GVOŢDJARA-DJURA DOO.
„YURA KORPORACIJA” (Yura Corporation) zapoĉela
je svoju proizvodnju u Leskovcu ali je registrovana u Raĉi.
Bavi se proizvodnjom elektronskih komponenti za
automobilsku industriju, pre svega kablovskih instalacija i
njihovih komponenti, ali i automobilskih svećica, kalema i
njihovih kablova. Potpisala je ugovor sa gradom o davanju u
zakup zemljišta, u Leskovcu, na kome je korporacija
sagradila svoju fabriku. Kompanija „Jura” planira da u Leskovac investira 13 miliona evra. U ovoj
kompaniji do sada zaposlilo se 1500 sugradjana.
Tabela 51. Preduzeća u metalnoj i elektro industriji po broju radnika, 2012.
Najveća preduzeća metalne I elektro industrije
Proseĉan broj radnika u 2012. godini
AD INTERLEMIND LESKOVAC
105
GVOŢDJARA-DJURA DOO LESKOVAC
21
GALPRES AD LESKOVAC
35
PREDUZEĆE LEMIND-KOMERC DOO LESKOVAC
14
JANKOVIĆ MLADEN preduzetnik
14
Ukupan broj radnika
189
Hemijska i farmaceutska industrija
U okviru hemijske industrije, na teritoriji grada Leskovca zastupljena je proizvodnja
farmaceutskih sirovina, lekova, kozmetiĉkih proizvoda, polipropilenskih i polietilenskih proizvoda,
termoizolacionih i hidroizolacionih materijala. Najuspešniji u okviru ove grane industrije su: DCP
„HEMIGAL ”, „Nevena color”, Nevena AD u restrukuiranju.
Kompanija DCP HEMIGAL je osnovana 22.03.1995. godine i njegova
primarna delatnost je razvoj i proizvodnja kozmetiĉkih preparata. Primenom
znanja kroz nove tehnologije, efektivnim i efikasnim procesima upravljanja
kvalitetom i zaštitom ţivotne sredine, DCP HEMIGAL kvalitetom svojih
proizvoda i konkurentskom prednošću teţi vodećoj poziciji na trţištu Srbije,
Crne Gore, Bosne i Hercegovine i osvajanju trţišta Hrvatske, kao i plasmanu proizvoda prepoznatljivog
kvaliteta i imena na trţište zemalja Evropske unije.
Tabela 52. Preduzeća u hemijskoj i farmeceutskoj industriji po broju radnika, 2012
Najveća preduzeća hemijske industrije
Proseĉan broj radnika u 2012. godini
NEVENA AD LESKOVAC - U RESTRUKTURIRANJU
113
DELTA DOO LESKOVAC
14
NEVENA COLOR DOO LESKOVAC
80
DCP-HEMIGAL DOO LESKOVAC
97
JUGO HEM DOO LESKOVAC
26
MABO DOO LESKOVAC
14
Ukupan broj radnika
344
Kompanija Zdravlje Actavis je jedan od lidera u farmaceutskoj
industriji u Srbiji. Kompanija Zdravlje Actavis je jedan od prvih domaćih
proizvodjaĉa farmaceutskih proizvoda koji primenjuju najviše standarde kako
domaće (GMP sertifikat Ministarstva zdravlja Republike Srbije) tako i evropske
(Dobra proizvodjaĉka praksa, zvaniĉni EU GMP sertifikat danske Agencije za
lekove). Actavis plc (NYSE: ACT) je globalna integrisana farmaceutska
kompanija za specijalne proizvode fokusirana na razvoj, proizvodnju i distribuciju generiĉkih, brend i
biosimilarnih proizvoda. Kompanija ima svetsko sedište u Dablinu, Irska, a administrativno sedište u
Parsippany-u, Nju Dţersi, (SAD).
51
6.3
Poljoprivreda
Pod polјoprivrednom proizvodnjom podrazumeva se proces proizvodnje bilјnih i stoĉarskih
proizvoda, uzgajanje riba, pĉela, gajenje peĉuraka, puţeva, proizvodnja zaĉinskog i lekovitog bilјa i dr.
koja se obavlјa na polјoprivrednom zemlјištu. U polјoprivredna zemlјišta, tj. ona zemlјišta koja u
skladu sa svojim prirodnim i ekonomskim uslovima mogu da se koriste za polјoprivrednu proizvodnju,
spadaju njive, voćnjaci, vinogradi, ribnjaci, pašnjaci i dr.
Grad Leskovac pripada regionu sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima i
neiskorišćenim resursima, što ga svrstava u manje razvijene gradove. Iskustva zemalјa u razvoju
ukazuju na to da pored ulaganja u industriju treba ulagati i u polјoprivredu. Koncept našeg razvoja
polјoprivrede je da se stvori i unapredi multifunkcionalna polјoprivreda po ugledu na dobre primere iz
razvijenih evropskih zemalјa i time da se stvore bolјi uslovi za ţivot na selu. Obratićemo posebnu
paţnju na siromašna i slabo razvijena polјoprivredna gazdinstva kroz razna sredstva stimulativne
pomoći u vidu raznih olakšica pri kupovini sredstava i opreme u polјoprivrednoj proizvodlјi . Posebno
se zalaţemo za razvoj lokalne infrastrukture u seoskim i ruralnim sredinama ĉime obezbeĊujemo bolјe
uslove za ţivot na selu, ĉime smanjujemo migraciju a postiĉemo povratak mladih na selo.
Radićemo na jaĉanju institucionalnih kapaciteta kroz saradnju polјoprivrednih proizvoĊaĉa
njihovom meĊusobnom povezivanju i udruţivanju i formiranju odgovarajućih grupa u skladu sa
razvojnom politikom EU.
Tabela 15. Struktura ukupne poljoprivredne površine u opštini prema načinu korišćenja,
2011.
Udeo u ukupnoj polj.
Opština (ha)
površini (%)
Površina – ukupno
102500
/
Poljoprivredna površina – ukupno
57248
100
ukupno
38105
66,56
ţito
24206
42,28
Oranice i bašte
ind. bilje
864
1,51
povrtno bilje
5741
10,03
krmno bilje
4954
8,65
voćnjaci
3269
5,71
vinogradi
3308
5,78
livade
4327
7,56
pašnjaci
8235
14,38
Ribnjaci, trstici i bare
0
0,00
Izvor RSZ, Popis 2011
52
Tabela 16. Struktura poljoprivredne površine privatnih gazdinstava u opštini prema
načinu korišćenja, 2011.
Udeo u ukupnoj polj.
Opština (ha)
površini privatnih
gazdinstava (%)
Površina – ukupno
102500
/
Poljopriv. površina privatnih gazdinstava – ukupno
52479
100
ukupno
72,34
72,34
ţito
46,05
46,05
Oranice i bašte
ind. bilje
1,65
1,65
povrtno bilje
10,93
10,93
krmno bilje
9,41
9,41
voćnjaci
2714
5,17
vinogradi
2712
5,17
livade
4241
8,08
pašnjaci
4847
9,24
Ribnjaci, trstici i bare
0
0,00
Izvor RSZ, Popis 2011
Tabela 17. Proizvodnja pojedinih ratarskih kultura, industrijskog, povrtnog i krmnog bilja,
2011.
Proseĉan
Udeo u ukuProseĉan
Proseĉan
Ukupan prinos
prinos u
pnom prinosu
prinos u
prinos u Srbiji
u opštini (t)
okrugu
Srbije (%)
opštini (kg/ha)
(kg/ha)
(kg/ha)
Pšenica
36 041
1,74
3 392
3 359
4 798
Kukuruz
37 916
0,59
4 016
3 937
6 174
Šećerna repa
0
0,00
0
0
50 729
Suncokret
1
0,00
500
1 992
2 479
Pasulj
1 316
3,33
1 292
1 330
1 183
Krompir
17 080
1,92
7 978
6 904
11 375
Detelina
2 097
0,44
2 668
3 415
4 020
Lucerka
7 226
0,73
4 163
4 420
5 320
Livade (seno)
2 828
0,24
839
932
1 841
Pašnjaci (seno)
1 021
0,21
258
374
669
Izvor RSZ, Popis 2011
Tabela 18. Proizvodnja voća i groţĎa, 2011.
Proseĉan
Proseĉan
Proseĉan
Broj rodnih
Udeo opštine
Ukupan
prinos u
prinos u
prinos u
stabala/rodnih
u ukupnom
prinos u
opštini
okrugu
Srbiji
ĉokota u
prinosu
opštini (t)
(kg/stablo ili
(kg/stablo ili
(kg/stablo ili
opštini
Srbije (%)
kg/ĉokot)
kg/ĉokot)
kg/ĉokot)
Jabuka
217 460
4 684
1,76
21,50
22,40
16,60
Šljiva
492 750
6 984
1,20
14,20
21
14,30
GroţĊe
15 447
25 596
7,88
1,70
1,60
1,20
Izvor RSZ, Popis 2011
Tabela 57. Prodaja i otkup poljoprivrednih proizvoda, 2011.
Udeo u ukupnom
Udeo u ukupnom
Opština
prometu u okrugu (%)
prometu u Srbiji (%)
Pšenica (t)
Kukuruz (t)
Pasulj (t)
Krompir (t)
Jabuke (t)
Šljive (t)
GroţĊe (t)
Goveda (t)
Svinje (t)
Jaja (komada)
Mleko (l)
78
15
0
107
33
1 412
0
1 844
2 185
68
4 339
100.00
100.00
0.00
100.94
100.00
67.85
0.00
95.49
100.00
73.12
31.88
53
0,01
0,00
0,00
0,32
0,06
8,63
0,00
7,22
2,42
0,05
0,64
6.4
Šumarstvo
Tabela 58. Pošumljene površine i posečena drvna masa, 2011.
Opština
102 500
Ukupna površina opštine (ha)
Obrasla šumska površina (ha)
27 767
0
0,00
Pošumljeno u šumi (ha)
4
0,95
38
11,65
Pošumljeno van šume (ha)
42
6,33
52 057
2,03
Poseĉena drvna masa – ukupno
(m3)
743
0,27
33
103,13
Poseĉan drvna masa – tehniĉko
drvo (%)
83
106,41
6.5
Udeo u Srbiji (%)
1,16
1,41
0,00
0,95
11,65
6,33
2,03
0,27
103,13
106,41
Makroekonomski pokazatelji
Učešće regiona u stvaranju Bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije i indeksi nivoa
Tabela 59. BDP po regionima, 2010-2011.godine
NSTJ 2
REPUBLIKA
SRBIJA
Beogradski
region
Region
Vojvodine
Region
Šumadije i
Zapadne Srbi
je
Region
Juţne i
Istočne Srb
ije
BDP
(mil. RSD)
Uĉešće
(%)
Indeks
BDP po glavi
stanovnika
(hilj. RSD)
Indeks nivoa
(RS=100)
2011
2012
2012/
2011
2012
2011
2012
2011
2012
2011
3386169
3208620
105,5
100,0
100,0
470
442
100,0
100,0
1341394
1271691
105,5
39,6
39,6
806
772
171,40
174,6
927907
859808
107,9
27,4
26,8
483
442
102,60
100,0
642145
610143
105,2
19
19,0
318
301
67,60
68,2
474723
466979
101,7
14
14,6
298
285
63,30
64,4
Izvor: RSZ
U
54
U skladu sa obraĉunskim principom mesta rada, uĉešće pojedinih regiona u BDP-u Republike
Srbije je sledeće: Beogradski region zauzima vodeće mesto sa 39,6%; iza njega je Region Vojvodine
sa 27,4%, a za njima slede Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 19% i Region Juţne i Istoĉne
Srbije sa 14%.
Uĉešće regiona Juţne i Istoĉne Srbije u BDP-u pokazuje pad za 0,6%. U 2012. Godini. Region
Vojvodine beleţi porast za 0,6%, dok je Beogradski region i region Šumadije i Zapadne Srbije zadrţao
isti procenat uĉešća u BDP-u Srbije.
Finansijske performanse privrede
Tabela 60. Finansijske performanse privrednih društava
2010
Broj privrednih društava
879
Broj zaposlenih
8220
Poslovni prihodi (u hiljadama RSD)
34.881.191
Neto dobitak (u hiljadama RSD)
1.005.641
Broj privrednih društava sa neto dobitkom
512
Neto gubitak (u hiljadama RSD)
1.989.214
Broj privrednih društava sa neto gubitkom
287
Ukupna sredstva (u hiljadama RSD)
55.857.960
Kapital (u hiljadama RSD)
16.782.291
Kumulativni gubitak (u hiljadama RSD)
1.141.416
Broj privrednih društava sa gubitkom do visine
324
kapitala
Broj privrednih društava sa gubitkom iznad visine
214
kapitala
Izvor: APR
Tabela 61. Finansijske performanse preduzetnika
2010
Broj preduzetnika
906
Broj zaposlenih
1.816
Poslovni prihodi (u hiljadama RSD)
6.539.545
Neto dobitak (u hiljadama RSD)
137.142
Broj preduzetnika sa neto dobitkom
754
Neto gubitak (u hiljadama RSD)
73.595
Broj preduzetnika sa neto gubitkom
127
Ukupna sredstva (u hiljadama RSD)
3.168.406
Kapital (u hiljadama RSD)
973.510
Kumulativni gubitak (u hiljadama RSD)
148.113
Broj preduzetnika sa gubitkom do visine kapitala
103
Broj preduzetnika sa gubitkom iznad visine
131
kapitala
Izvor: APR
55
2011
812
8152
37.495.934
1.774.739
501
2.025.671
229
53.301.920
16.317.910
15.914.621
2012
822
7984
41.024.509
1.615.701
474
1.571.466
265
57.409.073
16.873.855
17.438.473
276
289
185
204
2011
883
1764
6.812.077
134.508
737
34.938
111
3.341.714
1.034.975
125.904
90
2012
832
1613
7.362.655
134.578
689
58.976
110
3.563.583
1.062.645
135.908
99
122
110
Javne finansije
6.6
Prihodi opštinskog budţeta
Tabela 62. Struktura prihoda opštinskog budţeta, 2012.
Opština (€)*
Ukupni prihodi
25.957.632
Ukupni prihodi po stanovniku
/
Tekući prihodi
24.287.496
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
49.626
Primanja od zaduţenja i prodaje finansijske
1.620.510
imovine
* po kursu (113,7183) NBS na dan 31.12. 2012. Godine
6.7
Struktura prihoda u
opštini (%)
100
/
93,6
0,2
6,2
Rashodi opštinskog budţeta
Tabela 63. Struktura rashoda opštinskog budţeta, 2012.
Opština (€)*
Ukupni rashodi
25.916.085
Ukupni rashodi po stanovniku
/
Tekući rashodi
20.814.088
Izdaci za nabavku nefinansijske imovine
3.736.548
Izdaci za otplatu kredita i nabavku finansijske
imovine
1.365.449
Ostvareni deficit
-213.515
* po kursu (113,7183) NBS na dan 31.12. 2012 godine
Struktura rashoda u
opštini (%)
100
/
80,3
14,4
5,3
Ustanove
Javno komunalna preduzeća
Tabela 64. Spisak javno-komunalnih preduzeća.
Br.
Naziv preduzeća
Delatnost
Proizvodnja i distribucija vode, odrţavanje vodovodnih
sistema, preĉišćavanje i odvoĊenje otpadnih i
1.
JKP „Vodovod”
atmosferskih voda, kontrola kvaliteta pitke vode i otpadnih
voda, priklјuĉivanje na mreţu i odrţavanje mreţa
UreĊenje i odrţavanje parkova, zelenih i rekreativnih
2.
JKP „Komunalac”
površina, ureĊenje i odrţavanje groblјa, dimniĉarske
usluge, zimsko odrţavanje ulica i trotoara
Proizvodnja i distribucija toplotne energije, odrţavanje i
rekonstrukcija postrojenja, opreme, mreţe toplovada,
3.
JKP „Toplana”
paravoda i gasovoda, kao i ureĊaja za merenje toplote,
obraĉun i naplata usluge grejanja
UreĊenje , tekuće i investiciono odrţavanje stoĉne, zelenih
i buvlјe pijace, pijace gencia le i pijace za promet
4.
JKP „Pijaca”
tehniĉke graĊe, ćumura i ogrevnog drveta u Leskovcu i
Vuĉju. Obraĉun i naplata pijaĉnih usluga
UreĊenje i odrţavanje parkova, zelenih i rekreativnih
površina, ureĊenje i odrţavanje groblјa, dimniĉarske
5.
JKP „Grdelica”
usluge,zimsko odrţavanje ulica i trotoara. Odrţavanje
vodovodne i kanalizacione mreţe
56
Javna preduzeća
Tabela 65. Spisak javnih preduzeća.
Br.
Naziv preduzeća
1.
JP „Direkcija za urbanizam i
izgradnju”
2.
JP „Dom”
3.
JP „Gradska autobuska
stanica”
Delatnost
Prostorno planiranje, projektovanje gradjevinskih i drugih
objekata, inţinjering, organizacija i koordinacija graĊenja i
struĉni nadzor
Planiranje i programiranje investicionog i tekućeg
odrţavanja stambenih, stambeno-poslovnih zgrada,
odrţavanje stambenog i poslovnog prostora i upravljanje
poslovnim prostorom, zakljuĉivanje ugovora o korišćenju
stanova i zakupu poslovnog prostora
Organizacija javnog gradskog i medjugradskog prevoza
putnika i stvari, odrţavanje autobuskih stajališta i sve
druge aktivnosti vezane za autobuski prevoz putnika
Javne agencije
Tabela 66. Spisak javnih agencija.
Br.
Naziv preduzeća
1.
Agencija za lokalni
ekonomski razvoj
2.
Stambena agencija Leskovac
Delatnost
Agencija za lokalni ekonomski razvoj zaduţena je za
sprovodjenje aktivnosti lokalnog ekonomskog razvoja.
Formirana je kao pravni sledbenik Fonda za razvoj grada
Leskovca, Garancijskog Fonda za grad Leskovac, Fonda za
podsticanje razvoja poljoprivrede i Fonda za dodelu
stipendija i nagrada na teritoriji grada Leskovca.
Delatnosti Agencije za lokalni ekonomski razvoj koje se
sprovode u ime grada Leskovca, na osnovu poverenih
delatnosti, su izmedju ostalih i sveobuhvatni rad na
strateškim
razvojnim
dokumentima,
odrţavanje
postojećih, privlaĉenje novih i širenje novih poslovnih
aktivnosti, formiranje baza podataka i voĊenje
jedinstvenog informacionog sistema za grad Leskovac,
kontakti i direktna podrška lokalnoj poslovnoj zajednici,
sveobuhvatne aktivnosti na promociji grada i ostale
aktivnosti od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj.
Njenim osnivanjem stvaraju se uslovi za socijalno
stanovanje, kao i korišćenje sredstava za socijalno
stanovanje shodno Zakonu o socijalnom stanovanju,
korišćenje sredstava solidarne stambene izgradnje,
sredstava donacija u skladu sa zakonom, sredstava
obezbeĊenih na osnovu privatno-javnog partnerstva,
sredstava nastalih izdvajanjem iz budţeta osnivaĉa, kao i
korišćenja drugih sredstava.
Finasijske institucije
Tabela 67. Spisak banaka
Naziv banke
KOMERCIJALNA
BANKA
AIK BANKA
SOCIETE
GENERALE BANKA
BANKA INTESA
CREDIT AGRICOLE
(MERIDIJAN)
Adresa
Bulevar Oslobodjenja
90
Bulevar Oslobodjenja
bb
Bulevar Oslobodjenja
170
Trg Revolucije 7
Bulevar osloboĊenja
bb
Kontakt
telefon
016/215-054
016/232-000
E-mail
[email protected]
[email protected]
016/237-630
[email protected]
016/212-187
[email protected]
016/ 232-500
[email protected]
57
BANKA
PROKREDIT BANKA
UNIVERZAL BANKA
ALPHA BANKA
ĈAĈANSKA BANKA
HYPO ALPHE
ADRIA BANK
REIFFAISEN
BANKA
UNICREDIT BANKA
VOJVOĐANSKA
BANKA
EFG (EUROBANKA)
POŠTANSKA
ŠTEDIONICA
FINDOMESTIC
BANKA
Bulevar OsloboĊenja
bb
Bulevar osloboĊenja
53
Vojvode Mišića 2
Bulevar osloboĊenja
175
Bulevar osloboĊenja
169
Bulevar osloboĊenja
154
Bulevar osloboĊenja
BB
Bulevar Oslobodjenja
83-85
Cara Lazara 2
016 /877-113
[email protected]
016/232-030
016/242-031
016/266-080
[email protected]
016/266- 060
016/265-725
[email protected]
016/233-040
016/241-655
[email protected]
016/234-034
[email protected]
Trg Revolucije 33
016/237-777
Trg Revolucije 13
016/241-954
[email protected]
Osiguravajuća društva
Tabela 68. Spisak osiguravajućih društava.
Br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Naziv institucije
Delta Generali osiguranje
Uniqua osiguranje
Takovo osiguranje
Kompanija Dunav osiguranje AD
Kopaonik osiguranje
Winner stadtische osiguranje
Grawe osiguranje
Sava osiguranje
DDOR Novi Sad
Broj filijala u opštini
1
1
1
1
1
1
1
1
1
Investicije
6.8
Ostvarene investicije u privatnom sektoru
Tabela 69. Ostvarene investicije u predhodnih 5 godina
Vrednost
Zemlja
R.b
Naziv kompanije
Tip investicije
investicije
porekla
(€)
1.
Zlatan trag
Srbija
Brownfild
2.
Sonder Jansen
Holandija
Greendfild
3.000.000
3.
Falke
Nemaĉka
4.
Mk Mesara d.o.o
Srbija
5.
SZTR Mlekara Biomlek
Srbija
6.
Metla komerc
d.o.o.
Srbija
Brownfild
Proširenje
kapaciteta
Proširenje
asortimana
Proširenje
delatnosti i
uvoĊenje
novih
proizvodnih
58
Broj novih
radnih mesta
Godina
investicije
100
30
197,
planirano jos
400
2009
2009
2.600.000
-
2010
3.000.000
3
2010
1.500.000
15
2010
8.000.000
2010
7.
Termomont d.o.o.
Srbija
8.
Nevena color d.o.o.
Srbija
9.
Fungo jug d.o.o.
Srbija
10.
DCP Hemigal d.o.o.
Srbija
11.
Braća Đokić d.o.o.
Srbija
12.
13.
14.
15.
Tranzit komerc
d.o.o.
STR Dit „S Slaviša
Cvetković
Mermo lux d.o.o.
Ninex d.o.o.
Srbija
Srbija
Srbija
Srbija
usluga
Proširenje
kapaciteta
Proširenje
proizvodnje
Proširenje
proizvodnje
Proširenje i
inoviranje
proizvodnje
Proširenje
proizvodne
Nove
tehnologije
Proširenje
proizvodne
Proširenje
proizvodnje
Proširenje
kapaciteta
500.000
-
2010
300.000
25
2010
350.000
20
2010
150.000
5
2010
120.000
20
2010
60.000
5
2010
30.000
10
2010
40.000
-
2010
15.000
4
2010
2.500.000
86
2012
16.
Mlekara Leskovac
Bonefarm
Madjarska
17.
Jura
Koreja
Izgradnja
fabrike
13.000.000
18.
Jeanci Srbija
Turska
Brownfield
2.280.215
Izgradnja
objekta
650.000 –
proširenje
se oĉekuje
u Zelenoj
zoni
18, planirano
još 200
2011
352.353
50
2012
1.000.000
66
2012
1.188.000
652.000
102
19.
20.
Lemeks Gamakom
Bane komerc d.o.o
SrbijaNemaĉka
Srbija
21.
Strela d.o.o
Srbija
22.
23.
St.George
Mladost
Srbija
Srbija
24.
Auto stop interiors
Grĉka
Proširenje
proizvodne
Proširenje
proizvodnje
Brownfield
Brownfield
1.000.000
1500,
planirano još
1000
106,
planirano još
1000
2011
2011
2012
35, planirano
još 100
2012
Tabela 70. Struktura ostvarenih investicija prema karakteru izgradnje i tehničkoj
strukturi, 2011.
Udeo u ukupnim
Opština (u hilj.RSD)
investicijama u opštini
(%)
Ukupne investicije
1.585.138
100
Novi kapaciteti
1.077.277
67,96
Karakter
Rekonstrukcija, modernizacija,
353.871
22.32
izgradnje
dogradnja i proširenje
Odrţavanje
153.990
9,72
GraĊevinski radovi
1.080.004
68,13
Domaća oprema
280.628
17,70
Tehniĉka
struktura
Uvozna oprema
207.827
13,11
Ostalo
16.679
1,06
59
6.9
Industrijske zone i industrijski parkovi
Pregled površina postojećih radnih zona po GUP- 2010-2020, dat je u narednoj tabeli:
Tabela 71. Površina postojećih radnih zona
R.br.
radna zona/kompleks
površina (ha)
ukupna površina (ha)
1.
"Severna"
56.79
2.
"Nevena"
36.08
3.
"Njegoševa"
42.76
217.03
4.
"58"
61.00
5.
"Zdravlje"
20.40
U planiranom stanju izdvajaju se sledeće prostorne celine sa dominantnom namenom –privreĊivanje:
Tabela 72. Planirane površine radnih zona
R.b
Radna zona/kompleks
Prostorna/urbanistiĉka celina
r.
1. "Severna" zona
Šira gradska zona /PGR15
2. "Nevena"
Radne zone/PGR16
3. "Njegoševa"
Radne zone/PGR7
4. "58"
Radne zone i centar /PGR8 i PGR4
5. "Zdravlje"
Šira gradska zona /PGR10
Juţna zona "Bunibrodske
6.
Radne zone/PGR9
livade“
Zona "duţ drţavnog puta I
Radne zone i prigradska
7.
reda br.1 (M1)-istok"
naselja/PGR9, 17 i 18
Zona "duţ drţavnog puta I
8.
Radne zone/PGR16
reda br.1 (M1)-zapad"
9. Zona "duţ Lebanskog puta“ Prigradska naselja/PGR19
10. "Zelena“ agrobiznis zona
Radne zone/PGR16
60
Površina
(ha)
64.37
68.56
62.40
70.85
20.61
122.42
92.77
21.32
17.10
97.15
Ukupna
površina (ha)
637.55
„Severna zona”
je regulisana planskim dokumentom PGR 15 kojim je definisana sledeća
infrasrukturna opremljenost:

Vodovod: 1300 metara sa novim PVC
cevima Ø 250 mm u preĉniku,
 Kanalizacija: atmosferska
kanalizaciona mreţa i slivnici duţ u
duţini oko 1300 metara cevi preĉnika
Ø 250 mm,
 Struja i jaĉina dostupne elektriĉne
energije: dve trafo-stanice 10/0.4 kV i
izgradnja 10 kV kabla za elektro
snabdevanje u duţini od ukupno 1850
m.
 Gas: gasna stanica na samoj granici
zone
 Telefonske linije: da
 Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS
operateri, i sl.) da
 Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture:
da, uklanjanje postojećeg zastora od granitne kocke na celoj duţini saobraćajne i logistiĉke
oblasti i asfaltiranje, izgradnju biciklistiĉke staze i trotoara za pešake što će obezbediti lakši
pristup za zaposlene u kompleksu TFP-a sa predviĊenim zonama slobodne komunikacije, 8 km
od autoputa Beograd-Skoplje
Severna zona prikazana je brojem 1 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog plana
2010-2020.
„Nevena radna zona” regulisana je PGR 16 sa infrastukturnim kapacitetima:
Vodovod:, Novo postrojenje vodovoda sa CS kapaciteta 380l/s.
Cevovod profila LØ300mm odnosno
SØ350mm od CS ka Neveni.
 Cevovod profila LGØ500mm odnosno
KMØ400mm od CS ka gradu.
 Kanalizacija: Kolektor B 220/195cm
koji
se
nastavlja
kolektorom
PEØ1200mm koji ide do CPPOV u
Bogojevcu. Kolektor KCTØ500mm koji
odvodi otpadne vode iz naselja Obrad
Luĉić i Tzv. industrijski kolektor profila
PEØ700mm.
 Struja i jaĉina dostupne elektriĉne
energije: TS 400/220/110kV „Leskovac
2” predstavlja osnovno razvodno
postrojenje za napajanje Leskovca i
okoline, putem 110kV DV. Kapacitet
TS 400/220/110kV „Leskovac 2” je
300+150 MVA.d.
 Gas: gasna stanica na samoj granici zone
 Telefonske linije: da
 Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS operateri, i sl.) da
 Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture:
Buduća obilaznica oko grada poklapa se sa trasom drţavnog I reda broj 1, u istoĉnom delu
plana, a u severnom delu to je trasa planirane saobraćajnice, koja će se nakon izgradnje
poklopiti sa pravcem pruţanja drţavnog puta II reda broj 9. Na ukrštaju ova dva pravca
planirana je rasksnica sa kruţnim tokom saobraćaja. Plan tangira magistralna pruga sa
zapadne strane, sa severne strane grada Leskovca, 8 km od autoputa Beograd-Skoplje.
Nevena radna zona prikazana je brojem 2 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog
plana 2010-2020.

61
„Njegoševa radna zona” definisana PGR7 sa infrastukturnim kapacitetima:

Vodovod: Cevovod profila
KMØ225mm odnosno SØ150mm, sa
prelazom ispod pruge, u Ul.Bulevar
Nikole Pašića, juţni trotoar, do
raskrsnice sa Ul. Industrijska II;

Cevovod profila SØ200mm i
KMØ225mm u Ul. Bulevar Nikole
Pašića, juţni trotoar, od Ul.
Industrijska II prema naselju Bobište;

Cevovod profila SØ200mm u Ul.
Industrijska II, istoĉni trotoar;

Cevovod profila SØ200mm, sa
prelazom ispod pruge, u Ul.
Moravskoj, istoĉni trotoar;

Cevovod profila KMØ300mm, sa prelazom ispod pruge, kod podvoţnjaka

Cevovod profila SØ300mm u Ul. Njegoševoj, severni trotoar;

Kanalizacija: Industrijski" kolektor profilaØ600mm u Ul. Industrijska II i profila Ø700mm u Ul.
Bulevar Nikole Pašića;
-"Nevenin" kolektor profila B 300/450mm u Ul. Bulevar Nikole Pašića;
-Kolektor profila PEØ500mm u Ul. Pešaĉkoj;
-FCS u Ul. Moravskoj;
-FCS u Ul. Jadranskoj;
-FCS u podvoţnjaku, za prepunpavanje atmosferskih voda iz podvoţnjaka i
-FCS u Ul. Motel "Atina"

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne energije: IzgraĊene su sledeće trafo stanice sa prikljuĉnim
10 kV vodovima i NN raspletom:TS 10/0.4 kV „Tekstikol“,TS 10/0.4 kV „ Rul“,TS 10/0.4 kV „
Bim Komerc“,TS 10/0.4 kV „Moravska 1,TS 10/0.4 kV „Moravska 2,TS 10/0.4 kV „,Tekstilna
škola,TS 10/0.4 kV „,Srbijanka,TS 10/0.4 kV „Autobuska stanica“.,TS 10/0.4 kV
„Njegoševa“,TS 10/0.4 kV „Mašinoteks“,TS 10/0.4 kV „Zvezda ogledala“,TS 10/0.4 kV
„Univerzal“,TS 10/0.4 kV „Kooperativa“,TS 10/0.4 kV „Motel“

Telefonske linije: u prostoru obuhvata plana postoji izgraĊena javna elektronska
komunikaciona mreţa koja je dostupna sa fiksne lokacije i omogućava korisnicima uslugu
univerzalnog i širokopojasnog servisa sa direknim telefonskim prikljuĉkom.

Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS operateri, i sl.) da

Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture
Zapadnom granicom plana prolazi jednokoloseĉna magistralna prugaE 70/E 85: BeogradMladenovac-Lapovo-Niš-Preševo-drţavna granica(Tabanovci)
Njegoševa radna zona prikazana je brojem 3 u grafičkom prikazu Generalnog
urbanističkog plana 2010-2020.
62
Plan detaljne regulacije za „blok 58”


Vodovod: na podruĉju Bloka 58
snabdevanje korisnika vodom
ostvareno je preko neplanski
graĊene vodovodne mreţe koja
je povezana na centralni gradski
sistem vodosnabdevanja. Duţ
postojećih ulica izgraĊena je
vodovodna mreţa koja svojim
profilima ne zadovoljava po
kapacitetu. Postojeća
vodovodna mreţa raĊena je
uglavnom od salonitnih, azbestcementnih, cevi koje ne
zadovoljavaju sanitarne
standarde.
Kanalizacija: Na podruĉju Bloka
58,
duţ
postojećih
ulica,
izgraĊena je kanalizaciona mreţa opšteg tipa. Postojeća kanalizaciona mreţa povezana je na
primarni, tzv. industrijski, kolektor profila Ø600 mm
Struja i jaĉina dostupne elektriĉne energije: Na podruĉju Bloka 58, postoji izgraĊeno deset TS
10/0.4 kV, razliĉitih tipova i snaga, sa prikljuĉnim 10 kV kablovskim vodovima i NN raspletom.
Veći broj postojećih trafo stanica je u funkciji obezbeĊenja kvalitetnog i sigurnog
elektroenergetskog napajanja proizvodnih pogona, koje se u ovom periodu ne koriste sa
maksimalnim stepenom iskorišćenja, dok su trafo stanice koje sluţe za napajanje elektriĉnom
energijom stambenih zona ovog bloka, maksimalno iskorišćene.
Gas: Na prostoru Bloka 58 ne postoji izgraĊena ni gasovodna mreţa ni mreţa toplifikacije.

Telefonske linije: da

Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS operateri, i sl.) da

Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture:
Pored drţavnog puta prvog reda M1 – Beograd – granica Makedonije na posmatranom
podruĉjuod postojećih saobraćajnica prisutan je drţavni put prvog reda M9 koji povezuje grad
Leskovac sa auto putem na koridoru 10.


Zona 58 prikazana je brojem 4 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog plana 20102020.
63
„Zdravlje radna zona” regulisana PGR 10 sa infrastukturnim kapacitetima:

Vodovod: Cevovod ĉiste vode do
rezervoara “Rudarska kosa“.

Cevovod profila PEØ1000mm od
rezervoara “Rudarska kosa“ do Ul.
Solunskih ratnika, kod Polimermera,
koji je glavni dovod vode iz
vodosistema “Barje“ ka gradu.

Cevovod profila DLØ500mm u Ul.
Solunskih ratnika i Ul. Radniĉkoj, od
Polimermera do Ul. Vlajkove. Ovaj
cevovod spaja primarni cevovod
PEØ1000mm sa cevovodom profila
LGØ400mm u Ul. Vlajkovoj.

Cevovod profila LGØ400mm, od Ul.
Radniĉke

Kanalizacija: Kolektor profila PEØ1000mm i KC

TØ800mm u Ul.Zejnila Ajdinija koji se nastavlja na kolektor profila B 160/120 cm u Ul.Nikole
Skobaljića.

Kolektor profila KC-TØ600mm kojije prikljuĉen na kojektor u Ul.Zejnila Ajdinija I koji prolazi
kroz kompleks Vodovoda i kompleks Zdravlja i izbija na Ul.Vlajkovu te dolazi do raskrsnice sa
Ul.Ohridskom juţno od zatvora. Ovaj kolektor prihvata i odvodi otpadne vode iz Ohridskog
naselja a dimenzionisan je da prihvati i otpadne vode iz naselja Rudare i Donja Jajina.

Kolektor profila KC-TØ300mm koji ide istoĉno od naselja Slavko Zlatanović i prihvata i odvodi
otpadne vode ovog naselja do kolektora u Ul.Solunskih ratnika.

Kolektor B 60/90 cm u Ul.Borisa Kidriĉa

Struja i jaĉina dostupne elektriĉne energije: Na prostoru obuhvata plana izgraĊen je sistem
elektroenergetske mreţe i to nadzemnih, podzemnih vodova i trafo stanaci razliĉitih naponskih
nivoa, a sve u cilju što stabilnijeg i kvalitetnijeg napajanja elektriĉnom energijom ovog
podruĉja

Gas: ne postoji

Telefonske linije: Na prostoru obuhvata plana postoji izgraĊena telekomunikaciona
infrastruktura koja se sastoji od TK kanalizacije, podzemnih i vazdušnih bakarnih kablova
pristupne mreţe, lokalnih i magistralnih optiĉkih kablova, baznih radio stanica i ostale
telekomunikacione opreme.

Pristup internetu (optiĉki kablovi, KDS operateri, i sl.) da

Pristupne saobraćajnice i njihova udaljenost od regionalne/nacionalne putne infrastrukture: Za
uliĉnu i putnu mreţu na podruĉju plana je karakteritiĉno da je nedovoljno izgraĊena,
funkcionalno neprilagoĊena i da seprimarni saobraćajni pravci meĊusobno povezuju u rubnom
podruĉju zone.
Zdravlje radna zona prikazana je brojem 5 u grafičkom prikazu Generalnog
urbanističkog plana 2010-2020.
64
„Zelena zona” je nakon usvajanja PGR 16 definisana kao realizovana zona.







Vodovod: vodovod u duţini od
3270m - R110 prsten,
Kanalizacija: kanalizaciona mreţa
u duţini od 1200 - Ø250 -400,
Struja
i
jaĉina
dostupne
elektriĉne energije: U toku je
opremanje
trafo
stanice,
povezivanje na elektriĉni mreţu i
izgradnja
kruţnog
toka
za
povezivanje industrijske zone sa
putem prvog reda prioriteta broj
1.
Gas: gasna stanica na samoj
granici zone
Telefonske linije: ne
Pristup internetu (optiĉki kablovi,
KDS operateri, i sl.) ne
Pristupne saobraćajnice i njihova
udaljenost od
regionalne/nacionalne putne infrastrukture: glavni putevi sa rasvetom u duţini od 1240m u
samoj zoni. Zelena zona nalazi se na putu prvog reda prioriteta broj 1, sa severne strane
grada Leskovca, 8 km od autoputa Beograd-Skoplje.
Zelena zona obuhvata površinu od 98 ha, u vlasništvu grada Leskovca. Kroz samu Zonu
prolazi magistralni put M1 i deli Zonu na dva dela. Zapadni deo Zone je povrsine 42 ha, potpuno je
infrastrukturno opremljen i predstavlja deo Zone predviĊen za razvoj prehrambene industrije.
I faza – primarna infrastruktura:
1. Republiĉka direkcija za imovinu Republike
Srbije - 98ha zemljišta
2. Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog
planiranja - 500.000 evra
3. Grad Leskovac - 5.000 evra
4. JP " Elektrodistribucija Leskovac - 87.500
evra
II faza – sekundarna infrastruktura
(opremanje Zone):
1. EU PROGRES doprinos : 350.000 evra
2. Grad Leskovac : 145.000 evra
Kruţni tok (realizacija u toku):
1. JP “Putevi Srbije” – izrada glavnog projekta
i izgradnja kruţnog toka – 460.000 evra
2. Grad Leskovac - 300.000 evra
IzgraĊena unutrašnja infrastruktura u Zelenoj Zoni je prikljuĉena na spoljnu infrastrukturu.
UraĊen Projekat parcelizacije i preparcelizacije zemljišta.
Zelena zona prikazana je brojem 10 u grafičkom prikazu Generalnog urbanističkog plana
2010-2020.
65
Tabela 72. Spisak najznačajnijih kompanija smeštenih u industrijskim
zonama/parkovima, 2013
Br.
Naziv radne zone
Kompanije
Umi-Pek, Mlekara (86 zaposlenih), Prima Nova (62 zaposlena),
Jugprom (125 zaposlenih), Tomako(47 zaposlenih) Moravka
PRO(15 zaposlenih) hladnjaĉa Ulpin-Leneks; zamrle tekstilne
industrije: Leteks, Leskoteks (2 zaposlena) Sintetika i Zele
Veljković (u likvidaciji) i Zevelon u steĉaju; zatim DCP Hemigal
1.
„Severna zona”
(97 zaposlenih) AIK Leskovac, Cvećar.
Nove investicije na ovom prostoru su: Falke (79 zaposlenih)
(reaktiviranje braunfild lokacije-Inkol) i Bonta Italijane (8
zaposlenih) (grinfild lokacija). Zona je komunalno opremljena, i
delom je u funkciji. Karakteriše je veliki broj braunfild lokacija
2.
3.
4.
5.
„Nevena”
„Njegoševa”
„Zona 58”
„Zdravlje”
"Nevena" i "Nevena-Kolor" (80 zaposlenih); skladišta i
stovarišta: "Nevprom" (14 zaposlenih), "Morava Komerc" ( i dr.;
izloţbeni salon za prodaju motornih vozila "Auto Motors",
proizvodnja stolarije "Bor stil", kompleks benzinske stanice
"Eko" i dr. Kao najveća braunfild lokacija na ovom prostoru
izdvaja se kompleks transportnog preduzeća "Jugekspres".
Zona je komunalno opremljena.
Kompleksi trgovinske delatnosti, skladišta i stovarišta: "Idea",
"Tehnomarket" (2 zaposlena) "Nelvas" (11 zaposlenih) "4M" (9
zaposlenih) i "Gali" - salon nameštaja; kompleksi drvopreraĊivaĉke industrije i proizvodnja nameštaja:"Utenzilija",
"Leskodrvo", "Univerzal"(103 zaposlenih) elektroinidustrija
"Rul", "Jugohem"(30 Zaposlenih) "Srbolek" (kupio Jeanci i
planira poĉetak rada do kraja godine) "Dugmekomerc" (1
zaposleni) "Bimteks"(47 zapolsenih) "Martes"
ugostiteljski
objekti: "Park" i "Vidikovac" (2 zaposlena) motel "Atina" – koji
nije u funkciji; usluţni sadrţaji: auto servis "Ognjanović" ( 5
zaposlenih) i benzinska stanica "NIS Petrola" ; Najveće
braunfild
lokacije su: "Drvni kombinat" i stovarište
"Jugopetrola"; revitalizovane ili u fazi revitalizacije su kompleksi:
"Graditelja", "Mašinoteksa", "Budućnosti". Zona je velikim delom
komunalno opremljena.
Interlemind, Lemind-Proleter, "PWW", Livnica, Galpres, Mladost,
Jona i dr. Najveće braunfild lokacije su: Resort, Montaţa,
Pobeda, Pobeda Morava i Fabrika betona. Kompleksi male
privrede i usluga formirani su: uz Ul. Njegoševu - izloţbenoprodajni saloni Espert i Gali, proizvodnja hleba Zlatni pek, dve
benzinske stanice i dr.; ali i unutar bloka 58 – Grafika, Mala
vaga, Braća Đokić i dr.
Kompleks farmaceutske industrije "Zdravlje Aktavis", nalazi se u
juţnom delu grada; kompleks je skoro u potpunosti planski
realizovan i egzistira na ovoj lokaciji iz perioda 1961-1965.god.
66
6.10 Brownfield lokacije za investiranje
Tabela 73. Izvod iz baze brownfield lokacija
Br.
1.
2.
3.
4.
Naziv
lokacije
DP
Jugekspres
DP Zele
Veljković
DP Sintetika
DOO Leteks
Namena
površine
Vlasništvo
Površina (m2)
Drţavno
vlasništvo
81.367m2
Ukupna površina objekata
6422.00 m2 i to:
Hala dnevne nege - 2.589,00
m2
Hala remonta - 2.197,00 m2
Perionica sa toplanom 884,00 m2
Upravna zgrada i blagajna 459,00 m2
Trafo stanica - 41,00 m2
Zgrada dispeĉera - 121,00 m2
Benzinska pumpa - 12,00 m2
Blagajna i menza - 221,00 m2
Drţavno
vlasništvo
Drţavno
vlasništvo
Drţavno
vlasništvo
Površina parcele: 47.738 m2
Površina objekata je
12,145.00 m2 i to:
Upravna zgrada – 427.00m2
Proizvodna hala - 5,141.00 m2
Kantina - 999.00 m2
Stovarište boja i hemikalija 284.00 m2
Ambulanta - 420.00 m2
Zgrade - 216.00 m2
Trafo stanica i kompresorska
podstanica - 278.00m2
Stara kantina i stovarište 975.00 m2
Mašinska radionica i
ambulanta - 438.00 m2
Površina parcele: 21.186 m2
Površina objekata: 8.624 m2
Proizvodna hala : 774 m2
Proizvodna hala: 2.055 m2
Proizvodna hala: 1.040 m2
Proizvodna hala: 2.595 m2
Stovarište: 2.160 m2
U okviru nekadašnjeg
preduzeća "Leteks", deo
objekata i zemljišta je prodat
stranim investitorima. Na
raspolaganju su 2 objekta:
Hala tkaĉnice - 9,377 m2 i
Predionica - 5,918 m2
Gradjevinsko
zemljište
5.
AD Graditelj
Akcionarsko
društvo
67
Potpuno komunalno
opremljeno zemljište;
Objekti od armiranog
betona;
Objekti u kompleksu
su razliĉitih gabarita.
Spratnost objekata
preovladjuje prizemna
i prizemljei i jedna
etaza.Visina krova je
od 5,00 do 9,00m.
Gradjevinsko
zemljište
Kroz projekat
"Formiranje
tehnološkoprehrambenog parka",
koji finansira
Delegacija Evropske
komisije kroz program
"Regionalni socioekonomski razvoj", u
ovoj zoni izvršena je
potpuna zamena
vodovodne i
kanalizacione
infrastrukture, uliĉne
rasvete, proširenje i
asfaltiranje
saobraćajnice i
izgradnja novih
trotoara i biciklistiĉkih
staza.
Gradjevinsko
zemljište
Kompleks je
komunalno opremljen
i povezan na gradsku
infrastrukturnu mreţu.
Gradjevinsko
zemljište
Na istoj parceli se
nalaze jos neki objekti
koji su u lošem stanju
i ne mogu se koristiti
bez adekvatne
rekonstrukcije.
Gradjevinsko
zemljište
Zgrade od armiranog
betona, potrebna
adaptacija
Visina krova je
preteţno, oko 6,00m.
Objekti u kompleksu
su gradjeni u
razlicitim periodima.
2
Površina parcele: 39,716,00m
Površina objekata:4,376,00m2
Sala livenih nosaĉa, 2097m2
Fabrika stanova 1939m2
Upravna zgrada 314m2
Ostale informacije
6.11
6.11.1
6.11.1.1
Olakšice koje nudi lokalna zajednica
Porezi i poreske olakšice
ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST
("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) Zakonom o
porezu na dodatu vrednost uveden je PDV kao opšti porez na potrošnju koji se obraĉunava i plaća na
isporuku dobara i pruţanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz
dobara.
Opšta stopa PDV za promet dobara i usluga ili uvoz dobara je 20%, a posebna stopa iznosi
8%.
Zakonom su regulisana i poreska osloboĊenja za promet dobara i usluga, poreska osloboĊenja
kod uvoza dobara, uslovi za odbitak predhodnog poreza, povraćaj i refrakcija poreza, kao i posebni
postupci oporezivanja za odreĊene kategorije privrednih subjekata.
- Mali obveznici (ĉiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od
8.000.000 dinara) nemaju obavezu obraĉunavanja PDV-a za izvršen promet dobara i usluga.
- Obveznik PDV ĉiji ukupan promet u prethodnih 12 meseci nije veći od 50.000.000 dinara moţe
da podnese zahtev nadleţnom poreskom organu za odobravanje plaćanja poreske obaveze po
naplaćenom potraţivanju za izvršeni promet dobara i usluga pod uslovima utvrĊenim
zakonom.
- Pravo na povraćaj PDV-a moţe se ostvariti preteţnim prometom dobara u inostranstvo, tj.
ukoliko je izvoz dobara obveznika PDV veći od 70% u odnosu na vrednost ukupnog prometa
dobara i usluga, odnosno najmanje 10.000.000 evra.
6.11.1.2
ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklaĊeni din. izn.,
93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklaĊeni din. izn., 47/2013 i 48/2013 - ispr.)
Porez na dohodak graĊana plaćaju fiziĉka lica koja ostvaruju dohodak. Porezu na dohodak
graĊana podleţu sledeće vrste prihoda: zarade i stopa 10%;
Osnovicu poreza na zarade za zaposlene ĉini zarada umanjena za iznos od 11.000 dinara
meseĉno. Poslodavac koji zaposli pripravnika, lice koje je na dan zakljuĉenja ugovora o radu mlaĊe
od 30 godina oslobaĊa se obaveze plaćanja obraĉunatog i obustavljenog poreza iz zarade
novozaposlenog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica, pod uslovima
utvrĊenim zakonom.
Poslodavac koji zaposli na neodreĊeno vreme lice mlaĊe od 30 godina, oslobaĊa se
obaveze plaćanja obraĉunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica, za period od dve
godine od dana zasnivanja radnog odnosa, pod uslovima utvrĊenim zakonom.
Poslodavac koji zaposli lice starije od 45 godina slobaĊa se obaveze plaćanja obraĉunatog i
obustavljenog poreza iz zarade tog novozaposlenog lica, pod uslovima utvrĊenim zakonom. Pravo
poreskog osloboĊenja u skladu sa stavom 1. ovog ĉlana poslodavac ostvaruje u periodu od dve godine
od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog.
Poslodavac koji na neodreĊeno vreme zaposli lice sa invaliditetom u skladu sa zakonom koji
ureĊuje spreĉavanje diskriminacije lica sa invaliditetom, za koje odgovarajućom pravno-medicinski
validnom dokumentacijom dokaţe invalidnost, oslobaĊa se obaveze plaćanja obraĉunatog i
obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
- prihodi od samostalne delatnosti - stopa 10%;
Prihodom od samostalne delatnosti, se smatra ostvaren prihod od privrednih delatnosti, uraĉunavši i
delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pruţanjem profesionalnih i intelektualnih drugih usluga, kao i
prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom
osnovu.
- prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine stopa 20%;
- prihodi od kapitala - stopa 15%;
- prihodi od nepokretnosti - stopa 20%;
- kapitalni dobici - stopa 15%;
Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim
poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo voĊenje oteţava obavljanje delatnosti, ima
68
pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrĊen
prihod. Bliţe odreĊenje preduzetnika koji imaju pravo paušalnog oporezivanja utvrĊeno je zakonom.
6.11.1.3
ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
("Sl glasnik RS.", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 5/2009, 52/2011, 101/2011,7/2012 usklaĊeni din. Zn, 8/2013 -. usklaĊeni din. izn. i 47/2013).
Doprinosima se obezbeĊuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to
penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti.
Stope po kojima se obraĉunavaju i plaćaju doprinosi jesu:
- za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24%;
- za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;
- za osiguranje za sluĉaj nezaposlenosti - 1,5%.
Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obraĉun doprinosa vrši se po
sledećim stopama:
- za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 13% za lica iz ĉlana 7. stav 1. taĉ. 1) do 5)
- ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz ĉlana 7. stav
1. taĉ. 1) do 5) ovog zakona
- za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;
- za osiguranje za sluĉaj nezaposlenosti - 0,75%.
Prema Ĉlanu 45, 45a, 45b poslodavac moţe da ostvari odreĊena umanjenja plaćanja
doprinosa.
Ovi podsticaji mogu se ostvariti za lica starija od 50 godina pod odreĊenim uslovima koi su
propisani zakonom. Poslodavac moĊe biti oslobaĊen obaveze plaćanja doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca.
Za lice starije od 45 godina, pod odreĊenim uslovima koi su propisani zakonom poslodavac
moţe biti oslobaĊen obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju
na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca u iznosu od 80%.
Pravo na ove podsticaje poslodavac ostvaruje u periodu od dve godine od dana zasnivanja
radnog odnosa zaposlenog i ima obavezu prema uposlenom i naredne tri godine nakon isteka
podsticaja. Zakonodavac propisuje i sluĉajeve u kojima ova obaveza prestaje da vaţi.
Za lice koje se smatra pripravnikom i mlaĊe je od 30 poslodavac moţe biti osloboĊen
plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret
sredstava poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica, pod
uslovima propisanim zakonom.
Ukoliko poslodavac zaposli na neodreĊeno vreme lice mlaĊe od 30 godina, moţe biti
osloboĊen obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na
osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za period od dve godine od dana zasnivanja
radnog odnosa tog lica, pod uslovima propisanim zakonom.
Poslodavac koji na neodreĊeno vreme zaposli lice sa invaliditetom, oslobaĊa se obaveze
plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret
sredstava poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica.
Poslodavac moţe koristiti samo jednu od navedenih podsticaja za jedno novozaposleno lice.
6.11.1.4
ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA
Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%.
Plaćanja poreza na dobit oslobaĊaju se pravna lica - preduzeća za radno osposobljavanje,
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, srazmerno uĉešću tih lica u ukupnom broju
zaposlenih.
Poreski obveznik koji uloţi u svoja osnovna sredstva, odnosno u ĉija osnovna sredstva drugo
lice uloţi više od jedne milijarde dinara i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodreĊeno vreme
69
najmanje 100 lica, oslobaĊa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina
srazmerno tom ulaganju.
Ulaganjem u osnovna sredstva od strane drugog lica ovog ĉlana, smatra se i ulaganje u
osnovni kapital i povećanje osnovnog kapitala u skladu sa zakonom.
6.11.2 Podsticajne mere na nacionalnom nivou
6.11.2.1

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA
Program podsticanja direktnih investicija
http://www.siepa.gov.rs
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA, sprovodi program podsticaja direktnih
investicija prema Uredbi o uslovima i naĉinu privlaĉenja direktnih investicija ("Sl. glasnik RS", br.
20/2012, 123/2012 i 14/2013).
Ovom uredbom propisani su svi uslovi koje investitor treba da ispuni, naĉin dodele sredstava,
pravila bodovanja itd.
Ĉlan 8 odreĊuje uslove za dodelu sredstava, a u skladu sa ostalim kriterijumima propisanim
ovom uredbom:
1) Investicije u proizvodnom sektoru kojima se obezbeĊuje otvaranje najmanje 50 novih radnih
mesta u skladu sa ovom uredbom, koja imaju minimalnu vrednost milion evra (za investicije u
lokalnim samoupravama koje su svrstane u prvu, drugu i treću grupu u skladu sa uredbom
kojom se utvrĊuju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Grad
Lreskovac spada u treću grupu razvijenosti.
2) Investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet meĊunarodne trgovine ĉija je minimalna
vrednost 500.000 evra i kojim se obezbeĊuje otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta u
skladu sa ĉlanom 4. stav 2. ove uredbe;
3) Investicije u strateške projekte iz oblasti turizma ĉija je minimalna vrednost pet miliona evra i
kojima se obezbeĊuje otvaranje najmanje 50 novih radnih mesta, u skladu sa ĉlanom 4. stav
2. ove uredbe;
4) Velike investicione projekte pod uslovom da najmanje 20% od vrednosti investicionog
projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja
ugovora iz ĉlana 29. ove uredbe;
5) Srednje investicione projekte pod uslovom da najmanje 10% od vrednosti investicionog
projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja
ugovora iz ĉlana 29. ove uredbe.
Ĉlanom 9 definisani su uslovi pod kojima sredstva mogu biti dodeljena:
1) da imovinu steĉenu direktnom investicijom koristi iskljuĉivo korisnik sredstava,
2) da se broj radnih mesta kod korisnika sredstava ne smanjuje u periodu od tri godine nakon
dostizanja pune zaposlenosti predviĊene investicionim projektom,
3) u sluĉaju da se investicija realizuje u zakupljenim poslovnim prostorijama, zakup se mora
nastaviti najmanje tri godine nakon predviĊenog datuma završetka investicionog projekta za
mala i srednja privredna društva, a za velika privredna društva pet godina.
Vrednost investicije podrazumeva i ulaganja u osnovna sredstva. Ovom uredbom bliţe je
objašnjeno šta će se smatrati ulaganjem u osnovna sredstva.
Dodela sredstava vrši se u postupku koji se sprovodi u skladu sa javnim oglasom i ovom
uredbom. Javni oglas priprema i objavljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Prijava za uĉestvovanje u postupku dodele sredstava podnosi se Agenciji u roku koji je naveden u
javnom oglasu.
Uz prijavu se podnosi:
1) investicioni projekat/biznis plan za ĉiju realizaciju se traţe sredstva,
2) original ili overena fotokopija registrovanih finansijskih izveštaja za prethodne tri godine
poslovanja, sa nalazom ovlašćenog revizora (ukoliko postoji zakonska obaveza pribavljanja
nalaza ovlašćenog revizora), a strano pravno lice podnosi original ili overenu fotokopiju i
overeni prevod na srpski jezik,
3) projektovani bilansi stanja i uspeha i izveštaj o novĉanim tokovima korisnika sredstava za
naredne tri godine poslovanja od dana podnošenja prijave,
4) original ili overena fotokopija izvoda iz Registra privrednih subjekata, koji podnosi investitor sa
sedištem u Republici Srbiji, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra drţave u kojoj strani
70
investitor ima sedište, koji nije stariji od tri meseca, overen od strane nadleţnog organa, kao i
overeni prevod izvoda na srpski jezik,
5) pisana izjava da za realizaciju istog investicionog projekta nisu dodeljena, a ako jesu, po kom
osnovu su dodeljena sredstva iz budţeta Republike Srbije,
6) dokaz o izmirenju obaveza po osnovu poreza i doprinosa u Republici Srbiji za prethodnu
godinu od dana podnošenja prijave.
Ĉlanom 27 definisan je naĉin isplaćivanja sredstava:
1) za grinfild investicije isplaćuju se u ĉetiri jednake tranše od po 25% od ukupnog iznosa
dodeljenih sredstava po ispunjenju svakog od sledećih uslova:
(1) po zakljuĉenju kupoprodajnog ugovora za zemljište, odnosno dostavljanjem izvoda iz
katastra, odnosno zemljišnih knjiga,
(2) po dobijanju dozvole za izgradnju, odnosno dozvole za rekonstrukciju, koja ne moţe
biti starija od tri godine od dana podnošenja zahteva za isplatu,
(3) po dobijanju upotrebne dozvole za objekat koji je predviĊen investicionim projektom,
(4) po ostvarivanju pune zaposlenosti predviĊene investicionim projektom;
2) za braunfild investicije koje ne obuhvataju rekonstrukciju postojećih objekata, isplaćuju se u
dve tranše po ispunjenju sledećih uslova;
(1) po zakljuĉenju kupoprodajnog ugovora za objekat, odnosno dostavljanjem vlasniĉkog
lista ili upotrebne dozvole za objekat, odnosno ugovora o zakupu objekta ne kraćem
od tri godine za mala i srednja privredna društva, a za velika privredna društva pet
godina od dana završetka investicionog projekta i upotrebne dozvole za objekat, 30%
od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava,
(2) po ostvarivanju pune zaposlenosti, 70% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava;
3) za braunfild investicije koje podrazumevaju rekonstrukciju/adaptaciju postojećih objekata
sredstva se isplaćuju u tri ili ĉetiri jednake tranše od po 25%, odnosno 33,3% od ukupnog
iznosa dodeljenih sredstava, u zavisnosti od toga da li je u pitanju rekonstrukcija ili adaptacija
objekata.
4) za projekte u sektoru usluga koje mogu biti predmet meĊunarodne trgovine koji predviĊaju
zakup poslovnih prostorija dodeljena sredstva se isplaćuju u dve jednake tranše po ispunjenju
svakog od sledećih uslova:
1) po zakljuĉenju ugovora o zakupu poslovnih prostorija u trajanju ne kraćem od tri
godine od dana završetka investicionog projekta, 30% od ukupnog iznosa dodeljenih
sredstava,
2) po ostvarivanju pune zaposlenosti predviĊene investicionim projektom, 70% od
ukupnog iznosa dodeljenih sredstava.
Ĉlanom 29 definisan je naĉin ugovaranja. Ministarstvo moţe da raskine ugovor u svakoj fazi
izvršenja, ako utvrdi da korisnik ne ispunjava uslove utvrĊene ugovorom vezane za dinamiku
realizacije investicije.
U sluĉaju neispunjenja ugovornih obaveza, Ministarstvo ima pravo da po osnovu izdate
bankarske garancije i blanko solo menice, naplati sredstva u visini iznosa isplaćenih sredstava i
propisane zakonske zatezne kamate.
Sredstva obezbeĊenja definisana su Ĉlanom 30. ove uredbe. Investitor dostavlja bankarsku
garanciju izdatu od strane poslovne banke koja posluje na teritoriji Republike Srbije i plativu na prvi
poziv u korist Republike Srbije. Zakonska zatezna kamata obraĉunava se za period od dana isplate
poslednje tranše do dana sticanja uslova za raskid ugovora iz ĉlana 29. ove uredbe.
Bliţe odredbe ugovornog odnosa definisane su ovom Uredbom.Ostali podsticaje koje sprovodi
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.

Bespovratna finansijska sredstava malim i srednjim privrednim društvima za
finansiranje aktivnosti promocije njihovih proizvoda i usluga na stranim trţištima i
povećanje konkurentnosti.
Ove aktivnosti obuhvataju dizajn novog proizvoda i/ili pakovanja, testiranje, sertifikaciju i
resertifikaciju proizvoda i sistema upravljanja kvalitetom, samostalno uĉešće na sajmovima u
inostranstvu, dizajn promotivnih materijala - brošura i veb prezentacije i poslovne susrete u
inostranstvu.
Postoji
mogućnost sufinansiranja otvaranja predstavništva u inostranstvu, konkretno
delimiĉno pokrivanje troškova zakupa poslovnog prostora i pojedinih operativnih troškova. Pravo na
dodelu sredstava imaju preduzeća koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili
71
pruţanjem usluga u oblasti energetike, graĊevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaţe i
industrijskog i tekstilnog dizajna.
Pored toga, preduzeća treba da dokumentuju da su pozitivno poslovala u prethodnom periodu
i izmirili obaveze prema drţavi. Prava na pomoć kroz ovaj program su u najnovijem ciklusu dobila i
udruţenja sa 5 i više ĉlanica, a finansiranje pojedinaĉnih aktivnosti se vrši u maksimalnim iznosima
koja su propisana Uredbom o uslovima i naĉinu privlaĉenja direktnih investicija.

Podrška izvozno orijentisanim preduzećima
Osim stranih direktnih investicija koje su veoma znaĉajne za razvoj ekonomije svake zemlje,
posebno za zemlje u razvoju, vrlo je vaţno da se kao prioritet postavi i podrška razvoju domaćih
kompanija meĊu kojima treba pre svega staviti akcenat na mala i srednja preduzeća i povećanje
njihovog izvoza.
U tom smislu SIEPA pruţa znaĉajnu podršku domaćim malim i srednjim preduzećima i to u
okviru sledećih usluga:
 Analiza i pruţanje informacija o stranim trţištima
 Mogućnost povezivanja sa potencijalnim partnerima u inostranstvu
 Organizovanje uĉešća srpskih kompanija na sajmovima u inostranstvu
 Organizacija poslovnih susreta izmeĊu domaćih i stranih kompanija u zemlji i inostranstvu
 Organizacija pojedinaĉnih poseta stranih kupaca domaćim kompanijama
 Organizovanje studijskih putovanja u inostranstvo i poseta sajmovima
 Organizacija seminara i obuka za domaće kompanije
 Organizacija "Upoznajte kupce" susreta
 Sektorske analize
6.11.2.2 Fond za razvoj Republike Srbije
http:www.fondzarazvoj.gov.rs/
Novi zahtevi za kredite Fonda za razvoj RS, koji će se odobravati u toku 2013. godine, primaju
se od 1. marta 2013. godine.
Zahtev za odobrenje kredita moţe biti podnet od strane zakonskog zastupnika ili punomoćnika
koji je zaposlen u privrednom subjektu.
Pozivi su otvoreni do utroška sredstava.
Vrste kredita koje odobrava Fond za razvoj Republike Srbije:
 Kratkoročni krediti
Kratkoroĉni krediti za podsticanje konkurentnosti i likvidnosti domaće privrede biće odobravani
privrednim subjektima sa rokom otplate od tri do dvanaest meseci, sa kamatnom stopom od 3% na
godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, po srednjem kursu NBS na dan uplate. Iznos vraćenog
kredita ne moţe biti manji od nominalnog iznosa dodeljenog kredita.
 Kreditiranje preduzetnika
Krediti/garancije za finansiranje preduzetnika odobravaće se na osnovu zahteva u kojima
posebno moraju biti istaknuti ekonomski i trţišni aspekt programa i finansijski pokazatelji poslovnog
plana. Maksimalni iznos kredita/garancija za preduzetnike iznosi 5.000.000,00 dinara, a minimalni
500.000,00 dinara.
Za odobravanje kredita kamatna stopa je 2% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo
obezbeĊenja garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim sluĉajevima 3% na godišnjem
nivou, uz primenu valutne klauzule.
Za izdate garancije preduzetnicima Fond će naplaćivati proviziju u visini od 1,5% godišnje od
iznosa garancije. Ukoliko je garancija izdata kao obezbeĊenje potraţivanja sa valutnom klauzulom za
obraĉun provizije primeniće se valutna klauzula. Iznos garancije će se smanjivati srazmerno iznosu
otplaćenih obaveza od strane nalogodavca. Svi instrumenti obezbeĊenja koji su dati za dugoroĉne
kredite primenjivaće se i za preduzetnike.
 Start-up krediti, kreditiranje starih i umetničkih zanata i ţenskog preduzetništva
Start-up krediti, krediti za podsticaj starih i umetniĉkih zanata i ţenskog preduzetništva,
finansiraće se iz naplate ranije odobrenih kredita, do ukupnog iznosa 694.500.000,00 dinara i to:
- za start-up kredite do iznosa 623.500.000,00 dinara;
- za kreditiranje starih zanata do iznosa 21.000.000,00 dinara;
- za ţensko preduzetništvo do iznosa 50.000.000,00 dinara.
Pravo na korišćenje sredstava za start-up kredite imaće preduzetnici i pravna lica na podruĉju
Republike Srbije koji su registrovani u Agenciji za privredne registre poĉev od 1. januara 2012. godine.
72
- Visina kredita za preduzetnike odobravaće se u iznosu od 500.000,00 dinara do
1.500.000,00 dinara; rokom otplate do pet godina u okviru kojeg je period poĉeka od dvanaest
meseci. Otplata kredita vršiće se u tromeseĉnim anuitetima. Instrumenti obezbeĊenja su garancija
poslovne banke, ugovorno jemstvo ili pristupanje dugu od strane pravnog lica, fiziĉkog lica ili
preduzetnika, hipoteka prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu u privatnom vlasništvu. Hipotekom
na poljoprivrednom i šumskom zemljištu moţe se obezbediti samo deo kredita do maksimalnog iznosa
500.000,00 dinara dok se deo kredita iznad tog iznosa mora obezbediti drugim instrumentima,
ukljuĉujući i hipoteku na objektima i gradskom graĊevinskom zemljištu ĉija trţišna vrednost
obezbeĊuje povraćaj kredita uvećanog za pripadajuću kamatu, i sopstvena menica korisnika kredita.
Ukoliko je instrument obezbeĊenja garancija poslovne banke kamatna stopa je 2% na godišnjem
nivou, dok je u svim drugim sluĉajevima 3,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa se obraĉunava uz
primenu valutne klauzule.
- Krediti pravnim licima odobravaće se u iznosu od 500.000,00 dinara do 4.000.000,00 dinara,
i sa rokom otplate do pet godina u okviru kojeg je i period poĉeka od 12 meseci. Otplata kredita vršiće
se u tromeseĉnim anuitetima. Instrumenti obezbeĊenja su garancija poslovne banke, hipoteka prvog
reda na nepokretnostima ili zemljištu u privatnom vlasništvu. Hipotekom na poljoprivrednom i
šumskom zemljištu moţe se obezbediti samo deo kredita do maksimalnog iznosa 500.000,00 dinara
dok se deo kredita iznad tog iznosa mora obezbediti drugim instrumentima, ukljuĉujući i hipoteku na
objektima i gradskom graĊevinskom zemljištu ĉija trţišna vrednost obezbeĊuje povraćaj kredita
uvećanog za pripadajuću kamatu; ugovorno jemstvo ili pristupanje dugu od strane pravnog lica.
Ukoliko je instrument obezbeĊenja garancija poslovne banke kamatna stopa je 2% na godišnjem
nivou, dok je u svim drugim sluĉajevima 3,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa se obraĉunava uz
primenu valutne klauzule. Korisnik je obavezan da uz bilo koji od navedenih instrumenata
obezbeĊenja dostavi i sopstvene menice.
 Kreditiranje i starih umetničkih zanata
Krediti se odobravaju u visini od 500.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara, sa kamatnom
stopom od 2% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule.
 Kreditiranje ţenskog preduzetništva
Za podsticaj i razvoj ţenskog preduzetništva (gde su osnivaĉi ţene koje i upravljaju svojim
biznisom) odobravaće se krediti u visini od 500.000,00 do 5.000.000,00 dinara. Krediti se odobravaju
sa kamatnom stopom od 1,5% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo obezbeĊenja
garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim sluĉajevima sa kamatnom stopom od 2,5% na
godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule; rokom otplate kredita do pet godina u okviru kojeg je
period poĉeka od dvanaest meseci.
6.11.2.3 Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI
http://www.aofi.rs/
Na kraju navodimo i neke od aktivnosti Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (dalje:
Agencija) koje se odnose direktno na obezbeĊivanje povoljnih finansijskih sredstava. U ponudi usluga
Agencije nalaze se direktno kreditiranje, sufinansiranje sa poslovnom bankom izvoznika i
refinansiranje kredita preko poslovne banke izvoznika.
Veliki izvoznici mogu biti kratkoroĉno finansirani u iznosu od 30.000 do 1.500.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti, sa rokom otplate do 6 meseci i kamatnom stopom od 3-5%.
Za izvoznike srednje veliĉine (izvoz u prethodnoj godini veći od 300.000 evra), predviĊeni su
krediti u iznosu od 30.000 do 200.000 evra sa rokom otplate do 12 meseci, uz kamatnu stopu od
EURIBOR+1% do EURIBOR+3%.
Moguće je i sufinansiranje u saradnji sa poslovnom bankom izvoznika gde Agencija plasira deo
sredstava izvozniku, dok drugi deo traţenog kredita finansira poslovna banka pod uslovima koji su
dogovoreni sa Agencijom (kamatna stopa i svi troškovi do maksimalno 10% godišnje). U sluĉaju
refinansiranja Agencija plasira sredstva poslovnim bankama po vaţećoj kamatnoj stopi za konkretne
izvoznike, tako da poslovne banke iz tih sredstava naplaćuju kamatnu stopu na plasmane izvoznicima
u iznosu do maksimalno 10% na godišnjem nivou. Banke zatim mogu da, kroz vezane aranţmane po
ovom osnovu (refinansiranje sa sufinansiranjem), plasiraju izvoznicima i deo sredstava iz sopstvenog
potencijala gde su kamatna stopa i svi troškovi ograniĉeni na nivo od maksimalno 10% godišnje.
73
6.11.3
Podsticajne mere grada Leskovca
6.11.3.1 Povoljnosti za zakup graĎevinskog zemljišta u javnoj svojini
Ĉlan 59 Odluke o graĊevinskom zemljištu grada Leskovca, ("Sl. glasnik grada Leskovca", br.
18/2009, 4/2010, 23/2010, 2/2011, 23/2011, 27/2011 i 1/2012) definiše da se zemljište moţe dati u
zakup ili otuĊiti radi izgradnje, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom a u
skladu sa Zakonom.
MeĊutim, Ĉlan 62 definiše mogućnost da se graĊevinsko zemljište u javnoj svojini moţe
otuĊiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom, a u sluĉajevima predviĊenim ĉlanom 96. stav 9.
Zakona o planiranju i izgradnji.
Ĉlanom 70 definisana je mogućnost da jedinica lokalne samouprave moţe otuĊiti ili dati u
zakup graĊevinsko zemljište po ceni koja je manja od trţišne cene ili dati u zakup graĊevinsko
zemljište bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Ovo pravo lokalne samouprave definisano je i Uredbom Vlade Republike Srbije o uslovima i
naĉinu pod kojima lokalna samouprava moţe da otuĊi ili a u zakup graĊevinsko zemljište po ceni
manjoj od trţišne, odnosno bez naknade (Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 13 od 12. marta 2010,
54/11, 21/12, 121/12).
Ĉlan 2. Ove Uredbe definiše mogućnost da jedinica lokalne samouprave moţe otuĊiti ili dati u
zakup graĊevinsko zemljište u javnoj svojini po ceni koja je manja od trţišne cene ili bez naknade, po
prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Jedan od uslova
za dobijanje saglasnosti je i procena da je graĊevinsko zemljište namenjeno za izgradnju objekta u
funkciji realizacije projekata ekonomskog razvoja.
Uslov je da lice kome se zemljište otuĊuje ili daje u zakup nema u vlasništvu, odnosno zakupu
ostvarenom u skladu sa Zakonom, drugo graĊevinsko zemljište na kome je predviĊena izgradnja
objekta koji moţe biti u funkciji realizacije projekata ekonomskog razvoja, na teritoriji jedinice lokalne
samouprave na kojoj se nalazi graĊevinsko zemljište koje je predmet otuĊenja, odnosno davanja u
zakup.
Projekti ekonomskog razvoja iz ĉlana 2. taĉka 1) ove uredbe su definisani Ĉlanom 3. (projekti
ĉijom realizacijom se povećava broj zaposlenih u privredi za najmanje 1% kao i projekti u kojima se
broj zaposlenih u privredi povećava za najmanje 0,5%).
Posebnu pogodnost za grad Leskovac definiše Ĉlan 3g:
Jedinica lokalne samouprave koja na svojoj teritoriji ima više od 100.000 stanovnika moţe da
otuĊi ili da u zakup graĊevinsko zemljište ĉija je površina veća od 25 ari, po ceni manjoj od trţišne ili
bez naknade, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i
izgradnji, pod uslovom da je to graĊevinsko zemljište namenjeno za izgradnju objekata:
1) iz proizvodne delatnosti koji su u funkciji realizacije projekata lokalnog ekonomskog razvoja;
2) za obavljanje usluga u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija koje mogu biti
predmet meĊunarodne trgovine.
Sticalac prava svojine, odnosno prava zakupa na graĊevinskom zemljištu iz stava 1. ovog
ĉlana, duţan je da u roku od tri godine od dana sudske overe ugovora o otuĊenju, odnosno ugovora o
zakupu, zaposli na svaka dva ara otuĊenog, odnosno zakupljenog graĊevinskog zemljišta, najmanje
jedno lice na neodreĊeno vreme.
U sluĉaju da zakupac, ne ispuni navedenu obavezu jedinica lokalne samouprave ima pravo da
jednostarno raskine ugovor ili zakupcu naplati cenu, odnosno zakupninu graĊevinskog zemljišta po
trţišnoj ceni graĊevinskog zemljišta.
6.11.3.2. Naknade za ureĎenje graĎevinskog zemljišta
Grad Leskovac Odlukom o graĊevinskom zemljištu ("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 18/2009,
4/2010, 23/2010, 27/2011 i 2/2012) predviĊa znaĉajna umanjenja za plaćanje naknade za ureĊenje
graĊevinskog zemljišta. Umanjenje zavisi od delatnosti kojom će se investitor baviti
(proizvodnja,trgovina....) i broja radnika koji će se zaposliti (ĉl.31 Odluke):
Visina naknade za ureĊivanje graĊevinskog zemljišta utvrĊuje na osnovu sledećih kriterijuma:
stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za ureĊivanje graĊevinskog zemljišta,
urbanistiĉke zone, namene i površine objekta (Ĉlan 10 Odluke).
74
Ĉlan 31. Naknada za ureĊenje graĊevinskog zemljišta za izgradnju privredno-proizvodnih
objekata i poslovnih objekata osim za izgradnju objekata u kojima će se obavljati usluţna delatnost
kockanje i klaĊenje, zabavne igre, igre na sreću i barovi umanjuje se za:
 20% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju u trećoj zoni;
 30% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju u ĉetvrtoj zoni;
 50% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju u petoj zoni;
U šestoj zoni naknada za ureĊenje graĊevinskog zemljišta za izgradnju objekata iz ĉlana 18.
Odluke, naplaćuje se 100 din/m2 (osim za izgradnju objekata u kojima će se obavljati usluţna
delatnost kockanje i klaĊenje, zabavne igre, igre na sreću i barovi).
Pravo na umanjenje naknade ima investitor objekta koji će se obavezati da zaposli odreĊeni
broj radnika, a vrednost investicije za izgradnju objekta nije manja 500.000 eura. Umanjenje se vrši u
zavisnosti od broja zaposlenih radnika, i to:
1) od 10 do 20 zaposlenih - 10% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju;
2) od 20 do 50 zaposlenih - 20% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju;
3) od 50 do 100 zaposlenih - 30% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu
lokaciju;
4) od 100 do 200 zaposlenih - 40% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu
lokaciju;
5) preko 200 zaposlenih - 50% od obraĉunate naknade u punom iznosu za konkretnu lokaciju.
Pravo na umanjenje iz stava 6. ovog ĉlana, ostvaruje investitor ukoliko u periodu od 2 godine
od dana pribavljanja upotrebne dozvole za objekat izvrši ugovornu obavezu o broju i dinamici
zapošljavanja.
Ukoliko se radi o investicijama od šireg znaĉaja za lokalnu zajednicu ili ako investitor uĉestvuje
svojim sredstvima za izgradnju komunalne infrastrukture moguće je da Skupština grada donese
odluku o dodatnim oslobaĊanjima.
Još jednu mogućnost umanjenja daje i Ĉlan 53, po kome se visina naknade umanjuje za 30%
kada se uplata izvrši u celokupnom iznosu danom potpisivanja ugovora. Investitor koji otpoĉne
plaćanje naknade u ratama, a zatim uplatu preostalog duga izvrši odjednom, ima pravo na umanjenje
naknade za 30% na preostali revalorizovani iznos, pod uslovom da je broj nedospelih rata najmanje 6
(šest).
1.6.3.3 Taksa za isticanje firme tzv. firmarina
Na osnovu Odluke o lokalnim komunalnim taksama ("Sl glasnik Grada Leskovca.", Br. 2/2010,
10/2010, 2/2011, 12/2011, 3/2012, 40/2012 i 1/2013) za isticanje firme na poslovnom prostoru i van
njega, tzv. firmarina, taksa se utvrĊuje godišnje i definisana je u tarifnom broju 4.
Od oktobra 2012. godine
ukinuta je obaveza plaćanja firmarine malim pravnim licima i
preduzetnicima sa prihodom manjim od 50 miliona dinara godišnje. Odlukom za 2013.godinu ova
odredba ostaje na snazi.
- Broj donetih rešenja za komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru za 2012.godinu
bio je 3918, dok je nakon ove izmene broj izdatih rešenja za 2013.godinu 294.
6.11.3.3 Programi subvencija uz tehničku podršku Nacionalne sluţbe za zapošljavanje

Javni radovi
Na osnovu ĉlana 43. stav 1. taĉka 7. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj
nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) i ĉlana 9. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima
za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br. 12/12 i 20/13) grad
Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje raspisali su 3. juna 2013.godine, Javni konkurs za
organizovanje sprovoĊenja Javnih radova u 2013. godini
Za sprovoĊenje javnog rada Nacionalna sluţba isplaćuje poslodavcu - izvoĊaĉu javnog rada
sredstva za:
- zaradu nezaposlenim licima
- troškove dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica
- troškove sprovoĊenja javnih radova i
- troškove obuke.
Sredstva namenjena za sprovoĊenje javnih radova koriste se za:
1) isplatu neto zarade nezaposlenim licima ukljuĉenim u javne radove, u visini od:
- 23.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa I i II stepenom
struĉne spreme;
- 24.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa III i IV
stepenom struĉne spreme;
75
25.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa V i VI stepenom
struĉne spreme;
- 26.000,00 dinara uvećane za iznos pripadajućih poreza i doprinosa, za lica sa VII stepenom
struĉne spreme;
2) Naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica ukljuĉenih u javne radove, u
visini do 1.500,00 dinara po licu za svaki mesec angaţovanja;
3) Naknadu troškova sprovoĊenja javnih radova po licu u visini od:
- 1.500,00 dinara za sprovoĊenje javnih radova u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i
drugih delatnosti;
- 3.500,00 dinara za sprovoĊenje javnih radova u oblasti odrţavanja i obnavljanja javne
infrastrukture i odrţavanja i zaštite ţivotne sredine i prirode
4) Naknada troškova organizovanja obuke
U zavisnosti od vrste i sloţenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovoĊenje odreĊenih
javnih radova moţe se organizovati obuka u toku trajanja javnog rada, po internom programu
poslodavca ili programu obrazovne ustanove.
Poslodavac - izvoĊaĉ javnog rada moţe ostvariti naknadu za organizovanje obuke, u
jednokratnom iznosu od 50.000,00 dinara po javnom radu.
-

Program otvaranja novih radnih mesta
Na osnovu ĉlana 43. stav 1. taĉka 3. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj
nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), ĉlana 11. stav 1. taĉka 3. Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09) i ĉlana
41. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl.
glasnik RS“, br. 12/12 i 20/13) grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje, raspisali su 3. juna
2013.godine, Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za otvaranje novih radnih mesta.
Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu,poslodavcima koji zapošljavaju do 50
nezaposlenih lica, odnosno do 19 nezaposlenih lica, kada poslodavac zapošljava osobe sa
invaliditetom.
Visina subvencije iznosi 120.000,00 dinara po licu.Ukoliko se na novootvorenim radnim mestima
zapošljavaju osobe sa invaliditetom, visina subvencije iznosi 150.000,00 po osobi.

Program samozapošljavanja
Na osnovu ĉlana 43. stav 1. taĉka 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj
nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), ĉlana 11. stav 1. taĉka 3. Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09) i ĉlana
53. Pravilnika o naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl.
glasnik RS“, br. 12/12 i 20/13) grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje raspisali su 3. juna
2013.godine, Javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u 2013.
godini.
Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od
160.000,00 dinara, odnosno 200.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje,
zadruge ili drugog oblika preduzetništva ili osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivaĉ zasniva u
njemu radni odnos. Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi
je da obavlja registrovanu delatnost najmanje 12 meseci

Program stručne praksa
Na osnovu ĉlana 43. stav 1. taĉka 5. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj
nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), ĉlan 11. stav 1. taĉka 3. Zakona o profesionalnoj
rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 ) i ĉlana 70. Pravilnika o
naĉinu i kriterijumima za sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br.12/12 i
20/13), grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje raspisali su 3. juna 2013.godine, Javni
poziv za realizaciju Programa struĉne prakse u 2013. godini.
Tokom trajanja programa struĉne prakse grad Leskovac i Nacionalna sluţba za zapošljavanje:
1) angaţovanim licima isplaćuju novĉanu pomoć u meseĉnom iznosu od 30.000,00 dinara za lica
sa najmanje ĉetvorogodišnjim visokim obrazovanjem;
2) vrši obraĉun i uplatu doprinosa za sluĉaj povrede na radu i profesionalne
3) bolesti, u skladu sa zakonom i
4) snosi troškove polaganja struĉnog/pripravniĉkog ispita u visini jednomeseĉne
5) novĉane pomoći.
76
6.11.4
Proces izdavanja dozvola
VODIČ ZA GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Ukoliko ste pronašli odgovarajuću parcelu i na njoj odluĉili da gradite, poţeljno je da budete
upoznati sa procedurom izdavanja graĊevinske dozvole.Praksa je pokazala da neupućenost u proces
gradnje u najvećem broju sluĉajeva dovodi do nastanka komplikacija koje dovode do kašnjenja u
izvoĊenju radova na vašem objektu i sigurnog povećanja troškova.
faza:
Po trenutno aktuelnom Zakonu o planiranju i izgradnji, gradnja objekta sastoji od sledećih
1. INFORMACIJA O LOKACIJI
Pre poĉetka izgradnje, moţete dobiti informaciju o lokaciji na kojoj planirate da
gradite.Informacija o lokaciji sadrţi mogućnosti i ograniĉenja gradnje na katastarskoj parceli.
Informaciju o lokaciji izdaje Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove
grada Leskovca, u roku od 8 dana od dana podnošenja zahteva.
POTREBNA DOKUMENTACIJA:
1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE INFORMACIJE O LOKACIJI
Nadleţni organ: Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, 215-614.
2. KOPIJA PLANA PARCELE
Nadleţni organ: Sluţba za katastar nepokretnosti, Babiĉki odred br.1; tel :016/242-856
CILJ
INFORMACIJA O LOKACIJI
Sa informacijom o lokaciji dobijate sve podatke o tome šta moţete da gradite sa
planiranom dispozicijom na vašoj parceli.
NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam, graĊevinske i komunalno-stambene poslove,
Trg revolucije 45/6, tel:016/212-774,251-964.
NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog
Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631 ili na sajtu Usluţnog
Leskovca.
centra grada
centra grada
1. Zahtev za izdavanje informacije o lokaciji
http://www.usluznicentar.com/UserFiles/inffformacije
2. Zahtev za izdavanje kopija plana
http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=153
77
2. LOKACIJSKA DOZVOLA
Lokacijsku dozvolu izdaje Uprava za urbanizam, graĊevinske i komunalno-stambene poslove
grada Leskovca. Podnošenje zahteva i preuzimanje dozvole vrši se na šalteru Usluţnog centra grada
Leskovca.
Lokacijska dozvola sadrţi sve uslove i podatke potrebne za izradu tehniĉke dokumentacije za
objekat koji ţelite da gradite. Rok za izdavanje rešenja o lokacijskoj dozvoli je 15 dana od dana
podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje nadleţna Uprava pribavlja
po sluţbenoj duţnosti.
POTREBNA DOKUMENTACIJA:
1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE LOKACIJSKE DOZVOLE
Nadleţni organ: Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45, tel: 016/215-631, 215-614.
2. SITUACIONI PLAN (sa podacima o planiranoj dispoziciji,vrsti i nameni objekta, tehniĉke
karakteristike i sl.)
Nadleţni organ:Privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je registrovano za izradu tehniĉke
dokumentacije.
3. KOPIJA PLANA PARCELE
Nadleţni organ: Sluţba za katastar nepokretnosti, Babiĉki odred br.1; tel :016/242-856.
Web: http://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=153
4. PRETHODNI USLOVI INFRASTRUKTURE ( NAČELNE SAGLASNOSTI )
U skladu sa ĉlanom 54. stav 10. Zakona, Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene
poslove grada Leskovca, pribavlja po sluţbenoj duţnosti prethodne uslove infrastrukture,o trošku
investitora.
5. DOKAZ O PRAVU SVOJINE, ODNOSNO PRAVU ZAKUPA NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU
KORAK 1
REŠENJE O LOKACIJSKOJ DOZVOLI
NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam, graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada
Leskovca, Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.
NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada
Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.
1. Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole
http://www.usluznicentar.com/UserFiles/lokacijska doz.pdf
78
3. GRAĐEVINSKA DOZVOLA
GraĊevinska dozvola je konaĉni dokument sa kojim poĉinjete izgradnju objekta. Rok za
izdavanje graĊevinske dozvole je 8 dana od dana podnošenja urednog zahteva.
POTREBNA DOKUMENTACIJA:
1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Nadleţni organ: Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45,tel: 016/215-631,215-614.
2. LOKACIJSKA DOZVOLA
3. GLAVNI PROJEKAT U TRI PRIMERKA ( SA IZVEŠTAJEM O IZVRŠENOJ TEHNIČKOJ
KONTROLI )
Nadleţni organ:Privredno društvo odnosno drugo pravno lice, koji su upisani u odgovarajući
registar za izradu tehniĉke dokumentacije.
4. POTVRDA O USKLAĐENOSTI GLAVNOG PROJEKTA SA LOKACIJSKOM DOZVOLOM
(Urbanistička saglasnost)
Nadleţni organ:Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,
Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.
5. ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI (Elaborat EE)
- Elaborat Energetske Efikasnosti (Elaborat EE) je dokument kojim se vrši detaljna analiza
koliĉine energije
- koja se troši prilikom eksploatacije analiziranog graĊevinskog objekta. Elaborat EE ĉini osnovu
za pravljenje
- Energetskog pasoša neophodnog za izdavanje upotrebne dozvole.
- Elaborat Energetske Efikasnosti ĉini sastavni deo obavezne tehniĉke dokumentacije koja se
prilaţe uz zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole.
Nadleţni organ: Odgovorni Inţinjer za Energetsku Efikasnost zgrada koji poseduje licencu koju
izdaje Inţenjerska Komora Srbije.
6. STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU
Studiju o proceni uticaja moţe da izraĊuje pravno lice i preduzetnik ako je upisano u odgovarajući
registar za obavljanje delatnosti projektovanja inţenjeringa i izrade studija i analiza.
Nadleţni organ: Uprava za zaštitu ţivotne sredine, Trg revolucije 45/2 ,tel: 016/ 237-170, 237-171.
NAPOMENA: Ova studija nije potrebna ukoliko predmet izgradnje nije na listi projekata za koje se
moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu.
6 a. Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na ţivotnu sredinu
Nadleţni organ:Uprava za zaštitu ţivotne sredine, Trg revolucije 45/2, tel: 016/237170
7. GLAVNI PROJEKAT ZAŠTITE OD POŢARA
Glavni projekat zaštite od poţara je sastavni deo tehniĉke dokumentacije za izgradnju objekata.
Nadleţni organ: Privredno društvo odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući
registar za obavljanje delatnosti izrade tehniĉke dokumentacije, koje ima ovlašćenje Ministarstva za
izradu Glavnog projekta zaštite od poţara i ima zaposlena lica sa licencom za izradu projekta zaštite
od poţara.
8. SAGLASNOSTI INSTITUCIJA NA PROJEKTNU DOKUMENTACIJU
Saglasnost dole navedenih institucija na glavni projekat pribavlja investitor o svom trošku.
9. DOKAZ O PRAVU SVOJINE ODNOSNO PRAVU ZAKUPA NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU
10. NAKNADA ZA UREĐENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Nadleţni organ: JP „Direkcija za urbanizam i izgradnju“ Trg revolucije 45,tel: 016/ 245-819.
79
NAPOMENA: Za izgradnju privredno-proizvodnih i poslovnih objekata, naknada za ureĊenje
graĊevinskog zemljišta se umanjuje i do 50% u zavisnosti od visine ulaganja i broja zapolesnih
(Odluka o graĊevinskom zemljištu „Sl.glasnik grada Leskovca“,br.18/09,4/10,23/10,27/11 i 2/2012).
KORAK 2
REŠENJE O GRAĐEVINSKOJ DOZVOLI
NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada
Leskovca, Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.
NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada
Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.
1. Zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole
http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20zahtev%20za%20izdavanje%20gradjevinske%20dozv
ole.pdf
4. PRIJAVA RADOVA
1.PRIJAVA POČETKA GRAĐENJA OBJEKTA
Pre nego što se krene sa izvoĊenjem radova na novom objektu a nakon dobijanja graĊevinske
dozvole, potrebno je predati PRIJAVU RADOVA. Prijava se predaje minimum osam (8) dana pre
otpoĉinjanja graĊenja, nadleţnom organu za izdavanje graĊevinske dozvole i nedleţnim inspekcijskim
organima.
2.POTVRDA O USAGLAŠENOSTI IZGRAĐENIH TEMELJA
IzvoĊaĉ radova podnosi nadleţnom organu izjavu o završetku izrade temelja.
Rok za izdavanje gore navedene potvrde je tri (3) dana od dana podnošenja urednog zahteva
Nadleţni organ: Uprava za urbanizam,graĊevinske,komunalno-stambene poslove grada Leskovca,
Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.
POTREBNA DOKUMENTACIJA:
2a) Zahtev za izdavanje potvrde o usaglašenosti izgraĎenih temelja,
Nadleţni organ:Usluţni centar Leskovac, Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, 215-614.
2b) Izjava IzvoĎača radova o završetku izrade temelja,
2c) Geodetski snimak izraĎenih temelja,
Nadleţni organ:Ovlašćeni geometar
2d) Rešenje o odobrenju za izgradnju
2e) Potvrda prijave početka izvoĎenja radova
NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada
Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.
1. Obrazac o završetku izrade temelja
http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20obavestenje%20o%20zavrsetku%20izrade%20temelja
.pdf
80
5. UPOTREBNA DOZVOLA
Organ nadleţan za izdavanje graĊevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku
od sedam dana (7) od dana prijema nalaza komisije za tehniĉki pregled kojim je utvrĊeno da je
objekat podoban za upotrebu.
POTREBNA DOKUMENTACIJA:
1. ZAHTEV ZA IZDAVANJE UPOTREBNE DOZVOLE
Nadleţni organ: Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,
Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.
2. ZAHTEV ZA IZVRŠENJE TEHNIČKOG PREGLEDA OBJEKTA
Nadleţni organ:Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,
Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964.
1a) Zahtev za tehnički pregled objekta iz oblasti zaštite od poţara
3. GLAVNI PROJEKAT ODNOSNO PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA
U sluĉaju da u toku graĊenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vrši
struĉni nadzor i izvoĊaĉ radova potvrĊuju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje
jednako projektovanom stanju.
4. SERTIFIKAT O ENERGETSKIM SVOJSTVIMA OBJEKTA (Energetski pasoš)
Energetski pasoš je dokument koji precizno opisuje energetsko stanje i energetski razred datog
graĊevinskog objekta. Energetski pasoš ĉini sastavni deo tehniĉke dokumentacije koja se prilaţe uz
zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Nadleţni organ: Odgovorna organizacija koja poseduje licencu koju izdaje nadleţno Ministarstvo ili
odgovorni Inţinjer za energetsku efikasnost zgrada koji poseduje licencu koju izdaje Inţenjerska
Komora Srbije.
5. GEODETSKI SNIMAK OBJEKTA
Ovaj snimak radi se po završetku izgradnje i potreban je kako bi se utvrdilo da li je izgraĊeni
objekat u skladu sa tehniĉkom dokumentacijom odnosno graĊevinskom dozvolom.
6. SAGLASNOSTI ZA PRIKLJUČENJE OBJEKTA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU
Da bi dobili upotrebnu dozvolu potrebne su saglasnosti za prikljuĉenje objekta na komunalnu
infrastrukturu.
KORAK 3
REŠENJE O UPOTREBNOJ DOZVOLI
NADLEŢNI ORGAN: Uprava za urbanizam,graĊevinske i komunalno-stambene poslove grada Leskovca,
Trg revolucije 45/6, tel: 016/212-774,251-964
NAPOMENA: Sve potrebne informacije i zahtevi dobijaju se na šalteru Usluţnog centra grada
Leskovca, ul. Trg revolucije 45,tel: 016/215-631, ili na sajtu Usluţnog centra grada Leskovca.
1. Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole
http://www.usluznicentar.com/UserFiles/ur%20zahtev%20za%20izdavanje%20upotrebne%20dozvole
.pdf
81
7
Radna snaga
7.1
Broj i struktura zaposlenih
Tabela 74. Broj i struktura zaposlenih, 2011.
Leskovac
Zaposleni - ukupno
24.351
Ţene
11.080
Muškarci
13.271
U preduzećima, ustanovama, zadrugama
17.083
i organizacijama
Privatni preduzetnici, samostalni
7.268
delatnici i zaposleni kod njih
Broj zaposlenih na 1000 stanovnika
166
Broj zaposlenih u preduzećima,
ustanovama, zadrugama i
116
organizacijama na 1000 stanovnika
Izvor: RZS, Opštine i Regioni u Srbiji 2012. godine
7.2
Struktura
zaposlenih u
opštini (%)
Struktura
zaposlenih u
okrugu (%)
Struktura
zaposlenih u
Srbiji (%)
100
45.50
54.50
100
44.9
55.1
100
45.9
54.1
70.15
67.73
76.90
29.85
32.27
23.1
/
156
241
/
106
185
Zaposlenost po delatnostima
Tabela 75. Struktura zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i
organizacijama, po sektorima delatnosti, 2011.
Struktura
Struktura
Struktura
Opština
zaposlenih u
zaposlenih u
zaposlenih u
opštini (%)
okrugu (%)
Srbiji (%)
Zaposleni - ukupno
17.083
100
100
100
Poljoprivreda, lov, šumarstvo i
225
1,31
1,6
2,59
ribarstvo
Rudarstvo
0
0,00
0,89
1,62
PreraĊivaĉka industrija
3.600
21,07
21,01
30
Snabdevanje energijom,
365
2,13
1,94
2,08
gasom i parom
Snabdevanje vodom i
702
4,11
4,3
2,41
upravljanje otpadnim vodama
GraĊevinarstvo
669
3,91
4,47
5,39
Trgovina na veliko i malo i
2.093
12,25
11,17
13,65
opravka motornih vozila
Saobraćaj i skladištenje
996
5,83
4,84
6,42
Usluge smeštaja i ishrane
143
0,83
1,33
1,52
Informisanje i komunikacije
223
1,3
1,98
2,81
Finansijsko delatnosti i
234
1,37
1,11
2,9
delatnosti osiguranja
Poslovi sa nekretninama
0
0
0
0,23
Struĉne, nauĉne, inovacione i
193
1,13
1,18
3,89
tehniĉke delatnosti
Administrativne i pomoćne
136
0,8
0,7
2,18
usluţne delatnosti
Drţavna uprava i obavezno
1300
7,6
7,85
5,25
socijalno osiguranje
Obrazovanje
2820
16,5
18
10,3
Zdravstvena i socijalna zaštita
2859
16,73
15,28
12
Umetnost, zabava i rekreacija
276
1,61
1,42
1,66
Ostale usluţne delatnosti
248
1,45
1,15
1,07
Izvor: Republiĉki zavod za statistiku, Opštinski godišnjak 2012
82
7.3
Prosečne zarade
Tabela broj 76. Prosečna mesečna bruto i neto zarada po zaposlenom na području
Leskovca i Republike Srbije u 2012. godini
Grad Leskovac
Republika Srbija
Mesec
Bruto zarada
Neto zarada
Bruto zarada
Neto zarada
Januar
37421
26816
50829
36639
Februar
43619
31446
55505
40003
Mart
43232
31179
56125
40562
April
44281
31858
58465
42215
Maj
42,636
30613
56206
40442
Jun
44037
31629
58712
42335
Jul
43,59
31,34
57,24
41,18
Avgust
44086
31621
58503
42122
Septembar
45954
33149
55903
40258
Oktobar
44074
31787
57733
41558
Novembar
46017
33199
58914
42395
Decembar
53458
38517
65165
46923
Proseĉna godišnja vrednost
44367
31929
5,441
41386
Izvor: Statistiĉki bilten grada Leskovca za 2012. godinu
Tabela 77. Uporedni pregled prosečnih zarada po zaposlenom po godinama
Zarade po
Zarade po
Zarade po zaposlenom
zaposlenom u
zaposlenom u
Godina
u eurima*
eurima*
eurima*
Grad Leskovac
Jablaniĉki okrug
Republika Srbija
2012
282
/
366
2011
285
278
372
2010
259
252
331
2009
263
252
338
2008
317
298
402
2007
246
233
347
Izvor: Republiĉki zavod za statistiku, jul 2013
* Po proseĉnom srednjem kursu NBS za datu godinu
7.4
Zarade po delatnostima
Tabela 78. Uporedni prikaz prosečnih zarada, po sektorima u eurima
Neto zarade 2011.
godine (Eur.)*
Sektor
Ukupno
A - Poljoprivreda,
šumarstvo i ribarstvo
B - Rudarstvo
C - PreraĊivaĉka
industrija
D - Snabdevanje
elektriĉnom energijom,
gasom, parom i
klimatizacija
Neto zarade 2012.
godine (Eur.)*
Neto zarade
2013/septembar
(Eur.)**
Region
Juţne i
Republika
Istoĉne
Srbija
Srbije
Region
Juţne i
Istoĉne
Srbije
Republika
Srbija
Region
Juţne i
Istoĉne
Srbije
Republika
Srbija
323
372
317
366
320
374
246
309
265
318
317
335
476
563
493
563
507
588
293
322
281
316
280
320
641
636
620
622
640
638
83
E - Snabdevanje
vodom; upravljanje
otpadnim vodama,
279
343
kontrolisanje procesa
uklanjanja otpada i
sliĉne aktivnosti
F - GraĊevinarstvo
256
323
G - Trgovina na veliko i
trgovina na malo;
196
279
popravka motornih
vozila i motocikala
H - Saobraćaj i
284
401
skladištenje
I - Usluge smeštaja i
171
205
ishrane
J - Informisanje i
422
518
komunikacije
K - Finansijske
delatnosti i delatnost
499
706
osiguranja
L - Poslovanje
295
430
nekretninama
M - Struĉne, nauĉne i
241
486
tehniĉke delatnosti
N - Administrativne i
pomoćne usluţne
262
278
delatnosti
O - Drţavna uprava i
odbrana; obavezno
392
458
socijalno osiguranje
P - Obrazovanje
338
374
Q - Zdravstvena i
382
385
socijalna zaštita
R - Umetnost; zabava i
303
366
rekreacija
S - Ostale usluţne
209
257
delatnosti
Izvor: Republiĉki zavod za statistiku, jul 2013
* Po proseĉnom srednjem kursu NBS za datu godinu
** Po srednjem kursu za septembar 2013.godine
7.5
278
335
288
343
246
307
226
293
196
275
203
279
281
384
306
393
170
202
175
211
417
530
423
620
433
674
494
702
295
395
306
412
253
507
251
505
249
276
279
264
403
449
413
462
325
360
340
377
367
366
361
372
289
349
252
333
210
255
223
263
Nezaposlenost
Tabela 79. Struktura nezaposlenih, septembar 2013.
Jablaniĉki
Leskovac
Srbija
okrug
Nezaposleni - ukupno
22.426
37.876
760.737
broj
10.364
17.699
391.086
Nezaposleni
ţene
%
46,21
46,73
51,4
broj
12.062
20.177
369.651
Nezaposleni
muškarci
%
53,79
53,27
48,6
Izvor: NSZ, filijala Leskovac
84
Udeo u
okrugu (%)
59,2
58,56
/
59,78
/
Udeo u
Srbiji (%)
2,95
2,70
/
3,26
/
Tabela 80. Broj i polna struktura nezaposlenih, pregled po godinama.
2004
2005
2006
Nezaposleni
20554 20623 20466
ukupno
Nezaposleni
10766 10804 10694
ţene
Nezaposleni
9788
9819
9772
muškarci
Izvor: RZS, Opštinski godišnjak 2012
7.6
2007
2008
2009
2010
2011
2012
20727
20042
20922
20991
22658
22812
10812
10270
10435
10435
11019
10698
9915
9772
10487
10556
11639
12114
Stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti
Tabela 81. Uporedni prikaz stope nezaposlenosti
Stopa nezaposlenosti
Leskovac
Beograd
Niš
2008
44,3
13,5
31,8
2011
48,2
14,4
36,5
Tabela 82. Uporedni prikaz stope zaposlenosti
Stopa zaposlenosti
Leskovac
Beograd
Niš
2008
16,8
38,8
30,3
2011
16,9
35,2
24
Izvor: RZS, jul 2013
85
7.7
Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja
Tabela 83. Nezaposleni prema stepenu obrazovanja i polnoj strukturi, septembar
2013. godine
Udeo u ukupnom broju
Leskovac
nezaposlenih (%)
UKUPNO
22426
100
Ukupno ţena
10364
46,2
ukupno
5385
24,01
I stepen struĉne spreme
ţena
2500
11,15
ukupno
375
1,67
II stepen struĉne spreme
ţena
195
0,87
ukupno
7621
33,98
III stepen struĉne spreme
ţena
2777
12,38
ukupno
6648
29,64
IV stepen struĉne spreme
ţena
3579
15,96
ukupno
166
0,74
V stepen struĉne spreme
ţena
51
0,23
ukupno
807
3,60
VI-1 stepen struĉne spreme
ţena
447
1,99
ukupno
267
1,19
VI-2 stepen struĉne spreme
ţena
168
0,75
ukupno
1145
5,11
VII-1 stepen struĉne spreme
ţena
643
2,87
ukupno
12
0,05
VII-2 stepen struĉne spreme
ţena
4
0,02
ukupno
0
0,00
VIII stepen struĉne spreme
ţena
0
0,00
Izvor: NSZ, filijala Leskovac
7.8
Nezaposlenost prema duţini čekanjana na posao
Tabela84. Nezaposleni prema duţini čekanja na posao, septembar 2013.
Udeo u ukupnom
Udeo u ukupnom
Leskovac
Leskovac
broju
broju nezaposlenih
Ţene
nezaposlenih (%)
ţena (%)
UKUPNO
22426
100
10364
46,21
do 6 meseci
3067
13,68
1361
6,07
od 6 meseci do 1 godine
2632
11,74
1055
4,70
1 - 2 godine
3886
17,33
1626
7,25
2 - 3 godine
2662
11,87
1166
5,20
3 - 5 godina
4386
19,56
1998
8,91
5 - 8 godina
3046
13,58
1540
6,87
8 - 10 godina
687
3,06
376
1,68
Preko 10 godina
2060
9,19
1242
5,54
Izvor:NSZ,
filijala Leskovac
86
7.9
Nezaposlenost prema starosnoj strukturi
Tabela 85. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, septembar 2013.
Broj godina
Opština
UKUPNO
Ukupno ţena
Do 19 godina
20-24
25 - 29
30 - 39
40 - 49
50 - 59
Preko 60
Izvor: NSZ, filijala Leskovac
8
22426
10364
714
279
2.352
1.027
2.917
1.442
5431
2774
5422
2819
4709
1941
881
82
ukupno
ţena
ukupno
ţena
ukupno
ţena
ukupno
ţena
ukupno
ţena
ukupno
ţena
ukupno
ţena
Udeo u ukupnom broju
nezaposlenih (%)
100
46,21
3,18
1,24
10,49
4,58
13,01
6,43
24,22
12,37
24,18
12,57
21,00
8,66
3,93
0,37
Javni resursi
8.1
Saobraćajna infrastruktura
Grad Leskovac se nalazi na glavnoj trasi ţelezniĉkog i drumskog panevropskog koridora
10.Pored Leskovca prolazi evropski put E 75 (deonica koridora 10) koji spaja krajnji sever Norveške sa
krajnjim jugom Grĉke. Iz Leskovca se tim putem stiţe direktno do svih bitnih destinacija na jugu
(Solun364 km.) i severu Evrope (Budimpešta 662 km.).
Kroz Leskovac u pravcu istok-zapad prolazi i drţavni put IB reda, koji spaja Leskovac sa
Prištinom na zapadu (100 km.) i Pirotom na istoku (79 km.).
Teritorijom Grada Leskovca prolazi glavni krak ţelezniĉkog koridora 10 Salzburg-BeogradLeskovac-Skoplje-Solun. Imajući u vidu loše stanje ţelezniĉke mreţe i pruga Leskovac je ušla program
“Ţelezniĉke mreţe visokih performansi”, koji će omogućiti stvaranje ţelezniĉkih mreţa visokog
kvaliteta, sa znatno smanjenim vremenom putovanja izmeĊu glavnih urbanih centara.
Leskovaĉka ţelezniĉka stanica je na spisku nadzornih stanica otvorenih za prijem i otpremu
robe, što gradu omogućava jeftiniji robni transport do svih destinacija širom regiona i Evrope.
Što se tiĉe aerodromskog prevoza najbliţi aerodrom za robni promet u Srbiji je aerodrom
Nikola Tesla u Beogradu (304 km.) dok aerodrom u Nišu (47 km.) obavlja samo putniĉki saobraćaj na
manjem broju destinacija. Za potrebe robnog i putniĉkog saobraćaja alternativa je i aerodrom
Aleksandar Veliki u Skoplju (150 km.) u Makedoniji.
87
Tabela 86. Duţina puteva, 2011.
Grad (km)
Duţina puteva - ukupno
Savremeni kolovoz
ukupno
Magistralni
savremeni kolovoz
ukupno
Regionalni
savremeni kolovoz
ukupno
Lokalni
savremeni kolovoz
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
681
417
56
56
153
111
472
250
Udeo u duţini
puteva iste
kategorije u okrugu
(%)
38,11
44,50
39,16
39,16
36,60
34,80
38,50
52,63
Okrug (km)
1.787
937
143
143
418
319
1.226
475
8.1.1 Drumski sadrţaji
Putna mreţa grada Leskovca sastoji se od 681 km kategorisanih puteva. U odnosu na period
pre nekoliko godina to je znaĉajno povećanje, ali mahom u kategoriji lokalnih puteva. Kroz teritoriju
grada Leskovca prolaze deonice dva magistralna puta I B reda ukupne duţine 64 km. Od ukupne
duţine regionalne mreţe pod savremenim kolovozom je 72.55%, a od lokalne mreţe pod savremenim
kolovozom je 53%.
MeĊugradski drumski saobraćaj odvija se preko gradske autobuske stanice (GAS) koja ima
276 polazaka dnevno za veliki broj destinacija a unutrašnji gradski saobraćaj, poveren je preduzećima
koja obavljaju prevoz putnika do svih 145 naseljenih mesta grada Leskovca.
Što se tiĉe individualne motorizacije prosek u Leskovcu u 2008. godini bio je 170 putniĉkih
automobila na 1000 stanovnika, što je znatno niţe od proseka za centralnu Srbiju.
Tabela 87. Stepen individualne motorizacije, 2007. i 2008.
Putniĉki automobili / 1000 stanovnika
Podruĉje
2007.
2008.
Centralna Srbija
208.38
210.39
Jablaniĉki okrug
158.78
160.35
Grad Leskovac
169.17
170.31
Izvor: Saobraćajna studija Leskovca, maj 2010
Tabela 88. Registrovana motorna vozila, 2011.
Grad
Motocikli
496
Putniĉki automobili
26583
Autobusi
161
Teretna vozila
3136
Drumski tegljaĉi
69
Prikljuĉna vozila
2972
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
8.1.2
Okrug
618
38670
210
3136
102
4748
Ţeleznički saobraćaj i infrastruktura
Teritorijom Grada Leskovca prolazi glavni krak ţelezniĉkog koridora 10, Salzburg-BeogradLeskovac-Skoplje-Solun. Ţelezniĉka pruga jedvokoloseĉna od Beograda do Niša, a dalje prema jugu
samo u jednoj traci. Stanje ţelezniĉke mreţe na teritoriji cele Srbije je u vrlo lošem stanju, pa samim
tim i u ovom regionu.
Deonica pruge koja prolazi kroz Leskovac ušla je u program Ţelezniĉke mreţe visokih
performansi” koji će omogućiti stvaranje ţelezniĉkih mreţa visokog kvaliteta, sa znatno smanjenim
vremenom putovanja izmeĊu glavnih urbanih centara.
88
Svakog dana se u Leskovac zaustavi 13 putniĉkih vozova. Leskovaĉka ţelezniĉka stanica je
nadzorna stanica otvorena za prijem i otpremu robe, što gradu omogućava jeftiniji robni transport do
svih destinacija širom regiona i Evrope (vidi tabelu ispod).
Broj otpremljenih putnika i utovarene robe pokazuje da Leskovac još uvek ne koristi u
dovoljnoj meri prednosti svog ukljuĉenja u ţelezniĉki sistem zemlje, naroĉito u pogledu robnog
saobraćaja, a industrijska zona Leskovac nije direktno ukljuĉena u ţelezniĉku mreţu preko
odgovarajućih industrijskih koloseka.
Proširenje kapaciteta postojećih industrijskih koloseka biće jedan od vaţnijih zadataka u
narednom periodu na ublaţavanju uoĉenih nedostataka i problema u ovoj oblasti.
Tabela 89. Promet robe i putnika u ţelezničkom saobraćaju, 2010.
Udeo grada u ukupnom
Grad Leskovac
prometu u okrugu (%)
Broj ţelezniĉkih stanica
6
100
Broj prevezenih putnika
19.200
52
Utovar (u tonama)
9.117
100.00
Istovar (u tonama)
9.030
100.00
Izvor: Saobraćaj i telekomunikacije u RS, 2010
8.2
Okrug
6
36.745
9.117
9.030
Komunalna infrastruktura
Grad Leskovac se nalazi u grupi od 25 urbanizovanih gradova/opština i izdvaja se po svom
specifiĉnom poloţaju, jer se centri Niš, Leskovac i Vranje nalaze u juţnom delu meĊunarodnog
saobraćajnog koridora 10. U pogledu funkcionalno urbanog znaĉaja Leskovac predstavlja jedno od
16 funkcionalnih urbanih podruĉja od drţavnog znaĉaja, gde na 2,4% republiĉkog prostora ţivi 3%
stanovništva Republike.
8.2.1
Vodoprivredna infrastruktura
8.2.2.1. Vodosnadbevanje
Osnovni izvor za snabdevanje vodom grada Leskovca predstavlja akumulacija "Barje" nastala
pregraĊivanjem reke Veternice, trideset kilometara uzvodno od Leskovca, kod istoimenog sela. Iz
akumulacije "Barje" voda dolazi do postrojenja za preĉišćavanje vode za piće sa akumulacije "Barje",
koje se nalazi se na 5,5km nizvodno od brane u selu Gorina. Ukupan kapacitet postrojenja iznosi 840
l/s, a njegova realizacija je sa dve tehnološke linije od 420 l/s. Visinski poloţaj postrojenja je odreĊen
tako da se voda gravitaciono doprema do rezervoara 25.000 m³ na Rudarskoj kosi u blizini Leskovca,
a usput se vodom snabdeva podruĉje dvadesetak naselja.
Pre puštanja u sistem postrojenja za preĉišćavanje vode za piće, grad Leskovac se snadbevao
preko centralnog sistema za vodosnabdevanje Leskovca iz kaptiranih podzemnih izvorišta sa dva
lokaliteta:
- Severno, tzv. novo izvorište,
- Juţno, tzv. staro izvorište.
Na severnom izvorištu nalazi se centralna
crpna stanica, kapaciteta Q=600 l/s, odakle se
voda potiskuje u gradsku mreţu i rezervoar na
Hisaru ukupne zapremine 4200 м3.
Ovakav naĉin snadbevanja grada vodom iz
kaptiranih podzemnih izvorišta postao je
rezervno izvorište koje se aktivira u sluĉaju da
dodje do teţih akcidenata na izvorištu
vodosistema Barje. Gradska vodovodna mreţa
izgraĊena je u duţini od oko 350 km na koju
je prikljuĉeno preko 30.000 domaćinstava.
Slika 16. Akumulacija Barje
89
8.2.1.2 Kanalizacija
Industrijski i demografski razvoj Leskovca nametnuo je potrebu izgradnje savremene
kanalizacione mreţe. Zbog konfiguracije terena na kom se nalazi grad, odvod otpadnih voda u
Leskovcu predstavlja specifiĉan problem.
Zajedno sa sekundarnom mreţom kanalizacioni sistem premašuje duţinu od 120 kilometara i
trenutno se sve otpadne vode izlivaju direktno u reku Veternicu bez prethodnog tretmana ili kasnije
prerade. Kanalizacioni sistem funkcioniše po mešovitom sistemu, tj.relativno mali broj ulica izdvaja
atmosfersku vodu od fekalne kanalizacije.
U delovima grada u kojima ne postoji kanalizaciona
mreţa, otpadne vode se odvode u uglavnom nepropisno
izgraĊene individualne septiĉke jame, koje predstavljaju
potencijalnu opasnost sa sanitarnog aspekta u uslovima
visokih podzemnih voda kada moţe doći do njihovog
izlivanja. Obzirom da individualne septiĉke jame uglavnom
nisu
graĊene
kao
vodonepropusne,
predstavljaju
kontinualnu opasnost sa aspekta ugroţenosti podzemnih
voda.
U cilju unapredjenja ţivotne sredine i zaštite
zdravlja naših graĊana, gradu Leskovcu odobren je projekat
izgradnje postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda u
vrednosti od preko 24 miliona evra ĉija III faza ukljuĉuje
proširenje kanalizacione mreţe u preko 20 naselja na
teritoriji grada koji gravitiraju budućem postrojenju.
Postrojenje se nalazi kod sela Bogojevce na prostoru uliva
Veternice u Juţnu Moravu. Postrojenje će moći da preradi
Slika 17. Budući izgled postrojenja za
800 litara otpadnih voda u sekundi a krajnji rok za izgradnju
preĉišćavanje otpadnih voda
sve tri faze je 2016. godina.
Projekat se finansira iz evropskih fondova i uz podršku Vlade Republike Srbije za preĉišćavanje
otpadnih i grada Leskovca i predstavlja znaĉajni doprinos pridruţivanja Evropskoj unije voda i
poštovanju preporuka iz Okvirne direktive o vodama i mnogim direktivama koje iz nje proistiĉu.
Tabela 90.Vodosnabdevanje i ispuštanje otpadnih voda, 2011.
Isporuĉene vode
Broj domaćinstava
Broj domaćinstava
za piće,
prikljuĉenih na
Region-Grad
prikljuĉenih na
hilj. m³
kanalizacionu
vodovodnu mreţu
mreţu
Jablaniĉki
47.713
7.916
30.207
okrug
Leskovac
30.908
5.528
19.412
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Ukupno ispuštene
otpadne vode,
hilj. m³
6.903
5.383
8.2.2 Sistem daljinskog grejanja
JP „Toplana” - Leskovac obavlja proizvodnju i distribuciju toplotne energije za potrebe
grejanja krajnjih korisnika u gradu Leskovcui nosioc je razvojnog programa toplifikacije i gasifikacije
grada.
Sistem daljinskog grejanja u Leskovcu obavlja se preko tri kotlarnice:
Kotlarnica „Crvena Zvezda”, loţena ugljem, ukupne instalisane snage 22 MW. Ukupna
duţina trase vrelovoda sistema daljinskog grejanja C. Zvezda je 6140m. Kotlovi u ovoj kotlarnici se
moraju zameniti sa 3 nove kotlovske jedinice snage 35KW koji će kao energent koristiti mazut sa
mogućnošću konverzije gorionika na gas.
Kotlarnica „Dubočica”, koja kao gorivo koristi mazut ukupne instalisane snage 19,5 MW i
koja takoĊe mora pretrpeti izmene u smislu povećanja kapaciteta sa 19,5 MW na 25МW sa
mogućnošću konverzije gorionika na gas. Ukupna duţina trase vrelovoda je 3850 m.
Kotlarnica „S 17”, koja kao gorivo koristi mazut, ukupne instalisane snage 9 MW, nalazi se
u centru grada i ima 4650 direktnih korisnika odnosno 6500 indirektnih dnevno. Zbog nemogućnosti
90
povećanja kapaciteta u graĊevinskom smislu i nemogućnosti konverzije na gas kao energent predviĊa
se izmeštanje iz podrumskih prostorija zgrade „S-17”.
Na mreţu vrelovoda od preko 12 km prikljuĉeno je ukupno 111862 m² površine poslovnih
prostorija i 3.758 stanova što iznosi manje od 10% od ukupnog broja domaćinstava u Leskovcu.
8.2.2.1. Gasifikacija Leskovca
Kroz Leskovac prolazi glavni krak magistralnog gasovoda MG 11 od Niša do Leskovca (GRĈ
Leskovac) i krak razvodog gasovoda RG 11-02 do
Donjeg Bunibroda (GMRS „Vlasotince”). Prema
gradu Leskovcu je izvedena instalacija kraka MG
11 do Bobišta (GMRS „Leskovac”).
Od GMRS „Leskovac”“ je uraĊena gradska
mreţa i sledeće merne stanice :
- „Nevena-Jugekspres”,
- „Leteks”,
- „Proleter” ,
iz kojih su već prikljuĉeni korisnici Jura, Bimteks,
Zlatni pek, Zlatan trag, Morava (ciglana) i sa kojih
mernih stanica postoje kapaciteti za prikljuĉenje
Slika 18. GMRS “Leskovac”
svih zainteresovanih pravnih i fiziĉkih lica.
8.2.3 Elektoenergetska infrastruktura
Osnovno razvodno postrojenje za napajanje Leskovca i okoline predstavlja TS 400/220/110kV
„Leskovac 2”, putem 110kV DV.
Sa elektroenergetskim sistemom Srbije Leskovac je povezan preko sledećih dalekovoda i to:
1. 400 kV DV (TS „Niš 2” – TS „Leskovac 2”)
2. 220kV DV (TS „Niš 2” – TS „Leskovac 2”) i
3. 110kV DV (TS „Niš 2” – TS „Leskovac 4”), (TS „Leskovac 4” – TS „Leskovac 2”), (TS
„Leskovac 2 – TS „Vrla 3“) i (TS „Leskovac 2” – EVP Grdelica – TS „Vrla 3”).
U obuhvatu GUP-a nalazi se jedna TS 110/35 kV „Leskovac 1” (postojeći kapacitet 2 x 20
MVA ) i dve TS 110/10 kV, i to: „Leskovac 4” (postojeći kapacitet 2 x 31.5 MVA ) i „Leskovac 6”
(postojeći kapacitet 2 x 31.5 MVA ).
Zadrţavaju se postojeći sistemi transformacije 110/35/10/0,4 kV i 110/10 kV uz napomenu da
je konaĉno mišljenje definisano kroz uraĊenu Studiju perspektivnog dugoroĉnog razvoja elektriĉnih
mreţa naponskih nivoa 110 kV i 35 kV na podruĉju Ogranaka Niš, Leskovac, Prokuplje, Pirot i
Vranje u PD „Jugoistok” d.o.o. Niš.
Uz osnovno energetsko uporište na trafo-stanici TS 220/110 KV „Leskovac” sa dve trafo
stanice TS 110/10KV i jedne TS 110/35KV, konzum u Leskovcu je kvalitetno i pouzdano obezbedjen
elektriĉnom energijom tako da grad Leskovac zadovoljava potrebe privrede i stanovništva.
8.2.4 Telekomunikacioni sistemi
8.2.4.1. Fiksna telefonija
Broj telefonskih prikljuĉaka u gradu Leskovcu od 38046 daje 26,38 aparata na 100 stanovnika
(ili, inverzno: jedan prikljuĉak na 3,79 stanovnika) što je za 65% niţi nivo nego u Republici Srbiji gde
je 40,2 aparata na 100 stanovnika (ili jedan prikljuĉak na 2,49 stanovnika). Telefonsku mreţu grada
upotpunjuju 14 telefonskih centrala, od ĉeta 7 modernih automatskih i oko 1.500 km ukupne
telefonske mreţe od ĉega 20% sa podzemnim kablom.
Procenat digitalizacije ukljuĉenih pretplatnika fiksne telefonije na podruĉiju MG Leskovac
iznosi 89,58%, dok broj ukljuĉenih dvojnika ĉini 1,8%. U Republici Srbiji procenat digitalizacije
ukljuĉenih pretplatnika fiksne telefonije iznosi 97,88%, a od ukupno ukljuĉenih procenat dvojnika
iznosi 3,47%. Ukupna duţina magistralnih optiĉkih kablova (glavni kabl) koji su izgraĊeni na teritoriji
Leskovaca je oko 98,191km.
Stanje u fiksnoj telekomunikacionoj mreţi se po kvalitetu u pretplatniĉkoj mreţi moţe oceniti
kao relativno zadovoljavajuće kada je u pitanju prenos govornog signala.
Uslugu fiksne telefonije u Leskovcu pruţaju sledeće firme Telekom Srbija, SBB i Orion telekom.
91
8.2.4.2. Mobilni i kablovski operateri
Usluge mobilne telefonije, interneta i kablovske televizije u Leskovcu pruţaju mnoge firme
tako da je zastupljena jaka konkurencija koja garantuje visok kvalitet navedenih usluga.
Mobilni operateri u Leskovcu su: Vip mobile d.o.o., Telekom Srbija a.d. i Telenor Srbija .
Operateri kablovske televizijesu: SBB, Telekom Srbija, Kopernikus, Orion telekom.
Internet usluge u Leskovcu pruţaju sve gore navedene firme sa odliĉnim internet paketima koji se
trenutno nude u celoj Srbiji.
Tabela 91. PTT saobraćaj, 2011.
Broj pošta
Broj telefonskih pretplatnika
pismonosne pošiljke(u hilj.)
PTT promet
(otpremljeno) paketi (u hilj.)
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
8.3
Grad
16
38.046
1.366
9
Udeo u okrugu (%)
55,17
68,70
81,00
90,00
Republika Srbija
1507
2.889.236
298.137
530
Zdravstvena i socijalna zaštita
Mreţu zdravstvenih organizacija u gradu i prigradskim naseljima obuhvaćenih GUP-om
saĉinjavaju: objekti primarne zdravstvene, sekundarne i higijensko-epidemiološke zaštite. Objekti
zdravstva su u drţavnoj i privatnoj svojini.
Za pruţanje primarne zdravstvene zaštite nadleţan je Dom zdravlja u Leskovcu sa svojim
ograncima u Grdelici i Vuĉju. U okviru Doma zdravlja funkcioniše preko 10 sluţbi meĊu kojima je i
Sluţba za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece. Dom zdravlja raspolaţe razgranatom mreţom
zdravstvenih stanica i ambulanti u naseljenim mestima grada Leskovca te većim brojem zubnih
ambulanti po osnovnim i srednjim školama u Leskovcu.
Dom zdravlja u Leskovcu pruţi godišnje oko 2.300.000 razliĉitih zdravstvenih usluga (19
usluga na jednog osiguranika). S obzirom na dobru distribuciju zdravstvenih kapaciteta i kadrova,
korišćenje zdravstvene zaštite u potpunosti odgovara zahtevima i potrebama radnih ljudi i gradjana na
podruĉju koje Dom zdravlja - Leskovac obezbedjuje zdravstvenom zaštitom.
Zdravstvena ustanova „Apoteka Leskovac” je još jedna zdravstvena ustanova koja
obezbeĊujući primarnu zdravstvenu zaštitu ali za teritoriju ĉitavog Jablaniĉkog okruga. Osnovna
delatnost je snabdevanje stanovništva, zdravstvenih ustanova i drugih pravnih lica lekovima i
medicinskim sredstvima. Apoteku Leskovac ĉine 13 ogranaka i 21 jedinica za izdavanje gotovih lekova.
Sekundarnu zdravstvenu zaštitu svim stanovnicima Jablaniĉkog okruga pruţa Opšta bolnica
Leskovac. U bolnici radi preko 1200 upošljenika podeljenih na 19 sluţbi odnosno sektora koji opsluţuju
222.394 stanovnika okruga .
U 2008. godini Opšta bolnica Leskovac je dobila priznanje u vidu 2. mesta na rang listi bolnica
u zemlji po kvalitetu rada koje ocenjuje Ministarstvo zdravlja RS, a na osnovu podataka koji se
dostavljaju ZZZJ.
Tabela 92. Bolnički kapaciteti, 2013.
Posteljni fond prema Uredbi o planu
mreţe zdravstvenih ustanova (bez
psihijatrije)
Psihijatrijske postelje
Dnevne bolnice
Postelje na neonatologiji
UKUPNO
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Broj
kreveta
Udeo u ukupnom
broju kreveta (%)
Broj kreveta na 1000
stanovnika
727
79,98
3,36
68
54
60
909
7,48
5,94
6,60
100,00
0,31
0,25
0,28
4,20
92
Tabela 93. Lekari, stomatolozi i farmaceuti u zdravstvenim sluţbama, 2011.
Udeo grada u ukupnom
Grad
broju lekara u okrugu
(%)
Lekari – ukupno
471
78.50
Lekari opšte medicine
103
68
Lekari na specijalizaciji
23
82
Lekari specijalisti
345
82
Stomatolozi
60
71.43
Farmaceuti
49
100
Broj stanovnika na jednog lekara u gradu
311
Broj stanovnika na jednog lekara u okrugu
371
Broj stanovnika na jednog lekara u Srbiji
345
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012)
Tabela 94. Bolnička statistika ,2009.
Opšta bolnica Leskovac
Ukupan broj hospitalizovanih lica
Proseĉna duţina leĉenja
Specijalistiĉki pregledi - ukupno
Broj operacija
Broj dijaliza
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
8.3.1
Broj
31.544
6.6 dana
361.908
6.621
15.237
Socijalna i dečija zaštita
Socijalna zaštita – Ustanove na podruĉju GUP-a Leskovca ĉija je delatost socijalna zaštita
stanovništva su: Centar za socijalni rad, Ustanova za odrasle i starije Leskovac i dom za ĉuvanje starih
lica „Sunĉana jesen”, u privatnoj svojini.
Od januara 2004. god. u okviru Centra a kao posebna organizaciona celina funkcioniše i
Prihvatilište za ţene i decu ţrtve nasilja u porodici.
Dečija zaštita – Poslove deĉije zaštite na teritoriji grada Leskovca obavlja gradska uprava za
društvene delatnosti i Predškolska ustanova „Vukica Mitrović” .
U gradu postoje:
- 6 objekata sa 33 vaspitne grupe u celodnevnom boravku u 14 grupa u jaslenom delu ;
- 4 objekta u prigradskim sredinama sa 5 grupa u celodnevnom boravku.
Ukupno je obuhvaćeno 1257-oro dece. 56 grupa poludnevnog boravka dece pri vrtiću, školama i
vangradskim sredinama pohaĊa 1350-oro dece.
Tabela 95. Korisnici socijalne zaštite, 2011.
Grad
Okrug
Ukupno
13.410
24.972
Deca
3.379
7.210
Mladi
939
2.245
Odrasli
7.003
12.108
Ostareli
2.089
3.409
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Tabela 96. Rashodi grada po pojedinim oblastima, 2011.
Udeo grada u
Grad
odnosu na
(u hillj.dinara)
okrug
Ulaganje u obrazovanje
2.212.554
68%
Ulaganje u zdravstvenu i socijalnu
3.153.886
76%
zaštitu
Ulaganje u umetnost,zabavu i rekreaciju
120.194
71%
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
93
Udeo grada u
ukupnom broju
korisnika (%)
54
47
42
58
61
Okrug
(u hillj.dinara)
3.250.660
4.155.669
170.209
8.4
Obrazovni kapaciteti
Tabela 97. Kapaciteti obrazovnih institucija, 2011.
Broj
Broj ustanova
Završili školu-diplomirali
uĉenika/studenata
Predškolske ustanove
1
2329
/
Osnovne škole
11
12350
1598
Srednje škole
8
6286
1806
Više škole
2
540
228
Fakulteti
1
342
56
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Tabela 98. Broj i struktura obrazovnih ustanova, 2011.
Udeo u ukupnom broju
Ukupno
Ukupno
Grad
ustanova u okrugu
upisali
završili
(%)
Osnovne škole
ukupno
11
46
12350
1598
Srednje škole
ukupno
8
44
6286
1806
Osnovne ukupno
2
67
100
15
Specijalne škole
Srednje ukupno
1
100
34
9
Više škole
2
100
540
228
Fakulteti
1
100
342
56
Ustanove za decu predškolskog uzrasta
48
54
2329
Domovi uĉenika
1
100
218
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Tabela 99. Ukupan broj učenika, studenata i korisnika obrazovnih ustanova, 2011.
Udeo u ukupnom broju
Grad
uĉenika/studenata/korisnika u
okrugu (%)
ukupno
12350
66
Osnovne škole - uĉenici
završili školu
1598
66
ukupno
6286
73
Srednje škole - uĉenici
završili školu
1806
74
ukupno
100
95
Specijalne škole - uĉenici
završili školu
15
100
ukupno
540
100,00
Više škole - studenti
završili školu
228
100,00
ukupno
342
100,00
Fakulteti - studenti
završili školu
56
100,00
UKUPNO – svi uĉenici
23.321
87.40
Predškolske ustanove
deca korisnici
2329
54
Studentski domovi
korisnici smeštaja
0
0
Domovi uĉenika
korisnici smeštaja
218
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Tabela 100. Prosečan broj učenika, studenata i korisnika smeštaja u obrazovnim
ustanovama, 2011.
Grad
Okrug
Srbija
Broj uĉenika po osnovnoj školi
140
97.68
165,26
Broj uĉenika po odeljenju osnovne škole
22
19.50
21.38
Broj uĉenika po srednjoj školi
571.45
480.11
566.61
Broj uĉenika po odeljenju srednje škole
21.97
24.62
25,29
Broj uĉenika po specijalnoj školi-osnovna
50
35
25.70
Broj uĉenika po specijalnoj školi-srednja
34
44.56
Broj studenata po višoj školi
1312
1312
799.45
Broj diplomiranih studenata po višoj školi
228
228
170.45
Broj studenata po fakultetu
342
342
1.395
Broj diplomiranih studenata po fakultetu
56
56
277.73
Broj dece korisnika po predškolskoj ustanovi
48.52
41.68
76.18
Broj korisnika smeštaja po studentskom domu
0,0
0,0
1.895,55
Broj korisnika smeštaja po domu za uĉenike
218
127.55
179
94
Tabela 101. Ukupan broj učenika u osnovnim školama, 2011.
Grad
ukupno
uĉenice
uĉenici
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
Uĉenici osnovnih
škola
9
12.350
5.984
6.366
Udeo u ukupnom broju
uĉenika osnovnih škola u
okrugu (%)
65.85
31.90
33.94
Resursi ţivotne sredine
9.1
Kvalitet vazduha
Glavni izvori zagaĊujućih materija Grada Leskovca su:
- loţišta na fosilna goriva i
- motorna vozila.
Većina većih loţišta na ĉvrsta i teĉna goriva (toplane i
kotlarnice) smešteno je u gradu Leskovcu, oko 83%. Lokacija
ovih loţišta u odnosu na pravac dominantnih vetrova je
nepovoljna – vetrovi duvaju od emitera ka stambenim zonama
grada.
Saobraćaj je jedan od glavnih uzroka zagaĊivanja
Slika 19. ZagaĊivaĉi vazduha
vazduha većih naselja. Od zagaĊujućih materija koje su
karakteristiĉne za sagledavanje uticaja saobraćaja na kvalitet vazduha (ugljenmonoksid, azotdioksid,
formaldehid, olovo i ukupni ugljovodonici) u Leskovcu se prate koncentracije azotdioksida i olova.
Pod imisijom se podrazumeva sadrţaj gasova, para, aerosola i Toplana Leskovac drugih
zagaĊujućih materija u vazduhu na odreĊenom mestu i u odreĊeno vreme i ona pokazuje kvalitet
vazduha odreĊenog podruĉja.
Ispitivanja zagaĊenosti vazduha u Leskovcu prvi put su vršena u periodu od 01.02.1975.godine
do 31.01.1976. godine. Nakon ovih jednogodišnjih ispitivanja nastao je prekid sve do 1994.godine
kada se ponovo otpoĉelo sa kontinualnim praćenjem kvaliteta vazduha u Leskovcu.
Kontinualnim merenjima obuhvaćena je samo teritorija grada Leskovca, na kojoj je lociran najveći broj
zagaĊivaĉa vazduha. Zavod za javno zdravlje u Leskovcu vrši kontinuirano i sistematsko praćenje
kvaliteta vazduha grada, meĊutim zbog nedostatka finansijskih sredstava u 2009 godini merenja nisu
vršena.
Gradska Uprava za zaštitu ţivotne sredine u svom programu je predvidela izradu lokalnog
registra izvora zagaĊivaĉa vazduha na teritoriji grada Leskovca kao i povećani broj mernih mesta i
parametara za praćenje kvaliteta vazduha.
9.2
Kvalitet zemljišta
Podruĉje grada Leskovca odavno je poznato kao pravi mozaik tipova zemljišta, formiranih pod
uticajem specifiĉnih pedogenetskih ĉinilaca, koji su stavili svoj peĉat na izgled, proizvodne osobine i
potencijalne vrednosti zemljišta.
Višegodišnjim ispitivanjem zemljišta u laboratoriji „Zavoda za poljoprivredu Leskovac” u Leskovcu
ustanovljeno je da je u odnosu na pre dvadestak godina došlo do smanjenja pH vrednosti zemljišta za
0,2 – 0,3 jedinice, s jedne strane, a s druge strane došlo je do smanjenja % humusa u zemljištu, kao i
do smanjenja sadrţaja fosfora i kalijuma – što ukazuje da je došlo do pogoršanja kvaliteta zemljišta
odnosno da je većina tih uzoraka jako kisela.
Na zagaĊenje zemljišta najviše utiĉe industrija, saobraćaj (teški metali) i intenzivno korišćenje
pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji ĉija je upotreba u velikoj meri nepravilna i nekontrolisana.
Na osnovu napred reĉenog, a sa ciljem unapreĊenja kvaliteta zemljišta, grad Leskovac je odredio
opšte i posebne ciljeve, kao kratkoroĉni (2006-2007) i dugoroĉni (2006-2010) akcioni planovi.
95
9.3
Kvalitet voda
Ĉovek svojom aktivnošću i odnosom prema ţivotnoj sredini utiĉe na kvalitet i upotrebnu
vrednost vode. Voda svojom pojavnošću, rasprostiranjem i pokretljivošću zahteva lokalnu, regionalnu i
širu politiku zaštite.
Izvorišta za vodosnabdevanje - Akumulacija Barje i podzemne vode
Koncepcija dugoroĉnog snabdevanja vodom teritorije grada Leskovca ogleda se u
zadovoljavanju potreba za vodom korišćenjem kapaciteta podzemne izdani - sadašnje izvorište, i
akumulisanjem površinskih voda reke Veternice (brana i akumulacija „Barje”). Sistem snabdevanja
vodom „Barje” obuhvata teritoriju opštine Leskovac sa 144 naselja i ukupno oko 150.000 stanovnika,
sa ukupnom koliĉinom visokokvalitetne vode u 2010. godini od 820 lit/sek.
Ukupna koliĉina vode koja se moţe obezbediti iz akumulacije „Barje” (Q=820 lit/sek) i iz
podzemne izdani (Q=500 lit/sek) je Q=1.320 lit/sek.
Snabdevanje stanovništva vodom za piće iz podzemnog izvorišta, vrši se na više naĉina i to:
- centralnim vodovodima,
- grupnim vodovodima i
- iz sopstvenih izvora i javnih ĉesmi - (seoski vodovodi).
Sistem snabdevanja vodom iz akumulacije Barje podeljen je u dva meĊusobno zavisna i povezana
dela:
- od akumulacije do Leskovca, i
- od Leskovca prema ostalim naseljenim mestima opštine. Ovaj podsistem obuhvata i
distributivnu mreţu grada Leskovca.
U okviru snabdevanja vodom iz akumulacije „Barje” izgraĊeni su svi potrebni objekati (zahvati
vode, postrojenje za preĉišćavanje vode, crpne stanice, magistralni dovodi, rezervoarski prostor, i
poĉetkom ove godine je otpoĉeo probni rad regionalnog sistema za vodosnabdevanje Barje.
Na stalnom praćenju kvaliteta vode za piće, u cilju utvrĊivanja zdravstvene i higijenske
ispravnosti, ukljuĉeno je više organizacija. Nosioci ovih ispitivanja su Zavod za javno zdravlje u
Leskovcu, JKP „Vodovod” - Leskovac koji vrši i distribuciju vode za piće, kao i Zavod za javno zdravlje
„Dr Milan Jovanović - Batut” iz Beograda.
Stanje zaštita voda
Poslovni objekti i velika većina domaćinstava u opštini imaju obezbeĊeno snabdevanje
tekućom vodom za piće, a centralne kolektorske sisteme za sakupljanje i odvoĊenje otpadnih voda
imaju samo Leskovac, Vuĉje, Grdelica i Predejane (od ukupno 144 naselja u opštini). Centralnim
sistemima za prikupljanje i odvoĊenje otpadnih voda obuhvaćeno je oko 40% grada (raĉunato na broj
stanovnika). Otpadne vode iz ostalih zagaĊivaĉa odvode se u: septiĉke jame, vodotokove, kanale za
prikupljanje atmosferskih voda.
Na razne naĉine iskorišćena voda u granicama podruĉja grada se sistemom zatvorene
kanalizacije bez preĉišćavanja ispušta u reku Veternicu. Nakon prijema kolektorskih voda, a pre uliva
u Juţnu Moravu, Veternica protiĉe kroz naselje Bogojevce.
Mere zaštite
Leskovcu odobren je projekat izgradnje postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda u
vrednosti od preko 24 miliona evra ĉija III faza ukljuĉuje proširenje kanalizacione mreţe u preko 20
naselja na teritoriji grada koji gravitiraju budućem postrojenju. Postrojenje se nalazi kod sela
Bogojevce na prostoru uliva Veternice u Juţnu Moravu. Postrojenje će moći da preradi 800 litara
otpadnih voda u sekundi a krajnji rok za izgradnju sve tri faze je 2016. godina.
U cilju zaštite otpadnih i površinskih voda utvrĊena su 3 stepena prioriteta zaštite i to: visoki,
srednji i niski.
Gradska Uprava za zaštitu ţivotne sredine u svom programu je predvidela izradu lokalnog
registra potencijalnih zagaĊivaĉa podzemnih i površinskih voda kao i program monitoringa kvaliteta
podzemnih voda.
96
9.4
Komunalni otpad
Komunalni otpad se organizovano prikuplja i iznosi iz grada Leskovca i pojedinih naselja na
teritoriji Grada.
Za sakupljanje i odlaganje ĉvrstog komunalnog otpada na teritoriji grada Laskovca, kao i
Jablaniĉkog okruga, zaduţeno je „PWW” D.O.O. Leskovac, formirano od strane austrijske kompanije
„PWW” i grada Leskovca kao javno-privatno partnerstvo. Formiranjem ovog preduzeća, organizovano
sakupljanje i odvoţenje komunalnog ĉvrstog otpada u mnogome je poboljšano.
Komunalni otpad se odvozi posebnim vozilima i
odlaţe na Regionalnu sanitarnu deponiju Ţeljkovac.
Sanitarna deponija „Ţeljkovac" kojom upravlja
„PWW” D.O.O. Leskovac, je deo Nacionalne strategiji
upravljanja otpadom, kojom je predviĊeno, da se u
Republici sagradi 29 regionalnih deponija, 44 sabirne
stanice, 17 reciklaţnih centara.
komunalnog otpada nalazi se u Bunibrodskoj dolini,
udaljenoj oko 7,5 km od centra grada Leskovca.
Sanitarna deponija je izgraĊena po najvišim
ekološkim standardima, a prostire se na površini do 80
hektara, sa zaštitnim pojasom površine od 30 do 40
Slika 20. Regionalna deponija „Ţeljkovac”
hektara.
U drugoj fazi planira se izgradnja reciklaţnog centra, komposište i moderan azil za pse.
Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja prepoznalo je, kao jedan od najvećih problema
ţivotne sredine u Srbiji, nizak nivo upravljanja otpadom. Problemi nastaju kao posledica nedovoljno
razvijene infrastrukture, ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu.
U skladu sa Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom i zakonom o upravljanju
otpadom, grad Leskovac je izradio Lokalni plan upravljanja otpadom, u saradnji sa ostalim opštinama
Jablaniĉkog okruga i Regionalni plan upravljanja otpadom.
Planovi bi vodili ka progresivnom napretku u oblasti usluga i opreme za upravljanje ĉvrstim
otpadom, institucionalnom jaĉanju opština u Jablaniĉkom okrugu za uspostavljanje sistema i
upravljanje otpadom, podizanju svesti javnosti o regionalnom upravljanju otpadom, promovisanju
regionalnog pristupa upravljanju otpadom u Srbiji i konaĉno do pribliţavanja nacionalne prakse i
procedura ka meĊunarodnim standardima i praksama.
Grad Leskovac je 27.01.2011.godine usvojio Lokalni plan upravljanja otpadom. Plan definiše
preduslove za odrţivi integralni sistem upravljanja otpadom za dugoroĉni period od 10 godina.
Upravljanje otpadom predstavlja skup aktivnosti, odluka i mera za spreĉavanje nastanka otpada,
smanjenje koliĉina otpada i štetnog delovanja na ţivotnu sredinu. Pomenute aktivnosti su: organizacija
sakupljanja, prevoza, upotrebe, zbrinjavanje, nadzor nad kretanjem otpada, kao i briga za deponije
koje se ne koriste. Oĉekuje se poĉetak izrade Regionalnog plana upravljanja otpadom za opštine koje
gravitiraju ka Regionalnoj deponiji Ţeljkovac (ĉekaju se odluke svih opština o izradi plana).
10
Turistički resursi
Leskovac sa svojom okolinom, okruţen planinama, manastirima starim više od pet vekova,
kanjonom reke Vuĉjanke, Sijarinskom banjom, arheološkim lokalitetima Cariĉin grad kraj Lebana,
Skobaljić grad kraj Vuĉja, Brnjiĉka kulturna grupa u basenu Juţne Morave, Etno-arheološki park na
Hisaru, Gradac kod Zlokućana i Nekropola u Maloj Kopašnici i Vlasinskim jezerom, mogao bi da bude
veoma primamljiva turistiĉka destinacija na jugu Srbije.
Radan planina se nalazi zapadno od Lebana i pripada Rodopskim planinama sa najvišim
vrhom Šopotom od 1409 m nadmorske visine. Njenu geološku osnovu ĉine silikatne stene iz
paleozoika sa kristalastim škriljcima. Okruţena je vencem planina koji ĉine Pasjaĉa, Vidojevica,
Rgajska planina i Sokolovića, koje je štite od hladnih i vlaţnih struja sa severne i zapadne strane. Na
istoku i jugu se otvara u Pustoreĉku kotlinu i sa te strane je izloţena jakom sunĉevom zagrevanju, što
za posledicu ima topliju i blaţu klimu. To je proizvelo svojevrstan fenomen, jer se tzv. hrastov
vegetacioni pojas sa klasiĉnih 700 m podigao na 800 m - 900 m nadmorske visine. Zahvaljujući toplijoj
klimi na Radan planini je opstalo nekoliko endemskih i reliktnih biljnih vrsta, meĊu kojima su
najznaĉajniji ostaci prašume iz doba tercijara. Ubraja se u red pitomih planina i pogodna je za skijaške
staze.
97
Kukavica spada u rodopske planine i nalazi se juţno od Leskovca. Najviši vrh je Vlaina na
1442 m nadmorske visine. Venac svih vrhova, sa dolinom Goleme reke, deli planinu na dva dela severni na kome nema naselja i juţni u ĉijim se delovima javljaju sela. Kukavica je dugo vremena
pograniĉna zona i veoma vaţno vojno uporište. Danas se na vrhu Vlaine nalazi meteorološka stanica i
vojni objekti, a od nekadašnjih rimskih i turskih naseobina je malo šta ostalo.
Hidroelektrana Vučje spada u derivacioni tip elektrana
sa vodozahvatom, vodovodnom komorom, derivacionim kanalom
i cevovodom. Gradnja elektrane je poĉela konstruisanjem kanala
1902-1903. godine, koji vodu dovodi iznad elektrane. On sam po
sebi predstavlja kuriozitet. Duţine je oko 1000 metara, sa
proseĉnom širinom i dubinom 1 metar. Sa jedne strane je uklesan
u stenu, a sa druge je sazidan potporni zid. Prirodna lepota
izgradnjom kanala nije narušena, šta više sa njegovih oboda
pruţa se prelep pogled na vodopade, kamene litice i na kanjon
reke Vuĉjanke. Većina ostalih delova kompleksa elektrane je
sagraĊena tokom 1903. godine. Najstariji dalekovod u Srbiji
duţine 17 kilometara je povezivao hidroelektranu i grad
Leskovac, sa kojim su vlasnici elektrane imali ugovor o
osvetljavanju.
U godini u kojoj je Henri Ford osnovao svoju fabriku
Slika 21. Kanjon reke Vuĉjanke
automobila, braća Rajt ostvarila prvi uspešan let u istoriji
ĉoveĉanstva i kada se elektriĉna energija smatrala relativno novim fenomenom, kroz bakarne
provodnike dalekovoda Vuĉje-Leskovac 24. decembra 1903. godine potekla je prva elektriĉna struja.
Slika 22. Planina Kukavica
Slika 23. Hidroelektrana Vuĉje
Na 30 km od Leskovca, na uzvišici prema Radan planini
nalazi se ureĊeni arheološki lokalitet Caričin grad
(Justinijana Prima), iz šestog veka nove ere, za koji
se smatra da je rodni grad rimskog imperatora
Justinijana I. Grad se sastoji od tri arhitektonske celine
koje su opasane bedemima. Na najuzvišenijem delu je
akropolj koji je bio u sluţbi arhiepiskopije. Na njemu se
nalazi
Slika 24. Justinijana prima
najveća crkva Cariĉinog grada - episkopska bazilika i
palata u kojoj je stolovao arhiepiskop, krstionica i
kako se pretpostavlja, škola za obuĉavanje vernika.
Gornji grad se prostire oko akropolja. On je dvema
ulicama podeljen na ĉetiri kvarta. Na mestu gde se
ulice seku nalazi se kruţni trg. U kvartovima su
Slika 25. Justinijana prima
centralne taĉke bile crkve. Duţ uliradnje, javne
graĊevine, stambeni objekti. Donji Grad se prostire juţno od Gornjeg Grada na najniţoj terasi. U
Donjem Gradu su do sada otkriveni sakralni objekti, objekti javnog karaktera i stambena ĉetvrt.
98
Arheološki lokalitet Skobaljić grad se nalazi na vrhu grebena planine Kukavice, desetak
kilometara jugozapadno od Vuĉja.
Lokalitet je višeslojan, jer ima tragova iz razliĉitih
epoha. Najstariji tragovi potiĉu iz bakarnog i bronzanog
doba. Najstarije kameno utvrĊenje podignuto je u
predrimsko doba, a utvrĊenje od kamena, opeke i
maltera iz ranovizantijskog doba. NajmlaĊe utvrĊenje, ĉiji
se ostaci – bedemi i kule, sada vide na terenu, potiĉu iz
15. veka i vezuju se za liĉnost Nikole Skobaljića, vlastelina
despota ĐurĊa Brankovića. Nikola Skobaljić je istorijska
liĉnost koja se pominje u vezi sa dvema bitkama koje je
vodio u septembru i novembru 1454. godine. Prva bitka
se zbila „u Banje“ i tada je Skobaljić porazio tursku
Slika 26. Arheološki lokalitet Skobaljić grad
vojsku i pobio mnoge, pa i „znamenitu tursku gospodu“.
Druga bitka, u kojoj je sam car predvodio tursku vojsku, vodila se, kod vode (ili planine) Trepanja.
Tada je Nikola Skobaljić poraţen i ţiv nabijen na kolac.
Tradicija vezuje ovaj lokalitet za vojvodu Nikolu Skobaljića, velikog junaka koji je ratovao sa
Turcima i nikada nije bio poraţen. Ovaj ĉovek, veliki u oĉima naroda, nije roĊen, a nije ni stradao
kao drugi, obiĉni ljudi. Rodila ga je devojka iz sela Vine, koja ga je zaĉela jedući ţivu ribu skobalja.
Nastradao je zbog izdaje svoje kume, ali ga Turci nisu ţivog uhvatili već je on na svom konju
odleteo. Podigao je grad na visu iznad Vuĉja i taj grad nosi njegovo ime. U dolini reke Vuĉjanke
sazidao je crkvu na ĉijim je ruševinama 30-tih godina XX veka podignta nova crkva posvećena Sv.
Jovanu, zaduţbina Teokarevića. Grad se sastoji od Gornjeg, Donjeg grada i PodraĊa i prostire se na
površini od oko dva hektara. Arheološka iskopavanja su vršena u periodu od 1984. do 1990. godine
Spomen Park predstavlja memorijalni kompleks na
istoĉnoj padini Hisara izgraĊen 1971.godine.
Slika 27. Spomen park
Arheološki lokalitet Hisar u Leskovcu nalazi se
na kraju izduţene kose, na meĊi plodnih dolina
reka Jablanice i Veternice, na nadmorskoj visini od
310m. Zahvaljujući povoljnom strategijskom
poloţaju, s jedne strane i blagim padinama usred
plodne leskovaĉke kotline, s druge strane,
naseljavan je od praistorije pa do danas. Otkriven
je veliki broj arhitektonskih i drugih objekata,
mnoštvo keramiĉkog materijala, novca i veliki broj
arheoloških predmeta od metala, stakla, kosti i
kamena koji dokumentuju ţivot dug sedam
milenijuma na Hisaru – odnosno u Leskovcu. Ostaci
najstarijih naselja potiĉu iz srednjeg i mlaĊeg
Slika 28. Iskopavanja na arheloškom lokalitetu Hisar
neolita. Hisar je naseljavan i tokom svih perioda
Spomen park
metalnog doba: bakarnog srednjeg bronzanog doba i gvozdenog doba. Otkrivani su ostaci utvrĊenja iz
kasnog antiĉkog doba – IV vek n.e. i rano vizantijskog doba – VI vek n.e, kao i srpskog srednjeg veka
i turskog perioda. Pored naselja i utvrĊenja otkriveni su i delovi nekropola iz ranovizantijskog doba i
srpskog srednjeg veka – XII-XIII vek.
Lokalitet Gradac nalazi se blizu sela Zlokućana kraj Leskovca. Nalazi se iznad ušća
Jašunjske reke uz Juţnu Moravu. Svojim prirodnim poloţajem breţuljak je posluţio kao baza za
podizanje naselja na najširem zaravnjenom platou koji ima blagi pad prema severozapadu. Materijal
naĊen ovde pripada vinĉansko-ploĉniĉkoj fazi (mlaĊi neolit) sa obiljem elemenata ranog bronzanog
doba juga.
99
Na pola puta od Leskovca prema Grdelici, u selu Mala Kopašnica otkrivena je rimska
nekropola sa grobovima spaljenih pokojnika. Nekropola je pripadala naselju koje je ţivelo u II i u
prvim godinama III veka n.e. Luksuzni grobni nalazi govore o velikom bogatstvu naselja. U svim
grobovima su pronaĊeni bronzani novĉići, keramiĉko posuĊe, nakit od staklene paste i zlata, oruţje,
alat itd. Zlatan nakit ukazuje na veoma razvijenu zanatsku radinost ovoga kraja u vreme Rimskog
carstva. Pretpostavlja se da je ovo naselje opustošeno u šestom veku nove ere.
U selu Strojkovce blizu Leskovca se nalazi prvi
muzej tekstila koji je smešten u jednoj staroj vodenici.
posebnu vrednost predsavlja gajtanara, fabrika za izradu
ukrasnih gajtana na starim srpskim nošnjama, ĉije je
mašine pokretala vodenica pre pronalaska elektriĉne
energije.
U samom centru grada nalazi se nekoliko kuća koje
su pod zaštitom drţave i ĉiji je ţivotni vek duţi od 120
godina. To su Šop-Đokićeva kuća, kuća Bore DimitrijevićaPiksle, Tonkićeva palata...
Slika 29. Tekstilni muzej u Strojkovcu
Šop-Đokićeva kuća je stara 120 godina. To je jednospratna zgrada sa tremom iznad ulaza.
Prizemlje zgrade je skoro bez otvora, a njegovu polovinu zahvata podrum. Sprat ove kuće bio je dobro
ureĊen, sa tavanicom u duborezu u najvećoj sobi. Zgrada je obnovljena i dograĊena u istom stilu
1980. godine.
Kuća Bore Dimitrijevića Piksle, stara zgrada Narodnog muzeja, podignuta je u XIX veku.
Jednospratna zgrada, raĊena u balkanskom stilu. Danas se u ovoj zgradi nalazi stalna etnološka
postavka Narodnog muzeja, koja oslikava enterijer kuća u Leskovcu tokom XIX veka.
10.1
Broj posetilaca
Tabela 102. Broj i struktura turista i ostvarenih turističkih noćenja, 2011.
Grad
Okrug
ukupno
12.942
20.781
Broj turista
domaći
6.263
13.754
strani
6.579
7.027
ukupno
16.836
82.075
Broj noćenja
domaći
9.145
72.734
strani
7.691
9.341
ukupno
Proseĉan broj
domaći
1.4
5.3
noćenja
strani
1.2
1.3
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2012
10.2
Srbija
2.068.610
1.304.443
764.167
6.644.738
5.001.684
1.643.054
3.8
2.2
Smeštajni kapaciteti
Tabela 103. Smeštajni kapaciteti, 2013
Broj smeštajnih
Destinacija
objekata
Vila „Mitić”
1
Hotel „Hajat S”
1
Garni hotel „Đermanović”
1
Hotel „ABC”
1
Pansion restoran „Groš”
1
Pansion „Perla”
1
Motel „Pobeda”- Predejane
1
Hotel „Pašina ĉesma”
1
UKUPNO
8
Izvor: ALER, sektor za lokalni ekonomski razvoj, 2013
100
Broj kreveta
40
129
25
42
130
16
88
94
564
Iskorišćenost
kapaciteta (%)
51
67
70
80
30
85
80
50
-
Smeštajni kapaciteti
Slika 30. Hotel „ ABC ”
Slika 31. Hotel „Hajat S ”
Slika 32. Vila „Mitić ”
Slika 34. Garni hotel „Đermanović ”
Slika 37. Pansion restoran „Groš ”
Slika 33. Hotel „Pašina ĉešma ”
Slika 35. Motel „Pobeda ” Predejane
Slika 38. Pansion restoran „Park ”
101
Slika 36. Pansion „Perla ”
Slika 39. Pansion „Mimi ”
11
Kvalitet ţivota
11.1
Javni sadrţaji i rekreativni programi
11.1.2
Sportski sadrţaji
Leskovac ima dugu i bogatu sportsku tradiciju. Pre Prvog svetskog rata sportska aktivnost
odvijala se u streljaštvu i kroz rad gimnastičkog društva „Dušan Silni” i a uoĉi Prvog svetskog rata,
taĉnije 1914. godine u Leskovcu je doneta prva fudbalska lopta.
Na formiranje fudbalskih klubova ĉekalo se do oktobra 1919. godine a u periodu izmeĊu
dva svetska rata najveće ekipe bile su Momĉilo, Josif, Gajret i Duboĉica koja je za razliku od
pomenutih klubova opstala i posle 1945. godine i sa ponosom i danas nosi to ime.
Osim fudbala od 1918. do 1941. godine egzistirao je konjiĉki sport, a formiran je i Aero klub.
Ostali sportovi poĉeli su da se razvijaju posle drugog svetskog rata, tako da je 1954. godine formiran
RK ,,Duboĉica,,, a 1958 formiran je Sportski savez, a onda i klubovi i savezi iz ostalih sportova.
Od 1970 – 1990. godine vodeći sportovi bili su fudbal i rukomet, pratile su ih mnogobrojne
streljaĉke druţine, dizaĉki sportovi, maĉevanje i ţenska i muška košarka, gimnastika, stoni tenis, boks.
Organizaciona struktura leskovaĉkog sporta polazi od: Sportskog saveza grada koji kao sportska
institucija objedinjava sve sportske organizacije i klubove. Sportski savez objedinjuje 80 sportskih
klubova i organizacija i predstavlja vodilju leskovaĉkog sporta.
Gradski fudbalski savez objedinjava sve fudbalske klubove i u svom ĉlanstvu ima 42 muške i
jednu ţensku ekipu. Najpoznatiji su FK „Duboĉica 1923”, FK „Moravac”, Mrštane, SFK „Moravac”,
Predejane, koji se takmiĉe u sportskoj ligi III stepena po rangu takmiĉenja. Tu je i FK „Sloga, koja se
takmiĉi u Niškoj fudbalskoj zoni, ostali klubovi takmiĉe se u Jablaniĉkoj fudbalskoj ligi i opštinskoj ligi.
Postoji i ţenski fudbalski klub ŢFK „Lemind Lavice” koji se takmiĉi u 1. ligi Srbije. Leskovaĉki
fudbal raspolaţe sa Gradskim stadionom, stadionom u Vuĉju, Grdelici i Mrštanu i oko 40 travnatih
terena.
Planinarski dom na Kukavici je tradicionalno aktivan, a Leskovac je dobio piĉ terene i balon
sale.
Slika 40. Odbojka
Slika 41. Košarka
Odbojkaški savez je zapoĉeo sa radom devedesetih godina prošlog veka. U tom periodu
formirani su muški i ţenski klubovi koji se sa promenljivim rezultatima takmiĉe i danas.
Posebne zasluge za razvoj leskovačke košarke ima Ivan Tometić – Špile, zatim igraĉi, a
kasnije sportski radnici Miljković Dragutin – Gute, Dţoni Malović, Mitić Slobodan, Vukadinović Goran,
kao i mnogi drugi. Ţenska košarka se u dva navrata takmiĉila u saveznoj ligi. Materijalnu podršku
razvoju košarke davala je kompanija Zdravlje.
Rukometni sport u vreme SFRJ bio je vodeći sport u gradu. Perjanica leskovaĉkog ali i
srpskog rukometa. Duboĉica je bila standarni ĉlan Prve lige, a mnogi njeni igraĉi bili su poznati širom
Jugoslavije. Legenda leskovaĉkog rukometa Zoran – Zoka Cvetanović, bio je i reprezentativac.
Šahovski sport egzistirao je kroz ŠK „Duboĉica” i „Elektriĉar”. Poznati šahisti iz tog perioda
su velemajstor Miroslav Marković omladinski prvak sveta i Oliver Prokopović.
Borilački sport – Isticanje ovog sporta odvijalo se od 1970-1990. godine kroz BK ,,Duboĉica”
koja je bila ĉlan prve lige.
U poslednjoj deceniji prošlog veka razvio se kik boks kao sportska disciplina, koji je okupio
veliki broj ljubitelja ovog sporta. Iz tog perioda Leskovac je dobio amaterskog prvaka Evrope Boţidara
Đermanovića, koji je danas predsednik Sportskog saveza grada Leskovca i potpredsednik Kik boks
saveza Srbije. Njegov naslednik je mlad i perspektivan takmiĉar Kecojević Mihajlo.
Karate sport ima veliki broj zaljubljenika okupljenih u veliki broj klubova koji su organizovani
kroz razne federacije.
Dţudo klubovi veoma uspešno rade sa mladim kategorijama.
102
Dizački sport svoje prve korake napravio je u DTV ,,Partizan,, a zatim kroz KDT ,,Duboĉica”.
Poznatija imena ovog sporta su Ljubiša Kocić, Aleksandar Djurović , Miloš Disić.
Atletika je u liku maratonca Dobrivoja Stojanovića dugo imala
svog najboljeg predstavnika, a zatim se pojavio talentovani
Vladimir Savanović. Danas atletika egzistira kroz dva kluba.
Slika 42. Savanović, prvi levo
U prvoj deceniji 21-og veka pojavili su se i plivaĉki i vaterpolo klubovi koji veoma uspešno
rade sa mlaĊim kategorijama.
Plivački klub „Leskovac” Leskovac je osnovan 2005 godine. PK „Leskovac” je u 2012.
godini uĉestvovao na 25 takmiĉenja u zemlji i inostranstvu. Rezultati takmiĉenja na drţavnom nivou
su sledeći: Osvojeno je ukupno 241 medalja, od toga: 81 – zlatna, 79 – srebrnih i 81 –
bronzana.
Plivaĉki klub „Leskovac” je drugu godinu za redom organizovao meĊunarodni plivaĉki miting,
na kome je uzelo uĉešće preko 520 plivaĉa iz Srbije, Bugarske, Makedonije i BIH. Na takmiĉenju je
podeljeno oko 600 medalja u 12 takmiĉarskih
kategorija, a organizacija je ocenjena najvišom ocenom
od strane sluţbenih lica Plivaĉkog saveza Srbije. PK
„Leskovac”, je aktivni uĉesnik i suorganizator takmiĉenja
na nivou grada, tipa revijalnog karaktera (Svetosavski
kup) ili školskih takmiĉenja u organizaciji Saveza za
školski sport Srbije.
Stoni tenis uspešno egzistira više od pola veka
kroz jedan klub STK ,,Duboĉica,, Najbolje rezultate
postiţe u zadnjoj deceniji 20-og veka i to u ţenskoj
Slika 43. Plivaĉki klub Leskovac
katagoriji. Ĉlanice ovog kluba su se 1995. godine borile
za titulu prvaka drţave i bile su druge. Najuspešnija takmiĉarka Tanja Manĉić omladinska prvakinja
Evrope i reprezentativka Srbije, koja je i danas aktivni sportsksi radnik.
Ragbi klub ,,Morava Gepardi” postiţe zapaţene rezultate u mlaĊim kategorijama.
Posebno i znaĉajno mesto leskovaĉkog sporta zauzima školski sport kroz takmiĉenja koja se odvijaju
u 10 sportova. Godišnje proĊe oko 5000 dece. Nosilac ovih aktivnosti je Gradski savez za školski sport.
U Leskovcu postoji i Klub za konjiĉke sportove sa izvanrednom kasaĉkom stazom kao i Aero
klub ,,Saša Mitrović”, poznato ime sportskog padobranstva i nautike u bivšoj SFRJ.
SRC ,,Duboĉica,, korisnicima nudi veliku dvoranu kapaciteta preko 3600 mesta i malu dvoranu,
kuglanu, streljanu, veliki olimpijski bazen sa dva manja bazena, u kojima se vrši obuka neplivaĉa,
zatim 6 teniskih terena kao i sala Sajmišta (Plavi paviljon).
Sportsko - rekreacioni centar Dubočica svojim korisnicima nudi veliku (kapaciteta preko
3600 mesta) i malu dvoranu, kuglanu i bazen olimpijskih razmera.
U Leskovcu postoji više šahovskih klubova, zatim konjiĉki klub sa jednom od najboljih kasaĉkih staza u
Srbiji, dva kluba za dizanje tegova, plivaĉki, vaterpolo i teniski klub.
Klubovi borilačkih sportova (BK „Duboĉica”, Kik boks klub „Duboĉica”, Dţudo klub
„Leskovac”, KK „Leskovac”, KK „Bushido”, Maĉevalaĉki klub „Duboĉica”, Karate klub „Ippon”, Karate
klub „Sensei”). Od borilaĉkih sportova boks je do devedesetih godina bio najpopularniji. Potom je
primat preuzeo kik-boks sa sjajnim Boţidarom Đermanovićem koji je izgradio i sjajnu profesionalnu
karijeru. Pored ovih borilaĉkih sportova, u Leskovcu egzistiraju i dţudo i karate.
Slika 44. Borilaĉki sport
Slika 45. Mihajlo Kecojević, Evropsko juniorsko prvenstvo
103
11.2
Crkve i manastiri
Saborna crkva - Katedralni hram ili Saborna
crkva posvećena je Svetoj Тrojici. Ona je graĊena od 19211931 godine, kada je i osveštena na Malu Gospojinu 21.
septembra, uz prisustvo najviših crkvenih i drţavnih
velikodostojnika (prisustvo kralja i patrijarha srpske
pravoslavne crkve). GraĊena je po ugledu na Graĉanicu.
Slika 46. Saborna
crkva
Crkva odţaklija je sagraĊena 1803. godine na temeljima
već postojećeg hrama. Zato što turske vlasti nisu
dozvoljavale obnovu hrama Srbi su rekli Тurcima da će
sagraditi kuću za sveštenika. Kao dokaz da grade kuću
stavili su na kuću odţak. Zbog toga je crkva dobila ime
Odţaklija. Odţak je postojao do 1963. godine kada se sam
urušio, dok je u crkvi ostalo samo ognjište. Iste godine pao
je i krov pod jakim pritiskom snega. Obnova je potpuno
dovršena 22.09.1992 godine, kada je vladika niški Irinej uz
Slika 47. Unutrašnjost crkve odţaklije
sasluţenje sveštenstva osveštao hram. U okviru crkvene
porte nalazi se i raritet u pravoslavnom svetu jedinstveni
primerak graĊevinskog poduhvata, a to je stara crkva koja
je posvećena roĊenju presvete Bogorodice ili Maloj
Gospojini.
Crkva Svetog Ilije se nalazi na istoĉnoj strani
Hisara. Podignuta je i osvećena povodom obeleţavanja
petstote godišnjice Kosovskog boja, 1889 godine na
mestu, kako predanje govori, srednjevekovne bogomolje.
Crkvu je projektovao Svetozar Ivaĉković, a ikonostas je
izradio S. Nikolić iz Bitolja.
Slika 48. Crkva Svetog Ilije
Crkva Svete Petke u Rudaru
Crkva Sveta Petke je najstariji hram u leskovaĉkom kraju,
inaĉe Vizantijska bazilika iz V veka. Stradala je u naletu
Osmanlija, te je ponovo obnovljena. U tom periodu oko
nje je zasnovan i manastir. U Austrijsko-Тurskom ratu,
poĉetkom XVIII veka ponovo je stradala. Obnovljena je
1799 godine. Odlikuje se raskošnim freskama. Postoje dva
sloja. Prvi sloj je iz srednjeg veka, a drugi je oslikan nakon
obnove hrama 1815 godine. Stradala je i u naletu Slovena
sredinom VII veka. U vreme Nemanjića, a moţda i pre ona
Slika 49. Crkva Svete petke u Rudaru
je obnovljena. Pored hrama postoji i konak sa
dvospratnom graĊevinom izgraĊene poĉetkom XIX veka. Тo je pravo arhitektonsko remek delo svoga
doba.
Jašunjski manastiri
Dvadesetak kilometara od Leskovca, u ataru sela Jašunja,
smeštena su dva jedina manastira u Jablaniĉkom okrugu ţenski manastir Presveta Bogorodica, koga su podigle monahinje
plemenitog grĉkog roda i muški manastir Svetog Jovana, delo
ruku Andronika Katakuzena sa braćom. Manastiri, koji su
okruţeni gustim nepreglednim šumama, stari su preko 500
godina, a niko ne moţe da ostane ravnodušan pred freskama,
kojima je oslikana i spoljašnost muškog manastira.
Slika 50. Jašunjski manastiri
104
11.3
Lokalni centri za okupljanje
11.3.1 Biblioteke
Narodna biblioteka „Radoje Domanović”
Gradska ĉitaonica osnovana 1869 prerasla je u
veliku Gradsku narodnu biblioteku 1935. godine.
Poĉetkom 60-tih godina 20. veka ona dobija ime po
našem najpoznatijem satiriĉaru Radoju Domanoviću koji
je u periodu od 1896 do 1898 bio naš sugraĊanin.
Paralelno sa razvojem grada razvijala se i ona. Od 1960
godine nalazi se u ulici Bulevar osloboĊenja 61. Odlukom
Ministarstva kulture poverena joj je funkcija matiĉne
biblioteke za Jablaniĉki okrug. U oteţanim uslovima i
prostirijama koje nisu adekvatne biblioteĉkim normama,
sa 11 isturenih odeljenja, ona je u nekim biblioteĉkim
Slika 51. Gradska biblioteka
delatnostima dostigla sam vrh.
Biblioteka nakon izvrsene revizije 2013. godine ima ukupno 101400 monografskih publikacija,
ukupno 2774 godista ĉasopisa i 63 godišta (626 svezaka) novine.
Biblioteka je odrţala drugu po redu „Kulturološku radionicu na engleskom jeziku za decu”
(Cultural Worksshop for Children), a u planu su još dve radionice. Moderator radionice je dipl.
bibliotekar Sunĉica Zdravković. U okviru programa „Slike medju knjigama” otvorena je izloţba slika
Bojane Micić i Milice Milovanović. Otvoren je akreditovan seminar za školske bibliotekare, nastavnike
i vaspitaĉe 13.02.2013. god. ZUOV/a sa temom „Kooperativnost školskog bibliotekara i nastavnika u
cilju postizanja efikasnosti i efektivnosti znanja kod uĉenika”. TakoĊe se u biblioteci odrţava
tradicionalno knjizevno veĉe sa Predškolskom ustanovom „Vukica Mitrović” iz Leskovca. Biblioteka
Radoje Domanović je dobitnik je više priznanja zbog postignutih rezultata od kojih su najznaĉajnija:
• Surepova nagrada, najveća nagrada u biblotekarstvu
• Oktobarska nagrada grada Leskovca
11.3.2 Kulturni centri
Leskovački kulturni centar zapoĉeo je
svoje delovanje 1981. godine prvobitno kao Dom
kulture mladih „Ţika Ilić Ţuti” , potom kao Dom
kulture Leskovac, a od 2002. godine nosi naziv
Leskovaĉki kulturni centar.
Zgrada Leskovaĉkog kulturnog centra je
jedinstvena graĊevina zaštićena zakonom.
Nalazi
se u strogom centru grada. Sastoji se od kompleksa
višenamenskih prostorija, ukupne površine 1180
m2: Veliki hol u prizemlju (pogodan za koncerte,
izloţbe, mini sajmove, kreativne radionice, revije...);
Kamerna sala (bioskopska i pozorišna dvorana
Slika 52. Kulturni centar
kapaciteta 160 mesta); Galerija sa oko 300 m2
izlagaĉkog prostora; Hol na spratu kapaciteta oko 60 mesta (prostor za knjiţevne promocije, tribine,
komercijalne promocije i sl.); slikarski ateljei i radionica škole slikanja i škole stripa u tavanskom
prostoru; Salon knjiga u aneksu zgrade; podrumska prostorija, površine 100m2, pogodna za školu
baleta, plesne radionice, probe i pripreme horova i ansambla folklora...
Leskovaĉki kulturni centar realizuje sledeće programe i to: Likovni program, Knjiţevnotribinski program, Program izdavanja ĉasopisa i knjiga, Filmski program, Muziĉki program, Dramski
program, Program za decu i mlade i Program za razvoj kulturnog amaterizma. Pored brojnih
gostujućih umetniĉkih programa iz svih oblasti kulture, Leskovaĉki kulturni centar je realizator
nekoliko tradicionalnih manifestacija i programa koji svojim znaĉenjem i duţinom trajanja prevazilaze
lokalne okvire: izdavanje ĉasopisa “Naše stvaranje” (od 1953. god); likovna kolonija „Vlasina”
(odrţavana skoro 40 godina, od pre 2 godine transformisana u Gradsku likovnu koloniju); Majski
likovni salon (od 1992. god predstavlja presek najkvalitetnijih likovnih radova akademskih slikara
Leskovca).
Prodajni salon knjiga ( od 2003. god, prodaja knjiga na štandovima u Velikom holu, sa
pratećim knjiţevno- promotivnim programima).
105
Leskovački internacionalni filmski festival – LIFFE je
osnovan 2008. godine i odrţava se svake godine u terminu oktobarnovembar, u organizaciji Leskovaĉkog kulturnog centra. Idejni tvorci i
osnivaĉi su knjiţevnik Saša Stojanović Ĉarli, urednik filmskog programa
Dragan Jović, i grafiĉki dizajner Jurica Dikić, a od 2011.godine umetniĉki
direktor je poznati reditelj iz Beograda Darko Bajić.
Festival 2012.godine dobija karakter smotre filmova reditelja sa
ex-yu prostora.
Na proteklih šest festivala gosti su bili eminentni filmski stvaraoci sa prostora bivše
Jugoslavije: Darko Bajić, Goran Marković, Ljubiša Samardţić, Danica Maksimović, Radoslav Vladić,
Miša Radivojević, Miha Hoĉevar, Vladimir Blaţevski, Laza Ristovski, Tanja Bošković, Slobodan Šijan,
Ana Sofrenović, Sergej Trifunović, Lordan Zafranović, Rade Šerbedţija i mnogi drugi.
THINK TANK TOWN – festival knjiţevnosti osnovan je 2007.
Godine i odrţava se prve nedelje oktobra meseca u organizaciji ĉasopisa
za Balkan THINK TANK. Idejni tvorac je knjiţevnik Saša Stojanović a
saradnici su jurica Dikić, Predrag Stanković, Marko Stojanović, Saša
Nikolić i dr.
Na dosadašnjih sedam festivala gostovali su: Ljubomir Ţivkov, Teofil
Panĉić, Miljurko Vukadinović, Milan Vlajĉić (Beograd), Zoran Ćirić, Dejan
Stojiljković (Niš), Vladimir Kopicl (Novi Sad), Igor Mandić (Zagreb),
Stevan Tontić (Sarajevo), Goran Karanović (Mostar), Nermin Sarajlić,
Venita Popović, Ţeljko Grahovac (Zenica), Miloš Petković (Zajeĉar),
Predrag Ţ. Vajagić (Baĉka Palanka), Marketa Hejkalova (Prag) i mnogi
drugi.
Leskovaĉki kulturni centar realizuje Naučni skup „Dijalekat i dijalekatska knjiţevnost”
(bijenalna manifestacija zapoĉeta 2006. god. Od radova predstavljanih na skupu naredne godine
štampa se Zbornik radova „Dijalekat i dijalekatska knjiţevnost”); Dramski studio ( redovno uĉešće
predstava na smotrama pozorišnih amatera u Srbiji i osvojene brojne nagrade za glumu, reţiju i
predstavu u celini). Kao suorganizator ili tehniĉka podrška Leskovaĉki kulturni centar godinama
uĉestvuje u realizaciji Balkanske smotre mladih strip autora, Dana Nikolaja Timĉenka, Leskovaĉkih
dana muzike – LEDAMUS, Maskenbala i karnevala u okviru Leskovaĉkog leta, Noći muzeja i Dana
grada. Leskovaĉki kulturni centar saraĊuje sa velikim brojem institucija kulture u gradu, regionu i
šire.
Cеntаr zа еkonomiku domаćinstvа Dаnicа Vuksаnović
Оsnovnа dеlаtnost Cеntrа zа еkonomiku је: unаprеĊеnjе kulturе ishrаnе, odеvаnjа,
stаnovаnjа i sаvеtovаlištа zа higiјеnu, nеgu i zаštitu koţе licа i tеlа sа еstеtskim obrаzovаnjеm zа
kozmеtiku i dеmonstrаciono potrošаĉki cеntаr, rаd nа unаprеĊivаnju individuаlnе i društvеnе ishrаnе
putеm prеdаvаnjа, sеminаrа zа prаvilnu ishrаnu, sеminаrа zа ishrаnu trudnicа, doјiljа, odoјĉаdi i
dеcе, sеminаrа zа konzеrvirаnjе voćа i povrćа, diјеtаlnе ishrаnе i izloţbе prаvilnе ishrаnе, struĉno
osposobljаnjе grаĊаnа zа rаd i potrеbе u obјеktimа društvеnе ishrаnе, izdаvаnjе uvеrеnjа o
završenom kursu pravilne ishrane.
11.3.3 Pozorišta
Nаrodno pozorištе Lеskovаc - Osnovnа
dеlаtnost Nаrodnog pozorištа u Lеskovcu je
umеtniĉko knjiţеvno stvаrаlаštvo i scеnskа
umеtnost. Poĉеci pozorišnog ţivotа u Lеskovcu
dаtirајu iz dаlеkе 1896. godinе, kаdа је Rаdoје
Domаnović, ondаšnji profеsor Gimnаziје formirаo
dilеtаntsku druţinu nаzvаvši је „GrаĊаnsko
Pozorištе Јug Bogdаn”. Istе godinе izvеdеn је
komаd „Boј kosovski” аutorа Mаtiје Bаnа. Pozorišnа
druţinа је prеstаlа dа rаdi 1898. godinе odlаskom
Domаnovićа iz Lеskovcа.
Pozorište sa tradicijom dugom 112. godina
Slika 53. Narodno pozorište
od izvoĊenja prve pozorišne predstave poznato je
po manifestaciji „Pozorišni maraton”. Maraton se odrţava od 2002 godine. Pozorišni maraton prvi je
uveo tadašnji direktor Nenad Todorović. 2013. godine Narodno pozorište u Leskovcu je domaćin
susreta „Joakim Vujić”.
106
11.3.4
Muzeji
Slika 54. Narodni muzej
Slika 55. Galerija slika
Narodni muzej u Leskovcu osnovan je 2. maja 1948. godine sa ciljem da prikuplja, obradjuje,
ĉuva i izlaţe muzejsku graĊu vezanu za prošlost leskovaĉkog kraja. Muzej je bio smešten u adaptiranoj
kući Bore Dimitrijevića Piksle sve do 10. maja 1974, kada je otvorena nova zgrada, ĉijim su se
puštanjem u rad stekli pravi uslovi za dalji razvoj muzejske delatnosti. Muzej je ustanova kompleksnog
tipa koja u svom sastavu ima više odeljenja: za arheologiju, istoriju, istoriju umetnosti, etnologiju,
konzervaciju. U sklopu muzejske zgrade nalaze se stalna postavka, galerija, sala za nauĉne skupove i
struĉna biblioteka sa preko 14.000 naslova.
U sastav muzeja ulaze i izdvojeni objekti:




Gradska kuća
Muzej tekstilne industrije u selu Strojkovcu
Spomen-kuća Koste Stamenkovića
Arheološki lokalitet Cariĉin grad
Slika 56. Narodni muzej u Leskovcu
Narodni muzej je ustanova koja se bavi muzeološkom delatnošću, odnosno prikupljanjem,
zaštitom i prezentacijom kulturno-istorijskih dobara u cilju potpunog svestranog i nauĉnog izuĉavanja
kulturno-istorijskog nasleĊa leskovaĉkog kraja.
U Narodnom muzeju se povremeno organizuju struĉni i nauĉni skupovi, razna predavanja i
tribine. Od 1988. godine u bijenalnom kontinuitetu se odrţava nauĉni skup „Kulturno-istorijska baština
jugoistoĉne Srbije”. U muzeju se godišnje odrţi više izloţbi razliĉitog karaktera, kao i promocija knjiga,
knjiţevnih veĉeri i koncerata klasiĉne muzike. Struĉna biblioteka otvorena je za sve istraţivaĉe
prošlosti leskovaĉkog kraja, a nije zanemarena ni obrazovna funkcija, koja je izraţena kroz saradnju sa
školama u gradu i okolini.
11.4 Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave,
festivali, parade, svečanosti, koncerti)
11.4.1 Kalendar manifestacija
Mart


Prodajni salon knjiga (sajamska manifestacija, poslednja nedelja meseca marta, Leskovac,
Leskovaĉki kulturni centar)
Internacionalni festival gitare u organizaciji muziĉke škole Stanislav Biniĉki u Leskovcu.
Maj
 Noć muzeja u Leskovcu
Unazad nekoliko godina pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture u leskovaĉkom Narodnom muzeju i
kulturnom centru, kao i u više od 60 gradova Srbije, odrţava se „Noć muzeja”. Samo tokom jedne noći
kulturne ustanove u gradu posetilo preko 5.000 radoznalih leskovĉana. Pored Narodnog muzeja u
ovoj svojevrsnoj kulturnoj manifestaciji uĉestvuju i ostale kulturne ustanove u gradu. Sam naziv „Noć
muzeja” povlaĉi nekako to da muzej bude taj koji okuplja sve kulturne institucije u gradu Leskovcu.
107
Noć dobre fotografije predstavlja više virtuelnih izloţba fotografija eminentnih fotografa,
majstora fotografije iz Srbije i inostranstva kao i izloţbi fotografija iz depoa Foto kluba „Leskovac”. Cilj
ovog programa je da se posetioci upoznaju sa domaćom i inostranom fotografskom scenom.
Noć muzeja u Gradskoj kući: razgledanje stalne etnološke postavke sa struĉnim vodiĉem
uz izvodjenje programa klasiĉne muzike kamernog orkestra Amorozo, orkestra Muziĉke škole Stanislav
Biniĉki, dirigent Valentina Petrović, etnomuzikološki smer muziĉke škole „Stanislav Biniĉki‟‟ nastupa sa
odabranim - tradicionalnim pesmama iz Srbije, etnološki film – otvaranje i prikazivanje etnološkog
filma u veĉernjim ĉasovima.
Noći muzeja u Kulturnom centru: otvaranje izloţbe fotografija „Bez maske”, Muzeja
pozorišne umetnosti Srbije, autor Vukica Mikaĉ. Postavku je obuhvatalo 30 fotografija vrhunskih
domaćih glumaca, meĊu kojima su Mira Stupica, Ljuba Tadić, Rade Marković, Petar Kralj, Ruţica
Sokicć, Seka Sablić i drugi.
Hladno oruţje kroz vekove Na izloţbi je prezentovano oruţje od praistorije do sredine XX
veka prikazani su originalni artefakti kojima su se koristili ljudi koji su obitavali na ovim prostorima od
vremena kada su prvi put napravili oruţje da njime ulove ţivotinju kojom će se prehraniti do vremena
kada se oruţje koristilo da povredi ĉoveka, razori grad, porobi narod. Ono je svedok i uĉesnik
smenjivanja civilizacija, rušenja naselja, ubijanja ljudi, ali i odbrane zemlje, zaštite grada i doma.
Majski likovni salon u drugoj polovina meseca maja u Leskovaĉkom kulturnom centru.
Majski likovni salon od 1992. god predstavlja presek najkvalitetnijih likovnih radova akademskih slikara
Leskovca
Jun 2011

Leskovačko leto
To je tradicionalni, multimedijalni festival na
otvorenoj sceni, jedna od najduţih manifestacija u zemlji
koja po sadrţaju i koncepciji iz godine u godinu pobuĊuje
sve veću paţnju.
Slika 57. Uĉesnici Leskovaĉkog leta
Leskovaĉko leto se odrţava u etno kompleksu Šop Đokić u samom centru grada, poĉinje sa
kalendarskim poĉetkom leta i traje do sredine jula. Program je podeljen u tri segmenta.
Prvi segment ĉine sportske aktivnosti, a to su: revijalni nastupi dţudista, karatista, rolera,
biciklista, motociklista i turniri u odbojci na pesku, fudbalu na pesku, uliĉnom basketu... Drugi segment
je deĉiji program u kome deca predstavljaju svoja najuspešnija dostignuća iz oblasti dramskog,
muziĉkog, literarnog i likovnog stvaralaštva, a organizuju se i razne igre i zabave. Za decu razliĉitih
uzrasta organizuju se gostovanja popularnih baletskih i pozorišnih predstava iz drugih gradova, potom
nastupi plesnih grupa, modne revije, revije pasa i kućnih ljubimaca, takmiĉenja u pevanju i plesu.
Treći deo Leskovaĉkog leta ĉine zabavno umetniĉki sadrţaji namenjeni odraslima u okviru koga se
predstavljaju umetniĉka udruţenja, kulturno umetniĉka društva, horovi, orkestri zabavne, narodne i
ozbiljne muzike, pozorišne predstave, knjiţevne neĉeri, izloţbe knjiga, slika i cveća, filmske
projekcije...

Balkanska smotra mladih strip autora
2013.godine odrţana je 15-ta smotra tokom juna meseca u
organizaciji udruţenja ljubitelja stripova i pisane reĉi Nikola Mitrović Kokan,
poznate škole stripa.
Leskovaĉki kulturni centar daje punu podršku organizaciji a
rukovodioci škole i smotre Marko Stojanović i Srdjan Nikolić Peka godinama
uspešno promovišu naš grad osvajajući prestiţne nagrade u zemlji i
inostranstvu.

Leskovačkih dana muzike – LEDAMUS
Ove godine na Leskovaĉkim danima muzike predstavilo se oko
300 muziĉara iz Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i
Hercegovine i Srbije i izvedeno je više koncerata klasiĉne, etno,
duhovne muzike i dţeza.
108
Jul 2013
Slika 58. Karneval Leskovac
Slika 59. Karneval Leskovac
Karneval Leskovac je spoj tradicije i savremenih Karnevalskih trendova. Karneval Leskovac,
uz glavnu meĊunarodnu karnevalsku povorku, ĉine i deĉji karneval, veliki maskenbal, karnevalski bal
sa izborom princeze Karnevala, karnevalske izloţbe, brojni prateći programi i koncerti. Organizator
Karnevala je Turistiĉka organizacija Leskovac, a pokrovitelj Grad Leskovac. U 2011 godini na
Karnevalu je uĉestvovalo 37 karnevalskih grupa iz Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije,
Rumunije i Crne Gore sa oko 2000 uĉesnika.
Slika 60. Karneval Leskovac
Slika 61. Karneval Leskovac
Slika 62. Karneval Leskovac
Avgust - septembar 2013

Grdelička regata
U Grdelici, poznatoj po ĉuvenoj Grdeliĉkoj klisuri vec 8 godina
za redom, odrţava se Grdeliĉka regata na Juţnoj Moravi.
Regata je 2013. godine okupila oko 500 uĉesnika iz same
Grdelice, Niša, Leskovca, Vlasotinca, Predejana i drugih mesta
sa juţne Srbije. Start regate je u Predejanu, a cilj u Grdelici.
Put koji uĉesnici regate prelaze dug je deset kilometara.
Slika 63. Grdeliĉka regata

Roštiljijada – sajam roštilja
Slika 64. Zaštitni znak roštiljijade
Slika 65. Leskovaĉka roštiljijada
Slika 66. Leskovaĉka roštiljijada
Roštiljijada se odrţava svake godine u drugoj nedelji septembra, već 20 godina. Za sedam
dana, koliko traje, manifestaciju poseti više od 500.000 posetilaca iz Srbije i inostranstva i tako je
svrstava u sam vrh turistiĉkih priredbi u Srbiji. Ovu manifestaciju prati veliki niz dešavanja kao što su
vatromet, pravljenje najveće pljeskavice za Ginisovu knjigu rekorda, takmiĉenje u brzom jedenju ljutih
109
papriĉica, mnogobrojni koncerti poznatih estradnih umetnika, priredbe kulturno-umetniĉkih društava iz
zemlje i inostranstva.
Slika 67. Leskovaĉka roštiljijada
Slika 68. Leskovaĉka roštiljijada
Slika 69. Najveća pljeskavica
Likovna kolonija Vlasina, odrţava se poslednje nedelje meseca avgusta na Vlasinskom jezeru.
Odrţavana skoro 40 godina, od pre 4 godine transformisana u Gradsku likovnu koloniju.
Septembar
Slika 70. Vodenica u Vuĉju
Slika 71. Vodenica u Vuĉju
 Dani Vodenica u Vuĉje je prateća manifestacija u toku trajanja Leskovaĉke roštiljijade. Prvi
put organizovana 2010 godine ima potencijala da sa ostalim turistiĉkim ponudama Vuĉjanskog kraja
preraste u sastavni i neizbeţni deo Leskovaĉke roštiljijade. Vodenice u Vuĉju predstavljaju jednu od
zaostavština starih vremena, prirodne lepote i Bogom dano blago. Ovo mesto je specificno zato što je
na malom prostoru skoncentrisano puno vodenica , od kojih trenutno rade 5 dok je u ranijem periodu
radilo oko 15. Cilj ove manifestacije je da se prvenstveno skrene paţnja na neprolazne vrednosti koje
su odolele zubu vremena. Za vreme manifestacije ispred svake vodenice bila su izloţena domaća
tradicionalna jela kao što su ajvar, pogaĉa na plotni, kaĉamak, domaći sir, proja.
Oktobar

LIFFE, Leskovaĉki internacionalni filmski festival (sredina meseca oktobra, Leskovac LKC).
LIFFE od 2009.god predstavlja takmiĉarsko-revijalnu smotru filmova sa ex-yu prostora.
Decembar
 Manifestacija „Dani Nikolaja Timĉenka” odrţava se poslednje nedelje decembra u znak sećanja
na velikog knjiţevnog kritiĉara, filozofa i novinara iz Leskovca.
Timĉenko je, inaĉe, najveći deo radne biografije ispisivao kao lektor leskovaĉkog nedeljnika
„Naša reĉ”, jer mu je u jednom periodu bilo zabranjeno da objavljuje knjige i priloge u novinama. Zato
je u njegovoj bogatoj zaostavštini ostalo mnogo vrednih rukopisa, a jedan od zadataka Zaduţbine
„Nikolaj Timĉenko” biće njihovo oĉuvanje i objavljivanje.
110
Kalendar manifestacija ruralne sredine
Od postojećih manifestacija na teritoriji grada koje se vezuju iskljuĉivo za ruralnu sredinu i selo i
poslednjih godina su po posećenosti prevazišle lokalne okvire, treba pomenuti:






PIHTIJADA u selu Grabovnica koja se odrţava u januaru
DANI PAPRIKE u selu Lokošnica, koja se odrţava u septembru
DANI POVRTARA u selu Nomanica, koja se odrţava u septembru
REGIONALNA IZLOŢBA KRAVA I JUNICA, u Leskovcu, koja se odrţava u septembru
DANI MEDA u Leskovcu, koja se odrţava u oktobru
KROMPIRIJADA u selu Peĉenjevac, koja se odrţava u oktobru.
11.5 Zabava i usluge
Leskovac predstavlja veoma prijatno mesto za druţenje i zabavu za sve generacije svojih
sugraĊana, ali i poslovnog i turistiĉkog sveta koji u njega svrate prepoznajući ga kao gostoljubivog
domaćina. Na raspolaganju je veći broj deĉjih zatvorenih i otvorenih igraonica i roĊendaonica sa
mobilijarima i zabavnim parkom, zatim trgovine i hipermarketi za šoping, poslastiĉare i restorani,
hotelski smeštaj, pansioni i hosteli, diskoteke, noćni klubovi, kazina i kockarnice.
Pravo mesto za druţenje u Leskovcu su bašte raĉliĉitih kafića koje su tokom celog dana
popunjene do poslednjeg mesta.
11.5.1
Igraonice za decu
Slika 72. Deĉja igraonica
Slika 73. Deĉja igraonica
11.5.2 Šoping zone i maloprodajni centri
Trgovina je najzastupljenija grana privrede u svakom gradu. Leskovac raspolaţe sa nekoliko
trţnih centara: TC Most, TC Juţni blok , TC Severni Blok, TC ELU centar, Kineski Trţni Centar i
nekoliko supermarketa: Zlatan trag, Orion, ABC trgovine, Spin, Roda, Idea…
Hipermarketi
111
11.5.3 Poslastičare
Leskovac obiluje i bogatom ponudom kafe poslastiĉara prikladnih za porodiĉni predah i
prijateljska ćaskanja uz bogatu ponudu kolaĉa, torti, osveţavajućih napitaka.. MeĊu njima treba istaći
„Sanjeli” (u centralnom gradskom parku), zatim „Milagro” (kod leskovaĉkog katastra), „Vardar” (kod
glavne pošte), „Minjon” (pored reke u centru), „Jadran” (u ul. Svetozara Markovića), „Medijana” (na
glavnoj ulici).
Slika 74. Poslastiĉara-restoran „Sanjeli”
Slika 75. Poslastiĉara „Sanjeli”
Slika 76. Poslastiĉara „Minjon”
11.5.4 Restorani
Za one koji vole da okuse specijalitete domaće kuhinje i nadaleko poznat Leskovaĉki roštilj,
mogu to uĉiniti u predivnim restoranima: u restoranu „ABC”, zatim u restoranima „Cap-Cap”, „Princ”,
„Zlatno bure”, „Nane”, „Zajac”, „Dale 11”, Etno brvnari „Groš”, „Bebinac”, „Koliba”, Gurman i dr.
Slika 77. Restoran „Cap-Cap ”
Slika 78. Restoran „ABC ”
Slika 79. Etno brvnara „Groš”
Slika 80. Restoran „Princ ”
Slika 81. Restoran „Koliba ”
Slika 82. Restoran „Zlatno bure ”
Slika 83. Restoran „Dale 11 ”
Slika 84. Restoran „Zajac ”
Slika 85. Restoran „Gurman ”
Slika 86. Restoran „Bebinac ”
Slika 87. Restoran „Bavka ”
112
Slika 88. Restoran „Mladost ”
Noćni ţivot grada nudi veliki izbor mesta za izlazak mladih ljudi. Тu su diskoteke, noćni klubovi
i kafići, zatim restorani sa velikim brojem specijaliteta, po ĉemu je grad nadaleko poznat, takoĊe,
bioskopi, letnje bašte i ostalo. Sve ovo ĉini da ţitelji i posetioci Grada Leskovca uvek budu zadovoljni i
lepo se provode.
Slika 89. Café „Safari ”
Slika 90. Diskoteka - „Safir ”
Slika 91. Klub - „Aleksandar ”
Slika 92. Klub - „Aleksandar ”
Grad svojim ţiteljima i posetiocima nudi za izlazak dve diskoteke „Safir” i „Aleksandar”.
Diskoteka „ABC” prima preko 5 000. posetioca i zatvorenog je tipa, dok je „Aleksandar” na otvorenom.
U ovim objektima preko vikenda, petkom i subotom gostiju poznata imena srpske estrade, poznati DJevi i izvoĊaĉi, organizuju se promocije pića i dogaĊaja. Od ostalih mesta koje vredi pomenuti su
klubovi, kafić „Rupa” sa svojom baštom i atmosferom za popodnevno opuštanje.
Ljubitelji rok muzike najĉešće su u klubovima: „Vinus”, „Apollo” i „Gruv”. Vikendima u
ovim klubovima gostuju rok sastavi iz Leskovca ali i iz drugih gradova. Ovi klubovi nude dobru rok
zabavu i provod. U kafe baru „Pikaso” se utorkom organizuju karaoke ţurke. Uz takmiĉarski duh i
karaoke ţurku mogu se osvojiti i vredne nagrade.
Slika 93. Klub - „Apollo
Slika 94. Klub - „Gruv
Kazina i kockarnice i sportske kladionice
113
12 Lokalni razvoj u relaciji sa regionalnim i drţavnim
strateškim dokumentima
Grad Leskovac je učestvovao u realizaciji sledećih meĎunarodnih programa:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
Program:
SSMIRP 1, donator: UNDP, WB
SSMIRP 2, donator: UNDP, WB
MIR 1, donatori: EAR, UNDP
MIR 2, donatori: EAR, UNDP
CRDA, donator: USAID
SLGRP, donator: USAID
SCOPES, donator: USAID
MEGA, donator: USAID
Agrobiznis, donator: USAID
Compete, donator: USAID
RSEDP, donator EAR
Exchange, donator EAR
Exchange 2, donator EAR
Neighbourhood programme, donator EAR
Grad Leskovac ima direktnog iskustva u participativnom procesu koji je uključivao
zainteresovane strane i graĎane tokom izrade sledećih strateških dokumenata:
Projekat: Strategija odrţivog razvoja Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga, donator: UNDP
Projekat: Strategija odrţivog razvoja opštine Leskovac, donator: UNDP
Projekat: Program razvoja opštine Leskovac 2004-2008, donator: UNDP
Projekat: Izmene i dopune programa razvoja opštine Leskovac 2004-2008, donator: UNDP
Projekat: Program razvoja grada Leskovca 2009-2013, donator MEGA program, USAID
Projekat :Strategija ostvarivanja rodne ravnopravnosti na podruĉju grada Leskovca sa akcionim
planom 2013-2018, donator PBILD
Grad Leskovac je do sada završio i/ili realizovao sledeće planove:
-
Generalni urbanistiĉki plan opštine Leskovac do 2010 godine, izraĊen i usvojen 1992.godine
Izmene i dopune generalnog plana grada Leskovca do 2010. godine, izraĊen marta 2008.
godine
Lokalni ekološki akcioni plan, usvojen juna 2005.godine
Program razvoja opštine Leskovac 2004-2008, izraĊen marta 2004 godine.
Izmene i dopune Programa razvoja opštine Leskovac, usvojen je 09.05.2007.godine.
Lokalni plan upravljanja otpadom 2011- 2020
Strategija odrţivog razvoja 2010-2019
Prostorni plan
114
Agencija za lokalni ekonomski razvoj
adresa: Trg Revolucije 45/2, Leskovac 16000 Srbija
telefon/fax +381 16 216961
web: www.aler.rs
115
Download

City of Leskovac - ALER - Agencija za lokalni ekonomski razvoj