Društvo za razvoj kreativnosti
NARKOMANIJA – POGREŠAN SMER
- Ovaj dokument je nastao u okviru projekta „Druga šansa“ uz podršku Balkanskog
fonda za lokane inicijative i holandske Skan Fondacije -
Društvo za razvoj kreativnosti
NARKOMANIJA – POGREŠAN SMER
4
Društvo za razvoj kreativnosti
Narkomanija je problem koji može pogoditi svakog mladog čoveka, a time i
njegovu porodicu i širu okolinu. Posledice koje droga prouzrokuje pojedincima,
porodicama i zajednici smatraju se jednim od najtežih sociopatoloških pojava
današnjice. Svaka osoba je u mogućnosti da dođe u dodir s drogom, bez obzira
raspolaže li s puno ili malo novca, da li je vaspitana strogo ili popustljivo...
„Zanosni i veliki život kojem smo se kroz sanjarije detinjstva i mladosti nadali neće
doći. Budući da su nam godine drogiranja pojele godine života, očekivanja
dolaska velikih dana ostala su neispunjena i podbačena. Naime, ti dani su prošli,
a nikako nisu bili veliki.
S godinama propadanja u drogiranju količina odustajanja, poraza i promašaja
postala je prevelika da podbačaj i neuspeh naših života ne bi postao više nego
očigledan.
Propadali smo bučno, svima naočigled, ali propadali smo i tiho i bezglasno. Naši
unutrašnji duševni prostori polako i neprimetno su kopnili.
Postali smo prazni, slomljeni, jadni i ostareli narkomani koji životare na
ljudskom dnu, te niti išta mogu niti ih iko treba. Preživljavali smo, a ne živeli, i
iznutra bili potpuno suvi, umrtvljeni i pusti. Drogiranje je našim životima
naprosto uzelo meru, i nepopravljivo opustošilo mnoge od nas...”
5
Društvo za razvoj kreativnosti
NARKOMANIJA
Narkomanija u našoj zemlji do sedamdesetih godina prošlog veka bila je
veoma retka pojava. Drogu, najčešće opijum, uzimale su starije osobe, pojedinci i to
tajno skrivajući svoju zavisnost. Narkomanija kod nas je sve izraženija nakon hipi
pokreta šezdesetih godina. Prve grupe narkomana pojavile su se u Beogradu i Nišu i
to su uglavnom bili mladi iz imućnijih porodica. U to vreme malo se znalo o drogama
i narkomaniji, nije postojala stručna literatura već se narkomanija smatrala
,,bolešću kapitalističkog društva“ koja neće zadesiti samoupravni komunizam u
tadašnjoj SFRJ.
Danas narkomanija ima pandemijski karakter. Zbog svojih medicinskih,
ekonomskih i društvenih posledica borba protiv nakomanije je u većini svetskih
zemalja od nacionalnog značaja.
Broj narkomana u svetu vrtoglavo raste. Sa 20 miliona zavisnika osamdesetih
godina prošlog veka taj broj je utrostručen devedestih godina a danas iznosi više od
200 miliona.
U Srbiji nema preciznih podataka o broju zavisnika od narkotika. Zvanično se
upotrebljava podatak od oko 100 hiljada zavisnika a nezvanično ovaj broj je četiri
puta veći.
6
Društvo za razvoj kreativnosti
ŠTA JE DROGA?
Droga se kao termin u užem smislu reči koristi za sve supstance koje unete u
organizam mogu da promene stanje svesti i druge psihičke funkcije (intelektualnim,
emocionalnim i motivacionim) i mogu da brzo dovedu do stvaranja navike: psihičke ili
fizičke zavisnosti i štetnih posledica po ceo organizam. Sve više se umesto termina
droga koristi termin psihoaktivna supstanca.
Reč “droga” se u svakodnevnom govoru najčešće vezuje za zloupotrebu droga
ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka supstanca ili materija koja svojim
unošenjem u organizam menja jednu ili više njegovih funkcija (fiziološke – rad
unutrašnjih organa ili sistema; psihičke – svest, mišljenje, opažanje, ponašanje…).
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji droga je „Svaka supstanca, koja je u
stanju da, kada se nađe u živom organizmu, modifikuje jednu ili više funkcija i da
nakon ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti“.
7
Društvo za razvoj kreativnosti
ŠTA JE NARKOMANIJA?
Narkomanija ili zavisnost od droga je snažna vezanost osobe za neku
psihoaktivnu supstancu, koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim
konzumiranjem.
Narkomanija je stanje periodičnog ili hroničnog trovanja štetnog za pojedinca
kao i za društvo prouzrokovano ponavljanim uzimanjem droga.
Svetska zdravstvena organizacija je definisala narkomaniju kao „stanje
periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge“.
Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije.
Koliko brzo će nastupiti i kakva će biti priroda i jačina zavisnosti zavisi od mnogih
činilaca: vrste droge i njenih farmakoloških svojstava, od načina, učestalosti, količine i
dužine konzumiranja, od ličnosti zavisnika i njegovih potreba, njegove porodične i
društvene sredine.
Narkoman je osoba koja je usled česte i nekontrolisane zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci stekla psihičku ili fizičku zavisnost. Ili obe.
„...Droga narkomanu daje lažni oseċaj da sve što je loše nije važno, a sve
što je zaista važno odlaže se za sutra. Naravno, to “sutra” je sutra koje
nikada ne dolazi i iskorak iz droge u stvarnosti time se odlaže do
beskonačnosti. A svi problemi koji su postojali pre i pored problema s
drogom, otklanjaju se i “leče” daljim drogiranjem...“
8
Društvo za razvoj kreativnosti
Karakteristike narkomanije
Narkomanija kao oblik zavisnosti od psihoaktivnih supstanci uključuje
kompulzivnu upotrebu sredstava koja izaziva i zavisnost od droge, a karakteriše je:
- Neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge – psihoaktivne supstance (tj.
supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje (prirodnog ili
sintetičkog porekla);
- Dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge
povećava radi postizanja odgovarajućeg farmako-dinamičkog i psihološkog
efekta;
- Psihička i/ili fizička zavisnost;
- Apstinencijalni sindrom nakon prestanka uzimanja droge;
- Štetne posledice za pojedinca i društvo;
ŠTA JE ZAVISNOST?
Zavisnost ili adikcija je podložnost nekoj štetnoj navici, najčešće, psihofizička
zavisnost od droga.
Zavisnost od droge je duševno i telesno (psihičko i fizičko) stanje organizma
koje nastaje korišćenjem sredstava zavisnosti (psihoaktivnih supstanci). Karakteriše ga
nesavladiva žudnja za uzimanjem droge i njenom nabavkom po bilo koju cenu radi
izbegavanja patnje koja nastaje ako se prestane sa uzimanjem.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije „zavisnost je upotreba
psihoaktivnih supstanci u onoj količini za koju se veruje da će prouzorokovati mentalnu
disfunkciju, poremećaje u ponašanju.“
9
Društvo za razvoj kreativnosti
Drama zavisnika je očigledna za sve one koji su u nju uključeni, posebno za
porodicu, prijatelje, školu ili radnu sredinu. Zavisnost je često povezana sa nasiljem,
krađama, različitim oblicima agresije usmerene prema drugome, ali vrlo često i prema
samome sebi. Period zavisnosti karakteriše preokupiranost drogom i njenim efektima.
„...Tada sam donela odluku da ću da se drogiram do kraja života. Sve one
stvari koje sam volela da radim sam zapostavljala. Samo mi je bilo važno
da se drogiram, u tome sam nalazila svo ispunjenje. Živela sam život „100
na sat“, drogirala sam se non stop, jurila na sve strane i mislila sam da
sam na vrhu sveta. Bila sam ubeđena da je meni najbolje u životu. Heroin
mi je bio glavno gorivo, a uz njega naravno i trava, trodoni, ekstazi,
alkohol i sve drugo što bih našla. Međutim, uskoro sam došla do tačke gde
sam shvatila da je moj život ustvari postao pravi užas. Redovne stvari su
postale psihijatrija, policija, krađe, laganje, overdose, bežanje, skrivanje,
haos. Nisam više znala šta da radim. Htela sam nešto da preduzmem ali
nisam znala šta. Jednostavno sam postala jadna, uništena od heroina, i
takvog načina života. Htela sam da pronađem smisao a dobila sam samo
jednu veliku rupu, prazninu, stanje u kojem nisam videla put ni nadu.
Mislila sam da je gotovo sa mojim životom, i htela sam da umrem kao
narkoman. Bila sam očajna...“
Mlada osoba gubi kontrolu nad svojim životom. Sve njene misli i aktivnosti su
usredsređene na nabavku i korišćenje droge. Kada ne može da dođe do droge, ispoljava
se apstinencijalna kriza i neraspoloženje. Kada nema droge ova mlada osoba se oseća
bolesno, apatična je, umorna i zna da je jedini način da olakša patnje ponovno uzimanje
droge. Tako ulazi u začarani krug. Daljim korišćenjem droge mlada osoba ulazi u fazu
„života u paklu“ kada droge više ne pružaju nikakvo raspoloženje i mir, ali postoji
neljudska potreba i pritisak da se one uzmu da bi se izbegla kriza. Koristi sve jače
droge, najčešće intravenskim putem. Telesno i psihički osoba vidljivo propada,
samodestruktivna je.
10
Društvo za razvoj kreativnosti
Osim perioda intezivne žudnje za drogom zavisnost je obeležena i mogućnostima
smrti zbog predoziranja, kao i mogućnostima oboljenja od virusnih infekcija.
Razlikujemo tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije.
Psihička zavisnost – narkomanije je posebno stanje svesti koje каракteriše jaka
želja i potreba nekih ljudi za efektima droge koje oni doživljavaju kao prijatne i donose
im zadovoljstvo ili izmenjen osećaj realnosti.
Fizička zavisnost je specijalno stanje organizma koje nastaje usled
prilagođavanja organizma na stalno prisustvo droga tako da postaje sastavni deo rada
ćelija odnosno biohemijskih procesa koji se odigravaju u njoj. Ovim ćelija postaje
zavisna od prisustva droge i njen nedostatak dovodi do velikih poremećaja u njenom
radu do nivoa njenog opstanka. Intenzitet fizičke zavisnosti nije uvek isti i zavisi od
vrste droge koja se uzima i od ličnosti konzumenta.
“...Uzimao sam četvrtinu, polovinu grama pa sve više i više... Čim prvi put
nisam uzeo heroin, osetio sam fizičku krizu. To je najgore. Bol. Sve boli...
Dok se priseća, lice mu se izobličuje od grča, od straha. Kaže da bi bilo
manje strašno da je to samo fizički bol. Da bi se to nekako moglo izdržati.
Stanje krize karakteriše jaka psihička patnja. Tada je čovek spreman na
sve...”
Klasičan znak uspostavljanja fizičke zavisnosti je pojava apstinencijalnog
sindroma, koji predstavlja neprijatni psihički doživljaj, telesne tegobe i simptome koji
se pojavljuju kada se prekine sa uzimanjem droge ili kada se značajnije smanji uneta
doza.
Apstinencijalni sindrom (kriza) karakteriše čitav niz simptoma i znakova
psihičke i fizičke prirode, koji su specifični za svaki tip droge. Ovo stanje se popravlja
ili nestaje davanjem iste droge ili droge sa sličnim dejstvom. Simptomi koji se javljaju
se razlikuju u zavisnosti od tipa droge koja se unosi.
11
Društvo za razvoj kreativnosti
“...Prva najava su bolovi u mišićima ruku i nogu; krsta mi se raspadaju,
zubi bole, trnu, znojim se onim odvratnim, lepljivim, smrdljivim znojem.
Temperatura mi u nekoliko minuta varira između trideset pet i četrdeset
stepeni; pritisak skače, pa pada; kao mrtvac sam, nepokretan, raspadam
se... A u glavi – košmar, i samo jedna misao: kako doći do droge... Jelo mi
se gadi, povraćam, tresem se; hladno mi je, a znojim se...”
Tolerancija je specifično stanje koje se javlja kod narkomana i koje karakteriše
pojava da se sa istom količinom unesene droge ne mogu postići isti efekti, a sve zbog
prilagođavanja organizma na stalno prisustvo droge. Svaki sledeći put je zato potrebno
uneti veće količine droge da bi se postigao isti efekat. Tolerancija se sa izvesnim
drogama postiže i razvija vrlo brzo. Ukrštena tolerancija je pojava kada uzimanje jedne
droge dovodi do stvaranja tolerancije ne samo na tu drogu već i na drogu istog ili
srodnog tipa.
Predoziranje (overdose) je jedna od najozbiljnijih komplikacija zloupotrebe
droga. Ugrožava život bolesnika i zahteva hitan bolnički tretman. Predoziranje može
biti slučajno usled uzimanja veće količine droge (ili iste količine čistije droge) a može
biti i namerno, poznatije kao „zlatni metak“, kada osoba svesno želi da oduzme sebi
život. Predoziranje nastaje kada se unese velika količina psihoaktivnih supstanci koji
pored opijatskih receptora preplavljuje centre za disanje i rad srca pre svega, tako da
osoba iz faze pospanosti i sna prelazi u stanje kome i ukoliko se medicinski ne
interveniše, nastupa smrt.
„...Tog dana sam primetio kako moj drug kao osmehujući se u snu, postaje
sve bleđi i čak modriji.
On kao da nije disao. Još je bio živ kada su ga dovukli do dvorišta. Srce je
još kucalo. Pokušali su da ga probude, dali mu nekakvo smešno veštačko
disanje, ali ništa nije pomagalo. Tada je neko pozvao hitnu pomoć i svi su
se razbežali u panici...
Kažu da su ga dovezli u bolnicu mrtvog.
Ja sam ostavio svog druga da umre....”
12
Društvo za razvoj kreativnosti
Karakteristike zavisnosti
1. Gubitak kontrole – osoba ne može ne uzeti psihoaktivnu supstancu – prosto je
„prisiljena“ na uzimanje. Drogu uzima u većoj količini ili duže vreme nego što
je prvobitno nameravala. Osoba bi želela da smanji ili da bar kontroliše upotrebu
droge, ali joj to ne uspeva.
2. Želja – osoba svakodnevno oseća potrebu za uzimanjem droge. Ukoliko ne
uzme drogu oseća se nervozno, razdražljivo, napeto, loše... Veliki deo vremena
provodi u nabavljanju droge (dešava se ponekad da odlazi u drugi grad da bi je
nabavila), upotrebu droge ili oporavaka od njenog delovanja.
3. Negiranje problema o promenjeno shvatanje realnosti – osoba je pod pritiskom
intezivne želje za drogom, „slepa“ je za sve moguće rizike i posledice. Nastavlja
sa uzimanjem droge čak i kada se pojavi fizički i/ili psihički problem za koji zna
da je najverovatnije izazvan ili pogoršan njenim korišćenjem.
Zbog uzimanja droge prekidaju se ili smanjuju važne društvene, poslovne ili
rekreativne aktivnosti. Zanemaruje se porodica, prijatelji.
„...Zavisnost je bolest, ali pre svega bolest koju je zavisnik sam izabrao i
koja se uvek ponavlja u svakom daljem drogiranju. Jer, šta drugo podržava
drogiranje nego slobodna volja koja stoji iza njega, tako da je ono jedna
bolest koja se sama hoċe. Niko se ne drogira ukoliko to zaista ne želi,
odnosno-ko se drogira čini svojevoljno i pri svakom novom ufiksavanju
droge iznova potvrđuje drogiranje kao svoj životni izbor.
U podlozi zavisničkog životnog stila leži sveti nazor, koji taj život
opravdava i omoguċuje. Izopačeno i iracionalno razmišljanje vodi ka
izopačenom i iracionalnom drogiranju.
I dokle god zavisnik za svoju zavisnost bude krivio ove ili one okolnosti,
situacije i ljude, i dokle god zavisnost ne prizna kao svoj najličniji izbor i ne
preuzme odgovornost za nju na sebe, nema realne nade za njegovo
izlečenje. Zavisnik u svojim rukama ima ključeve klopke u koju se sam
zaključao...“
13
Društvo za razvoj kreativnosti
FAZE ZAVISNOSTI
Razvoj narkomanije se odvija po prepoznatljivim klišeima. Ovo hronično
samoubistvo, počinje najčešće u doba adolescencije, u doba želja, protesta i razvoja.
Mlada osoba počinje postepeno i naizgled bezopasno, po slobodnoj volji, da
zloupotrebljava obično marihuanu, zatim druge droge do heroina i tako se nastavlja put
u ličnu, porodičnu i društvenu tragediju.
Razvoj narkomanije se odvija u nekoliko faza:
1.Eksperimentalna faza najčešće nastupa kao posledica radoznalosti. Zapravo, pre
prvog uzimanja mladi, tj. tinejdžeri, ne znaju STVARNE (realne) osobine droga! U ovoj
fazi osoba povremeno upotrebljava drogu, uglavnom u društvu i kada neko drugi
obezbedi drogu.
„Ako mi verujete, dugo pre toga užasavao sam se igle, a prema
narkomanima nisam osećao ništa – ni antipatiju, ni simpatiju. Međutim, o
drogi se u to vreme mnogo pričalo i prosto, zbog radoznalosti, površnog
znanja i potpune ravnodušnosti prema posledicama, hteo sam da se uverim
da li je sve tako strašno kakvim se predstavlja. Bio sam mlad...“
Među mladima se „šire“ priče, izmišljaju „dobra“ dejstva ove ili one droge,
stvaraju mitovi o supstancama i o onima koji ih koriste. Korisnici su često i poznate
ličnosti iz sveta muzike, filma i drugi idoli mladih. Eksperimentisanju pridonose i
reklame koje droge i alkohol predstavljaju u svetlu dobrog raspoloženja, opuštenosti,
uspešnosti i dobrog provoda. Svakako da i stavovi društva i ponašanje značajnih
odraslih osoba iz okoline olakšavaju započinjanje eksperimentisanja.
14
Društvo za razvoj kreativnosti
Tako se dogodi da prvo uzimanje, pa možda i nekoliko sledećih biva motivisano
radoznalošću i praćeno ubeđenjem da se time nešto „dobija“, a ništa ne gubi, da se nešto
postiže i dokazuje, npr. hrabrost da se uzme ilegalna supstanca.
“...Te godine sam pao na popravni... Znao sam o drogi, čitao. A imao sam i
lično mišljenje, ovakavo: droga je za majmune, za budale...Šta je to? Ništa.
Ali, u društvo su mi govorili (rođen sam u obližnjem selu i živeo tamo
nekoliko godina): „Hajde da probaš seljačino!” Probao sam najzad...”
Svako misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod kontrolom“.
Trajanje ove faze zavisi od mnogo stvari , ali i od toga koliko su i koje droge dostupne i
koje su vrste „u trendu“ na određenom području gde se mladi kreću. U ovoj fazi
pojedini mladi imaju osećaj krivice zbog nedopuštene i „zabranjene igre”. Rano
otkrivanje zloupotreba droga u ovom stadijumu može da bude presudno za zaustavljanje
razvoja bolesti zavisnosti.
2. Socijalna faza karakteriše se uzimanjem supstanci u tzv. socijalnim prilikama.
Razvoju ove faze značajno doprinose „novi običaji“ i pravila o provođenju slobodnog
vremena mladih. To podrazumeva i vreme (po pravilu, do kasno u noć), mesta (žurke,
koncerti, diskoteke, kafići) i povode (rođendani, posebno „punoletstva“, ekskurzije,
maturske večeri) i načine opuštanja u slobodno vreme.
Te socijalne prilike su veoma česte i spadaju u regularne socijalne obrasce
druženja i provođenja slobodnog vremena ali su nažalost, skoro sasvim iskrivljene i
izgubile pravu svrhu i smisao.
„...Miša ima 16 godina. Leči se od heroinske zavisnosti. Drogu je uzeo na
svoj petnaesti rođendan "zbog društva i želje da proba nešto novo...“
15
Društvo za razvoj kreativnosti
Često je obrazac uzimanja povezan sa vikend izlascima. Obavljaju se posebne
pripreme, troši se vreme na nabavljanje velikih količina „za sve“ i za razne „ukuse“,
ugovaraju se tajne „šifre“ i „šeme“, određuju „dobavljači“, do detalja se razrađuje
„maskiranje“ dejstva droge posle korišćenja (kapi za oči, žvakaće gume, energetski
napici i sl.)
Zbog uklopljenosti ovih socijalnih rituala mladih u tzv. normalne oblike
druženja i „provoda“, uzimanje supstanci se toleriše i ne prepoznaje, ponekad čak i
podržava i olakšava od strane odraslih. Zbog toga i ova faza može da prođe sasvim
neprimećeno. Međutim, znaci psihičke zavisnosti mogu već u ovoj fazi da imaju visok
intenzitet, a mogući su i prvi problemi u školi ili u porodici.
3. Instrumentalna faza obuhvata traženje i odabiranje „najbolje“ i „najpogodnije“
supstance, ili „najbolje kombinacije“ više supstanci da bi se postigao efekat u menjanju
raspoloženja, tj. u „koktelu“ emocija (veselost, otkačenost, smanjenje inhibicije ili
stida), ili za željeno ponašanje (povećanje samoinicijative, duhovitosti, hrabrosti ili
agresivnosti), ili jednostavno samo radi „boljeg provoda“, uključujući i seksualne
aktivnosti. Često ovako ostvareni seksualni kontakti imaju odlike vrlo rizičnih
seksualnih ponašanja, kako u smislu čestog menjanja seksualnog partnera, tako i u
smislu mogućnosti seksualnog zlostavljanja ili silovanja, posebno kada su u pitanju
devojke. Neke od karakteristika ove faze su i nalaženje razloga za uzimanje droge
kako bi se mlada osoba oslobodila ili izborila sa ozbiljnijim stresom, strahovima,
depresijom ili sa drugim oblicima neprijatnih ili neprihvatljivih psihičkih doživljaja
(impulsivnost, depresivnost, agresivnost i sl.).
4. Faza ponavljanja je već faza navike, čak i redovnog uzimanja dve ili više
psihoaktivnih supstanci, što se sve više uključuje u celokupni obrazac mišljenja i
ponašanja mlade osobe.
16
Društvo za razvoj kreativnosti
Ovu fazu karakteriše žudnja za drogom, osoba je nabavlja sama, upotrebljava je sve
češće, menja ranije usvojene obrasce ponašanja, zapostavlja higijenu, školu ili druge
obaveze, prijatelje, deluje bolesno, umorno, depresivno, apatično.
Dakle, čitavo ponašanje, pa i stil života se sasvim prilagođavaju uzimanju
supstanci. Kao da droge i uzimanje postaju sastavni deo svakodnevnog života ne samo
kao način za dobru zabavu i provođenje slobodnog vremena, već i za prevladavanje
raznih psihičkih tegoba. Sada već droga i aktivnosti vezane za drogu zamenjuju ranija
interesovanja koja se polako smanjuju ili su sasvim izgubljena. Pojavljuju se i prvi
stvarno ozbiljni problemi i već počinje da se plaća neka potpuno neplanirana cena.
Dolazi do postepene moralne degradacije (laži, krađa), sukobljava se sa zakonom i
konačno svoju celokupnu aktivnost usmerava prema nabavci i korišćenju droge. Stvari
su sasvim izmakle kontroli.
„...Radim stvari koje kao normalna osoba ne bih ni sanjao da ću
raditi. Kradem, varam, prodajem stvari iz kuće, uništavam i
maltretiram porodicu. Postao sam rob heroina...“
5. Faza primoravanja je faza u kojoj postoji prisila ili nekontrolisana potreba
organizma da se supstanca unese. Prilagođavanje zavisnika i njegovog tela drogi ili
drogama je dosta odmaklo ili je već završeno. Može se reći da je osoba transformisana
u neku novu ličnost, često potpuno neprepoznatljivu i za porodicu i za školu, a i za
neke svoje prijatelje. Već se jasno mogu videti znaci propadanja i telesnog, pa i
psihičkog, gotovo redovno praćeni „popuštanjem“ u školi ili čak napuštanjem ili
izbacivanjem iz škole. Dolazi do neprijatnog, često agresivnog ponašanja najpre u kući,
a zatim i delikventnog ponašanja izvan kuće.
Prelasci iz jedne faze u drugu nisu sasvim jasni, kao ni vreme trajanja pojedine
faze. Može se reći da je prelazak iz štetne upotrebe (zloupotrebe) u zavisnost negde
između druge i treće faze, ali može se dogoditi da pojedinac „pronađe“ svoju supstancu
i „zalepi“ se za nju već u drugoj fazi i već tada razvije znakove kompletne zavisnosti.
17
Društvo za razvoj kreativnosti
Treća i četvrta faza su faze u kojima je već očigledno razvijena psihička
zavisnost, a peta faza je očigledno faza sa već razvijenom i psihičkom i telesnom
(fizičkom) zavisnošću.
Na kraju, narkoman je bolesnik, fizički, mentalni, socijalni, moralni... Ne može
bez droge, doživljava apstinencijalne krize, a droga ne pruža više ništa već polako
uzima život mladog čoveka.
„...Koračajući tom tamnom stazom, doneo sam najgoru odluku u životu da probam drogu. Imao sam samo jedanaest godina kad je droga počela da
preuzima kontrolu nad mojom svakodnevicom i kada je sve počelo da se
vrti oko nje. Od eksperimentisanja sa marihuanom do teške zavisnosti od
heroina i raznih tableta nije prošlo mnogo vremena. Sećam se kad sam
imao prve apstinencijalne fizičke krize, bio sam toliko mlad da sam mislio
da imam grip. Prosto nisam shvatao u kolikom sam problemu. Nažalost,
život me je brzo osvestio. Nakon što sam pao šesti razred osnovne škole, sve
je krenulo nizbrdo i ja sam počeo da živim u stvarnosti jednog narkomana.
Ustajao sam ujutro i mrzeo sebe zbog toga što sam postao. Mrzeo sam ono
što radim sebi i ljudima koje volim, mrzeo sam drogu. Onda, sat kasnije,
ponovo pljujem u lice onima do kojih mi je stalo, kradem, ponižavam se da
bih do te iste droge došao...“
18
Društvo za razvoj kreativnosti
NAJČEŠĆI RAZLOZI (UZROCI) UZIMANJA DROGE
Najčešći motivi uzimanja droge, naročito kada su mladi u pitanju, su
radoznalost, dokolica, način da se bude "in", da se odraste, da se pripada grupi i bude
prihvaćen, da se izbegnu problemi. Razlozi uzimanja droge su i druženje sa
narkomanima i pokušaj mladih da ih imitiraju, zatim lična nesigurnost, potreba za
dokazivanjem, buntovništvo, osećanje dosade a ponekad i realni problemi u životu
mladih. Interesantni su podaci istraživanja razloga za prvo uzimanje droge kod jedne
veće grupe ispitanika: najveći broj je izjavio da to čini iz radoznalosti (61,33%), zatim
"pod uticajem drugih" (33,33%) i da bi pobegli u manje traumatske "realnosti" (2%).
„...Tih ratnih godina izgubili smo sve. Kao izbeglice bili smo diskriminisani
i odbačeni od strane društva, a to je mene strašno bolelo. Mržnja u meni je
rasla... Tražio sam mir ali uvek na pogrešnim mestima, bila mi je potrebna
zabava i rastrećenje. Vremenom upoznajem neke moje vršnjake koji su
vreme sivila i dokolice skraćivali konzumiranjem alkohola i svakojakih
droga. Počinjem da vidim izlaz iz mog unutrašnjeg pakla upravo u tome.
Moja svakodnevica postaju tuče i drogiranje. I onda je jednog dana je
stupio na scenu heroin. Nisam više mrzeo ljude oko sebe...Nisam ništa više
osećao. Postajem okoreli zavisnik i moj život postaje velika agonija. U tim
trenucima mrzim samo sebe. Slede problemi sa policijom, porodicom i
bližnjima. Svi oni kojima sam nekada nešto značio me izbegavaju. Postao
sam svestan da mi je potrebna pomoć. Fizički sam bio toliko slab da sam
skoro svaki put posle konzumiranja droge završavao u overdozu...”
U svet ropstva droge mladi ulaze ponekad naivno, iz neznanja - zavedeni
zamkama prepredenih prodavača, iz znatiželje... Jedni su nestrpljivi i žele da postignu
sve ono što vide kod drugih odmah i bez napora.
19
Društvo za razvoj kreativnosti
Drugi opet odbacuju sve što im društvo pruža, nezadovoljni su okruženjem jer u
njemu ne vide mesto u kome mogu da zadovoljavaju svoje istinske želje i potrebe. Svet
u kome moraju da žive ne smatraju ni svojim ni odgovarajućim za ostvarenje svojih
ideala. Zato beže iz toga sveta koji je za njih nepravedan, bez razumevanja i odlaze u
svoj svet gde vlada prividna, lažna pravednost i ljudskost.
„... Odrasla je u Sremskim Karlovcima, u porodici razvedenih roditelja.
Slika idealne i srećne porodice se u to vreme mogla naći samo u mašti
njene dečje glave. Nesreća i tuga za porodičnim domom, mamom i tatom,
ubrzo je prerasla u neverovatno veliku gorčinu i bes. Mrzela je sve. Iz
njenog besa rodio se bunt koji ju je odveo u najgore moguće krajnosti.
Birala je najgore prijatelje, i polako ali sigurno je došla i do najgorih
mogućih stvari. Trava, lekovi, alkohol, nemoralne žurke, nemoralni ljudi i
na kraju „DOP“. Bez oklevanja i bez imalo straha Nataša ulazi u mračan
svet narkomana i dilera. U početku je mislila da se oseća dobro, nije ni
kapirala kako su mračne posledice narkomanije. Jedino što je Nataši bilo
bitno je da ne oseća ništa, nikakvu bol... Da više niko nikada ne može da je
povredi. Bila je zarobljena. Kada je probala da ustane i da krene dalje nije
mogla. Izlaza nije bilo, svaki pokušaj se završavao sa novim krahom. I tako
narednih deset godina...“
Po pravilu reč je o mladim osobama bez životnog iskustva. Oni nekritično i bez
prethodnih znanja, uleću u opasnu avanturu sa narkomanijom, punim srcem ali
praznom glavom. Droga vremenom podmuklo pokriva duševno i fizičko zdravlje, tako
da osoba ulazi u stanje psihičke i fizičke zavisnosti.
Postoje mnoge teorije o uzrocima nastanka i održavanja bolesti zavisnosti.
Genetske predispozicije (zavisnost među srodnicima), karakter i osobine ličnosti
(nedostatak samopouzdanja, nisko samopoštovanje), uticaji sredine (navike u vezi
upotrebe droge, poremećeni porodični odnosi, loša komunikacija, nejasne porodične
uloge, sukobi između roditelja) i efekti droge (navodno smanjenje napetosti i
poboljšanje raspoloženja), predstavljaju trougao u celovitom sagledavanju narkomanije.
20
Društvo za razvoj kreativnosti
Ličnost narkomana
Često se postavlja pitanje da li postoje ličnosti koje su predodređene da postanu
zavisnici. Odgovor na ovo pitanje ne može biti decidiran. Međutim postoje neke
osobine ličnosti koje pod određenim okolnostima mogu biti presudne da pojedinac
počne da eksperimentiše sa drogama. Najčešće se pominju: nesigurnost, agresivnost,
uznemirenost, povučenost, depresivnost, usamljenost, napetost, manjak samokontrole,
manjak samopouzdanja, siromašne socijalne veštine.
U današnjem svetu niko nije zaštićen od toga da postane narkoman.
Osoba koja je vremenom postala zavisna od droge se uobičajeno naziva
narkoman. U stručnoj literaturi narkoman je osoba sa neutoljivom željom i neodložnom
potrebom organizma za konzumiranjem neke vrste droga. Takve osobe, uglavnom,
nemaju vrednosni odnos prema moralnim i pravnim normama, prihvataju obrasce
različitih oblika asocijalnog ponašanja.
“...Nama zavisnicima su za oseċaj života bile važne droge i drogiranje.
Droge su činile polaznu tačku našeg sveta i davale mu “smisao”. Doduše, u
dane kada ne bi uzeli droge, svet je i dalje, naravno, bio tu, ali je bio
uskraċen za boje i značenje. Droge su nam činile i bile sve što mi nismo
mogli učiniti i biti.
Droge su nam bile funkcionalna potpora naše ličnosti, naše fantomsko
isceljenje pa zato i ne čudi da smo se bez droga oseċali kao ljudi bez srca,
kao ljudi sa amputiranim organom. Šta više, drogirali smo se toliko dugo
da može biti da smo i mi sami zapravo lučevina psihoaktivnog delovanje
droge...”
Narkomani su uglavnom mladi ljudi, koji uzimanje droge započinju između 14 i
25 godina života. Opšte je prihvaćeno mišljenje da su uživaoci droga nezrele,
nesigurne, sugestibilne i nesamostalne ličnosti sa neizgrađenim mehanizmima
samokontrole, često neurotične, sa karakternim poremećajima. Psihološke teorije koje
analiziraju ličnost zavisnika su brojne.
21
Društvo za razvoj kreativnosti
One većinom smatraju da je kod narkomana već u najranijem detinjstvu došlo
do zaustavljanja normalnog psihološkog razvoja zbog različitih traumatskih uticaja od
strane porodice ali i sredine koja ga okružuje. Zbog toga se i formira ličnost koja je
nezrela, impulsivna, koja nema razvijene tehnike za rešavanje problema i ne oseća se
dovoljno sigurno u sebe. Često se priklanja onima koji se ne uklapaju u uobičajena
pravila ponašanja u društvu. Ovakve osobe su osetljive, povodljive i zavise od tuđeg
mišljenja, tj. podložne su uticaju drugih.
„...Njegovo društvo se najčešće okupljalo u školskom dvorištvu, čije su
kapije bile širom otvorene. Tamo su gluvarili, igrali fudbal i košarku,
ubijali vreme. U međuvremenu, dok su sedeli na tribinama, pojavila se
marihuana. Najpre je odbijao, prvi put, drugi, treći put...Da bi se ohrabrili,
osnažili, počeli su da uzimaju marihuanu koja je deljena džabe. Ubrzo
potom i heroin. Bilo je znate ono: „Šta je jajaro, ne smeš od mame, ne smeš
od devojke, ne budi kukavica...“ A moj sin to nije bio...“
Već na samom početku uzimanja droge, kod narkomana su upadljive promene u
sferi raspoloženja. Osnovno raspoloženje karakterišu oscilacije, koje mogu ići od stanja
ushićenosti do duboko depresivnih epizoda. Dolazi do odsustva samokontrole, naglih
skokova i padova raspoloženja. Osoba se često povlači u usamljenost svojih soba, a
izbegava bilo kakav kontakt sa društvom, a naročito sa roditeljima.
„...Primetila sam da nešto nije u redu po njegovom izmenjenom ponašanju.
Po ceo dan je spavao, noću je tek izlazio. Kada je postao manje pažljiv,
počela sam da nailazim na dokaze. U početku sam nalazila bensedin,
trodon... Posle tabletomanije prešao je na heroin. Moj suprug je dugo
izbegavao da se suoči sa stvarnošću. Smatrao je da tako nešto ne može da
se dogodi u našoj kući. Suočio se tek kada su iz stana počele da nestaju
vrednije stvari i novac. Naša borba da sinu pomognemo traje već pet
godina. Njegova bolest je, shvatila sam, bolest duše - poverava se iscrpljena
žena koja posle više godina pakla ne dozvoljava da joj u očima nada
nadvlada sumnju, dok se približavala izmršavelom sinu.
22
Društvo za razvoj kreativnosti
Pre nego što su se dodirnuli, dodaje: "Mislim da država treba da počne da
sprovodi prevenciju još u obdaništu i osnovnoj školi..."
Za narkomane je karakteristična i inverzija sna i budnog stanja. Oni obično
danju spavaju, a noću su aktivni. "Idu u život" pred ponoć, kada ostali ljudi idu na
počinak. Vreme izlaska najčešće provode u kafićima ili privatnim stanovima. Oni tada,
izolovani od ostalog sveta imaju potpunu slobodu za svoje aktivnosti. Iskorišćavaju je
tako što puše "travu", dogovaraju se oko nabavke droge, pripremaju drogu za
konzumiranje, i za sam čin konzumiranja. Najčešće "urađeni" vraćaju se kući u rane
jutarnje časove i ležu u krevet. Bude se kasno, oko podneva, obično mrzovoljni, često
nenaspavani i nezainteresovani za bilo kakvu aktivnost.
Prvi znak karakterističan za izmenjenost ličnosti je sklonost ka laganju.
Narkoman počinje da laže u svim prilikama i situacijama, sa razlozima i bez razloga.
Laže roditelje, prijatelje, nastavnike, lekare, predstavnike zakona... Posle izvesnog
vremena narkoman i sam počinje da veruje u svoje laži.
„...To - „poslednji put” - čula sam iz njegovih usta bezbroj puta...”
Narkomanija dovodi do formiranja "negativnog" identiteta ličnosti. Deca koja su
dotle bila poslušna, lepo vaspitana, poštovala starije i osobe od autoriteta, bila
odgovorna prema kućnim i drugim obavezama, koja su vodila računa o odevanju i
higijenskim navikama, pokazivala različite zdrave afinitete interesovanja, bila
druželjubiva, zainteresovana za igru i sport, za razne oblike zdravog fizičkog
nadmetanja, ili intelektualnog nadigravanja. Do tada su ta deca imala dobar apetit i
zdrav san i napredovala u svom psihofizičkom razvoju, pridržavala se porodičnih
pravila igre, sa prvim svojim kontaktom sa drogom, postepeno počinju da zakazuju na
gotovo svim napred navedenim planovima, nekim brže, nekim sporije. Sa razvojem
zavisnosti, promene u ponašanju postaju sve uočljivije.
23
Društvo za razvoj kreativnosti
Istovremeno, sa promenama u ponašanju počinju da se uočavaju i prvi znaci
fizičkog propadanja usled gubitka apetita i toksičkih efekata droge: pad telesne težine,
bledo lice, upali obrazi, promene na koži lica, mutan pogled i tamni podočnjaci, pad
fizičke kondicije, pojačana fizička zamorljivost...
„...Prošlo je više od dve godine dok nisam shvatila da moj sin koristi drogu.
Muž i ja smo bili ponosni na sina jer je prethodno bio primerno dete i
verovatno zato nismo mogli ni da pomislimo da će upasti u pakao
narkomanije. Međutim, kako je krenuo u srednju školu, naglo se
promenio. Pripisivala sam to mladosti i pubertetu. Počelo je sa jedinicama i
čestim izostancima sa časova. Otišla sam kod razrednog starešine, koji mi
je objasnio da je moj sin mangupčić, i da se dokazuje pred devojčicama.
Napomenuo je i da je Luka pametan i da će ga to brzo proći. Prvu godinu
srednje škole završio je sa jedva dobrim uspehom, što je za nas bila veoma
porazna činjenica, s obzirom da je u osnovnoj školi bio vukovac. Dolazio je
kući jako čudan. Oči su mu bile crvene, pokreti usporeni i često je spavao
više od deset sati. Tako sam mu jedno veče, dok se tuširao, pretresla
džepove i pronašla paketić sa travom. Kada je muž došao sa posla, zajedno
smo razgovarali sa Lukom i on nam je rekao da je to trava. Sećam se, ceo
svet mi se srušio. Počela sam da kinjim sebe kako sam loša majka i kako ga
nisam dobro vaspitala. Ubedio nas je da trava nije droga i da od nje ne
može da postane zavistan. Želeli smo da mu verujemo, jer nismo mogli da
prihvatimo činjenicu da nam se dete drogira...“
U poodmakloj fazi uzimanja droge narkoman – zavisnik više nije u stanju da
održi lažnu “fasadu” neupadljivosti i normalnosti. On počinje otvoreno da se ponaša
kao zavisnik, zatvara se, manje se druži ili se ne druži sa starim drugovima, socijalno se
marginalizuje a pojavljuju se novi drugovi. Počinje da odlazi na mesta gde se sreće sa
svojim “novim drugovima” i druži se isključivo sa njima, osobama koje su kao i on –
zavisnici a koje jedino prihvataju njegovo drogiranje.
24
Društvo za razvoj kreativnosti
“...Društvo mu se sasvim promenilo. Sve češće su mu dolazili devojke i
mladići na koje je počinjao da liči. Nesreća se ogledala na svakom od tih
lica. Iznurena tela, bezizražajni pogledi, smrt, ćutanje…“
Postaje neodgovoran prema obavezama, beži sa časova ili predavanja, vraća se
kući kasnije nego obično. Sve više laže, lukav je, nestaju ranije osobine savesti, morala,
saosećanja. Zatvara se u kupatilu ili svojoj sobi krijući se od bliskih ljudi, kradom i
šapatom razgovara sa nekim telefonom. Nabrojani znakovi ponašanja i karaktera su
mnogo važniji od simptoma opijenosti zato što se u takvom stanju krije od ljudi,
naročito njemu bliskih i često uspeva i po nekoliko godina da sakrije svoju zavisnost.
U stadijumu stečene zavisnosti droga postaje sastavni deo organizma. Redovno
prouzrokuje: crevna oboljenja, poremećaj metabolizma, hronični bronhitis, hepatitis,
izraženu sklonost ka infekcijama, bolesti bubrega i jetre, bolesti mozga, srca, pluća,
zapaljenje vilice, zubobolju, slabljenje vida i promene boje očiju, anksioznost…
U intelektualnom pogledu smanjuje moć opažanja i shvatanja, slabi i umnu
sposobnost. To se najviše odnosi na decu i početnike koji se zbog neukosti predrogiraju
i doživljavaju trenutni tragični kraj.
Narkomani već posle prvog dodira sa drogom gube apetit i relativno brzo se
pretvaraju u bića koja samo vegetiraju. Upadljiva je telesna zapuštenost kod
narkomana, oni se u većini slučajeva ne kupaju, ne peru zube i ruke, mrze da se
presvlače, imaju ulepljenu kosu, spavaju po prašnjavim i prljavim haustorima,
tavanima, podrumima, grle se i ljube sa prenosnicima zaraze, jedu i piju sa njima iz iste
posude, služe se njihovim šrpicevima, uništavaju svoje zdravlje na drugi način. Prosto
rečeno, apsolutno zanemaruju fizički izgled, odeću i prostor u kome žive.
„...Od heroina najviše stradaju jetra, bubrezi i srce. Pored toga, utiče i na
ostale vitalne organe, kao i na ostatak organizma. Rad srca i disanje su pod
dejstvom heroina opasno usporeni. Pa ni ja sam do pre nekog vremena
nisam znao šta se u stvari dešava kada se čovek predozira (ili u slengu:
„overi”).
25
Društvo za razvoj kreativnosti
Pošto deluje kao depresor, heroin ozbiljno ugrozi respiratorni sistem tako
što uspori disanje. Pored toga, utiče i na SVE nervne ćelije u mozgu. Kod
uzimanja prekomerne doze, mozak prestane da šalje impulse, tj. signale
sistemu za disanje. Prestanešs da dišeš. Nisi toga ni svestan, a umireš zato
što se gušiš jer si se toliko „uradio” da tvoj glupi mozak ne može da
kontroliše tvoje organe. Osim toga, heroin može da dovede do hepatitisa B i
C, virusa AIDS-a, ciroze jetre, oštećenja bubrega (pa SVE to jetra i bubrezi
moraju da pročiste, tj. sve prolazi neminovno kroz njih), oštećenja
sluzokože nosa (zbog šmrkanja), epilepsije (mada retko); dalje, da li neko
poznaje nekoga za koga zna da je dugogodišnji narkoman, a da ima zdrave
zube? Heroin uništava zube i uopšte deluje na kosti. Otuda i bolovi u
zglobovima i mišićima kod apstinencijalnog sindroma. Utiče na sistem za
varenje, na želudac i creva; otuda vrlo karakterističan problem
apstinencijalnih kriza, a to je bol u stomaku, prolivi i povraćanje. Prisutan
je i pad temperature, pa dolazi do drhtavice, ne možeš da se ugreješ, itd.
Kada se uradiš, potpuno je suprotno - vrućina ti je i možeš da se šetaš u
majici dok svi ostali hodaju ulicama u džemperima. Ne moraš da jedeš, ne
moraš da piješ, ne moraš da ideš u wc, otupeo si na bol, na stres, nerviranje
– sve ti je potaman. Problem je samo što tvoj organizam oseća, iako ti ne
osećaš: hladnoću, glad, poremećaje. I to se sve negde pamti, pa se vidimo
sutra ujutro. A vidimo se i za mesec dana, i za godinu. Znate kako je to
izgledalo kod mene?: U principu, ja sam doživljavao krizu svako jutro,
nakon buđenja, i to sam shvatio tek posle dugo vremena...”
U vreme apstinencije i nakon prestanka efekata droge kod narkomana se
javljaju osećanja mrzovolje, depresivnosti, osećanja neadekvatnosti i straha od
budućnosti bez droge. Specifična su osećanja praznine koja se doživljavaju čak i kao
šupljine u grudima i glavi. Ne prihvataju svoje "mesto", obaveze i odgovornost u
porodici. Druge osobe, sem narkomanskog kruga, se izbegavaju ili su čak protiv njih, a
da se za to ne vide razlozi.
26
Društvo za razvoj kreativnosti
Većina narkomana nema adekvatna osećanja i predstave o sopstvenim
vrednostima. Uglavnom dominiraju negativna osećanja ili idealizovana osećanja.
Naime, kod većine narkomana je zapažena nesposobnost adekvatnog
procenjivanja unutrašnje i spoljašnje realnosti i zauzimanje vlastitog stava. Imaju
nedostatak uvida u sopstveno stanje usled posledica nezrelih mehanizama odbrane.
Neretko su slomljeni i depresivni i povremeno proživljavaju samoubilačke misli.
Neki od njih ne mogu se pomiriti s besmislom i bedom svog daljeg životnog
propadanja u ponorima zavisnosti, pa dižu ruku na sebe i počine samoubistvo. Broj
pokušanih i izvršenih samoubistava kod narkomana je 20 puta češći u odnosu na opštu
populaciju. Zbog svega navedenog za narkomaniju se kaže da je "odloženo
samoubistvo".
Ma kakva bila ličnost mlade osobe to što je neko izabrao put
narkomanije je samo njegov izbor i njegova odluka. I ako uzmemo
u obzir sve nepovoljne okolnosti u širem društvenom kontekstu
mlada osoba uvek može učiniti nešto drugo od onoga što su
okolnosti napravile od njih.
27
Društvo za razvoj kreativnosti
Sredina
Sredina u kojoj je ličnost odrastala, razvija se i u kojoj živi, je snažan faktor koji
utiče na uzimanje droge.
Uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljiv.
Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture tolerantne prema uzimanju
alkohola. Zapadna društva, a i naše, tolerišu „pijenje alkohola“ dok se prema
konzumiranju droga, uglavnom, zauzima netolerantan i zabranjujući stav. Neke grupe u
društvu mogu imati posebne obrasce ponašanja kada su u pitanju psihoaktivne
supstance. Na pr. urbana omladina može podržavati pušenje marihuane kao i izvesni
umetnički orijentisani krug ljudi. Među intelektualcima često može biti prisutan
iznenađujuće tolerantan odnos prema samoinicijativnom konzumiranju sedativa.
Takvi stavovi sredine sigurno imaju uticaja na broj ljudi koji postaju zavisni i
doprinosi da kod onih kod kojih već postoji genetska predispozicija za lakše razvijanje
zavisnosti od neke psihoaktivne susptance, dođe do pojave zavisnosti.
Kada posmatramo sredinu kao jedan od faktora u nastanku narkomanije,
izdvajamo i elemenat porodice. Porodica ima veoma važnu ulogu, odnosi i
komunikacija u porodici koji se često prekidaju, konfliktni su, manipulativni, lažni.
Roditelji često nemaju vremena za svoju decu, čime su deca nezadovoljna.
„...Rodjena sam u Kragujevcu pre 30 godina, u porodici sa majkom i ocem.
Kada sam imala 5 godina moji roditelji su se razveli. Svoje najranije
detinjstvo pamtim kao tužno. Alkoholizam, svađe, neslaganje i razdor su
bile svakodnevica u mom okruženju. Odličan uspeh u školi nije promenio
moju situaciju. Osećala sam nepodnošljivu tugu i ogromnu odbačenost od
sveta u kom sam živela. U periodu od svoje 12 godine sam odlučila da se
sama pobrinem za svoj život. Izlazim na ulicu i prihvatam sva pravila
uličnog načina života. Nasilje, krađe, prevare, narkomanija su postale
moja svakodnevica. Taj svet mi se jako svideo jer sam se u tome osećala
snažna i jaka, da niko ne može da me povredi. Probala sam heroin. Ubrzo
sam postala intravenski narkoman.
28
Društvo za razvoj kreativnosti
U heroinu sam pronašla lažno ispunjenje i identitet. Kada sam se
drogirala osećala sam se prihvaćeno i kao da sam sigurna. Moj život se u
stvari rušio a ja to nisam videla. Posle par godina suočila sam se sa
realnim posledicama takvog načina života. Izgubila sam prijatelje, zatvorila
sam se u sebe, postala neko drugi. Dospela sam u teško fizičko i psihičko
stanje...“
Porodica je najmanji ali i najznačajniji element šire shvaćenog pojma sredine. U
porodici se stiču prva životna iskustva. Tu čovek sazreva i formira stavove koji će biti
presudni za čitav njegov život. Gradeći sopstvenu porodicu, kroz roditeljsku ulogu,
utiče u velikoj meri i na sudbinu sopstvene dece.
Uticaj porodice na razvoj narkomanije može se posmatrati dvojako:
- kao uticaj roditelja na dete u vreme odrastanja i sazrevanja, pa i formiranja
stavova prema psihoaktivnim supstancama!
- kao međusobni uticaj supružnika na izgradnju poremećenog modela porodičnih
odnosa.
Kao najčešće nepovoljne porodične okolnosti navode se: nedostatak bliskosti i
ljubavi u porodici, preterano liberalno vaspitanje, zloupotreba droga i alkohola kod
roditelja, razbijena ili razdvojena porodica, zapostavljanje, zlostavljanje, a poslednjih
godina sve više i nedostatak ili neadekvatna komunikacija roditelja i dece...
„...Odrastao sam kao dete razvedenih roditelja i većinu svog slobodnog
vremena proveo sam na ulici. Tamo dolazim u kontakt sa lošim društvom u
kojem počinjem da tražim ideale. Da bih mogao da postanem nešto što
nisam, počeo sam da uzimam alkohol, travu, tablete, heroin, koji su mogli
na kratko da promene moju ličnost i moju svest. Tako krećem u svet
narkomanije.
Zavisnost u moj porodični život donosi haos. Sa majkom nisam mogao da
nađem zajednički jezik i bio sam izuzetno buntovan prema njoj. Ona posle
kraće bolesti izvršava samoubistvo, a ja ostajem da živim sa ocem... Tada
moj život još više kreće stranputicom, a heroin sve više uzima maha.
29
Društvo za razvoj kreativnosti
Posle očeve smrti ostajem sam, prodajem očev stan i kola. Sve trošim na
heroin. Agonija u meni raste a pomoći nema...“
Šira socijalna sredina u kojoj narkoman živi, svojim stavovima, dostupnošću,
slabim sudsko zakonskim normama (sve je više i više uličnih sitnih dilera i droga je sve
jeftinija, tačnije najjeftinija u regionu) ima veliki uticaj u razvoju bolesti zavisnosti.
Dostupnost droge je veliki problem i uzimanje droga je rašireno da to u određenim
sredinama postaje uobičajeni način ponašanja i „olakšava“ ulazak mladih u svet droge.
„... Zovem se Miloš i imam 29 godina. Odrastao sam u Novom Sadu, u
atmosferi devedesetih godina, gde je tada, za nas mlade, svaki normalan
život izgubio smisao. Perspektiva „završiti fakultet i naći normalan posao“
se uopšte nije činila kao realna stvar. Ja i drugari smo dane provodili na
ulici, držeći se zajedno, jer nam je ta „zajednička“ snaga ulivala lažnu
sigurnost. Uzori su nam bili kriminalci, ljudi koji brzo i lako zaradjuju
novac. Tako je sve počelo... a ja sam te `97 godine počeo da prodajem
„džokavce“. Godine su prolazile a ja, od marihuane, preko tripova i
ekstazija, uz house i techno žurke na kraju dolazim i do heroina... Kao što
se svaka slična priča završava, ja sam postao narkoman koji je jedino
zadovoljstvo nalazio u tome da heroin „spusti“ u venu...“
U krugu vršnjaka razvijaju se odnosi privrženosti, prihvatanja, solidarnosti, ali
se ti odnosi stvaraju samo oko jednog motiva - droge. Mladi prema vršnjacima
ostvaruju odnos poverenja, razumevanja i popuštanja. Sa tema o drogama spontano se
prelazi na suštinske probleme mladih, kao osećaj otudenosti u bezosećajnom i
neprijateljskom svetu. "Normalni" vršnjaci ne odbacuju uvek narkomane. Oni mogu sa
mnogo upornosti, snage, ljubavi i strpljenja i pomoći drugovima da se izleče od te
opake bolesti zavisnosti. U grupu "normalnih" vršnjaka spadaju zdravi vršnjaci koji
imaju veoma snažan uticaj na motivaciju za lečenje obolelih pacijenata. Naročito u fazi
rehabilitacije, njihova pomoć je veoma dragocena.
30
Društvo za razvoj kreativnosti
SIMPTOMI I POSLEDICE
Način
konzumiranja
Pušenje
Marihuana
Pušenje,
ušmrkavanje,
intravenski
Heroin
Pušenje,
ušmrkavanje,
intravenski
Kokain
Znaci raspoznavanja
Napetost, dezorjentisanost,
zaboravljanje, napadi straha
ili smeha, sumnjičavost,
zakrvavljene oči, povećan
apetit, ubrzani rad srca,
euforija,
paranoidne ideje,
osećaj sporog
prolaženja vremena, tremor
ispruženih prstiju ruku,
znojenje,
slabost mišića
Pospanost, obamrlost,
dezorjentacija u vremenu,
sužene zenice koje ne reaguju
na svetlost, sumnjičavost,
otežani govor, depresija CNS,
opšte smirenje,
euforično raspoloženje,
osećaj teskobe, znojenje,
razdražljivost,
prolivi
Stalno curenje
nosa, glavobolje,
oštećenje glasnica,
promuklost, osetljivost
očiju na svetlost, napetost,
ubrzani i nagli pokreti, snažna
euforija, razdraganost, depresija,
strah, psihotične reakcije, ludilo
31
Posledice korišćenja
Oštećenje mozga i centralnog
nervnog sistema, poremećaj rada
srca, poremećaj polnih funkcija,
sterilitet, povećani krvni pritisak,
karcinom, respiratorne bolesti,
psihoze
Propadanje ličnosti,
oštećenje mozga, apstinencijalna
stanja, infekcije, hepatitis,
Hiv/AIDS, pojava krvnih ugrušaka,
samoubilačke ideje, gubitak apetita i
težine, smrt
Žudnja za drogom,
nesanica, teskoba i depresija,
halucinacije –vizuelne obmane,
glasovi, impotencija (polna slabost),
moždani udari, šlog, samoubistva
Društvo za razvoj kreativnosti
Način
konzumiranja
Amfetamin
Oralno, ušmrkavanje,
intravenski,
ređe pušenje
Oralno
Ecstasy
Oralno
ili putem ukapavanja
kapi ili želatina u oči
LSD
Znaci raspoznavanja
Obilno znojenje, neugodan
miris, drhtanje ruku, suvoća
usta, nesanica, fizičko
propadanje, euforija i
osećaj povećane snage i
sposobnosti, umor,
agresivnost, letargija,
razdražljivost,
disforično
raspoloženje, povećani apetit,
nesanica ili hipersomnija,
bizarni i neugodni snovi
Lupanje srca, povišeni krvni
pritisak, hiperaktivnost, žedj,
odsustvo umora,
komunikativnost, glasan
govor, široke zenice,
povišena temperatura
Široke zenice, konfuzno
ponašanje, dezorjentacija u
vremenu i prostoru,
poremećaj čulnih opažanja,
smetnje osećaja vlastitog tela,
halucinacije obojene,
promene raspoloženja,
osećaj superiornosti,
nepovezan govor, jak telesni
miris
32
Posledice korišćenja
Amfetaminske
psihoze, antisocijalno
ponašanje, akcije agresivnosti,
bakterijske i virusne
infekcije (AIDS,
Hepatitis), halucinacije
samoubilačke ili ubilačke
tendencije
Razdražljivost, polna nemoć, manija
proganjanja, strahovi, delirijum,
stanje ozbiljne telesne i psihičke
ugroženosti koga prate poremećaji
svesti, mišljenja i orijentacije,
konfuzija, paranoidna psihoza
Halucinacije (čulne i vizuelne
obmane) samoubilačke tendencije,
povratna reaktivna ludila, oštećenja
mozga, konzumiranje sve većih doza
dovodi do teških zdravstvenih
problema i do smrti
Društvo za razvoj kreativnosti
PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Glavne grupe
psihoaktivnih supstanci
DEPRESORI
CENTRALNOG
NERVNOG SISTEMA
STIMULIRAJUĆA
SREDSTVA
HALUCINOGENA
SREDSTVA
INHALIRAJUĆA
SREDSTVA
Nazivi psihoaktivnih
supstanci
Opijum i derivati
(morfin, heroin, kodein)
Sintetički: metadon
Alkohol
Sredstva koja imaju
sedativno hipnotičko
delovanje (benzodiazepini,
barbiturati i drugi lekovi)
Amfetamini, metamfetamin
– MDMA (Ecstasy)
kokain,
metadrin, nikotin, kofein
LSD,
meskalin (peyotl)
Phencyclidin (PCP),
psilocibin, kanabismarihuana
Lepak, kerozin, plinovi,
naftni spojevi, isparljivi
rastvarači, aerosoli
(sprejevi koji
sadrže rastvarače)
33
Način uzimanja
Pušenje,
oralno,
intravenski,
kuvanje (čaj),
ispijanje
Oralno,
intravenski
udisanje
Oralno,
ušmrkavanje,
pušenje,
Inhaliranje
Društvo za razvoj kreativnosti
PROMENE PONAŠANjA I ZNACI NAKON ZLOUPOTREBE DROGA
Zloupotreba droga od strane mladih ostavlja značajne promene u ponašanju,
koje se mogu identifikovati određenim znacima i simptomima. Važno je zapamtiti da
ukoliko osoba pokazuje određene promene u ponašanju koje se navode, ne znači odmah
da on ili ona koriste drogu. Prisustvo određenih promena u ponašanju može biti rezultat
pubertetskog stresa, emocionalnih problema, fizičke ili psihičke bolesti, kao i određenih
kriza životnog doba deteta.
FIZIČKI:
1. Loš fizički (isposnički) izgled, bledilo, natečeno (naduveno) lice;
2. Neobjašnjivo nagli gubitak težine (mršavljenje), naglo povećanje težine (gojaznost),
smanjenje apetita, povećanje apetita, promene u navikama uzimanja hrane;
3. Neodoljiva potreba za konzumiranjem slatkiša;
4. Učestali poremećaji zdravlja: mučnina, povraćanje, ubrzan puls, prekomerno
znojenje, podrhtavanje ruku, nogu ili glave;
5. Dugotrajni (neprestani) kašalj i infekcije disajnih organa;
6. Hladni i znojavi dlanovi propraćeni drhtanjem ruku;
7. Izmorenost, umor, brzo zamaranje;
8. Otežan, spor i posrtljiv hod, otežan ili nejasan govor;
9. Crvenilo u očima, vodnjikave oči tzv. “staklene oči”, prazan pogled, osetljivost očiju
na svetlost;
10. Vidljivi osipi i opekotine oko ustiju, opekotine na telu i rukama, ožiljci na koži,
ubodi igle po telu (donji deo ruke, noga, donji deo stopala);
11. Curenje iz nosa (a nema prehladu ni alergiju);
12. Zapostavljanje higijene i izrazita neurednost (lična i u kući), neobazrivost na lični
izgled;
34
Društvo za razvoj kreativnosti
13. Širenje neobičnih i neprijatnih mirisa iz usta (dah oštrog mirisa), sa tela ili sa odeće;
14. Poremećen ritam spavanja, noćne nesanice i spavanje danju, neuobičajena lenjost;
15. Ekstremna hiperaktivnost, prekomerna govorljivost;
EMOCIONALNI:
1. Često menjanje raspoloženja ili iznošenje sumanutih ideja, halucinacije, krize svesti;
2. Pokazivanje radikalnih promena u raspoloženju i crtama ličnosti, bez utvrdljivog
razloga;
3. Razdražljivost i agresivno ponašanje;
4. Gubitak raspoloženja – loše raspoloženje, nervoza;
5. Teškoće u održavanju pažnje, opadanje pažnje, zaboravnost, nedostatak
koncentracije;
6. Opšti nedostatak motivacije, zauzimanje stava “nije me briga”, nedostatak brige za
budućnost, preziranje posledica;
7. Gubitak interesovanja za zdrave aktivnosti, sklonost ka besposličarenju;
8. Promena ličnosti u smislu orijentisanosti samo na sebe;
9. Doživljavanje sebe kao manje vrednog;
10. Nagle promene raspoloženja,
11. Neodgovorno ponašanje,
12. Nisko samopouzdanje,
13. Slabo rasuđivanje,
14. Povlačenje u sebe, udaljavanje, depresija.
15. Nedostatak interesovanja.
PORODIČNI:
1. Pogoršanje odnosa prema članovima porodice;
2. Zauzimanje nesarađivačkog i ponekada neprijateljskog stava prema porodici;
3. Gubljenje interesovanja za porodicu i porodične aktivnosti;
35
Društvo za razvoj kreativnosti
4. Agresivno i uvredljivo ponašanje prema članovima porodice, započinjanje svađe,
nepoštovanje roditelja;
5. Često kršenje utvrđenih pravila, odbacivanje porodičnih vrednosti;
6. Povlačenje u sebe od porodice;
7. Povreda kućnog reda izlazaka, bežanje od kuće;
ŠKOLSKI:
1. Gubitak interesovanja za školu i vannastavne aktivnosti (hobi, sport i druge do sada
omiljene aktivnosti);
2. Pad ocena (loše ocene) i uopšte lošiji uspeh u školi;
3. Mnoga odsustva, česta izostajanja, neregularno pohađanje nastave, kašnjenje na
časove;
4. Nedostatak koncentracije pri učenju;
5. Negativan stav prema školi,
6. Nepoverenje,
7. Problemi sa disciplinom.
DRUŠTVENI:
1. Promena društva prijatelja, izbegavanje starih prijatelja, izbegava razgovor o novim
prijateljima, novi prijatelji su poznati korisnici droga;
2. Druženje sa nepoznatim osobama, izlasci sa novom grupom prijatelja, često dosta
starijim;
3. Novi prijatelji koji se manje zanimaju za uobičajene porodične i školske aktivnosti;
4. Učestalo telefoniranje, korišćenje određenih “šifri” prilikom telefonskih razgovora;
5. Prekomerna potreba za privatnošću, pokazivanje tajanstvenosti u pogledu aktivnosti,
kretanja i sastajanja, sumnjivo ponašanje;
6. Neobjašnjiva potreba za novcem, pozajmljivanje novca, krađa novca i stvari;
7. Trošenje veće količine novca, prodavanje stvari iz kuće, krađa ušteđevine iz kućnog –
porodičnog budžeta;
36
Društvo za razvoj kreativnosti
8. Prihvatanje neuobičajenih stilova u oblačenju i muzici;
9. Problemi sa zakonom (pozivanje od strane policije, suda, sudije za prekršaje,
podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava – saobraćajne nezgode, tuče, zaticanje u
društvu sa licima kod kojih je pronađena droga);
10. Uvredljiv govor, često psovanje, upotreba nepoznatih reči i izraza (narkomanski
sleng – eng. slang);
11. Lažljivost, nepoštenje, podlo ponašanje;
12. Nošenje nakita ili delova odeće koji podsećaju na droge ili imaju njihove oblike (list
marihuane kao zlatni privezak na lančiću, špric sa iglom i drogom na majci ili drugom
delu odeće i slično);
13. Posedovanje neočekivano vrednih stvari, dolaženje kući kasno noću.
OSTALI:
1. Neprestano pušenje (pušenje, tzv. “varenje” cigarete za cigaretom);
2. Učestala upotreba kapi za oči;
3. Posedovanje pribora koji je vezan za zloupotrebu droga – često u njihovim
plakarima ili sobama (špric, kašika, tablete, praškovi, lepak, papir za zavijanje cigareta,
male medicinske tegle, kapi za oči, upaljači na butan gas, cevi posebno napravljene za
zloupotrebu droga (udisanje) napravljene od limenki ili plastičnih boca za piće i
slično).
Pored navedenih znakova, roditelji mogu uočiti i simptome da dete, koristi
određenu vrstu droga, odnosno efekte nakon zloupotrebe droga, koje smo naveli za
svaku drogu pojedinačno u prethodnom poglavlju. Činjenica je da osim neposrednog
pronalaženja droge, pribora potrebnog za drogiranje i samog stanja drogiranosti, nema
sigurnih znakova koji upućuju na zloupotrebu droga.
Nijedan od navedenih znakova sam za sebe nije pouzdan dokaz da je neko
postao zavisnik.
Ukoliko se zapaze više spomenutih znakova i simptoma vreme je, u najmanju
ruku, za ozbiljan razgovor, da ne bi bilo prekasno.
37
Društvo za razvoj kreativnosti
Žargonski termini koji koriste narkomani:
belo – kokain
dobra roba – čista droga
dop – heroin
domaćica – domaća marihuana
albanka – jaka marihuana, prskana raznim hemikalijama
gudra – droga
esid, sličica – LSD
šit, staf, tši – hašiš
ekser – ekstazi
koks – kokain
bendžos – bensedin
žuto, tožu, paja, pajdo, konjina- heroin
trava, vutra, gras, gandža, džidža – marihuana
skank – posebna vrsta marihuane
spid, ajs, kristal met, andjeoski prah, krek – metamfetamin
brzalice – stimulansi
spid-bol – heroin u kombinaciji sa kokainom
pajdoman – heroinski zavisnik
duvati – pušiti marihuanu ili hašiš, ili udisati inhalante
haj – naduvan
izdilati gudru – prodati drogu
lovljenje zmaja – udisanje heroinskog dima
naći se – pogoditi venu
autirati se – promašiti venu
pljuganje – pušenje
snifovati, brkati, šmrkati – uzimati drogu ušmrkavanjem
38
Društvo za razvoj kreativnosti
gan – špric
kvoter , uter – ¼ grama heroina, obično spakovan u paketić
lutka, luče – ½ grama heroina
mić, ćamil, ćmi – 1 gram heroina
petarda – 5 grama heroina
ušetka, banka – 10 grama droge
pajp – lula
rizla, zla – cigaret papir za pravljenje džointa
džoint, džokavac – marihuana umotana u rizlu
bosanac – marihuana pomešana sa duvanom u cigareti
šika – kašika
voter pajp – specijalna vrsta lule (nargile) za pušenje hašiša ili opijuma
ap – početak delovanja droge
daun – završetak delovanje droge
fleš – kratkotrajni osećaj izazvan dejstvom intravenski unešene droge koja je
krvotokom stigla u mozak
frik aut, bed trip – loša halucinacija izazvana dejstvom droge
gudrirati se – drogirati se
haj – stanje povišenog raspoloženja
overiti, prefurati se – predozirati se
pući se, tresnuti se – uzeti drogu intravenskim putem
spuštati se – potreba zavisnika da psihoaktivnu supstancu koja metabolički ubrzava
ceo organizam, zameni drugom supstancom koja usporava ceo organizam
skinuti se – osloboditi se zavisnosti na jednu vrstu droge
srediti se, uraditi se – uneti količinu droge koja je dovoljna da se izađe iz krize
tripovati – biti pod dejstvom halucinogenih supstanci
završiti šemu – nabaviti drogu
zlatni metak – namerno predoziranje sa samoubilačkom namerom
imati zikru, biti u frci – biti u krizi
39
Društvo za razvoj kreativnosti
džanki, narkos – zavisnik
strejter – osoba koja ne koristi drogu
kulirati – namerno biti neko vreme bez droge
zenka – zenica
čuka – srce, sat
čekićati – čekati
dići – uhapsiti, ukrasti
gajba – kuća, stan
som, somić – novčanica u vrednosti od 1000 apoena (dinara, eura)
kombinacija – plan za neku kriminalnu aktivnost
kljun, pub, murjaš, rijamu, pandur – policajac
šema – imati dilera
završiti šemu – doći do droge
lerdi – diler
uraditi – nadrogirati se
štek – skrovište
teka – apoteka
ler – uzeti drogu na poček
40
Društvo za razvoj kreativnosti
ISPOVESTI
Najpre je nestao nakit
Kada dete skrene sa životnog kolovoza, kada se upusti u loše društvo i prepusti čarima
droge, javnost i stručnjaci najpre okrive roditelje i porodicu. Kažu da je tome doprinelo stanje
u kući, način vaspitanja, da je dete bilo previše razmaženo ili previše zapušteno, da roditelji
nisu bili na visini svog zadatka. Da li je baš tako? Ja imam dvoje dece. Rasli su u istoj kući,
vaspitavani su na isti način, učeni su istim društvenim i moralnim vrednostima. I šta sam
dobila? Ćerka mi je završila pravni fakultet, radi u Izvršnom veću Vojvodine, oformila je
svoju porodicu i sve što je stekla zaslužila je svojim radom. Sin je postigao samo to da ima
višegodišnji narkomanski staž. Ništa ga ne zanima, ništa mu nije važno.
Naravno, pitaće me i pitam se gde sam ja pogrešila. I da li sam u nečemu pogrešila?
Jer ono što se dešava u mojoj kući, iskustvo je i mnogih drugih roditelja, među kojima ima i
obrazovanih i slabo pismenih, i bogatih i onih koji sastavljaju „kraj s krajem“, i onih koji su
bdeli i strepeli nad svojom decom i onih koji su ih olako pustili „niz vodu“. Da li se baš sve
krije u porodici, da li baš sve u njoj započinje i sve se završava? Moje iskustvo govori da nije
baš tako. Uzor mu je bio „gospodin“ Legija.
Potičem iz sportske porodice. Otac Sava Damjanović deset godina je bio kapiten
predratne FK „Vojvodine“, a njegovim stopama je krenuo i moj brat koji je svojevremeno
stigao i do fudbalske reprezentacije tadašnje Jugoslavije. Ja sam se bavila rukometom,
suprug takođe. I pored svega, vaspitavani smo tako da nam je škola uvek bila na prvom
mestu.
Roditelji su mi bili bogati, nikada ni u čemu nismo oskudevali. Jedan deda mi je bio
zanatlija, mesar, jedan od vodećih ljudi u tadašnjem „Privredniku“. Drugi je bio sveštenik, a
njegov otac, opet, bio je sudija Vrhovnog suda. Njihova deca, cela naša porodica, bila je
obrazovana, ugledna i nadaleko poštovana.
Živeli smo dobro, bili smo deo društvene zajednice u kojoj smo znali da ćemo leti ići
na letovanje, zimi na zimovanje, da će se deca školovati i osposobljavati za život. Moj sin je
rastao u porodici gde je imao šta da nauči, šta da čuje. Od istih roditelja, živih i nerazvedenih,
došlo je dvoje dece. Imali su naizgled iste uslove, ali je nešto, ipak, bilo drugačije.
41
Društvo za razvoj kreativnosti
Naime, ćerka je starija četrnaest godina i sazrevala je u vremenu koje sam opisala.
Sin je odrastao u sasvim drugačijim okolnostima.
Sećam se, imao je svega trinaest godina kada je sve počelo da se ruši. Bilo je to
početkom devedesetih, vreme kada su škole više štrajkovale nego što su radile, kada je sav
sistem vrednosti ozbiljno narušen. U prosveti su ostali oni najgori, oni koji su pre podne
plandovali da bi učenike posle podne slali jedni drugima na privatne časove. Školska
igrališta, fiskulturne sale, sve ono što su deca do tada koristila počelo je da se izdaje, da se
privatizuje i komercijalizuje, prestale su da rade društvene organizacije, deca su bukvalno
isterana na ulicu. Sve te generacije, uključujući i onu moga sina, sazrevale su u jednoj
društvenoj destrukciji, u državi bez države, u potpunom beznađu i anarhiji.
Njegova prva lektira nisu bili Tom Sojer i Haklberi Fin, nije čitao „Guliverova
putovanja“ i Robinsona Krusa. Prvo za šta se zainteresovao bila je knjiga „Vidimo se u
čitulji“! Nisam znala da detetu od 12-13 godina objasnim o kakvim je to ljudima reč, ko ih i
zašto ubija, još manje zašto su toliko popularni. Svoj interes su uvili pod plaštom nekakvog
patriotizma. Sećam se da je tih dana moj sin bio zaluđen pozdravljanjem sa tri prsta, sa četiri
slova „S“, sa željom da sa nekakvim Legijom ide u Bosnu da se bori za nekakvo srpstvo.
Legija mu je bio idol, a na televiziji su ga oslovljavali sa „gospodine Legija“!
Nije želeo da bude kukavica
U međuvremenu počinje neviđena kriza, ljudi ostaju bez posla, ne znaju kako da
prehrane decu, započinje siva ekonomija... Sve više je primera da se bez pravog rada može
dobro živeti i dobro zarađivati. Slušam sina kako ismejava sestru i kaže joj šta će ti pravni
fakultet kada sa njim ne možeš ni šminku da kupiš. Dokazao je to i na primeru. Kupovao je sa
društvom benzin, dodavao vodu i prodavao. Švercovao je crnogorske cigarete, ubrzo je video
da mu ne treba nikakva pomoć od mene. Družio se sa sličnim ljudima, bio je hrabar ali i
povodljiv, želeo je da dominira. Fizički je bio lep i dopadljiv devojkama, poželeo je da glumi
nekakvog mangaša.
Najpre sam primetila promene u njegovom društvu. Naša kuća je uvek bila otvorena,
uvek puna ljudi, kod ćerke su stalno dolazili njeni drugovi i prijatelji. Tako je nekada bilo i sa
sinom. Međutim, počeli su da dolaze, da se javljaju i neki ljudi koji nisu bili njegovo društvo.
Dobar sam sluhista i danima slušam isti glas koji se jedanput predstavlja kao Mika, drugi put
kao Đoka, i shvatam da nešto nije u redu.
42
Društvo za razvoj kreativnosti
Sve se to dešavalo uoči bombardovanja. Sin je u međuvremenu napustio drugi razred
srednje Elektrotehničke škole, iako je prethodno bio jedan od najboljih đaka. Doduše, ne
toliko po trudu i učenju, koliko po prirodnoj inteligenciji koja mu je omogućila da brzo i lako
savlada gradivo. Kasnije su mi čak i lekari govorili da je najveći problem kod njega preterana
inteligencija. Moj pokojni brat, koji ga je obožavao, rekao mi je jednom prilikom da Mikica
neće imati srednji put. Ili će ostvariti veliki uspeh ili će skroz otići u negativu. Vreme je,
nažalost, pokazalo da je za njega životni uspeh postao misaona imenica.
Njegovo društvo se najčešće okupljalo u školskom dvorištu, čije su kapije bile širom
otvorene. Tamo su gluvarili, igrali fudbal i košarku, ubijali vreme. U međuvremenu, dok su
sedeli na tribinama, pojavila se marihuana. Najpre je odbijao, prvi, drugi, treći put... Da bi se
ohrabrili, osnažili, počeli su da uzimaju marihuanu koja je deljena džabe. Ubrzo potom i
heroin. Bilo je znate ono: „Šta je jajaro, ne smeš od mame, ne smeš od devojke, ne budi
kukavica...“ A moj sin nije bio kukavica.
I pored svega, ništa se alarmantno nije dešavalo sve do njegovog izlaska iz vojske.
Kolege sa posla su me savetovale da ga pošaljemo u Beograd, u Batajnicu, gde je vladala
čvrsta disciplina. Kasnije mi je rekao da je bolje bilo da sam ga poslala u zatvor. Posle izlaska
je nastupilo bombardovanje, u skloništima je besplatno deljena droga. Da biste se navukli na
heroin, recimo, dovoljno ga je uzeti samo nekoliko puta. To sam brzo shvatila. Međutim,
zanimljivo je da roditelji, po pravilu, uvek saznaju poslednji. A ni to nije teško objasniti.
Znate, kada vam deca izađu u 10 ili 11 uveče, nije dovoljno samo to što ćete ih budni
dočekati. On izađe u grad, uzme dozu koja traje dva sata i kada se vrati kući deluje potpuno
normalno. Primetite tek kada se javi agresivno ponašanje, kada počnu da vam nestaju stvari
iz kuće, posebno nakit i sve ono što ne koristite svakodnevno. Najpre je nestajalo zlato, zatim
knjige, izuzetno vredno ordenje moga oca i dede, sve ono što se ne koristi svaki dan, a ima
neku numizmatičku vrednost. Tako je nestao i album sa izuzetno vrednim markama, kolekcije
sportskih značaka i slično.
Primetila sam, kažem, da se najpre dešavala promena sa društvom. Počela sam da ga
pratim, da se maskiram, da gledam gde ide i šta radi. Uzimala sam kola od mojih prijatelja i
kumova, stavljala perike i kačkete. Sedim i čučim u školskom žbunju i gledam kako
marihuana ide od jednog do drugog, a za njom i flaše piva, alkohola... Videla sam s kim je i
sa kakvim društvom. Tako sam dolazila i do dilera.
43
Društvo za razvoj kreativnosti
Sedam sati na infuziji
Kada sam shvatila o čemu je reč, obratila sam se za pomoć školskim drugaricama,
jedna je neuropsihijatar, a druga anesteziolog. Prva mi je rekla da sam na dobrom putu i da
svi znaci koje sam primetila ukazuju na to da je sin upao u loše društvo. Da bismo se uverili,
predložila mi je da ga dovedemo u privatnu kliniku u kojoj radi, da porazgovara sa kolegom
kojeg nije poznavao. Tako smo i učinili.
Tokom razgovora koji je imao nasamo sa doktorom, priznao je da je narkoman, da
tati i mami ne sme ni u ludilu da kaže, da zna da je pogrešio. Drugarica mi je sve prenela, ali
ni tada mi nije priznao. Sve dok nije shvatio da znam. Otišli smo na jednu privatnu
beogradsku kliniku, jer u Novi Sad nije želeo da ne bi bio zaveden kao narkoman. Dala sam
tamo dve hiljade evra za brzu detoksizaciju, što nikada nikom ne bih preporučila. Sedam sati
je bio na infuziji, sedam sati je mokrio, vršio veliku nuždu, sve vreme je bio u pelenama, da bi
mu posle toga ugradili blokatore.
Imala sam utisak da mu je bilo lakše kada je sve obelodanjeno, kada je shvatio da
znam. Na čišćenje je otišao dobrovoljno, sa željom da se izvuče. Ni sami nismo znali koliko je
ta terapija teška i koliko bolna. Do bombardovanja je sve bilo u redu, a onda su ponovo počeli
da ga obasipaju ponudama. Nastavili smo borbu, a tada su mu prepisali metadon koji i danas
koristi, i protiv kojeg se ja borim svim srcem.
Država nije zainteresovana da reši problem
Metadon je zamena za heroin koje državno zdravstvo prepisuje kao oblik lečenja.
Međutim, reč je o naopakom pristupu. Sve dok im dele besplatni metadon, oni ih ne leče već
ih samo tako održavaju. Moj muž nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je njegov sin
zagazio u sve to. Stalno je kukao da ćemo ga izgubiti. U međuvremenu, ćerka je zasnovala
svoju porodicu i trudila sam se da je poštedim. Jednom rečju, borila sam se sama. U
međuvremenu, 2001. godine, muž mi je poginuo. Udario ga je čovek na pešačkom prelazu,
potplatio nekoga i dobio samo šest meseci zatvora. Naravno, uslovno. Tako su se tada rešavali
problemi.
Posle suprugove smrti ostali smo da živimo sami u stanu. Ponašanje narkomana je
krajnje nepredvidivo. Tokom dana pet puta promeni raspoloženje. U periodu kada uzme
metadon, pa u narednih sat, sat i po dok on ne počne da deluje, vlada atmosfera ćutanja.
44
Društvo za razvoj kreativnosti
Kad metadon počne da deluje priča kao pokvarena ploča, neprestano ponavlja iste stvari,
smeje se bez razloga... Zna da bude i agresivan, da obasipa uvredama, a zatim sledi kajanje.
Mnogo smo slični i stalno se borimo za prevlast. Ne mislim da sam bila strog roditelj,
ali sam bila izuzetno principijelna. Tačno se znalo šta je čija obaveza i insistirala sam na
tome. Nikada nije bio uslov, recimo, ako uradiš to i to, ako budeš odličan u školi, dobićeš to i
to. Podrazumevalo se da ostvari dobar rezultat, baš kao što sam i sama nalazila načine da je
neprimetno nagradim na pravi način. Ta moja doslednost, kad je u pitanju ćerka, postoji i
dan-danas. Nažalost, kada je reč o sinu, ona je nestala. Uvek smo se dobro razumevale,
nikada među nama nije bilo povišenih reči, uvek smo živeli u saglasju. Svesna sam,
međutim, da mog autoriteta prema njemu nema. Prekršila sam svoje životne stavove, moj
identitet srozala do krajnjih granica.
Ja ga izdržavam. U poslednje vreme ima strašnu potrebu za stvaranjem porodice. Mnogo
mu se drugova oženilo, obožava sestrinu decu, očigledno mu se vraćaju emocije. Većina
narkomana bi se rado skinula sa droge, ali je najveći problem bol. Svi narkomani ga se
izuzetno plaše. Sve dok im dele besplatni metadon, malo ko će se rešiti da konačno prekine.
A kao da za to u ovoj državi niko i nema interesa.
(tekst Vladimira Krstića u potpunosti preuzet iz arhive „Ilustrovane politike”)
Pobegli smo sa ivice ponora
Do pre samo nekoliko godina Katarini (25) i Nikoli (26) Knežević život je visio iznad
ponora. Oboje heroinski zavisnici, on od svoje 17.godine, ona tri godine pre njega – drogu je
prvi put uzela sa 14 godina. Danas, spaseni i u dvogodišnjoj vezi koju su pre tri meseca
ozvaničili brakom, pomažu drugim zavisnicima da se izbave iz pakla.
Katarina je počela da se drogira na kraju osmogodišnje škole. Roditelji su se razveli
kad je imala šest godina. Živela je sa majkom koja je, nažalost, stalno radila u suprotnoj
smeni. Sve slobodno vreme Katarina je provodila napolju.
- Imala sam pet društava po celom gradu. U svako su me rado primali. Druga deca odu kući
da uče, na ručak, a ja samo promenim društvo - priča Katarina.
Nekoliko godina, kako kaže, njeno drogiranje nije nanosilo bol i patnju okolini.
Kasnije je svih sedam porodica u zajedničkom dvorištu u Valjevu patilo zbog nje.
45
Društvo za razvoj kreativnosti
- U početku sam pušila, pila alkohol, duvala travu. Bila sam po svim žurkama u Srbiji. Iz
bunta sam počela da eksperimentišem, uzela sam heroin - priča Katarina.
U trećem razredu srednje škole, zavisnost od droga postala je ozbiljna.
- Majka je znala da sam upala u probleme, ali nije znala kako da mi pomogne. Prošla sam
kroz sve oblike lečenja, u Valjevu i u Beogradu, u Drajzerovoj... A onda je moja majka
uradila pravu stvar - otišla je na šest meseci u Hrvatsku i ostavila me samu u kući, bez ičega.
Tada sam, po prvi put, došla u kontakt s realnošću. To je jedini način da pomognete
narkomanu. Inače ste propali i vi i on. Morate ga izbaciti iz kuće - priča danas Katarina.
Otišla je jednom kod oca, u nadi da će je on kao zavisnik od alkohola razumeti. Otac
je prethodno imao napad jetre i naprasno je ostavio alkohol.
- Na moje veliko iznenađenje, on me je osuđivao gore od drugih. On, od svih ljudi! - priča
Katarina.
Zavapila je za pomoć. Najpre je tri meseca provela s majkom na moru. Tamo se nije
drogirala.
- Čim sam se vratila u Valjevo, istog dana, uzela sam drogu. I tako sam se opet vratila. Radila
sam sve što žensko može da uradi da bih došla do heroina. Na kraju sam zavrnula dilere za
koje se u Valjevu znalo da niko ne sme da ih zavrne. U trenutku sam se setila da mi je sestra
ostavila broj telefona Centra za rehabilitaciju na Avali. Tamo sam otišla i provela 18 meseci priča Katarina.
Nikola je u istom centru proveo tri godine. Ali nisu se tamo upoznali: Kasnije smo se sreli. U
Centru su odvojene kuće i odvojeni muškarci od žena - priča Nikola, čija narkomanska
istorija počinje odmah sa heroinom, u 17. godini.
- Iz čiste radoznalosti sam uzeo heroin. On vam u početku daje osećanje da možete da radite
potpuno nenormalne stvari, da se popnete na Ajfelovu kulu za dva minuta, da pričate sa bilo
kim na ravnoj nozi o svemu. Istovremeno, normalan život vam se čini trivijalan i glup priseća se Nikola.
I on je dete razvedenih roditelja, pri čemu majka dugo nije htela da prihvati činjenicu da joj
se sin drogira. Nikolin narkomanski staž dug je celih 11 godina.
- Kad uđete duboko u zavisnost, uzimate heroin zato što ne možete da funkcionišete. Sve vas
boli, bez prestanka, danima. Prva pomisao ujutro pre nego što otvorite oči je - gde da nađem
keš i da dođem do heroina - priča Nikola.
46
Društvo za razvoj kreativnosti
Kad izađete iz pakla droge, pričaju Kneževići, znate da život i te kako ima svoju lepu i
radosnu stranu, da nije samo muka, bol, patnja, jad i suze. Znate da se sastoji od problema,
ali od njih ne bežite u drogu nego ih, jedan po jedan, rešavate.
Dvorište od sedam kuća i sedam porodica u Valjevu, koje je godinama strepelo zbog
Katarininog drogiranja, pre tri meseca plakalo je od sreće i radosti - Katarina se udavala. Ne
samo što više nije narkomanka, nego su i zeta dobili.
Katarina i Nikola danas rade u humanitarnoj organizaciji „Hleb života” - ona kao
gerontodomaćica, a on kao vozač i prodavac u radnji ove organizacije u Ulici Prote Mateje.
Deo slobodnog vremena provode kao volonteri Organizacije za borbu protiv narkomanije
„Izlazak”, koja pruža besplatnu pomoć zavisnicima i njihovim roditeljima.
Kao volonteri te organizacije, često razgovaraju sa roditeljima, obilaze škole i pred
đacima ponavljaju ispovest o svom životu da se nešto slično ne bi dogodilo i u životima
drugih.
(tekst Svetlane Palić u potpunosti preuzet iz arhive „Blica”)
„...Zato, ako neko kaže da jednom narkoman uvek
narkoman, veoma greši. O tome svedoče mnogi promenjeni
životi. Ipak, mnogo je bolje nikada ne probati drogu i svoj
život i budućnost od starta graditi na vrednostima, koje
sam ja shvatio tek nakon što sam platio ogromnu cenu...“
47
Društvo za razvoj kreativnosti
Korišćena literatura:
M. Bulatović – „Đavo u prahu“, Beograd, 2004.
„Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre“ - Petar Nastasić, Beograd, 2004.
Društvo za borbu protiv narkomanije, Beograd,2002. (ISBN 86-902971-1-1
Cobiss – ID 97595148)
Vodič za prevenciju i rano otkrivanje droge (psihoaktivnih supstanci), Sarajevo,
2007.
Put oporavka – Anonimni narkomani http://www.aasrbija.com/phpbb/viewtopic.
http://sr.wikipedia.org/sr/
http://www.raskrsce.org.rs/
http://www.mirijevo.co.rs/narkomanija/Informator/Droga_i_skola/body_droga_i
_skola.html
http://narkomanija-narkomanija.blogspot.com
http://www.vox-magazin.com/
http://www.nikad-heroin.com/
http://www.ilustrovana.com/index.
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007
48
Društvo za razvoj kreativnosti
Društvo zа rаzvoj kreаtivnosti je udruženje grаđаnа koje je formirаno u
Aleksincu februаrа 1997. godine u cilju stvаrаnjа rаzvijenog civilnog društva sа
jednаkim mogućnostimа zа sve, u kojem svi grаđаni, mlаdi i stаri žive
slobodnim, produktivnim i dostojаnstvenim životom.
Tokom 15 godinа rаdа orgаnizаcijа je reаlizovаlа preko 30 projekаtа
(svаki u trаjаnju od 6 meseci do 6 godinа) uz podršku više donаtorа, kаo što su:
Fond zа otvoreno društvo, ICS, IOCC, IOM, Oxfаm, UNHCR, Svetskа bаnkа,
Pestаloci Fondаcijа, Ministarstvo omladine i sporta, Američkа аmbаsаdа, EAR,
Delegаcijа Evropske Unije u Srbiji, BCIF itd. Projekti su obuhvаtаli
psihosocijаlnu podršku izbeglicаmа i rаseljenim licimа, osobаmа sа posebnim
potrebаmа, jаčаnje civilnog društvа, projekte pomoći i podrške stаrim licimа,
romskoj populаciji, susedske progrаme, progrаme zа mlаde, progrаme
nаmenjene seoskom stаnovništvu, programe podrške marginalnim grupama.
Progrаmimа Društvа u opštini i regionu do sаdа je obuhvаćeno više od
9000 grаđаnа. Znаčаj rаdа Društvа ogledа se u velikom broju uspešno
orgаnizovаnih edukаcijа, prekogrаničnih progrаmа, socijаlnih аkcijа, rаdionicа,
tribinа, zаgovаrаnjа, kаmpovа, predаvаnjа, seminаrа, performаnsа...
Ime Društvа zа rаzvoj kreаtivnosti je prepoznаtljivo i u širem regionu i
danas je jedna od malobrojnih organizacija koja 15 godina aktivno učestvuje u
rešavanju problema na nivou lokalne zajednice.
49
Download

narkomanija – pogrešan smer - Druga šansa