Дивна Васић
Професор у Средњој школи „Иво Андрић“
Вишеград
„Долазим као ваш друг и нисам овде странац“
(посјете и необјављена преписка Ива Андрића и Гимназије у Вишеграду)
Листајући љетописе вишеградске Гимназије, који су тачно и уредно вођени, гдје су
забиљежени, хронолошки, најзначајнији догађаји из живота школе за одговарајућу годину,
забиљежене су и фотографијама и новинским чланцима документоване посјете Ива Андрића
школи, и сачувана је његова преписка са ученицима и професорима.
Познато је да је Андрић три пута послије Другог свјетског рата долазио у Вишеград и то
1953., 1963. и 1972. године.
1953.
У мају 1953. године дошао је први пут у Вишеград. Дочекао га је на жељезничкој станици
цијели град. Посјетио је најзначајније институције и културно-умјетничка друштва у граду а у
сали Гимназије обрати се ученицима и професорима ријечима:
„Радује ме што сам међу вама после толико година. Излазим пред вас са узбуђењем исто
онако као што сам први пут изашао пред свог учитеља Љубомира у првом разреду основне
школе.“
1955.
Своју везаност за град и жељу да помгне, посебно школској библиотеци, налазимо у свесци
љетописа за школску 1955/1956. годину.
Директор Гимназије, Есма Кресо, није сачувала писмо Ива Андрића упућено школи, али је
садржај писма преписала.
Дирекцији гимназије: Вишеград
Државно издавачко предузеће „Свјетлост“ доделило је поводом своје десетогодишњице
награду 200.000 динара и мом роману „Госпођица“. Данас сам замолио „Свјетлост“ да ту
суму достави вашој гимназији као мој прилог. Молим вас да тај прилог примите као мали
доказ мојих свагдашњих веза са Вишеградом и моје привржености томе граду мога
детињства.Молим вас да ту суму употребите било за набавку књига или учила, било на који
други начин којим ћете вашим ученицима олакшати рад у школи.
Молим вас да ме известите о пријему суме на моју београдску адресу: Призренска улица 7.
Са најбољим жељама и другарским поздравима
ваш Иво Андрић
Сарајево, 22. 11. 1955.
У истој свесци сачуван је одговор Андрића на добијену честитку поводом Нове 1956.
године.
Београд, 2.јануар.1956.
Призренска 7.
Другови,
Примио сам Вашу телеграфску честитку поводом нове 1956 године. Хоћу да Вам свима,
наставницима и ученицима, захвалим на лепој пажњи и зажелим најискреније: здравље и
радост и добар рад у новој години. Нека Ваша школа буде понос целог тог краја!
Са другарским поздравима, ваш
Иво Андрић
Управи Гимнатзије
В и ш е г р а д.
Писмо из 1956. године.
1962.
Ученици Гимназије са директором школе, Божидаром Полићем, 7. октобра 1962. године
посјетили су друга Ива Андрића у његовом београдском стану, честитали му седамдесети
рођендан и уручили пригодне поклоне (ручно осликан ћуп са мотивом ћуприје). Част да посјете
писца имали су најбољи ученици II, III, IV разреда и то: Липовац Фикрета, Коџо Мирољуб,
Филиповац Јелена, Сарач Суада, Сакић Енвер и Жаговец Рудолф.
У посјети код Андрића 1962. године.
1963.
Други пут Андрић је стигао у Вишеград 23. 04. 1963. године. Као и приликом прве посјете
више хиљада грађана га је дочекало и зажељело му добродошлицу у град његовог дјетињства.
Сљедећи дан посјетио је Гимназију и сусрео се са ученицима и професорима школе. Ученици
драмске секције на позорници Дома културе извели су за драгог госта први чин „Покондирене
тикве“ .
И ове године, ученици, чланови културно-умјетничког друштва, су му честитали рођендан
на чему им се он захвалио.
Београд, 22. Октобра 1963.
Пролетерских бригада 2а
Културно-уметничко друштво гимназије
Вишеград
Драги другови,
Примио сам Вашу честитку за мој рођендан. Најлепше захваљујући,
желим и ја Вама свима добро здравље и сваки напредак у раду и животу.
Срдачно ваш
И. Андрић
1966. (из школског љетописа)
Одговор на честитку поводом рођендана
1968.
Гимназија у Вишеграду славила је 1968. године двадесетогодишњицу рада школе. Иво
Андрић је позван да присуствује свечаном јубилеју. Био је спријечен да дође, али је упутио
честитку сљедеће садржине:
Београд 16. V. 1968 г.
Драги другови;
Примио сам позивницу поводом прославе двадесетогодишњице ваше школе 19 о. м. Искрено
жалећи сто нисам у могућности да дођем у Вишеград, молим вас да примите, уз моја
честитања, најбоље жеље и другарске поздраве, ваш
Иво Андрић.
Честитка поводом двадесетогодишњице рада Гимназије
1969.
Члановима Литерарне секције захвалио се на рођенданској честитци.
Београд, 13. Октобра 1969.
Члановима Литерарне секције Вишеградксе гимназије захваљује срдачно на честитци
рођендана, са најбољим жељама и друградским поздравима,
ваш И. Андрић
Сваке године одговарао је на добијене новогодишње честитке, једноставно:
Захваљујем на честитци и желим свако добро у Новој години , ваш Иво Андрић.
1972.
Ученици Гимназије испунили су обећање које су дали свом суграђанину прије десет
година и посјетили су га у његовом београдском стану. Том приликом уручили су му осамдесет
црвених каранфила уз срдачне честитке поводом рођендана. Тог десетог октобра писца су
посјетили ученици Биљана Марковић и Сафет Курталић са директором школе Божидаром Полић.
Ученица Гимназије, Биљана Марковић, обратила се писцу сљедећом поруком:
„ Силазећи са стазе којом сте први пут слободно проходали, стазе коју ветар мете и киша
пере, а сунце окужује и раскужује, а која је ипак за Вас у једном периоду Вашег живота
значила опојну срећу, дошли смо да Вам честитамо 80. рођендан и кажемо колико смо срећни
што је баш та наша твдра, неправилна и изглодана стаза била прби значајни корак Вашег
живота.“
Позвали су га да дође у Вишеград да посјети град свог дјетињства и школу. Андрић је
одговорио:
„Не знам да ли ћу моћи да дођем у Вишеград, али желео бих то. Не знам какви су путеви, да
ли их је ова киша оштетила. Бојим се да се не заглибимо негде на стазама вишеградским.“
Поново у свом граду! Хиљаде грађана изашло је на трг и ћуприју да дочека и поздрави свог
почасног грађанина.
Нашу школу, записано је у љетопису, поново је посјетио књижевник и суграђанин, друг
Иво Андрић у пратњи предсједника општине Хилмије Бранковића, секретара ЦК Рефика Слатине,
новинара и других личности из његове пратње.
Дочек на улазу у школу био је заиста величанствен. Аплаузима и букетима цвијећа
ученици и професори показали су сву своју радост што у школи виде Ива Андрића. Послије
разговора са професорима посјетио је матуранте гимназије и задржао се са њима у разговору један
школски час.
Ученик Жарко Чигоја зажелио му је добродошлицу ријечима :
„Сретни смо што смо генерација матураната Вишеградске гимназије која има ту част да
Вас види и поздрави у својој средини. Ви и Ваше дјело увијек сте били везани за мост,
Вишеград и људе које у живе у њему. Људи су долазили и одлазили, а мост је остајо да свједочи
о вјечности људског дјела.“
Одговарајући на топле ријечи добродошлице и срдачне поздраве, писац је рекао:
„Мало се снебивам да седнем за катедру, да ме не узмете за професора. Јер долазим као ваш
друг, јер сам ја ишао ту у школу и нисам овде странац. Поздрављам вас као ваш, са много
добрих жеља и среће, а срећа се стиче радом. Не гледајте у мени савршен идеал радног човека.
Ја сам био у вашим годинама понекад лењ, али и љубав према раду стиче се временом.“
На крају је додао:
„Желим вам да будете здрави, да будете добри синови ове земље, а што се осталог тиче свако
ће имати своју судбину, али ће и она зависити од рада и односа према животу. Зато вам
желим да радите и да срећно живита у овој нашој Босни, и социјалистичкој Југославији.“
И то је била последња посјета Ива Андрића Вишеграду.
Из љетописа
Андрић са професорима вишеградске Гимназије,1972. година
1975.
У школском љетопису за школску 1974/75. годину написано је :
Тринаестог марта објављена је вијест да је у Београду преминуо наш Иво Андрић. Ученици и
наставници упутили су телеграм саучешћа Удружењу књижевника Југославије:
Дубоко нас је потресла вијест о смрти нашег великог писца и суграђанина Ива Андрића.
Ученици и наставници наше школе увијек ће се сјећати сусрета са њим, а његово књижевно
дјело биће нам путоказ у животу и раду. Као што је вјечит вишеградски мост тако ће и
трајно остати међу нама успомена на тог великог човјека и ствараоца.
Ученици и наставници
Гимназије Вишeград.
Истог дана организовано је комеморативно вече на софи моста. Чланови Литерарне
секције читали су одломке из Андрићевих дјела, а о животу и стваралаштву говорила је Душица
Драшковић, професорица српскохрватског језика.
Делегација школе, десет ученика, професорица Драшковић, и директор Божидар Полић
присуствовали су сахрани у Београду. У Вишеграду су ученици на дан сахране, са ћуприје,
спустили у Дрину вијенац цвијећа. Тако су гимназијалци одали пошту Иву Андрићу, који никада,
без обзира што није често долазио у Вишеград, није био овде странац.
Данас једина средња школа у Вишеграду са поносом носи име нашег Ива Андрића.
Divna Vasić
„I have come here as your friend and I am not а stranger here“
(Unpublished correspondence of Ivo Andrić with the students and teachers from Višegrad Gymnasium as
well as his visits to this school)
SUMMARY
Among the other omportant events that have been kept in the chronicles of Višegrad Gymnasium,
thereis a valuable correspondence of Ivo Andrić with the students and teachers of the school as well as his
visits to the town of his childhood.
This work shows and includes everything that has been exactly and chronologically noted down
and kept for the decodes in the archive of the High school in Višegrad.
ИЗВОРИ:
1) Летопис, писан од 1948. до 1958. године
2) Љетопис школе , писан од 1958. до 1972. године
3) Летопис , писан од 1972. до 1979. године
Download

„Долазим као ваш друг и нисам овде странац “