HALO,
OVDJE RADOVAN!
Trankripti predratnih prisluškivanih telefonskih razgovora
Radovana Karadžića sa Miloševićem, Ćosićem, Jovićem,
Stanišićem, Krajišnikom, Brđaninom, Adžićem, Kostićem,
Koljevićem, Plavšićkom, Uzelcom, Talićem, Vučurovićem,
Vukićem, Grahovcem, Dukićem…
Od proljeća 1991. godine Služba državne bezbjednosti BiH
prisluškivala je telefonske razgovore Radovana Karadžića. S
obzirom da su ti razgovori presretani u skladu sa zakonom, oni
su kasnije korišteni kao validni dokumenti u Haškom tribunalu,
tokom suđenja Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, a
biće korišteni i tokom procesa Radovanu Karadžiću.
Svima koje zanima period koji je prethodio agresiji,
preporučujem ove dokumente koji mogu poslužiti za “slaganje
kockica” tadašnje srpske politike i personalnih veza među
ljudima koji su stezali omču oko vrata Bosni i Hercegovini.
Za javno objavljivanje ovih dokumenata tražio sam i dobio
odobrenje nadležnog odjela Tribunala u Hagu.
V. M.
***
Razgovor vođen 29. maja 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo?!
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo Radovane, baš mi je Dobrica otiš’o pre pet
minuta.
KARADŽIĆ: A je li?
Milošević: Rek’o mi je da ste se čuli i prič’o si mu taj Kučanov
kontakt i tako.
KARADŽIĆ: Da, ovaj me pozvao na ručak, ja nisam htio da
odbijem, jer bi on rekao da sam odbio i tako.
Milošević: Da, da, sigurno.
KARADŽIĆ: Ovaj, čini mi se da oni su to, da je to definitivno,
on mi kaže da u Skupštini Bosna to podrži, mada to Kljujić
nije podržao, pa su se ovi iznenadili, ovaj se iznenadio
Drnovšek. Kaže: Mislili smo da će nas prijatelji i bliža okolina
podržati.
Milošević: Eee, to je to, to sam ja njemu i rek’o, da prvi oni
neće da ih podrže!
KARADŽIĆ: Ja kažem, pa gospodine Drnovšek, mi vam
jesmo prijatelji, Srbi i Slovenci nikad nisu bili neprijatelji, a
možda vam nismo najbliža okolina, ali prijatelji vam jesmo. To
jest nismo vam neprijatelji. I tako, malo smo se u nekom
nevezanom razgovoru…, ali ovaj Izetbegović me zamolio da
saznam kakav je tajming Hrvata. Ja pitam, kakve su namjere
Hrvata? Kaže, slične!
Milošević: Dva dana posle njih?!
KARADŽIĆ: A tajming? Kaže sličan. Međutim, ovaj, mi sa
ovima našima sada ubrzano razgovaramo, oni su preksinoć
izašli sa jednim, prekjuče sa jednim, poslije toga ručka, sa
jednim potpunim iznenađenjem. Izetbegović je govorio jasno i
otvoreno i nikad nije bio otvoreniji, da podijelimo Bosnu! Ja,
mi smo se zapanjili. Pa kako to, to o tome nismo razmišljali.
Onda smo razgovarali kako i šta, oni neće da ostanu u
federativnoj Jugoslaviji, a mi nećemo da izađemo iz
federativne Jugoslavije. I onda smo danas imali nastavak
razgovora, tu su oni onda ponovo nešto vratili kao na početak,
da... hoće da dadnu garancije Srbima bilo kakve za ostanak, za
ostanak u suverenoj Bosni, a mi smo rekli, mi vama nudimo da
i kao narod i kao Republika to ugradimo u savezni Ustav sve
garancije za ravnopravnost i građansku i nacionalnu i
republičku. Međutim, ne bi, onda bi moglo, jer bi Hrvati onda
htjeli da izađu iz Bosne, a onda sam shvatio u tom čitavom
poslu da on već ima spremljen pakt sa Tuđmanom i da će
pokušati ove nekakve četničke budale koje lupetaju da okrivi
za obznanjivanje toga tajnog pakta. I ja sam poslao Koljevića
dole u Istočnu Hercegovinu da sve te budale ušutka, jer mi
nemamo nikakve potrebe da nam se tu četnici, ovaj da nam
marširaju po BiH. Srpski narod je dovoljno jedinstven i
odlučan da nema potrebe da za nekim gologuzim vojnicima,
poluvojnim, nikakvim u stvari, to, sve je to magla i mjesečina,
to nema nikakve, ali eto nismo htjeli da dijelimo narod, pa
nismo htjeli dalje da ovaj do sada da ih tako ružimo i da ih...
Milošević: Ja sam ti reko’ da mora da, u politici se moraju
praviti razgraničenja. I to nam jako smeta, to podliva vodu
Tuđmanu na vodenicu.
KARADŽIĆ: Da, to je tačno.
Milošević: On stalno, pa znaš ti koliko nam je štetio sa onim
pričama kako je on u Borovu Selu pobio tamo Hrvate. To je
strašno?
KARADŽIĆ: Da, da. Niti je sebi šta doprinio, a i, dobro,
možda je im’o svojih pristalica tamo?!
Milošević: Laže samo.
KARADŽIĆ: Laže, nije iz Srbije bio niko!
Milošević: Laže, nije bio.
KARADŽIĆ: On je možda im’o svoje pristalice tamo, ali da su
to…
Milošević: Onaj čovek je dao izjavu, onaj što je se udavio, on
je dao izjavu, ima na televiziji snimak i to je bilo na televiziji
da niko nije bio.
KARADŽIĆ: Izvan.
Milošević: A ovima je rek’o, Antoniju Isakoviću, kaže, bila su
trojica, kaže njihova, što su tu dolazili kod nas, ovako, ali kad
je kaže nešto zapucalo sva trojica su pobegli u podrum, prvi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Znaš?! Tako da nema veze čoveče, to je, to je, samo
nam pravi štetu.
KARADŽIĆ: Da, da. Ja sam posl’o Nikolu Koljevića da dole
napravi aktiv, prvo politički aktiv i da uzme, pozove najbolje
domaćine i da im kaže da dobri domaćini treba da vode tamo
opštine i da vode tu politiku, a drugo, onda da napravi
građansku tribinu i za Srbe i za Muslimane, jer ovi su se
Muslimani dole prepali Srba. Mada nema razloga da se boje
Srba, jer dole zaista čak i ti četnički elementi nisu protiv njih
nego protiv ustaša, ali svejedno, ljudi ne vole da vide četnike i
gotovo! To treba razumjeti i mi ćemo, mi im nećemo dati ovaj,
dati razlog da to obznanjuju taj svoj pakt, koji je prema našim
saznanjima sklopljen već, i mislim da bi i Armija mogla imat,
morala imati podatke! Kad ih imamo mi, morali bi ih i oni
1
imati, o stalnom odlasku ovoga Doke, zatim ovoga našeg
Delimustafića u Zagreb i stalni kontakti. Maltene dnevno po 56 puta telefonom Boljkovac.
Milošević: Hoće da se to podeli, da bi deo bio što manji, a on
da se ujedini sa Hrvatskom.
KARADŽIĆ: Ja mislim da on ne bi želio da se ujedini sa
Hrvatskom, nego hoće pomoću Hrvatske da izađe iz
Jugoslavije, jer bi on htio jednu enklavu ovdje u dolini rijeke
Bosne, islamsku, ja mislim da mu ona treba za, za ovaj arapski
svijet.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Naravno, to bi bilo teško cjenkanje i veliki
problem kako da se koji princip da se iskoristi. Mi nismo htjeli
da izlazimo s tim i još mislimo da bi bilo šteta da se Bosna
cijepa. To je načelan stav i kad dođe do toga mi ćemo objaviti
da, svako, svaka stranka treba da objavi svoj stav.
Milošević: Vaš stav treba da bude da ste protiv cepanja i da
tražite da ostane Bosna u Jugoslaviji!
KARADŽIĆ: Jeste, aaa…
Milošević: Ako bude referendum, na tom stavu ćete imati i
jedan dobar deo Muslimana.
KARADŽIĆ: Da, da. Mi Aliji, s druge strane, ako neko bude
htio da cijepa, to će morati da rade oni koji odluče da izađu iz
Jugoslavije.
Milošević: Da, da. Da, da.
KARADŽIĆ: Da li će se Muslimani u većini odlučiti da izvuku
svoje kantone, bio je neka, u opciji je neka, to su Hrvati
predložili, da ostane Bosna kao suverena, u savezu suverenih
država, a da bude kantonalizovana potpuno, po nacionalnim
kantonima, a da, da bude suverena i u sastavu suverenih
država. Mi smo ih zamolili da to dobro elaboriraju, jer nismo
na to re..., o tome dosad razmišljali, pa da to kad dobro
elaboriraju ovaj tu situaciju onda ćemo vidjeti, ovaj.
Milošević: Nemoj uopšte da time razbijaš glavu, od toga nema
ništa!
KARADŽIĆ: Ne, mi hoćemo da oni uđu u duboku vodu tu,
hoću da vidim kako bi to izgledalo. Može li onda tako
kantonalizovana Bosna da ostane u Federaciji?!
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Pa da kompromis napravimo između njihovog
prijedloga i između našeg.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: E onda su Muslimani zaštićeni na dva načina, i
saveznom državom i svojim kan..., i Bosnom i svojim
kantonima. Na tri načina su zaštićeni! Dakle, u svom kantonu
bi bili apsolutni gospodari takoreći, je li?!
Milošević: Ma neće, neće svi Muslimani da rade šta radi Alija
lzetbegović, ja ti kažem!
KARADŽIĆ: Dobro, ali sada je bogami situacija, mislim, jer
on je vrlo lukav, on ne govori šta, one ultima… poteze. One
posljednje poteze svoje, posljednje namjere o islamskoj
republici, nego on se sad zaklanja iza države građana i tu ide s
komunistima pod ruku.
Milošević: Da, da, pa znam, ali nisu to komunisti nikakvi, to ti
je ovaj islamski fundamentalizam.
KARADŽIĆ: Ma da, dobro, Durakovićevi komunisti.
Milošević: Znaš, komunisti ne, nisu za ove nacionalne podele.
Tako da to, to Durakovićevo to je neka, neka slika Dorijana
Greja.
KARADŽIĆ: Da, da. Jeste tačno to. To se unutra sasipa i drži,
mada mladi lik drži, ali unutra se sasipa.
Milošević: Pa, da.
KARADŽIĆ: Ovaj i bojim se da, evo vidite, videli ste to sa
armijom i to sa ovim Tuđmanom, je li!? Bojim se da će ipak
oni ovde pokušati da obznane savez sa, i da zatraže pomoć od
Tuđmana.
Milošević: A kako će da obznane savez?
KARADŽIĆ: Pa da optuže Srbe da ih drže kao taoce u
Jugoslaviji, ili da ih drže kao, ili da hoće da cijepaju Bosnu ili
bilo kako. Bilo zašto? A sad je njima najveća briga da nas
optuže, a mi ne damo ni jedan povod.
Milošević: Ne, ne. Sutra ću ja da govorim u Skupštini i to će
da bude jako nadam se korektno da ne mogu ni oni da se bune.
KARADŽIĆ: Aha. Aha.
Milošević: Sad sam Dobrici malo to predstavio i tako.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: (Mislim da) da su to dosta identične, identični
pogledi.
KARADŽIĆ: Mm, lijepo je to da ćete u Skupštinu, vrlo je
važno da vi uvažite tu Skupštinu, da je…
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Da je priznajete za najviši organ vlasti i tako da
se oni osjete, osjećaju dobro. To, to će biti lijepo. Mm, ja ne
znam pravo da vam kažem kako ovo sa armijom, da li je ona
svjesna kol’ko su ovi naoružani. Dole su u Hercegovini neki
šverceri viskijem usput počeli da švercuju i neko staro oružje.
To je neki krš… (zatim se obraća nekome u prostoriji koji mu
kaže da ga Plavišićka treba. “Neka sačeka malo”). Neki krš
koji je bez veze ovaj poturen našim ljudima, pokušaj da se
kompromituje pred proglašenje regije dole istočne
Hercegovine, pred zasjedanje skupštine, te dan uoči toga.
Jutros smo recimo uhvatili da ovdje neki kamion oružja i
zamutili su mi to policajci, ne mogu nikako više da uđem u
trag. Navodno, bilo na remontu u Kragujevcu i ja tražim
popratni list da provjerimo Kragujevac, nisam još dobio ništa.
Muslimani se naoružavaju…
Milošević: Ma, neće im to pomoći da, da naprave neko
nasilje... Dobro Radovane, bićemo na vezi i čujemo se.
KARADŽIĆ: Dobro. Nema drugo ništa novo?
Milošević: Nema ništa drugo.
KARADŽIĆ: Je li onaj šef kabineta kontaktir’o?
Milošević: Nije. Ovo, u stvari jeste (Lerotić?) kontaktir’o sa, sa
ovim i oni izgleda hoće da se nešto vidimo, ali ja mislim da on
ima nameru sutra kad se vidimo u Beogradu, jer tu je Delor i to
i bićemo u situaciji da se svi zajedno sretnemo, onda će, onda
će verovatno nešto predložiti.
KARADŽIĆ: Aha. Ako se to završi, sve će se završiti kako
treba.
Milošević: Fala Bogu. Dobro, bićemo na vezi.
Razgovor vođen 29. maja 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: E predsjedniče, jedna naša veza iz Zagreba nam
javlja da bi sutra mogao biti napad na Knin. Je li imate vi neke
informacije?
Milošević: Nemam, nemam.
KARADŽIĆ: Ovo je dosta pouzdana veza, dosad što nam je
god javio, bilo je tačno.
Milošević: Evo sad ću da zovnem i da proverim da vidim šta
je.
2
KARADŽIĆ: Da, ne znam da li su to upriličili baš kad su ovi
iz Evrope tu ili nešto…
Milošević: To ja ne verujem da su tolike budale, stvarno ne
verujem da su tolike budale, ali....
KARADŽIĆ: Nemam pojma.
Milošević: Možda i jesu. Ja ne verujem to.
KARADŽIĆ: Obično oni vikendom napadaju i praznicima, ali
ovo kad su tu gardu formirali ne znam da…
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Da ne krenu, da tamo ne pobiju narod.
Milošević: Sad ću ja da to prekontrolišem.
KARADŽIĆ: Dajte malo u proces, nek malo i oni pogledaju
ima li šta od toga.
Milošević: Važi, evo sad ću.
KARADŽIĆ: Ajte, prijatno.
Razgovor vođen 8. juna 1991. godine između Dobrice
Ćosića i Radovana Karadžića
Karadžić Sonja: Da?
Ćosić: Halo, Ljiljana.
Karadžić Sonja: Sonja ovdje.
Ćosić: Dobro veče, Dobrica Ćosić...
Karadžić Sonja: A, dobro veče, poštovanje kako ste?
Ćosić: Je l’ vam tata kod kuće?
Karadžić Sonja: Jeste, samo momenat sačekajte.
Ćosić: Aj, ako spava ne dirajte ga.
Karadžić Sonja: Ne, ne spava, razgovara na drugi telefon,
samo momenat.
Ćosić: (smije se) E, jadan.
Karadžić Sonja: (smijeh) Jeste.
Ćosić: Gde je mama, šta radi mama? Halo… (Dok Ćosić čeka
na vezi čuje se kako Karadžić razgovara na drugom telefonu, a
zatim Ćosić govori: ”Drži Radovana ovde dok se ja javim na
drugi telefon”.)
KARADŽIĆ: Halo.
Božica: Radovane!
KARADŽIĆ: Da?
Božica: Evo Dobrica ode sad na drugi telefon. Kako ste?
KARADŽIĆ: Evo dobro je, kako ste vi?
Božica: Pa, eto. Šta je ovo... nešto izjavljivao večeras?
KARADŽIĆ: Molim?
Božica: Nešto je ovaj izjavio ovde.
KARADŽIĆ: Ne znam šta je izjavio ovaj.. malo prije me zvao,
prije pola sata.
Božica: Ja?
KARADŽIĆ: Zvao me, kaže da nešto su oni osudili stvaranje
posebne stranke, aa…
Božica: Da, da.
Ćosić: Evo, evo sam ja.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Radovane, dobro veče.
KARADŽIĆ: Dobro veče.
Ćosić: Ovaj, bio sam te sinoć tražio, nije, nisam te našao. Hteo
sam da ti nešto kažem, što je...aa… Tu sam, su me neki ljudi
sreli, nije važno ko ime i prezime i kako.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Jesi li ti bio skoro u Banja Luci?
KARADŽIĆ: Aa… pa nisam bio nedjelju dana, deset, desetak
dana i više.
Ćosić: Aha. Moraš malo da se pozabaviš njima više. Mislim da
se nešto javlja tamo, neki, neki, neki problemi.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa malo sam ja upoznat, ali ja ih pustim
da oni naprave gluposti.... oni bi malo htjeli da, da idu pred
rudu potpuno ne, ne, neee… nemotivisano i bez, bez pravog
razloga i razuma. Njima se to autonomaštvo dopada, onda...
Ćosić: Ja nisam htio da prihvatim razgovor uopšte. Rek’o sam
to, izvinite ja to ne znam, vi imate... Da, da. A onda oni kažu,
niti želim da se u to uopšte mešam, da ne znam te stvari...
KARADŽIĆ: Ja neću, ja neću da pravim drame, inače bi ja
mogao da ih posmjenjujem sve.
Ćosić: O, nemoj, nemoj, nemoj...
KARADŽIĆ: Oni prave budalaštine, ali ja im ovaj... ili
naprave neke stvari stvarno dobro, međutim ima tu ljudi brzih i
nesmirenih kojima uopšte, koji uopšte ne znaju šta je dosta.
Ćosić: I onda oni kažu da kaže znate, ali ovaj Radovan nema
vremena za nas. Sada on se za nas ne interesuje, on se bavi
Sarajevom, on se bavi o Hercegovini, on se bavi ne znam čim.
On se za nas ne interesuje, nema vremena za nas i tako dalje.
Onda sam rek’o: čekajte nije tačno.
KARADŽIĆ: Nije, nije to tačno. Ovdje se bitka bije, a oni sad
polako neka realizuju svoju, svoju Krajinu i tako to.
Ćosić: Da, da. To oni to, tako da to sam hteo tako ti kažem da
to znaš, da.
KARADŽIĆ: Jer oni su htjeli nešto da prave i sa, sa Kninom i
tako dalje. Ja sam im rek’o nemojte da radite ništa to. Nije ni…
Ćosić: Razume se, razume.
KARADŽIĆ: Ovaj je sad Milan napravio ovu glupost, pa ovi
moji... Evo sad sam baš razgovarao sa potpredsjednikom
Vlade, to je naš čovek. Ovo sa ovom vježbom u Drvaru.
Ćosić: Kakvom vežbom?
KARADŽIĆ: Pa izveli su danas vježbu u Drvaru sa svojim
ovaj, svojom jedinicom. Stopedeset bataljona, stopedeset ljudi
specijalaca.
Ćosić: (Smijeh) O, bože dragi.
KARADŽIĆ: I sa ciljem, kaže, da se izbrišu granice između
Knina i Bosne.
Ćosić: (Kroz smijeh) O, Bože gospode.
KARADŽIĆ: A, a sad je tu drama ovdje za… Izetbegović
zasjeda sa ovim odborom za... Savjetom za narodnu odbranu i
Savjetom za zaštitu poretka i…
Ćosić: Da, da, da.
KARADŽIĆ: Pa onda ovi napadaju armiju, što nije stala na
granicu i tako dalje. Mislim mnogo je gluposti, i sad ovaj moj
predsjednik Vlade, potpredsjednik Vlade je dobro to izveo da
se to ne može. To je neka s...
Ćosić: Pa to ti je, oni vidiš izdvojili se iz stranke. To sve ide
tako, na tu njihovu avanturu.
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: To liči vrlo mnogo na, ponekad na, na...
KARADŽIĆ: Da jednostavno nije. Kad bi vođenje politike
bilo tako jednostavno kako oni zamišljaju onda bi to bilo, to bi
vodio svako, politiku, je li?
Ćosić: (Smijeh).
KARADŽIĆ: To je onako kao pravolinijski pucaju, ovaj bez,
bez razmišljanja, šta može da proizvede, koje posljedice.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: A ovdje najneposrednije, recimo može da
proizvede posljedice da MUP Bosne pojačano kontroliše taj
granični prelaz.
Ćosić: Ma sve može, pa naravno.
KARADŽIĆ: E, ja ne mogu to da spriječim, a to je jedino
mjesto gdje može da im se pomogne, tuda im se…
Ćosić: ...
3
KARADŽIĆ: Tuda im se hrana probacuje, tuda im se ćebad
probacuje i tako dalje. I on jedinu granicu koju treba da poštedi
incidenata, on tamo pravi gluposti.
Ćosić: Lud čovek... Je li Radovane ti... kod..., kad ti dolaziš,
utorak u Beograd, je l’?
KARADŽIĆ: Ne znam, mi imamo skupštinu u utorak, pa je
utorak su ekonomski problemi, jer su nam nametnuli radnike.
Pokušavajući da nas, nas optuže da mi ovaj aa… forsirajući
političke probleme zanemarujemo ekonomske. Međutim, mi
smo to lukavo izveli, pa smo rekli utorak čitav se posvećuje
ekonomskim problemima. Onda u srijedu imamo ovaj radnike.
Ćosić: Aha.
KARADŽIĆ: Imamo ovu aa… političku (stranu …?).
Ćosić: Slušaj ovaj. Je l’ ti imaš neke posebne razloge da
govoriš (studentima Beograda?).
KARADŽIĆ: Pa nemam. Ali ne vjerujem ni da ću stići na to.
Ćosić: Ja mislim, ako nemaš posebne razloge govoriti na
televiziji, nemoj da ulaziš u to, ta rulja je šarena.
KARADŽIĆ: Mogu ja da se snađem s njima. Nije, nije mi to
meni problem, ali...
Ćosić: Šarena je to rulja i to je mala publika za tebe. Šta će ti
to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Nemoj da trošiš snage na to.
KARADŽIĆ: Međutim, neću stići ja da dođem, radi toga što je
u srijedu skupština ovdje. Ja moram da im javim. Jesu li oni to
objavili već?
Ćosić: Pa ne znam, čuo sam. Ne znam da l’ je to...
KARADŽIĆ: Ja, oni su trebali da me nazovu, da pitaju da
potvrdim. Ja im, ovaj... jer mi imamo Skupštinu, ja sam mislio
da će Skupština završiti u utorak. Međutim, ona će sigurno u
srijedu tek doći na red naši proble… ovi politički...
Ćosić: Dobro, kad će da dođe tamo ovaj aa...Milošević i
Tuđman? Gdje vode razgovore? Tamo?
KARADŽIĆ: U srijedu, u Splitu. Pravo da vam kažem, ja ne
volim što ide u Split.
Ćosić: (Blagi smijeh).
KARADŽIĆ: Mislim da je to vrlo opasno i ovdje su recimo za
utorak pozvali sve hirurge na vježbu vojnu.
Ćosić: Gde?
KARADŽIĆ: U Hrvatskoj?
Ćosić: U Hrvatskoj. Na vojnu vežbu?
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: Oni spremaju rat?
KARADŽIĆ: Oni spremaju rat i bojim se da u sklopu toga ne
učine šta i Miloševiću. Jer to je mislim... šta ima da hoda okolo
po Jugoslaviji. To treba da se...
Ćosić: Pa to treba da se sedne, pa da se razgovara u Beogradu
ili..
KARADŽIĆ: U Beogradu u… može i u okrilju saveznih
organa. Mislim da, i ja, ja ću mu savjetovati da ne ide tamo.
Ćosić: Kakav je(?)
KARADŽIĆ: Ne znam, ali prihvatit će on to, jer to je
završeno.
Ćosić: Sad je to gotovo, gotovo. Samo ja nisam znao gde je to.
KARADŽIĆ: Ma u Splitu, nije treb’o da prihvata izvan
Beograda nigdje više. Savezne ustanove i gotovo tu.
Ćosić: Da, da, mada velika je odgovornost.
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: Velika je odgovornost, da se nešto dogodi tamo, taman
posla, onda je to rat.
KARADŽIĆ: ...zna šta je.
Ćosić: Onda... više niko ne zaustavi.
KARADŽIĆ: Da, ali mislim da su oni ludi. Mislim da, da
Tuđman nije normalan.
Ćosić: Da, ima, ima dokaza, ima i takvih dokaza.
KARADŽIĆ: Da, postoji razlog...
Ćosić: Taj čovek je neurotičan ili mahnit, ili nešto mu fali,
tako.
KARADŽIĆ: Da, a oko njega ima tih, tih budala mnogo. Ovaj,
ovdje smo bili, mislim da su, malo su nam zadali problema
aa… ovaj Slobodan i Momir što su prihvatili ovo kao polaznu
osnovu. Mada je to...
Ćosić: Pa, mi smo o tome razgovarali, ja... pričaću ti. Ja mislim
vi ste to prihvatili kao polaznu osnovu..
KARADŽIĆ: Da. To je, to je mudro bilo što se tiče... jer ovi su
se pripremili bili da se izoluju i njih dvojica.
Ćosić: Neophodno je da se to prihvati kao, kao polazna
osnova. Mada sam, sam koncept ne može da se odbrani, jer tu
ima nerešivih suprotnosti.
KARADŽIĆ: Da, da. To da, nerješivih suprotnosti ima, zaista.
Ćosić: Ja sam se, kad sam o tome govorio, ja sam im’o u vidu
tvoj stav jedan i to sam citirao. Odmah sam rek’o, slušajte, ako
se to opšte prihvati onda pazite, mi, gde dovodimo Bosnu.
KARADŽIĆ: Da, da, mi to ne možemo prihvatiti, ali problem
je u ovome. Ja znam da su oni htjeli da pripreme... čak su išli
sa vrlo ružnim konfederalnim konceptom. I htjeli su možda da
izazovu ovako brzo odbijanje od strane Miloševića i
Bulatovića da bi mogli pred javnošću da ih aa… op…
Ćosić: Ne, ne, oni moraju da prihvate kao razgovor...
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: ...i morali (?) smo da... njih.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Da oni dokazuju javnosti i čitavom svetu njihove
namere. To im je prilika da ih na konkretnijim argumentima i
konkretnim argumentima pokažu da ne žele nikakvu
Jugoslaviju. Nego žele...
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: ...razlaz, samo traže proceduru.
KARADŽIĆ: Da, da. E sad ovaj, aa… sad smo mi u teškoćama
i mi moramo da izađemo sa svojom platformom, odnosno sa
pogledom na ovu platformu i pošto je ona za nas neprihvatljiva
potpuno, mi moramo da nađemo jednu političku formu, vrlo
mudru, jer smo sada mi u opasnosti da kažu, ovaj svi su u
Jugoslaviji prihvatili, samo SDS Bosne i Hercegovine je
protiv.
Ćosić: A zašto vi žurite da se izjašnjavate?
KARADŽIĆ: Pa moramo u srijedu, imamo Skupštinu.
Ćosić: A vi se na Skupštini mora da izjas...
KARADŽIĆ: Pa ja, jer i kod nas je to bio zahtjev, prva tačka
dnevnog reda mora biti položaj Bosne u Jugoslaviji.
Ćosić: A to je vaš zakon.
KARADŽIĆ: Jer oni polako zakone donese. Mi sprečavamo da
se ti zakoni donose koji učvršćuju Bosnu kao suverenu i izvan
Jugoslavije. Nove zakone o centralizaciji i tako dalje. Prosto
mislim vrlo, vrlo ovako opasne, dalekosežne posljedice mogu
biti. Recimo pokušavaju da koncentrišu svu moć u Sarajevu.
Ponašaju se, mogu da vam kažem, krajnje nekorektno.
Naročito tamo gdje su većina, to je neviđeno, to je već kao u
Libanu, građani, mi smo građani trećeg reda tamo gdje, gdje
smo manjina. Vidite, recimo, Ćopiću ruše spomenik.
Ćosić: Da, to je, to je veliki događaj.
KARADŽIĆ: To su, sve su…
Ćosić: Takav jedan pokazatelj, jedno...
4
KARADŽIĆ: Sve je to, govore da, da Bosna neće moći da
postoji u ovakvim granicama, odnosno neće moći da postoji u
ovakvim opštinskim granicama.
Ćosić: Davno nisam, davno nisam čuo takav dok… argumenat
i mislim taj događaj je od velikog, od veliki...
KARADŽIĆ: Da, da. I sad ovi moji iz Krupe, tamo oni su
spremni. I oni su s ove strane rijeke. Sa desne strane rijeke, a
oni su spremni da prekomponuju opštine, da dio Sanskog
Mosta i Krupe formira srpsku opštinu i gotovo. I on...
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: I to će se dešavat širom Bosne i Hercegovine.
Naprosto teško je živjeti zajedno kada se ne poštuje ni pravo,
ni država, ni ništa.
Ćosić: Je li, a Branku kad treba da se otkrije taj spomenik?
KARADŽIĆ: Pa trebalo je šesnaestog sada da se otkrije i crkva
i spomenik, međutim…
Ćosić: Sad se je porušilo to?
KARADŽIĆ: Da, da, odvalili su to, to je vrlo skupo, ta jedna
ploča iz Južne Afrike, to smo već objavili.
Ćosić: Polomljeno, je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: A, ja, ja. Da. To je veliki događaj. Ko to treba da
otkrije?
KARADŽIĆ: Pa ja ne znam, treba da bude i Patrijarh tamo i...
Ćosić: Da. Ko treba od pisaca?
KARADŽIĆ: Ne znam, ne znam ko je, koga su ljudi
predvidjeli.
Ćosić: Aha. Ne znam, to je isto događaj. To moramo mi da se
dogovorimo odavde ko će da otkrije to, ko će... ne da otkrije,
ko će da dođe.
KARADŽIĆ: Spomenik neće biti gotov.
Ćosić: Neće biti gotov?
KARADŽIĆ: Neće biti gotov.
Ćosić: Onda nema od tog’...
KARADŽIĆ: Neće biti gotov, to je sve tamo mislim...
Ćosić: Da, da, da. Dobro, dobro. To sam hteo da ti javim da
znaš. S obzirom da ti sve znaš onda u redu. Ali samo ja sam
hteo da ti kažem šta se...
KARADŽIĆ: Ja bih volio, ne samo da bi volio, nego mislim da
je to aaa.. uslov bez koga se dalje ne može. Mora da se
koordiniše iz jednog, iz jednog mjesta. Ne može ovako da
pravi svako svoje gluposti.
Ćosić: Ja sam tebi, ako ti budeš se pojavio za jedno nedjelju
dana, ne znam o čemu ste vi razgovarali, ja ću tebi da izložim
neki pogled, koji mislim da neće biti, neće biti suprotstavljen
tvome, naprotiv mislim da je...
KARADŽIĆ: Da, ja mislim da mi moramo sa savjetom da
idemo dalje.
Ćosić: Zaključak je čak istovetan i… ovakav savet više ne
možemo, neće stranke, to je gotovo.
KARADŽIĆ: Pa ne, aa… neka neće, neke neće, neke hoće.
Ćosić: Ne. Mi možemo nešto drugo da, da napravimo, ali to
kad se, kad se vidimo.
KARADŽIĆ: Da. Dobro.
Ćosić: Možemo nešto drugo.
KARADŽIĆ: Ja sam malo Vuka napao na konferenciji za
štampu.
Ćosić: Da čuo sam, video sam. Sutra će on da ti to odgovori.
KARADŽIĆ: Vjerovatno će da odgovori. Međutim, mislim da
je to zaista jedna funjara. On sad, ako sad on može da govori o
boljševičkoj vlasti onda, onda zaista nema obraza.
Ćosić: To, to slušaj, to što on sprema sutra u Beogradu.
Najavio je večeras na televiziji da će se boriti sve dotle dok ne
budu pušteni iz zatvora(?). Ponovo dramatizuje stvar, kao da
neko zatvara puteve, hapsi njegove funkcionere i da će trajati
miting dok ne budu pušteni ti iz zatvora. Očigledno on po
nalogu Amerikanaca... aa...
KARADŽIĆ: Da, da. A je l’ ima nekog u zatvoru?
Ćosić: Negde su mu nekog uhapsili kaže. Ko zna zašto i ko zna
koga.
KARADŽIĆ: Ali kakvu on laž kaže, da mi pravimo barikade,
da ne bi njegove pristalice došle. Pa i on nema ni jednu jedinu,
ni jednog jednog pristalicu u Bosni.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: Nigdje ni jednog pristalice u Bosni nema to je...
to mislim treba zaista, sve ćešće, u..
Ćosić: Vrlo je, vrlo je važno, vrlo je važno kako će sutra se
poneti. Šta on sutra može te svoje rulje militantne i tu će biti i
tog antisrpskog i plaćeničkog šljama.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: ...sudeći, to je onako jedna regresija velika političkog
života srpstva...
KARADŽIĆ: Da, da, a je li demokrata ne ide s njim, je l’?
Ćosić: Ne ide, ne ide, ni ide niko.
KARADŽIĆ: Trebala bi policija... savjetovati policiju da čuva
objekte i da ih pusti...
Ćosić: Ništa policija neće raditi, apsolutno.
KARADŽIĆ: Da ih puste sat vremena dva, nek razbijaju...
Ćosić: Apsolutno će ih pustiti, neće ih ništa smetati, jedino ako
oni ne isprovociraju napad na Skupštinu što, što govore.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Prete napadom na Skupštinu.
KARADŽIĆ: Da, e, pa dobro, to je onda druga stvar, ali
objekte, objekte moraju čuvati. Međutim...
Ćosić: Jer taj... a možda i lažu, jer napad na Skupštinu mora da
izvrši iz... znate kako. To je velika i veliki rizik i velika nesreća
koji će da osvoji Skupštinu. Što oni prete ovako njihovi
aktivisti govore. Da l’ je to tačno, ne znam. To je to, Vuk hoće.
A ko zna šta on namerava, on je lud čovek.
KARADŽIĆ: Ne, on je zaista lud, a ne samo da je lud nego je i
đubre jedno izdajničko i...
Ćosić: Je, to je funjara, to je...
KARADŽIĆ: ...svinja. To mora da se kazni (?) i ovi
Amerikanci koji su bili ovdje. Bilo ih je dvadesetak.
Ćosić: Da, da. Vrlo su zadovoljni.
KARADŽIĆ: Jeste li ih vidjeli poslije? Jeste?
Ćosić: Jesam.
KARADŽIĆ: Mi smo dugo razgovarali i oni su...
Ćosić: Vrlo su zadovoljni, dosta su iznenađeni, iznenađeni su
tvojim stavom, tvojim, u najboljem smislu. Jako su zadovoljni.
KARADŽIĆ: E baš mi je drago.
Ćosić: Je, jako, oni su uveče bili. Ja sam ih vodio na večeru,
uveče.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Ove glavne ljude tamo, oni su ispričali da su prosto su
iznenađeni su tvojim shvatanjima, stavom i to je to, prosto
radosno da je tako...
KARADŽIĆ: Ja, baš...
Ćosić: ...izuzetno uspešno.
KARADŽIĆ: Baš mi je drago i vidio sam da su... da dosta se,
ovaj, saglašava. Oni su vrlo konkretna pitanja, to su praktični
ljudi.
Ćosić: To je, praktični ljudi, to nisu frazeri i, i, i...
5
KARADŽIĆ: Dva sata konkretnih pitanja, ja sam na to
odgovarao tačno onako kako jeste. Bilo je nekoliko još mojih
ljudi.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: I kažu mi, Perišić mi kaže da su rekli za SPO,
kad su završili našu posjetu kaže ne daj Bože da ovaj ološ dođe
na vlast.
Ćosić: (Smijeh)
KARADŽIĆ: To je nevjerovatno. Znači i oni su ga pročitali
potpuno.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: I u Švajcarskoj je pročitan i svuda je to. Al’ eto,
to je još tu u Srbiji i to samo u tom Beogradu koji...
Ćosić: U Beogradu, u Beogradu.
KARADŽIĆ: Koji ima svašta.
Ćosić: Nešto, nešto su lumpen proleterijata...
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: ...za poštenog mladog, zavedenog, opustošenog
Šuvarovskog sveta, Šuvarove omladine.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Ćosić: Dobro, ako... čućemo se opet, razume se, sutra veče
ćemo se opet čuti i reći ću ti šta je ovde bilo.
KARADŽIĆ: Eto, važi.
Ćosić: ....ne znaš.
KARADŽIĆ: Važi. Mi radimo svoju platformu, radićemo
sutra, al’ ću uveče biti u ovo doba kući.
Ćosić: E, dobro.
Razgovor vođen 11. juna 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Radovane, molim te, kad ti možeš sutra da budeš
ovde?
KARADŽIĆ: Sutra? Pa sutra mi je Skupština ovde.
Milošević: Pa znam ja, rekao sam i Nikoli, znam to da je, ali
pošto je meni prekosutra ovaj sastanak ne bi bilo dobro da se
mi ne dogovorimo pre toga.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro, pa da vidim, da li je bolje prije ili
poslije podne?
Milošević: Pa pazi, mi moramo to da završimo pre osam.
KARADŽIĆ: Pre osam ujutro?
Milošević: Uveče?
KARADŽIĆ: Uveče.
Milošević: Pre osam moramo da završimo iz razloga kojeg ću
ti ja posle objasniti.
KARADŽIĆ: Aha, dobro hoće li još neko doći?
Milošević: Samo Bora i Dobrica.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, pa hoćemo li onda ovako, hoćemo
da ja sutra budem prije podne gore?
Milošević: To bi bilo još najbolje.
KARADŽIĆ: Je l’ da. To bi ja sada, moram sa poslanicima,
imam ovdje poslanike sada. Evo se ovi aparati nisu autonomni,
sve se čuje drugi šta govore.
Milošević: Pa čuj, ako je, ovaj, ako tebi treba jedno četiri sata
ili nešto malo više. Ajde da bude na primer u dvanaest sati,
možemo da ručamo zajedno i da se dogovorimo.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro.
Milošević: Može tako?
KARADŽIĆ: Dobro, naćiću ja načina da to (krči) će doći
Milan, to je, oni dole prave gluposti (krči) jeste li vidjeli šta su
uradili.
Milošević: (krči, ne čuje se.)
KARADŽIĆ: Apsolutno, k’o kec na desetku im dolaze. K’o
kec na desetku.
Milošević: Dobro, je li mogu ja da računam da si u dvanaest
ovde?
KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno, ali neću biti na Skupštini
mada mi je vrlo važno, al’ dobro valjda će...
Milošević: Kaži im šta, oni treba da se zalažu da ostanu u
Jugoslaviji… i gotovo.
KARADŽIĆ: Sutra su ekonomska pitanja, ali mi ćemo tu dosta
da učinimo i u političkom pogledu, ali od prekosutra su ta
politička pitanja i mi smo jednu platformu pa ću vam je doneti
sutra da je vidite.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: Jednu platformu smo napravili našu tako da
idemo ravnopravno u Skupštinu sa svojim papirom.
Milošević: Dobro, dobro, važi.
KARADŽIĆ: Je li bio Nikola?
Milošević: Bio je, bio je.
KARADŽIĆ: Hoće li on biti sutra, neće?
Milošević: Biće on sutra tu.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Ja sam mislio da bi dobro bilo da i
Milan dođe i da se...
Milošević: Ma on je budala, nije on za ozbiljne razgovore.
KARADŽIĆ: Da se jedna koordinacija napravi na nivou.
Milošević: …naciju ćemo da pravimo i tako i tako, a.
KARADŽIĆ: U… nema potre…
Milošević: Onda ti možeš i da ga dovedeš sutra, nije problem,
uzmi ti na sebe to pa ga dovedi, ako ti odgovara nek dođe, ali
ovo je bezobrazluk što su napravili.
KARADŽIĆ: Da, da, on tvrdi da ga ovaj ne sluša. Pa ne može
biti i politika…
Milošević: Prvo ga on ne sluša, poslije on radi kako hoće i
jednom ovako, jednom onako.
KARADŽIĆ: Da, ne može politika biti u službi policije, mora
obrnuto biti.
Milošević: Pa, sigurno.
KARADŽIĆ: Da Bog sačuva.
Milošević: To je glupost jedna koja meni pravi strašne smetnje
i svima nama pravi.
KARADŽIĆ: I meni pravi smetnje, ja ne mogu, to je jedino
mjesto gdje ja ne dam to da policija, da specijalci bosanski
budu, ja hoću da je to slobodan prolaz, a oni prave razloge za
utvrđivanje granice. Da Bog sačuva. Dobro, onda oko…
Milošević: Važi
KARADŽIĆ: ‘Ajte, prijatno.
Razgovor vođen 12. juna 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ LJILJANA: Ljiljana, halo.
Milošević: Halo.
KARADŽIĆ LJILJANA: Ljiljana, da?
Milošević: Je l’ Karadžić?
KARADŽIĆ LJILJANA: Ljiljana, da.
Milošević: Dobro veče, Slobo Milošević.
KARADŽIĆ LJILJANA: Dobro veče, a dobro veče, kako ste?
Milošević: Evo dobro, kako ste vi?
KARADŽIĆ LJILJANA: Pa kod nas malo trešti televizor pa se
onda ne čuje, ne čuje šta se govori. Evo tu je Radovan, upravo
je ušao.
Milošević: Da ga čujem.
6
KARADŽIĆ LJILJANA: Jeste vi dobro?
Milošević: Ja.
KARADŽIĆ LJILJANA: E fino, baš mi je drago.
Milošević: Vidim Radovan se jutros interesovao za moje
zdravlje mnogo pa da mu kažem...
KARADŽIĆ LJILJANA: A jeste li vi dobro u tom smislu?
Milošević: Ja sam došao sad već kući.
KARADŽIĆ LJILJANA: E fala Bogu. Evo daću vam
Radovana, sve najbolje, prijatno.
(Zatim razgovaraju Karadžić i Milošević)
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Evo, kako rekosmo, ako Bog da.
KARADŽIĆ: Ako Bog da, imate pravo. Odakle zovete?
Milošević: Od svoje rođene kuće.
KARADŽIĆ: E, odlično. I kako je bilo?
Milošević: Pa bilo je teško, ali uglavnom dobro. Ja sam onaj
vaš papir tražio tamo da, da umnože i da njih dvojica to
gledaju, čitaju. Aliju sam dvadeset puta vrać’o kad god je
govorio o otcepljenju, o raspa... o raspadu Bosne. Molim vas
gde vi u celom ovom papiru vidite raspad Bosne i
Hercegovine. Ima li ijedna reč, ijedna misao.
KARADŽIĆ: Da,da.
Milošević: I onda on kaže nema i ja bi to odmah potpis’o kad
bi to prihvatila Hrvatska.
KARADŽIĆ: E molim lijepo, mi sad zavisimo od drugih, što.
Milošević: E pa da, ja mu isto to kažem.
KARADŽIĆ: On ne može...
Milošević: …
KARADŽIĆ: Nek’ se on ljuti na Hrvatsku onda.
Milošević: …da nema ništa od države, jer on uopšte ne može.
KARADŽIĆ: On ostaje uopšte...
Milošević: Ne može to da prihvati, ne može prihvatiti državu.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I onda smo se na tome uglavnom mučili, i jedni
druge mrcvarili, ali video si saopštenje kratko, ali
konstruktivno.
KARADŽIĆ: Sad sam čuo, nisam sluš’o, mi smo imali
Skupštinu danas, ide dobro, mi držimo stvar u svojim rukama.
Milošević: E da. I sad trebalo bi da ipak jedan deo tih drugih
poslanika, ti se izbori za to majku mu, nije valjda samo da će
Srbi da traže to. Valjda će i neko još da kaže, e u redu je.
KARADŽIĆ: Ovde je odjeknulo među narodom jako dobro što
je Maksimović pročitao. Mi ćemo sada to da odštampamo
lijepo i da dijelimo i Srbima i Muslimanima i Hrvatima kao
papir pod naslovom “Šta hoće SDS”, jer stalno nas optužuju da
nešto hoćemo, nek’ se vidi sad šta hoćemo.
Milošević: Ne, ali onda izvucite da je to papir koji čuva
integritet Bosne i Hercegovine, koji čuva ravnopravnost Bosne
i Hercegovine u Jugoslaviji, koji obezbeđuje da svi narodi koji
žive u Jugoslaviji žive zajedno u istoj državi sa svojim
maticama.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Koji obezbeđuje, znaš, od tih nekoliko stvari i koje
stvari sigurno i koji je na kraju krajeva napravljen u duhu
evropskih i svetskih ovih...
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mišljenja.
KARADŽIĆ: Odlično, to je dobra sugestija. A dobro, koliko
ste vi razgovarali? Koliko je vremena bilo, prošlo?
Milošević: Pa razgovarali smo od 11 s pauzom od jedno 2
sata... ručak, do šest.
KARADŽIĆ: Do šest je li?
Milošević: Da, da, do šest.
KARADŽIĆ: Aha, ništa, evo sad slabije čujem. A recite je li
Franjo naja..., naznačio išta drugo?
Milošević: A jeste.
KARADŽIĆ: Je l’ da?
Milošević: Jeste, ali nisam za, za...
KARADŽIĆ: Dobro, dobro
Milošević: Za razgovore ove, jeste bogami i Alija je jako, jako
se sekir’o zbog toga.
KARADŽIĆ: Zbog, zbog njegovih ideja je l’?
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Aha, aha, aha…
Milošević: Jako se sekir’o i eto ja ću da budem zahvalan
gospodinu Miloševiću da on to prelomi preko usta.
KARADŽIĆ: Šta, da on to ne?
Milošević: Da ja to ne prelomim preko usta.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Za te stvari, ja kažem, pa evo ja stojim iako
nikakvog udela nemam u ovome, to je napravila SDS Bosne i
Hercegovine… Prema tome, u tome nema ništa te vrste i
molim lepo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Tako da to je dobro. Videćemo, nastavićemo
razgovore iduće nedelje.
KARADŽIĆ: Isto u troje?
Milošević: A, da, isto u troje, nastavićemo razgovore.
KARADŽIĆ: Sad bi valjalo da se proširi sa predsjednicima
skupština bar.
Milošević: Ja sam to predložio, Franja prihvatio, Alija to ne
može da govori znaš zašto, to je među nama trojicom, ali on je
reko’ ja sam zasad odbio, al’ još ću da razmislim. Onda Franja
kaže da, al’ biće bez Hrvata, onda ja kažem evo ja pristajem
Bosna nek’ bude izuzetak, nek’ dođe i jedan predstavnik
Hrvata.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ništa, važno je da je Krajišnik.
KARADŽIĆ: Ma, da.
Milošević: Kaže da, onda ste vi jači, pojačani sa obe strane, a
ja sam ostajem kao Musliman.
KARADŽIĆ: Da, da
Milošević: Znaš, meni ne smeta nek’ dovede Kljujića, baš me
briga.
KARADŽIĆ: Tako sam ja njega uhvatio kad on kaže, dobro
Armija je srpska itd, ja kažem što vam je to važno, ako vi ne
planirate nešto protiv te Armije.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Što, jer ja kad bih živio u jednoj zemlji i u
Beogradu... da jedan čitav narod se bavi samoodbranom baš
me briga. Ako ne planiram ništa protiv te države protiv te
zemlje da li bi volio da nemam svoje ljude tamo?
Milošević: Naravno, naravno. Tako da to je bilo, eto. Bilo je
uglavnom pristojno i konstruktivno i dobro.
KARADŽIĆ: I vrijeme teče je l’?
Milošević: Vreme, vreme teče, razgovaraćemo iduće nedelje,
pa ćemo...
KARADŽIĆ: Nećete, ne planirate još ništa bilateralno je l’?
Milošević: To ćemo još da vidimo.
KARADŽIĆ: Ja vas ne sprječavam ništa da vi prvo s jednim
pa s drugim ako treba.
Milošević: Ne sprečavaš sigurno, ali malo je…
KARADŽIĆ: Da, ako bi bilo neuobičajeno ne treba.
Milošević: Ako bi bilo neuobičajeno...
7
KARADŽIĆ: Ne treba tajno, ali poslije toga možda, možda još
jednu rundu tako pa ćemo onda vidjeti.
Milošević: Videćemo kako dalje ide, a eto da ti se javim, što ti
se javljam, pravo da ti kažem ovo bi ti sve mogao da ispričam i
sutra, a javljam ti se jer sam čuo da si se jutros javlj’o, sekir’o
se da ne idem tamo.
KARADŽIĆ: Ma najbolje bi bilo sada da se kaže Beograd u
okviru
savezne
institucije ne
mora prisustvovati
Predsjedništvu, ali tamo je…
Milošević: Da, da. Ali ovaj Bora (Jović) me sinoć zvao i kaže
nemoj molim te, javili su mi se iz Makarske, javili su mi se ne
znam iz nekih mesta u Dalmaciji, ima onu neku rodbinu, svi
kažu da ima da te ubiju. Odgovori pošto su ovakve
demonstracije, sve je bilo na televiziji, Split je uzavreo,
brodogradilište, svi su protiv.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Svi, kaži nećeš u tim uslovima i odbij.
KARADŽIĆ: A on je od žene otiš’o, Boga mi, pobjegao ženi.
Milošević: Neću ja ni od, ni od, ni od muškaraca, neću vala,
nisam ga ni zvao ni ništa.
KARADŽIĆ: I k’o da gledam, niste ono uradili.
Milošević: Ne brate, kažem ja dobro, dobro Boro, ništa ti ne
brini i onda spustim slušalicu...
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ma, nema bre problema to uopšte.
KARADŽIĆ: Dobro. Sad mi recite, ja nigdje ne idem, vani
sam samo dva puta bio i ljudi se ljute, a inače smo mi dosad....
Milošević: Ideš u Grčku, je l?
KARADŽIĆ: Ne, Nikola ide u Grčku.
Milošević: U Švajcarsku?
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Idi, idi u Švajcarsku, to je dobro i jako je važno
Nikola da bude u Grčkoj, da Micotakisu kaže pravu stvar o
Srbiji i o Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: Odlično, on nek’ ide, ja sam odobrio da on ide
dole, mada, mada, ovdje Biljana ostaje sama, ali neće do
nedjelje biti ništa novo.
Milošević: Što bude do nedelje slobodno idi, ništa se neće
desiti do nedelje, ali pazi šta je, mora Nikola da pravi bude
Koljević, da zakolje ove, ove tamo verbalnim duelom, ovu
našu izdajničku opoziciju koja će da radi na naopak način.
KARADŽIĆ: Da, da. To će…
Milošević: Da objasni šta je interes Srbije i da je to jedina
politika, na činjenici da se potpuno podudara interes SDS-a i
zvanična politika Srbije u ovim stvarima.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I da oni samo tu tandaraju.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično. On će to sigurno obaviti, a osim
toga on ima i on je građanskog porijekla i nema, nikakav
proleter nije, ne može sad tu da mu neko kaže da je boljševik.
Milošević: Jebem mu mater.
KARADŽIĆ: Nikakav on boljševik nije. A ovaj mi smo gore
Vuka potukli, a nismo ni odlazili gore u Švajcarskoj, sad su svi
ovi ljudi naši gore potpuno. I sad je red, moram da odem, ali
nešto, neke vijesti izgleda da su ovi 15-og ili 16-og možda
planirali neku čarku u Krajini i negdje oko 40 hiljada oko
Krajine ljudi.
Milošević: …
KARADŽIĆ: Do tada, je l’?
Milošević: Jest.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Neće oni to da rade, nisu oni blesavi.
KARADŽIĆ: Da, neki naši ljudi bi voljeli da oni urade pa
da…
Milošević: Ma naših ima ludih k’o što ima i njihovih.
KARADŽIĆ: Da, da, ludih imaju i jedni i drugi.
Milošević: To je ludilo uopšte podeljeno po nacionalnom
ključu.
KARADŽIĆ: Pravilno je raspoređeno je l’?
Milošević: Ono je pravilno raspoređeno.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Svako ima svoj procenat budala. Dobro, evo da
znaš.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Da znaš i da se ne sekiraš.
KARADŽIĆ: Dobro, drago mi je da ste vi gore, a onda ćemo
polako. Šta je sa... bratu Beogradu ne treba više za to.
Milošević: Videćemo, sigurno da je.
KARADŽIĆ: A kad će to naredne nedjelje, opet srijeda
vjerovatno?
Milošević: Pa videćemo, to je ostalo da se dogovorimo.
KARADŽIĆ: Dobro bi bilo da se proširi, da se polako širi.
Milošević: Ja bih želeo, i to se mnogo insistiralo.
KARADŽIĆ: Da, doduše, zanimljivo je da ovaj Franjin to čuje
ovo pred Alijom tamo.
Milošević: Pa, ovo je važno da čuje, jer on će prvi da krene u
to.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično
Milošević: A, drugo, rećiće mu sam Franjo.
KARADŽIĆ: Da, moram mu reći.
Milošević: Pripremiće ga. (smijeh)
KARADŽIĆ: Da,da. Možda će mu se i Alija požalit malo.
Milošević: Molim?
KARADŽIĆ: Možda će mu se i Alija požaliti, da je lakše bilo
ovaj mada je...
Milošević: On kaže meni je teže onda, jer ja onda moram s
vama kad razgovaramo da usaglasim i sa Krajišnikom i sa
Kljujićem.
KARADŽIĆ: Pa neće mu Krajišnik biti lak.
Milošević: Neće.
KARADŽIĆ: Krajišnik je veliki bosanski rodoljub, on ne da
stopu bosanske zemlje.
Milošević: Ma nema problema.
KARADŽIĆ: On hoće da sva Bosna bude u Jugoslaviji i da svi
živimo zajedno.
Milošević: …sve objasnio i sve ide, ja kažem znate šta, sve što
ste rekli, evo sve što ste rekli, potpuno je podudarno sa ovim
što predlaže SDS.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Evo ja nijedan raskorak iz onoga što ste vi rekli, pa
dobro da li je moguće da ni to ne prihvatite. Pa kaže ja bi to
odmah potpis’o ako bi to prihvatio Tuđman.
KARADŽIĆ: E, pa da nek’ onda nama kaže, onda ćemo mi da
kažemo da mi nećerno u toj mjeri da zavisimo od drugih.
Milošević: Da, da, prema tome.
KARADŽIĆ: Mi ne možemo da zavisimo od drugih u toj
državi.
Milošević: To ti je čista stvar. Prema tome, to, to je, to je
pozicija…
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: On kaže da se strašno umara dok... strašno teško
pada, on je star čovek....
KARADŽIĆ: Da jeste, ali mi smo njemu davno rekli da on
može da bude jedan od trojice obnavljača Jugoslavije, da s
8
vama i s Bulatovićem i da obezbijedi svoj narod za ova
vremena i da se…
Milošević: Ne, on je čak objašnjav’o da bi ta podela značila da
milion Muslimana ostane izvan države, da njemu to nije
interes, da oni hoće da žive zajedno...
KARADŽIĆ: A koja podjela dolazi u obzir, da i oni dobiju
nešto svoje je l’?
Milošević: Ne, pa to je Franjo sad stvar’o kao mogućnost da
ja...
KARADŽIĆ: Da tri kantona budu je l’?
Milošević: Nije tol’ko kantona, nije bilo reči, malo je bilo
pomena, to su... nema veze.
KARADŽIĆ: Ovdje njegovi, ovdje Franjini već crtaju mape
kantona i nama pokazuju to.
Milošević: Ne, ne, neka crtaju.
KARADŽIĆ: Ne, oni to pokazuju nama već gotovo javno, pa
nek sazrijeva u njihovoj glavi ta ideja. On je izaš’o ovaj
Ljubić, zamjenik Krajišnikov na zajedničkim odborima, s tim
da ga ja malo u duboku vodu, kaže da znate mi o tom nismo
razmišljali, biste li malo mogli da nam objasnite, kako vi to
zamišljate. Pa smo ga malo ovaj čačnuli da to bude njegov i da
osjete, da svi vide da to mi nismo nikad pomenuli.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Dobro, hvala vam lijepo što ste se javili, pa
ćemo biti u kontaktu.
Milošević: E, važi.
Razgovor vođen 17. juna 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: …mjere.
KARADŽIĆ: Državne mjere u, u čitavoj zemlji.
Milošević: Pa to ćemo da vidimo o čemu se radi, a ja danas
imam i s njim, znaš?
KARADŽIĆ: S Markovićem?
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer ovdje su to itekako prilično, prilično
uvjerljivi izvori.
Milošević: On je juče insistir’o da se svakako nađemo, ja
danas imam s njim jedan poduži sastanak da se razgovara.
KARADŽIĆ: Da. Moguće da on pokušava da ispravi ove
katastrofalne greške koje pravi Tuđman i da je dobio od
nekoga mig i da možda čak je dobio od hrvatske opozicije mig
da, da nešto čini, ali ovaj on bi htio da zadrži Hrvatsku i
Sloveniju pomoću nekih mjera prisile.
Milošević: Ti vidiš da oni hoće da izađu pa da i izađu. Te
stvari se odvijaju tačno kako smo planirali...
KARADŽIĆ: Da, da to je tačno.
Milošević: Tačno kako smo planirali.
KARADŽIĆ: Ja se jedino plašim da on ne dobije “kart-blanš”
od vojske, odnosno da ga ona ne podrži, da on uvodi, onda bi
on simetrično uvodio mjere i tamo gdje treba i tamo gdje ne
treba.
Milošević: Ne znam kakve bi mere mogao…
KARADŽIĆ: Mislim da, da, mislim da tamo ovo sa carinom bi
bila neka, neka, neki probni kamen.
Milošević: Da, da, ali to nešto…, nije u… (uspjelo).
KARADŽIĆ: Da, pa eto ostavili su im do srijede navodno da
hoće, da ovi sami to ovaj obave.
Milošević: Kako ti izgleda to?
KARADŽIĆ: Na s… ovdje kod HDZ-a primjećuje određena
promjena ponašanja.
Milošević: A kako...?
KARADŽIĆ: Pa u tom smislu što se malo češće s nama sastaju
i to sami oni pominju kantone i tako. Mi ćutimo, mi to ne
pominjemo, ovaj Kljujić je izašao neku veče javno s tim na
‘Dnevniku”. Ja sam u četvrtak uveče sa Izetbegovićem i
Kljujićem na “Otvorenom ekranu”, na ovaj, u ovom, živom,
direktnom programu u televiziji Sarajevo, ne znam da li to
prenosi gore Beograd?!
Milošević: Nije prenosio.
KARADŽIĆ: Ne, sad će biti u četvrtak.
Milošević: A je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: E onda ćemo da vidimo, valjda će prenositi.
KARADŽIĆ: Da, da, to bi možda bilo tamo zanimljivo da ljudi
vide šta ova dvojica rade. A u Švajcarskoj je bilo prllično
dobro, mada je konferencija za štampu bila nevješta, profesori
su nevješti konferencijama za štampu. Daju duge patetične
govore i odgovore.
Milošević: Kako je Koljević, nisam se čuo sa njim, kako je
prošao gore?
KARADŽIĆ: Bio je vrlo zadovoljan, danas idemo u Banja
Luku pa će mi on ispričati. Bio je veoma zadovoljan, kaže da
je, da je izvanredno tamo sve prošlo. Jeste vi išta čuli ovo sa
Markovićem i sa vojskom?
Milošević: Ne ništa, ja očekujem da vidim sad šta će on da mi
kaže.
KARADŽIĆ: Jer tamo valjda od šefa generalštaba i, neke
informacije da oni neće dat Hrvatskoj i Sloveniji.
Milošević: Pa, ja zato i pripremam ovaj amandman da se
omogući da im se dadne da…
KARADŽIĆ: Da, to bi išlo na Skupštinu, je li?
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Da, da. Ovaj moj kasni, to je najvažnije, on vrlo
kasni. On nema nikakvog načina da ovaj, da, da uradi, on nema
legislativu, on nema, ovi su sve pripremili gore.
Milošević: Ovaj tvoj ne može da pobegne od svoje izjave i
svog stava da je to jedna država.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A ako od toga ne pobegne onda oni izlaze svakako.
A on, ako od toga pobegne, onda mu nema države.
KARADŽIĆ: Da. Da, da, ne, on ne može bit s njima, ali oni se
ovdje pripremaju i naoružavaju i neki savjet su svoj formirali
na...
Milošević: Ko, SDA?
KARADŽIĆ: SDA, muslimanski nacionalni savjet za odbranu
Muslimana, tako nešto.
Milošević: Od čega da se brane?
KARADŽIĆ: Nemamo pojma još.
Milošević: Ko ih to napada da se oni brane?
KARADŽIĆ: Da, još nam to nije jasno. Na Kosovu navodno
nešto oni kuvaju, odlaze tamo i tako.
Milošević: Pa dobro, sad Bejker ide u Albaniju pa dolazi kod
nas, pa to je sve da nama malo komplikuje život.
KARADŽIĆ: Aha
Milošević: Mislim da će Albaniji dati malo veća podrška i tako
dalje.
KARADŽIĆ: Aha. A neće još dati podršku u odnosu na
Jugoslaviju valjda?
Milošević: Pa ja se nadam da neće, ali…
KARADŽIĆ: To ne bi smjeli.
9
Milošević: To, kako će to da izgleda sada, međutim i sama
njegova poseta već nešto znači.
KARADŽIĆ: Ovi se HDZ se malo bolje odnosi sad prema
nama i raz…, sada je već više razumijevanja i oni govore o toj
kantonalizaciji i tako dalje. Možda oni pri tome misle da Bosna
bude samostalna, al’ da bude u kantonima. Da…
Milošević: Ja mislim da to.
KARADŽIĆ: Da, međutim, mi smo tamo stavili da kantoni
mogu imati specifičan odnos prema saveznoj državi, dakle
neki kantoni mogu biti u saveznoj državi , a neki ne moraju
biti.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To je implikacija, to je neimplicirana unutra,
ako, ako je nekom volja da ne bude, a može da ne bude, nek’
ne bude. Tako da je to otprilike. A, sa njihovim šefom niste se
posebno čuli, ne?
Milošević: Ne.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: S... nisam, ali ćemo se videti pa ćemo da
razgovaramo.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Dobro, jeste, jeste li zadovoljni?
Milošević: Pa ja mislim da stvari tačno idu kako smo
predviđali.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: E sad, videćemo kako će ova Federacija da
(reaguje?)…
KARADŽIĆ: Da, da, to, to će biti zanimljivo šta je, vi ste, on,
vi ste danas s njim je li, s Markovićem?
Milošević: Aaa, ja danas imam s Markovićem ovo.
KARADŽIĆ: Eh, to će biti vrlo zanimljivo, mogu li da vas
zovem da pitam?
Milošević: Može, kako da ne!
KARADŽIĆ: Aaa, kad ćete vi biti tu?
Milošević: Pa ja ću da budem tu ponovo, ja se nadam makar
pauzu pravio negde oko četiri, pošto moram da se vidim sa
nekim našim ovde prijateljima.
KARADŽIĆ: Aha, dobro.
Milošević: Pa se ti javi meni posle četiri.
KARADŽIĆ: Dobro, hvala vam lijepa.
Milošević: Eto tako.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 24. juna 1991. godine između Radovana
Karadžića i Anđelka Grahovca
NN ženska osoba: Da.
Grahovac: Dobro jutro.
NN ženska osoba: Dobro jutro.
Grahovac: Je l’ stan Karadžić?
NN ženska osoba: Da.
Grahovac: Ja sam Grahovac iz Banjaluke.
NN ženska osoba: Da, izvolite.
Grahovac: Pa ja sam treb’o Radovana ako je tu.
NN ženska osoba: Samo trenutak.
Grahovac: Hvala.
KARADŽIĆ: Da.
Grahovac: Dobro jutro.
KARADŽIĆ: Dobro jutro.
Grahovac: Grahovac na telefonu.
KARADŽIĆ: E dobro jutro Anđelko.
Grahovac: Kako ste predsjedniče?
KARADŽIĆ: Evo doš’o iz Ljubinja, sinoć bio.
Grahovac: E da, zvao sam baš sinoć pa... Nadam se da vas
puno ne uznemiravam i da vam ne smetam, samo sam htio
nešto reć’.
KARADŽIĆ: …
Grahovac: Milan Babić je danas treb’o da dođe ovdje kod nas i
vezano za ono što smo razgovarali u Čelincu za potpisivanje
nekog ugovora o integraciji na tom kako se zove kulturnom,
informativnom, privrednom, ekonomskom, političkom i tako
dalje sistemu.
Uglavnom, ono što ste vi insistirali da ne bude tu nikakve
teritorijalne integracije i tako dalje. Pa sam htio malo da se
konsultujem sa vama šta vi mislite o tome, da ne pravimo neke
poteze koji nisu…
KARADŽIĆ: Molim vas Anđelko…
Grahovac: Da.
KARADŽIĆ: Treba da pravite integraciju, al’ nemojte da
potpisujete nikakav ugovor o tome.
Grahovac: Da.
KARADŽIĆ: Jer gledajte, mi smo sada, mi vodimo igru, mi
smo doveli Izetbegovića u ćorsokak. On kasni za Tuđmanom,
on ne može da napravi nikakav sada skandal da bi mogao da
okrene Bosnu, da je, da je odvoji od Jugoslavije. Ništa ne
smijemo da uradimo.
Grahovac: Znači čak ni ovo, je l’?
KARADŽIĆ: Ma ugovor ne, radite vi integracije.
Grahovac: Pa dobro, mi na tome radimo, mi smo određene
poslovne veze i kontakte već ostvarili.
KARADŽIĆ: To samo ostvarujte.
Grahovac: …
KARADŽIĆ: Suštinu Anđelko, vjerujte mi.
Grahovac: Ja.
KARADŽIĆ: Napunite vi robu.
Grahovac: Da.
KARADŽIĆ: Radnju napunite robom, suštinu, a onda ćemo mi
naslov staviti kasnije. Važno je da vi sada razvijate u suštini
saradnju.
Grahovac: Da.
KARADŽIĆ: Ali nikako dokumenat praviti, jer to će da zveči
po svijetu i on će da... On je molim vas u Nevesinju napao
neke momke, trojicu momaka su napali njih dvadeset u želji da
mi napadnemo njih, da se izazove skandal i da počne neki rat,
građanski rat.
Grahovac: Znam, znam.
KARADŽIĆ: On sada...
Grahovac: On to insistira ovdje kod nas znate i ovaj...
KARADŽIĆ: Milan je lud.
Grahovac: Kaže da, da je razgovarao sa Miloševićem da, da,
da, da se do tog nivoa može ići.
KARADŽIĆ: Laže.
Grahovac: ...
KARADŽIĆ: Laže, nema on šta da razgovara s Miloševićem,
ja sam to usaglasio s Miloševićem.
Grahovac: ...
KARADŽIĆ: Milošević meni daje za pravo, u svakom potezu
mi je dao za pravo.
Grahovac: Dobro, ja sam htio.... da se s vama konsultujem da
vidimo šta ćemo i kako ćemo.
KARADŽIĆ: Nipošto potpisivat sada, pa mi sad ulijećemo, pa
on mora da vuče poteze. A to, a šta god povuče, ko god sad
povuče potez taj je pogriješio.
10
Grahovac: Pa što onda to radi on necivilizovano. Valjda bi se
trebali svi zajedno dogovoriti oko toga...
KARADŽIĆ: Milan laže. Milan je lud čovjek. On nikoga
živoga ne sluša. On vuče poteze koji upropaštavaju njega i
dovodi Srbiju u težak položaj. On nije smio da pravi
referendum o pripajanju Srbiji, nego referendum o ostajanju u
Jugoslaviji. I to mu je rečeno. I ja i Milošević i ovaj i
Rašković. On ne sluša, on misli da je veliki genije i samo šiba
u svom pravcu. Molim vas, evo Kadijević je bio ovdje u petak.
Grahovac: Da.
KARADŽIĆ: Ponovo ga je zvao Izetbegović da ga zamoli za,
da se postavi granica na Grahovu.
Grahovac: Aha.
KARADŽIĆ: On je njega zvao da dođe. I to smo jedva razbili.
Pa jebem mu mater, njegov jebeni izlazak u Drvar donio nam
je toliko problema, ne nama, nego njemu će donijet problema
ako se zatvore granice.
Grahovac: Da, da. Dobro predsjedniče. Ako tako nastavi, ja ne
znam, vidjećemo, ovdje...
KARADŽIĆ: Molim vas, recite..., sada nek’ oni griješe, ne
smijemo mi da griješimo. Oni nek’ prave greške, a vi razvijajte
suštinsku saradnju, ali nipošto deklaracije o saradnji.
Grahovac: Da. Znači, nikakav ugovor, ništa, je li?
KARADŽIĆ: Nikakav politički akt. Nikakav politički akt. To
je vrlo opasno.
Grahovac: Dobro predsjedniče.
KARADŽIĆ: A vi razvijajte saradnju. Tim više, nek’ se čuje.
Otišao kamion robe, otišla delegacija, posjetili se itd. Samo
dokumente ne, političke.
Grahovac: Aha.
KARADŽIĆ: To je vrlo va... vrlo opasno, jer onda on može da
alarmira međunarodnu javnost, evo Srbi prave veliku Srbiju,
jesmo li onda rekli da oni prave veliku Srbiju.
Grahovac: Pa da. Vi niste, ne znam da li ste imali vremena
sinoć da slušate dnevnik i radio. Ovi su odma’...regionalni
SDA, ovdje je, poziva se na to, eto, da smo mi baš namjerno
napravili tu regiju, da se integrišemo sa njima, mada stvarno u
ugovoru koji je on meni izdiktir’o na telefon, gdje on... to
napis’o, da nema uopšte riječi o teritorijalnoj integraciji, nego
samo ovom drugom poslovnom smislu, informativnom,
kulturnom itd.
KARADŽIĆ: Neće niko gledati suštinu ugovora, nego će reći,
evo gotovo je, prvi korak ka cijepanju Bosne je učinjen.
Grahovac: Da, da. Pa tako su upravo oni to i prokomentarisali.
KARADŽIĆ: Pa jasno, pa jasno. Pa vjerujte vi meni. Pa ko bi
bio srećniji od mene, ali treba vući poteze pametne, mudre
poteze, a ne budalaštine pravit’.
Grahovac: Dobro predsjedniče. Pa...
KARADŽIĆ: ‘Ajde, re...
Grahovac: Hvala vam, živjeli.
KARADŽIĆ: Branite vi tu liniju. Vjerujte vi meni, nećemo mi
pogriješit’.
Grahovac: Dobro. Dobro.
KARADŽIĆ: ‘Ajde, prijatno.
Razgovor vođen 24. juna 1991. godine između Radovana
Karadžića i Vukića
NN muška osoba: Halo.
NN ženska osoba: Opština Banjaluka, dobar dan.
NN muška osoba: Dobar dan.
NN ženska osoba: Doktora Karadžića.
NN muška osoba: Momenat.
NN ženska osoba: Hvala.
KARADŽIĆ: Halo.
NN ženska osoba: Dobar dan, opština Banjaluka, doktora
Karadžića molim.
KARADŽIĆ: Ja sam.
NN ženska osoba: Samo trenutak, molim vas, treba vas Vukić.
KARADŽIĆ: Hvala.
Vukić: Halo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Vukić: O Radovane!
KARADŽIĆ: Jesam.
Vukić: Vukić je.
KARADŽIĆ: E kako je?
Vukić: Evo dobro, tu sam sa Radićem u opštini nešto... i tako.
KARADŽIĆ: A ovaj... gdje je Babić i ovi, jesu l’ na sastanku?
Vukić: Babić, ne znam gdje su oni otišli, mene niko nije
obavijestio.
KARADŽIĆ: Da, treba ih hitno nazvat, hitno naći.
Vukić: Je l’?
KARADŽIĆ: I reći da ipak se pripremi, da će sutra doći
Nikola Koljević.
Vukić: Da.
KARADŽIĆ: Da se pripreme određeni dokumenti, al’ nipošto
se ne smiju objavljivati.
Vukić: Aha ha.
KARADŽIĆ: Da se pripreme, znaju oni o čemu se radi.
Vukić: Znači znaju sve, dobro. Znači određeni dokumenti…
KARADŽIĆ: Znaju oni o čemu se, zna Anđelko, s Anđelkom
sam ja jutros razgovar’o i rek’o da to ne rade, ali sam se
predomislio konsultujući se ovdje sa ljudima, da, da uradimo,
da pripremimo, ali to, to nipošto ne treba objavljivat niti
stavljati na snagu nego će se ovaj…
Vukić: ...momentu je l’?
KARADŽIĆ: Staviti, stupit na snagu danom objavljivanja.
Vukić: Aha.
KARADŽIĆ: Molim vas, hitno ih nađite.
Vukić: Dobro...
KARADŽIĆ: Recite, recite da je to najnovija vijest i recite da
sam ja razgovar’o sa, sa ovim Markovićem i sa ovim kako se
zove ovim Anđelkom i da sam jutros rekao tako, a da sam se
poslije širokih konsultacija, odlučili smo se ovdje da oni
pripreme to, ali nipošto da ne objavljuju.
Vukić: Dobro.
KARADŽIĆ: To, to je za određeni slučaj ako bude i kako
bude.
Vukić: Dobro.
KARADŽIĆ: Nikola Koljević će sutra doći da im to sve
pomogne.
Vukić: ...dobro. Znači Babić je ovdje je l’?
KARADŽIĆ: Jest’ tu negdje.
Vukić: Dobro, dobro, naćiću ja njih.
KARADŽIĆ: Hajte molim vas, hitno ih nađite, ja ne znam da
nisu u Čelincu il’ tu negdje, a vjerovatno su u Banjaluci tu
negdje.
Vukić: Dobro, dobro. Da se pripreme, a da ništa se ne
objavljuje.
KARADŽIĆ: Da pripreme sve dokumente i da, i da dorađivat
ćemo ih, radit na njima, ali da se, ali će stupit na snagu danom
objavljivanja.
Vukić: Dobro.
11
KARADŽIĆ: Hajte, hvala, pozdravite mi gospodina Radića.
Vukić: Hoću, zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 1. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: E, zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Čujem jutros ste do, do tri radili.
Milošević: Pa otprilike. Pa im’o sam sa De Mikelisom posle
sastanak, znaš, pa zbog to, i on hteo da porazgovaramo malo o,
o našoj saradnji i razvoju odnosa Srbije i Italije, itd.
KARADŽIĆ: Da, da. Kako je bilo ovo?
Milošević: On je predložio... pa vidi kako je, ja mislim da smo
što se kaže najskuplje moguće ovaj, uradili.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Jer je EZ prihvatila, i to ima i u ovom saopštenju,
oni su u razgovoru sa mnom ovaj, (kod Slobodana u prostoriji
zvoni druga telefonska linija na kojoj se javlja NN ženska
osoba i obavlja razgovore, tako da Milošević zastajkuje u
započetom razgovoru).
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Vidite ovo su, ovo su dali samo bez veze, nisu dali
naše saopštenje. Oni su prihvatili da garantuju, da garantuju
ovaj, da će Hrvatska i Sbovenija ispuniti svoje obaveze i
izvršiti suspenziju ovih akata...
KARADŽIĆ: Pa to, to su njihove obaveze. Ima li još nešto
obaveza njihovih? Nema?
Milošević: Pa i da se prekine to nasilje, itd., to su sve njihove
obaveze, sve tri tačke.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Oni su garant i oni su se izjasnili, tako da
videćemo, videćemo kako će taj tok događaja dalje da ide. Ali
ja mislim da smo ovim izašli iz onog obruča pritiska da Srbija
rastura Jugoslaviju, a s druge strane nama garancija ove EZ
mnogo više vredi od garancija Sabora Hrvatske.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Sabor Hrvatske može da laže, EZ ipak preuzima
veoma krupne političke obaveze.
KARADŽIĆ: Da, da. Kako će se ova stvar odvijati, nama...
meni... ja, tri mjeseca su mi ovamo opasna jer…
Milošević: Ma koja tri meseca, daj Bože da se stvar može... I
tri nedelje, a ne tri meseca.
KARADŽIĆ: Je l’ da?
Milošević: Ma kakva tri meseca, ja mislim da treba radikalno
sad neke stvari da se promene, radikalno.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: I da u toj vojsci koja je za Jugoslaviju ne mogu da
budu oni koji im pucaju u leđa.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: E, to je to.
KARADŽIĆ: Da, da. Samo još šta je problem, mi smo odlučili
(?) da ovdje zadržimo, da, da zakasne toliko da ne mogu da se
priključe njima nigdje, ovaj, mislim sad im je predah od tri
mjeseca, i tu će Gligorov i ovaj da ponovo rade tako tu.
Milošević: Nemaju oni šta više da rade, sad smo mi na potezu,
sad smo mi na potezu. Mogu Gligorov i ovaj da rade šta god
‘oće, neće oni... tu je jasna stvar, ne, mi ćemo sad da to
detaljno raspravimo. Oni hoće da se otcepe.
KARADŽIĆ: To je jasno.
Milošević: To je jasno i treba ih pustiti da se otcepe.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Sad je samo pitanje otcepljenja po liniji koja nama
odgovara.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ništa više.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ništa više.
KARADŽIĆ: Dobro. A oni ne mogu da čekaju ovoga više, jer
im se žuri je l?
Milošević: Koga da čekaju?
KARADŽIĆ: Pa ovoga našega.
Milošević: (tišina)
KARADŽIĆ: Bosnu.
Milošević: Pa oni ne smeju da ga čekaju, ne, što se Slovenije
tiče, ja bi ih pustio odmah.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Da idu odmah, a ovi drugi kad se s nama
razgraniče…
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ne date mu vi.
KARADŽIĆ: Da, da. A, i jeste, to je za sada, jeste tako, ali
ako... evo večeras su nam pucali po, po prozorima ujaka ovaj,
rafal od deset metaka su mu sasuli u prozor. To su već ovako
neke probne akcije, privikavanja, itd. Tako da je tu je, tu bi, tu
bi dobro bilo da stvari idu veoma brzo.
Milošević: Sad mi moramo stvari da radikalizujemo i ubrzamo,
to je potpuno jasna tvar.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Da stvari radikalizujemo i ubrzamo, a videćemo
hoće li EZ biti na nivou svojih garancija, da oni prestanu s tim
nasiljem i da oni izvrše suspenziju svojih odluka.
KARADŽIĆ: Da li, da li da to u vezi sa srpskim nasiljima u
Hrvatskoj, da li je to uslov?
Milošević: Sve je unutra, da se svako nasilje mora prekinuti.
KARADŽIĆ: Da. Da, da. Dobro, ja mislim da bi sad bilo
neophodno sutra ili prek’sutra da sjednemo odavde, odozdo
Milan, i, i, ako treba odozdo Momir i šta ja znam, da sjednemo
jedno sat, dva vremena, do...
Milošević: Sutra bi to bilo najbolje.
KARADŽIĆ: Došao bi i Nikola.
Milošević: Sutra bi bilo najbolje.
KARADŽIĆ: I Krajišnik, i ja mislim da bi se da bi to morali,
onda bismo morali dole ustanovit jednu kancelariju, tamo gdje
smo ono nas dvojica bili.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Jednu kancelariju koja bi stalno radila.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tu više...
Milošević: Sutra bi, sutra bi to bilo najbolje.
KARADŽIĆ: U koje... u koje doba?
Milošević: Kad ti možeš da dođeš?
KARADŽIĆ: Pa ako krenem ujutro rano, mogu oko jedan’est,
dvan’est.
Milošević: ‘Ajde da preciziramo u dvanaest.
KARADŽIĆ: U dvanest, hoćemo li, ‘oću ja zvati ovoga
Milana ili neko drugi?
Milošević: Zovi ga ti.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Zovi ga ti.
KARADŽIĆ: Dobro. A odozdo iz Crne Gore treba li…
Milošević: Dogovorit ću se ja s Momirom.
12
KARADŽIĆ: Dobro. Odavde ko, Nikola i Krajišnik, dosta.
Milošević: Pa uzmi njih dvojicu, dosta ti je.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Dosta ti je to.
KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno onda.
Milošević: ‘Ajde važi.
Razgovor vođen 2/3. jula 1991. između Radovana
Karadžića i Radoslava Brđanina
Početak razgovora je nerazumljiv.
Brđanin: …centar za veleizdaju zemlje.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Centar za isto mišljenje, postoji stepen konfrontacije
cijele slobode, ne može garantovati da se srpski narod neće
sam organizovati u svoju odbranu. Mi, mi ćemo odavde da
podržavamo stvaranje na jednom sastanku ovdje u Beogradu
srpske vojske, da bi se jasno shvatilo da, da da je ovo
veleizdaja, da je gotovo.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: I da narod više ne vjeruje u Bosnu.
KARADŽIĆ: Gledajte Brđo, stvaranje srpske vojske bi
postavilo granicu na Drini, stvaranje srpske vojske bi dovelo
do raspada ove vojske i svako bi zahtijevao dio tehnike sebi.
Brđanin: Da.
KARADŽIĆ: Stvaranje srpske vojske bi dalo predtekst za
ulazak evropskih snaga, jedino što ne smijemo da radimo je da
ne smijemo da stvaramo srpsku vojsku, to je više nego jasno, a
šta vam je ovo nego srpska vojska, kad se ovi drugi niko ne
odaziva na, na, na ovo na, na, na mobilizaciju.
Brđanin: Ma da, i to sam prokomentarisao.
KARADŽIĆ: Prema tome to je dobro, treba, treba uputiti
prijekor našoj braći, što se ne odazivaju na, na, na, nego su
samo Srbi i ponovo je zapalo, recite slobodno, ponovo je
zapalo da samo Srbi brane Jugoslaviju, dok se ostali pa... da li i
aktivno bore protiv Jugoslavije, ili pasivno drže u njenoj
odbrani.
Brđanin: Dobro, al mi smo ovo prokomentarisali ovako, sad su
sve srpski rezervisti otišli u armiju, pa su ponovo srpska sela
ostala sa ženama i djecom, koje oni mogu poklati preko noći.
KARADŽIĆ: Dobro, to jedno, a drugo, kažite Jugoslaviju
ponovo brani srpski narod, dok se ostali ili aktivno bore protiv
nje, ili se drže pasivno u njenoj odbrani, ne odazivajući se na
regrutaciju.
Brđanin: Dobro.
KARADŽIĆ: To, to iza te rečenice možete slobodno staviti.
Brđanin: U redu, u redu, onda to je to, to je tu sve.
KARADŽIĆ: Dobro Brđo, a najviše mi je stalo da orkestrirate,
tamo, ovo sve što je oko Markovića i to da, da, da vas ništa ne
iznenadi.
Brđanin: Dobro.
KARADŽIĆ: Ali sve mora bit pod jednom komandom, a vi
ćete biti sa nama u direktno u kontaktu, a bićete u kontaktu i sa
drugima.
Brđanin: U redu.
KARADŽIĆ: I dole s Milanom i gore ćete imati, imati vezu.
Brđanin: Ja samo ovo nisam, ovaj, danas hoćemo li mi da
sazivamo sastanak prekosutra svih ovih, ispred svake opštine
po jedan, da li ćemo zovnuti ove ispred teritorijalne odbrane,
ili načelnike za civilnu zaštitu ili nekoga moramo odrediti, ko
će biti komandant po opštinama.
KARADŽIĆ: A zar nisu opštine to već odredile?
Brđanin: Pa jesu, ali ima tu dosta pobrkanih stvari.
KARADŽIĆ: Dajte.
Brđanin: Po meni, sekretar za opštenarodnu odbranu treba
ostati u regularnoj vojsci.
KARADŽIĆ: Treba, treba.
Brđanin: E, znači treba se bazirati na civilnu zaštitu, više nego
na to, jer je to pri vojsci.
KARADŽIĆ: Ja, jeste, jeste.
Brđanin: E, pa to onda može.
KARADŽIĆ: Dajte molim vas, ma molim vas za jedan dan
ustanovite te komande po opštinama, te civilne zaštite.
Brđanin: E to je ustanovljeno, ustanovljeno je po opštinama,
nego mi sad hoćemo nešto drugo, da vidimo ko će biti u tom
glavnom štabu.
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
Brđanin: Ajde.
Razgovor vođen 8. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Radovane.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ja sam razgovar’o sa najvišim mestom.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Molim te, ovo treba da razumeš jer što se kaže ne
mor... ne mogu da ti sve objašnjavam.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Od strateškog značaja je za budući RAM, znaš šta
je RAM?
KARADŽIĆ: Da, sve znam, sve znam.
Milošević: Da banjalučka grupacija bude sposobna i mobilna.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Zato mora pod jedan, obezbedi da ona bude
sposobna i mobilna, i da nema nikakvih probiema. I dva, za
jedan sat se javi Uzelcu sa pozivom na dogovor.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Na najvišem mestu.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Sve koliko ti daš ljudi dodatnih.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Koji treba da ostanu da čuvaju kuće i teritoriju, i
blokiraju te HDZ-ove centre, itd. Sve će ih naoružati, sve će im
obezbediti, helikoptere ćemo doterati, i sve to.
KARADŽIĆ: Odlično, molim vas istu da...
Milošević: Prema tome, ja te molim broj jedan, i broj dva,
lično moraš regulisati. A, ovo drugo, Kupres, jako je važno.
KARADŽIĆ: Dob...
Milošević: A ono treće što sam ti rekao, miting, zbog
međunarodne javnosti izuzetno važno.
KARADŽIĆ: Ide, ide to. Nego ovo mi recite, možemo li istu
stvar urediti da, da mi vrate oružje TO u Šipovu, i u
Mrkonjiću.
Milošević: Ma to je sitnica bre.
KARADŽIĆ: Pa dobro, nek mi naoružaju tamo, evo ja sam...
mi smo spremili 170 u Mrkonjiću, i 150 u Šipovu, i oni su
spremni da idu na Kupres.
Milošević: Je l’ to, je l’ to isto nadležan taj Uzelac?
13
KARADŽIĆ: Ne, ne, ovo je, ovaj, ja mislim da jeste on, jeste,
jeste.
Milošević: Kaži mu i to, brate, nema problema...
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Ne možemo za svaku sitnicu da raspravljamo
ovako...
KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Ova, ovih 150 i 170 ide na
Kupres, a na Kupresu imamo 750 ljudi od...
Milošević: Ma i nama je bitno da taj bataljon koji je digla
vojska, na Kupresu bude, bude tamo i da bude kako treba.
KARADŽIĆ: Biće, ali ako dobiju. Ovi nek se stave pod
njihovu komandu, ovi koji ostaju jer je Kupres užasno... to je
50, tu su stradali tokom rata užasno Srbi.
Milošević: Da ti kažem nešto, čak je i ovaj ludi Šešelj jebo
mater juče opoziciji.
KARADŽIĆ: Vidio sam, čuo sam.
Milošević: Znaš šta im je rek’o, kaže - pa zar ste se sad, kaže,
kad JNA treba da brani srpski narod, rešili da napadate JNA.
KARADŽIĆ: Da, da, to je...
Milošević: To onaj kaže što ima kravatu Cimermanovog
kelnera.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Jebo te Bog.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I da je i njemu jasno...
KARADŽIĆ: Jasno, jasno, sigurno.
Milošević: A ovim izdajnicima nije jasno.
KARADŽIĆ: Vidio sam to, vidio sam.
Milošević: Juče u direktnom kontaktu sa Mesićem.
KARADŽIĆ: Imate li slučajno Uzelcov telefon?
Milošević: Nemam ja to, ali nađi to, nek ti nađu ovi tvoji.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro.
Milošević: Nek ti nađu, i molim te za sat...
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Sad je jedan, u dva mu se javi.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: I reci molim vas ja želim da obezbedim
maksimalnu političku podršku...
KARADŽIĆ: Hoće li, hoće li on primiti i još naših mladića
ako mu treba, ili samo ono, što je, što je ve...
Milošević: Primiće ako treba, ali dajte vi kol’ko god odredite
da vam treba tu da ostane, biće helikopterima prebačeno za
njih sve da imaju, da ostanu, to da čuvaju.
KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno.
Milošević: Prema tome ima sve.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Ali ovo je sad biti ili ne biti prema Krajini, jer oni
hoće da odseku Krajinu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ne da idu na Knin jer bi ih mnogo izginulo, ali će
okolo da prođu.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, sad ćemo mi...
Milošević: ...u JNA, što njih tamo ne zaustavi. Kako će da ih
zaustavi samo oklopom ako nema tri brigade.
KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno. Sve će biti u redu.
Milošević: Kad, mislim sad je, što se kaže, rat je i ovo je jedna
strana.
KARADŽIĆ: Nema nikakvih problema.
Milošević: Molim te, vodite o tome računa.
KARADŽIĆ: Samo mi, da ako me brojevi posluže, mislim da
će to biti gotovo.
Milošević: Ima... mora te poslužiti sve.
KARADŽIĆ: Hoću, hoću, dobro. Hajd’, čućemo se, javite se
opet.
Razgovor vođen 9. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
(nedostaje prvi dio razgovora)
KARADŽIĆ: Pa ide prilično dobro, ja sam ovde, bili su juče
kod mene neki drugovi tu i malo smo porazgovarali. Oni će
početi preko Saveza boraca neke dobrovoljačke odrede, mi
smo se dogovorili da idu naši, mi ćemo….
Milošević: Naši moraju listom da idu da se odazivaju.
KARADŽIĆ: Da idu, da idu, i dogovorili smo se mi da idu
samo sam malo molio njih ono što sam vas molio. Kada pođu
neka zadrže polovinu tu u svojoj kasarni, odnosno na zbornom
mjestu da njima mogu da stacionarno tu da djeluju, a pola neka
vode sa sobom.
Milošević: Ma mora da bude vaš stav svuda, apsolutan odziv u
JNA i od takvih stvari, sve unutra menja.
KARADŽIĆ: Ide, ide.
Milošević: To je jako važno da to ide, da funkcioniše.
KARADŽIĆ: Ide, ide, ide...
Milošević: Ako, ako bi vi tu napravili neki incident onda je to
strahota.
KARADŽIĆ: Halo, halo, halo (veza se nakratko prekinula, ali
je ponovo uspostavljena)…
KARADŽIĆ: Nešto nas je prekinulo.
Milošević: Neko je prekinuo vezu.
KARADŽIĆ: Da, da, ovi to slušaju, ovdje vidite kako, ovaj,
kod nas je to dobro, ide, ali je jedini problem što bi trebalo to...
a ostane da tišti ljude tu lokalno.
Milošević: Neće biti lokalnih problema uopšte. Vojska mora
da bude koncentrisana i da bude jaka jer ovi to rade sad u
Hrvatskoj, je da naprave veliku ofanzivu ako mi ne budemo
imali dovoljno snaga, onda zajebi, što se kaže, svako to selo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Od toga nema ništa.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro mislim, ja sam već zvao naroda
150 iz Ključa i 150 iz Mrkonjića da se priključe kao pratnja
tenkovima na Kupresu. Oni tamo nemaju pratnje, pješadijske.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: To se svako dijete može zapaliti, ja sam dao 300
momaka da idu tamo.
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: A svuda ćemo mi dati po 300, 400 momaka u
svakoj opštini, samo ja molim da ih obuku i da ostane bar po
stotinu tu lokalno da narod bude siguran.
Milošević: Dobro, Radovane.
KARADŽIĆ: Nek’ ih drže u kasarni, ali nek’ budu tu u mjestu.
Milošević: Ima nekih ideja da se pravi taj miting u Sarajevu za
Jugoslaviju.
KARADŽIĆ: Probali su da me pitaju, ja sam to podržao kad su
već zakazali.
Milošević: Ako si podržao i dobro je što si podržao i dobro bi
bilo da Srbi krenu na taj miting u velikom broju.
KARADŽIĆ: Slušaj, znaš šta.
Milošević: Jer vidi šta je, ja ti ovo sad skrećem pažnju na jednu
stvar, to međunarodni aspekt je bitan.
KARADŽIĆ: Jasno, znam, znam.
Milošević: Iz centra Jugoslavije, znači traži se podrška
Jugoslaviji.
14
KARADŽIĆ: Sve, sve sam ja to shvatio, jedino.
Milošević: ... međunarodni aspekt je bitan da se vidi na
međunarodnoj sceni jedno raspoloženje.
KARADŽIĆ: Sve sam to odmah shvatio istog časa, ali ako bi
im propao taj miting to bi bila velika bruka.
Milošević: Apsolutno, ali to bi bila nama vrlo jedna, kako bih
rekao, otežavajuća okolnost. Mora pred međunarodnim
faktorom da se vidi da je veliko raspoloženje, i to baš u centru
Jugoslavije, za Jugoslaviju.
KARADŽIĆ: Ja sam dao već instrukcije da sve susjedne
opštine, da dođu, u što većem broju. Mada je, dole se u
Hercegovini malo da vam kažem, ponašaju katastrofalno.
Onaj, koga ja znam inače…
Milošević: Ko je taj?
KARADŽIĆ: Pa iz SK Pokreta za Jugoslaviju, on dole nudi
oružje i koješta, ali mora biti spisak i pristupnica za SK Pokret
za Jugoslaviju. Dole su Srbi ogorčeni da neko sad pokušava
izvući korist iz ove nevolje.
Milošević: Pa ne treba to da radi, jebo mu pas mater, ja ga ne
znam ko je taj.
KARADŽIĆ: To je katastrofalna, ovo su ova dvojica koji su
bili kod mene, nisu ni pomenuli stranačko i rekli su da to
Savez boraca organizuje, ja sam rekao, nema nikakvih
problema, mi ćemo to podržati, mada, mada je rizik veliki.
Milošević: Ma, pa zato to nam je neophodno da takve stvari
sada odu jer ne treba se plašiti to ništa.
KARADŽIĆ: Dobro, idemo mi.
Milošević: Ma ništa neće biti ako ti digneš one tvoje.
KARADŽIĆ: Ne, ne, idu svi, idu svi.
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Od Han-Pijeska i Sokoca, svi okolo Sarajeva,
sve ide.
Milošević: Samo je bitno da time se štiti Jugoslavija, i da
imamo taj međunarodni efekat, to je jako bitno.
KARADŽIĆ: I moj Izvršni odbor je sinoć izdao jedno
saopštenje. Ono će danas biti na radiju, a sutra u štampi, gdje
smo napali taj nacifašizam i miješanje stranih sila u cijepanje
Jugoslavije, poruku o cijepanju Jugoslavije i ... rata i formirali
smo armiju i sve njene akcije (vojna obaveza, mobilizacija i
odvajanje zavađenih, sukobljenih strana koje su usmjerene na
čuvanje Jugoslavije).
Milošević: Kad će to biti objavljeno?
KARADŽIĆ: Danas će biti na radiju i televiziji, a sutra u
novinama.
Milošević: E, odlično, odlično.
KARADŽIĆ: Tako da se zna da je tu, onda smo skrenuli
pažnju na ove izbjeglice u Bosni, njih niko ne vidi, ovaj
zvaničnici ovi ne vode o njima računa.
Milošević: Dobro, dobro, to je jako dobro.
KARADŽIĆ: Recite, kako ovo na Brionima izgleda?
Milošević: Pa oni se bi… dogovaraju, ali oni su stavili njih u
proces.
KARADŽIĆ: Da.
(Jedan dio razgovora je nerazumljiv)
Milošević: Oni su stavili njih u proces, kao oni moraju da trpe
svaku obustavu vatre, da moraju... i tako dalje, tako da…
KARADŽIĆ: Da, da, to je jasno. Dobro, to ćemo da ovaj
uradimo. Mi smo tamo digli rezervni sastav milicije u Krajini,
jer smo dobili neke naznake da bi ovi mogli da napadnu.
Milošević: Mogu, mogu, to je verovatno.
KARADŽIĆ: I to da možda pređu i sa bosanske strane, pa smo
to spriječili.
Milošević: To može da se desi i vodite o tome računa.
KARADŽIĆ: Dobro, ali kako se oni usuđuju da napadnu sada
kad su tu Evropa i posmatrači.
Milošević: Pa, oni hoće... pred svršen čin oko nekih stvari,
znaš, i ja se nadam da oni to neće smeti da urade, kako su
planirali sad kad su ovi, jer danas dolazi mnogo posmatrača
itd. Međutim, njima nije verovati.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Njima nije verovati.
KARADŽIĆ: Da, da, imaju li ikakvu pomoć ovi tamo, Bosna
ništa, sad ništa, sve stoji, ništa nema.
Milošević: Imaju, Boga mi, veliku pomoć.
KARADŽIĆ: Ovi tamo, je li?
Milošević: Kako da ne.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, čućemo se onda.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Vi se javite možda dnevno, vrlo mi je važno da
čujem ocjene vaše jer ovaj…
Milošević: Ja sam juče bio u Vojvodini.
KARADŽIĆ: Da, čitao sam to.
Milošević: Eto mi smo.
KARADŽIĆ: …je bilo tamo?
Milošević: Odlično.
KARADŽIĆ: Odlično.
Milošević: Odlično.
KARADŽIĆ: ...što je… jer ovo što radi opozicija to je haos
jedan.
Milošević: Pa to je ista izdaja... imam sve podatke da je Vuk
Drašković razgovarao sa Mesićem.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I da se dogovara sa Mesićem, kako da podeli armiju
i kako da podeli rukovodstvo Srbije.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: To su strašne stvari, čoveče.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Navodnog prijatelja kolaborira(?) sa neprijateljem.
KARADŽIĆ: Da, da, to će ga koštati potpunog sloma.
Milošević: Koštaće... do, ali šta treba da nam košta sad.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro, molim vas da se čujemo tokom
dana.
Milošević: Važi.
Razgovor vođen 9. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Za dalje pregovore, ako bi, čak i ako bi on odbio,
da vi objavite s ovim drugima.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Jer to onda stvari tako komplikuje dalje na način
koji nama više odgovara.
KARADŽIĆ: Da, da, to je dobra ideja. Ovaj, inače je, on se
vani ponaša potpuno, ako ovo za ovu nedelju dana ne potpiše,
mi ćemo izvršiti neke promjene u Predsjedništvu, zamrznuće
naši rad i radit će kao autonomne ličnosti, kao…
Milošević: Da, ali ti je to onda, tu ti je onda oslonac, evo
Muslimani, Srbi dogovaraju se ovo, ovaj odbija, time hoće da
uvuče u rat, molim, mi to imamo kao oslonac, i onda su oni tu
u vrlo nepovoljnoj situaciji.
KARADŽIĆ: Da, da, to ćemo da mu vratimo. Mislim da su
ova dvojica iskreni, jer oni, ovaj, otvoreno, pa čak i Alija kaže,
kaže s njima su oni raspravljali, zašto nije uradio neke stvari.
15
On kaže da nije mogao da provede to od Srba, a kaže što nisi
onda išao u konfrontaciju, pa ne mogu kaže eno tamo 10 posto
u Hrvatskoj pa im ne mogu ništa, a ovdje bi 35 posto njih
zapalilo Bosnu. Pa onda mu ovaj kaže, pa što to ne uračunaš,
moraš razlučiti ili ćeš se sukobiti sa Srbima ili ćeš se
sporazumjeti sa Srbima. Nema ti treće.
Milošević: Radovane, znači meni ostaje da sutra na
Predsedništvu vidim, da se mi nađemo posle, je l’ tako?
KARADŽIĆ: Da, da, ako bude dolazio i Zulfikarpašić, ja ću
vama to sutra javiti prije Predsjedništva, a ako ne bude dolazio
Zulfikarpašić, onda sa Alijom tokom neke, neke pauze ili
nekako se izdvojite i dogovorite se da, pitajte ga vi, no,
odnosno vidjećete kako. Vjerovatno će i on sam započeti to.
Čujem da imate pregovore u Bosni, kako ta stvar stoji, da li od
toga nešto ima ili nema? Treba ga rezolutno pitati, ima li od
toga nešto ili nema? Jer, ovaj, nemamo mi razloga da više…
Mislim da je kod Muslimana... (kratki prekid). Ima li šta novo
u Hrvatskoj, nema?
Milošević: Nema ništa danas novo specijalno, sutra ćemo se
čuti pa ćemo se dalje dogovoriti.
KARADŽIĆ: Dobro, a recite ovaj Draganu, Babić se pozivao
na njega, da je on za to da se spajaju Krajine i tako.
Milošević: …nije tačno.
KARADŽIĆ: Ma, znao sam ja odmah da nije tačno.
Milošević: Nije to, nije sigurno odozgo.
KARADŽIĆ: On, znao sam ja da nije tačno. Milan je nesmiren
čovjek, on stalno nešto burgija.
Milošević: Tačno.
KARADŽIĆ: Burgija stalno.
Milošević: Dobro, čujemo se sutra.
KARADŽIĆ: Pozdravite tamo, doviđenja.
Milošević: Prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 9. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i generala Nikole Uzelca
Uzelac: Poštovanje.
KARADŽIĆ: Dobar dan druže generale.
Uzelac: Kako ste?
KARADŽIĆ: Evo, hvala.
Uzelac: Mi nismo imali prilike da se lično upoznamo, ali ja vas
dobro znam.
KARADŽIĆ: E, hvala lijepa. Ja sam o vama čuo vrlo lijepe
stvari. Evo šta je, ja ne znam da li ste bili u kontaktu gore sa...?
Uzelac: Jesam. Rekao mi je da ćete se javiti.
KARADŽIĆ: Jeste. Evo kako, mi smo...
Uzelac: Znate šta, ja od vas molim?
KARADŽIĆ: Recite.
Uzelac: Samo političko delovanje.
KARADŽIĆ: Dobro. Da, da.
Uzelac: U svim opštinama, preko radija, preko štampe, preko
svega animirajte sve. Osudite te pozive i te izdaje. U tom
smislu.
KARADŽIĆ: Dobro.
Uzelac: U tom smislu, a ja ću, evo, već sam dogovorio, oni će i
da podignu vanredno stanje. Da uvedu vanredno stanje u ove
opštine, ove granične, ovih pet-šest opština, uključujući i Banja
Luku.
KARADŽIĆ: Dobro.
Uzelac: Dobiće vojnički, ovaj obavezu, dićićemo i TO.
KARADŽIĆ: Dobro.
Uzelac: Da bi obezbedili kontrolu teritorije jer se ljudi upravo
plaše pomeranja, a ne može da se ne pređe Una. Mi moramo
preko Une.
KARADŽIĆ: Dobro.
Uzelac: E, u tom smislu treba pripremiti politiku.
KARADŽIĆ: Dobro. Evo kako, mi smo već…
Uzelac: Pozivom svih građana, ne samo SDS-a.
KARADŽIĆ: Svih građana, svih građana, jeste.
Uzelac: Svih građana.
KARADŽIĆ: Evo kako, mi smo dali već uputstva našim,
našim ovaj, svim patriotskim snagama. Mi smo tako…
Uzelac: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Biće izdato još jedno…
Uzelac: Tako i tu će biti i dobrovoljaca kasnije d…
KARADŽIĆ: Jeste. Mi smo dali uputstvo, što se naše stranke
tiče i naših opština u kojima mi imamo vlast.
Uzelac: Da.
KARADŽIĆ: Dali smo uputstvo da sve dižu i da sve stavljaju
pod komandu JNA.
Uzelac: Odlično.
KARADŽIĆ: Ja molim vas, da vi to prihvatite, ali vas molim
da…
Uzelac: To smo se mi već dogovorili. Ovaj s kim sam ja…
KARADŽIĆ: Da.
Uzelac: Kontaktirao, to je prihvaćeno tako i to je dobro.
KARADŽIĆ: Važno je da ostane dio ovih preko 40 godina i
ostalih, da ostane dio da se zaštite sela.
Uzelac: Jeste.
KARADŽIĆ: A sve drugo vi operativno uzmite i vodite gdje
hoćete.
Uzelac: Okej.
KARADŽIĆ: Prema tome, mi se nećemo baviti nijednim
vojnim poslom, osim politički da osnažimo mobilizaciju i
dobrovoljce.
Uzelac: E tako.
KARADŽIĆ: Da se vama jave pod komandu. Jedino što je
problem, problem je u tome što se mnogi od njih boje da će
otići svi, da neće ostati niko da štiti…
Uzelac: Zato TO dižemo. Dižemo komplet TO u ovih pet
opština.
KARADŽIĆ: I TO ostaje na teritorijama?
Uzelac: I ostaje na teritoriji. Neki će možda, ovi koji su opera...
koji su oni pokretni, to je recimo brigade…
KARADŽIĆ: Da, operativno ići na…
Uzelac: To će ići, približavati se tamo. Možda će biti i
prebačeni, je li...
KARADŽIĆ: Dobro.
Uzelac: To su dve brigade samo.
KARADŽIĆ: Dobro.
Uzelac: A svi odredi, sve čete, svi vodovi ostaju na teritoriji.
KARADŽIĆ: Dobro. Ovako, molim vas, dobrovoljci koje smo
mi rekli takođe da se jave.
Uzelac: Da.
KARADŽIĆ: Sve stavljamo pod vašu komandu i ništa pod
našu.
Uzelac: Dobro.
KARADŽIĆ: Samo vas molimo da dio dobrovoljaca starijih
ostavite u, na područjima, sa vašim poručnikom i sa vašim
komandantom.
Uzelac: Odlično.
16
KARADŽIĆ: A dio ćete da upotrijebite. Ja sam rekao da se
odmah javi 150 ljudi iz Šipova i 150 iz Mrkonjića, na Kupresu
da se stavi na raspolaganje za pratnju tenkovskoj jedinici.
Uzelac: Odlično.
KARADŽIĆ: A, ima u Mrkonjiću ima dosta, koliko znam,
dosta oružja tamo u nekom magacinu.
Uzelac: Imamo mi dosta.
KARADŽIĆ: Sve što mi vama pošaljemo vi naoružajte i vi
komandujte. Mi ćemo samo da djelujemo politički i patriotski.
Uzelac: Eto tako.
KARADŽIĆ: Ali nam je važno da možemo našem narodu da
kažemo: ne brinite, vojska će braniti i teritoriju i sela i braniće
udaljena područja.
Uzelac: Dogovoreno.
KARADŽIĆ: Dogovoreno. Ako, imate li vi naše telefone?
Uzelac: Ja nemam. Daj, dajte, ovaj…
KARADŽIĆ: Ako bude potrebe, molim vas uzmite ove ovdje
su 270 - 951; 270 - 952; 270 - 572; a kod kuće je 271-354 i 32029, a specijal je 2330. Vaši mogu da me nađu u svaka doba.
Uvijek će neko znati gdje sam. Da se... ovaj…
Uzelac: Dobro, važi.
KARADŽIĆ: Dogovoreno. Hvala vam.
Uzelac: Hvala lijepo.
KARADŽIĆ: Doviđenja.
Uzelac: Hvala.
Razgovor vođen 8. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Halo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Kako si Radovane?
KARADŽIĆ: Evo, hvala Bogu dobro, a vi?
Milošević: Hvala Bogu i ja sam dobro, ali sam poprilično
umoran, mogu da ti kažem, jer smo imali malo noćas nekih
egzertira koji su takođe Bogu hvala dobro prošli.
KARADŽIĆ: Šta je bilo, kako se može(?)…
Milošević: Pa, malo smo u ovim nekim delovima gde smo hteli
da neke stvari vidimo, videli kako to stoji, dobro stoji,
zadovoljan sam.
KARADŽIĆ: Je li to na Dunavu ili dole u Sandžaku?
Milošević: Biće u Sandžaku možda, ovi će nešto da....
KARADŽIĆ: 26-tog sam ja čuo, umjesto da...
Milošević: Danas je 26-ti.
KARADŽIĆ: Je li danas 26-ti?
Milošević: Ali poslao sam dole ljude i biće malo ti neki
Muslimani da daju neke izjave, mi ćemo više da se tome
narugamo nego to ćemo da...
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Milošević: Ozbiljni, ja sam rek’o nemoj da shvatite ozbiljno
nego ih zajebavajte.
KARADŽIĆ: Da, da, to je budaletina, to je njima pokriće.
Milošević: …izginuli strašno jučer na Dunavu.
KARADŽIĆ: Jučer na Dunavu je l’?
Milošević: Da, preko 100 poginulih ima. Eto to, ja mislim
negde blizu 200 poginulih, jer je vojska takvom vatrom
krenula da je to strašno videti.
KARADŽIĆ: Da, da. I vojska se kali pomalo, je li, ni to nije
loše?
Milošević: Ma cela stvar je da se izvede jedna ozbiljna
operacija o kojoj smo razgovarali. Cela stvar je u tome i
mislim da to vrlo, vrlo, znaš kako, to je k’o hirurška operacija,
k’o da je na.... i ja mislim da sve poteze koje sam do sada
povuk’o su urodili plodom.
KARADŽIĆ: Sve je bilo baš, ovaj, ja kažem ovim mojim
saradnicima, ma nije to ništa nasumice, mi smo o tome
razgovarali u septembru prošle godine.
Milošević: Budale bre, misle ovi sve što leti da se jede. A onda
ovi kreteni idu tamo Vuković, Vasiljević... da vide, tu imaju
odrede, jučer kod mene je ambasador naše, znate, mene Srbi
obaveštavaju kažem ja, možete vi da nađete Srba koliko hoćete
koji će da vam kažu neke neistine kad im date pare.
KARADŽIĆ: Jeste.
Milošević: A on kaže kako, kako, pa kažem ja zbog ludih
razloga, odkud znam, kaže on, ali molim vas otkud Srbima
oružje, kažem ja njemu Srbi uvek imaju oružje, mi smo takav
narod, mi vam nikad nismo bili bez oružja.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A on, šta sad on da mi kaže i pičku materinu. Je l’
imaju i bacače, ja kažem pa i bacači su oružje (smije se).
KARADŽIĆ: (smije se)
Milošević: On je genije.
KARADŽIĆ: Šta su ovi mislili, da Srbi neće imati oružje, da
će da ih pomlate.
Milošević: Sad ću ja da mu kažem, ja sam im poslo’ to sve. Ma
to je, nije razuman uopšte.
KARADŽIĆ: Je li to bio ambasador ili neki njegov?
Milošević: Ne, ne, ambasador.
KARADŽIĆ: Ambasador. E Bože moj.
Milošević: Ne primam ja nikoga ispod ambasadora.
KARADŽIĆ: Ovaj, a...
Milošević: On je genije, kaže znate mi bi došli kao monitoring
tamo u Hrvatsku, ali da nam garantujete da neće da bude...
KARADŽIĆ: Pucanja.
Milošević: ....nego vi... sa Hrvatima jer uopšte srpska sela ne
jure crne legije po Hrvatskoj, njihova sela su tamo gde su.
KARADŽIĆ: Da, ne idu Srbi u hrvatska sela nego obrnuto.
Milošević: ...prestanu da napadaju srpska sela, prestaće svako
pucanje jer Srbi se samo brane.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Ma znaju sve oni to, samo ih
treba...
Milošević: Hoće u stvari da napravi lažnu simetriju, ja sam mu
to i rekao, čemu vi tu svu tu simetriju, mi nemamo tamo
nikakvih trupa i vi hoćete sad da vam ja javno izjavim da neće
biti trupa, što će reći da time priznajem da ih je do sada bilo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: ....vi pitajte Mesića i njegove halucinacije oko toga,
to mene ne interesuje. A vi dobro znate da se nikakve trupe ne
bi mogle sakriti kad bi i postojale.
KARADŽIĆ: Da, da, jasno, imate seljake koji brane kuće i šta
hoćete.
Milošević: Ma naravno. Čujte, meni će doći ujutro onaj
Zulfikar i ja sam pročitao ovaj sporazum, ne znam jeste li vi
ostali na njemu.
KARADŽIĆ: Pa on je bez ijedne primjedbe otiš’o i ono reko’
da savezna država i brojne druge stvari, nek se zadrži na
ovome, meni nije bilo bitno. On to komentariše u novinama
mnogo lošije, kao savez država itd., međutim ako on prihvata
ovo kao manifest, kao jednu stvar koja se objavljuje, on želi da
neke tajne protokole potpišemo gdje ćemo precizno odrediti, ja
sam rekao nemojmo sad precizno određivati, nek’ to život
završi. Život će nam ukazati na neka rješenja, važno je da mi
sada Srbima i Muslimanima potpišemo jedan javni manifest.
17
Milošević: I kad bi to bilo, reci mi?
KARADŽIĆ: Pa čim se ovaj vrati iz Amerike.
Milošević: A ovaj će se vratiti sutra ili prekosutra.
KARADŽIĆ: Da, da, odmah znači iza nedjelje, samo mislim
da Zulfikarpašić sad već pokušava, najbolji je bio prvi put, već
sada on to pojeftinjuje, hoće da dobije neki prostor ovaj,
mislim da mi nismo…
Milošević: …stavim primedbu da sam pročitao sporazum i da
je to oko države suviše utopljeno u ostali tekst da se dovoljno
jasno to ne vidi, mada nećemo sada da ga menjamo... takav ali
naprotiv ja hoću da ga potkupim.
KARADŽIĆ: Ja, on je dodao, on je taj ne znam koji ono,
četvrti paragraf da BiH ima svoje državno-pravne ingerencije
da su... na svojoj teritoriji, a ja sam onda dodao, pod uslovom
da je osnov ustavno-pravnog sistema savezni Ustav.
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Prema tome, ako će tako biti, onda može. Mislim
da smo mi toliko jaki ovde da i uopšte da nam je situacija
dobra, da nema potrebe da...
Milošević: Malo je naravno, malo je nejasna ona poslednja
tačka gde se govori svih šest itd., te da nema ništa, mada bi
trebalo, može da se kaže...
KARADŽIĆ: Ima deveti paragraf koji nije tu napisan, koji je
kod Nikole, a nije ga još Zulfikarpašić vidio gdje se kaže da
ćemo da živimo sa onim narodima koji hoće da žive u takvoj
Jugoslaviji.
Milošević: Dobro, može da ostane i bez devetog, ne treba ga
čak ni dodavati da bi se time stvari ljuljale, a možda onaj osmi
da se malo još, može čak i onakav da ostane, ali da se
podrazumeva da mi smatramo da je dobro da su svih šest, ali
da ne dovodimo u pitanje pravo bilo kog naroda da se izdvoji
ako želi.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, samo smo rekli da mora
sporazumno. Vidite, mislim da je Momo Krajišnik tu dobro
opazio, oni ipak pokušavaju da stvore neke prilike da to narod
kaže da djevojka časno da, da da, a da bude časna. Oni
pokušavaju da Franji omoguće eventualni ostanak u zemlji.
Milošević: Ma od toga nema ništa, nek’ pustite ih to, to su
bezuspješni pokušaji, Franjo je potpuno krahir’o.
KARADŽIĆ: Ali može on da padne gore.
Milošević: Pa neka padne.
KARADŽIĆ: Pa ne bi valjalo.
Milošević: Znaš kako će da padne, ako padne doćiće mesto
njega samo gori od njega.
KARADŽIĆ: Samo gori, ja.
Milošević: ...
KARADŽIĆ: Ma mogla bi Savka, ja, Savka je mnogo
pametnija od njega i ovi, ova...
Milošević: Ma nema govora, mogu da dođu samo ovi, ovi
ekstremniji čoveče.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Koji neće da čuju nizašta, a u ovoj situaciji to nama
uopšte nije opasno, jer Slovenija je definitivno izašla.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Znaš, tako da oni pritiskujući ovde ne mogu ništa
da naprave.
KARADŽIĆ: A, kod mene su bili još neki Muslimani koji
imaju čak neke svoje formacije navodne, koje peterostruko
prikazuju, oni se plaše da se mi ne dogovorimo sa Hrvatima, ja
sam rek’o mi se možemo dogovoriti sa Hrvatima, nije nama
ovaj, među nama je lako da se dogovorimo sa vama, jer
između vas i nas nema jama, između nas...
Milošević: ...Hrvati stalno traže dogovor sa mnom.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Milošević: Sa Franjom da se dogovorim, ako ćemo njegovu
šemu, mogu da se dogovorim za pet minuta.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Za pet minuta.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Prema tome, oni to ne cene dovoljno, ja ću to sutra
da kažem ovome.
KARADŽIĆ: Da, da i tu njemu treba jasno reći do znanja da to
je savezna država, kakve su druge savezne države u Evropi, i
tu nema razgovora, on…
Milošević: Ti ceniš da se to može na primer uraditi već u
ponedeljak, majke...
KARADŽIĆ: Pa ne znam da li baš u ponedjeljak, ali
vjerovatno utorak, srijeda bi moglo.
Milošević: Sad će Predsedništvo Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Vreme prolazi, sad je vreme jako bitno. Onog
trenutka kad bi ove tri republike to rekle, to što vi napravite
sporazum, to će da bude dobro za Bosnu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali nema pravnog efekta...
KARADŽIĆ: Bez težine, jeste, jeste na državnom nivou.
Milošević: I izjave te republike centralne koje, koje znače
Jugoslavija će preživeti.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Jugoslavija će preživeti.
KARADŽIĆ: Samo da ne daje on ovoj mogućnosti ovome da,
da on ostaje tu na neki način i da nas ponovo razlabavi, mislim
da ovo mora biti država bolja nego što je od sedamdeset
četvrte na ovamo.
Milošević: Pa naravno, a reci mi gdje je on to u novinama
izjavljivao da...
KARADŽIĆ: Evo u “Oslobođenju”, sad ću vam pogledati, kod
ovog momka mi je “Oslobođenje”. On je šest, sedam tačaka
imao i više nego što smo se dogovorili u javnosti.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Taksativno naveo je mislim da to nije, da to nije
korektno, ali mislim u svakom slučaju ja znam da će oni, prvo
su dobili našu saglasnost za dogovor i vidjeli su po tome da se
mi nismo dogovorili sa Hrvatima, a sad onda oni pojeftinjuju,
jer prvi njegov dolazak je bio naj, najkorektniji, sad
najprihvatljiviji...
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Međutim, mi nećemo nigdje da popustimo, nema
govora, mi imamo tačnu situaciju u svojim rukama, politički i
on je, oni sad recimo kažu ne bi da se Krajina pripaja ovoj,
dobro ja kažem to nek’ život to.
Milošević: Ne treba uopšte to tretirati u ovom trenutku.
KARADŽIĆ: To u ovom trenutku nije bitno, evo kako su
njegove tačke, prvo jedinstvena BiH, njena teritorijalna
cjelovitost i nedjeljivost, ne traži suverenost, drugo jednak
ustavno-pravni položaj Bosne kako ga imaju Srbija i Hrvatska.
Milošević: ...?
KARADŽIĆ: Ovdje ima jedna zamka, pošto Srbija ima Ustav
kao država građana, on bi htio i u Bosni, ali Bosna nije takva
država kao što je Srbija.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ona može imati jednak ustavno-pravni položaj u
odnosu na saveznu državu, kao što imaju Srbija i Hrvatska,
Srbija i Hrvatska odnosno Srbija i Crna Gora i one koje ostanu.
18
Milošević: Ma, naravno, ali to ćemo urediti sa ovim Ustavom.
KARADŽIĆ: Treće, napuštanje svake ideje i prakse u vezi sa
regionalizacijom i kantonizacijom BiH.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Priznavanje prava svim narodima BiH na
ravnopravan položaj, četvrto podrška nacionalnom pravu Srba
u Hrvatskoj i Bošnjaka u Sandžaku, to on misli na Muslimane,
on ih zove Bošnjaci, peto opcija za očuvanje saveza
ravnopravnih republika, saveza ravnopravnih republika i
naroda kao forme državnoga povezivanja unutar Jugoslavije,
ovdje je odstupio.
Milošević: Dobro, savez ravnopravnih republika, to je savezna
država.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Nije da nije (...?...), dobro to je to, zajednica država
ravnopravnih.
KARADŽIĆ: Tu mora biti zajednička država, tu mora bit ne
državna zajednica nego zajednička država i on je to prihvatio
Milošević: Nije to sporno, to je u redu.
KARADŽIĆ: I naroda kao forme državnog povezivanja unutar
Jugoslavije.
Milošević: ...?...
KARADŽIĆ: Gdje na temelju prihvatanja tih osnova
smatramo da je moguće izgraditi istorijski sporazum nas
Bošnjaka-Muslimana i Srba, te Hrvata, koji bi nam otvorio
perspektivu za rešavanje svih ostalih pitanja na demokratski
način, što se između ostalog kaže u saopštenju. I tako dalje
komentariše izjavu Franje Tuđmana o podjeli BiH predsjednik
ove stranke Adil Zulfikarpašić, gde je Zulfikarpašić rekao da je
MBO već prije mjesec bila obavještena o tome da je
predsjednik Hrvatske za vrijeme svoje posjete Londonu
razgovarao o podjeli BiH, u kontaktima sa državnim
zvaničnicima. Ova je stranka zato više puta upozoravala na
opasnost da se ovakvim stavovima kod muslimanskobošnjačkog naroda koji je životno (…) za opstanak i cjelovitost
BiH stvori negativno raspoloženje prema zvaničnoj politici
Republike Hrvatske, sa radošću konstatujemo da HDZ BiH i
dalje čvrsto stoji na stanovištu suverene i nedjeljive BiH, pa se
nadamo da će njihov politički uticaj bit dovoljan, da političari
u Zagrebu promijene svoj sadašnji stav, no mi se nećemo
zadovoljiti različitim izjavama i demantima koje o Bosni daju
njeni susjedi, pa smo zato preuzeli sve korake da postignemo
sporazum o daljem mirnom životu Muslimana-Bošnjaka, Srba
i Hrvata u BiH. Uopšte mi Jugoslaviju nedovoljno pominje.
Čelnici MBO obavijestili su predsjednika Predsjedništva Aliju
Izetbegovića o ovim pregovorima i, kako sami kažu, on nije
imao nikakvih primjedbi.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: (...?...) on sad obavještava da radi sa vjerskim
organizacijama da to postigne, mislim tih nijansi, on će
pokušavati da pretegne na neku stranu, samo i mi smo se
usmeno dogovorili da regionalizacija ne mora da ima politički
značaj ako, a ona ako se obavi kroz institucije Republike BiH
ona nije, nije neophodno da je nema, prosto u ovom trenutku
nije bitna.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Samo ja mislim da treba možda…
Milošević: (...?...) sutra kada, kada dovedem do kraja pa ćemo
se čuti, pa...
KARADŽIĆ: Da, da, vrlo je važno da je on za Jugoslaviju.
Milošević: Gde si ti sutra na primer oko deset, pola jedanest?
KARADŽIĆ: A sutra sam u Nikšiću, vidjeću ja sa Momirom,
idemo na Vučji Dol.
Milošević: Aha, šta imate tamo?
KARADŽIĆ: Sto petnest godina, ovaj, bitke, pa ćemo se čuti,
ja ali biti negde oko pola jedanest, vi ćete u kabinetu biti je li?
Milošević: Jest.
KARADŽIĆ: Iako je subota.
Milošević: Pa jesam, ja radim.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, čućemo se mi onda, ja ću vas
odnekud zvati.
Milošević: Javi se ti meni sutra na primer, javi mi se sutra, da,
u pola jedanest, eto.
KARADŽIĆ: E dobro.
Milošević: Neko je dole(?)
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Javi se ti u pola jedan’est i (...?...)
KARADŽIĆ: Moći ćemo lakše da razgovaramo otuda.
Milošević: Da, da (...?...)
(razgovor se prekida)
Razgovor vođen 28. juna 1991. godine između Radovana
Karadžića i Radoslava Brđanina
Brđanin: Dobro veče.
KARADŽIĆ: Dobar veče.
Brđanin: Poštovanje.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Brđanin: A evo malo ćakulamo I, tako to kažu Dalmatinci.
KARADŽIĆ: Aha, je li sve u redu?
Brđanin: Pa, mi smo ovo napravili po receptu ipak centrale,
ovo u Banjaluci, nismo pravili nikakve izlete itd. Međutim, ja
juče ovo kad sam čuo, ja sam rek’o, ja ću doći na klub
poslanika, mada ne BiH mogao doći, jer mi je rođak jedan
poginuo na frontu danas tamo u Kostajnici.
KARADŽIĆ: On je... on je to budalasto pričao, šta je Vlada...
šta su vladini stavovi, međutim, on očigledno nije dovoljno
upućen u politiku, međutim, to ne treba da nas zbunjuje, nema
veze, mi imamo…
Brđanin: Ma, ne mislim ne treba da nas zbunjuje, ali ja, ja sam
čak bio dobio zadatak, od stvarno, od stotinu ljudi me pitalo,
kaže Brđanine ti, ispred poslanika Bosanske Krajine, mora se
na klubu poslanika, na Skupštini tražiti ostavku njegovu, jer on
doš’o i kaže razbijate Bosnu iznutra regionalizacijom, a ja
najviše razdvajam njega u Vladi, kao pametnog čovjeka, ja
sam ost’o šokiran, ja sam osto’ zaleđen, kažem, šta je ovo?
KARADŽIĆ: Ja mislim da je to njegov manevar zbog ovog
sporazuma koji treba da se potpiše i mi naredne, ove nedjelje
ćemo stavit ispred njih zadatak, ili ćete vi da potpišete ovo ili
mi radimo svoje poslove dalje!
Brđanin: Pa pazite, mi ovo što smo donijeli, ja mislim da je
najbolje formulisano.
KARADŽIĆ: Molim, ne čujem?
Brđanin: Ovo što smo mi donijeli?
KARADŽIĆ: Da?
Brđanin: Je najbolje formulisano, ekspoze, i među mnogim bio
je i Koljević prisutan pa je došao.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: Ali on je moju formulaciju čuo, jer sam ja napravio
formulaciju, mi smo ovako napisali.
Zahtijevamo od Parlamenta da se konačno izjasnite za kakvu
Jugoslaviju, je l’ za ostatak Jugoslavije u federalnom, ovaj u
19
nekom obliku ili nije! U protivnom, srpski narod sve Bosanske
Krajine će se referendumom izjasniti za kakvu je Jugoslaviju.
KARADŽIĆ: Dobro, vidi Brđo, ne treba nama referendum,
slušajte vi mene dobro.
Brđanin: Da.
KARADŽIĆ: Referendum je, mmmm, za one koji hoće da
izađu iz Jugoslavije.
Brđanin: Znam i to, znam i to.
KARADŽIĆ: A za one koji neće da izađu iz Jugoslavije,
referendum ne treba.
Brđanin: E, ne, bila je ta diskusija i mi smo to ovako razjasnili,
to je tako tačno, ali pošto su u baratanju vječno HDZ i SDA…
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Da je to mišljenje srpske stranke i da srpski narod to
ne misli i ovim će srpski narod pokazati da misli tako.
KARADŽIĆ: Znam Brđo, ali u Ustavu BiH nam piše da se od
referenduma traži dvotrećinska većina, što vi u Krajini nemate,
i molim vas da vjerujete u ono što radimo, majku mu! Sad vi
ovog puta niste bili, ja sam na Glavnom odboru govorio i
imam utisak da sam ove uvjerio, ma znam tačno šta mislim kad
nešto kažem, vi dvotrećinsku većinu u Krajini dobit ne možete!
Brđanin: Ali mi smo upravo postupili k’o što je bilo na
Glavnom odboru? Da to bude kao džoker u rukavu, to nije
raspisano.
KARADŽIĆ: Jasno, da, ne smije, ne smije, to je igra za slučaj
da oni, da oni hoće da cijepaju Bosnu, odnosno da oni hoće da
otcjepaju, da otcijepe Bosnu od Jugoslavije. I ako oni to budu
htjeli i ako se ne izjasne za saveznu državu Jugoslaviju, onda
njih čekaju odriješene stvari!
Brđanin: Da, pa mi smo upravo tu opciju zastupali da se mora
slušati to što se kaže u centrali i rečeno je da to služi kao
džoker u rukavu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: A nije nikakva otvorena sada da idemo mi na….
/prekid/
KARADŽIĆ: Da, da, nipošto, osnovno je ovo šta je, ja ne
znam šta je ovaj pričao, ipak je on u Vladi, a… u stranci.
Međutim, on je vjerovatno pod pretpostavkom da ostaje BiH u
saveznoj državi Jugoslaviji.
Brđanin: Ja sam pratio snimak iz Drvara, ljudi su ostali
zaleđeni u Drvaru kada im kaže “Bosna se razbija spolja, što je
manje opasno, iznutra se regionalizacijom, to je više opasno”,
slušao sam tako.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Brđanin: A on meni dao statut za regionalizaciju i zove me
svaki treći dan i ja kažem gospode Bože.
KARADŽIĆ: To ću ja njega, to ću ja njega opomenuti,
odnosno mora da mi objasni šta je mislio pod tim, vidjeću ja
šta je on to mislio, ali ne brinite vi, čuli ste vi šta je, važni su
akti i dokumenti koji se donose, a šta neko priča, to nije mnogo
bitno, ovaj, činjenica je ne samo to. Gledajte, nije samo
Krajina u pitanju, mi moramo sve Srbe u BiH spasiti od
pizdarija, sve Srbe! Prema tome.
Brđanin: Fala Bogu.
KARADŽIĆ: Prema tome, ovaj, ja sam pričao na Glavnom
odboru, Slobo bi dobio 20 milijardi dolara nepovratno samo da
izmije ruke od nas.
Brđanin: Ma znam ja to.
KARADŽIĆ: A on neće! Prema tome, nemojte ni vi da dignete
ruke od centralne Bosne: od Zenice, od Tuzle, nipošto.
Brđanin: Ma ne pada nama to na pamet.
KARADŽIĆ: Nipošto.
Brđanin: Ma...
KARADŽIĆ: Mi hoćemo čitavu Bosnu, čitava Bosna je naša
otadžbina i ovaj, mi hoćemo, imamo pravo na nju i nema pravo
niko da nas izvede iz Jugoslavije, bez obzira na to koliko nas
je, je l’ manjina ili većina, a mi ćemo tu Bosnu regionalizovati,
njima ćemo dopustiti da regiju oni naprave, neka, eto im
Cazinska Krajina i neka prave region, nije problem.
Brđanin: Ma mene što se tiče, mi ćemo predat Cazinsku
Krajinu, uzet nama…
KARADŽIĆ: Nemojte, šta će vam?
Brđanin: Ma znam ja da oni neće, pa ćemo mi to ponudit.
KARADŽIĆ: Nemojte, mogu htjeti, ne, jednostavno i u
Švajcarskoj su na etničkom principu i regioni i kantoni, na
čisto etničkom principu, da bi se zaštitio način života, da bi
ovo, ono, mislim činjenica je da od njih zavisi hoće li se Bosna
raspasti ili neće i to je dobra pozicija u kojoj smo mi doveli
njih. “Od vas gospodo zavisi!”, ako vi pokušate da ovladate
nama u nekoj unitarnoj BiH, onda vi hoćete da razbijete Bosnu
Hercegovinu, ako vi pokušate da odvojite BiH od Jugoslavije
onda vi njoj radite o glavi! E tu je sada najvažnije ko šta radi,
što ne mogu ti preko telefona, ali u osnovi oni stalno
pokušavaju na nas da bace krivicu, e sad smo mi došli u
situaciju da kažemo: Mmrdnete li, krivica je vaša, ako se
Bosna i Hercegovina razbije. Nema, ja sam sad bio u
Hercegovini da tako kažem, u inspekciji, ma nema toga ko će
Hercegovinu istočnu, ovaj, odvojiti od, od Jugoslavije, ma
nema toga, ma ne može ptica dole proletit nekontrolisano,
ptica. Oni jednostavno neće, ne može ih niko živ odvojit od
Jugoslavije, prema tome mi imamo dobar koncept, ne brinite vi
i nikako ne treba da budete nervozni. A što se tiče Babićeve
Krajine, ona je potpuno dio Jugoslavije i ima da se pripoji
nama i tu nema razgovora, svi ti krajevi koje sad oslobađaju
tamo.
Brđanin: Ma nisam ja ovaj, ne ja lično, nego mislim nismo mi
ovdje ni nervozni ni ništa, nego jednostavno mi, mi ćemo sutra
bez obzira na to sve i ja ću sutra otvoreno, ja konkretno pitati
izvolite gospodine Simoviću, izjasnite se na šta mislite
otvoreno i da nam potvrdi.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Brđanin: Jer ne može on tako nastupati u Drvaru.
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: Vi možete tako nastupati u Istambulu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: I da oduševite one dole Turke.
KARADŽIĆ: Jeste.
Brđanin: A ne može dolazit i oduševit među Krajišnike sa
takvom izjavom.
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: Jer on je sa mnom bio u Bosanskom Novom i tu kaže
“naprijed”, a onda na televiziji kaže drugo. Onda mi smo
postali k’o dio Turaka, sad jedno, sad drugo i onda mijenjamo
tri opcije u tri dana, je li tako.
KARADŽIĆ: Ma nije, nije loše Brđo i malo vozit politiku, ha,
da.
Brđanin: Ma joooj.
KARADŽIĆ: A to da je samo oni vode, to da na to samo oni
imaju pravo?
Brđanin: Ma znam ja vodit politiku, ali kod nas je ipak fronta
pedeset kilometara.
KARADŽIĆ: Ne odobravam ja, ne odobravam ja to što je on
rek’o sigurno, bez obzira na to, jednostavno što kaže jedan
20
veliki filozof: “Čovjek ne mora sve da kaže, ali sve što kaže
mora bit’ istina”.
Brđanin: A, evo, evo na primjer ću još ovo reći pa da završim.
Bajazit, ovaj na Kosovu, to je bilo 1389., postavio je za tri
dana kod Stona javnu bezbjednost, a državna bezbjednost, onaj
naš iz Mrkonjića, neće biti postavljena za sto godina.
KARADŽIĆ: Da,da.
Brđanin: Dogovoreno je na krajiškoj Skupštini, pa će i to reći
da je, ali to ljudi traže, to ne tražim ja, hoćemo da postavimo u
jedan dan sve komandire milicije, to u srijedu, i kaže “samo
dozvoljavamo da se u ponedjeljak dogovorite sa gospodinom
Karadžićem”, “mi ćemo u srijedu na silu postavit komandire
milicije”, neće jednostavno više da trpe čekanje.
KARADŽIĆ: Postavite vi čovječe to, postavite i izvijestite
ministarstvo! Postavili smo za komandira milicije toga i toga,
ispunjava sve uslove, bio je u službi i do sada, izvolite mu
poslati rješenje.
Brđanin: E pa tako je.
KARADŽIĆ: Ma slobodno vi to uradite.
Brđanin: U Banjaluci je manevar da postave iz HDZ-a čovjeka
za državnu bezbjednost.
KARADŽIĆ: E to nećemo, još mi pomoćnike nismo podijelili
i to ne dolazi u obzir.
Brđanin: A kako je prošao onda Bajazit.
KARADŽIĆ: Ja ne znam, ja mislim da, za javno, je li?
Brđanin: Ja.
KARADŽIĆ: Ja misim da im za javno mora da im pripada
jedno mjesto.
Brđanin: Pripada, a kako je on postavljen? Pa ovamo gdje
Srbin nije postavljen.
KARADŽIĆ: Valjda je oko toga usaglašeno, ali HDZ traži da
dobije isti broj pomoćnika kao i Srbi i Muslimani, a to ne
može.
Brđanin: Pa ne može, fala Bogu.
KARADŽIĆ: To ne može, tu smo zapeli oko toga.
Brđanin: Fala Bogu.
KARADŽIĆ: No dobro, mislim, ako im pripada neka su
postavili, međutim vi imate tamo šefa centra i to je dobro.
Brđanin: Imamo šefa i to pravog šefa. Da, da, to je dobro, ono.
To je glavno, ma nije, ova Skupština je trajala šest sati, svi
ljudi isto misle, neće niko, neće niko razbijat to što je rečeno,
pa to sam i ja rekao, to ću ja reći i u Sarajevu, ne može niko
razbijat.
KARADŽIĆ: Ne, ne, mi nećemo razbijat, ali ako oni naprave
bilo šta, mi hoćemo i to treba da se jasno zna zbog njih, ako
oni budu šta mislili. Izetbegović inače hoda po svijetu i priča
gluposti, iako nije ovlašten da to priča, on može da priča samo
u svoje ime, mi ćemo sad ga, da ga…
Brđanin: Eno ga, večeras je rekao, Boga mi vrlo diplomatski,
ja znam da se pregovara nešto oko Muslimana i Srba, ali to
nije ništa kao u dogovoru. Večeras je dao izjavu na aerodromu.
KARADŽIĆ: Da, da, vidio sam ja to.
Brđanin: E, pa eto on.
KARADŽIĆ: Ne, to je Zulfikarpašićev posao, neka on to, mi
ćemo se mi sa strane dogovorit za 15 minuta, možemo se mi i
sa Tuđmanom dogovorit, nismo mi gadljivi.
Brđanin: Ha, ha, dobro.
KARADŽIĆ: Mi ćemo se dogovorit sa onim ko garantuje
dogovor.
Brđanin: Pa dobro, to je...
KARADŽIĆ: Prema tome, oni to trebaju da znaju, da mi ćemo
se sa Franjom dogovorit za 15 minuta.
Brđanin: Ja volim da nismo gadljivi.
KARADŽIĆ: Sad smo mi u situaciji da biramo pregovarača.
Brđanin: Jeste, dobro, mi smo bili nas dvojica, ja i Miroslav
smo bili…
KARADŽIĆ: Dobro, a ovo što Marković radi, neka bude u
redu. Ja se nadam da je sada u redu čitava Krajina, je li?
Brđanin: Jeste.
KARADŽIĆ: Sve je to uvezano, sve je dobro?
Brđanin: Sve je dobro, u Beogradu smo bili Miroslav i ja i oni
se slažu, oni se slažu sa opcijom tom iz centrale i vašom tom
izjavom potpuno se slaže, to je isto.
KARADŽIĆ: Dobro, odlično.
Brđanin: E sad je druga stvar što svaki gaj ima svojih
jastrebova.
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: Ma to je četiri-pet.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro pazite što sa njim, da ne ostanete
bez goriva. Sve to mora biti ovaj u skladu sa onim direktorom,
sjedite sa njim, njega je Anđelko malo prepao na telefon i tako,
sjedite vi sa čovjekom i recite mu “ne brini ti, ako si dobar
direktor, dok si živ bićeš direktor”, a treba sa njim zajedno da
izračunate kad koji potez!
Brđanin: Aha, a imamo, imamo problema oko ovih javnih
preduzeća, ne javnih, nego ovih trgovačkih velikih kuća gdje
nam sjede i sada SDA-ovci i dan-danas stoje i sjede i
dogovaraju se sa provjerenim svojim faktorom.
KARADŽIĆ: Znaš kako se Brđo to može raditi, tu se nagovore
radnici da idu na referendum o povjerenju, idu na referendum
o povjerenju direktoru, i ako je stvarno dobar on neka ostane
da je sami đavo, a ako ne valja oni neka mu izglasaju
nepovjerenje i gotovo.
Brđanin: Ma dobro, znam ja da se to razbija i pučem, ali kažem
trebalo je to početi, kada bude vrijeme.
KARADŽIĆ: Dobro, evo ga zvoni ovaj drugi.
Brđanin: ‘Ajde, prijatno.
KARADŽIĆ: ‘Ajde, prijatno Brđo.
Razgovor vođen 31. jula 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: ‘Alo.
KARADŽIĆ: Dobar dan, predsjedniče.
Milošević: Zdravo dragi moj Radovane, kako si?
KARADŽIĆ: Evo, hvala Bogu, dobro.
Milošević: He.
KARADŽIĆ: A vi?
Milošević: I ja sam dobro, imam od jutros silne neke ljude sam
ispoprim’o, pravo da ti kažem...
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa sam bio u jednom priličnom vremenskom
škripcu, sad mi se malo razbistrilo pa mi nailazi sledeći talas.
KARADŽIĆ: Aha. Vidim, je li beg bio kod vas, šta hoće on?
Milošević: Jeste. Pa oni, oni su mnogo za nas.
KARADŽIĆ: Je l’ da?
Milošević: Jeste, oni su mnogo za nas i oni nam mnogo stvari
tu pomažu.
KARADŽIĆ: Odlično, odlično.
Milošević: I...
KARADŽIĆ: Odlično, vrlo je važno imat jednog, dvojicu, koji
imaju pravo veta da ih, da, i to bi velika stvar bila.
Milošević: Pa jeste, to je, to je za nas jako važno.
21
KARADŽIĆ: Evo su stavili na naslovnu stranu Zulfikara i
mene, Zulfikarpašića.
Milošević: Da, “Politika”, pa da.
KARADŽIĆ: Da, odlično su to uradili.
Milošević: Naslovnu stranu, i to je vrlo lepo ovaj plasirano, i ja
sam vrlo zadovoljan kako su to plasirali, rek’o sam čak prvi da
sam vrlo zadovoljan kako su plasirali.
KARADŽIĆ: Da, da. Odlično, odlično.
Milošević: I to, polako, znaš kako, to će malo da uđe u narod,
neće moći ovaj da se batrga mnogo oko toga. Tim pre što mi
brate imamo zaista poštene namere.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Do kraja poštene namere i...
KARADŽIĆ: Evo šta je bilo sinoć, sinoć smo mi, za sinoć
pripremili Zulfikarpašića u emisiju na televiziji od sat i po.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Onaj ”Klub 91” koji je živa emisija. On je tu
izvanredno govorio o tome da on to radi u in... u interesu
muslimanskog naroda, a ne, a ne zato što iracionalno voli Srbe
nego zato što se poklapa interes srpskog i muslimanskog
naroda. Međutim, tokom emisije mu je stigao telegram od
SDA koji, u kome piše da oni odbacuju sporazum sa Srbima.
To je mislim odjeknulo, ovaj, strahovito. I danas su na
konferenciji za štampu, ne znam šta su rekli, ali u svakom
slučaju se sada dijele ovi kroatofili, ustaše, vidim Muslimani
od ovih...
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Inače, tokom emisije mu je, Muslimani,
Muslimani su mu se javljali, i pitanjima i rekli da istraje u
tome, i da svakako potpiše sporazum sa Srbima i tako. A onda
je ovdje poludio Ivo, Ivo Komšić, Durakovićev član
Predsjedništva koji je napisao jedan ustaški tekst u
“Oslobođenju” protiv srpsko-muslimanskog sporazuma. Onda
je Kljujić rekao da ako Bosna ostane u krnjoj Jugoslaviji da će
oni dići oružani ustanak, tako da se je strahovito to zaljuljalo.
Strahovito se zaljuljalo. U svakom slučaju, ja sutra idem
recimo u Rogaticu na građansku tribinu Srba i Muslimana.
Možda će ići sa mnom i ovaj potpredsjednik Zulfikarpašićev, a
ako ne ide, ja idem sam na, na...
Milošević: Znaš šta, napravite na mnogo mesta sad te susrete
Srba i Muslimana.
KARADŽIĆ: Da, da, to ćemo...
Milošević: Jer pazi, narodu je da odahne i narod ne želi rat.
KARADŽIĆ: Ne želi, narod....
Milošević: I stvarno mislim da je najpametnija stvar da se to
pusti k’o lavina sad da ide, oni će samo da protrnu i ovi
ekstremisti će pravo u šanac pored puta.
KARADŽIĆ: Ovaj Izetbegović... ja to sa ovog telefona koji se
sluša mogu da vam kažem, on preko MUP-a, preko svojih ljudi
u MUP-u priprema građanski rat. Mi imamo potpuno
sklopljenu sliku, i on mora narodu muslimanskom da kaže u
šta ga gura, i u šta ga vodi. Mi će... to jest mi ćemo sad
pokazati da može i drugačije.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: I idemo na, na građanske tribine, idemo na
kontakte na terenu, i ima već znakova, ogomnih znakova da je
nastupilo olakšanje kod Muslimana koji ne žele da, ne žele da
krvare za, za njihove budaletine. Tako da ćemo sad osnovna,
osnova politika djelovanja u ovom trenutku je da izbacimo na
površinu to, neka se slika svako za šta je, ko nije za sporazum
sa Srbima on znači planira nesporazum sa Srbima.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer nema druge.
Milošević: A šta mi nudimo nego intregralnu Bosnu i
ravnopravnu u Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Šta nudimo?
KARADŽIĆ: Da, da, ništa drugo nego...
Milošević: To što Kljujić kaže ako Bosna ostane u krnjoj
Jugoslaviji...
KARADŽIĆ: Pa ne....
Milošević: Ko tera Hrvate da izlaze...
KARADŽIĆ: Da izlaze, neka on s Tuđmanom to završi.
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Nek’ on s Tuđmanom to završi.
Milošević: Nego on hoće da se prihvati da Tuđman izlazi, ali
znači i oni treba da izađu za Tuđmanom. U čije ime?
KARADŽIĆ: Da, da, da, da, da, to je...
Milošević: U čije ime?
KARADŽIĆ: To je odjeknulo žestoko, hoće oružani ustanak,
znači sad će da se vidi da, ko je agresivan u BiH, to će sad
jasno da se da se ovaj... I vjerovatno ćemo mi ići sutra na
potpisivanje i federalisti će nam pristupiti, Demokratska
stranka federalista u kojçj ima i Muslimana, je li.
Milošević: Reformske snage jer…
KARADŽIĆ: Još nismo njima ni ponudili, nemamo njihov
ovaj...
Milošević: Nemojte njima ni nudity. To, to je peta kolona.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa ovdje se malo drugačije ponašaju,
ovdje nama pomažu ponekad.
Milošević: A je li?
KARADŽIĆ: Kecmanović i Kalinić, ne pretjerano, ali pomažu
nam ponekad.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: U nekim ključnim stvarima i traže neko mjesto
kod nas da se obezbijede i tako. Oni hoće da napuste
Markovića.
Milošević: E, to bi dobro bilo.
KARADŽIĆ: Oni hoće da napuste Markovića.
Milošević: Neka ga napuste pa nek’ pristupe tom sporazumu.
KARADŽIĆ: Da, da. Tu nešto, na tome radimo.
Milošević: Da, da. Jesi video našeg velikog pisca Vuka
Draškovića kako on sa Dobricom Ćosićem ovaj...
KARADŽIĆ: Do pola sam pročitao to pa...
Milošević: ...polemiše, ovaj, on kaže dragi Dobrice, naše
knjige nam sude. Zar njegove knjige i Dobričine knjige iste?
KARADŽIĆ: I Dobričine knjige (smije se), njegove knjige i
Dobričine knjige su dvije knjige (smije se).
Milošević: Da, da, to, to je strašno, da...
KARADŽIĆ: Ne, ne, to je...
Milošević: Da toliko čovek izgubi ovaj, da izgubi toliko
smisao za skromnost...
KARADŽIĆ: I, i orijentire sve, sve moguće prema realnosti
Milošević: A najgora je stvar taj jedan u suštini strašni
antipatriotski postupak u svakom pogledu… jebo te Bog.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mi smo u ratu, a on bi, on bi sve da poruši i zajebe.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Neverovatno, neverovatno. Napao mene, kaže što
se Slovenija otcepila, zamisli to.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da (smije se), to ću malo da pročitam,
da iščitam.
Milošević: A organizuje srpsku gardu, a u pismu piše kako bi
srpska vojska bila agresor u, u Jugoslaviji.
22
KARADŽIĆ: Da, ma ne, kompletno je to nekonzistentan
čovjek i luđak je on, nema tu razgovora, to je šizofrena, tu
nema...
Milošević: Ali dobro je što su mu objavili, jer njega što više
objavljuješ tim je...
KARADŽIĆ: To on više pada.
Milošević: Tim više pada.
KARADŽIĆ: Trebalo ga je, sjećate li se prije izbora šta sam ja
govorio, pet sati na televiziju.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Pet sati, on može 10 minuta da izdrži, da zvuči
konzistentno, već za 15 minuta se oda.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Već se oda... šta je....
Milošević: Odma’ pukne, je l?
KARADŽIĆ: Pukne, jeste, ne može da ukriva dugo.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Dobro. Ima li u Hrvatskoj šta, vidim da je tamo
vojska ove mitraljirala, što su pucali na nju.
Milošević: Da, da. Nema tu, tu se stvar zaoštrava, a drugo iz
ovih informacija kojima ja raspolažem tamo je prilično rasulo.
KARADŽIĆ: Kod njih?
Milošević: Da. Prilično rasulo, beže im masovno autobusima ta
mlađarija, beži u inostranstvo da bi izbegla... Ima ih dosta koji
su ovde došli.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A ima dosta majki hrvatskih koje dolaze ovde po
kasarnama i govore deci koja služe vojni rok u Srbiji, samo
nemojte da tražite da idete, ovde ste bezbedni. Ako dođete
tamo, mobilisat će vas.
KARADŽIĆ: (ha, ha, smije se) Dobro je, odlično. Traže da
ostanu u vojsci.
Milošević: Traže da... slučajno ne mrdaju iz vojske, kaže tu ste
sigurni.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Tu ste sigurni, ovamo vas mobilišu, ovamo ste
najebali.
KARADŽIĆ: Da, da. Evo šta ja....
Milošević: A dobio sam informaciju, neki odred koji je dobio
nalog da napadne Borovo selo preksinoć, dvanaest su
dezertirali kad su primili naređenje.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Odlično je, sad je... je...
konfuzija je i u političkim redovima tamo, i sad je samo pitanje
da li je dobro da on padne ili je dobro da se održava kao tako
slab, što je veliko pitanje.
Milošević: Pa dobro, sad to treba razmotriti i to pitanje, ali…
KARADŽIĆ: Pitanje je ko je? Ovdje se, ovdje se u MUP-u
dešavaju čudne stvari, ovaj se njihov šef Državne bezbjednosti
otrgnuo i više radi za hrvatski... Hrvatsku stranku prava, nego
za HDZ. Dakle, ide prema ovim jastrebovima, tamo su
Tuđmanu za, za vratom, i Savka i ova linija s jedne strane, a s
druge strane ovi jastrebovi. Tako da je to, on sada između
jednih i drugih. Ja mislim da mi do naredne nedjelje čekamo
Aliju, a ovo ćemo mi sutra vjerovatno potpisati na konferenciji
za štampu.
Milošević: Treba potpisati obavezno i ići dalje.
KARADŽIĆ: Ići dalje, i do, do... do naredne nedjelje čekati,
ako ne onda vi gore možda da ovoga pripustite malo.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Da ispriča to što ima.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Inače nam ovdje...
Milošević: A kad ćete vi potpisati to?
KARADŽIĆ: Ja vjerujem sutra na konferenciji za štampu,
čekam...
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: …Nikolu da mi da, pravićemo zajedničku pošto
je i njihova i naša je četvrtkom.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: Pravili bi zajedničku konferenciju za štampu i tu
potpisali pred novinarima.
Milošević: Da, da. Odlično, odlično.
KARADŽIĆ: I podijelili im ovaj fotokopije, a inače imamo
ovdje vrlo vrlo jasne indicije da se spremaju na vojne objekte i
na vojsku, da su spremili tamo... spremaju ustanak u Busovači,
ovim hrvatskim mjestima Kiseljak, Fojnica, Busovača,
Travnik, oko Zenice, Vitez, tamo je u opasnosti ova fabrika
eksploziva, a što je užas jedan. Oni se tu spremaju zaista na, na
ovaj prekidanje komunikacija, zatvaranje puteva, osvajanje
vojnih objekata, ubijanje oficira. Sve u svemu, vrlo loše stoji.
Ovi su naši pritjerali ove, Predsjedništvo, da puštaju regrute po
zakonu, međutim ako ne puste zaista treba sarajevski i
tuzlanski da nešto... da se obezbijede.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Mada je i onaj... i ona prva u toku, pa ću ja da
poradim da dobije ljudstva još. Ima nam svega 800 ljudi na, na
Han Pijesku, ne smijemo da ih ostavimo same, nastradat će.
Milošević: Nikako, nikako.
KARADŽIĆ: Nastradat će.
Milošević: Dobro, ovo drugo ide dobro.
KARADŽIĆ: E, dobro, fino.
Milošević: Ti sutra znači to potpisuješ, to je odlično.
KARADŽIĆ: Jeste, to će, to će biti medijski zabilježeno, a
onda ćemo da čekamo Aliju jedno vrijeme, jer će on... može se
desiti da on pod pritiskom naroda potpiše. Tu moraju sad oni
da se izdiferenciraju na, na jastrebove i na... odnosno na to
usta... ustaško krilo koje radi za Franju. Nema stvari koju
Franjo može da im uradi, a da se oni obrecnu na njega. On
pokrštava, on dijeli Bosnu, on svojata Bosnu, on se... i to sve
ništa ovaj, oni ovaj, ne reaguju na to, sam Alija uopšte ne
reaguje na to. Jedanput je rekao da, da je primijetio dvoličnost
kod Hrvata i poslije toga se ućutao.
Milošević: On se dosta zamislio posle našeg razgovora, možda
bi dobro bilo još s njim razgovarati.
KARADŽIĆ: Danas će Nikola razgovarati, a i ja ću vjerojatno
večeras oko kadrova razgovarati, a i oko ovoga, da ga stavimo
u situaciju da se odluči.
Milošević: Jer naše je otvoreno, ruka je pružena, on da je ne
prihvati, sam snosi za to odgovornost.
KARADŽIĆ: Njegova je odgovornost istorijska, odgovornost
mora bit’ na njemu.
Milošević: Apsolutno. Prema tome, to je jako, jako važno.
KARADŽIĆ: Da
Milošević: Ti ćeš se videti s njim, znači?
KARADŽIĆ: Ja. Danas ću se vidjeti i oko kadrova i da i ovu
stvar raščistimo definitivno, da li ćemo sutra ili ćemo čekati još
nedjelju dana
Milošević: Da, da. Ali vi nemojte njega čekati.
KARADŽIĆ: Ne, ne, mi ćemo da potpišemo, a on se priključi.
Milošević: A on neka se priključuje kad bude hteo.
KARADŽIĆ: Jasno, jasno, i onda bi li i na državni nivo,
Bulatović, vi, Izetbegović?
23
Milošević: Da, ja sam mu to predložio, a on kaže pa da vidimo,
pa da razgovaramo, pa kaže ne znam da li je to najbolji put. Ja
kažem, možda nije najbolji, ali je dobar put.
KARADŽIĆ: Dobar put jeste, he, he...
Milošević: Pa ako je to dobar put, zašto ne ići dobrim putem
kad nemamo nijedan.
KARADŽIĆ: Da, da. Ne, on je čovjek od odlaganja, on kad
mu se nešto dopadne 99 posto on odlaže, ‘ajmo sutra, možda
će biti i onaj jedan posto.
Milošević: Da, da, to je, to je... tu će on da zavuče. Ja sam
rekao, vi računate na internacionalizaciju i na protek vremena i
imate u glavi moguću konfederalnu formulu, od te formule
nema ništa.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Bez obzira kakvu podršku za nju dobijete spolja.
Od te formule nema ništa, neće Srbi da se podele u više država
i to treba da vam bude činjenica od koje polazite u svom
razmišljanju.
KARADŽIĆ: Da,da.
Milošević: A ne da polazite od toga kako ćete vi Srbe da
podelite u više država.
KARADŽIĆ: A jesu li Grci u stanju da stave veto ako...
Milošević: Ja mislim da jesu.
KARADŽIĆ: Šta je ovim Francuzima, Boga mu, treb’o bi
neko da poradi tamo nešto.
Milošević: Pa videćemo.
KARADŽIĆ: E da je De Gol tamo ne bi, on bi znao dobro
interese Francuske.
Milošević: Pa i ja mislim.
KARADŽIĆ: Ja mislim da ovaj nema veze, da njemu…
(kratki prekid snimka)
KARADŽIĆ: Ima stvari koje samo nagađam. Ja mislim da ću
ja u utorak biti tamo.
Milošević: E dobro, onda ćemo se videti.
KARADŽIĆ: Imat ću priliku da razgovaram sa ličnim
savjetnikom Helmuta Šmita, koji je Jugosloven. I to su mi
udesili da u utorak razgovaramo i do srijede je tu.
Milošević: E pa dobro.Onda ćemo se svakako videti, a da
budemo na vezi, Radovane.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: ‘Ajde prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno predsjedniče.
Razgovor vođen 6. avgusta 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Radovane.
KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče, kako ste?
Milošević: Evo dobio sam poruku koju mi je ostavio Nikola,
kaže sinoć javili ja bio u nokdaunu na televiziji, a Adil i
Radovan su briljirali.
KARADŽIĆ: Ha, ha, ha, jeste, svi kažu da je bilo...
Milošević: Sve…
KARADŽIĆ: Svi kažu da je bilo izuzetno, da je potučen
potpuno i tako. Tako da je... i ne znam jer su i gore ovi bili na
televiziji, Nikola i ovaj...
Milošević: Pa oni su bili, ali ja sam ceo dan bio pravo da ti
kažem zauzet i nisam im’o mogućnosti da to gledam.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ja bi voleo da sam imao vremena da sednem lepo
pa da popijem kafu i gledam to na televiziji.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Jer je to verovatno bilo lepo i interesantno. Ali, reci
mi, tvoj ovako opšti utisak i odjek kako je to bilo, to vaše, šta
ja znam.
KARADŽIĆ: Čitavo jutro zovu, čitavo jutro zovu i čestitaju, to
je bilo… iskoristio sam svaku sekundu da onim naj, najboljim
sadržajima to izložim i da im predstavim da je, da mi imamo
pravo, da mi možemo da ne idemo ni na kakve referendume,
da niko ne može da nas pomjeri, ovaj, može da odluči za sebe
da izađe, ali ako ne može da to ostvari, a da nas ne ošteti, onda
ne može... džaba mu je odluka. Onda sam Kljujiću rekao vi
nemojte, ti nemoj da pominješ nikakve ustanke, ti protiv Srba
ne možeš nikako podići ustanak jer mi se boriti za zapadnu
Hercegovinu nećemo. Mi ćemo glasat protiv njenog
otcjepljenja od Bosne, ali se tući za zapadnu Hercegovinu
nećemo. Prema tome, nema nikakve šanse da se ovdje neka
tuča započne. Izvolite, svako nek svoj... itd. Bilo je mislim
onako vađenje zdravih zuba takoreći, Alija je pao zaista onako
u očima svog naroda, žestoko je pao.
Milošević: A šta je on prič’o?
KARADŽIĆ: Pa on je rekao da je prvo... to je kapitulacija za
Muslimane ovaj, što su ovo potpisali, a onda je posle smekšao,
na kraju je potpuno pao, uopšte nije... Rekao je, pa nismo mi
protiv sporazuma, samo eto, kakav bi treb’o da bude. Poslije je
on rekao u auli dole kad smo izašli, kaže eto vidi, kaže
Radovan ti sigurno neće pristati na savez ravnopravnih
republika, a kamoli na savez suverenih država. Ja kažem mi
možemo ovako napisati, savezna republika Jugoslavija je
složena država koja se sastoji od ravnopravnih republika.
Možemo kako god hoćete napisati, ali mora biti savezna
država Jugoslavija i prioritet saveznog ustava i saveznog
zakona. Prema tome, nikakav savez nego savezna država.
Milošević: U stvari zajednička država, to je... nema problema.
KARADŽIĆ: Mi idemo mi na savezna država, nemaju oni
kud, niko nema kud više, tu nema govora. Ovaj tamo gubi, ja
sam to rek’o pred, pred, pred Zulfikarpašićem Aliji. Pa, molim
vas, vi se za Tuđmana vežete i u Tuđmana uzdate, Tuđman
gubi čovječe, on... i on je gotov, on zaista gubi...
Milošević: U Hrvatskoj on, on neće da izgubi u Jugoslaviji
nego u Hrvatskoj.
KARADŽIĆ: Da, pa u Hrvatskoj će da izgubi.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tu nema ovaj, je l’ se pridržavaju ovog prekida
vatre.
Milošević: Pa do danas u osamnaest je, danas u osamnaest
stupa prekid vatre.
KARADŽIĆ: A danas u 18,00, aha. I kako ćemo, po vašem
mišljenju, dalje ići?
Milošević: Pa, ja se nadam dobro.
KARADŽIĆ: Mislimm, šta je redosljed poteza?
Milošević: Ja se nadam dobro. Oni neće smeti da naruše prekid
vatre, jer ako ga naruše najebali su.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: To je... to je sigurno, a mi treba da forsiramo ove
razgovore o budućnosti zemlje. Ja ću sad da skiciram jedno
pismo i da pošaljem Momiru, Aliji, Krajišniku… i da
predložim sastanak na kojem bi razgovarali o formulisanju
glavnog pitanja kojima se rješava i predlaže rešenje za
budućnost Jugoslavije, pa neka… ne dođe.
KARADŽIĆ: Ja, odlično, odlično, bio... bio je Nikola sa
mnom, mi smo zaključili da vam je ta ideja dobra. Krajišnik će
doći sigurno
24
Milošević: ...dođe, a onda treba da se dogovorimo da odredimo
predsednike Skupština da održe konferenciju za štampu.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično.
Milošević: Da ne bude… i da predsednici Skupština, a to
možemo čak da se dogovorimo, odrede po jednog ili po dva od
vrhunskih stručnjaka iz... u okviru svojih Skupština ili
republika koji bi operacionalizovali taj naš pristup i izradili
nacrt, nacrt novog ustava Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Milošević: Koji u nazivu (?) nosi Skupština. Niko ne može
Krajišniku da zabrani da na pimer. radi na nacrtu, al’ će ga
Skupština usvojiti, o tom potom.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A mi da vučemo inicijativu.
KARADŽIĆ: On je i predsjednik ustavne komisije kod nas.
Milošević: Eto, prema tome, pošto su predsednici Skupštine i
predsednici ustavnih komisija da se ide odmah na to, i njih
trojica, i skupimo ovde ove pravnike gde treba i napravimo
mi.... i pojavimo se brzo sa, sa ovim.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A ja ću ti, danas skicir’o to pismo i posl’o ga.
KARADŽIĆ: Aha, odlično.
Milošević: A sutra bi mogli da objavimo na primer da su svi
pozvani na sastanak prihvatili inicijativu, još se ne… nije
stig’o odgovor od Alije Izetbegovića. To na primer da moj
kabinet...(?) smenjen.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično.
Milošević: Ali očekuje se da, da i Alija Izetbegović će dati
pozitivan odgovor, shvataš li.
KARADŽIĆ: Aha, odlično.
Milošević: Pa, onda na primer sutradan se kaže još uvek nije
stigao odgovor od Alije Izetbegovića, ali u svakom slučaju, u
ovom sastavu sastanak će biti održan i na njemu će se
razmatrati predloženi dnevni red, itd. Pa onda on ako stvarno
iskoči iz toga, onda je budala.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I onda, još dalje će kotrljati, pitanje je, čekaj, što on
neće da razgovara.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: U međuvremenu može da pita, čekajte, što Alija
neće da razgovara.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično.
Milošević: Koji su to interesi zbog kojih on neće da razgovara,
hoće da razgovara sa svima, ali neće u tom sastavu.
KARADŽIĆ: Ma, njega je upropastio Tuđman kad je rekao da
je on dao nalog da Bosna izglasa suverenost. I mi ćemo se, mi
ga sada tu, čekamo ga. Na svaki pomen toga mi ćemo reći,
molim vas Tuđman je rekao da je on vama naložio i zacrtao šta
bi sve trebala Bosna da radi. Dakle, mi smo u Skupštini imali
bespotrebnu dramu radi toga, to je Tuđman naredio nešto, a ne
radi toga što mi imamo neku, neku potrebu. A on će sada
morati da da odgovor zašto ne bi išao na taj sastanak. Mora da
da jedan uvjerljiv odgovor, i on stalno govori treba razgovarati.
E, pa dobro, da vidimo ovaj kako će. Mislim da to ne, neće
moći odbiti. Za kad ga planirate?
Milošević: Ja ću ga predložiti u ponedjeljak.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Na primer sad pošaljem danas pismo i da dođe u
ponedeljak. Zvat ću te ja, pošto mi sad neki, neki sastanci idu.
Traže bre ovi Amerikanci, “Skaj njuz”, dvesto televizijskih
stanica pokriva, da im dam neki intervju, da ih primim, pa da
im dam, nek idu u pičku materinu.
KARADŽIĆ: Obavezno dajte, obavezno. Jeste li videli, onaj
Džon Kenedi je sjajno obavio u Engleskoj.
Milošević: Ne znam šta je uradio.
KARADŽIĆ: Ma, evo pogledajte u “Politici-express”, pa
sjajno je obavio, pa u Engleskoj je on napravio preokret.
Sjećate se njega?
Milošević: Kako da ne, pa ti si mi ga poslo’?
KARADŽIĆ: Da, ja sam vas molio da ga primate. To je
izvanredno. Evo sad ću vam reći na kojoj strani je to u
“Politici” ili u “Politici express” ovaj, on je tamo dao izjavu
da Hrvati moraju da rade ovo, da rade ono, da Srbi imaju pravo
na takve i takve stvari. Izvanredno je taj Džon Kenedi odigrao.
Ima li u “Politici” ili “Politici-express”, mislim da je u
“Politici-expres”, sada to ne vidim ovog trena, ali ako nije čak
i na naslovnoj strani, samo minutu jednu.
Milošević: Tako znači, on je...
KARADŽIĆ: Bez stranih trupa, ne, ne, evo ga Džon Kenedi,
strana tri (čita Radovan članak pod naslovom “Britanija protiv
ekonomske blokade Srbije, neće se boriti za Hrvate” I
podnaslovom “Nova misija mira 25-og avgusta u Beogradu”).
Lzvanredno, na trećoj strani, jeste li našli.
Milošević: “...itd, nastavlja čitati tekst, neuvezano…
KARADŽIĆ: On je izvrstan, njega treba držati na vezi. I onaj
kanadski što je... prema našim informacijama kaže bukvalno
obožava.
Milošević: Slušaj, da mi isteramo ovo znači do kraja. Ja ću da
pokušam da skiciram jedno pisamce kad mi se završe ovi
sastanci.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Da potražim da vidiš na uvo kako ti zvuči, je l’ to
pravi prilaz prema, prema njima.
KARADŽIĆ: E, dobro.
Milošević: Eh.
KARADŽIĆ: Dobro. Pa ću ja biti... ovdje ću vjerovatno biti do
jedan, pola dva, ako ne onda ću se ja vama odnekud javiti.
Milošević: Ti se meni javi odnekud, jer meni sad počinju ovi
sastanci, a onda ću ja da primim onda ovoga... hoću da kažem
nek’ dođe, nek ide u pičku materinu.
KARADŽIĆ: Obavezno, to bi sjajno bilo, to bi sjajno... jer
nemate vi šta, ma vi imate toliko šarma, da je slobodno u
jednoj ležernoj, jer Amerikanci vole tu ležernu atmosferu, u
jednoj ležernoj atmosferi i nema pitanja na koje vi nećete dati
zadovoljavajući odgovor, nema nikakvog razloga da, da...
Milošević: Ma, naravno, nema problema tu.
KARADŽIĆ: To će pomoći svim, svim našim prijateljima će
pomoći da kažu evo, jesmo li rekli.
Milošević: Jer on piše za kaže ABC i CBS, to su dve najveće
američke mreže, odmah hoće da puste to, odmah.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Odlično, dajte slobodno,
obavezno.
Milošević: Svi ovi, on ima kaže dvesto televizijskih mreža u
svetu.
KARADŽIĆ: Obavezno, i tu treba vrlo razložno, mislim
elementarne stvari tu, to sve ide nama u prilog, a ja...
Milošević: Ja njemu hoću da kažem, on ako pokrene to pitanje
unutrašnjih granica. Ja moram njemu da objasnim da su pitanja
unutrašnjih granica prouzrokovali nacionalisti kad su došli na
vlast u Sloveniji i Hrvatskoj ili kad su nacionalisti se tu
pojavili... Ako to budem mog’o da... ako... tim pitanjem onda
je logičan rezultat toga bila njihova odluka o secesiji.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Koja u stvari vređa interese drugih naroda.
25
KARADŽIĆ: Da, da, odlično.
Milošević: Da mi ne oponiramo pravo na samoopredelenje, ali
ne po cenu interesa drugih naroda. I ko može na primer srpski
narod izvesti iz Jugoslavije ako on ne želi?
KARADŽIĆ: I vrlo je važno kad im se kaže da je, da je, da te
granice nije postavila nikakva komisija, niti poštujući etnički,
niti istorijski princip, nego da je to potpuno arbitrarno, potpuno
proizvoljno napravila jedna oligarhija oko Tita.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Jedna oligarhija oko Tita je to napravila...
Milošević: Da, jasno, da, da.
KARADŽIĆ: A ovaj, još nešto dobro pali kod njih, kad oni
kažu šta Srbi hoće, ja kažem, molim vas, evo mi predlažemo
da kompletno preuzmemo ustav SAD, uključujući i pravo
nacionalnih manjina. Koliko vi dajete Meksikancima, mi ćemo
dati Albancima.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Koliko prava ima Teksas, toliko nek prava ima
svaka druga republika ili savezne republike Njemačke, ili bilo
koje normalne države, samo da se ne prave neki čudovišni
ustavi, bastardni, gdje država ne može da postoji.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: E, ta poređenja kod njih fantastično pale.
Milošević: Molim te, javi mi se tamo negde bar oko pola četiri,
ja ću da gledam da ovo, da ovo... čim budem.
KARADŽIĆ: Skicirate.
Milošević: Čim budem im’o vremena to ću ja da napravim, pa
da pustim.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: ‘Ajde važi.
KARADŽIĆ: ‘Ajte prijatno.
Razgovor vođen 7. avgusta 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Evo, sad sam dao polučasovni intervju za “Skaj
njuz”.
KARADŽIĆ: Odlično.
Milošević: I, e, otkupili su CBS, NBC, BBC i redom ove
televizijske mreže po svetu. Nabrojao mi je dva’est.
KARADŽIĆ: Odlično.
Milošević: Odmah su im otkupili, kaže, mnogo ćemo para da
zaradimo na vama. Znate, kaže, gospodine predsedniče, vi ste
sad najvažnija medijska ličnost u svetu.
KARADŽIĆ: Ha, ha, dobro.
Milošević: Jer vi ste, kaže, čitavu Evropsku zajednicu doveli,
kaže, do očajanja.
KARADŽIĆ: Da, da, da, pa to, ovo je sjajno bilo. Ovo je
sjajno. Odmah je Rusija poslije toga rekla ne može, ne mogu
vojne.
Milošević: I ovaj, tako da onda sam ja objasnio sve. Kaže on,
ali, kaže, Srbi u Hrvatskoj su nacionalna manjina. Ja kažem,
Srbi nigde nisu nacionalna manjina, i nijedan jugoslovenski
narod nije u Jugoslaviji nacionalna manjina. Kaže, je l’ vi
govorite o referendumu, i da treba u skladu sa voljom naroda.
Šta ćete ako na Kosovu, stanovnici Kosova to kažu? Ja kažem,
koji deo stanovnika Kosova? Kaže, Albanci. Kažem, Albanci
su nacionalna manjina i u Srbiji i u Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: Jer imaju u susjedstvu nacionalnu državu.
Milošević: Da, i nikavim međunarodnim aktom nije, nije
predviđeno da oni mogu imati prava da, da ustanove svoje
države na tlu drugih država. To nisu prava nacionalnih
manjina.
KARADŽIĆ: To nema ni jednog Ustava na svijetu.
Milošević: …bilo, onda sam im objasnio šta znači. Rekao sam
da vaša publika u svetu nije svesna da smo mi ovde suočeni sa
fašizmom. Da je u Hrvatskoj došlo do naoružavanja partije.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Da je reč o, a, da su oni počeli da demonstriraju
svoju suverenost i nezavisnost napadima na srpska sela i
gradove. Vi možete da idete i posetite sve to, i da vidite da su
tragovi rata ostali samo na teritorijama gde žive Srbi. Iz toga
možete da…
KARADŽIĆ: (smije se) Je l’ sve bilo na engleskom, je l’?
Milošević: Na engleskom, sve.
KARADŽIĆ: Aha, odlično, to.
Milošević: Ma znaš šta je, moj engleski je dosta solidan za
normalnu komunikaciju. Međutim, naravno nije, ja nikad
nisam živeo napolju, prema tome ja ne govorim engleski
briljantno da mogu da govorim k’o na srpskom, ali mislim da
sam mu bio dovoljno jasan. Odlično, odlično. I oni će ipak
uvažiti da je reč o strancu, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ja ne mogu da govorim k’o Englez sad.
KARADŽIĆ: Taman posla, ali odlično, to će biti veliki
publicitet.
Milošević: Sve sam im to objasnio i...
KARADŽIĆ: Ja mislim da će to da skinu i novine, i objavljuju
i tako.
Milošević: Ma ne znam šta će da skinu, neka skida ko šta hoće,
šta me se tiče.
KARADŽIĆ: Vrlo je važno, dobro što ste to uradili, to je vrlo
važno.
Milošević: Šta me se tiče, neka skida ko šta hoće i daću još
neke ako bude trebalo narednih dana.
KARADŽIĆ: Ja mislim Kanada i Švajcarska bi mogli da…
Milošević: Pa oni su otkupili.
KARADŽIĆ: A otkupili su, je l’?
Milošević: Otkupili su svi ovo, videćemo, sad mi traži neki
Independent TV, engleski, da dam to. Neću sad da im dajem
isti dan ili u dva dana. Videću kasnije.
KARADŽIĆ: Da, da. Sad bi, sad bi, ali ćete jedan, jedan.
Milošević: Sad sam, sad sam, sad naškrabao ja kako su mi oni
otišli, ja sam uzeo. Oni su otišli pre 10 minuta.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ovaj, pa si se ti taman javio kad treba. Evo ja sam
naškrabao neko pismo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ovako bi, naslovio bi ga na sve ove koje zovemo i
onda bi rekao: U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u
čitavom toku jugoslovenske krize nisu donešene niti
proglašavane, proklamovane odluke o otcepljenju i
nezavisnosti. To najbolje ukazuje na interes i opredeljenje svih
naroda i većine stanovništva koje živi u ovim republikama da
se sačuva Jugoslavija kao zajednička država ravnopravnih
naroda i republika i stvore uslovi za njen uspešan razvoj. Na taj
način je i odgovornost najviših organa ovih republika za
formulisanje rešenja za miran i demokratski rasplet
jugoslovenske krize posebno naglašena. Zato smatram da bi
dogovor predsednika republika i predsednika narodnih
skupština republika o najznačajnijim pitanjima rešavanja
26
jugoslovenske krize mogao biti dobra osnova za našu
zajedničku inicijativu da u jugoslovenskim organima, i
javnosti, kao i u organima drugih republika, u interesu traženja
rešenja koja će afirmisati, u cilju traženja rešenja koja će
afirmisati interese svih jugoslovenskih naroda. I onda ću da im
dodam sad, pošto nisam, pošao sam tek da pišem. Da, da
predlažem da se u sastavu predsednika republika i predsednika
narodnih skupština nađemo u ponedeljak, a, i molim da mi, da
mi, da mi...
KARADŽIĆ: Potvrde, da?
Milošević: Je l’ može ovako?
KARADŽIĆ: Potvrde, odlično, odlično. Može.
Milošević: E, dobro.
KARADŽIĆ: Može, može i doći će skoro svi, ili možda svi ili
skoro svi.
Milošević: Pa mogu da dođu samo svi i može da manjka samo
Alija.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Jer pazi, tu je ključna figura Krajišnik.
KARADŽIĆ: Da, da, jeste.
Milošević: Jer ako Krajišnik ne bi došao, onda nije došla
Bosna i Hercegovina.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Milošević: Ako Krajišnik dođe, jebe se meni što nije došao
Alija.
KARADŽIĆ: To vi direktno na svakoga od njih posebno, na
ime.
Milošević: Da, da, na ime, na ime.
KARADŽIĆ: Posebno na ime. Odlično, to je izvanredno. A do
tada će on morati da se presabere, on je doduše na moru i mene
je molio da i sa sporazumom čekamo. On bi htio malo nešto da
ga mijenja, pa da naredne nedjelje. Mi ih čekamo još narednu
nedjelju, a onda bi trebali da...
Milošević: Ja ću sad da ga zovem. Ni ja ne idem na odmor,
niko ne ide na odmor. Momo Bulatović, eno ga u Budvi, kupa
se, boli ga kurac, pošto on zna da ćemo mi ovde stvari da
držimo.
KARADŽIĆ: (smije se)
Milošević: Okupao se već pet dana, dosta mu je.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ima da ga vratim u ponedeljak.
KARADŽIĆ: Moraću da idem i ja tri dana dole da se da se
odmorim malo. Umor me uhvatio, čitavu godinu dana nisam
bio.
Milošević: Vi se svi odmarajte koliko god možete, ja, ja ne
smem da, da idem.
KARADŽIĆ: Da, ne smijem ni ja, osim na vikend. Ne smijem
ni ja osim preko vikenda. Ovaj, to je, to je odlično, ovaj,
mislim da naredne nedjelje već, ako ovi, ako ovdje značajne
snage ne potpišu ovo, vi ćete da sjednete gore i da... Nek na
nivou šefova kabineta, ili Smilja ili neko sedne da vide šta ovi
jadnici misle tamo.
Milošević: Ma nema šta oni da misle. Imam ja sad i pobočnu
varijantu šta ću da radim.
KARADŽIĆ: Aha, dobro.
Milošević: To ćemo da pričamo kad se vidimo.
KARADŽIĆ: Važi. Možda se ja u petak pojavim gore ako
bude...
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Nekih drugih poslova, onda bi se… bićete vi u
petak gore?
Milošević: Hoću, ja sam sve vreme ovde, samo gde sam, šta
sam, lako se nađem.
KARADŽIĆ: Dobro, je l’ to ide telefaksom ili ćete im
pismima, poštom?
Milošević: Ja bi danas lepo napisao to pismo i šibnuo im svima
telefaksom.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Šta ima da ide poštom dva dana.
KARADŽIĆ: Telefaksom jasno, i neka odgovore.
Milošević: Telefaksom, molim vas da potvrdite svoju
saglasnost za ovaj sastanak.
KARADŽIĆ: Odlično, odlično. Krajišnik će doći sigurno i
potvrdiće.
Milošević: Eto tako, sad ću da im ja to pismo šibnem, evo
počeo sam već da pišem.
KARADŽIĆ: Dobro, mi ćemo biti u kontaktu, a možda se čak
i vidimo u petak.
Milošević: Dobro, Radovane, bijemo se, ja mislim, čak bolje
nego što smo očekivali.
KARADŽIĆ: I ja mislim, i ja mislim.
Milošević: E.
KARADŽIĆ: Ovdje je dobilo veliki, velike razmjere.
Milošević: Dobro, dobro, ‘ajde.
KARADŽIĆ: Hajde.
Razgovor vođen 9. avgusta 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Halo?
KARADŽIĆ: Halo!
Milošević: Radovane?
KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče!
Milošević: Kako si Radovane?
KARADŽIĆ: Hvala Bogu, odlično! A vi?
Milošević: E i ja, hvala Bogu, odlično!
KARADŽIĆ: E, baš mi je drago.
Milošević: Bio sam juče sa Dobricom na vezi.
KARADŽIĆ: Aha!
Milošević: Prič’o mi je, ovaj, kako ide. On me u stvari zvao da,
toliko neprijatno mi bilo, toliko mi hvali ovaj intervju što sam
dao “Skaj njuzu”, nisi ti to gled’o, pošto Bosna nije to
prenosila.
KARADŽIĆ: Nisam, a hoće li to, prenijela je televizija
Beograd. Je l’?
Milošević: Pa prenela je televizija Beograd. Ma prenela cela
Amerika, Australija, najveći deo Evrope i tako.
KARADŽIĆ: Mh!
Milošević: Oni su prodali to, nekih dvesto televizijskih stanica
uzelo.
KARADŽIĆ: Odlično.
Milošević: Znaš, jer tako me ovaj i ubedio da mu dam. Kaže,
vi ćete celu Evropu kaže baciti u očajanje, budite sigurni da će
svi da gledaju vaš intervju.
KARADŽIĆ: (smijeh)
Milošević: Kažem ja, onda dođite pa ću da vam ga dam.
KARADŽIĆ: (smijeh) Odlično?
Milošević: A Dobrica mi kaže da je on, njegova ocena je da je
izvanredno bilo.
KARADŽIĆ: E, baš mi je drago!
Milošević: Izvanredno! Jer to je, traj’o je intervju jedno 25
minuta, znaš.
27
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Oni su ga dali ovde na televiziji Beograd, dala ga je
i televizija Titograd, ali Sarajevo naravno neće to da daje i…
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Neće da daje ni ova…
KARADŽIĆ: Pa možda bi mogli da ih prisilimo, ja ću to da,
ovaj…
Milošević: I Hrvatska. Zato, zato mi ne vidimo šta je znaš i
tako, ali je to bitno za strance, znaš. Bitno je, jer sva sam
ključna pitanja, ona je vrlo neprijatna pitanja postavila.
KARADŽIĆ: Da, pa, da, to je.
Milošević: Vrlo neprijatna.
KARADŽIĆ: Ali, to je najbolja prilika da čovjek odgovori
dobro.
Milošević: Najbolje, zamisli da me pita bezveze.
KARADŽIĆ: Da, da, da!
Milošević: Pa da se pitaš posle šta si razgovar’o.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste! (smije se)
Milošević: A ovako, ma sve sam im ovo, možda si pročitao u
novinama šta sam im sve rek’o.
KARADŽIĆ: Je l’ , je li ko objavio? Je l’ to u današnjim
novinama? Ne?
Milošević: Ne, pa to je bilo, to je bilo juče u Politici ovoj
beogradskoj, a verovatno je u današnjoj…
KARADŽIĆ: U, u, ovaj.
Milošević: …za Sarajevo i za, za, ove.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Znaš, sve to! Al’ to je mnogo bolje videti na
televiziji znaš, jer to sad prevedeno sa, sa ovoga, samo ja
mislim da je dobro, i ovako leži dobro.
KARADŽIĆ: Da, da! Odlično! Odlično. To je velika stvar. I ja
mislim da povremeno treba dati, dobro, nije loše da to poskupi,
pa onda svi prenesu, ali povremeno treba dati. Jer, vjerujte,
svaki put kad se pojavite, ta stvar izgleda sjajno.
Milošević: Ma, javljali su se ovi, iz Los Anđelesa se javljaju iz,
iz ... ne znam kojih krajeva tamo. TV Beograd zovu, tako,
znaš. Nisu oni verovali da…
KARADŽIĆ: Odlično, odlično.
Milošević: Mi na stvari gledamo na jedan kulturan, civilizovan
način i tako.
KARADŽIĆ: Sad’ bi trebalo ići u ofanzivu. Ovdje su na
naslovnoj strani, sa vašom fotografijom, ovaj vaš poziv za
ponedjeljak.
Milošević: Je li?
KARADŽIĆ: Prenijeli, u Oslobođenju, a vidim da je i u
Politici, ovaj, ja mislim da će, da ne mo…
Milošević: Ali mi nismo stavili u novinama da je ponedeljak,
ali ja sam im u pismu predložio ponedeljak.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A, oni su valjda i pismo preneli?
KARADŽIĆ: Da, da. Jesu, jesu.
Milošević: E, sada... Zbog toga te zovem. Sad’ bi bilo jako
dobro da vi tu napravite jedan pritisak, da... na Aliju, da dođe,
znaš.
KARADŽIĆ: Ako... ja mislim da se može desiti da on jednog
svog ambicioznog zamjenika pošalje.
Milošević: A ko je taj njegov ambiciozni zamenik?
KARADŽIĆ: Ovaj Ganić.
Milošević: Pa, nemoj Ganića. Mi hoćemo Muslimana.
KARADŽIĆ: Pa, on... on jeste Musliman, ali se…
Milošević: Ne, ne. On je Jugosloven za tebe.
KARADŽIĆ: Na listi Jugoslovena, jeste.
Milošević: A, mi treba... vi treba tu da insistirate (kratak
prekid)…
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: To Jugosloven, to mu ja ne znam šta mu je.
KARADŽIĆ: Da, da, da. Bilo bi dobro da... videćemo sad šta
će, šta će biti. Vrlo je teško odbiti ovu. Ni... svakome je to vrlo
teško odbiti.
Milošević: On je blesav ako odbije. Pazi šta, večeras je na
našoj TV, i... Ja mislim da bi dobro bilo i tu kad bi se nekako
Tanjugovo, Tanjugovo probilo, da su svi potvrdili da se
sastanak drži u ponedeljak. Još uvek nije potvrdio Alija
Izetbegović.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali, dobro bi bilo da i on u toku toga potvrdi.
KARADŽIĆ: Dobro. On jeste na... trenutno na odmoru, i ovaj
ga zamjenjuje.
Milošević: A gde je on, kaži mi?
KARADŽIĆ: On je negdje u Dubrovniku na odmoru.
Milošević: U Dubrovniku?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A može li se s njim stupiti u vezu neku?
KARADŽIĆ: Pa, ja ću sada Krajišnika zvati. Neka on sa
kabinetom, ovaj, stupi u kontakt. U koliko bi sati bilo po
vašem mišljenju?
Milošević: U kol’ko hoće, brate. Možemo u 11,00 na primer.
KARADŽIĆ: U 11,00, u 12,00 sati.
Milošević: Možemo i u 12,00, nije bitno.
KARADŽIĆ: E, Momčilo i ja bi došli i ranije ili kasnije, nešto
bismo oko, oko banaka, i oko finansijskih poslova završili. Jer,
moramo ovdje da napravimo jednu instituciju koja će da... oko
kupovine zemlje i tako... da pomogne seljacima i da...
Milošević: Dobro, dobro. To je…
KARADŽIĆ: Oko reinvestiranja i tako. To bismo napravili.
Milošević: To bi došli u ponedeljak, je li?
KARADŽIĆ: Da, da, a…
Milošević: Dobro. To bi bilo lepo. Molim te, ‘ajde da se ovako
dogovorimo. Je li Krajišnik posl’o odgovor da je potvrdio, je
li?
KARADŽIĆ: Ja mislim da jeste. Sad... ako nije, sad ću ga ja
podsjetiti.
Milošević: Znaš šta, neka on nađe Aliju.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I neka mu on predloži da svakako prihvati. Nek’
mu kaže, vrlo je neprijatno ako on ne prihvati sastanak, pa nek’
se dogovori, pa mi sad javite koje bi to vreme bilo koje mu
najviše odgovara, nije problem.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Momir i ja ćemo se složiti s tim.
KARADŽIĆ: Da, da. Sad ću ja to.
Milošević: Da napravimo to.
KARADŽIĆ: Ha, ha, ha.
Milošević: Ali, ali, ovaj, da mu, da objasni Krajišnik, ako
slučajno on ima neki opravdan razlog da ne može da dođe,
onda nije u redu da ga zastupa nikakav Ganić, nego treba da ga
zastupa Musliman.
KARADŽIĆ: Da. To bi dobro bilo. Međutim, oni gledaju to,
kao Predsjedništvo Republike, kao cjeline.
Milošević: Ma, ne
KARADŽIĆ: Ako, ako konačno ne bude mogao, nek’ bude i
tako. Nije bitno.
Milošević: Da, da.
28
KARADŽIĆ: Bolje bi bilo ovako. Bolje bi bilo Fikreta. Ali,
ako ne bude mogao Fikret, onda, onda, nek’ to bude ovako.
Milošević: (Dobro?)
KARADŽIĆ: Ima, ima određenih razloga. Kad se vidimo
pričaću vam, ovaj, ovaj Ganić ima i neke koncepcije koje su
povremeno vrlo primamljive. Prihvatljive.
Milošević: Je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Dobro. Mada on... je li on Šiptar, ili šta je on?
KARADŽIĆ: To niko ne zna.
Milošević: On je bio i Ganići jedno vreme.
KARADŽIĆ: To niko ne zna. Ha, e, pa sad možete misliti s...
kako bi dalje išlo.
Milošević: Pa, zato ti kažem.
KARADŽIĆ: Mislim... u…
Milošević: Može da bude i kako treba, šta kažeš, ha, ha.
KARADŽIĆ: E, o tome, o tom, upravo o tome govorim.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Upravo o tome govorim. Inače je on moderan
čovek. Njegova kćer, on sam kaže, školuje se u Engleskoj, uči
jahanje. Nije on nekakav nazadan čovek, nego zaista…
Milošević: A, da, da, da.
KARADŽIĆ: Moderan čovek.
Milošević: Dobro. Ali, vidi šta je. Jako bi bilo dobro da mi do
negde popodne imamo konačnu potvrdu i od Predsedništva, ja
sam rek’o protokolu neka ih kontaktira.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I neka kaže kad dolaze, da vidi, ovo-ono. A, da mi
predlažemo da sastanak bude u 11,00, a?
KARADŽIĆ: Da, da. Može, u 11,00.
Milošević: Da tako bude?
KARADŽIĆ: Može. Sad ću ja zvati Krajišnika, neka i on to
malo potjera preko protokola da, ovaj, da se pošalje faksom
odgovor. Ima tamo na onom faksu broj faksa, je l’ da?
Milošević: Kako da ne.
KARADŽIĆ: Na onom što ste vi poslali?
Milošević: Pa ne znam da li ima na onome broj faksa.
KARADŽIĆ: Ja imam broj fa...
Milošević: Mora da ima, mora da ima na njihovom faksu broj
našeg faksa, jer to kad se komunicira, odmah se vidi. Znaš.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Milošević: To kompjuter sam otisne.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. To ćemo da…
Milošević: To on sam otisne, jer mi smo to faksom i slali.
Nismo slali poštom.
KARADŽIĆ: Dobro. To je, to je, ja mislim jedan izvrstan
potez i mislim da, da sada je, zrelo vrijeme. Sad mi se javio
doktor Bilalbegović iz Banja Luke, jedan moj kolega
psihijatar. On je u MBO-u. Kaže, tamo narod masovno prelazi
na stranu sporazuma.
Milošević: Ma, ma, svako ko ponudi mir, sad dobija.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mi smo jaki. I kad’ smo jaki, možemo da
uspostavimo mir.
KARADŽIĆ: Da, da. Jasno. A, onda i ovaj gubi, to je više ne...
evo vas pozdravlja Mirko Todorović, moj medicinar.
Milošević: E, pozdravi…
KARADŽIĆ: Pošto je ova sekretarica rekla ko zove.
Milošević: Eh…
KARADŽIĆ: Ranije je Mira obično govorila “Ovde Mira”, a
sad je ova rekla ko zove, ha, ha.
Milošević: E…
KARADŽIĆ: Doš’o da vas pozdravi.
Milošević: Vidi šta je. Doći će mi ovaj tvoj komšija sad. Ovaj
tvoj komšija što ti otkida pola države.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa ću da mu kažem da se nosi u vražiju mater sa
tim idejama.
KARADŽIĆ: A... u ... Kljujićev šef?
Milošević: Ne brate. Ne brate, nego Milan.
KARADŽIĆ: A, ha, ha.
Milošević: E…
KARADŽIĆ: Ma, da. Ma može li ikako on da se malo u
pamet? Pa, nije ovo privatna stvar, strasti tu ne smiju da igraju
nikakvu ulogu, nego čisti račun. Potpuno hladne glave i
kompjuterski, čisti račun treba da donese, ovaj... S druge
strane, recite mu, ja mislim da se tu može, ovaj... da se on tu
može dobiti. Ta stvar je mnogo važnija kao prijetnja, nego kao
ostvarenje.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer, kad, kad neko izvadi pištolj pred 500 ljudi,
svih 500 ljudi strahuje.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: A kad opuca, onda samo jedan strahuje.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Onih 500 odahne.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Prema tome, neka to stoji, treba mu reći. Ta
mogućnost neka stoji, ali ona mora da stoji kao prijetnja.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Nipošto kao realizacija. Jer, kad je realizacija to
već... onda, ovaj, dovodi druge, prvo se relativizuje, drugo,
izazove protuakcije i tako dalje. Prema tome, on meni tamo
pali ljude. Dolazi i pali mi ljude, pali budale koje misle da će
ući u istoriju.
Milošević: Da, da. Oni su sad malo blesavi. Drugo, on ne
shvata da ne treba ovaj sukob da, da, vodi tako.
KARADŽIĆ: I…
Milošević: Da mu daje jedan nacionalistički karakter. Jer, evo
zašto. Prvo, ovde u istočnoj Slavoniji, meni su bili ovi iz
Borova sela, i drugi. Tu ima jedan veliki broj Hrvata među
njima.
KARADŽIĆ: Hrvata ima koji su za to, je li?
Milošević: Jeste. Koji se tuku s njima.
KARADŽIĆ: Koji se tuku protiv ustaša?
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Protiv Tuđmana.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A drugo, pa naravno, jer su to mešano... to je
mešano stanovništvo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ti će Hrvati i dalje insistirati da ostanu u
Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Shvataš, i zato mi da sutra kažemo, e, svi ti Hrvati
nisu, ne ratujemo mi s hrvatskim narodom.
KARADŽIĆ: Da, da. Zatvaramo, da zatvaramo vrata.
Milošević: S nama.
KARADŽIĆ: Ja sam, ovaj, i u jednoj TV emisiji, koja je bila
dobra, gdje je ovaj, Alija, ostao zaista bez argumenata.
Zulfikarpašić bio izvrstan.
Milošević: Čuo sam da ste bili odlični, i da je ovaj kljokn’o
načisto.
29
KARADŽIĆ: Da, da. Ovaj, ja sam Kljujiću rekao, nemojte vi
da nama prijetite ustancima, jer nema šanse da se vi s nama
tučete po Bosni. Mi se nećemo tući za zapadnu Hercegovinu.
Mi ćemo glasati da ona ostane u Bosni, ali se tući za nju
nećemo.
Milošević: Ali, oni nisu nigde... gde će oni da se tuku. Oni u
zapadnoj Hercegovini, se mi tući nećemo. A, oni da izađu iz
zapadne Hercegovine, ne mogu nigde.
KARADŽIĆ: To ne smiju. Jeste. Oni to ne smiju.
Milošević: U tome je stvar, ha, ha, ha.
KARADŽIĆ: A, da. A juče sam mu na konferenciji za štampu,
danas je objavljeno, rekao ne samo u zapadnoj Hercegovini,
nego u svim hrvatskim krajevima u BiH mi nećemo da se
tučemo i glasaćemo da ostanu u Jugoslaviji, ali ako oni zapnu
da izlaze, mi se tući nećemo da ih spriječimo.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: I to mu je ponuda, ako je dovoljno pametan.
Može da pročita šta sam mu rek’o.
Milošević: Jeste, pa da... da vidimo je li, je li njemu odgovara,
ovaj…
KARADŽIĆ: To vrijeme?
Milošević: ...odnosno hoće da dođe on, ili neće, ili će odrediti
Ganića. I šta su rešili.
KARADŽIĆ: Da, da. Sad ću ja Krajišnika, nek’ on tu stvar
malo potjera.
Milošević: Da, da. Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro. Odlično. Ja se nadam da ćemo se onda
vidjeti u ponedjeljak?
Milošević: Pa svakako, svakako.
KARADŽIĆ: Ja ne bih učestvov’o u razgovorima. Ja bih doš’o
samo ranije sa Momom da mi…
Milošević: Možeš ti ranije da dođeš, a može i da se vidimo
posle, nije bitno, jer... vidi šta je, nećemo mi da tupimo k’o što
tupimo.
KARADŽIĆ: Da, po šest sati.
Milošević: Šest predsednika, nego ćemo samo (ili sada) da
napravimo platformu. Nama je jako važno, znaš, ima, postoji
predlog Izetbegović-Gligorov, postoji neki Tuđmanov predlog
konfederacije. Mi dajemo predlog Jugoslavije koja treba da
nastavi da, da opstane itd. i čisto ga dajemo, i nema nikakvih
problema. Pa, nek’ vidi Evropa, nek’ kaže, čekaj šta je to što
mi…
KARADŽIĆ: Da, da. Samo da Franjo ne pristane?
Milošević: Molim?
KARADŽIĆ: Samo da Franjo ne pristane, ha, ha?
Milošević: Kako može da pristane Franjo da ostane u
Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: Da, da. Teško.
Milošević: To je, to je jedina stvar na koju on uopšte ne može
da pristane.
KARADŽIĆ: Teško sada, teško.
Milošević: Oni…
KARADŽIĆ: Mada, mada bi mu bilo najpametnije, jedino bi
tako mog’o da se spasi od potpunog poraza.
Milošević: Da ti kažem nešto, Radovane. On sada se uzda
samo u jednu stvar, i ta se stvar zove internacionalizacija.
KARADŽIĆ: Da, da. I to Nijemci…
Milošević: Može samo uz nemačku pomoć, kao i ‘41.
KARADŽIĆ: Da, da. Jasno, jasno.
Milošević: Da nije bilo nemačke pomoći tada, ništa Pavelić ne
bi uradio.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Eto.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A, ovi su, ovi su suviše brzo, isuviše ovaj nervozno,
pokazali šta žele.
KARADŽIĆ: Da, da. Ja.
Milošević: I to je malo i Evropu, ovako…
KARADŽIĆ: Jeste, jeste.
Milošević: …upozorilo.
KARADŽIĆ: Ma, sad i Kol izlazi mnogo otvorenije sa svojim
apetitima. To onda izaziva podozrenje i u Rusiji i Francuskoj, i
u Engleskoj. Tako da je dobro nek’ se oni raslojavaju. Vidim
da (?) protestuje protiv Rusa, kaže, ne shvataju o čemu se radi.
Milošević: Dobro. Samo on nek’ protestuje, nema problema.
KARADŽIĆ: Ha, ha, ha.
Milošević: On to ne zna uopšte šta govori. Zamisli, juče je
izgovorio da se linija razdvajanja napravi na granicama
Hrvatske.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Na granicama Hrvatske se niko ne tuče.
KARADŽIĆ: Jeste.
Milošević: Nego se tuku…
KARADŽIĆ: Unutra…
Milošević: Tamo, unutra Hrvatske, na, na, na obodima srpskih
krajeva.
KARADŽIĆ: Da, da. Je li... jesu li sada, jesu pozicije takve da
bi ovo odgovaralo kad bi se to napravilo, ne?
Milošević: Ja mislim da su skoro takve.
KARADŽIĆ: Skoro takve? Gore malo, Petrinja i Sisak?
Milošević: Skoro takve, nema tu, nema tu, uopšte, neke... neke
velike razlike.
KARADŽIĆ: Da, da. To bi trebalo da postave prirodno, što
prije. Ako se Evropi žuri da završi stvari, eto, izvolite. Nek’
završe stvar.
Milošević: Da, da. Pa, da počnemo mirno, brate, da radimo, i
posle da idemo na letovanje, je li?
KARADŽIĆ: Jeste, jeste, ha, ha. Ja dva ljeta nisam bio na
ljeto... ha, ha.
Milošević: To kažem. Posle ćemo da idemo na letovanje. K’o
ono, k’o u onom filmu, znaš, i posle su, kaže, svi otiši na
letovanje.
KARADŽIĆ: A, ono, nikad u nedjelju, je li? Nikad
nedjeljom…
Milošević: Da, da. Da, da.
KARADŽIĆ: Dobro. Ja ću se možda vama još javiti kad mi
ovaj Krajišnik ovo kaže, a i on će.
Milošević: Gledajte da izvedete maksimalno dobro. Ako mora
da dođe Ganić, nek’ dođe, ali ipak…
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: …ali ipak, nek’ razgovara on sa Alijom, neka kaže,
biće vrlo neprijatno da, evo…
KARADŽIĆ: Neće moći niko da objasni zašto.
Milošević: Niko neće moći da objasni zašto nije mog’o da... na
odmoru! Pa, valjda bi i mi mogli da budemo na odmoru, jebem
mu Boga.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste.
Milošević: Na kraju krajeva, on se već nedjelju dana odmara.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Nije njemu…
KARADŽIĆ: Da, da. Teško je, teško će biti odbijeno. Teško.
Milošević: Teško može da odbije, odnosno, ako odbije, ima
velike minusne poene.
30
KARADŽIĆ: Da, da. Onda zaostaje potpuno za, za
događajima.
Milošević: Pa jeste, pa jeste.
KARADŽIĆ: Dobro, javiću se ja... (prekid razgovora)
Razgovor vođen 4. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: ‘Ej, zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Evo treba da mi uđe Vajnens sad.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: A u deset i četiri ministri spoljnih poslova. Tako,
kao što vidiš, ja imam besprekidno.
KARADŽIĆ: E fino. Evo i mi radimo puno ovdje. Mi smo u
razgovorima sa Muslimanima negdje otišli, došli do
federalizacije BiH.
Milošević: Dobro je, ja sam danas razgovar’o s Alijom, tebe
nisam mog’o da dobijem.
KARADŽIĆ: Mh.
Milošević: S Alijom sam razgovar’o. On se kurva, neće da,
neće da dođe da razgovaramo, kao moraju prvo oni. Ja sam mu
rek’o: Ja se bojim da ćete vi i vaši partneri u razgovoru, bez
obzira što je reč o srpskoj strain, zakasniti da probleme rešite.
Vaše specijalno odlaganje, ovaj, ne vodi ničemu!
KARADŽIĆ: Eva njegovih ideja: On očekuje da će, on
očekuje Berlinski kongres! Ja sam njemu otvoreno rekao da
Berlinski kongres više nije moguć, a on kaže: Pa predložiće
nam ekspertska grupa neki Ustav i rješenje jugoslovenske
krize. Ja sam rek’o: Nemojte vi u to da se uzdate, oni mogu
samo da omoguće da mi, da mi, ovaj, se usaglašavamo, a da
nam oni daju gotova ustavna rešenja, mi to nećemo prihvatiti,
jer smo mi suverena država. On kaže: Dobro, ja ću poslije
Haga vjerovatno bit’ pametniji, ali ono, to je on, to je njegova,
njegovo mišljenje da će Evropa prisiliti Hrvatsku i Sloveniju
da ostanu u Jugoslaviji, on smatra da ima neke informacije da
je takav pritisak već u toku i da će prvo one da pritiskuju da
ostanu u Federaciji. Ako ne, onda će pokušati da ostave,
očuvaju Jugoslaviju kakvu-takvu u nekim, u ovim granicama,
ali u nekim labavim vezama. To je dakle na liniji razmišljanja
Ante Markovića. On se tome nada, međutim, mi, mi u tom
slučaju mi ne prihvatamo to, mi hoćemo da imamo čvrste veze
sa saveznom državom, naši krajevi, i on kako god hoće.
Milošević: Normalno.
KARADŽIĆ: A, ovaj, alternativa je rat! Prema tome, nema
druge, nema, mi ne možemo ništa.
Milošević: Ja sam njemu rek’o, Srbija i Crna Gora će
zajednički objaviti da ostaju Federacija i da pozivaju sve koji
hoće da sačuvaju Jugoslaviju na bazi Beogradske inicijative da
se pridruže. Ako vi nećete, verovatno će imati u Bosni ko
hoće!!!
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Vi mislite na Srbe. Ja kažem, dabome da mislim na
Srbe, ne mislim valjda, na, na, ovaj, nekoga trećeg, ali mislim i
na vas ako ste pametni! Ako niste, to je vaša stvar.
KARADŽIĆ: Da, da, on bi sad htio možda da izbori neki
asimetričan odnos prema saveznoj državi njegovih kantona.
Međutim, mi ne bi imali ništa protiv.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: S tim da ostane u Jugoslaviji, ali da mi imamo
vezu, da mi dajemo neki porez Sarajevu, ali da dajemo i porez
saveznoj državi s kojom ćemo imati čvrste veze.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: E, ali on se u svakom slučaju veoma, veoma
uzda u, u, ovaj, u Evropu.
Milošević: Ma oni su njima obećali da će im da omoguće to
da, da nabiju Srbiji rogove, da Srbija nema, Srbija u stvari
može mirno da spava, ako se u Evropi prizna princip da sile,
sile nema.
KARADŽIĆ: Jest! Odlično!
Milošević: Ako se prihvati princip da nema upotrebe sile, onda
se silom ne mogu delovi nacrta izvući iz Jugoslavije. Onda se
silom niko ko želi da ostane u Jugoslaviji ne može isterati iz
Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Da, da, i to insistirajte vi da sile nema. To bi
bilo, dobro bi bilo. Evo šta je mi, naše neke tajne veze su nam
javile da je on obećao Turskoj i da izgleda Turska tu u, u
perspektivi u igri. Obećao Turskoj da oni neće nikad dozvoliti
stvaranje nove Bugarske na Balkanu i da nikad sa Srbima
takvu državu koja bi bila kao Bugarska u kojoj bi oni bili
spriječeni da razvijaju islam i islamsko uporište ovdje neće
dopustiti! To je Alijino čvrsto obećanje Turskoj!
Milošević: Da, to…
KARADŽIĆ: Tako da i to treba imati na umu. Međutim, evo
već se gine tamo, oni su pucali na neke naše ljude, izranjavali
ih, onda su naši ljudi dvojicu ubili kabadahija njihovih.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Zamjenika komandanta neke njihove tajne
jedinice itd. To je tamo u Bratuncu. I ja sam mu to rekao da će
uskoro događaj, događaji da učine neka rješenja potpuno
nemogućim, da su sad ta rješenja možda moguća, a sutra već
neće bit moguća. Pozdravljaju vas svi, i Gaša Mijanović i
Nikola Koljević i profesor Ekmečić i…
Milošević: Spremam za Hag jedno kratko izlaganje, ne više od
dvije strane.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Taksativno, rezolutno.
Milošević: Da kažemo to šta je, pa ćemo se u toku dana sutra
čuti kad ga spremim da ti ga dam na faks da vidiš imate li
kakve vi ideje još da dodate i da idemo dalje.
KARADŽIĆ: Dobro. Dobro bi bilo da se pomene, pomenu
Srbi u Hrvatskoj i Srbi u Bosni i Hercegovini kao potpuno
ravnopravan faktor.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Sve smo mi poslali ambasadama svim od ovih
dvanestorice da gospodin Izetbegović ne predstavlja, pa smo tu
koristili jednu jezičku caku. Nikola je profesor engleske
književnosti, jednu caku da kaže da on ne može da predstavlja
više od 30 posto, ovaj sa onim negacijama smo zamutili, više
od 30 posto stanovništva i da, ili da budu pozvani Biljana i on,
ili da, ako ne budu pozvani, mi dajemo ovlaštenje gospodinu
Miloševiću da izloži naš stav.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer smo mi Aliju i danas pitali: Šta ćete vi
iznijeti? Nema jedinstvenog rješenja za BiH! Vi nećete da se
tučete, nećete da se nameću, ovaj mišljenja, rješenja vama, mi
nećemo da se nameću nama rješenja. Dakle, sva tri naroda
moraju tražiti posebna rješenja za sebe!! Dakle, vi ne možete
tamo da izložite jedinstveno mišljenje.
Milošević: Jeste.
31
KARADŽIĆ: On je obećao da će reći da im... da to nije
jedinstveno mišljenje, mada mi sumnjamo u to.
Milošević: Naravno da će da rekne, da kaže, samo “nije
jedinstveno mišljenje” i ništa drugo.
KARADŽIĆ: Ali, mi smo rekli da ovoj maloj, da nađe telefaks
Brisela, pa da i u Brisel pošalje ovaj, ovaj telefaks u kome se
kaže da on ne predstavlja Srbe u BiH. Da on ne može tamo da
izjavi nešto. Kako vama, m, m, šta vi mislite kako će se dalje
odvijat?
Milošević: Pa, oni će da formiraju tu arbitražu. Videćemo kako
će arbitraža da radi, pravila arbitraže će, arbitraža sama
utvrditi, mi o tome sad nemamo predstavu, ali...
KARADŽIĆ: Oko, ne, oko prekida vatre, nego oko razrešenja
krize, je li?
Milošević: ...oko razrešenja krize.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa ćemo da vidimo dalje kako će se odvijati, ja ću
više znati posle večernjeg sastanka.
KARADŽIĆ: Odlično, a sutra ćemo se čuti. A, kako ovo
vojnički, oni napadaju vojsku i dalje, je li?
Milošević: I dalje napadaju i svuda su izgubili.
KARADŽIĆ: A, da li se, da li zna da oni napadaju?
Milošević: Pa, evo ja imam izveštaj vojske, sad ću večeras da
kažem ovima da, da, ovaj, i ja sam dobio izveštaj koji je dobio
Vandenbruk i vidi se ima mnogo tačaka, vidi se tokom trećeg
više, više krše, u kol’ko sati, gde, gde su ubili vojnike, gde su
ranili vojnike, šta su uradili, šta su oko Zagreba, šta su u
Bjelovaru, šta su u Gospiću, šta su u Vinkovcima, Vukovaru,
Kostajnici.
KARADŽIĆ: Da, da. Ja mislim da je njima veliko iznenađenje
što ste vi potpisali, oni to nisu očekivali.
Milošević: Ne, pa to je bila, to je bila spremna klopka da oni
njih priznaju, jer niko ne želi rat osim Srba.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Srbi ne žele rat, Srbi žele da mirno reše svoje…
KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Ja mislim da bi trebalo Babića,
odnosno Srbe u Hrvatskoj da budu subjekt i u pregovaranjima,
a ne samo u prekidu vatre.
Milošević: Ma, ja sam to i predlag’o, ali sad’ ću da vidim
večeras sa ovim.
KARADŽIĆ: Ma, dobro u toku dalje, ne može se odjednom
sve, ali u toku dalje. Je l’ se dobro osećate, dobro?
Milošević: …
KARADŽIĆ: Dobro, baš mi je drago. ‘Ajte, bićemo u
kontaktu, mislim da ovo, ako nas ne zavarava on prihvata, ja,
ja sam stekao utisak da je Zulfikarpašić mnogo pametniji od
njega, ali i mnogo pametniji i za muslimanski narod, jer, o, o,
Izetbegović čini mi se više ga ne zanima toliko kvantitet te
njegove države kol’ko kvalitet. Kol’ko da on stvori jednu
enklavu u kojoj će da se živi po, po šerijatu.
Milošević: Da, i moram sa Grkom da vidim, oni nisu baš, baš
nas mnogo pomogli kako smo očekivali.
KARADŽIĆ: A, a, a, a, tamo nisu mogli da… ili nešto ovako.
Milošević: Ništa nisu Bog zna šta pomogli i treba da vidimo sa
njim.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mi se možemo u njih pouzdati ako ih budemo
nametali kao jednog od arbitara.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, treba ih malo zadužiti, treba ih
dovesti u situaciju, da, da, ispune očekivanja.
Milošević: Je l’ bolje da njih forsiramo ili Engleze da
forsiramo?
KARADŽIĆ: Da, da, jer ako su oni nemoćni, a još i
nepouzdani, onda jebi ga.
Milošević: Da, to je to. Eh, dobro je bilo, otvorim ja moj ovaj
gledam šta sam sve zapis’o, pa, pa otvorim s pogrešne strane
jedan list, vidi, kaže Psihijatrijska klinika, ha, ha, neka u
Sarajevu. A to si mi ti na poleđini napis’o neke, neke, beleške.
KARADŽIĆ: A, ha, ha.
Milošević: Kad okrenem s druge strane, odmah sam se setio,
razumeš.
KARADŽIĆ: Ha, ha.
Milošević: Kažem, šta je ovo u pičku materinu, ko mi je ovo
posl’o i onda vidim tvoje beleške?!
KARADŽIĆ: E, to bi dobro bilo, da on, da se ono usmjeri
prema nama u Banjaluku i tamo-vamo ta tehnika.
Milošević: …
KARADŽIĆ: Tehnika i to, mada vam je to sad deseta rupa.
Milošević: Sutra ja imam s njima sastanak.
KARADŽIĆ: Aha, dobro bi bilo kad bi neko…
Milošević: Pravo da ti kažem, čovek treba da bude hladan, ne
treba da ga hvata panika. Mi moramo sve da radimo paralelno.
KARADŽIĆ: Da, na više kanala, jeste.
Milošević: Paralelno radimo. Drugo, šta ja imam, ja ću da naše
stavove složim na dve strane, imam mogućnost da govorim
tamo desetak minuta i to je sve.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ja nemam tamo sad da izvršim operaciju srca pa da
gledam kako ću šta da radim.
KARADŽIĆ: Da, da. Imate uporište u principima koji su
uopšte prihvatljivi.
Milošević: Jeste. Prema tome, na toj osnovi ću ja da, da to
teram i gotovo. Inače, danas će verovatno, ili sutra, objaviti i
ovo što je ova trojna tripartitna grupa i ovi Drnovšek,
Tupurkovski pripremila. Oni su pripremili dosta dobre
principe.
KARADŽIĆ: Je li?
Milošević: Ma, da, dosta dobre principe, uglavnom nam to
odgovara, videćemo šta nam ne odgovara, iz toga, jer ja to
nisam još pročit’o, ali Jović je zadovoljan.
KARADŽIĆ: A, dobro, a znači, m, m, ovaj se Drnovšek
ponaša u, m, m...
Milošević: Izgleda da su korektni oko tih principa, e sad
videćemo dalje.
KARADŽIĆ: Da, to bi vrlo važno bilo da ono sa Dobricom se
tamo ostvari.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: I da im se kaže, da im se garantuje, vi ovako i,
m, m, jedino ne znam onaj debeli dole, on je, on je još uvijek
njihov čovjek.
Milošević: To oni su svi njihovi, to je jasno.
KARADŽIĆ: Da, da. Ne znam kako će im ovaj, kako će se na
nas odraziti taj njihov referendum, ali mi smo ovdje rekli Aliji
da, juče smo rekli, razgovora više nema. Ako ćete vi da idete s
platformom, sa Ustavom i sa referendumom. Mi to ne, tu nema
razgovora, događaji će vas preticati i vi više nećete moći
Bosnu prepoznat za deset dana. I to je stvarno tako, sa, ja
zadržavam naše ekstreme žestoko, ali sada, kad, ako oni krenu
u proceduru sa platformom i sa Ustavom i s referendumom
nema razgovora, Bosne nema, ne može je niko prepoznat, neće
je moći prepoznat! Tu nema, ne mogu ja da zadržim ljude.
Milošević: Sutra ćemo biti na vezi pa ćemo se čuti.
KARADŽIĆ: To važi, dogovoreno.
32
Razgovor vođen 20. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Znaš šta je. Ja sam dvaput razgovar’o s
Kadijevićem, triput sa Adžićem i ja te molim, ako možeš
pozovi Adžića da mu ti kažeš situaciju, jer on odbija da je
tačna. On tvrdi da apsolutno nema nigde toga klanja i da su
oni, da oni nigde nisu vojsku povlačili osim neke jedinice, kaže
jedne koja je bila gde ne treba da bude, kojoj je samo
promenjeno mesto. Inače nigde nema kaže svega toga.
KARADŽIĆ: E pa šta oni, jako oni odlučuju gdje, gdje ne
treba da bude, pa ako je tamo naš narod izložen. Narod je
pošao sa tom vojskom. Tamo gdje je ta jedinica bila srpski
narod je napustio taj, to područje i ostali su borci i sa tri strane
će biti napad.
Milošević: Ja sam triput sa njim razgovarao, dvaput s
Kadijevićem. Oni me uveravaju da ništa od tog klanja nema.
KARADŽIĆ: Ja ne znam. Ako bude, ja neću moći spriječiti
mobilizaciju sutra naše teritorijalne odbrane, krajiške, i dalje
odlaze tamo ljudi. Mene su oni pitali. Ja sam im rekao, nemojte
da me pitate, kad se gine čovjek mora sam da odluči za tu
stvar, a...
Milošević: Molim te zovi Adžića ti lično. Ja sam mu inače
rek’o. Kaže on, ja bi zvao Karadžića, al’ ja s njim nemam
direktan kontakt. Ja sam mu rek’o, ja ću Karadžića zamoliti da
tebe pozove, pa ti s njim proveri šta se dešava, al’ ja sam Bracu
zadužio da ga zove.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Da ga izvesti koja su sela, jer su oni bili negde na
vezi.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Da traži, ako oni ne smeju da kreću noću zbog
miniranih puteva, da im ne lete uvis ta oklopna vozila…
KARADŽIĆ: Ja.
Milošević: Da onda pre osvita zore koriste da uđu u tu
teritoriju.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro.
Milošević: Ja, dobro bi bilo i da ga ti čuješ, jer on stalno dobija
neke informacije iz Bosne o tome da u stvari tamo nema ništa.
KARADŽIĆ: Ma jebem im sunce.
Milošević: Ja mislim da te informacije nisu tačne.
KARADŽIĆ: Koje? Ove, ove iz Bosne, je li?
Milošević: Te informacije da nema ništa, nego…
KARADŽIĆ: Da,da.
Milošević: Verovatno nešto ima čim su toliko ljudi se javljali.
KARADŽIĆ: Da, da. Ali mi je na primjer ova informacija iz
Krajine se pokazala kao netačna.
Milošević: Koja?
KARADŽIĆ: Da, nema ništa? Da su se povukli iz tamo oko
Knina. Nijedan se vojnik nije povukao.
Milošević: Oko Knina!
KARADŽIĆ: Ne, ovdje ja imam informaciju za Okučane.
Između Okučana i Gradiške da je vojska oslabila, odnosno
povukla se i da je tamo izložena, borci i narod su izloženi pa
je, pa se narod povukao sa, sa ovom sa vojskom, a borci će biti
napadnuti, ovi teritorijalci će biti napadnuti sa tri strane i to će,
to će biti mjesto koje će oni, jer ja se bojim da to neko nije
sklopio iz vojske sporazum sa ustašama da se oslobodi
komunikacija Zagreb - Osijek, odnosno auto-put da se
oslobodi.
Milošević: Ne, oni su neku komunikaciju koliko sam shvatio
pro... probijali, komunikaciju, to što je bio zadatak vojske da
neku komunikaciju oslobode.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali nisu hteli da stoje da čuvaju rampu, a ovi kaže
da naplaćuju dole.
KARADŽIĆ: Da, a koji je broj Adžića?
Milošević: Ne znam ga ja napamet. Ja znam specijal samo
ovaj. Je l’ imaš specijal tu?
KARADŽIĆ: A, nemam u stranci. A i naši bosanski specijali
su druga, druga neka, teško ga dobiti. Ima li Mira to? Nema
Mira kući to?
Milošević: Da, da, ima Mira to kući sve.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Mira može kući dabome. Bolje da je ti zoveš nego
ja.
KARADŽIĆ: Da, da. Ja ću.
Milošević: Ja još ovaj govor svoj gledam.
KARADŽIĆ: Kako izgleda, dobro.
Milošević: Pa Dobrica kaže da je odlično.
KARADŽIĆ: Eh dobro, odlično. A, važi. Ovdje sam ja
spriječio. Opet su moji htjeli budale da naprave nešto. Ja
mislim da će Tuđman i Genšer biti tamo u velikim teškoćama
sutra.
Milošević: Ja se nadam da će biti, jer su imali strane prekide
vatre, strane prekide…
KARADŽIĆ: Primirja. I to... da...
Milošević: Primirja. I mislim da će biti, mada će to sutra da
bude samo ovako izlaganja šefova delegacija i ništa drugo.
KARADŽIĆ: Dobro, a prekosutra će biti malo više rada, je li?
Milošević: Ma nema ništa prekosutra. To će da bude otvaranje,
pa se razilazimo, pa opet za nekoliko dana.
KARADŽIĆ: Aha. Evo šta je. Ovi su moji u Krajini budale
htjeli da naprave da donesu danas odluku o pripajanju Krajine i
SAO Krajine i ja se sje... shvatim ono što se meni jednom
desilo ovdje u Skupštini kad smo mi pet sati vodili u rezultatu,
odjednom dođe otuda neka budalasta odluka telefaksom i ovi
preuzmu inicijativu i…
Milošević: Stalno rade. Evo sad sam ja proverav’o. Sedma
banijska hoće da napadne Kostajnicu. Pa sam rekao, idite bre u
pizdu materinu, dajte sutra, mirovna konferencija u Hagu, a vi
napadate Kostajnicu.
KARADŽIĆ: Da, da. Ovi su htjeli, ja sam vidio, sebi viziju
sam napravio kako stiže telefaks i tako Tuđman likuje i vas,
ovaj tamo optužuje kako ste vi to pripremili da bi propala
mirovna konferencija. Jer to bi sigurno bilo tako.
Milošević: Ma naravno.
KARADŽIĆ: To bi bilo tako, i onda se za…
Milošević: Da im da ništa da rade, a mi moramo da zavedemo
disciplinu.
KARADŽIĆ: Da, apsolutnu disciplinu.
Milošević: Gledam sad, ovi ovde, ima dosta komentara ovih
Amerikanaca ovde i koji su čak po Zagrebu bili i okolo, i oni
kažu očigledno će ostati Jugoslavija sa samo tri republike, plus
kaže ovi Srbi u Hrvatskoj. Mi drugo i ne tražimo.
KARADŽIĆ: Ne tražimo. Nek se privikavaju oni.
Milošević: Pa mi drugo i ne tražimo bre.
KARADŽIĆ: Nek se privik...
Milošević: Otićemo dole na odmor i da se i da, da…
KARADŽIĆ: Je... Igramo, igramo remi (smijeh).
Milošević: Jest, igramo remi.
33
KARADŽIĆ: Ima. Kažu ima, ovaj, Amerikanci kažu ima neka
tzv. (soalans? septans) ima jedna društvena prithvatljivost,
ovaj, nekih ideja, al’ one moraju prvo da budu bačene u
vazduh pa da se narod privikne na njih.
Milošević: Da. Da.
KARADŽIĆ: I ona postaje prirodna. Mi smo s Alijom, ja sam
ga pritjerao u ćošak i sad on igra sa mnom igru, a on puno
očekuje od Evrope, al’ ja mu sad više ne dam nazad. Rekli smo
nećemo nijedan narod napasti drugi, u redu.
Milošević: Znam. Ja sam ovaj, na kraju, znaš šta kažem ja na
kraju. Na kraju ja kažem (na engleskom): “Gospodine
predsjedavajući, koristim ovu priliku da vas obavijestim da je
na nedavnom sastanku u Beogradu, na sastanku vrhunskih
predstavnika BiH, Srbije i Cme Gore pokrenuta inicijativa na
terenu i principima za mirno i demokratsko rešenje
jugoslovenske krize i usvajanju novog ustava Jugoslavije kao
zajedničke države jednakih republika, nacija i građana”.
KARADŽIĆ: Aha. Odlično!
Milošević: (nastavija na engleskom) “Želio bih vas uveriti da
je za većinu jugoslovenskih građana Jugoslavija zajednička
država jednakih nacija i republika. Iako su prisutni bili
vrhunski predstavnici tri republike do sada nismo usvojili akte
o secesiji od Jugoslavije. Beogradska imcijativa je apsolutno
otvorena za sve jugoslovenske nacije i republike”.
KARADŽIĆ: Aha. Ako Alija protestuje, treba reći da je
predsjednik Skupštine bio.
Milošević: On će da kaže ja nisam bio i Nišu, a ja ću da kažem
“top-representative” (vrhunski predstavnik). “Ja smatram
predsjednika parlamenta vrhunskim predstavnikom”. Ha, ha,
ha.
KARADŽIĆ: Da, da. Odlično! Ha, ha, ha.
Milošević: Tako da on onda opet nema, znaš, odgovor. Ma
nema on...
KARADŽIĆ: Da, da. To je odlično. Ja sam njega, ovaj, tu u
većim sam ga već u tu vodu sad ćemo vidjeti ko će dokle da
pliva, ali iz te vode ne izlazimo. Rekli smo neće nijedan narod
napasti drugi narod, u redu. Neće nametnuti svoje mišljenje, u
redu. Šta ćemo ako se nađe jedno rješenje koje je prihvatljivo
za dva naroda, a nije prihvatljivo za treći. Onda mora biti,
dakle, asimetrično rješenje. Ili ćemo imati jedinstveno rješenje
za BiH ili ćemo imati dvostruko ili trostruko rješenje. Znači,
ako sva tri naroda imaju različite poglede, onda rješenje mora
biti trostruko.
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ I to je on prihvatio i mi već idemo sutra,
krećemo. Imam ja ovdje plenum veliki. Sutra u četiri sata, sve
svoje funkcionere. Bio sam u Trebinju, smijenio neke budale.
Devet sati sam proveo. SPO-vci se uvukli.
Milošević: SPO-ovci će... o...o... o... Ovaj deluje preko njih, jer
on prima pare, a te budale ga slušaju, jer ne znaju da je plaćen.
KARADŽIĆ: Ma da, on je on tamo. Komnenić mu svakih
deset dana dolazi dole i tamo su mi onog Božu Vučurevića
htjeli, da smijeniti bili. Međutim, ja sam to sinoć poništio i sad
mi je Izvršni odbor danas dao za pravo i izbacio sam ih, stavio
druge ljude u stranku o… i tako. Vratio ovog čovjeka, a
opštinska vlada je pala, ali to su, to je jedini udar i to upravo od
Komnenića. Jedini udar na stranku, međutim to sam dobio
sinoć elegantno.
Milošević: Dobro, zovi molim te Miru nek ti da Adžića i sve
mu ovo kaži, a ja idem da spavam, jer ujutru moram u pola šest
da se dižem.
KARADŽIĆ: Dobro. Sretno, a i misliću na vas, da znate.
Milošević: ‘Ajde, hvala ti Radovane veliko.
KARADŽIĆ: Držite se. Prijatno.
Milošević: Prijatno Radovane.
Razgovor vođen 6. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Nikole Koljevića
Koljević: Radovane.
KARADŽIĆ: Halo.
Koljević: Halo Radovane.
KARADŽIĆ: Halo.
Koljević: Halo, je l’ me čuješ?
KARADŽIĆ: Čujem.
Koljević: Radovane, sad me...
KARADŽIĆ: Molim!
Koljević: Sad me je zvao Radić, gore je situacija grozna.
KARADŽIĆ: Molim!
Koljević: Je l’ ti znaš o čemu se radi u, u Okučanima i
Gradišci.
KARADŽIĆ: Ček’, ček’, preći ću na drugi telefon, sačekaj.
Koljević: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: Halo.
Koljević: Halo, Radovane.
KARADŽIĆ: Da?
Koljević: Dole je situacija grozna, oni su upali u srpska sela
kod Okučana.
KARADŽIĆ: Da.
Koljević: A, armija se povukla, Uzelac je odletio u Beograd,
razvilo se antiarmi...
KARADŽIĆ: Sve ja znam to od sinoć, sve znam od sinoć.
Koljević: Da, ali ta djeca ginu, znaš koja su ostala tamo kod
Okučana i oni su dovukli velike snage. I ovi su u Banjaluci
bijesni, znaš, na armiju. Tu su avioni koji neće da polete, tu su
jedinice koje su se povukle i Radić je sad, znaš, u groznoj
situaciji. Kaže da bi mi trebali da dođemo. Daću ti njegov
telefon, on ima savjet za narodnu odbranu, sad je u opštini.
KARADŽIĆ: Da.
Koljević: Nazovi pa vidi šta da radimo.
KARADŽIĆ: Da...
Koljević: Znaš, armija je...
KARADŽIĆ: Da ti kažem, ja sam sinoć radio na tome i...
Koljević: Armija, armija jede govna, znaš!
KARADŽIĆ: Ja sam radio sinoć na tome i razgovar’o sam sa
Adžićem.
Koljević: Pa šta rade?!
KARADŽIĆ: Da ti kažem, oni su samo oslobodili put da može
da se prolazi, povukli su se ispod puta, na, na kanal ovaj, strug.
Međutim, Adžić mi kaže da su oni po njima toliko pucali juče,
da oni jednostavno hoće da izazovu da srpska strana i vojska
napadnu, Jer oni su iz...
Koljević: Dobro, dobro, ne moraš meni objašnjavati. Ovaj, ja
ću postupiti kako se dogovorimo, nego nazovi Radića da ga
čuješ i da mu se nešto kaže. Niko od njih neće doći danas
ovdje, nit može, tamo je ratno stanje.
KARADŽIĆ: Hm.
Koljević: Evo ti telefon direktni.
KARADŽIĆ: Samo momenat, samo momenat da nađem
olovku. Halo!
Koljević: 11061 ili 11626 i Boga ti javi mi odmah, ja ću se sad
odmah obući, ako treba ja da dođem, da ovo otkažemo gore. U
34
svakom slučaju, mislim da je bolje da ja do tebe dođem
direktno.
KARADŽIĆ: Čekaj, 11?
Koljević: 11626 ili 061 je direktni.
KARADŽIĆ: Dobro, da ti kažem, vidi, aaa...
Koljević: Vidi ti s njima pa meni javi.
KARADŽIĆ: Dobro.
Koljević: Nemamo šta, znaš. Ja ti samo prenosim. Treba da
budeš u direktnoj vezi, da čuješ, da vidimo, je l’ nužno, je l’,
znaš, procijeni, po tome što još od njega sada čuješ, jer ja...
KARADŽIĆ: Da, a gdje ćeš ti, gdje ćeš ti sada biti?
Koljević: Ja sam sad kod kuće, samo da se obrijem i obučem.
KARADŽIĆ: Dobro, zvaću te ja, ne moraš nigdje.
Koljević: Eto, eto.
KARADŽIĆ: ‘Ajde.
Koljević: Zovi.
Razgovor vođen 6. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i general-pukovnika Blagoja Adžića
Adžić: Halo.
KARADŽIĆ: Halo.
Adžić: Dobro veče.
KARADŽIĆ: Dobar veče, Karadžić iz Sarajeva ovdje.
Adžić: E, jeste dobro?
KARADŽIĆ: Jeste, čast mi je da sam s vama u kontaktu.
Adžić: Ja sam mor’o malo da vas uznemirim, tražio sam malo
ranije, ali nismo uspjeli nekako da…
KARADŽIĆ: Da, da, ja sam imao ovdje, imao sam Izvršni
odbor i imao sam nekih, znate kako to već sa strankama biva,
puno posla. Ne vidite kako, predsjednik Milošević mi kaže da
se razlikuju civilne i vaše procjene oko ovog, ovog položaja
sada tamo u, u, u... oko Okučana.
Adžić: Pa ne radi se o procjenama nego se radi o izvještajima i
podacima.
KARADŽIĆ: Aha.
Adžić: Tamo se zaista biju, to je neosporno, je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Tamo je bilo danas dosta sukoba i napada i na vojsku i
tih međusobnih sukoba ovih dviju vojski tamo, je li?
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: A koliko je u tome istine, puca se stvarno na sve strane,
ali ima i dramatizacije dosta koja objektivno nije…
KARADŽIĆ: Aha.
Adžić: Nije realna. Ja sam više puta provjeravao, je li? Ako
poginu dva-tri čovjeka u selu ne može se smatrati…
KARADŽIĆ: Da, da, ali je nekakve informacije koje ja sad
imam i sad sam dao da ponovo dobijem to bolje.
Adžić: Pa ja nisam o tome mislio, jer svakako vojska ne može
ono što se traži od vojske da dođe u svako selo i da razvadi
svugde. A, a to je uzelo maha u toj celoj zapadnoj Slavoniji
praktično.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: I jedni i drugi su, moram da kažem, arogantni, svaki na
svakoga ide onda kad se pobiju, onda traže da ih razvadimo, pa
kad ih razvadimo, onda obično jedna strana traži da odemo, pa
kad odemo ona druga traži i to je vrlo komplikovana stvar: i mi
ne možemo toliko toga da radimo tamo. Mi smo tamo na
određenim punktovima gde možemo da sprečimo te velike
sukobe koji su danas bili, koji su u stvari rastureni, sprečeni, ali
imamo i mi nekih obaveza. Nemoguće je svugde stići stvarno
i…
KARADŽIĆ: Jasno, jasno, slažem se.
Adžić: Ograničenja ima i tako dalje.
KARADŽIĆ: Prema nekim informacijama od ovih mojih
civila, ovaj, kažu da je napuštanje rampe u stvari auto-puta
ostavilo u okruženju Okučance i oni se plaše da će oni biti
masakrirani, jer su ovi…
Adžić: To je sad plašenje jedna stvar, a stvarnost je druga
stvar, znate?
KARADŽIĆ: Stvarnosna procjena je bolja, je li?
Adžić: Da, pa da vam kažem, procena ne može biti dobra kad
se ratuje nigde, jer niko ne zna kakva će mu ratna sreća biti.
KARADŽIĆ: Aha.
Adžić: Sad se ljudi međusobno biju.
KARADŽIĆ: Aha
Adžić: Međutim, ovde je sada nešto drugo sad u pitanju, sad se
radi o ovim, poštovanju sporazuma u neku ruku, je li, koji bi
mor’o na neki način da se sporazum…
KARADŽIĆ: Da, da, to je.
Adžić: …poštuje da se ne upropasti konferencija ova.
KARADŽIĆ: Da, da, jasno, jasno
Adžić: Sutrašnja, jer to je osnov cilja, zna se kome da se…
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Da do konferencije ne dođe, jer dok je neko mislio
ranije da će neko drugi to osporiti…
KARADŽIĆ: Jest’, shvatio sam ja to.
Adžić: Zalag’o. A to…
KARADŽIĆ: Bilo je to veliko iznenađenje što nije, to nije
osporeno.
Adžić: E sad je sasvim jasno kome nije stalo do mira, i to treba
da vidi svet, i svet i Evropa.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Ne smemo, na neki način niko ne sme u ovoj zemlji, pa
da nasedne na provokacije tih koji stvarno hoće sve da
miniraju i da rasture, a to se zna ko je, to je…
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Hrvatska zajedno sa Nemačkom. Njima je cilj da
rasture i primirje i mirovnu konferenciju i sve ostalo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: E sad, ja sam hteo da vas zamolim ovaj, nismo imali
prilike da se konkretno sretnemo i vidimo, možda je ovo na
neki način prvi kontakt, a ovi su meni poslali maltene neki
ultimatum iz Bosanske Krajine, tamo ovaj Kuprešanin.
KARADŽIĆ: Ma, on ne može da odoli od naroda, a hoće
narod da ide pred kasarne i hoće da ide da se mobiliše, ja sam
sad…
Adžić: Ako mi budemo ili recimo na, ako budemo išli na
provokacije…
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: …i budemo napravili sad ono što njima dobro odgovara
i jedva čekaju da kažu, evo Srbi neće primirje, vojska neće
primirje.
KARADŽIĆ: Jeste, ma im’o sam ja danas problem, oni su
htjeli da donesu neku odluku blesavu o prisajedinjenju ovih
Krajina i ja sad stvaram sebi sliku u glavi. I Genšer i Tuđman
su u teškoćama. Odjednom dolazi telefaks: Srbi su porušili
granicu između Bosne i Hrvatske.
Adžić: Pa sigurno, to njima treba.
KARADŽIĆ: I to je budalaština koju sam ja prekinuo ovaj…
Adžić: To je naručena, naručena stvar iz Zagreba, bukvalno
rečeno maltene.
35
KARADŽIĆ: Da, da, ali sam to spriječio, danas to sam
spriječio, jer sam…
Adžić: To svakako treba sprečiti.
KARADŽIĆ: To sam spriječio, nego jedino me brine da li,
neka ovi budu u ofanzivi, neka se pokaže da oni napadaju, sad
je već i Englezima i Francuzima jasno da oni napadaju. Ali me
samo brine da zaista ne izginu ovi naši da se mogu održavati
bar do sutra po podne, ovaj da, da ne izginu.
Adžić: Pa ja moram da kažem da je jedinica u Okučanima ceo
dan danas bila napadana, apsolutno ceo dan.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Adžić: Od jutros pa, posljednje borbe su prestale, a koliko će
prekid trajati ne znam, u 21,00 noćas.
KARADŽIĆ: Je li mogao neko strani da evidentira to?
Adžić: A evidentirali smo, objavili smo, dajemo to, sarajevska
televizija ne daje to, mi nismo…
KARADŽIĆ: Da, važno je da stranci to ovaj, da to ide.
Adžić: A to im gore odgovara da daju, a to daju izjave neke
Ajanovićeve o nekim prekrajanjima, što je druga stvar. Ali
neće da daju ono što mi dajemo svaki, vreme objašnjavamo,
dajemo saopštenja, razobličavamo to, jer to je stvarno
skandalozno, kako se radi i šta se želi uraditi itd.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Adžić: I upravo smo hteli na tom planu da se ovo sve obuzda
tamo na neki način da se stvarno ne daje šansa onima koji to
hoće, jer oni idu provokacijama po svaku cenu, provokacijama.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Evo, danas smo dali jedno saopštenje koje je, uhvaćeno
naređenje, naredba kojom su oni naredili da ova raskrsnica u
Okučanima mora pasti po svaku cenu, bez razlike na žrtve.
KARADŽIĆ: Je li pala, nije?
Adžić: A to je značilo, treba izazvati vojsku da vojska bije.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Da vojska krene u napad, pa da kaže evo vojska neće
primirje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: I svi su napadi provokativni, verovatno u toj funkciji
prema…
KARADŽIĆ: Aha, a je li pala ta raskrsnica? Nije?
Adžić: Pa znam da je to vrlo teška situacija, kad nekog napada
i tako dalje, ali stvarno se mora tražiti da se nekakvi, ovaj…
KARADŽIĆ: Smanji broj žrtava i da se istrpi to, je li?
Adžić: Tako, pa mora to trpjeti dan-dva, pa majku mu i po
cenu…
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: I po cenu...
KARADŽIĆ: Sve sam shvatio. Sve sam shvatio.
Adžić: Gubitaka većih nego što bi u nekoj drugoj prilici.
KARADŽIĆ: Sve sam shvatio, je li pala ta raskrsnica, nije?
Adžić: Molim?
KARADŽIĆ: Je li pala ta raskrsnica kod Okučana?
Adžić: Raskrsnica nije ni bila zauzeta od nas praktično.
KARADŽIĆ: Aha.
Adžić: Nije ni u koga bila. Ja ne znam od koga su je oni
zauzimali, jer ona je u stvari, ako je tamo bilo par ljudi koji su
to kontrolisali, to nema problema, je li?
KARADŽIĆ: Da, da
Adžić: A sama raskrsnica ništa ne znači praktično.
KARADŽIĆ: Da, da, ona je u dometu vaše artiljerije, je li?
Adžić: …šta raskrsnica znači, nikom ništa.
KARADŽIĆ: Ona je u dometu vaše artiljerije, je li?
Adžić: Molim?
KARADŽIĆ: Ona je u dometu vaše artiljerije?
Adžić: Pa u dometu. Tamo je bila neka baterija koju su morali
da tuku.
KARADŽIĆ: Hm...
Adžić: Tukli su po nama praktično ceo dan i samo zahvaljujući
oklopu i nepreciznosti te vatre…
KARADŽIĆ: Hm…
Adžić: Nema nekih većih gubitaka.
KARADŽIĆ: Hm.
Adžić: Mi imamo i povređenih i ranjenih i…
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Ima toga relativno dosta, je li, ali stvarno se mora ovde,
razum da savlada nad…
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: …emocijama i da ljudi...
KARADŽIĆ: Ja ću u tom pravcu, ja ću u tom pravcu djelovati.
Adžić: I ne bi dobro ovo je ultimativno bilo, i ako za dva sata
ne bude mi se dižemo i ne odgovaramo više ni za šta. Pa
nemoguće se tako ponašati, na kraju krajeva prvo zašto meni
takav ultimatum što…
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Nema svrhe.
KARADŽIĆ: Da, da, jasno, dobro, oni su malo oštriji (smijeh).
Adžić: Halo, halo.
KARADŽIĆ: Da, da, čujem vas.
Adžić: E, to, to se Predsedništvu šalje, što je u redu, mislim
nije nekorektan, taj tekst je korektan u celini, razumeš?
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Jer stvarno treba upozoriti one koji mogu na neki način
i treba da utiču da se to ne događa.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Međutim, to je sad teško kontrolisati, sad je malo
izvesno koliko je u tome namera, ali verovatno je mislim teško
dokazati koliko je namera, koliko je nedisciplina, ali ima i
jednog i drugog.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Ima i tamo tih oružanih formacija, pa verovatno ne
samo ni na jednoj strani, nego na obadve strane, ima dosta
samovolje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Neorganizovanosti, izazivanja, provociranja i toga
slično.
KARADŽIĆ: Neki slučajevi i straha i izgubljenosti i tako.
Adžić: Tačno, ja mislim da bi dobro bilo ipak nazvati
Kuprešanina. I da ne prave probleme oko tog, da ne idu na
neku mobilizaciju.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Ali i nešto, je li to onda može da izazove, prvo pre
svega na štetu da ide srpskog naroda.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Da se pokaže srpski narod kao taj koji ne toleriše.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: I ne priznaje primirje…
KARADŽIĆ: Da, da,
Adžić: I ostale stvari, je l’?
KARADŽIĆ: Dobro.
Adžić: A stvari su krenule upravo u pozitivno da se razobliče.
KARADŽIĆ: Jasno, sad je Evropi jasno ko šta radi, sad je
jasno.
Adžić: Ja ne znam, da li će od toga biti velike koristi, ali se
mora učiniti sve što je objektivno realno moguće.
36
KARADŽIĆ: Ja, da, da. Mi ne smijemo naše saveznike da
ometamo i da.
Adžić: I ja se nadam da ćete vi uspjeti to polako, ovaj.
KARADŽIĆ: Dobro, hvala, meni je vrlo važno da znam tačnu
procjenu.
Adžić: Umirite i, ovaj, drago mi je da smo se čuli. Ja se nadam
da će…
KARADŽIĆ: Ako Bog da. Videćemo se uskoro.
Adžić: …to dati ovaj i određene rezultate.
KARADŽIĆ: Hvala lijepa.
Razgovor vođen 6. septembra 1991. između Radovana
Karadžića i Momčila Krajišnika
KARADŽIĆ: Halo.
Krajišnik: Hej Radovane.
KARADŽIĆ: Ne stigoh da te zovem, gore neka gužva pa sam
zvao Adžića i ovo da vidim šta se zbiva i tako.
Krajišnik: Šta je bilo?
KARADŽIĆ: A, vojska se malo navodno malo pomjerila, a
onda ovi ustaše čini im se da mogu da okruže Okučane i da ih
unište, pa puno biju i po vojsci i po našima, ali sad je situacija
takva zbog ove konferencije da treba malo biti mudar i tako.
Ovaj Kuprešanin hoće da pravi mobilizaciju, pa to mi pred
konferenciju gore ne odgovara nikako. Moram da zovem
Kuprešanina da to ne radi.
Krajišnik: Mobilizaciju?
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Što da ne uvodi, da ne radi?
KARADŽIĆ: Ne, ne, sad ne treba da radi, jer oni hoće upravo
to, pa Hrvatska stalno čačka da bi sutra upravo…
Krajišnik: Ma dobro, mobilizacija Radovane, jebem ti vraga.
Ne mislim da nešto radi što je naopako, ali mobilizacija je, ja
bi teleks posl’o vladi, “zaštitite ili ja ću masu stavit’ u
mobilizaciju”.
KARADŽIĆ: Ne vidi, oni mogu dra...,nositi sutra do, do
poslijepodne ili do noći. Osnovno je da su izloženi samo na
jednom položaju tako u Okučanima, narod se sklonio i borci
neka se bore, a ovi hoće upravo to i mi smo tu u dobroj
poziciji, jer je svijetu sada jasno šta je! Znaš, ovako bismo
sutra zalijepili ove, zalijepili ove naše saveznike, ne bi niko
mog’o zucnuti i Srbija bi izgubila.
Krajišnik: Ja, ja, znam ja to.
KARADŽIĆ: Tu ima nijansi strašno puno.
Krajišnik: Jest, ja ne mislim da nešto treba radit’, samo mislim
da ljudi budu spremni, to treba, jebem ti.
KARADŽIĆ: To jest, to treba, ali mislim moramo, moramo
puno, puno nijansi.
Krajišnik: To je samo malo.
KARADŽIĆ: Molim?
Krajišnik: Ma to je samo malo preko, oni će sigurno želiti da
zakuvaju, da zakuvaju u Bosni.
KARADŽIĆ: Da, ne, ne, ne radi se o napadu na Bosnu, nego
na Okučane gore.
Krajišnik: Aha.
KARADŽIĆ: Na Okučane.
Krajišnik: A je l’?
KARADŽIĆ: Da. Vidi, ovaj, ja sam odlučio da Simović ipak
skokne gore sutra prije nego da otkuca, on je bio to, ono
pogrešno razumio, on je napravio jednu definitivnu stvar, ali
kaže posljednji član, “ovo stupa na snagu ako dođe do toga i
toga”. Međutim, ja sam to prepravio, pa ćeš ti sutra da vidiš.
Tamo ćemo da vidimo u dvoru, o, o, ovaj, dole.
Krajišnik: Kod mene? (nije sigurno da je to rekao)
KARADŽIĆ: Jeste, naćićemo se, onda on da se vrati da to, da
to dovrši. Doćiće on dole.
Krajišnik: I on će doći?
KARADŽIĆ: Jeste.
Krajišnik: Važi.
KARADŽIĆ: Pa kad to pogledamo on će se vratiti i onda ćemo
biti u situaciji da to bude gotovo, do, do…
Krajišnik: Milanki maloprije bi ružno strašno.
KARADŽIĆ: Šta je bilo?
Krajišnik: Jebem ti, to je, samo što nije stalo srce.
KARADŽIĆ: Kako bolan?
Krajišnik: Ma ne znam, ružno, ružno, hoće van sebe, boli
glava, puknut, ne zna šta joj je bilo. To pritisak malo veći, pa
popila lijekove, pa šta li je Bože.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, ‘ajde pozdravi je i neka se drži, a mi
se onda…
Krajišnik: Jesi završio za sutrašnji dan, ono što si spremio?
KARADŽIĆ: Uglavnom, uglavnom.
(Zatim su uslijedili pozdravi.)
Razgovor vođen 7. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i general-pukovnika Blagoja Adžića
KARADŽIĆ: Dobro jutro.
Adžić: Dobro jutro, gospodine predsedniče.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Adžić: Dobro je. Jeste li poranili?
KARADŽIĆ: Pa evo, moji Krajišnici su žestoko uznemireni.
Ja sam sinoć odložio svaka uzbuđenja. I oni su skupili nekih
500 ljudi. Ja sam rekao da oni ne idu nikud. Međutim, oni bi
danas skupili 5.000 i išli bi tamo u pomoć. Ja nisam siguran da
su njihove procjene tačne, a oni kažu da se tamo autobusima
dovlače svježe snage MUP-ovaca, i da su po selima nekim
tamo, zaklali su tri žene. Troje, troje ljudi su zaklali i tuku
narod žestoko, a i ove branioce koji vjerovatno ne mogu dugo
izdržati, pa sam htio da čujem imate li vi boljih vijesti?
Adžić: Pa moram da vam kažem, nažalost nemam neke
konkretnije podatke, ali iz dosadašnje prakse i iskustva te više
puta recimo ta euforična situacija, najavljivana. Kasnije su
zbivanja potvrđivala da je ona značajno preuveličana, a to se
može i predstaviti.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Tako da ima terora i napada, sigurno ima. To, to se
jednostavno, to nije samo tamo, nego na celom prostoru
Hrvatske, je li.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Gde nije ta organizacija naročito dobra i gde nije narod
spreman i organizovan sasvim na samoodbranu toga ima
mnogo, je li.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: E sad, tamo u tim rejonima gdje se nalaze jedinice, toga
nema naravno, pobiju se ovi ih rastave i tako dalje.
KARADŽIĆ: Aha.
Adžić: Ali u područjima i mestima gde mi nemamo pristupa i
gde ne znamo, stvarno je nemoguće proveriti. Nama su
kretanja tamo jako ograničena. Ograničena sa više, ovaj,
strana. Prvo tim zaprečavanjima komunikacija i ostalo, a drugo
naravno i našim obavezama i zadacima koji su postavljeni od
37
Predsedništva, je li. Tako da mi uglavnom idemo tamo gde
dođe do jačih sukoba i tako dalje. Ovo je vrlo teško proveriti.
Ja moram da kažem da nije dovoljno ni organizovano to
izveštavanje, poznavanje stvari, i tako da se to ne može baš
uvek ni prihvatiti, ali sigurno ne može ni odbaciti. Tog terora
ima, jer to je kupljena vojska. U prvom redu plaćenika,
dobrovoljaca, onda vojska koja znate kako je indoktrinirana.
Jednostavno, medu njima ima jako veliki broj onih koji su
željni krvi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: I takvih stvari. Ima čak, pa po nekim pretpostavkama i
saznanjima i drogiranih, a pijanih pogotovu. No suština je
jedna druga. Tamo gde je otpor stvarno dobar i gde je
organizovan, bilo ko da ga organizuje oni se vrlo brzo rasprše
u tom napadu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Oni nisu neka ni vrstna ni stabilna vojska. Nažalost i
kod ovih drugih teritorijalaca ima vrlo sličnih pojava, pre
svega, prisutne su jako pojave pijanstva na tim dugim i
iscrpljivajućim, i no što ja znam odbrambenim zadacima. Ima
slučajeva da se ponapijaju pa ih onda zateknu pijane pa ih onda
tamo pomlate i tako dalje. Tamo gde je odbrana dobro
organizovana i gde su se ljudi stvarno organizovali na
samoodbranu, i gde ima neko ko to pametno e... brani. Ko čuva
svoje selo i tako dalje. Retke su ovaj mogućnosti da se do tako
nečega dođe.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: E sad situacija je nešta mirnija danas. Nekih velikih
sukoba naravno tamo gde smo prisutni nema. I svakako bi bilo
dobro ovaj da, kako smo se sinoć dogovorili, učinimo sve,
svako u svojoj mogućnosti i po cenu nekih naravno
nepovoljnih tokova da se ne daju materijali i argumenti da
armija, a pogotovu srpsko stanovništvo, bude optuženo na tako
visokom nivou za kršenje primirja.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: I ja mislim da ste to jako dobro učinili, bez razlike na
jednu dosta euforičnu situaciju da se to obustavilo. Bilo je
tamo preko isto tako vrlo velikih aktivnosti, čak i nekih
međusobnih dogovaranja, to bi moglo danas imati vrlo
negativne posledice uopšte za političko-bezbednosnu situaciju,
odnosno za političku situaciju u svetu, jer o bezbednosti se ne
može govoriti posebno, sada uopšte.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: I ja mislim da je to stvarno dobro. Na kraju krajeva,
sudbina ovog naroda se mora rešavati i to vi dobro znate, je l’,
još bolje od mene. Vi se više bavite politikom nego ja.
Mogućnosti na miran način, po mogućnosti, vjerovatno za
pobit se ovom narodu nikada nije kasno ako do toga moradne
da dođe.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Nažalost, izgleda da će morati, kako se stvari kreću, jer
nekome nije stalo. I svakako mu nije stalo da dođe do mirnog
rešenja. Ili to mirno rešenje uslovljava jednom
neprihvatljivom, jednim neprihvatljivim ponižavanjem što
svakako narod tih ponosnih krajeva neće prihvatiti.
KARADŽIĆ: Da, da. Recite mi ovo. Da li je, da li, da li su
Okučani na neki način žrtvovani? Da li će se braniti Okučani?
Ovaj, branioci ako ne uspiju da izdrže, oni će ući u Okučane,
osvojiti ih i pobiti tamo sve živo.
Adžić: Pa da vam kažem jednu stvar, ovaj ona jedinica koja je
u Okučanima ona neće napustiti Okučane, a da li objektivno
ona može ceo prostor odbraniti, i odbraniti, to je vrlo relativna
stvar, znate.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Jer to je ogroman prostor. Jer nije samo pitanje mesta
kao Okučani itd, to je jedna nevelika jedinica koja je tamo
izašla. Naravno, većih snaga tamo objektivno teško da može
doći, ali ove snage će ako dođe do tih ovaj eto sukoba pokušati
da izvrše…
KARADŽIĆ: Oni sad ne uzvraćaju, je li tako?
Adžić: Sada ne. Sada je relativno mirno. Oni obično to urade u
zoru, pa onda negde oko podne, a onda se to primiri noću.
Manje idu samo tamo gde mogu naći žrtve, tamo gde nema
otpora. Inače, to je kukavičluk u suštini. Nema tu velike
hrabrosti. Čim se dobro pokaže otpor i zubi…
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Onda nisu ni jedan zadatak izvršili napadom.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Oni tako prepadaju minobacačkom vatrom i ostalim
stvarima samo naravno gde je stanovništvo bespomoćno.
KARADŽIĆ: Da. Meni ovi moji kažu da postoji određeno
razočarenje. Ovih dana smo mi imali mitinge u korist armije i
tako dalje. Sad, sad puno galame, kako to da nas je armija
ostavila?
Adžić: Vi znate šta, ovaj, to razočaranje verovatno postoji,
ovaj.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Na neki način, jer ljudi od armije traže više nego što
ona objektivno može da da u ovakvim uslovima izvršavanja
zadataka, znate. Vama sigurno to ne treba objašnjavati. Dejstva
armije su u mnogim delovima ograničena, obaveze striktno
predviđene.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Ona ne može jednostavno da pokrije ceo prostor. A te
snage paravojne su narasle. Narasle su u oružane formacije i sa
druge strane svakako i tu su svakodnevni sukobi na svakom
ćošku. Mi zajedno vas razvadimo, oni se na drugom pobiju i
tako dalje i tako dalje.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: To je svakako vrlo teško, je li, regulisati. Znate, ovo
razočarenje proizilazi iz jedne može biti činjenie gde je,
mnogim ljudima se žuri da se situacija brzo reši i naravno
ratom.
KARADŽIĆ: Dobro, ali ovdje je sad problem samoodbrane
ovih ljudi. Pa ja sad mislim, da li, da li ćemo biti slobodniji
nešto danas poslije podne ili predveče kada, kada se kada ta
konferencija odmakne.
Adžić: Pa mi ćemo pokušati da i preko ove, pošto smo u
neposrednom kontaktu i vezama stalnim sa ovom misijom,
pokušaćemo i preko njih da im nametnemo taj problem. Tamo
gde se i oni založe naravno da se to po mogućnosti stišava.
Sigurno je, da li ćemo baš biti mnogo bezbedniji. Iskreno ako
se kaže, mala je verovatnoća da se može recimo jednom,
jednim skupom i posebno jednom svečanom sednicom nešta...
KARADŽIĆ: Ne, ne, mislio sam da li možemo mi da se
angažujemo u većoj mjeri da spasimo ove ljude. Kada
konferencija odmakne. O tome se govori. Ja mislim, da
vjerujem da to uzdržavanje i armije je navodno kažu da je
general Jurj, Jurijević rekao da ne smiju da uzlete ovi,
avijacija.
Adžić: Nije. Nije. Nije istina da armija ne smije da uzvraća
ovaj... Armija mora da uzvraća, ali ima tačno gde se može
uzvratiti i kada se može uzvratiti. Za sada je to samo pri
38
neposrednim napadima. Armija uzvraća i odbija te napade. I
druga je stvar kad dođe do jačih sukoba, armija ide na
rastavljanja tih snaga.
KARADŽIĆ: A dobro, ali naše informacije da su ovo vrlo
žestoki sukobi da, da, da okružuju Okučane i da ih tuku sa svih
strana.
Adžić: Ej. Ja moram da kažem da nemamo takve informacije.
KARADŽIĆ: Aha.
Adžić: Ja sam proverav’o i više puta sinoć. Znate, možda je
ono narodna poslovica “U strahu su velike oči”.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Naravno. Jedan čovek kad se izgubi to je jako mnogo.
ali opet masovni pokolj je nešto drugo. Desetina ljudi kad
pogine, to je užasno mnogo, ali u ovim vrtlozima i u ovim
sukobima to se gotovo svakodnevno dešava i u svim drugim
delovima. Vama sigurno nije prisutna istočna Slavonija. Nije
toliko Krajina. Gine se svaki dan i to na veliko.
KARADŽIĆ: Aha. Mi smo uspeli da ove naše u Baniji
umirimo. Oni su obećali da će danas biti čitavo vrijeme mirni.
Da neće poduzimati korake. Međutim, ni ovdje ne poduzimaju
Srbi, nego je problem što ovi MUP-ovci i Zbor narodne garde
svježim snagama sa stalnim dovlačenjem novih snaga
napadaju i stavljaju u okruženje Okučane. I taj potez od
Okučana do Gradiške.
Adžić: Apsolutno, verovatno je to ovaj njihova namera, jer to
im je kao meki deo, tu koji se pojavio. Da će oni pokušati neke
stvari, a činjenica je jedna druga, da sad njima apsolutno
odgovara da idemo u sukob. Apsolutno, to oni čak po cenu
žrtava idu. Raspolažemo pouzdanim podacima, da po cenu bilo
kakvih žrtava idu u sukobe, jer sukobi im odgovaraju, jer imaju
svoje pokrovitelje u Evropskoj zajednici, koji će insistirati da
nikakvi razgovori ne mogu da se vode, da se prizna Hrvatska i
posebno Slovenija.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: A pod tim pritiscima i njima je, je li, ako se ovako
postavi logika, ako ne prestanu sukobi…
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: …recimo u Hrvatskoj, onda ćemo mi priznati Hrvatsku.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: A onda polazimo od toga. Hrvatskoj je interes da se ona
prizna i da li onda ima interesa da prestane sa sukobima.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Apsolutno nema. Prema tome, najbolje je na sukobe
odgovarati sada isključivo odbranom.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Isključivo i to vrlo žestokom odbranom tamo. I ako se
taj narod i ostale stvari dobro organizuju onda verovatno neće
biti velikih posledica. Naravno, svugde se to neće moći postići.
Negde će biti većih posledica. Ali, rat je, nema drugog izlaza
sada.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Ja mislim da Bosnu, ne, da Bosna ne bi smela da se
uvlači u ovom trenutku, u to sada pogotovo, jer to nije sada
trenutak. Nije povoljna situacija da Bosna ovaj upadne sada na
neki način vojnom silom na drugu stranu, jer to bi značio
sukob između dve republike, svakako to bi…
KARADŽIĆ: Da, da, ali kad bi ja mogao njih da umirim, da će
armija negdje u neko doba dana, ovaj, uspjeti da spriječi taj
pokolj.
Adžić: Sve će zavisiti od situacije. Ako stvarno bude ta
euforija nastavljena takva, i ako je ona tačna i ako potvrde te
činjenice, onda ćemo mi koliko bude objektivno moguće
intervenisati tamo, ali prvo ćemo intervenisati ovim sredstvima
da sprečimo to, političkim sredstvima, jer…
KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Hvala vam velika. Ja moram biti.
Adžić: Ja bih samo zamolio da ovaj, jer moram da vam kažem
da su podaci vrlo ovaj, vrlo, vrlo, često puta mnogo uveličani.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Mada tom narodu stvarno ne može biti gore nego što
mu je. Prema tome, ništa ne mogu kazati osim patnje nego što
je ona, ali eto u tim teškim trenucima, ipak moramo na neki
način razumno.
KARADŽIĆ: A ovi moji iz Krajine, iz Banjaluke kažu da smo
mi znali da će ovako biti mi bismo izvukli taj narod i ostavili
prazne Okučane i nek ide do vraga. Oni se boje da će narod
nositi na duši mnogo naroda tamo.
Adžić: Što se tiče terora, bit će sigurno. Da će nekoga uhvatiti,
uhvatiti da će nekoga, maltretirati, da će nekoga i ubiti, nekoga
i zaklati, to, pa to je njihov metod.
KARADŽIĆ: Da. To im je stil života. To je njihov cilj krajnji.
Treba... A dobro, a kad mi možemo postati aktivniji?
Adžić: Molim?
KARADŽIĆ: Kad mi možemo postati aktivniji u toj odbrani?
Adžić: Videćemo.
KARADŽIĆ: Dobro, ja se nadam. Da…
Adžić: Nije mnogo, najmanje od nas zavisi.
KARADŽIĆ: Da. Ja se nadam i da bi poslijepodne, kad
konferencija gore već odmakne ili završi, moralo nešto da se
učini i zbog…
Adžić: Pa sigurno. Ja mislim da će i oni u tom periodu postati
agresivniji.
KARADŽIĆ: Da.
Adžić: Oni su već dosta agresivni. Prema nama, oni su već
prema nama bili mnogo agresivniji nego armija opisana kao
agresorska i takva….
KARADŽIĆ: Dobro. Dobro.
Adžić: Nadam se da će biti.
KARADŽIĆ: Dobro. Neću moći puno da ih utješim, ali reći ću
im da sam bio u kontaktu s svama, pa da se uzdržavaju koliko
mogu da…
Adžić: Da, da, da, još bar jedno vreme, a posle šta da radimo.
KARADŽIĆ: Dobro.
Adžić: Nećemo ni narediti nikad da idu, ali i mi nećemo moći
zaustaviti verovatno.
KARADŽIĆ: Da, da.
Adžić: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro. Hvala vam lijepo.
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i potpukovnika Vlastimira (?)
Kostića
Kostić: Ja ne znam da l’ je dobro jutro il’ dobro veče.
KARADŽIĆ: Dobro veče. I dobro ju… može i dobro jutro.
Kostić: Je li gospodin Karadžić?
KARADŽIĆ: Jesam.
Kostić: Jeste. Ja po glasu Vas poznajem zato što čujem preko
televizije i radija. Ja sam Kostić, potpukovnik.
KARADŽIĆ: E, drago mi je. Najavio mi je Brđanin da ćete se
javiti.
Kostić: Čuli smo se i danas, kad ste Vi zvali Načelnika, ja sam
bio pored njega.
39
KARADŽIĆ: Aha. Bili ste tu, e drago mi je. Recite mi, molim
Vas, šta mi možete reći? Izgleda da tamo narod, naroda ima,
koji, ovaj…
Kostić: Ja ću Vam reći pravu istinu, ali to je istina za Vas, pa
se bojim se s mojim imenom baratati, je l’, već sam i u
Oslobođenju i u drugim sredstvima potpisan i…
KARADŽIĆ: Nema problema, samo…
Kostić: …pitanje za odstreljivanje.
KARADŽIĆ: Ne bojte se vi, nema…
Kostić: Tako da nema problema, al’ neka, nešto će što ja
nemam.
KARADŽIĆ: Ne brinite se vi.
Kostić: Mi ćemo se borit’, pa šta bude.
KARADŽIĆ: Biće država, a država će štititi svoje ljude.
Kostić: Eh, tako. Da Vam kažem, ovako. Sigurna je
informacija da su Martić Milan…
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: …to ćete Vi ipak gospodinu Čengiću preneti…
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: …Martić Milan…
KARADŽIĆ: Dobro.
Kostić: …jedan njegov pratioc…
KARADŽIĆ: Dobro.
Kostić: …potpukovnik Smiljanić Dušan.
KARADŽIĆ: I jesu li u uniformama svi bili?
Kostić: Ja ne znam kako su bili, ali uglavnom… Vidi, ovako.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Znači Martić Milan, pratioc jedan njegov, Smiljanić
Dušan, to je potpukovnik naš…
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: …i Borić Milan, stariji vodnik.
KARADŽIĆ: Borić?
Kostić: Milan, da, da. Uhapšeni u ovoj Stanici milicije Otoka.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Znači uhapšeni i oni su unutra.
KARADŽIĆ: A, jesu li oni sami došli u stanicu?
Kostić: Ne, ne, oni su, verovatno, tom nekakvom kontrolom,
ali ja pretpostavljam da su oni praćeni, da je ovima saopšteno i
onda su oni privedeni.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Kostić: Jer u deset sati, u jedanaest da se sakupi svet do tri
hiljade ljudi, koje stalno raste, to samo može budala da
poveruje da nije organizovano.
KARADŽIĆ: Da, da nije organizovano, je l’ da?
Kostić: Ma, jasna stvar.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da.
Kostić: Jer, sad po noći ko to, u ovakvoj situaciji ko će da bude
i da čeka kad neko naiđe.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Kostić: Tako da je to sve organizacija, sređeno i pripremljeno.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: I oni se nalaze tamo.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Vama, za Vašu informaciju, a tako sam preneo ja i
gore generalu Babiću i našoj Upravi.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: I ovo sam, dobro, na vezi je bio čovek s kim se može
razgovarati.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro.
Kostić: Meni rek’o, Kole, oni su na sigurnom mestu, dole su.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Ali, mi ne možemo učiniti ništa, jer se to neprekidno
prikuplja, ovi obaveštavaju da dolazi još više sveta i to iz časa
u čas raste.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Izlazak ljudi.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: I preti opasnost da navale na stanicu, a moguće da ovi
samo, da razbeže se.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Jer znate, ko je tamo unutra u toj stanici i da njih
uhvate, ma da… maltene da zadave.
KARADŽIĆ: Da ih linčuju, da, da.
Kostić: Da. I ja, oni su ponudili kao da pustimo mi
potpukovnika, ja sam rek’o ne dolazi u obzir; ili ima da izađu
svi kako su uš1i, ili niko nema da izađe.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da.
Kostić: Nema da izađe.
KARADŽIĆ: Dobro. Sad ću ja da ponovo zovnem Čengića da
vidim da, ovaj, kako se da…
Kostić: Vi gospodina Čengića zovite i kažite mu da, ipak, ta
masa naroda, koja dolazi…
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: …nije slučajno, to se alarmiralo. Ko može u ovoj
situaciji, ovo mu posebno ponovite, kada je pogotovo to
krizno, na tom delu, tako i da ide.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Ali situacija se usložnjava.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro.
Kostić: Trebalo bi zvati gore Beograd.
KARADŽIĆ: Sigurno ih nisu pustili, je l’ tako, još?
Kostić: Ne. Ja kol’ko imam informaciju, ništa.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Hoću li…
Kostić: Da mi ovo ovome.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Da o tome zna Knin.
KARADŽIĆ: Aha. Da, da. Zna Knin, zna Babić, sad, sad…
Kostić: Gospodin Babić, čuo sam se i ja sa njim.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Njemu sam rek’o, on je rek’o, da ste ga Vi zvali.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste.
Kostić: I rek’o sam mu ja odmah ovamo u miliciji da prenese,
slobodno, svom komandiru, pa neka prenese i Predsedništvu.
On kaže da zaseda Predsedništvo, ja ne znam da li je to tačno.
KARADŽIĆ: Bosne i Hercegovine?
Kostić: Oni su poslali telegram i MUP Bosne i Hercegovine to
ima.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Evo to, to da znate.
KARADŽIĆ: Ja mislim da Predsjedništvo ne zasjeda, ali,
ovaj…
Kostić: Ali oni su njih obavestili da je MUP poslao, da oni
znaju i kao navodno Predsedništvo zaseda.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Konsultacije bez prisustva Plavšićke i Koljevića i Vas
bi sigurno komunicirali.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da.
Kostić I oni su to poslali tamo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Prema tome, oni znaju.
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: Ali je situacija vrlo složena.
KARADŽIĆ: Da, da.
40
Kostić: I…
KARADŽIĆ: Dobro. Oni će sad morati da preuzmu svu
odgovornost za, za posljedice. Ja ću to sada odmah Čengiću da
saopštim, da hitno to urade i ovom našem potpredsjedniku
Vlade.
Kostić: Ne, ovo im još recite, da imate informacije odozdo, da
Vas je Babić zvao ili neko, a ja sam to njima rek’o.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Da se pripremaju i organizuju jake snage, koje su čule
za njihovo hapšenje, da kreću prema Krajini.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: I da može biti krvoprolića.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, sad ću ja to.
Kostić: E, sad sam ja rekao, ovaj, ovome komandiru.
KARADŽIĆ: Sad ću ja to da završim.
Kostić: Pa će on… prenesite kome ‘oćete, to su informacije
koje ja imam.
KARADŽIĆ: Sad ću ja to da završim.
Kostić: Sad ćemo vidit.
KARADŽIĆ: A, da li bi ja trebao Generalštab da zovem gore,
ne?
Kostić: Pa, ja ne znam, sad Vi…
KARADŽIĆ: Kabinet, ovaj, Adžića ili da…
Kostić: Adžića. Oni to sve znaju gore.
KARADŽIĆ: Znaju gore već?
Kostić: Ja sam up…upoznao mojom linijom.
KARADŽIĆ: A, dobro, dobro.
Kostić: Ja vas molim, nemojte ove informacije da…
KARADŽIĆ: Nema problema nikakvog.
Kostić: E tako.
KARADŽIĆ: Hvala vam lijepo.
Kostić: Eto, i ako bude kakvih podataka pokušat ću da Vas
nazovem, nećete se ljutiti.
KARADŽIĆ: Nema problema, kako ne, samo zovite.
Kostić: Dobro, prijatno.
KARADŽIĆ: Hvala, prijatno.
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Malke Koromana
KARADŽIĆ: Da.
Koroman: Dobar dan.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Koroman: Malko Koroman sa Pala, kako ste gospodine
Karadžiću?
KARADŽIĆ: E dobro je, hvala. Kako ste Vi?
Koroman: Ja se izvinjavam što Vas na ovaj broj zovem, inače
nisam nikad, ovaj, al’ me situacija malo potjerala da to uradim.
KARADŽIĆ: Recite.
Koroman: A ovo čujem jutros da je Martić gore blokiran u
Otoci.
KARADŽIĆ: Jeste.
Koroman: Pa... a, interesuje me šta je učinjeno na tom polju,
ovaj, ja sam sad razgovar’o sa Banja Lukom...
KARADŽIĆ: Da.
Koroman: Sa ovim gore načelnikom centra....
KARADŽIĆ: ...Župljaninom? Župljaninom, je l’?
Koroman: A jeste, Župljaninom.
KARADŽIĆ: Aha.
Koroman: I on kaže da je on blokiran od naroda u Otoci...
KARADŽIĆ: Da, da.
Koroman: To, ali, to ne može biti bez nečije režije i...
KARADŽIĆ: ...Pa režija SDA, to...
Koroman: Da...
KARADŽIĆ: I mi smo to, ja sam čitavu noć bio na kontaktu i
sa...
Koroman: ...Jeste li razgovarali možda sa ovim Čengićem oko
toga?
KARADŽIĆ: Jesam, jesam noćas i on treba da jutros sa
Žepinićem, da lete tamo....
Koroman: …Pa Žepinić nije otiš’o.
KARADŽIĆ: Nije otišo, je l’?
Koroman: Nije, pa znate vi Žepinića, on to ni.... jutros je znate
šta učinjeno iz ministarstva, samo je Avdo Hebib sjeo u auto i
to negdje oko osam sati, da on krene autom gore, k’o biva
autom će on stić’ da to završi...
KARADŽIĆ: Da, da...
Koroman: I molim vas, Vi ste, recite Vi slobodno ovome, ovaj
a, a, Čengiću, da ako ne bude oslobođen gospodin Martić, da
će on imati čitavu romanijsku regiju nad Sarajevom noćas...
KARADŽIĆ: Da, da...
Koroman: Mi tako lično mislimo, ovaj, ja sam se čuo sa
Romanijcima i naš je stav takav da nećemo pustiti da to tako
prođe, jer to znači sutra mogu i vas i bilo koga na takav način...
KARADŽIĆ: Da, da, sad ću ja to njemu da kažem, ali, ovaj,
oni su rekli da će da idu i meni je.... ovaj rek’o da će da ide
ovaj Žepinić. Sad ću ja njega da zovnem...
Koroman: Samo da znate da nije pomako ničim...
KARADŽIĆ: Sad ću ja...
Koroman: ...ni, ni repom, što bi rekli...
KARADŽIĆ: ...sad ću ja da zovem, hajd’ zvaću i Generalštab
da, da, ovaj, da... aaa… jer su me večeras, ja sam i sa Slobom
razgovar’o, on je razgovar’o sa Kadijevićem....
Koroman: Mogu li ja biti u kontaktu s Vama, da znam šta je,
da ne bi ovdje digli narod bez potrebe...
KARADŽIĆ: ...da, da...
Koroman: ...a mi ćemo ga dići kompletnog...
KARADŽIĆ: ...da, da. Vi imajte u pripremi, vi treba da imate
u pripremi narod budu li se zajebavali, al’ ja ću to sada da
završim...
Koroman: E recite vi slobodno to gospodinu Čengiću...
KARADŽIĆ: Važi, dogovoreno...
Koroman: ...on može završiti samo jednim telefonskim
razgovorom...
KARADŽIĆ: ...da, da, znamo mi da on to može...
Koroman: ...to što Avdo Hebib ide autom i usput se dogovara s
njima šta će i kol’ko će se gdje zadržati i šta će...
KARADŽIĆ: Da, da...
Koroman: ...da rade, to je njihov problem…
KARADŽIĆ: ...znam ja to, sad me njihova, njihova lukavstva
su nam potpuno poznata, sad ću ja to...
Koroman: ...to, molim Vas, nemojte dozvolit...
KARADŽIĆ: …sad ću ja to, ‘ajd’...
Koroman: ...to da znate da je tako...
KARADŽIĆ: ...bit ćemo u kontaktu. Vi imajte narod u
pripremi i ne samo vi, nego će i čitava Krajina i sve u pičku
ćemo ih materinu poslati zbog ovoga što...
Koroman: ...da vas opet na ovaj broj zovnem ili da mi javite Vi
na 783 400?
KARADŽIĆ: Možete vi, okrenite povremeno ovdje...
Koroman: ...zvati ja na ovaj broj...
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Koroman: E hvala vam.
41
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Vitomira Žepinića
KARADŽIĆ: E, e, e, dobar dan. Je li gospodin Žepinić još tu?
NN ženska osoba. Oprostite, a ko ga treba?
KARADŽIĆ: Radovan Karadžić.
NN ženska osoba: Samo trenutak.
KARADŽIĆ: E, e, e, niste otišli još?
Žepinić: Nisam, evo sad sam, prije desetak minuta, razgovar’o
s Avdom. On je izvuk’o tih par, onaj, domaćina iz Otoke, i s
njima vrši pregovore.
KARADŽIĆ: Kad je stigo’ Boga ti, on je, je... Kad je stig’o on
tamo?
Žepinić: Stig’o je on prije, emm, pola sata.
KARADŽIĆ: Čime je iš’o?
Žepinić: Pa, jutros sam ga ja poslao u… u... On i Zijo Kadić su
otišli u četri i petnest, s autom.
KARADŽIĆ: Autom?
Žepinić: Da, da, da.
KARADŽIĆ: Aha.
Žepinić: Kako je dogovoreno, i, e, e, e, razmatrana je, razmatra
se i ova kombinacija da iz Bihaća dođe jedan oklopni
transporter da ih, onaj, odveze.
KARADŽIĆ: Aha, e.
Žepinić: Pa Avdo će mi se javiti za petnestak minuta, ako
procijeni da, onaj, ima problema, pa da odletim ja tamo, a u
međuvremenu je Zelenbaba zvao i Jureta.
KARADŽIĆ: Da.
Žepinić: I, evo imamo i na Romaniji okupljanje...
KARADŽIĆ: A, evo sada zovu sa Romanije, oni će blokirati
Sarajevo, ako treba.
Žepinić: Da, da, da, da…
KARADŽIĆ: Doći će Romanija i doći će Ilijaš, i blokirati će
Sarajevo i neće, neće se moći iz Sarajeva, napraviće barikade...
Žepinić: To je to.
KARADŽIĆ: Na svim putevima oko Sarajeva, i nemojte da se
zajebavaju. U pičku ćemo ih materinu poslati, zbog ovoga!
Žepinić: Znam. Sad sam ja to rek’o njima.
KARADŽIĆ: Njima ne gine MUP, naš MUP u Krajini, i ne
samo u Krajini nego svuda i u čitavoj Bosni i Hercegovini,
zbog ovoga šta oni rade. Mi ćemo uspostaviti svoju vlast, nek’
i oni idu u tri pičke materine zbog ovoga šta rade.
Žepinić: Rek’o sam ja Mići ni..., ni... neka, nek’ narod se
okuplja. To je reakcija jedna, koju bi... bila glupost...
KARADŽIĆ: Mi ne smijemo, nit’ je možemo spriječiti.
Okuplja se Prijedor, okuplja se Banja Luka, okuplja se Kozara.
Pa šta oni misle, jeb’o im pas mater. Oni su... oni nemaju
pojma kol’ko su sebi otežali položaj...
Žepinić: Ne, ne, njima je sad stalo da, da, onaj, da ovo
ras...raščiste. Njima je stalo.
KARADŽIĆ: Pička im materina bezobrazna, to... ovo će ih
koštati. Oni nemaju pojma kol’ko su pomogli četnicima i
kol’ko su dali za pravo četnicima u, u ov... ovoj situaciji.
Žepinić: To je to.
KARADŽIĆ: Sad mi moramo da, da, da pred četnicima
igramo da, da ih umirujemo. Neka se...
Žepinić: Da.
KARADŽIĆ: Neka se dobro, dobro smisle šta dalje. Danas ja
imam u tri sa Izetbegovićem i neke ćemo stvari definitivno
raščistiti, za sva vremena. Znači , zbog toga se nije letjelo, je
l’?
Žepinić: Da. Evo, ja očekujem Avdo će mi se javiti. On kaže
da će da razgovara, sad je, onaj, sa tim, e, e, e, uglednijim
ljudima iz te Otoke. S njima vrši razgovore, onaj, a razmatraju
mogućnost oklopnim, nekim vozilom da se izvuče.
KARADŽIĆ: Aha, dobro.
Žepinić: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro, ‘ajd’ molim Vas obavještavajte me, jer
je, narod je užasno...
Žepinić: Da, da.
KARADŽIĆ: Ovaj, naoštren i bojim se da ne dode... širom...
širom...
Žepinić: Znam, ja sam rek’o i...
KARADŽIĆ: Evo, zva... zvali su me, ovaj, odozdo iz
Hercegovine, hoće Hercegovci da se okupe.
Žepinić: Znam to.
KARADŽIĆ: Mislim, to je, to je strašno. To sad mo... moraju
da... moraju da završe što prije.
Žepinić: Svjesni su oni toga, zato je njima stalo da, da se to
razriješi na, na, na... bez ikakvih problema.
KARADŽIĆ: Dobro.
Žepinić: Eto.
KARADŽIĆ: Dobro. ‘Ajde mi ćemo gledat’ da, da, da još se
ne diže, da ukol’ko možemo, ne diže se narod.
Žepinić: Da, da.
KARADŽIĆ: Ako se digne narod, narod će krenuti.
Žepinić: Gotovo je, ne može ga, ne može ga niko...
KARADŽIĆ: I krenuće, blokiraće Sarajevo i onda će da vide
kako to izgleda kad Srbi blokiraju Sarajevo.
Žepinić: Ma, jasna stvar.
KARADŽIĆ: Hajde, prijatno.
Žepinić: Dobro, prijatno.
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Momčila Mandića
Mandić: Halo.
KARADŽIĆ: Halo.
Mandić: Dobar dan.
KARADŽIĆ: E, dobar dan.
Mandić: Predsjedniče, kako ste?
KARADŽIĆ: Evo, radi se od rane zore.
Mandić: Evo...
KARADŽIĆ: Sinoć sam do tri sata se zez’o sa ovim... ovo u
vezi sa Martićem.
Mandić: Ma evo, radi toga Vas zovem.
KARADŽIĆ: Recite.
Mandić: Predsjedniče, dole je Avdo Hebib i Zijo Kadić.
KARADŽIĆ: Da.
Mandić: E, oni su noćas sigurno angažovali ove Muslimane
okolo i to.
KARADŽIĆ: Da.
Mandić: ...da blokiraju.
KARADŽIĆ: Da.
Mandić: Ja se bojim prevare, ovaj, sad hoće Vito i... da ide
Čengic, sve su veze, ovaj, prekinuli, već me zvao, ovaj, Brezak
Ivica.
KARADŽIĆ: Da.
42
Mandić: Brezak, iz MUP-a Hrvatske
KARADŽIĆ: Da, da.
Mandić: Raspituje se, pita šta... prevariće, prevariće nas ljudi,
pa će nam, pa će nam uzeti Martića.
KARADŽIĆ: Aha.
Mandić: Dajte Stojana Župljanina ne… angažujte tamo da se
pojača i Armija da se uključi i da se pojačaju snage, odvešće
ga u Hrvatsku, toga se bojim, pa će rat izbit’.
KARADŽIĆ: A ko bi mogao da ga odvede u Hrvatsku?
Mandić: Hmm, ko, ko bi mogao? Ma, o.., o... ovi Muslimani,
bolan, tu je granica, doćiće Hrvati po njega i, i bojim se
nečega, ne znam...
KARADŽIĆ: Aha.
Mandić: ...predsjedniče.
KARADŽIĆ: Aha. Sad ću ja to da, da ovaj, da, da, eee, sprij...
a kako su prekinute veze?
Mandić: Sve telefonske, sa tom Krupom, s tim mjestom, jebi
ga.
KARADŽIĆ: A, a je li i Hebib ima radio vezu s Vama?
Mandić: Nema, nema sad. Evo, sad treba da Vito leti... sa
Čengićem iz Krupe, već je pola dvan’est, u pičku materinu, a
čovjek od noćas tamo i otkud masa zna da, da je Martić
unutra?
KARADŽIĆ: Ma, to su oni organizovali sve, pička im
materina.
Mandić: Organizovano je sve, ali predsjedniče bojim se da, da,
da nam, da nam... to bi bruka bila, naša sramota.
KARADŽIĆ: Sad ću ja da, da, ovaj, zovem ponovo. Sad ću ja
da zovem u Beograd da, da to kažem, a ja...oni mene tu
zamajavaju stalno i neka Vito ne učestvuje u tom zamajavanju
i neka odmah leti tamo sa Čengićem!
Mandić: Ma evo, ja sam rek’o... ma, šta će Čengić, što ne ide,
ovaj, Simović, potpredsjednik je za tu unutrašnju politiku i to...
šta će Čengic, ekonomista, jebem ga.
KARADŽIĆ: Da. Neka ide onda Simović. Nek’ ide Simović.
Mandić: Pa ja ne znam, stvarno...
KARADŽIĆ: Neka ide Simović s njima, ali je... ovaj, zvaću ja
sada u ovom trenutku i... i... i gore Slobu, pa da se radi nešto.
Mandić: Ma dajte predsjedniče i… uzeće nam čovjeka i da taj
Zelenbaba tamo, nek’ drže stražu i nek’ čuvaju ga...
KARADŽIĆ: Ne, to je onda rat, rat, u Bosni i Hercegovini je
onda rat! Onda tu nema govora, onda će krenuti Kra... Krajina
čitava, a Romanija će blokirati Sarajevo, jer su oni mene zvali,
gore se na Romaniji okupljaju.
Mandić: Ma, pa normalno, i treba tako. Da znate, da je preko
vikenda Avdo Hebib držao sastanak sa svim rukovodnim
kadrovima SDA u MUP-u u Tuzli.
KARADŽIĆ: Da, da.
Mandić: I ovaj Dautbašić, isto.
KARADŽIĆ: Ma jasno, ma ja... oni rade svoj poso’, a ne k’o...
Mandić: Evo ja sam ono potpis’o, ono saopštenje, to nije Vito
već ja potpis’o.
KARADŽIĆ: Ne, zašto se, zašto se sem ovih, ne treba ništa, to
ima, pozadi su svi potpisani.
Mandić: Dobro to, ali mislim, pečat MUP-a, jer to je zbog
pečata MUP-a moralo ić’. Završili smo to, uglavnom.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro.
Mandić: Dajte predsjedniče to vidite, molim Vas...
KARADŽIĆ: Dobro.
Mandić: ...jer bruka bi bila, a ja ću danas ona vozila sredit’, pa
ću ja to gore...
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
Mandić: Da budu ujutru.
KARADŽIĆ: Važi.
Mandić: Vidimo se.
KARADŽIĆ: Važi, vidimo se, prijatno.
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Halo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Ja sam vas jutros probudio, ali morao sam.
Milošević: Neka si, ja sam posle minut dobio Kadijevića,
ovoga Adžića.
KARADŽIĆ: Aha, šta kaže on?
Milošević: Nije on znao ništa, on je spavao, to je verovatno
neko njegov u Generalštabu primio to što si ti meni rekao, ja
sam mu rekao da sam informisan da smo obavešteni i vrlo sam
mu to predstavio ozbiljno i on je preduzeo odmah mere. On je
odmah rekao ja ću odmah da preduzmem mere… najbliže što
je to je Banja Luka.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Gdje su ozbiljnije snage da se odmah to reši. No jer
i ne može odmah da leti helikopter, ali u prvi osvit videćemo
kako da to rešimo i meni sad Jovica kaže da je otišao neki
helikopter po ovoga.
KARADŽIĆ: Ma ništa nije otišlo, to je problem, to se bojim da
će MUP, ovaj muslimanski dio MUP-a da ga preda hrvatskom
MUP-u da udesi neko, a onda je to rat u Bosni i Hercegovini,
to onda ne može niko da zaustavi.
Milošević: Niko ne bi mogao da zaustavi onda.
KARADŽIĆ: To ne može niko da zaustavi, ali ja ne znam do
koje mjere Aliji odgovara rat, jer on hoće da…
Milošević: Ja sam, ovaj, sada je bio Vajnens kod mene jedno
15 minuta.
KARADŽIĆ: Aha…
Milošević: I ja sam sugerirao Jovici, pošto je on bio na vezi sa
Milanom, da kaže neka Martić potpiše ovaj protokol oko ovaj
tehnički.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Oko kontrole prekida vatre i poštovanja da niko
neće prvi da otvori itd., to se Babić sve složio.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I nije potpisao, jer ovaj nisu hteli da on kaže da je
on predsednik vlade Krajine nego su hteli da ga prihvate kao
predstavnika Srba u Hrvatskoj koji u ime njihovo potpisuje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Pa sam ja rekao Jovici neka kaže da Martić potpiše
pa će i to da bude jedan dodatni ovaj razlog da on mora da
bude na slobodi da bi dejstvovalo.
KARADŽIĆ: Ne, mi ćemo ovdje politički da to iskoristimo,
danas imam ponovo s Izetbegovićem, oni jednostavno idu u
podjelu Bosne i Hercegovine i mi ćemo da izvršimo
regionalizaciju i da postavimo svoj MUP tamo gdje god smo
mi na vlasti, jer ovo je nedopustivo šta su oni uradili. Mi njima
ne vjerujemo ni u kakvu spontanost okupljanja, tamo SDA ima
i uticaj i vlast i to sve ide na njihovu. Međutim, ako oni, ako
vojska što prije helikopter ne pošalje i ne izvuče čovjeka ili
transporter oklopni, onda je to velika opasnost, jer ovaj Milan
je na stalnoj vezi sa MUP-om Bosne i Hercegovine, sa ovim
dijelom koji mi ne kontrolišemo.
43
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To je velika opasnost i nikako ne bi bilo, i
mislim katastrofa bi bila ako bi se to desilo.
Milošević: Ja sam sredstvima rekao da uputi i Kadijeviću da se
to smiri.
KARADŽIĆ: Da, pa možemo li provjeriti kod Adžića šta su
uradili?
Milošević: S Kadijevićem sam bio na vezi i on kaže to će još
da vidi šta je, a ja Adžića jutros ponovo nisam čuo, ali ću ga
sad zvati.
KARADŽIĆ: Hoćete li da ga ja zovem ili je bolje da vi
zovete?
Milošević: Bolje da ga ja zovnem, a možeš i ti da ga zovneš,
ne isključuje jedan poziv drugi.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, mislim da je to, da.
Milošević: Reci da je to tako kako je, da sam ti ja rekao da sam
se sa njim noćas čuo i da se vi čudite kako oni to još nisu
završili.
KARADŽIĆ: I njihov pukovnik je tamo i jedan stariji vodnik.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Ali ovo je, mislim to je nevjerovatno šta, mi
uopšte ne znamo ko je od ovoga MUP-a Bosne i Hercegovine
na vezi sa ustašama i Tuđmanu sigurno odgovara, a možda čak
i Aliji da bi internacionalizovao, odgovara haos u Bosni i
Hercegovini.
Milošević: Znaš kako mi je Alija, pošto sam ja govorio, mada
evo sad mi kaže i Vajnens i Vandenbruk i ovi svi kaže jedini
ozbiljni govor u Hagu je bio moj.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ovaj, a ispravljao me Izetbegović, rek’o je, ovde je
pomenuo kaže gospodin Milošević beogradsku inicijativu i tri
republike, ja moram da kažem to su dvije republike, jer Bosna
i Hercegovina u tome nije učestvovala itd. I on to izgovori i ja
opet dignem ruku i kažem ja sam sasvim precizno rekao da su
tad predstavnici ove tri republike pokrenuli tu inicijativu, rekao
sam da smatram predsjednika Skupštine (Parlamenta) RBiH,
koji je prisustvovao tom sastanku, vrhunskim predstavnikom
(rečeno na engleskom jeziku).
KARADŽIĆ: Odlično što razumije šta je predsjednik
Parlamenta.
Milošević: Predsednik Parlamenta valjda spada u vrhunske
predstavnike republike.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Svake države gde predsednik Parlamenta…
KARADŽIĆ: Mi to moramo da nastavimo, ja sam mislio
petak, ali ako treba može i ranije.
Milošević: Da, da, moramo da nastavimo, a gde si sad?
KARADŽIĆ: Sad sam na klinici.
Milošević: Dobro, kad završim razgovor s Adžićem ja ću te
ponovo zvati.
KARADŽIĆ: Hajte molim vas, dajte da ga izvučemo, to bi, to
je strašno sve ukupno i ja ću to da iskoristim u političke svrhe
ovdje da ih pritisnem, međutim može da se desi da čovjek
zaglavi u Hrvatsku, pa to je mislim…
Milošević: Pritisni ti prvo Aliju da njega odmah puste.
KARADŽIĆ: Ne, oni su otišli tamo, ali sad ću ja da zovem
Aliju da mu kažem to, jer ja sam na vezi sa ovim njegovim
potpredsjednikom i oni se kao trude, ali ja njima ne vjerujem,
ne.
Milošević: Ko mu brani onda ako se oni trude.
KARADŽIĆ: Ma narod je tamo okolo, nije u pitanju puštanje,
ne smiju oni njega da zadržavaju, nemaju nikakva prava. Mi ne
priznajemo nikakvu potjernicu Hrvatske što je, nego su oni
narod navalili, tamo ima 3000, 4000 ljudi tamo.
Milošević: Muslimana?
KARADŽIĆ: Pa da, i mislim to je potpuno demonstriranje
neprijateljstva prema Srbima i mi ćemo to njima da nabijemo
na nos i to će imati dalekosežne posljedice za naše razgovore,
tu nema govora, mi…
Milošević: Reci Aliji, Alija na prolazu kroz srpski kraj možeš i
ti da budeš sutra uhapšen.
KARADŽIĆ: Da, da, a šta je on vama još rekao, je li vam
privatno šta rekao, nije?
Milošević: Ko, Alija?
KARADŽIĆ: Da?
Milošević: Nije mi ništa privatno rekao.
KARADŽIĆ: Pa on je ovdje rekao, on je očajan jedan
političar, nikakav, on pravda Tuđmana, kaže Tuđman je, kaže,
jedan neuobičajeno oštar govor, a to valjda mora zbog njegove
situacije tamo, a kaže Milošević je bio, kaže, odisao je
osobitom miroljubivšću, što je meni djelovalo neiskreno.
Mislim, on je budala, pa to se nikad tako ne govori, ne
kvalifikuju ljudi.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Oh, ali u svakom slučaju je to izgleda pun
pogodak bio sa naše strane.
Milošević: I treba, objavljen je moj govor?
KARADŽIĆ: Tamo, je li?
Milošević: Pa, da, a i ovde je valjda “Politika” objavila juče.
KARADŽIĆ: Ne. Jeste, jeste, nego mislim kako je tamo to
izgledalo?
Milošević: Odlično, svi su mi govorili.
KARADŽIĆ: Da, ide sad, to će ići sad polako, jer vrlo je
važno što je Njemačka istrčala, što je bila nestrpljiva.
Milošević: Nije, samo ja sad dobio sad informaciju da je
Genšer ukorio ovdje ambasadora…
KARADŽIĆ: Da,
Milošević: Došao da se pozdravi sa mnom posle govora vrlo
ljubazno.
KARADŽIĆ: Genšer, je li?
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I on je korio (svog ambasadora u Beogradu) da on
daje netačne informacije oko stavova Srbije.
KARADŽIĆ: Aha,
Milošević: I to znači da su naši stavovi bili jako tvrdi, neki su
me naši napali da je to suviše tvrdo, kakav je to način itd, jer ja
sam ono kvalifikovao da je riječ o uspostavljanju totalitarnošovinističkog režima u Hrvatskoj.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Totalitarno, to je moja kvalifikacija.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Totalitarno-šovinistički režim u Hrvatskoj.
KARADŽIĆ: Da, da, da, znači on neće da izgubi, on se vadi,
ovaj, lukav je on lisac Genšer, zna on dobro o čemu se radi, ali
on sad hoće da ovaj plati cijenu te greške.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Da mu ambasador plati cijenu greške.
Milošević: Tako da vidjećemo šta će, idem ja da zovnem sad
Babića, ovoga Adžića pa ću ti se javiti.
KARADŽIĆ: Neka, hitno, jer to će katastrofa biti, to je
katastrofa. To je proširivanje sukoba u Bosnu i Hercegovinu,
kraj je, ovde mi je Romanija javila da se oni pripremaju da
blokiraju Sarajevo, niko iz Sarajeva izaći neće moći. To će biti
44
katastrofa, a sad ću ja da zovnem Izetbegovića da mu to isto
kažem. Haj’te, čućemo se onda.
Milošević: Hajde.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Nikole Koljevića
KARADŽIĆ: E.
Koljević: Radovane.
KARADŽIĆ: Da.
Koljević: Slušaj, ima raznih stvari.
KARADŽIĆ: Reci.
Koljević: Ovaj, prvo ovo, sad me... zvao, razgovar’o sam sa
Župljaninom, ti znaš da je Martić unutra opkoljen, da su tu
dvije hiljade ljudi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Oni sad pokušavaju tamo da pošalju pojačanje. Reci
ti meni je l’ Hebib otiš’o sam il’ je Vito s njim otiš’o?
KARADŽIĆ: Ja mislim da treba da idu Čengić i Vito
helikopterom i, ovaj, uopšte me se ne tiče kako će to da završe.
Oni nisu imali nikakvog pravnog osnova da ga zadržavaju,
navodno ga nisu oni ni zadržali nego je narod nagrnuo kad je
saznao da je tu. Ni to nas se ne tiče, pa oni...
Koljević: Koga se ne tiče...
KARADŽIĆ: Apsolutno nas se ne tiče.
Koljević: ...njihov metod...
KARADŽIĆ: Danas u tri sata ćemo mi njima staviti do znanja
da će, da je s državom gotovo, ako se jedanput još ovakva stvar
desi i ako oni ne napadnu te svoje lokalne majmune. E to je sve
SDA organizovala.
Koljević: Pa sve su iste stvari k’o tamo u Bratuncu, samo na
kvadrat.
KARADŽIĆ: Jeste. Sad ćemo...
Koljević: Ista stvar koja je bila onde pred Skupštinom, samo na
kub.
KARADŽIĆ: Nemamo mi ništa protiv da oni nas mrze, ali
nećemo dopustiti da nam na takav način pokazuju mržnju, nek’
nas mrze kod kuće. Ovo je, ovo je situacija u kojoj, koja jasno
definiše Bosnu Hercegovinu kao državu u kojoj mi nemamo
nikakvih šansi i nikakvih, nikakvih prava. Mi to, mi ćemo
danas njima to staviti do znanja. Nema tu, večeras ćemo na
Savjetu izdati proglas i nek’ idu oni u pičku materinu lijepu.
Koljević: U tri pičke materine, znaš, nije dovoljno jednom.
KARADŽIĆ: To je nevjerovatno kako se oni usuđuju, kako su
pustili tu alašu i stoku anonimnu koja je, kad ga, kad ga
izoluješ pojedinačno kukavica, a ovako se ovaj u, u gomili u...
Koljević: Može u gomili. Mene samo interesuje je l’ neko od
naših otiš’o, ja ću to sad saznati, znaš, jer da je tamo samo
Hebib i ovo, to je sranje.
KARADŽIĆ: Žepinić, Žepinić i Čengić treba da idu tamo. A ja
sam i vojsci javio i mislim da će vojska poslati helikoptere.
Koljević: Vojska će poslat?
KARADŽIĆ: Jeste, nek’ idu oni...
Koljević: A nije ti javio, jel’ doš’o Uzelac u Banjaluku?
KARADŽIĆ: Ne, nisam preko Uzelca, iš’o sam preko
Generalštaba.
Koljević: Aha.
KARADŽIĆ: I čuo sam se i sa Slobom noćas u dva i deset.
Koljević: I šta kaže?
KARADŽIĆ: Probudio čovjeka, pa nije zato, pa se…
Koljević: Pa nije znao je l’?
KARADŽIĆ: Ja, pa i on je obavijestio vojsku i tako. Mislim to
je užas jedan kol’ko oni nama stavljaju, drsko stavljaju do
znanja da nas mrze i da, da će da nas terorišu. Pa neće, nek’
idu oni u pizdu materinu, država će im se raspasti, neće ništa
ostati od te države ako se oni ovako ponašaju. Mi ćemo tamo
stvoriti svoj MUP, pa neka onda gledaju svoja posla... će morat
da paze kako će da se ponašaju.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Nema nama druge.
Koljević: Pa nema druge, ma kakvi!
KARADŽIĆ: Ma oni nama svaki dan daju...
Koljević: Ma kakvi čovječe!
KARADŽIĆ: Svaki dan nam daju za pravo…
Koljević: ...(Nikola govori uglas sa Radovanom)...?
KARADŽIĆ: Za pravo da i ovaj put… za povode da učinimo
nešto što ne bismo željeli da učinimo, ali ćemo morati da
učinimo.
Koljević: Nevjerovatno je, znaš, koliko izazivaju i, ovaj, na što
se to se više ne može trpiti ovaj, pazi ti Krajina je odsječena
ovim, ovaj sa ovim mostom, još ima jedan jedini put kojim se
može preko Kotor-Varoši doć’ do Banjaluke.
KARADŽIĆ: Da, da!
Koljević: Znaš?
KARADŽIĆ: Da, da!
Koljević: I ja sam rek’o Župljaninu da (zamuckuje) mi
dostavlja sve informacije, rek’o je da će se i tebi javiti, ovaj.
Ma nema, to je sve zamišljeno i smišljeno.
KARADŽIĆ: Da, da!
Koljević: Znaš!
KARADŽIĆ: Da, da!
Koljević: A ovo su oni iskoristili, jer ti znaš zašto je on
dolazio.
KARADŽIĆ: E (nedefinisan uzvik).
Koljević: Pa on je dolazio radi pregovora da nema razmjene,
da se izgladi situacija, da nema uzajamnih napadanja i ovo.
KARADŽIĆ: Ma ja! Oni su njemu trojicu ljudi bili zaustavili,
isto tako bespravno, kad su utvrdili identitet, oni su ih pustili.
On to nije znao, on je doš’o da vidi šta je s njima. I doš’o je sa
pukovnikom jednim i jednim vodnikom starijim.
Koljević: Da, da!
KARADŽIĆ: I došao je i sa svojim pratiocem. Prema tome tu
je, tu je situacija ista i nije nikakvog razloga bilo da oni njih
zaustavljaju. Ovo će njih košati. Ova im proći neće. Ova će ih
ko... mi smo to sve ugrađujemo kamičak pa kamičak u mozaik
koji nama jasno pokazuje šta oni hoće i pokazuje nam šta mi
treba da radimo.
Koljević: Aaa, znaš šta mislim da bi trebalo napraviti ovaj put
(…) onih jučerašnjih razgovora sa Talićem.
KARADŽIĆ: Da, da?
Koljević: Trebalo bi javiti ovim odborima da se napravi u
Krajini, da se napravi agitacija za dobrovoljce.
KARADŽIĆ: Da, da! Jasno, to ću ja…
Koljević: Znaš, e molim te.
KARADŽIĆ: …instrukciju.
Koljević: To javi, jeste instrukciju, to daj, javi u stranku, znaš,
tako da to bude što agilnije i što aktivnije. Jeste!
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, dobro! To ćemo danas dati. Danas
ćemo to dati. A mi u tri, ovi traže da u tri razgovaramo.
Koljević: Ko vam treba? Aaa, šta, evo Ljube ovdje, nešto hoće.
KARADŽIĆ: U tri kažu da tra... traže da razgovaramo.
Koljević: U tri sata, je l’ može?
45
KARADŽIĆ: Ne, ne Ljubu, ne Ljubu u tri.
Koljević: Ne nego?
KARADŽIĆ: Ma Izetbegović traži preko ovoga...
Koljević: A Izetbegović traži!
KARADŽIĆ: Da.
Koljević: Da mi danas nastavimo razgovore?
KARADŽIĆ: Da, preko ovoga...
Koljević: U tri sata?
KARADŽIĆ: Mahmutćehajića. Jeste! To mi je Momo javio.
Koljević: Reci mu u četiri.
KARADŽIĆ: Molim?
Koljević: U četiri reci.
KARADŽIĆ: Daj vidi ti sa Momom. Nemoj u četiri Boga ti,
nama ne odgovara, imamo Savjet poslije i ono.
Koljević: Pa Savjet je u šest.
KARADŽIĆ: Pa znam, ali nećemo...
Koljević: Neće bit’ duže od dva sata s njima pričat’ Radovane.
KARADŽIĆ: Da! Dobro, vidi ti s Momom to.
Koljević: Dobro, vidit’ ću ja s Momom.
KARADŽIĆ: Da!
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Nikole Koljevića
Koljević: Reci mi, jesi li išta napravio?
KARADŽIĆ: E razgovarao sam sa Alijom...
Koljević: Da?
KARADŽIĆ: ...i vidim da tu su se oni kao još malo razmišljali,
međutim, ovaj, pustiće, moraju da samo da našu način kako.
On kaže da nema problema s tim narodom, da će oni to srediti.
A, ovaj, ja sam mu rek’o da opasnost postoji i da se MUP
Hrvatske o... oko toga mota, i želi da ga se dograbi, i tu postoji
i opasnost da je to bilo čitavo vrijeme sinhronizovano.
Koljević: A šta on kaže? Ništa!
KARADŽIĆ: On kaže neće to, ne dolazi u obzir, neće neće biti
izručen. On je kao tu konsultovao pravnika i koješta. Mislim
da je on, on je to sve zatez’o čitav dan danas.
Koljević: Aaaa, on je zatez’o!
KARADŽIĆ: Čitav dan danas je on to zatez’o i od sinoć je on
to zatez’o i svi su oni, sve su oni to lagali da oni rade na tome
da se pusti.
Koljević: Ma nemoj?
KARADŽIĆ: Ma ja! To je meni danas jasno bilo. Čim sam
razgovarao s njim, kaže evo ja, evo za dva-tri sata ćemo
riješiti. Znači oni još nisu riješili uopšte.
Koljević: Je li ti znaš da je, da je li tebi sinoć rek’o da je za
njim raspisana potjernica?
KARADŽIĆ: Jeste, al’ to nije to, nije savez... ona jest
odijeljena od savezne vlasti, ali to nije savezna potjernica. To
je potjernica hrvatskih vlasti.
Koljević: Da, da! Naši nisu oni obavezni toj potjernici. Je l’
tako?
KARADŽIĆ: Ne, pa mislim, u ovi...
Koljević: Ali znaju li da je mogu i da je akceptiraju.
KARADŽIĆ: Da mogu da je akceptiraju i da je to neki...
Koljević: Ali to će onda biti... politička odluka.
KARADŽIĆ: Jeste!
Koljević: I imat će odmah večeras. Ja sam ti im’o deset
telefona iz Krajine.
KARADŽIĆ: Ma zabl (zamuckuje) zablokirat će Sarajevo! Iz
Sarajeva neće moći niko izaći nijednim pravcem. Nijednim
pravcem neće niko moći…
Koljević: Ma da, ma da, ma da!
KARADŽIĆ: To ne smije.
Koljević: Vidiš s čim se igraju!
KARADŽIĆ: Ne, oni apsolutno ne znaju...
Koljević: …
KARADŽIĆ: To ćemo mi...
Koljević: To je nevjerovatno, razumiješ. To ti je tragedija
srpskog naroda, znaš da mora da bude stariji brat, a... strana (?)
KARADŽIĆ: Da! Da da! Ne, ne, sve ćemo ta…
Koljević: To je sve normalno da ti bude stariji brat u jebenoj
stranci.
KARADŽIĆ: Sve ćemo mi to da završimo, sve.
Koljević: Ja svog brata još uvijek moram da slušam.
KARADŽIĆ: Sve ćemo mi ovo da završimo. Sve ćemo mi ovo
da završimo. Sve ovo je, ovo se samo ugrađuje sve što se radi.
Koljević: Da!
KARADŽIĆ: Potpuno se uklapa i tako će da i da bude.
Koljević: Dobro Radovane! On je rek’o ovaj onda sutra, da ne
bi danas, nego da bi sutra u pola dvanaest.
KARADŽIĆ: Aha!
Koljević: Ja sam s njim razgovar’o i ja ne bi ni insistir’o znaš,
ja sam rek’o imamo i mi svog posla i ovo ja bi ostavio to za
sutra.
KARADŽIĆ: Dobro! Al’ nismo trebali mi, trebali smo mi to
prihvatiti, jer nama...
Koljević: Ali on je rek’o da je...
KARADŽIĆ: Da, al’ zato što si ti pomjerio na četiri. Je li?
Koljević: Jest!
KARADŽIĆ: Eh!
Koljevića: Ali je on rek’o da je u ovoj situaciji teško bilo i u
tri.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Nije rek’o da je nemoguće, ali ja znaš, ja sam rek’o
ako može. Nisam rek’o da insistiram.
KARADŽIĆ: Da da! Mi radi toga što imamo večeras Savjet to
nam je bilo vrlo važno da smo imali to.
Koljević: Žao mi je, ako sam to znaš šta...
KARADŽIĆ: Nema, nema problema.
Koljević: Nemam utisak da sam im pokvario, nego mislim...
KARADŽIĆ: Ne treba mi da radimo iste sitne...
Koljević: Neću i ne treba!
KARADŽIĆ: Sitne stvari kao, znaš, prosto naprosto treba što
prije doć’ do cilja bez obzira na...
Koljević: Da, znam, to je tačno! To je tačno! U tom kontekstu
je to da…
KARADŽIĆ: Dobro, vidjet ćemo to, znači od tri neće biti
ništa. Je l’ tako?
Koljević: Ne!
KARADŽIĆ: Dobro.
Koljević: Eto!
KARADŽIĆ: Onda ćemo sutra!
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Dobro, a mi ćemo se večeras vidjet’ na Savjetu.
Koljević: ‘Oćemo u šest!
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Koljević: Dobro!
KARADŽIĆ: ‘Ajde!
Koljević: Ja sam još, ja ću ti ispričati druge stvari kad se
vidimo.
46
KARADŽIĆ: Važi, važi!
Koljević: ‘Ajde!
KARADŽIĆ: ‘Ajde zdravo!
Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i opštinskog načelnika sa Sokoca
NN muška osoba: Dobar dan.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
NN muška osoba: Doktor Karadžić, je l?
KARADŽIĆ: Ja sam.
NN muška osoba: Načelnik sa Sokoca
KARADŽIĆ: E kako ste?
NN muška osoba: Doktore, kako ste vi?
KARADŽIĆ: Evo, šta radite?
NN muška osoba: Evo živimo.
KARADŽIĆ: Ima li šta novo?
NN muška osoba: Ništa, jedino šta treba raditi i tako. Čuli su
se sa svima i…
KARADŽIĆ: Mh! Dobro, pa nek’ bude nar... mislim da nek
bude, pri...
NN muška osoba: Dobro, dobro!
KARADŽIĆ: Pripremljen narod, ali treba ga zadržavati da se
ne, ne…
NN muška osoba: Dobro!
KARADŽIĆ: …od neke akcije. Ja sam se sad sa
Izetbegovićem čuo, on je rek’o da će se za sat-dva to riješiti.
NN muška osoba: Mh!
KARADŽIĆ: Ovaj, da će riješiti na miran način. Ja sam mu
rek’o da nikako ne smije da zapadne…
NN muška osoba: Znam (?)
KARADŽIĆ: Hrvatskom MUP-u i da se to nije smjelo desiti i
za to okupljanje i tako dalje.
NN muška osoba: Aha!
KARADŽIĆ: Da smo mi zaustavili i Romanijce i Hercegovce i
sve da ne vrše blokade, inače da će biti džumbus ako se to na
vrijeme ne uradi.
NN muška osoba: Čujte, da vam kažem, ja sam se sad čuo sa
načelnikom centra iz Banjaluke.
KARADŽIĆ: Da?
NN muška osoba: Stojanom.
KARADŽIĆ: Da da.
NN muška osoba: On otprilike kaže: izgleda da najviše ima
problema oko suzdržavanja naroda.
KARADŽIĆ: Da da!
NN muška osoba: A istovremeno da budemo ono kompaktni,
jedinstveni i da čekamo šta treba raditi.
KARADŽIĆ: Nek’ bude se kompaktno, jedinstveno, ja znam
da će Romanijci blokirati Sarajevo, ako se bude zajebavalo.
NN muška osoba: Ama baš tako slobodno možete svakome
reći, mi smo...
KARADŽIĆ: Pr... Prema tome, neće se moći nikud izaći iz
Sarajeva.
NN muška osoba: ... (uglas govore)
KARADŽIĆ: Tamo će Ilija blokirati sa svoje strane i nek’ se
ne zajebavaju. Ja ću to, ja ću to da ovome saopštim. To se ne
smije, ništa se njemu ne smije desiti, kaže on bila savezna
potjernica. Nije to savezna potjernica.
NN muška osoba: ...(jako tiho govore i uglas)
KARADŽIĆ: To je hrvatska potjernica, jest objavljena u
“Glasniku saveznom”.
NN muška osoba: I potjernica SDA! Njihova.
KARADŽIĆ: Da to je potjernica HDZ-a pro... ali on ima da se
uvažava kao normalan čovjek, on…
NN muška osoba: Normalan!
KARADŽIĆ: …je došao tamo da nešto razjasni, a oni su ga
ovaj tamo zadržali i skupili narod i prave cirkus po Jugoslaviji.
NN muška osoba: Tako je(?)
KARADŽIĆ: Ali to će nam platiti. Jer to će njih koštati
sigurno, o…
NN muška osoba: E tako!
KARADŽIĆ: Mi smo još jedan put uvjereni da života u takvoj
državi, kakvu oni zamišljaju, nema.
NN muška osoba: Dobro! Doktore?
KARADŽIĆ: Molim!
NN muška osoba: Čućemo se još!
KARADŽIĆ: Važi.
NN muška osoba: …
KARADŽIĆ: Važi, držite se!
NN muška osoba: Dobro, dobro.
KARADŽIĆ: Držite se!
NN muška osoba: Živi bili, prijatno.
KARADŽIĆ: Neka je narod spreman, ali mu ne dajte da
napravi neki nepromišljen potez
NN muška osoba: Živi bili.
KARADŽIĆ: Hvala vam. Prijatno.
Razgovor vođen 10. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Halo.
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Da te pitam jednu stvar.
KARADŽIĆ: Recite.
Milošević: A... je li ti poznaješ Gospić?
KARADŽIĆ: Ne.
Milošević: Mislim, ne znaš kakva je struktura tamo i to sve?
KARADŽIĆ: Ja mislim da je više Hrvata.
Milošević: Je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Vidi šta je. Ovaj, danas će da bude ovaj Vajnens
kod ovoga, Milana.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: A, on je meni juče rekao da su mu pokazali tamo, u
tom mestu kad je bio, da su strašno razorni učinci, gde su ih
neki Srbi napadali itd. Video je kratere velike, ne znam...
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ovih granata itd. To je ne verujem da su oni njemu
baš pokazali šta su to sve napravile ove Martićeve snage, nego
verovatno i ono što su oni sami napravili pa prikazali kao to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Pa bi dobro bilo, ako možeš, da se čuješ sa
Milanom.
KARADŽIĆ: Babićem?
Milošević: Da. I da mu kažeš da bi bilo dobro, ne pominjući
naravno to da on zna da, da su... za epilog toga razgovora,
nego jednostavno da mu kažeš malo o tome u kojoj su meri se
oni agresivno u tom kraju ponašali i da, da mu malo, da mu
promeniš tu njegovu sliku koju je on stek’o tamo gde su ga ovi
vodili iz nacionalne garde i HDZ-ovci da mu pokažu te
posledice razaranja, da je to učinak srpskih napada. Nek’ im
47
poka... neka kaže da je tamo razoreno mnogo srpskih kuća itd.
i da...
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: To verovatno nisu radili Srbi, nego ovi, tako da i on
potpuno, ovako, nezavisno od tog njihovog razgovora za koji
on treba da, podrazumevajući da ga ne zna, ukaže o tom
učinku u Gospiću.
KARADŽIĆ: Dobro. Sad ću ja da ga zovem. Ja mislim da on
nije dovoljno... on je malo krut čovjek. On nije dovoljno, ovaj,
dovoljno elastičan i mudar da to, da to uradi. Da, on... kod
njega ima ta jedna mala falinka, jedna... nedostatak shvatanja
da se mora odigrati određena protuigra kad, kad tako namjeste.
A, ovi su veliki majstori u tome, a mi nismo nikakvi majstori u
tome.
Milošević: Nikakvi. E, pa zato ti i kažem. Trebalo bi na
određeni način, ovaj, kompenzirati ta.... tu njegovu sad sliku da
su ovi nešto napravili u Gospiću, velike razorne učinke itd. Isto
tako da mu kažeš, tamo su oni napravili tako i tako.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Molim vas, idite pa vidite to...
KARADŽIĆ: A Gospić je oslobođen? U našim rukama, je li?
Milošević: Pa, ne. To ima i ovako i onako. Ima delova, ima,
ima svega. Oni su... ovoga su vodili Hrvati tamo da mu pokažu
to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Prema tome, trebalo bi da mu pokažu da su to
njihova... da su to učinci njihovih razaranja.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali, ne polemišući sa ovim što on i ne zna da se
dogodilo.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da se...
Milošević: Nego spontano...
KARADŽIĆ: Spontano da mu pokaže šta...
Milošević: Evo primere šta oni sve rade.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. A, recite, je li Kostajnica pala,
čuo sam, je li?
Milošević: E, nemam precizne podatke.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Nemam precizne podatke.
KARADŽIĆ: Okučani nisu pali, je li?
Milošević: Ovamo je, gore, bio dobar učinak. Dobar učinak
gore, jako dobar, ovaj, pričaćemo, ne nećemo sad telefonom.
Tu je bilo raznih stvari, ali...
KARADŽIĆ: Bojim se da će, da će... vojska se dosta povukla
tamo i bojim se da neće uspjeti da se održe Okučani.
Milošević: To ćemo da vidimo šta je i kako je.
KARADŽIĆ: To ne bi smjelo. Ja mislim da tu Joca ima dobre
procjene, to je kičma! To je kičma! To kad se drži, onda se drži
i put za Pakrac i sve.
Milošević: Ma to su nam napravili ovi u Hrvatskoj (...?...)
zaplenili nam naftu koja ide kroz Jadranski naftovod.
KARADŽIĆ: Da, da. A, to se mora odmah savezna, institucije
i međunarodna arbitraža, ako treba..
Milošević: Naravno. To mora sve da se...
KARADŽIĆ: Nek se digne na velika zvona. Uh, da mi njima
uradimo to, da to... pa da smo mi zaklali troje starih ljudi, pa to
bi znala... svako selo u Kini bi znalo šta, da je to urađeno.
Milošević: Da, da. Molim te, ovoga oko Gospića instruiraj da
objasni malo. Ne da mu se on pravda, nego kao da ne zna ništa,
shvatio si.
KARADŽIĆ: Da, da. Ako on bude shvatio. A, kad... sad ću ja
probati da ga zovnem.
Milošević: Ovaj treba da je kod njega u 12.00.
KARADŽIĆ: Danas u 12.00?
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: U, moram onda hitno odmah da ga zovem.
Milošević: …
KARADŽIĆ: Dobro. Mi znači smo u petak tamo, u neko doba,
je li tako?
Milošević: U petak, u neko doba. Ja ću danas da pošaljem
zvaničan poziv. Ti si za to da po ta... pozovemo sve članove
Predsedništva?
KARADŽIĆ: Pošto je to predsjednik, u stvari, svi, svi su oni
predsjednik.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Prema tome, ko hoće neka dođe.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Nek’ vam dadnu to, hitno pošaljite i neka imaju
sad papir, pa ko hoće neka dođe.
Milošević: Danas ćemo to da uradimo. Važi.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Dok vidimo, pa ćemo se čuti onda..
KARADŽIĆ: Dobro, ako možete, ovaj Aca je sjajan bio u
svemu ovome, ali bi trebalo sada samo, mislim da Jovica tu
ima odlične procjene. Da nam to ne... jer, onda poslije se oni
pogađaju lakše i drugačije. Tu treba očuvati taj put za Pakrac i
sve to očuvati.
Milošević: Da, da. Dobro. Bićemo na vezi.
KARADŽIĆ: Važi.
Milošević: Ajde.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 23. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika
KARADŽIĆ: Radovan Karadžić. Ko je to?
Radović: E, dobar dan. Radović je. Kako ste mi?
KARADŽIĆ: E, dobar dan. Kako ste?
Radovic: Ja upravo vas biram. Traži vas predsjednik evo.
KARADŽIĆ: Dajte mi, molim vas, hitno je.
Radovic: Evo momenat.
KARADŽIĆ: Evo muku mučim sa MUP-ovcima.
Krajišnik: Aha, ha.
KARADŽIĆ: Jebenim, budalastim.
Krajišnik: Šta je?
KARADŽIĆ: Pa ne znaju ovi naši da rade ništa. Ovaj Alija
pokušava da podigne, da stvori vojsku putem proširenja,
neograničenog proširenja broja rezervnog sastava.
Krajišnik: Zaštita, je li?
KARADŽIĆ: Podiže rezervni sastav. Morali bismo ga hitno,
hitno ovaj, pozvati nas dvojica da sjednemo s njim, da mu
kažemo da je to građanski rat.
Krajišnik: A što to, to, Delimustafić misliš?
KARADŽIĆ: Ne, nego Izetbegović.
Krajišnik: Ma ja, znam.
KARADŽIĆ: Izetbegović donio odluku na Predsjedništvu da
se svaka stanica prema svojoj potrebi formira, odnosno
podigne broj rezervnog sastava.
Krajišnik: Ja.
KARADŽIĆ: Prema tome, mi bi morali onda javiti našim tamo
u Krajini i u istočnoj...
48
Krajišnik: Znaš šta bi ja tebe zamolio. U vezi toga bi se malo
mogli dogovoriti. Uvijek svaka stvar ima svoje, znaš, crnobijelu tehniku.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: A onaj ko je pametan uvijek iskoristi kako mu
odgovara.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Ja to nikad ništa sprečav’o ne bi. Naprotiv, ja bi
samo reko’, dobro, u redu, ali ima znaš, sve svoje.
KARADŽIĆ: Da. Pa dobro. Šta, šta mislim, nemaju u srpskim
krajevima, nemaju dovoljno ovaj, oružja.
Krajišnik: Ha?
KARADŽIĆ: Nemaju dovoljno oružja.
Krajišnik: Dobro, ali mi analiziramo, Radovane molim te. Da ti
kažem, ja bi tebe zamolio u vezi toga. Trebalo bi dobro
izvagati. Što si sinoć ti rek’o, to je pametno. Uvijek treba viditi
šta to znači. Da l’ na…
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Znam ja šta je. Čim mi znamo šta neko hoće...
KARADŽIĆ: Vidi. Ovde sjedi kod mene jedan čovjek iz
policije koji, koji razumije se u prilike.
Krajišnik: Ja.
KARADŽIĆ: A Plavšić, je li? Evo samo momenat. Na koji je?
Aha.
Dobro. Zvaću te za koju minutu.
Krajišnik: Ja, ja.
KARADŽIĆ: Da. Kad ćemo se.... Evo ja ovdje čekam nekog
novinara. Možeš ti da skokneš malo ovdje, da sjednemo malo.
Krajišnik: Gdje si ti sad?
KARADŽIĆ: U stranci.
Krajišnik: U kol’ko bi ti doš’o?
KARADŽIĆ: Za jedno petn’est, dvadeset minuta. Možeš li?
Krajišnik: Mogu li ja doći recimo u petn’est do tri?
KARADŽIĆ: Možeš, možeš.
Krajišnik: ‘Ajd, doćiću u petn’est do tri.
KARADŽIĆ: ‘Ajde važi.
Krajišnik: Važi.
Razgovor vođen 20. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Halo, šta misliš da ono za petak planiramo, ovo,
susret tri republike oko beogradske inicijative.
KARADŽIĆ: Ja mislim da treba ove nedjelje obavezno.
Milošević: Pazi, četvrtak, i to daj kaži Krajišniku. Pozivaju u
Evropski parlament četvrtak po podne predsednike
parlamenata. I tu je onda u situaciji Krajišnik da se pojavi i da
napravi ravnotežu sa Izetbegovićem u Hagu.
KARADŽIĆ: A je li u Hag treba da ide.
Milošević: Ne nego u Strasburg, tamo gde je sedište
Evropskog parlamenta.
KARADŽIĆ: U, to je sjajno.
Milošević: Tako da sam ja već sugerirao Bakočeviću da stupi u
vezi i s njim i sa Cmogorcem.
KARADŽIĆ: Odlično.
Milošević: Neka se svakako dogovore da ne šalju zamenike
nego oni da odu i da govore tamo i da, kakvi će kontakti biti.
Vjerovatno je zasedanje parlamenta, ali kontakti u Evropskom
parlamentu, konferencije za štampu ovo, ono.
KARADŽIĆ: A hoće li moći da govori na nekom skupu?
Milošević: Može i to, prema tome da se dogovore, ići će i
predsednik jugoslovenskog panlamenta, to je Gligorijević.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Tako da je to jako dobro, jer bi pravili ravnotežu sa
sastankom u Hagu, jer tu je i naš predsednik parlamenta, tu su i
naši predsednici parlamenata tri republike, a ovi ostali ako odu
nek idu u pičku materinu.
KARADŽIĆ: Da, da. U, to je velika stvar!
Milošević: Tako da to isforsiraš i svakako Krajišnika spremite
dobro.
KARADŽIĆ: Nema problema.
Milošević: A da se mi dogovorimo da pravimo ovo u petak,
mada bi ja morao onda da napravim, jedan jedan, jedan ovaj,
jednu malu pauzu za mene lično, jer doćiće jedan od
najčuvenijih američkih novinara. Hoće intervju u petak i ja
sam mu rekao negde između dvan’est i jedan ili pola dva, a to
je pola sata. To je televizijski intervju, pola sata pauze, nema
veze.
KARADŽIĆ: Da, dobro, ali vi morate da budete odmorni,
svježi, odmorni, i da se osmjehujete, brate. Nema nikakvih...
Milošević: Nema problema. Slušaj, predsednik je, oni su
pokazali sad u Hagu da oni nisu ni kafu da nose.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ni kafu ne mogu da nose.
KARADŽIĆ: Toliko su oni bili u svojim govorima parcijalni,
jedino je vaš bio obuhvatan koji je ovaj problem sagledao od A
do Ž, odnosno do Š što ovaj u ćirilici. Potpuno, oni su svi bili
parcijalni.
Milošević: Nemaju oni veze. Oni su samo ispušene lule, a
meni čak Reinan danas kaže kad je došao sve moguće
komplimente oko toga.
KARADŽIĆ: Je l’da.
Milošević: I uopšte kaže oko reagovanja javnosti kaže evo ja
hoću to da vam kažem zaista prijateljski, veoma, veoma,
potpuno kaže nema nikakve veze, kaže, sa ovim.
KARADŽIĆ: Ne, ne, ovo nisu državnici, ovo je…
Milošević: Sve je ovo, kaže, bilo ništa.
KARADŽIĆ: Ovo nisu državnici, tu nema razgovora.
Milošević: Tako da sve je to dobro, ovaj da mi to planiramo za
petak. Ja ću sad da vam pošaljem onaj papir koji sam ja malo
redigov’o. Ne bi prelazne odredbe i tehnologiju. Neka se o
tehnologiji mi dogovorimo, ali one glavne stvari i ja mislim da
sad mi malo više još zaoštrimo na našoj federalnoj varijanti.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Nikakve popuste Izetbegoviću.
KARADŽIĆ: Nikakve, molim vas.
Milošević: Nikakve, jer to je potpuna pogreška ako još
mislimo da ćemo ga privući.
KARADŽIĆ: Ma ništa. Šta vam kažem, ako date pet on traži
deset, ako date deset, on traži petn’est.
Milošević: Prema tome, mi treba da držimo to apsolutno na
našoj liniji, i nek usvoji Skupština Bosne i Hercegovine, neka
usvoji Skupština Srbije i Crne Gore. Onda ćete vi reći i mi
pristupamo.
KARADŽIĆ: Jeste.
Milošević: A u pičku materinu, on neće, ovo nema. Nek ne
pristupa, nek se nosi u pizdu materinu, nek se izjasni opština.
KARADŽIĆ: E sad ste to, to volim da čujem. Jer ono je Vlada
tamo napravio, glupost, previše je popustio.
Milošević: Ne, ne. Ja sam sve to izbacio, ali i ovo je naravno i
ovo je naše interno sada gledamo, ja ću… Šta misliš da
pozovemo i njega ipak za petak.
49
KARADŽIĆ: Njega i članove Predsjedništva, ali poimenice.
Znate li imena članova Predsjedništva?
Milošević: Misliš članove Predsedništva sve da zovemo.
KARADŽIĆ: Ma sve zovite, eto ovdje je predsjednik
kolektivni.
Milošević: Da, da. Pa tačno.
KARADŽIĆ: I u Cmoj Gori je predsjednik.
Milošević: Koga zajebavamo na toj varijanti da je predsednik
kolektivni, pa mi pošto znamo da on nije ovlašten zovemo svo
Predsedništvo.
KARADŽIĆ: Jasno, prema tome nema tu, moramo to da
načnemo, tu stvar.
Milošević: Doći će Nikola i Biljana i ako ubedimo Fikreta i on
će doći.
KARADŽIĆ: Ko god hoće nek dođe, Boras, pa nek’ te neko
odbije, i Kljujić, nek dođu pa nek odbiju, nije problem. Ali
neki su bili i prihvatili, je li.
Milošević: Jeste, tako ćemo da radimo i to da napravimo.To ću
ja danas da uradim.
KARADŽIĆ: Nek vam dadnu imena, imena.
Milošević: Sad ću ja da ovaj kažem Goranu da se on kod vaših
obavesti o imenima, o svim imenima tačno, sve da ih
pozovemo i da pravimo cirkus.
KARADŽIĆ: To ćemo u petak, i ja bi došao u četvrtak uveče.
Milošević: A ja bi tebe molio da i ti budeš ovde.
KARADŽIĆ: Pa bio bi ja.
Milošević: Pa da onda opet se uključimo malo da ja njima
kažem evo mi, tu su i naši prijatelji iz Bosne, pa da to
uključimo, a da opet radimo k’o prošli put.
KARADŽIĆ: Da, da. dobro, odlično i to.
Milošević: Ovo su te valjda obavestili, ja sam rekao da te
obaveste. Ne znam jesu li te obavestili oko Martića?
KARADŽIĆ: Jeste, ali to je Aca uradio uglavnom.
Milošević: Aco Vasiljević, to je Veljko i Adžić.
KARADŽIĆ: Da, da, ne, ovde je meni sada vrlo jasan Alija i
vrlo sam se razočarao. Moraću to da mu kažem, on je tu
zadržavao, kaže ja se konsultujem s pravnicima, ja ovo ne
radim. Nema ti šta s pravnicima kad ne postoji potjernica. To
nije savezna potjemica. Mi tu vlast ne priznajemo i nećemo mi
da se miješamo u te stvari. Nije to šverc drogom, nego je to…
Milošević: On je sad tu prnuo u čabar s oproštenjem, jer on je
mislio da ovoga izda ovima, sad je ovaj spašen, sad ovaj Alija
ne zna šta će da radi.
KARADŽIĆ: Da, da, to je mislim, sve nama to stavlja do
znanja u kakvoj bi mi državi živjeli kad mi bi napustili
Jugoslaviju.
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: I ja sam njima zahvalan što oni nas zajebavaju.
Ovaj, na sitno i na krupno. Jer znam tačno sad.
Milošević: Molim te, mi sad idemo. Više nikome nikakav
popust. A ako hoće da se biju, tu smo.
KARADŽIĆ: Nema.
Milošević: I nek se nose u pičku lepu materinu, ko god hoće da
se bije tu smo i jači smo.
KARADŽIĆ: A ko hoće da živi mirno, evo nas tu smo, nikome
neće biti ni bolje ni gore nego nama, mi nemamo šta drugo
više da…
Milošević: Ko hoće za Alijom da se sa nama bije, nek’ izvoli.
Izgubiće.
KARADŽIĆ: Tako je.
Milošević: I učiniće nam zadovoljstvo, a ko hoće da bude
pošten i sa nama kulturan, mi ćemo se ponašati kao prema sebi
samim.
KARADŽIĆ: I biće mu tačno kao nama, nema.
Milošević: Tačno će mu biti kao nama. Jeste.
KARADŽIĆ: Prema tome, nema poštenije. Pravda je na našoj
strani.
Milošević: Nema ništa i više ništa nikome ne popuštamo.
Idemo dalje. A u pizdu materinu…
KARADŽIĆ: Dobro. Odlično. To volim, Vlado je tu isuviše
bio popustio.
Milošević: On je mislio da tu nešto treba, on ne razume stvar.
KARADŽIĆ: Ne. ne. Tu stvar mi koji živimo tu znamo, tačno
kako to izgleda.
Milošević: Molim te, Krajišnika dobro instruiraj, neka ide u
Strazbur, nek’ se poveže sa Ajgom, pa da idu zajedno ovim
avionom saveznim.
KARADŽIĆ: Ko je Ajga.
Milošević: Ovaj predsednik Skupštine Jugoslavije, Slobodan
Gligorijević.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, a to se ide kada, u srijedu?
Milošević: Pazi, pošto je ta obaveza u četvrtak popodne, pa bi
oni mogli da idu u četvrtak u podne, nema veze, šta ima do
Strazbura, ima sat i po leta.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro, to oni nek’, važno je da to…
Milošević: A i oni nek’ to zove da budu nazad odmah u petak
da držimo inicijativu i mi ovo teramo svoje.
KARADŽIĆ: Odlično. Odlično.
Milošević: Jer sad moram na dva fronta, ovde treba čvrsto
držati svoje pozicije, a sa Evropom se naravno treba
dogovarati, gde god oni budu dobronamerni - mi ćemo ih
prihvatiti.
KARADŽIĆ: Dobronamerni i nepristrasni.
Milošević: Dobronamerni i nepristrasni.
KARADŽIĆ: Nepristrasni, to je osnova.
Milošević: Sad sam ti rek’o, nepristrasno.
KARADŽIĆ: To je osnova. Dobro, hvala vam lijepa.
Milošević: Radovane prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno, čućemo se, prijatno.
Razgovor vođen 10. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika
KARADŽIĆ: Alo?!
Krajišnik: Ej, šta radiš?
KARADŽIĆ: Evo s Prijedorom, jedem govna k’o i oni.
Krajišnik: Ha, ha, ha. Slušaj.
KARADŽIĆ: U pičku materinu. Molim!?
Krajišnik: Slušaj, hajd’ me povedi još u Prijedor molim te, ha,
ha, da završim srpski problem. Ha, ha.
KARADŽIĆ: Ha, ha. Da.
Krajišnik: O jebem ti Trebinje i Prijedor. Znaš kako ono kažu,
Trebinje, Trebinje, kad me vidiš jebi me.
KARADŽIĆ: Jeste.
Krajišnik: Čini mi se kad vidim Trebinje vala, moji ujutro
ostavili ono, ulaz otvoreno, sve čeka mene.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Slušaj.
KARADŽIĆ: Molim?
50
Krajišnik: Ovaj, danas smo mi ono izveli dole, prvo što je
Maksimović rek’o da ja nisam zakaz’o i to je džumbus nast’o
veliki.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Onda sam ja doš’o, mene je sramota bilo njegovog
stida. On da slaže to mamu mu jebem, to je bruka. Reko’, što
ste vi to rekli Konjicija?
KARADŽIĆ: Da?’
Krajišnik: Što ste zakazali? A njemu je rek’o to, pomozi mi
reći kako se zove, onaj Izetbegović. Pa kaže: Rekao mi on,
kaže. Pa reko’, pa to si rek’o zakaz’o, reko’. Pa nisam, kaže,
mog’o više čekat. Ja sam oti’o dole, onda sam ‘vako galantno
rek’o, znate šta, molim vas nikome više nemoj da padne na
pamet da zakazuje sjednicu. Ovo je sad bilo i više nikako,
mimo mene. I onda sam rek’o: znate šta, mi moramo sutra
jednostavno da sjednemo. Ovo je specifična republika,
drugačija nego druge, mi moramo reći jasno da mi imamo
različite opcije i da imamo različitosti i da smo tim, da moramo
mirnim putem rješavat’ probleme itd.
KARADŽIĆ: Aha, jesi ti kod kuće, nisi?
Krajišnik: Jesam.
KARADŽIĆ: A bio si na, bilo je na vijestima, to je dosta
dobro.
Krajišnik: Znam, mamu mu jebem, nije rek’o da sam ja rekao,
da nije to tačno, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Onaj, da bi njega izvadio.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: To je, to je atrakcija bila, kaže, kako je on, ovaj, to
slag’o.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: I jeb’o mater.
KARADŽIĆ: Da, da, jesi li čuo Harisa Silajdžića?
Krajišnik: Jesi vidio?!
KARADŽIĆ: E pa, e pa, neka se oni slikaju, ako oni misle da
će na jednoj strani da nas zamajavaju, a na drugoj
strani ovo da rade. Ja mislim da treba sutra tražiti njegovu
ostavku.
Krajišnik: Aaa.
KARADŽIĆ: Treba sutra tražiti njegovu ostavku, vidjeti da li
je to baš za sutra situacija, ali, ali…
Krajišnik: Da ti kažem, vidi šta bi trebalo, poslušaj me. Ja bih
htio prvu tačku da mi konstatujemo da imamo različitosti, znaš
ono što smo govorili?
KARADŽIĆ: Jest, jest.
Krajišnik: I da jednostavno nemamo ili zajednički, ili da
kažemo svak’ svojim putem.
KARADŽIĆ: Ja, ili će da. Onda u drugoj tačci da se kaže, ne
može ministar vanjskih poslova da ovako nastupa, jer ćemo mi
nastupati sa svojim ministrom i sa svojim, sa svojim
rješenjima.
Krajišnik: I prva tačka će biti ovo sve lagano, polako, a druga
tačka, oni hoće bezbjednosna situacija, znaš, ovaj hoće li da
bude informacija vezano za ovo, za Martića i ostalo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Ja sam rek’o našima drugu tačku “amalao”.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Tu treba jasno sve i to je sve kompletno. Prvu tačku
treba zaključak donijeti! To je najbitnije i…
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, ali druga tačka je onda izvan
dogovora sa Izetbegovićem?!
Krajišnik: Ne, ne, pa druga tačka nikakve nema veze sa prvom.
KARADŽIĆ: Dobro, ali zapaliće se Bosna na drugoj tački.
Krajišnik: Ma ne, ma znam, slušaj, ne znam ja čiji je interes da
l’ treba ili ne treba zapalit!
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Bitno je da prvu tačku postignemo.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: I onda kažemo na drugoj tački sve to nije dobro,
biranim riječima.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Ne može to neko raditi, ne treba to histerisat, znaš?!
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro.
Krajišnik: Jer ja sam sjedio malo sa ovim reformistima.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Rekao sam ja njima: Ne morate nikakvu, svi koji
žele nešto radi mene da urade...
KARADŽIĆ: Da?
Krajišnik: Radi nekakve SDS, slobodno vi ništa nemojte radit’,
ali ja vam lijepo kažem, vi nemate prava, morate iznijeti svoj
stav. Oni su se složili sve.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Što se tiče suverene, shvatite, Srbi shvataju to
suverena da je to samostalna i ne dolazi u obzir.
KARADŽIĆ: Da, da, pa to u osnovi i jeste. Suverena znači
samovlasti.
Krajišnik: Pa to ja kažem. Sutra će, kad ti, kad ti misliš doći?
KARADŽIĆ: To je u pola deset, u pola deset sastanak, je li?
Krajišnik: Vidi nešto, treb’o bi ti ako možeš ranije doći, doći
će Nenad nešto ranije, on će to nešto napisat’ pa da mi…
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Razlog je da nemamo pravo, SDS sam zna da...
KARADŽIĆ: Da, da se bori za to. Jeste.
Krajišnik: Naši bi poslanici trebali srpski se potpisat’ i
usaglasit’ sa tim.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Fino su rekli, imate li vi šta protiv? Reko’ - molim
te, ja se slažem da Srbi nemaju pravo nad patronatom, samo to.
KARADŽIĆ: Jest’, jest’.
Krajišnik: Ako ste za to i ako mi svi sjedimo skupa, izađemo
da se dogovorimo, sva četiri poslanika onoga reformiste se
složili.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: A sad ću vidjeti šta je sa komunistima?
KARADŽIĆ: Dobro. Ja ću onda doći oko deset, možda i prije
deset.
Krajišnik: Ajde važi.
KARADŽIĆ: Samo da odem na kliniku pa se vratim.
Krajišnik: Uglavnom, ja mislim da je, da je to sasvim dobro.
Danas je izašlo ovo odlično.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, a ovo je, da ti kažem, vi ste u
Strazburu dva dana, pa onda ono ostaje za ponedeljak. Moram
Nikoli javiti, nema ga.
Krajišnik: Sigurno dva dana?
KARADŽIĆ: Da, da, reko’, javio mi se odozgo.
Krajišnik: Onda moram ja pripremit’ za prekosutra, jebem mu.
KARADŽIĆ: Da, da, moraš ići, moraš otići.
Krajišnik: Pa dobro, otići ću, nema problema.
KARADŽIĆ: Da, da, i neka ti prevodioca nađu, ovaj, nema,
sve zna, kompletnu politiku samo se...
Krajišnik: Dobro, dobro, vidjet ćemo kako će biti.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: ‘Ajde prijatno.
KARADŽIĆ: ‘Ajde prijatno.
51
Krajišnik: Zdravo.
Razgovor vođen 13. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Radovane.
KARADŽIĆ: Evo me, predsedniče.
Milošević: Kod mene je gospodin Zulfikarpašić.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ja sam razmišljao o jednoj varijanti, i to sam
proverio ovako i kao, kao ideju. Pošto smo mi pozvali ceo taj
sastav koji smo pozvali za ponedeljak.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Da ja pozovem vas dvojicu kao protagoniste ovog
sporazuma, muslimansko-srpskog u Bosni.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Da učestvujete na sastanku, brate, redovnom.
KARADŽIĆ: Kao posmatrači, a ne potpisnici, ili kako?
Milošević: Da učestvujete na njemu, da raspravimo ovo, jer mi
razgovaramo sad o tim osnovama, za, za razradu Beogradske
inicijative.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I ja mislim da bi to bilo sasvim u redu.
KARADŽIĆ: Eto. Treba gospodin Zulfikarpašić da... onaj
tamo, specijal (obraća se NN osobi u prostoriji, obzirom da mu
zvoni drugi telefon) procijeni... ja pravo da vam kažem nemam
neku, neku, ovaj. Jasno mišljenje za nas, među nama rečeno,
mi prihvatamo i jednu i drugu muslimansku incijativu. Bilo
čitava BiH u saveznoj državi
Jugoslaviji, bilo ovako
regionalizovana da je Jugoslavija u nekoj Jugosla....
regionalizovana Bosna i Hercegovina u nekoj Jugoslaviji, u
kojoj ćemo mi imati specijalne veze sa saveznom državom i sa
Srbijom. A, ovi će imati nešto manje veze. Mi potpuno, nama
je svejedno šta oni hoće.
Milošević: Dobro, ali pošto ste vas dvojica predlagači i glavni
protagonisti ovog sporazuma koji je u svakom slučaju
pozitivan, jer govori o miru, o saradnji, o zajedničkom životu
itd…
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Onda mislim da vam je i mesto i na takvom jednom
razgovoru o toj incijativi.
KARADŽIĆ: Ja se slažem. Neka gospodin Zulfikarpašić
procijeni da li će se na njega obrušiti kakva, kakvi napadi.
Milošević: E, dobro, e dobro.
KARADŽIĆ: Kakvi napadi ili šta. To je vrlo bitno da on
procijeni.
Milošević: Dobro. U svakom slučaju, znači, ti si ovde već u
ponedjeljak ujutro?
KARADŽIĆ: Jesam, jesam.
Milošević: E, dobro.
KARADŽIĆ: A, do njega je da on procijeni kako će.
Milošević: Dobro, dobro.
KARADŽIĆ: Vidimo se.
Milošević: Vidimo se.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 18. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Radoslava Brđanina
Brđanin: Brđanin je.
KARADŽIĆ: E Brđo, dobar dan.
Brđanin: Poštovanje.
KARADŽIĆ: Šta mi radite?
Brđanin: Pa evo malo sam bio tu u komandi, pa nešto
dogovarao, a sad nađoh poruku pa sam se odmah javio.
KARADŽIĆ: Šta su vam u komandi rekli, kako ide
mobilizacija?
Brđanin: Pa ide dobro ono što mi radimo.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Mi prikupljamo, a onda teže njima predati, nego
nama prikupiti.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: Ali ide, ide.
KARADŽIĆ: Pa, dobro, ali ja iz Generalštaba imam
informacije da ne ide dobro baš u Bosanskoj Krajini, i da je, od
toga zavisi mir, ako bude armija slaba mira biti neće. Ako
armija bude dobra, mira će biti. To je problem sada veliki, ja
sam zato zvao i Voju i molio da se ide na opštinske odbore, da
svaki član opštinskog odbora ide u svoju mjesnu zajednicu i da
agituje da se da idu i dobrovoljci, ovaj i ovi rezervisti sa
pozivom.
Brđanin: Ali pazite doktore.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Mi smo objavili opštu mobilizaciju onu veče.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Zajedno sa štabom, ovim ovde korpusom.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: I ja sam podigao sve i prema tome idu svi.
KARADŽIĆ: Ja.
Brđanin: Ali, sutradan dođe drugo, da nije opšta nego
djelomična, a po toj djelomičnoj je vrlo malo ljudi.
KARADŽIĆ: Da?
Brđanin: I sad ja pitam zašto nije opšta? Kaže, nije opšta, pa na
primjer, konkretan primjer, Čelinac da je opšta mobilizacija.
KARADŽIĆ: Da?
Brđanin: Dao bi 180 ljudi, a ovako daje samo dvojicu, jer se
neke specijalizovane jedinice…
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: I onda po meni.
KARADŽIĆ: Da?
Brđanin: Treba ipak izvršiti opštu mobilizaciju, oni sutra ujutro
imaju punu kasarnu k’o šibica.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, a dajte vi neka idu, neka se ovako
javljaju i dobrovoljno i tako neka se javljaju, moraju se
napuniti kasarne. Molim vas učinite što više možete, neka se tu
pokaže snaga Krajine, da se da se napuni, da se napuni vojska
ljudstvom.
Brđanin: Može li samo jedna rečenica?
KARADŽIĆ: Recite.
Brđanin: Ja sam zadužen za to, i upravo se šalim ovdje u štabu,
ima nešto drugo, ja sam doveo dobrovoljce sa Zmijanja, iz
Čelinca, iz Banja Luke, i od jutros sjedim tamo da bi me neko
primio. I kad ja dođem potpukovniku, on kaže “što si
dosadan”, mislim, ne mogu ni oni tako, doktore Karadžiću.
KARADŽIĆ: Ma znam, dobro, a dajte, moramo mi sa više
strpljenja, dajte zovite ovoga Uzelca, dogovorite to da se to
ekspresno i efikasno prima.
Brđanin: E, u redu.
KARADŽIĆ: A ja ću sad se ponovo čuti sa Beogradom i reći
ću da se, reći ću da tu ima problema više sa strane vojske, nego
sa strane nas, jer mi ćemo ljude prikupiti.
Brđanin: Da vam to kažem, general Uzelac je strogo za…
52
KARADŽIĆ: Dobro.
Brđanin: A oni njegovi ađutanti dole razvodnjavaju.
KARADŽIĆ: Pa dajte recite mu da nisu dovoljno efikasni ovi
njegovi ađutanti da to prihvate, moraju svaku kasarnu da
otvore, vidite šta im rade ustaše Boga mu, a ovamo kukaju, evo
im sada ljudstvo, dajte im, napunite im kasarne ljudstvom,
neka i Evropa to uvaži da bi moglo da se sklapa mir taj.
Brđanin: E, u redu, hvala lijepa.
KARADŽIĆ: Hajde molim vas učinite, sad je to prioritetno,
učinite najviše na tome.
Brđanin: Hajde, pa, sve će biti urađeno.
KARADŽIĆ: A, inače, dobro ide tamo, je l’ da?
Brđanin: Ide, ide.
KARADŽIĆ: Dobro, slušajte, referendum vam ne treba
nikakav, sve su vaše odluke zakonite.
Brđanin: Je l’ da?
KARADŽIĆ: Ma, da, što ćete vi da se izlažete tamo nekakvim
i troškovima i rizicima. Ali ja sam sa Alijom u pregovorima, to
je sve u skladu sa ovim, sad je to pitanje hoće li se zvati srpske,
ili se neće zvati srpske, hoće li biti nekih pretjerivanja ili neće,
kuda će ići granice jedne kuda druge, to nije bitno. Koliko će
zakonodavne vlasti imati regija, koliko republika, koliko
zajednička država, mislim sve ono što je on pričao sinoć na
televiziji to je propalo. Mi smo sinoć poslije Dnevnika
razgovarali, dogovorili se, to je u skladu sa našim dogovorom,
regionalizacija ide. Što naši idu brže to je zato što ovaj
Silajdžić postupa drugačije u Evropi, u Hagu.
Brđanin: U redu.
KARADŽIĆ: Tako da će to ići dobro.
BRĐANIN: Hajde živjeli.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Brđanin: Živjeli, prijatno doktore.
Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Alo.
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Dobro veče.
Milošević: E, samo momenat jedan, molim te.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Ne čujem te dobro pošto mi je ovaj telefon... čuj,
molim te, ništa ti nisu tačne te informacije.
KARADŽIĆ: Nisu tačne.
Milošević: Ne.
KARADŽIĆ: Pitajte Acu, molim vas, al’ ovo što sam ja dobio
morao je i on dobiti.
Milošević: Kog Acu?
KARADŽIĆ: Vasiljevića.
Milošević: Ne, ne. Prvo što se tiče dalekometnih stvari. Da je
to tako dalekometno, to ne bi ni išlo iz Banja Luke do Petrinje,
jer to je, to je prebačno iz Banja Luke prema Petrinji, i to otišlo
samo da se, da se proveri da li tamo da se instalira.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I već je došlo, a, a, u stvari da je to toga dometa ne
bi ih ni slali iz Banja Luke za Petrinju.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Nego bi iz Banja Luke terali taj domet, znaš.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Prema tome, i to je samo bilo da se... ali je jedna,
jedna grupa koja je morala da, da ustanovi da li tu može da se
instalira itd. Ništa oni to nisu uzeli.
KARADŽIĆ: Aha. A kako je u Slavoniji i u Splitu?
Milošević: Ništa gore, pazi, tačno je da su uzeli Viroviticu...
KARADŽIĆ: Dob...
Milošević: Ali to je jedan vrlo mali garnizon.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: To je krajnje mali, i, i, uzeli su deo onoga u Osijeku
što nam je davno poznato.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: A (kratak prekid razgovora)
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I, i, to nije sigurno jesu li komotni.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, ovaj ako, ako su to tačne... Mislim
treba Acu pitati jer i Aca mora znati informacije koje...
Milošević: To ti je... Je l’, vodiš li ti računa odakle govoriš.
KARADŽIĆ: Ma, slušaju oni sve u Bosni, sad nema tu ništa,
to je...
Milošević: Sve slušaju?
KARADŽIĆ: Sve slušaju.
Milošević: E, svaka im čast.
KARADŽIĆ: Ovo hoću da vam kažem, ovaj, aaaa, Vlada
Hrvatske je imala, kad, prekjučer i juče na dnevnom redu pa je
odložila povlačenje Markovića i Lončara. I oni idu, idu na pad
Vlade.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ovaj, ne znam jeste li Vi dobili takvu
informaciju, međutim...
Milošević: Šta se to nas tiče.
KARADŽIĆ: Odložili su u, u jednom, u jednom trenutku.
Milošević: Da. Ma šta se to nas tiče.
KARADŽIĆ: Dobro, treba prosto, znate da može doći, do, do
pada.
Milošević: Ma to sve znamo. Ma nema tu pada jer po Ustavu,
Vlada vrši funkciju...
KARADŽIĆ: Mora da radi dok se nova ne...
Milošević: Pa, da.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: A, neka, neka... ma nema kakva Vlada, ova ludi,
ovaj, ovaj, ovaj Marković je toliko sujetan da je poludeo što
nije hteo Karington sa njim da razgovara, čoveče.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Na sednicu Vlade sinoć do ponoći da se da se ovaj,
tamo…
KARADŽIĆ: Po našim, pa našim informacijama on se oseća
loše dosta.
Milošević: Pa, šta me se tiče kako se oseća, mislim...
KARADŽIĆ: Ne...
Milošević: On je upropastio ovu državu.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Upropastio ovu državu. A, ono ti tamo što si mi
rek’o oko ovih ljudi, u, kadrova, ovih kadrovskih…
KARADŽIĆ: Gdje, u MUP-u?
Milošević: Pa ovamo gore u vrhu.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Tako da ništa ti...
KARADŽIĆ: Aha, a je li Split predat?
Milošević: Ne.
KARADŽIĆ: Mornarica.
53
Milošević: Ne, ne. Nije ni Šibenik čak, jer Šibenik je mali
garnizon, vrlo mali garnizon i napadnut je, i stalno se puca
tamo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ni to nije predato.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Eto.
KARADŽIĆ: Dobro, to je, nam je veliko olakšanje, ali, ali
nešto, nešto gore jeste, vjerovatno, pa je možda ovo
precijenjeno. Ipak ja mislim da je, da je jaka, da će dobro bi
bilo imati s njm kontakt pa da…
Milošević: Dobro, dobro. Ja ću to da vidim još možda u toku
noći ili rano ujutru.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Tu nema problema. Samo vodi računa o
Krajišnicima.
KARADŽIĆ: Da, da, pardon, momenat. A sutra bi trebali ovde
Nikola doći, Leovac, Buha, Krajišnik…
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Naš potpredsjednik Vlade, ovaj sutra su oni do...
donijeli odluku na Predsjedništvu da idu trojica, Srbin, Hrvat i
Musliman, idu kod generala Kadijevića i Adžića.
Milošević: Da. Što?
KARADŽIĆ: Pa ovi su na Predsjedništvu tražili da se
regrutacija i mobilizacija obustave, onda je Nikola se pobunio i
rekao da to ne dolazi u obzir, a da može jedino da se
eventualno misli o tome da se napravi popust da mladi vojnici
ne idu na rat, na žarište odmah.
Milošević: Pa i ne idu, brate.
KARADŽIĆ: Pa nikad i ne idu, brate, to je taj možda takav
popust. Hoće li ih oni primiti, šta mislite, sutra?
Milošević: Pa, ako budu imali vremena ‘oće, pa nek idu, samo
što ne ide Alija?
KARADŽIĆ: Pa ne, opet šalje Ganića sa... Kljujićem.
Milošević: Već je bio brate Ganić i ovaj Koljević. Šta imaju
oni da ih primaju svaki dan.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ja da sam na njihovom mestu, ne bi ih ni primio...
KARADŽIĆ: Da, da. Oni će sutra vjerovatno tražiti telefonom
prvo saglasnost, pa će onda da idu, i to ti je dvije stvari koje
sad predviđa od kojih bi se ogradili i Biljana i Nikola.
Milošević: Prvo, mislim Predsedništvo ovlasti da tako nešto da
odlučuje, niti da traži, niti šta drugo, a drugo...
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Vi bi trebalo da objavite da je to u stvari krah.
KARADŽIĆ: Da, da, ovaj Alija će tu malo biti, ja mislim da
ne bi loše bilo da ih ne prime uopšte.
Milošević: Ja mislim da uopšte ne treba da ih prime.
KARADŽIĆ: Pa, ovako možda da... da sam znao da bi to sutra
to već dobro bilo.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Jer bi se... članovi...
Milošević: I to je gubljenje vremena.
KARADŽIĆ: Jeste, Nikola je uspio to da kaže da možemo i
biti ako ćemo da tražimo... samo utoliko popust da nađemo da
vojnici ne idu odmah na, na…
Milošević: Ja, ja, ma šta ima tu, to…
KARADŽIĆ: Ali ako su oni sutra zauzeti, ako, ovaj, ili dobro,
sutra će ovi naši zvati da pitaju njih...
Milošević: Neka pitaju, neka pitaju.
KARADŽIĆ: Pa ako budu zauzeti, ništa onda.
Milošević: Pa, ha, mislim.
KARADŽIĆ: Dobro bi bilo da, da ovaj...
Milošević: Da, da. Da, da, jasno. Ovaj, dobro ovo, ovo ćemo
gledat da izvede ovo sa ovim, je li?
KARADŽIĆ: O…
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Da, da, u, u...
Milošević: Jer je, to je, to...
KARADŽIĆ: Minimum, ali mislim da ću čak i maksimum.
Milošević: E, izvini, samo da vidim (javlja se na drugoj liniji i
govori: Molim, alo, da, evo ‘ajde zovi, zovi opet). Evo imam
ovaj specijal, pa dobro ovo smo se, ovo smo se razumjeli sve.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Bićemo u kontaktu s vama, dobro oko, oko ove
vojske.
Milošević: Ništa ne brini.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: ‘Ajde, laku noć.
Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Pa još uvek ti je ta Krajina loša.
KARADŽIĆ: Ma nije brate, oni meni kažu da je dobro, ali da
oni imaju specifične za... zahtjeve, pa ne primaju sve.
Milošević: Ne, ne. Primaju sve sad, nije to problem, nego,
nego, ovaj, još uvek je, i to je najgori deo mogu da ti kažem,
najgori deo.
KARADŽIĆ: Pa danas sam bio na kontaktu s njima, oni kažu
da je odziv dobar, ali da oni biraju, da ‘oće samo neke...
Milošević: Pa gledaj da to nekako još izvučeš.
KARADŽIĆ: A dobro, šta čujem da su se sve kasarne predale
Hrvatskoj?
Milošević: Ne, brate, to HTV pokušava da objasni, to će
vojska dati informaciju to nije tačno uopšte.
KARADŽIĆ: Nego?
Milošević: Ma ništa, oni su, oni su zauzimali neke potpuno
sporedne objekte, magacine i tako nešto. Pa video si onaj
cirkus na HTV-u, građani okolo stoje, aplaudiraju, a oni
zauzimaju praznu kasarnu i meću na nju šahovnicu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mislim, kakvo je to osvajanje kasarne, da okolo
hiljade građana posmatra i pljeska.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mislim to ni… to nije nikakva borba, nit’ bilo šta.
KARADŽIĆ: Da, da. Ma da, to je dobro, odozgo oni, oni hoće
u totalni rat, izgleda, je l’.
Milošević: Pa oni hoće, oni su sad obustavili svuda
neprijateljstva.
KARADŽIĆ: Ne pucaju više jeb’?
Milošević: Ne, ne. Osim u Šibeniku.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: E, oni su obustavili, oni vide da će… đavo odneo
šalu, mislim to...
KARADŽIĆ: Da. I ta će, ka… šta će sad biti red poteza, to se
ne zna?
54
Milošević: Bilo bi dobro da, da utuve sebi u glavu da, da ne
mogu da se biju, pa da počnu da politički pregovaraju konačno,
i da se vidi da taj narod kakvu volju ima, bude i gotovo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Nikom silom, ne, ne nameće tu.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, dobro, ovdje se ovi naši i s nama
jednu stvar dogovaraju, u Hagu govore drugo, treće
zaoštravaju na konferenciji za štampu, tako da smo... ne
možemo da se pouzdamo da smo se išta dogovorili, ali eto,
idemo, mi…
Milošević: Jeste li vi sa Alijom napravili kakav dogovor oko
one Beogradske inicijative? Jeste li šta razgovarali?
KARADŽIĆ: On neće oko inicijative, on je dužan Tuđmanu i
on neće da odustane od Tuđmana. To je, on je spreman da
Bosnu dijeli, on je spreman na, na regionalizaciju, on je na sve
spreman, samo nije spreman da, da se…
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Prema tome, mi idemo s tom regionalizacijom,
odnosno da tako kažem kantonizacijom. Mi ćemo ostati
savezna država, svi naši krajevi će ostati savezna država, pola
Sarajeva, pa oni... ovi ostali krajevi nek vide mogu li šta drugo
da, da... imaju nešto manje veze sa Jugoslavijom. Mi hoćemo
da imamo vrlo čvrste veze sa Jugoslavijom.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: I to... to ne mo... to je alternativa, ili čitava BiH
u Federaciji ili stepenasto rješenje.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Jer zaista oni su toliko svoj narod vezali za
sudbinu, ovaj sudbinu svog naroda vezali za Tuđmana da to
nije normalno. I to...
Milošević: ...To je neverovatno. Pa oni to rade protiv sebe u
stvari.
KARADŽIĆ: Pa rade potpuno protiv sebe, na ... mislim ima
mnogo Srba koji smatraju da nama ovo više odgovara nego,
nego Zulfikarpašić.
Milošević: E, jebo ih Bog.
KARADŽIĆ: Nama odgovara da naše krajeve mi držimo, i
vezane jako za saveznu državu, sa saveznim zakonima, i da
imamo posebne veze sa Srbijom. A oni ne moraju toliko, ali
neke veze moraju sa... u smislu odbrane i ostalih nekih
elemenata imati sa saveznom državom. To moraju jer ne mogu
drugačije ni organizovati svoj život, ali u svakom slučaju mi
nećemo da promijenimo ustavno-pravni položaj, mi ostajemo
teritorija savezne države, i prioritet saveznih zakona i saveznog
Ustava je na našim teritorijama, gdje god smo mi...
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: …na vlasti.
Milošević: Reci mi, jesi l’ šta uradio sa onim...
KARADŽIĆ: Jesam. I danas ću se popodne čuti vjerovatno i sa
njim, ovaj, direktno.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Da mu to... jer mislim da, da ga ovi upro....
upropaštavaju, to je...
Milošević: Verovatno će ga naći, ja mislim, to je toliko
svojatanje i kao što je sada ovaj njihova zasluga...
KARADŽIĆ: Da, da, a drugo, mislim.
Milošević: Tolika zasluga, što neko dolazi na parastos svome
dedi.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste. To je, to je, a to će njima postati
jasno, mada tamo oko njega su još Ljotićevci, pa i to je veliki
problem.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Tako da i ostali ljudi, tamo ima vrlo uglednih i
kulturnih ljudi koji se groze tih, tih još Ljotićevaca koji ga
takođe manipulišu tamo.
Milošević: Sad mu ti savetuj, ne mora on da se obraća ovom
saveznom protokolu, nek’ se obrati protokolu u Beogradu, jer
on dolazi u Beograd.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, mogu usmeno i to, ja sam već.
Milošević: To je čak, to je čak, i, i, ovaj, kulturniji način.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Za Zapad, za Zapad više i odgovara znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Dolazi u glavni grad, obrati se protokolu u
Beograd.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Nema problema.
KARADŽIĆ: Dobro, to ću ja danas.
Milošević: Tu će oni sve da mu organizuju, tu nema problema
ništa.
KARADŽIĆ: Danas ću se ja čuti s njim, ovaj, pa ću da to
vidim. A ovim sam, s ovim ljudima sam, u, u kontaktu tako da
možemo da to napravimo kako treba, da se ne...
Milošević: E, ‘ajde molim te ti to uzmi.
KARADŽIĆ: A moram i druge savjete da mu, da, da ne dolaze
posebno on, posebno... to će isto bruka u svijetu biti, to je
srpska bruka... ako dolazi porodica onda treba da dođe u
jednom komadu, i da se tu i održi neko predavanje o tom
istorijskom događaju, i film prikaže i...
Milošević: Da, ali trebalo bi da on sam, stvarno, a pošto će ovi
iz SPO želeti da mu naprave neki miting…
KARADŽIĆ: Da, da odbije to.
Milošević: On bi sam morao to da odbije...
KARADŽIĆ: Da, mora potpuno da se drži, da, da se drži
daleko od sve... svih stranačkih aktivnosti, tu nema govora, on
to... ako to ne uradi on će propasti, jer...
Milošević: Da, da. Onda će da bude praktično primljen u
članstvo SPO.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Znaš, i onda nema ništa od toga.
KARADŽIĆ: Da, da. Znači nije to tako loše u Hrvatskoj kao
što kažu.
Milošević: Kao što oni javljaju?
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Koliko ja znam nije, a čini mi se da znam.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa trebalo bi ovi gore da znaju, je li?
Milošević: Trebalo bi, kako da ne!
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Svuda je prestalo osim u Šibeniku.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: A, u Šibeniku isto jedan mali garnizon, oni ga tu
napadaju znaš, i...
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Demonstriraju kako oni mogu nešto da urade.
KARADŽIĆ: U Vukovaru je ostao garnizon, je l’ nije se
predao, je li?
Milošević: Kakvi pred’o, ma nema veze, Vukovar, Vukovar
je... u Vukovaru je garda i MUP poraženi potpuno.
KARADŽIĆ: Da, da. Oni su u okruženju tamo, je l’?
Milošević: Ma oni su poraženi potpuno u Vukovaru.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, sad bi valjalo da razgovaraju, a
sad je bila kod mene prvi sekretar ambasade Francuske, oko
Bosne se raspituje, pa kaže žao mi je, ne vidim kompromisa. Ja
kažem: vidim, vidite kompromis, Srbi su, prihvataju Federaciju
55
kao kompromis, mi.... i na našem, na našem srcu je velika
Srbija, najbolje bi nam bilo velika Srbija, ali smo od nje
odustali odavno.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Ako i oni odustanu od velike Hrvatske ili velike
Bosne, kompromis je Federacija. Mi smo već na kompromisu,
a mi ispod kompromisa ne možemo dalje. Ispod tog
kompromisa ne možemo dalje ići, hoće da postanemo robovi.
Milošević: Naravno, naravno.
KARADŽIĆ: Al’ je veliki interes za Bosnu, vidim dolaze često
ovdje i pitaju, gledaju mape, i tako.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Bićemo, bićemo na vezi.
KARADŽIĆ: Bićemo, dogovoreno, prijatno.
Milošević: Ali vidi ovu Krajinu, i vidi ovaj London, molim te.
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
Milošević: ‘Ajde, prij...
Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Evo mene opet, Radovane. Ovaj, Virovitica se...
garnizon predala prije dva dana, je l’ tako.
Milošević: To tačno ne znam, ja ne verujem pravo da ti kažem.
KARADŽIĆ: Kažu naši, Boga mi, da se predala. Ovo su naše
pouzdane informacije, predala se tu, ima tamo
tekog naoružanja, mnoštvo, one... Nije bilo tu puno vojnika, ali
je sva tehnika, je to sve predato.
Milošević: To, to oni zauzimaju neke magacine.
KARADŽIĆ: Dobro, ali, da magacine. Ali pune magacine.
Milošević: Da, da, pune, pune.
KARADŽIĆ: Pune magacine, to... do... dolaze do naoružanja,
to je najveći problem. I danas je, recimo, naredbu imalo
vazduhoplovstvo da se nijedan avion ne digne.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: I ja mislim da su oni, ovim forsiranim, ovaj,
uzbunama natjerali avijaciju da se ponaša kukavički, odnosno
da, da odstupi od, od ... od uslo... da uslovi ponašanje. To je
mislim vrlo loša tehnika, sada je u ovom trenutku ugrožena
raket... ugrožena raketna baza Žažina kod Petrinje. Tu je
najjača raketna baza u zemlji, ona ima domete i preko 400
kilometara. Oni mogu, ako je zauzmu, da Beograd gađaju
odatle.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Iz Petrinje. Onda garnizon Petrinje je strahovito
ugrožen. Ako bi garnizon u Petrinji pao, oni su... oni će Baniju
da uzmu.
Milošević: A, šta rade ovi naši.
KARADŽIĆ: Molim.
Milošević: Pa šta rade ovi naši Banijci dole?
KARADŽIĆ: Pa vidite kako, u, u samom Dvoru na Uni postoji
neka konfuzija oko komandovanja, odnosno neke podjele tamo
jebene kod, kod Srba idiotskih, deset politika imaju, i deset,
deset struja nekih tamo. Ovi moji iz Krajine kažu da se
uglavnom odazivaju, odazivaju se isključivo Srbi, al’
uglavnom se odazivaju, ali jedan dio moraju da ostave jer se
plaše da ne budu napadnuti.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Onda je... i još sam rekao da nađu ovoga Uzelca
jer se pronose glasovi da će čitavoj Cazinskoj krajini biti
vraćeno oružje TO, navodno je to neko od Muslimana
isposlovao jer se oni... navodno boje Srba pa da im se vrati
oružje. Ako se vraća oružje, vraća se svim opštinama.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To bi morali kod Adžića ili kod nekoga...
Milošević: Čekaj da vidim, evo i Žažinu, i, i Cazinsku Krajinu.
KARADŽIĆ: Ne, to je vrlo opasno, naročito Žažina i Petrinja,
i garnizon Petrinja, i raketna baza Žažina, ona je kod same
Petrinje.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Op... opkoljena je, i tu tamo tuku strašno.
Milošević: Dobro, dobro.
KARADŽIĆ: Al’ malo je vojska popravila svoj položaj kod
Okučana, pa je tamo sada situacija bolja. Ali nema šta, mislim,
vojska bi sad morala da završi posao, da posjeduje ono što je
njeno i da ne dopusti da preuzimaju im oružja, Boga mu, i to ta
teška naoružanja, ne treba im više da kupuju.
Milošević: To je tačno. Dobro, dobro Radovane.
KARADŽIĆ: Trebalo bi s njima sjesti, da, da se ne, ne...
Mislim to, šta znači to da se ne dižu avioni, pa ako se... Zagreb
daje lažne uzbune, nek’ daje lažne uzbune, ali avioni trebaju
kod Petrinje da spasu, da spasu taj garnizon.
Milošević: Naravno, sigurno.
KARADŽIĆ: Tu nek... tu neko kukavičko ponašanje ima
očigledno.
Milošević: Pa ne verujem da je, nego možda nisu tačne te
informacije, al’ ja ću da proverim.
KARADŽIĆ: Bogami su ovo za Viroviticu, tačno je za Žažinu
i za Petrinju je ovo tačno.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: ‘Ajte, čujemo se.
Milošević: Zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Alo.
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Dobar veče!
Milošević: Zdravo.
KARADŽIĆ: Evo opet ja. Ja mislim da sam ono u Londonu
završio možda čak i bolje.
Milošević: E, odlično.
KARADŽIĆ: Krenuo sam u tom pravcu da je, da možda ništa
ne bude od toga.
Milošević: To... to bi bilo najbolje.
KARADŽIĆ: Tu sam... tu, tu nisam siguran, ali sam za ove
stvari sve postig’o druge. Međutim, gaziću još i na tu stvar.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Nego čujemo, imamo vrlo povjerljive
informacije da je sa vojskom u Slavoniji katastrofa.
Milošević: Bogami, i ja sam čuo da ima tamo velikih teškoća,
ali nemam tačnu informaciju.
KARADŽIĆ: Oni su predali čak i do šest stotina vozila.
Milošević: Ma nije moguće.
56
KARADŽIĆ: Tenkova, oklopnih, drugih transportera
oklopnih, mislim da je sada... da je čak i izdaja neka gore u
pitanju. Mislim da je, da, da se gore sprema katastrofa velika.
Milošević: Videćemo u toku večeri, ja ću, ja ću sad da zovem,
da vidim šta je, što se od mene kriju, prosto, ovaj, ne znaju ni
sami.
KARADŽIĆ: Ja mislim da mal... da djelimično ne znaju sami,
a djelimično da vas lažu. Bojim se da će ovaj Kadijević
podnijeti ostavku, da će to biti sve obezglavljeno. Je l’ tu ima
neka rezervna varjanta?
Milošević: Pa valjda ima.
KARADŽIĆ: Ne, ako vi ne znate onda nema, jer oni nisu u
stanju da pripreme rezervnu varijantu.
Milošević: Pa ja mislim da oni neće da idu na tu, da podnese
ostavku.
KARADŽIĆ: Ne znam, mislim da su oni izgubljeni, mislim da
su oni izgubljeni. To sad treba da preuzme neko, neko mlađi i
pametan, i otresit. To morate večeras pripremiti.
Milošević: Dobro, videćemo šta je, ali nemam taj...
KARADŽIĆ: Nešto vas slabije čujem, nešto zuji.
Milošević: Kažem nemam ja taj utisak, saznat (?) ću ja
večeras.
KARADŽIĆ: Bogami, naše su informacije prilično tačne.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: Uvijek su bile prilično tačne, iz ovih izvora koje
imamo su... ovo je sto posto, ne samo Virovitica nego ono sve
što je gore oklopno, to je trebalo Ruse da dočeka na sebe, to je
nekad spremano bilo da brani Jugoslaviju iz Mađarske, to je
sad u njihovim rukama. I oni se mogu sad povratiti i krenuti i
na Okučane i na Borovo Selo, i na sve da povrate teritorije.
Milošević: Vrlo gadno.
KARADŽIĆ: Molim, ne čujem.
Milošević: Biće vrlo gadno ako tu ima istine, ali sam
proveravao one sa i ono oko one, one i nije tačno.
KARADŽIĆ: Ne, ono tamo je u okruženju, nije to palo još
tamo, ali je u okruženju i puca se i napadaju.
Milošević: Dobro, ja ću to sve proverit.
KARADŽIĆ: Hajte molim vas, pogledajte. I ja ću vas zvati za
jedno sat-dva?
Milošević: Pa možete.
KARADŽIĆ: Mislim, nemojte da vas prevare, bojim se da oni
ne lažu tamo. I treba rezervnu varijantu pripremiti potpuno za
svaku stvar. Može i Marković podnijet ostavku, može i ovaj
podnijet ostavku, obezglaviti zmelju, i, i, ostaviti.
Milošević: Ma to je jasno, to je
KARADŽIĆ: Molim.
Milošević: Pa to će da bude izdaja ko god to uradi, znaš.
KARADŽIĆ: Ma, pa i jeste izdaja. Šta mi možemo što on
izdaje, ne... možemo samo da mu kažemo izdajniče jedan, ali
on, on, os...
Milošević:…
KARADŽIĆ: Ne znam, nek bude neka rezervna varijanta
spremna s mlađim ljudima, ja mislim da je sve to... da je to
jedino rješenje, da večeras mora biti to spremno.
Milošević: Dobro, dobro. Ako budeš im’o još kakvu
informaciju, ti javi.
KARADŽIĆ: Važi. A neće vam smetat da zovem za jedno dva
sata, da vidim od vas infor...
Milošević: Ne, ne, samo zovite.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 20. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Evo me, jeste li dobro?
Milošević: Pa jesam.
KARADŽIĆ: Evo, molio bi vas, ako može neko tamo da zovne
Politiku i ove u Expresu da stave na naslovnu
stranu, mi smo ovo... ..
Milošević: Da, da, sad ću.
KARADŽIĆ: Sad emitovali, oni su ga dobili tamo.
Milošević: Šta ste emitovali?
KARADŽIĆ: Hoćete da vam pročitam?
Milošević: ‘Ajd, baš me interesuje jer sam čit’o ovde neke
stvari pa...
KARADŽIĆ: Aha. Evo ovako: Proglas srpskom narodu, izdaja
pod maskom mirotvorstva. Rušitelji Jugoslavije napadaju
srpski narod na svim dodirnim tačkama i ugrožavaju njegov
opstanak i teritorijalno jedinstvo. Na srpska sela i gradove, na
srpske domove i nejač nasrću genocidne horde koje hoće da
naknadno dobiju već izgubljeni Drugi svjetski rat, a srpsku
državu svedu na granice iz 1914. godine. Jer to nije samo
napad na Krajinu, nego je to napad na Srbiju.
Milošević: Ne valja ti to srpsku državu, to granice i srpsku
državu izbaci.
KARADŽIĆ: E, gotovo je. Pa e... emitovali smo sada.
Milošević: Jebi ga.
KARADŽIĆ: Srpski narod je na istorijskoj prekretnici, i
potrebna je puna mobilnost svih srpskih snaga kao cjeline koja
je napadnuta. Mi moramo sad ići na cjelinu srpskog naroda,
nema tu... Međutim, lažni mirotvorci koji žele da umrtve
napadnute Srbe, a ne i njihove napadače, vrše izdajnički posao
demobilisanja srpskog naroda i otupljivanje njegovih
odbrambenih snaga. Posebno širom Srbije krstare plaćeni lažni
mirotvorci, koji rade izdajnički posao i ugrožavaju cjelinu
srpskih interesa. Takva neometana izdaja nije zabilježena u
istoriji srpskog naroda, i mi o tome više nećemo da ćutimo.
Upućujemo apel cjelokupnom srpskom narodu, posebno u
Srbiji da lažne mirotvorce prepozna i uputi ih u Hrvatsku da
ometaju mobilizaciju ustaških snaga, umjesto to ometaju
mobilizaciju jedine odbrambene snage koja nema
antijugoslavenske i antisrpske planove.
Milošević: (smije) Dobro ti je to, ovo ti je poslednje najjače.
KARADŽIĆ: Da, jest, to je jedino, jedino šta oni ometaju,
jedino što ne bi smjeli ometati, sve drugo bi trebali...
Milošević: Da, da. Dobro ti je to, dobro.
KARADŽIĆ: Pa nek istaknu to, to bi dobro bilo. A, inače, je
ovaj, u Višegradu kriza velika i može do rata doći.
Milošević: Pa Alija je tražio ovamo, vidim vojni vrh, i, i ovaj
čuo sam od ovih iz sila.
KARADŽIĆ: I ja mislim da oni ne smiju tu da popuste
nipošto.
Milošević: Neće, kakvi, ma ne sme... on, on se uplašio. Došli
mu odozdo Crnogorci i Hercegovci pa se uplašio.
KARADŽIĆ: Da, ali mi ovde na... ta, nje... njegova budala ta
je tamo, predsjednik opštine, i predsjednik stranke u
Višegradu, rekao da će po svaku cijenu da ometa. Međutim,
naši su spremni gore po planinama, da će da mu napadnu
Višegrad, pa ne sme da se...
57
Milošević: Gde će on da ometa, gde sme da ometa, nego
nećete da pustite da ometa.
KARADŽIĆ: Pa mi smo uspjeli da obezbjedimo jutros rano
kolonu, ali jedno je četvero vozila zalutalo, na pogrešan most i
onda su ih zadržali, i onda je od toga krenulo.
Milošević: A, da.
KARADŽIĆ: Pa tu su krivi i ovi što su zakasnili, trebali su svi
biti u jednoj, jednoj koloni. I mi smo to noćas obezbjeđivali,
javio mi se ovaj general...
Milošević: Dobro je, to si dao, znači dobro. Dobro, videću ja i
ovo dalje.
KARADŽIĆ: Nek’ ide to ovaj, nek’ ide ovako. Nemamo mi
više razloga da, da, mi moramo cjelinu srpskog naroda.
Milošević: Pa to 1914. godina granice, to ti ne valja.
KARADŽIĆ: Pa to je i objavio Saratone Romano.
Milošević: To je ... ma ne, ne valja, to je kontraproduktivno jer
ovaj narod to ne zna, pa onda kaže kakve bre granice, itd, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: To...
KARADŽIĆ: Ne, mislim, ja sam htio da mi istaknemo da je
Srbija ugrožena.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Srbija je ugrožena, jer oni neće stati dok ne, ne
svedu na Beogradski pašaluk.
Milošević: Da, da. To je tačno, ali to je za akademske
diskusije, nije za ovako...
KARADŽIĆ: Da, da, možda treba biti malo... Dobro, ići demo
dalje i ovih dana, isto tako s tim.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro. Imal’ nešto drugo novo?
Milošević: Dobro, dobro.
KARADŽIĆ: A šta ste vi čitali?
Milošević: Ne, pa čit’o sam neke stvari i ovde, pa kažem ja da
vidim kol’ko su mi… kol’ko korespondiraju.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro, imal’ nešto drugo novo?
Milošević: Nema ništa specijalno novo i što se kaže ista stvar
je ista meta, isto odstojanje, pa ćemo videti kako će stvari da
napreduju.
KARADŽIĆ: On sad ima... ja sam danas im’o s njim
razgovore neke, dva sata. Svaki dan imamo razgovore, on je
mnoge stvari popustio. Međutim, kriza je u Nere... u dolini
Neretve, i kriza je sad u Višegradu.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: I može vrlo lako početi da se puca, ja mislim
da... ne znam da li... ali imam neki utisak da i neka završnica
ide u pra... i da će možda i za nedjelju dana biti nekih da će biti
gotovo. Imam utisak da oni hoće granicu na Neretvi da
postave.
Milošević: Da, pa videćemo šta će da postave, videćemo šta će
da postave.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Bićemo na vezi Radovane.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Prijatno.
KARADŽIĆ: Zovite vi uveče kući, ja sam...
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Kasno kući.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Ako zapne nešto, a ja ću vas.
Milošević: Bez brige.
KARADŽIĆ: Hvala, prijatno.
Razgovor vođen 20. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Sad mi se javljaju ovi moji, Nikola je otiš’o
danas na more na tri dana, nije treb’o, međutim idu ovo troje
prema Generalštabu, sad ću dobiti informacije šta je pa ću,
mislio sam da vidimo hoćete li vi otići ili nećete da vam javim
šta...
Milošević: Koji tvoji?
KARADŽIĆ: Ide Kljujić, Ganić i Plavšićka, ne Kljujić, nego
Boras, Ganić i Plavšićka.
Milošević: Ja, i što?
KARADŽIĆ: Pa ne znam, zbog ovoga zastoja u Višegradu ja
mislim.
Milošević: Ma nije otvoren taj (zastoj?)…
KARADŽIĆ: Nije, nije otvoren, jutros je prošla jedna kolona i
to je bilo u redu, međutim ovaj, četiri vozila su zalutala i prešli
na pogrešan most i onda je to tamo krenula ta…
Milošević: Jesu ‘l samo ta četiri vozila zarobljena?
KARADŽIĆ: Ne, ne sad, nisu zarobljena, pustili su oni njih,
ali ne daju im da prođu.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: A, ima još šezdeset vozila, nova kolona sutra
treba, ogromna kolona da prođe.
Milošević: Ja, ja.
KARADŽIĆ: E, sad mi Višegrad možemo da zaobiđemo. Ja
mislim da Izetbegović traži da se kolona, da se Bosna zaobiđe
kolonu, Kljujić traži da se, da uopšte ne ulazi u Bosnu, da se
vrati, odnosno da zaobiđe Višegrad, mogla bi preko Rudog
tamo i tako. Međutim, nema nikakvog razloga, ja mislim da je
to veliki poraz i armije i države ako se to dogodi.
Milošević: Da, da
KARADŽIĆ: Ja ću sad da vidim kad dođe, ovaj mali će mi
donijet neke informacije pa ću vam javiti, pa bi trebalo to
njima javiti tamo ili da im ja javim direktno.
Milošević: Javi im se direktno.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, hoćete vi još biti tu?
Milošević: (…?)
KARADŽIĆ: Dobro, javit ću vam se, prijatno.
Razgovor vođen 22. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo?
KARADŽIĆ: Da,
Milošević: Je l’ me čuješ?
KARADŽIĆ: A, da, čujemo se.
Milošević: E, vidi dve stvari, ovo, ovo Predsedništvo vaše, ono
izgleda maltene jedinstveno, traži da vojska izađe iz Bosne.
KARADŽIĆ: Ne, ne to je. I on.... Nikola nije tu, a Biljana je
bila protiv.
Milošević: Da, da, ali on tu krizni štab, idi mi dođimi, uopšte
nema ovoga kako da kažem otpora takvim, potpuno
neustavnim i izdajničkim postupcima. Ne može on da otkazuje
boravak JNA, mislim to je...
KARADŽIĆ: Kompletan srpski narod je protiv toga i…
Milošević: Jest.
58
KARADŽIĆ: To mu osporava, prema tome, a ni mi ne znamo
uopšte ni kakav je taj krizni štab. Ja moram da vidim ovu
Plavšićku.
Milošević: To bi trebalo raščistiti i dići veliku galamu, a druga
stvar - ovi tvoji što su otišli gore, što se nalaze u Bihaću, to je
sve ovo što je bilo iz Prijedora i Banjaluke, što ti tamo pravi
ogromne probleme, neće uopšte nigde da krene ni (tamo), tamo
prema Kninu ni bilo gde. Jednostavno, tu ti je ovaj izgleda iz
SPO-a napravio neku propaganda, je njegov...
KARADŽIĆ: Ma, ne, ne, to ne može biti, ne, SPO nema tamo
nikakvu, nikakav uticaj.
Milošević: Ko je onda, ko je onda?
KARADŽIĆ: Pa Muslimani i Hrvati koji su u vojsci dole.
Milošević: Ne, ne, ne, nisu, nisu, to bi trebalo proveriti?
KARADŽIĆ: Pa gdje oni treba da idu, gdje su planirani?
Milošević: Ja koliko vidim na Slunj.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ali u svakom slučaju to prekontroliši, pa ćemo se
čut.
KARADŽIĆ: Dobro, a je li sad šta je ovo, je li, hoće li se
prihvatit?
KARADŽIĆ: Ma, stalo je sve, osim što je još negde nešto
pravio i video je da nema kud on, oni će da budu pregaženi
potpuno ako nastavi ovako.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tako da je video da nema kud, sad kuka k’o
pizda.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Ali, ali i ovi bi naši morali da budu ozbiljniji i
odgovorniji i disciplinovaniji, pa jeste to, ako hoće gde ćete
stići da to obavite, sve to ne možete....
Milošević: To…
KARADŽIĆ: Do svakog, do svake budale stići, znate, a
onda....
Milošević: Dobro, da se mi sutra čujemo svakako, ali ti vidi
večeras oko ovih stvari što sam ti rek’o, molim te.
KARADŽIĆ: Jesu li oni već u Bihaću ili su u Banjaluci.
Milošević: Jesu, tamo su.
KARADŽIĆ: Aha, ne znam da li se neko naš primakao njima?
Milošević: To su žene i to, to pokušajte da ih, ovaj, da ih neko
obiđe da poraz... neke probleme oni imaju, da ih ovi ne prerade
nešto.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: (...?) otkud znamo, ovi što se tamo…
KARADŽIĆ: Da, da
Milošević: Ovi što se tamo vucaraju oko njih, i to primaju pare
od inostranstva da to rade.
KARADŽIĆ: Da (...?) dobar u recimo devet posto u (...?) to su
ovi, to su večeras javili, pa u Krajini je dosta, ukupno je
dignuto puno…
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Nije prije... odziv slab.
Milošević: Nego je problem da oni dosta, slabo se tamo
organizuju i dosta slabo (...?) na, na te pripreme i tako.
KARADŽIĆ: Da, da, ja mislim da se može naš čovjek pojaviti
sad tamo kad su oni unutra.
Milošević: Može, kako da ne, ali to prekontrolišite (...?) javi.
KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno, ima li šta…
Milošević: Nema ništa.
KARADŽIĆ: …Francek da priča nasamo, nema?
Milošević: Ma, videćemo to sve, šta će drugo da bude.
KARADŽIĆ: Važi.
Milošević: Ajde, prijatno
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 23. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Zdravo.
KARADŽIĆ: Jeste dobro?
Milošević: Pa, slušaj. Pravo da ti kažem, ja sam lično dobro,
ali ovo ti jako loše ide i tamo kod tebe.
KARADŽIĆ: Ma, gdje?
Milošević: Pa dosta je rasula toga, dosta nediscipline kažu,
dosta, ovako, odbijanja da se krene u bilo kom pravcu....
KARADŽIĆ: Ja sam to sinoć završio. Danas idu moji dole,
dole u Bihać, da im održe govor. Ako ih ovi puste. Ako ih
vojska pusti, oni će da odu da održe im govor, i da to, malo,
ovaj... da malo za...zaoštre to.
Milošević: Uopšte treba i Banjaluku i Prijedor i te krajeve. Sve
to treba, na neki način, držati stalno pod jednom, pod jednom
političkom pripremom, i pod jednim političkim uticajem.
KARADŽIĆ: Pa, razoriće nas s ovim, ova, sredstvima
informisanja. Nigdje ništa nemamo u svojim rukama. To sve
drži Marković i ovaj, ovaj Izetbegović, i Tuđman. Pa to je užas
jedan. Tu se mi borimo pješke. Oni, oni televizijom, a mi
pješice moramo da se borimo. Htio sam da vidim jednu, imate
li neku sugestiju. Ovi moji, Koljević i Plavšić hoće da pošalju,
ja, otvoreno pismo Kadijeviću i Generalštabu.
Milošević: Da. U kom smislu? U smislu podrške?
KARADŽIĆ: Da. Evo kako bi izgledalo:
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Odluke koje se donose u organima BiH, pos...
ee, posebno u Vladi i Predsjedništvu, i koje se tiču
jedinstvenog sistema odbrane zemlje, uglavnom se donose
preglasavanjem legitimnih predstavnika srpskog naroda u tim
tijelima. Tako se javnosti predstavlja kriva slika odnosa BiH
prema armiji i odbrani zemlje. Istina je, međutim, da je
cjelokupan srpski narod u BiH, kao i veći, najveći broj
rodoljubivih i jugoslovenski orijentisanih pripadnika drugih
naroda odan ideji očuvanja Jugoslavije, i armiji, kao jedinom
garantu građanskog mira i sigurnosti. Prisustvo redovnih i
rezervnih snaga JNA u BiH čvrsta je garancija protiv
djelovanja drugih nelegalnih, naoružanih formacija. Pokušaji
mobilizacije teritorijalne odbrane izvan jedinstvene komande
oružanih snaga doveli bi do katastrofalnog razvoja događaja.
Stoga, u ime srpskog naroda i svih miroljubivih građana BiH,
izražavamo punu podršku jedinstvenim oružanim snagama
Jugoslavije u vršenju njihove Ustavom utvrđene uloge
Milošević: Dobro. Nek pošalju to odmah. I nek pošalju i
sredstvima, nek’ pošalju i TANJUG-u. Nek pošalju svima.
KARADŽIĆ: Da, da. To ide odmah, to ide odmah, jer ne
možemo drugačije da se…
Milošević: Samo izbaci onu reč “uglavnom” se donosi, nego,
donosi se preglasavanjem.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: Nema ta “uglavnom se donosi...”
KARADŽIĆ: Aha, donose, da, da. Da, da. Donose se. Da, da.
Jasno.
Milošević: Pa, ja.
KARADŽIĆ: Da. Nijedna nije bila gdje smo mi bili...
Milošević: Pa jeste, ne treba ta reč “uglavnom”.
KARADŽIĆ: Da, da.
59
Milošević: To relativizira.
KARADŽIĆ: Ovo... neće se valjda iz, iz doline Neretve povući
vojska? Ako se povuče, dole je građanski rat odmah! To je…
Milošević: Pa, slušaj. Vojska prvo mora da bude popunjena, da
bi to bilo kako treba.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: E, sada...
KARADŽIĆ: Oni imaju dole deset hiljada ljudi, dvanaest.
Milošević: Treba činiti sve da to bude maksimalno popunjeno.
I drugo, kad je popunjeno, da ide na zadatak.
KARADŽIĆ: Ovako, mislim da će to... to, to sve zavisi od
komande. Neće tu biti nikakvih... ovi Crnogorci koji su dole,
oni će da idu na zadatke.
Milošević: E, pa da, dobro.
KARADŽIĆ: Ali, ovaj aaa ja ne znam šta je to tamo u Krajini?
Ja, ne znam ko je to? Jer, ja sam rekao ovom Brđaninu i ovom
Kuprešaninu. Oni idu, danas idu tamo da im, da im održe
govor. Mislim da je tamo, su... da je narod tamo srećan da ide.
Javlja se… ogroman je odziv.
Milošević: A, i ja se nadam da će tako da bude. Nek’ ih u tom
smislu učvršćuju.
KARADŽIĆ: Odziv je ogroman. Tu ne... to je, mislim... o, o,
o...
Milošević: Nek’ učvršćuju maksimalno...
KARADŽIĆ: A, šta... mislite da je ovaj ovo iskreno
prihvatanje primirja?
Milošević: Pa, za sada je iskreno, zato što su u teškoj situaciji.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali, nije iskreno u dugoročnom smislu.
KARADŽIĆ: Da. U dugoročnom smislu...
Milošević: Dok poprave situaciju, mobilišu se i nabave oružje,
opet će da krenu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: O tome se radi.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Još sam nešto htio da vas pitam,
samo momenat... ovaj je tamo, užas jedan, tamo rade ovi SK Pokret za Jugoslaviju. Bijeljinu mi rasturaju. Oni dadnu po
dvadeset nekakvih pušaka i rasturiše tamo prave četnike i
partizane. Ovaj bi sav....
Milošević: Sad ne sme niko da se razdvaja, ma to je
budalaština ako se bilo ko razdvaja.
KARADŽIĆ: To, ovdje, tu bi mog’o puno da pomogne ovaj
Sava Janković, komandant Tuzlanskog korpusa. Da malo, da
malo, objedini to. Mi nemamo stvarno nigdje niti dopuštamo
da narod se naoružava ili da ima neku, neke svoje ideje o ratu.
Ili o… ima da se javljaju armiji i gotovo.
Milošević: Samo to. Sigurno.
KARADŽIĆ: Armiji. Mi nemamo ratnih ciljeva drugih, osim
onih koje ima armija. To je odbrana zemlje.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Prema tome....
Milošević: Jeste. To treba da se kaže.
KARADŽIĆ: Da. Ovi se... ako se može malo nekako na
nekome da kaže, od ovih, da malo te stranačke aktivnosti
smanje, do vraga. To je, bag...ra, ovaj, loše. Još sam nešto htio
da vam kažem, ali sam zaboravio. Valjda ću se sjetiti. Ima li...
kako stvari stoje u Evropi?
Milošević: Za sada stoji... tamo je slika bolja nego što je bila.
KARADŽIĆ: Aha. Ja ne znam. Ovaj Tuđman neće da
pregovara dok ne bude potpuno poražen. To je van svake
sumnje.
Milošević: Pa, to je jasno. To je jasno. On je, on je izgubio u
stvari, samo to pokušava sad raznim smicalicama da radi. Ja
mislim da će sutra održati sabor Hrvatske, da traže da se
povuku svi ovi njihovi iz svih organa Federacije, itd.
KARADŽIĆ: Dobro. Odlično. Nek... nek’ povuku. Sinoć sam
ja čuo u jedan sat izjavu, Mesićevu, negdje da je rek’o, ne
dolazi u obzir ni labavi savez, da oni hoće da potpuno se
osamostale i da armija se povuče iz Hrvatske, kao što se
povukla iz Slovenije.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To bi bilo u redu iz Hrvatske. Ali, koju Hrvatsku
on, on tu podrazumeva? Da, to sam htio, sad sam se sjetio:
Izetbegović nas moli da utičemo na srpski dio Predsjedništva
SFRJ da se prihvati sjednica u Sarajevu. Ja sam rekao da mi o
tome moramo da razmislimo. Zašto u Sarajevu? Jer, valjda
Mesić neće da dođe u Beograd.
Milošević: Kakvi. To nema govora. Nema govora. To su oni
već rekli, može ovde samo i ništa drugo.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro.
Milošević: Da, dođe.
KARADŽIĆ: Tako smo i mi odgovorili.
Milošević: Dobro, i to bi trebalo reći i tom Bogiću koji, on
koji, mada on neće ništa da...
KARADŽIĆ: Ne. Teško je njemu išta reći, ali ima dvije-tri
stvari protiv kojih on neće smjeti.
Milošević: Molim te. Pošalji bar trideset ljudi. Najboljih
aktivista, svuda gde imate tu mobilizaciju da maksimalno
podrže u ovom smislu u kome ti govorim. Eto.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Mi ćemo da... malo i proglasima i
aktivistima. Krenuli su već ovi i Krajinu tamo. Ja ne znam šta
je to u Bihaću bilo, ali sigurno je da oni hoće. Ima, ovaj, i oni
se žale da ih stav... ovaj starješinstvo tamo, starješine
prihvataju vrlo loše. Ove rezerviste.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Da su oholi prema njima i da... pogotovo tamo i
dole u Hercegovini. Naši se ponude da im pomognu da se čuva
skladište, onda oni kažu, mi nemamo sa strankama ništa i
lupaju gluposti. Pa nismo mi dole kao stranka tamo, nego kao
narod.
Milošević: Pa, jeste.
KARADŽIĆ: Stranka prestaje na granici, na kapiji kasarne. Mi
samo...
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Mi, mi politički radimo da narod dođe do kapije,
a onda posle tamo nema stranaka. Ali, oni se prave pametni u
tom pogledu, da... tako da oni dosta, ovaj, te starješine,
naročito ovaj niži kadar, tu…
Milošević: Videću sa…
KARADŽIĆ: Pravi...
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Ovoga bi Savu Jankovića trebalo neko u Tuzli
da malo... da...
Milošević: Dobro, videću ja ko je? Šta je? Pa, ću da vidim.
KARADŽIĆ: Ma, da zna na koga može da se osloni. Da ne
prave tamo...
Milošević: Jasno.
KARADŽIĆ: Oni hodaju po narodu i prave nekakve...
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Stranku prave, sad u ovom trenutku.
Milošević: Da, da. Dobro. Bićemo na vezi.
KARADŽIĆ: Bićemo. Ovo je u redu, ovo da pošaljem, je li?
60
Milošević: A, ovo, u redu. Obavezno, i to odmah, i javno. I
pošaljite ovde na faks, da ga mi damo ovim sredstvima
informisanja.
KARADŽIĆ: Da, ovo će biti otvoreno pismo Kadijeviću.
Milošević: Vrlo otvoreno. Pošaljite ga i ovde na faks, da bi ga
mi brzo dali.
KARADŽIĆ: Do... važi, dogovoreno.
Milošević: Ili preko nas, nego preko TANJUG-a.
KARADŽIĆ: …
(prekid)
Razgovor vođen 23. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo?
KARADŽIĆ: E, evo mene.
Milošević: Bio mi je Zulfikar sad, on kaže da će dati sad za
Televiziju Sarajevo, ako budu hteli da mu emituju, ovaj Kadić
bre izjavljuje kako dobrovoljci iz Bosne siluju muslimanke,
pale kuće itd, to sve kaže preko televizije i govori, on hoće da
izazove rat u BiH.
KARADŽIĆ: Gotovo je, on je krenuo u rat. Evo ja imam sada
ovdje pred sobom ovaj telekse koje pošalje, šalje Doko. Po
njegovom ovlaštenju oni prevode sve neraspoređene vojne
obveznike, u stvari ko će znati da li raspoređene/neraspoređene
jer nisu dali evidenciju vojsci, prevode u rezervni sastav
milicije. Oni, oni prave, danas je počeo, oni su počeli da prave
republičku armiju.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: I ja sam to javio Generalštabu, nije bilo Adžića,
nego onom dežurnom sam tamo to saopštio. Mi0 sad moramo,
ne znam da li da savjetujem ovim našima da se odazivaju ili da
se ne odazivaju. .
Milošević: Da se odazivaju svakako, da se odazivaju svakako,
jer oni će doći u sukob sa armijom.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: I onda ćete imati armiju na jednoj strani, a ove na
drugoj strani.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Da se odazivaju svakako, jer nema tu ko nego
armija.
KARADŽIĆ: Ne, ne. Da se odazivaju u rezervni sastav
milicije, to pitam.
Milošević: Ko? Naši?
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Jok brate.
KARADŽIĆ: Pa ne, ali ako se odazovu i oni će dobiti oružje i
neće moći njima da…
Milošević: Znam, ali svi treba da se odazivaju u armiju i da,
da...
KARADŽIĆ: Dobro. Odazivaju se u armiju. Nije odziv tako
loš ovdje.
Milošević: Pa, znam, ali vidi šta rade. Ima svakojakih hukača i
tuda i evo, jesi vidio šta je Martić rek’o juče, ovamo, za
Draškovića?
KARADŽIĆ: Da. Vidio sam, javio je.
Milošević: To bi trebalo i od vaših, od, od vas da isto ide,
slično. Evo, SPS je nešto rekao, ne o Draškoviću, ali o tome...
KARADŽIĆ: Pa i mi smo imali neki dan. Pročit’o sam vam
ja.Vidim da su oni malo korigovali u politici, ali dobro. To je...
Milošević: Dobro. Ali, dajte opet danas, ovo oko… na liniji
ovoga što je rek’o Martić, i da se maksimalno da podrška
armiji.
KARADŽIĆ: Aha. Niste... Jeste vidjeli ovo što je Biljana i
Nikola?
Milošević: Nisam još video.
KARADŽIĆ: Pa, to je poslano Miri. Dajte nek’se, nek’...
Milošević: Bilo mi je dosad, BBC mi je bio, pa... bio ovaj Adil,
svratio da... da kaže nekoliko....
KARADŽIĆ: Je li, je li može Aco da mu učini ono, ne?
Milošević: Pa, ja se nadam da može. Evo, sad ćemo da vidimo.
To je taj dosije koji se odnosi na njega?
KARADŽIĆ: Na onoga tamo.
Milošević: Na Aliju?
KARADŽIĆ: Ne, ne, na Šabića.
Milošević: Na Šabića. Da.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Da, da. Ja se nadam da može, ja....
KARADŽIĆ: Nek’ mu, nek’ oni dvojica stupe. Neka, neka
Aco odmah stupi s njim direktno u kontakt. To će najbolje biti.
Milošević: Da, da, dobro. On je ovde u “Interkontinentalu”, pa
ćemo da vidimo.
KARADŽIĆ: Da. Da. Eto sad, oni su krenuli sa ovim, ja sad,
ne, ne znam šta da radim. Da li da, da, dajem uputstvo ovim
našima da se ne javljaju u rezervnu miliciju, ja...
Milošević: Ne bi ja nikako, jer će ta milicija da bude čudo
upotrebljeno. Čudo.
KARADŽIĆ: Da. Ali, ako su naši unutra, ne mogu da je
upotrijebe. Ne mogu oni da je upotrijebe, jer ako, ako su i naši
unutra, ne mogu nikako da je upotrijebe.
Milošević: To je... ko zna šta će oni s tim da urade, oni su to,
da bi, da bi osujetili mobilizaciju za vojsku.
KARADŽIĆ: Dobro. Ali ima još nešto. Dobro, vojske sad
uglavnom ima dosta, ali ako su naši u rezervnoj miliciji, oni
uzmu opremu i oružje, oni ne mogu da se okrenu protiv vojske.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ako naši ne odu, to će onda biti re... ista milicija,
muslimanska.
Milošević: Pa to zavisi od svake situacije, treba to videti, znaš.
Neće ti oni to ni da prave ovamo u srpskim selima.
KARADŽIĆ: Da. Ne, ne. Svima su poslali. Svim
sekretarijatima.
Milošević: Ma, da. Ali, neće realizovati.
KARADŽIĆ: Pa, hoće. Tamo su naši komandiri milicije.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: U stvari su i u muslimanskim opštinama
načelnici su... SUP-a Muslimani, a komandiri Srbi. Tako da
imamo tu neko opkoračenje. Imamo neku kontrolu.
Milošević: Gledaj da to onda, da to onda bude maksimalno u
nekoj ravnoteži. Ali, ovo što, oko armije, to ti je najpre sad.
KARADŽIĆ: Da, da. Tamo sam angažovao u Krajinu ovaj, da,
da, to, da to vide. To je nešto u Dubici, neke budalaštine,
partizanske. Oni se sad petljaju oko, oko petokrake, oko
budalaština. Ta parti... Dubica je bila partizanska. Sad neće da
bude partizanska.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To je da Bog sačuva.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: A, inače je bila sva partizanska… tokom rata.
Milošević: A, dobro. Svašta se, svašta se događa. Sad je jedan
opšti haos. To je najveći problem.
61
KARADŽIĆ: Da. Problem je ovdje da u Bosni održimo to
nekoliko dana. Jer, ja ne znam kako će to sa Hrvatskom da ide
dalje?
Milošević: To sa Hrvatskom će oni da malo prikupe snage i
tehniku, pa opet da udare.
KARADŽIĆ: Ha, po vojsci, je li?
Milošević: To, sigurno. To, ako, ako ih, ovaj, međutim vojska
će ih onda zaustaviti drastičnim sredstvima, i onda su oni
najebali. Ali, to će da bude veliko krvoproliće.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da.
Milošević: I to je šteta da, da oni, ako nemaju pameti da stanu,
konačno, da ubijaju. Da prestanu da ubijaju i da počnu da rade
normalno.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Gledaj ti da se samo što više odaziva i da, i da se da
tako kažem, ponaša kako treba. A ne da se ponaša kao ludo.
KARADŽIĆ: Ma, da. Treba da idu ovi naši, da im drže
govore, da se malo… to je malo i...
Milošević: Da idu na sve tačke.
KARADŽIĆ: Dao sam ja nalog da idu svi, svi aktivisti iz
regionalnog odbora u Banjaluci, da idu na, na kontakte sa...
odnosno na govore, i na agitaciju, da se prije svega disciplina
ta uspostavi, to je... ovo je rat, ovo nije, nije... nisu svatovi.
Milošević: Dobro, bićemo na vezi.
KARADŽIĆ: Dogo...
(Prekid)
Razgovor vođen 24. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan, predsjedniče kako ste?
Milošević: Evo dobro.
KARADŽIĆ: Evo i ja radim čitav dan, sve nešto nabijeno. Ima
li šta novo?
Milošević: Nema ništa specijalno novo, svuda je mir danas. I
sad je važno maksimalno stabilizovati i konsolidovati te ljude.
Da ne bude ponovo nekih iskakanja.
KARADŽIĆ: Aha, ovaj su se ovaj ministar ovdje i naš
zamjenik su bili u Generalštabu, postignuta neka saglasnost da
milic… da MUP i vojska zajedno održavaju red dole u dolini
Neretve. A da se rezervisti smjeste u Bileću i u Trebinje u
kasarne. Ja mislim da to nije ni loše?
Milošević: Pa nije loše, naročito u Trebinju nije loše, nije ni u
Bileći.
KARADŽIĆ: Nije, blizu je to sve Neretve, a ovaj, a ljudi će
lakše spavati, biće u kasarni, to je ipak nešto drugo.
Milošević: To je sve u redu, ali gore je vrlo važno ono gore,
Krajina, to je jako važno.
KARADŽIĆ: Ja mislim da je sada, da je sada to nešto, nešto
bolje stanje.
Milošević: Mora da bude mnogo bolje, mora da bude potpuno
dobro stanje.
KARADŽIĆ: Da, da. Šta mislite vi koji su potezi? Ma dobro,
ovi, ovi su se javili, dosta se javilo, treba i dalje da se javljaju.
Treba disciplina i moral da se digne, je l’?
Milošević: Apsolutno, to je najbitnije. I mislim da ovo što, što
se dobrovoljno javlja da je to u stvari najjače i najbolje.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Milošević: Mi ćemo verovatno sutra imati jedan razgovor.
KARADŽIĆ: Aaaa…
Milošević: ... tamo taj, ti znaš....
KARADŽIĆ: Sa onim tipom je l’?
Milošević: Radi. Jeste, i videćemo, ovaj.
KARADŽIĆ: Hoće li biti posrednici ili samo vas dvojica?
Milošević: Trojica.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Trojica. Kao što je i pre bilo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I što je morao na kraju da prihvati Beograd. To je
dokaz koliko je, koliko je, ovaj…
KARADŽIĆ: Stisnuto?
Milošević: Koliko mu je stalo.
KARADŽIĆ: Aha.
KARADŽIĆ: E, sad ako ovi naši budu tolike budale da prave
dalje pa nalozima sličnim Vuku Draškoviću, jer nije Vuk
Drašković jedini.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Ima tih prodanih duša i drugih.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Onda, onda će da nam umanje mogućnosti koje
su neverovatno velike, ondje...
Milošević: Da, da, ako bi mogao da omete, šta bi mogli?
KARADŽIĆ: Ne mislim, a šta kojom akcijom bi mog’o da
ometa.
Milošević: A samo ovim onemogućavanjem normalnog toka
mobilizacije i normalnog rada u jedinici.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Samo to.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro tu, tu ćemo pojačati rad, ovdje što
se Bosne tiče. A ja mislim da i u Srbiji to ipak riješi se da nije
to.
Milošević: Pa ekscesi jesu, i samo oni su pokušali na širokom
frontu da prave ekscese, o tome se radi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: O tome se radi.
KARADŽIĆ: Da, da, dajte, trebalo bi da televizija malo
pomogne. Neka, neka, neka koristi ove Bosance. Neka koristi
Ekmečića, neka. Mi ćemo sve poslati ko god treba da...
Milošević: Pa, neka koristi, pa dajte i vi maksimalno tu,
maksimalno tu radite sa, sa ovima gore, naročito u Krajini.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Maksimalno radite.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Jer tu je moral najbitnija stvar.
KARADŽIĆ: Da, da, meni se čini po ovome što se ponašaju
kao da su trijumfovali, da su se spremili na duži, duže primirje.
Možda na definitivno?
Milošević: Pa možda. Videćemo.
KARADŽIĆ: Jer oni da su se spremili da uzmu predah, oni bi
rekli mi smo okupirani, ali mi za dobro mira itd. Međutim, oni
kao “mi smo pobijedili, sad nam više ne treba rat”.
Milošević: Da, o čemu, gde su pobedili?
KARADŽIĆ: Pa dobro, ali mislim da su, pitanje je šta oni,
ovaj. Oni moraju imati neku, neko izvinjenje pred narodom,
neki…
Milošević: Neka ih, nek se izvinjavaju šta hoće, mislim, to, to
nam ne smeta, neka kaže šta god hoće.
KARADŽIĆ: Da, to mi govori da bi, da su možda se spremili
na definitivno rešenje.
Milošević: Pa, daj Bože da su se spremili na definitivno
rešenje, jer nije nama stalo da ljudi ginu.
KARADŽIĆ: Da, da.
62
Milošević: Nije nam stalo ni da oni ginu, ni da naši ginu, ali
oni su svojim ludilom izazvali toliko krvoprolića da...
KARADŽIĆ: A vjerovatno, istorija je takva. Vjerovatno nije
moglo bez toga.
Milošević: Da, verovatno.
KARADŽIĆ: Jer, niko nema ovlaštenje, od njih nije imao
ovlaštenje dok ne, dok, dok, dok se…
Milošević: Silno stradanje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Silno su stradali, mislim to je, to je očigledno, a
valjda će da im uđe konačno pamet u glavu. Nek’ ide u vražiju
mater.
KARADŽIĆ: Da, da. Mi ovde držimo mir, čini mi se da je
važno i sa vojnog stanovišta. Mi smo, da je, da mir u Bosni, a
osim toga politički ne damo ništa da se...
Milošević: Pazite, da li vi možete obezbediti normalno kretanje
jedinica kroz Bosnu ovim delom, ovim iz Srbije? Prema,
prema na primer Krajini?
KARADŽIĆ: Prema Krajini?
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Pa mislim da ćemo moći.
Milošević: Daj se skoncentriši na to pitanje, jer mi je odgovor
na to pitanje veoma bitan.
KARADŽIĆ: Mislim da ćemo moći, ovaj, linijom Doboj, pa
tamo.
Milošević: E pa to proveri, i onda ćemo, onda ćemo da vidimo.
Jer vidim da imaju problema ove, ove, ovi ljudi da, da....
KARADŽIĆ: Prebace?
Milošević: Da se prebaci, pa čak da se prebace lekovi, hrana.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Sve to treba pomoći taj narod tamo.
KARADŽIĆ: Mislim da ćemo moći to obezbjediti, neće biti to
problema.
Milošević: E, to se...
KARADŽIĆ: Jer neku liniju ćemo obezbjediti pa ću ja javiti,
ovaj.
Milošević: Dobro, javi. Ali javi sigurnim putem.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: Dobro, samo da znamo unaprijed, pa. Meni je
Torbica javio uveče u dvanaest sati da kreće u četiri, i onda
sam ja, prvu kolonu smo mi obezbjedili, a onda su četvorica
zalutala.
Milošević: Da, dobro, ali. Daj da to, da to onda bude sigurno.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Vojska, da bude sigurno, i to proveri.
KARADŽIĆ: Dobro, ne smije ostati bez lijekova i bez hrane,
to ne smije.
Milošević: Apsolutno, apsolutno.
Razgovor vođen 24. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Radovan je, halo, čujete me? Halo.
Milošević: Radovane?
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ima u Trebinju veliki problem.
KARADŽIĆ: Da?
Milošević: Ima neki Valjevski bataljon u okviru tog puka, koji
je neko podbunio valjda odavde ovih “Espeovaca”. Da traži da
se vraća kući itd.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa bi jako dobro bilo ako bi neko od najuglednijih
ljudi otišao tamo. Jer bi to moglo da se iskoristi posle da se
stvarno tim ljudima objasni koju, koji posao i čiji posao vrše
ako, ako se tako ponašaju.
KARADŽIĆ: Dobro, sad ću ja da to završim. A sutra ide
Nikola i Biljana u posjetu i Torbici dole, i svima.
Milošević: Neka idu gde treba, ali ovo na primeru Trebinja, to
su Valjevci i to je neko njih podbunio od ovih, od ovih
izdajnika ovde da se bave, da, da ih dezorjentišu jednostavno.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, to je zlo jedno, to su...
Milošević: ...ništa im ne preti, a prave štetu.
KARADŽIĆ: Jesu li oni u samom Trebinju ili su negdje
drugo?
Milošević: U Trebinju, dakle... puk u Trebinju.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, sad ću ja to da završim. Inače sam i
ja danas na konferenciji za štampu nazvao izdajom to što rade
SPO i ovi.
Milošević: Inače, ovaj Vajnens će sutra doći verovatno u
Bosnu.
KARADŽIĆ: A, neće večeras?
Milošević: Neće, jer je otišao u Zagreb, pa će sutra. Ja sam im
rekao da ću ti javiti za sutra, on sutra dođe, pa ćete se onda
videti tamo.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, hoće li uskoro biti sa ovim s, tipom
opet, neće?
Milošević: Hoće, hoće, mi treba da formulišemo neke svoje
ideje, oni svoje pa da ih paralelno postavimo.
KARADŽIĆ: Aha, možda je kre... ako je krenuo da završava
posao, on…
Milošević: Pa da vidimo šta će da krene.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Da vidimo.
KARADŽIĆ: Dobro. Ja mislim da je Krajina sada dobra dosta.
Milošević: Pa ja se nadam, ja se nadam.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Hajde važi, čujemo se. Molim te vidi Trebinje.
KARADŽIĆ: Odmah zovem Trebinje.
Milošević: Ajde.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 25. septembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Radoslava Brđanina
KARADŽIĆ: Dobro veče Brđo.
Brđanin: Poštovanje, kako ste?
KARADŽIĆ: Odlično, šta radite vi?
Brđanin: Evo... zvao sam ja, nije vas bilo oko pola devet. Prvo
da se izvinim, ne zovem nešto specijalno, nije vrijeme u ova
doba, ali…
KARADŽIĆ: Nema problema, budan sam.
Brđanin: Ali Savičić je htio specijalno da zahvali.
KARADŽIĆ: Za ono, je li?
Brđanin: Da, i... on je potpuno na ovoj našoj, da tako kažem,
liniji, podržava ovu politiku i kaže, volio bih čuti…
KARADŽIĆ: O, dajte me spojite da mu se zahvalim, je li tu
negdje?
Brđanin: Otišao je.
KARADŽIĆ: A otišao je, aha, aha. Ja sam bio... bila Linda
Karađorđević ovdje, pa smo Ljilja i ja, žena i ja, bili na ovaj,
bili smo na večeri zajedno i tako.
63
Brđanin: A, dobro, i još ima jedna, ima jedna privatna molba.
KARADŽIĆ: Recite.
Brđanin: Saznao sam, mada nam je žao svima što ide, da
potpukovnik Kostić ovaj Vlastimir, što je za bezbjednost…
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: Odlazi u Beograd.
KARADŽIĆ: Što?
Brđanin: Pa, po nalogu odozgo. Ide vjerovatno u bezbjednost
Srbije.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: I saznao sam da ga je general Uzelac prije vremena
predložio za pukovnika.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: Pa sam htio zamoliti, zato što je uradio puno za ovaj
narod, ako možete to tamo šta pomoći da to prođe.
KARADŽIĆ: Može, može, ali, ovaj, ali, je li ga bolje bilo
ostaviti možda ? Je li njemu... je li on želi da ide?
Brđanin: E, ovako, on je lično izrazio želju da bi volio ostati u
narodu dok se završi rat, ali izgleda da su to viši interesi, gore
odakle može pomoći... ta bezbjednost Srbije, pa... nama je
svima tu žao, jer je on naš čovjek sto posto. No, međutim, ako
ide za više ciljeve, neka ide, ovaj... ne bih htio smetati čovjeka
u karijeri, valjda je predložen za pukovnika prije vremena,
koliko sam ja saznao. Mislim da bi to srpska stranka mogla
pomoći, jer je on stvarno odradio.
KARADŽIĆ: Da, da, Kole je dobar, odličan, odličan.
Brđanin: Je l’ da?
KARADŽIĆ: Ja se nisam sreo s njim, ali čuo sam da je
odličan.
Brđanin: Jeste.
KARADŽIĆ: Dobro, a kako je sada tamo stanje? Ima li... je li
naši rezervisti, dobrovoljci, jesu li u dobrom stanju?
Brđanin: Pa jesu, ali evo Srbijanaca je 8.200, kod mene spava,
zamjenik komandanta lozničke jedinice, evo ga sad tu spava
kod mene, leg’o je spavati.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: Kod njih je već nezadovoljstvo.
KARADŽIĆ: Što?
Brđanin: Pa tri dana su ljudi u autobusima i kamionima,
spavaju, tu su ostavljeni u Banja Luci zbog ovog primirja.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: I već se javlja nezadovoljstvo, to je neminovno.
KARADŽIĆ: Dobro, treba s njima malo raditi, pa to je rat, ne
mogu, ne mogu tako, ne mogu sada... moraju biti spremni na to
da se... da će... Tuđman se uplašio, usro se sada, sad da se oni
vrate, pa on bi ponovo zaratio, a onda kad oni krenu on bi
ponovo tražio primirje. Treba raditi s ljudima. Reci im da, da
može li se... mogu li se smjestiti ikako, jesu li smješteni
negdje?
Brđanin: Ma jok. Pa to ja ne mogu da shvatim. Mupovaca 320
je uhapšeno, smjestili su ih i žive k’o lordovi, a naši spavaju po
kamionima, zato kod mene spava i zamjenik komandanta.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Imaju tri mala šatora za šest ljudi, a njih 8.200.
KARADŽIĆ: A, gdje su smješteni 8.200?
Brđanin: Na... u Zalužanima, dole spavaju u autobusima i
kamionima u kojima su došli.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Eto... večeras je peta noć.
KARADŽIĆ: Dobro, neka ... mislim ne bi trebali da budu tetka
Perse, jebi ga, rat je, šta da radimo sad?
Brđanin: Čujem da sutra kreću, večeras je Uzelac u Beogradu.
Uzelac je vjerovatno otišao da postavi, vjerovatno, ultimatume
jer…
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: Jer on je pametan čovjek.
KARADŽIĆ: Aha, a gdje kreću oni?
Brđanin: Pa, vjerovatno će sutra jedna jedinica za Glinu, jedna
za Okučane.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, odlično.
Brđanin: A, u Okučanima večeras, evo sad je najnovija vijest,
sad sam ja stig’o iz komande, napadnuti su naši sa svih strana,
ima jedno petn’est ranjenih, dva poginula, i tako.
KARADŽIĆ: U Okučanima?
Brđanin: Jeste Boga mi.
KARADŽIĆ: Pa, šta ovaj, pička mu materina, danas razgovara
sa Kadijevićem i Miloševićem ovaj Tuđman? Je li on
normalan, jeb’o mu pas mater?
Brđanin: Ma, joooj, da…
KARADŽIĆ: Ako napadne, pred čitavim svijetom imamo
opravdanje da ga slistimo, da nikada državu ne dobije, je li on
normalan?
Brđanin: Pa ja držim stalno vezu sa Okučanima ovako sa ovog
svog mjesta, a lično da budem iskren i porodično, jer ja imam
četrn’est iz najuže porodice učesnika u Okučanima.
KARADŽIĆ: Da, da.
Brđanin: I sad, pokušao sam da dobijem imena, nisam mogao
dobiti, dvojica rezervista.
KARADŽIĆ: Dajte... vrlo je važno Brđo da vi i Vojo... je li
rade aktivisti? Ja sam molio da idete tamo gdje su naši
rezervisti, da držite govore, da ih ohrabrite i da ih malo
zategnete.
Brđanin: E pa, ja sad pitao.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Vrlo je teško proći most, ja sam juče pokušao,
prekjuče sam pokušao.
KARADŽIĆ: Ne, ne, tamo gdje su tu po Bosni, tu gdje su... po
Bosni.
Brđanin: Aha, ovdje, pa, evo ja sam rekao Kostiću, sutra idem
kod njega da zamolimo generala Uzelca kad se vrati da ode
među Srbijance, mi smo ih dočekali sa cvijećem, sa…
KARADŽIĆ: Da im održite i govor i da im kažete da se ne
ljute, takva su vremena, ovo je istorijski... spašava se država, i
neka se ne ljute što su uslovi takvi i takvi, ali ovo je jednom u
vijeku, ovo je jednom u hiljadu godina da se spašava država, i
da ispravljamo hiljadu grešaka tuđih.
Brđanin: Jeste li sada slušali šta Beograd objavljuje?
KARADŽIĆ: Ne.
Brđanin: Sad ovog trenutka.
KARADŽIĆ: Ne, ne.
Brđanin: Pa ja se rastao sa Kostićem da izađe, ima jedan
otvoreni ekran.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: Otkrili su, onaj, ona omladina muslimanska što 31.
decembra proglašava islamsku republiku, gdje kaže Srbi će
imati prednost kad budu izgonjeni s posla, za jednog ubijenog
Muslimana ubijamo sto Srba, za jednu kuću palimo trideset
srpskih i tako dalje.
KARADŽIĆ: Da, da, to je Vox, to je Vox, ovaj…
Brđanin: Da, da.
KARADŽIĆ: To je Vox objavio, ja ću sutra na konferenciji za
štampu da preporučim da se Vox kupuje, da svi Srbi kupe Vox.
64
Brđanin: E, pa sad je, evo sad je objelodanio Beograd prije
deset minuta.
KARADŽIĆ: Da, da, tu, to su nam veliku uslugu učinili.
Brđanin: E pa to je Beograd objavio.
KARADŽIĆ: Ne, veliku su nam uslugu učinili ti što pišu u
Voxu.
Brđanin: …
KARADŽIĆ: Da nam kažu šta nas čeka. To nam je vrlo bitno.
Brđanin: Pa dobro, mi u ponedjeljak dolazimo, zapravo, ja sad
ne znam da li ima Vijeće građana? Ja sam pozvan iz Vijeća
opština, za ovaj Klub poslanika.
KARADŽIĆ: Ima vijeće oba, ja mislim ima.
Brđanin: Oba?
KARADŽIĆ: Aha, a, možda će u srijedu biti i, ovaj,
zajednička sjednica.
Brđanin: Evo ovako, da pitam nešto kad je zajednička.
KARADŽIĆ: Recite.
Brđanin: Ja mogu, ne dajući drugome, ja mogu pripremiti sve
podatke koliko je iz Bosne i Hercegovine poslano Mupovaca,
koliko ih se nalazi na Manjači.
KARADŽIĆ: Aha.
Brđanin: I da se postavi jedno ovako kulturno pitanje:
gospodo, vi nas stalno optužujete za secesionizam, a šta vi
radite, ko to ide tamo da napada na ognjišta tuđa?
KARADŽIĆ: Pripremite, vjerovatno će biti, ovaj, svašta na toj
Skupštini, ako ne postignemo sporazum da se kulturno
razgovara, ali, ako se kulturno razgovara trebaće dosta,
dosta…
Brđanin: Može se to i kulturno reći.
KARADŽIĆ: Da, da, dosta će podataka, ali konkretnih
podataka biti potrebno.
Brđanin: U redu.
KARADŽIĆ: Pa vi pripremite, svakako pripremite, to je vrlo
bitno.
Brđanin: Ja ću to sutra ići tamo u, da ne kažem gdje preko
telefona.
KARADŽIĆ: Važi.
Brđanin: Sve imam, svakog poimenično.
KARADŽIĆ: Važi, dajte molim vas da se dobrovoljci i ovi
rezervisti javljaju, ne smijemo ostaviti vojsku sad na cjedilu, to
nam je, to nam je, ne možemo mi Tuđmanu ništa vjerovati,
ništa mu se ne smije…
Brđanin: Dakle, ovako, pozdravlja vas puno Martić, zahvaljuje
se i kaže: Brđaninu, samo se držite te politike, nije htio da kaže
direktno, da.
KARADŽIĆ: Da, da razumijem potpuno.
Brđanin: Kaže da je bio, ja ga nisam ni vidio u Grahovu, kad
su mene ono bili proglasili, pa nisam htio ujedinjenje, kaže “ja
sam znao da ste vi u pravu”, “to ne govorim sad, nego vam to
kažem uvijek”, itd., i da ovaj pokušamo za Kostića nešto, da
pokušate nešto učiniti.
KARADŽIĆ: Važi, zapisao sam ja to sebi.
Brđanin: On je Kostić Vlastimir.
KARADŽIĆ: Da, da, znaće ga ovaj, Kostić Vlastimira.
Brđanin: Jeste, hajde prijatno.
KARADŽIĆ: Da zapišem, e dobro, pozdravite sve i molim vas
dajte da borbeni duh kod našeg naroda, da se nikako tetke tamo
ne uvlače i budale, nego da narod zna o čemu se radi, radi se o
spašavanju države, nije mala stvar, tako da Krajišnici budu na
visini zadatka, ako, to nam je vrlo bitno.
Brđanin: E, u redu.
KARADŽIĆ: Vrlo bitno, pa ćemo se vidjeti uskoro.
Brđanin: Hajde prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 27. septembra 1991. godine između
Biljane Plavšić i Radovana Karadžića
Plavšić: Radovane!
KARADŽIĆ: Da
Plavšić: Da vam kažem, sad je javio predsednik da bi se
otkazao onaj sastanak u dva sata. Zato što dolazi Vajnens.
KARADŽIĆ: Dobro.
Plavšić: I taj Vajnens hoće da razgovara sa mnom i sa
Koljevićem, vi znate da je Koljević otišao ovaj gdje ono, sa
ovim Bogićevićem u Hercegovinu.
KARADŽIĆ: Hoće Vajnens da razgovara i sa mnom što je
tražio preko...
Plavšić: Sad ću vam kazat, sad ću vam reći. A ja sam onda
rekla Izetbegoviću ovaj da ja hoću da on razgovara i s vama. E
kaže, znate šta, onda bi i bilo najbolje da Vajnens, kad dođe
ovdje, obavi razgovor sa mnom i da onda razgovara sa mnom i
sa Karadžićem. I sad oni jedino ne znaju kada će on doći. Oni
otprilike očekuju da će on doći negdje oko dva sata...
KARADŽIĆ: Aha.
Plavšić: Da će razgovarati, da ćemo jedan sat s njima...
KARADŽIĆ: Dobro.
Plavšić: A onda bi recimo negdje oko tri...
KARADŽIĆ: Aha.
Plavšić: Kaže ne... ako kasnije sazna tačno vrijeme javiti...
KARADŽIĆ: Dobro.
Plavšić: Recimo oko tri sata, pola četiri, vjerovatno bi to bilo
vrijeme, a ako sazna tačno da će javiti, pa bi ja vama javila.
KARADŽIĆ: Dobro. Vidite vi ipak...
Plavšić: Hoćete vi doći ovdje?
KARADŽIĆ: Hoću, hoću, ali vi potvrdite i u protokolu molim
vas. Samo momenat.
Plavšić: Da, da ja, znate kako je bilo...
KARADŽIĆ: Ovaj treba da...
Plavšić: Znate kako je bilo?
KARADŽIĆ: Da.
Plavšić: Ja sam, meni je Nikola rek’o da Vajnens dolazi...
KARADŽIĆ: Da.
Plavšić: Onda sam ja zvala Izetbegovića i rekla, on kaže pa ja
mislim da će doć. Rekoh, on mora razgovarati i sa doktorom
Karadžićem. E sad mi je Sabina posle toga javila, kaže da je
dobila obavjest da on hoće da razgovara sa Koljevićem i sa
mnom, a ja, kaže, ovaj i sa gospodinom Karadžićem, jer sam ja
već rekla i za...
KARADŽIĆ: Ma on je tražio, oni to lažu, oni, on je tražio
Miloševića, on je bio kod Miloševića, kad je Milošević mene
zvao i pitao da li ja hoću da ga primim i da li hoću da...
Plavšić: Hajte molim vas, onda, ja ako saznam tačno vrijeme
onda ću ja vama javiti, ako ne vi negdje u tri sata budite ovdje,
je l’ važi?
KARADŽIĆ: Dobro, biću ja kući ili, mislim, moći će me naći
sekretarica vaša bilo gdje ili u kući ili u stranci.
Plavšić: Ili u kući ili u...
KARADŽIĆ: Stranci.
Plavšić: U stranci ćete bit?
KARADŽIĆ: Jeste.
Plavšić: Aha.
65
KARADŽIĆ: A ja bi i Momu pozvao, nas trojica, Momo je
predsjednik Skupštine...
Plavšić: I Momu, i Momu da zovnemo, aha.
KARADŽIĆ: Da, zovnite vi. Nek zovne Tanja Momu molim
vas, to nam je vrlo bitno.
Plavšić: Važi, važi, aha.
KARADŽIĆ: Dobro.
Plavšić: Aha, čekajte molim vas, ja sam htjela nešto još, samo
da zabilj... da ovaj da vidim nešto jesam ono htjela, ništa, ovaj
sastanak onda u dva sata kaže otpada, znate.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, možemo mi kasnije njima dat
papir pa neka...
Plavšić: Jest, jest, neka prostudiraju.
KARADŽIĆ: Jeste.
Plavšić: Aha, dobro sad ću ja zvati Momu.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Plavšić: Dobro, doviđenja.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 8. oktobra 1991. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Alo.
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Dobar dan. Kako ste?
Milošević: Pa, pravo da ti kažem ogorčen sam, šta da ti kažem.
KARADŽIĆ: A, ovaj, čujem sad mi Mira kaže, da ovi nisu
otišli, je li?
Milošević: Jok brate. Sad su rekli nek’ ih zastupa tamo onaj
Mia Milošević iz Ciriha, ko nema veze čovek, nema, nema dve
predstave o tome šta je on, zna da priča opšta pitanja.
KARADŽIĆ: Pardon! A dobro, m, m, jesu li oni bili kod vas
tu?
Milošević: Ma, oni kad su došli ovde razgovarali sa svima
ovim ljudima, akademicima, a, a, a, funkcionerima itd. i oni
sve objasnili, dali argumente, zato je neophodno da sad se oni
pojave i da počne se ta runda razgovora. Međutim, oni neće i
neće.
KARADŽIĆ: I jedni i drugi?
Milošević: Pa, ovaj je hteo, ovaj Tadić? Jovo, međutim, kad je
ovaj rek’o da neće, onda ni on neće.
KARADŽIĆ: Ne, on nije,
Milošević: Džaba ljudi došli.
KARADŽIĆ: On nije normalan čovjek.
Milošević: Meni je juče rek’o na telefon da će ipak poslati
ministra inostranih poslova i ministra informacija. Međutim,
posle toga i to porek’o i jednostavno nije posl’o nikoga.
KARADŽIĆ: Ne.
Milošević: To je tako neodgovorno da se postavlja pitanje pa
šta mi u stvari uopšte s njima radimo?!
KARADŽIĆ: Ne, to je zaista, to je mislim naš jedan, to je.
Milošević: Mi tu o interesima brinemo kad oni neće da se
brinu o svojim interesima uopšte.
KARADŽIĆ: To nije normalan čovjek, al’ mi moramo,
moramo izdržati, nema nam druge. Moramo izdržati zbog tog
naroda tamo. Ali to je stvarno jedno đubre, đubre u ovoj,
rigidno, bezobrazno.
Milošević: Zamisli šta je rek’o, kaže: Nećemo mi na
formulaciju koja nas tretira kao predstavnike manjine. Niko ih
ne tretira tako. I kao neće on da se sastaje ni sa kim po
holovima kao Tuđman u Važingtonu. Kao da mu je neko nudio
da se sastaje po holovima, a ne da je pozvan zvanično od
strane Vandenbruka da dođe i učestvuje tu.
KARADŽIĆ: Ma, znate šta, to je kukavičluk, znate. Ne, ne
može on meni to ovaj, ja sam psihijatar, ja znam šta je to. To je
jedan kukavičluk da će biti ispod nivoa, da neće bit’ na nivou,
da neće umjeti, da neće znat’. To je racionalizacija njegovog
kukavičluka, nema tu druge, on je.
Milošević: On smatra da treba samo svi da kleknu na kolena,
cela Evropa, kad on dođe da nešto. Pa, on je lud, pička mu
materina!
KARADŽIĆ: Ma lud je, ja vam kažem, pa ja vama stalno
govorim da je on lud čovjek. On nije normalan, on, ne, ne
možete mu ništa razumno reći, on sve to prihvata i lično i
porodično i ne znam šta. Pa to, ovo su stvari koje daleko
prevazilaze naš, značaj naših života i naše, a, a, a, kaprice i
naše ideje! Ali, tu ne možete ništa. Jedino ne znam, on može
sada da kaže da traži da ga primi da, da bude primljen od istih
onih kod kojih ga, koji su primali i, i Šeparovića je li i ove
druge.
Milošević: Pa dobro, on može to da traži, al’ mogli su i da ga
prime, to nikakav problem ne bi bio, kad je sa mnom može
svako da ga primi.
KARADŽIĆ: Jer mislim zaista je malo ovo sa ovim nekim
nevažnim ljudima da ih prime, to je malo, to malo jeste
nekorektno.
Milošević: Ali, m, m, koji nevažni ljudi da ih prime? Pa
Vajnens je koordinator konferencije čoveče!
KARADŽIĆ: Da, ali vidim ovde u novinama, trebalo bi da ih
prime neki šefovi podkomiteta, nekih.
Milošević: Ne, Vajnens, Vajnens je meni rek’o, on s njima
vodi razgovor! To sam ja njima rek’o.
KARADŽIĆ: Dobro, šta se tu može učinit? Može li tu Jovica
ta da učini?
Milošević: Ma, ništa ne može da učini.
KARADŽIĆ: Jer on ima tamo i one druge, on, on, tamo, tamo
on ima jaku opoziciju među ovim pametnim ljudima.
Milošević: Pravo da ti kažem, ja nisam više pametan šta, šta s
njima vredi razgovarati i ja ne, u kom svojstvu ja mogu da se
zalažem za neku njihovu poziciju kad oni odbijaju da uopšte
učestvuju u razgovoru.
KARADŽIĆ: Da, neverovatno. Znate šta bi dobro bilo? Dobro
bi bilo da Jovica pozove desetak, da dođe gore desetak, ovaj,
pametnih ljudi, mogu i ja da dođem na taj sastanak i da se neke
stvari utvrde. Ne mogu tako da rade, je li?
Milošević: Apsolutno!
KARADŽIĆ: Ne mogu da se na, da mu se nađe jaka opozicija
koja će ga prisiljavat. Ne koja će ga skinut’, nego koja će ga
prisiljavat.
Milošević: Da. Samo ne znam kakav odgovor sad da kažem u
telefon ako me pita Vajnens zašto nisu došli, ja da mu kažem
jednostavno, ja da mu kažem jednostavno: Ja sam vam rekao
gospodine Vajnens, ja nisam njihov gazda, da ja mogu njih da
teram da dođu i da ne dođu. Oni su ocenili i bilo je saopšteno
da treba da ih prime neki podkomiteti i to i smatrali su da to
nije, da to nije adekvatan tretman, to je stvar koju…
KARADŽIĆ: Jedino tako da se nešto izvade, je li?!
Milošević: (Ma sigurno?)
KARADŽIĆ: Jedino tako, inače je to bila odlična prilika.
Milošević: Ma prilika je.
KARADŽIĆ: A je l’ ovaj pozvao one Šiptare, jeste?
Milošević: Ma ne znam, možda su ih i pozvali, ali ne, ne na
takav način, ne uopšte, ne uopšte u takvom svojstvu, ne uopšte
66
sa takvim mogućnostima, razgovarao o posebnom statusu itd.
Ništa brate.
KARADŽIĆ: Da, da. Zamolite Jovicu Boga vam da mi pošalje
onoga, ovaj, odnosno, odnosno Zorana.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Inače, ovdje ide specijalni rat, to je neverovatno.
Sad su falsifikovali ge... komandanta TO, generala
Vukosavljevića pa me jutros zvao i žalio se pa je dao demant
i…
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Oni jednostavno izdaju saopštenje i falsifikuju
potpis. Težak rat propagandni sa, sa...
Milošević: Mogu da zamislim šta se sve radi, ali Boga mi sa
ovakvim našim, našim, rukovodiocima u tim mestima daleko
se neće dogurat’.
KARADŽIĆ: Znate šta, tu bi trebalo zaista hitno da Jovica
pozove desetak ljudi tamo od ugleda i od značaja i njega i da
se sjedne, ja ću da dođem, da se nešto učini, jer on je stvarno,
on može da dovede u pitanje sve živo!!! Sve živo da dovede u
pitanje, on se ovo oslanja na ono što ima snage i sile, ali to, ta
sila treba da služi nečemu. Ne može da bude svrha sama sebi.
Milošević: Oni su budale. Oni su budale i veruj mi nisam
pametan kako s našim budalama izaći na kraj.
KARADŽIĆ: Da, teže, teže s našima nego s protivnicima.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: A recite, je li, kako je na bojištima?
Milošević: Pa dobro, mislim tamo nema nekih problema
specijalnih, mada će da bude tek verovatno problema. Ali ako
ovo ovako politički bude blokirano kako su nam sada ovi
zablokirali, ovi naši idioti, ja ne znam šta ću i kako ću.
KARADŽIĆ: Da, da. Ne tu, tu recite molim vas Jovici, ja bi
volio da mi se Jovica javi i ja ću njemu onda da kažem šta
treba da se uradi. To treba da se pozovu ljudi koji su ugledni, u
opoziciji ovamo, ma skoro niko tamo ne odobrava njegove
postupke.
Milošević: Pa videćemo, evo, ja ću danas da se dogovorim i da
se pozovu ljudi ovde.
KARADŽIĆ: Skoro niko, taman da se pozove deset-petnaest.
Milošević: I on i ovaj Hadžić i njihovi saradnici i da raščistimo
to.
KARADŽIĆ: Deset, petnaest ljudi da se pozove i da se i idite
čitave te Vlade njihove, nek’ dođu čitave Vlade. Nek’ dođu pa
treba tu da se onda, da se sjedne, ja, ako je potrebno ja ću doći,
da, da takođe kažem naša viđenja. I mi im čuvamo leđa tu i
tako.
Milošević: Dobro, videću u toku dana šta ću da uradim pa ću ti
javiti.
KARADŽIĆ: A nema od, od, ovaj, primirja ništa, je li?
Milošević: Pa nisu ovi prihvatili izgleda nikakvo primirje.
KARADŽIĆ: Hrvati, je li?
Milošević: Da, da. Oni traže da se vojska povuče sa svih
njihovih teritorija i verovatno će noćas proglasiti nezavisnost.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Jer je istek’o onaj rok moratorijuma i tako to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Tako da je to u stvari p… šarena laža.
KARADŽIĆ: Da, da. Jesu li oni pucali u Banske dvore ili je?
Milošević: Očigledno mislim nema veze, vojska i sama daje
demantije da nije pucala tamo i lepo kaže: da smo mi pucali to
bi bilo...
KARADŽIĆ: Sravnjeno sa zemljom, je li?
Milošević: Znaš šta znači, bacio neko petardu umesto bombi.
KARADŽIĆ: To je priredba, priredbu su napravili dok je
Marković tamo.
Milošević: Ma, da, to je.
KARADŽIĆ: Dok je Marković bio tamo, to je priredba.
Milošević: Najobičnija priredba, jeste. Dobro, bićemo na vezi
Rašo.
KARADŽIĆ: Hajte molim vas, mislim da je ovo najbolji put.
Milošević: Možda.
KARADŽIĆ: Da ovi izdrže, ovi ljudi njega drže, on je tamo,
sam radi sve, on je potpu...
Milošević: Znam, ali to je, to je, neverovatno da je.
KARADŽIĆ: Ma znam, ali, zato što je autokrata, zato što ne
sluša nikoga.
Milošević: Takne u oči, prevario je, jer je, mi je rek’o u redu,
ja nisam u mogućnosti, ali ići će dva ministra.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Razumeš? Međutim, ni njih nije posl’o, nego
poslali sad Miu Milošević, pa nema veze sa tim Milošević.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Kakve veze on ima?
KARADŽIĆ: Ma, ne ide, ovaj, treba vjerujte mi, on je tamo
autokrata teški, ne može jedan čovjek bit’ toliko pametan. Ne
može! On mora je... dobiti.
Milošević: Zvaćemo ih verovatno za sutra ili za preksutra,
videćemo kad Jovica, al’ onda dođi i ti pa da raščistimo to.
KARADŽIĆ: Pa jest, tu se sad moraju se uslovit da neke
obaveze preuzmu.
Milošević: Tačno.
KARADŽIĆ: Moraju neke obaveze, svi koji rade nešto moraju
da do... preuzmu neke obaveze.
Milošević: Tačno.
Razgovor vođen 15. oktobra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Borislava Jovića
Jović: Halo.
KARADŽIĆ: Halo.
Jović: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Dobar dan. Kako ste?
Jović: Evo dobro. Šta radiš ti?
KARADŽIĆ: Evo, dežuram sa jednim Francuzom,
Miteranovim nekim.
Jović: A izvinjavam se. Pa ovaj, aaa, ništa, hteo sam da se
konsultujem. Kakva je sada situacija, posle svega ovog truda
tamo.
KARADŽIĆ: Ovo je jedno potpuno nepravno stanje, to je
bruka njihova. Ja sam to Izetbegoviću i sa govornice i privatno
rekao da on se više ne može pojaviti u Evropi, nakon ovoga.
Oni su potpuno prekrojili nekoliko normi, u, u, Ustav i tako
dalje. Predsjednik Skupštine je na sasvim legalan način završio
Skupštinu...
Jović: Da.
KARADŽIĆ: ... zasjedanje i niko poslije toga nije imao načina
i prava da sazove Skupštinu osim njega. Osi.. mogao je
potpredsjednik, ali po njegovom ovlaštenju, ali to, to, ta
procedura, sve je to pre... prekršeno. To je jedna bruka, i oni
znaju da je to jedna bruka. Mi ćemo obavjest...
Jović: Znači, ako Evropa to prizna?
67
KARADŽIĆ: Ne! Pa to ne može da prizna. Ja upravo
razgovaram sad ovde i Francuz mi kaže, predočava da je
najrealnije ono što smo mi rekli, plebiscit naroda i odvajanje u
Bosni i Hercegovini.
Jović: Da. A dobro kakva je skupštinska procedura u pogledu
glasanja. Da li oni, da li je predsjednik Skupštine stavio to na
glasanje, da li ih moli da izglasaju?
KARADŽIĆ: Aaa, može da izglasaju, ali on ima pravo, jer
postoji u, ustavni automatizam, može dvadeset poslanika bilo
kojih da im se učini da to zadire u međunacionalne odnose i to
se šalje na savjet, da savjet odluči, da li to zadire i da, i da
usaglasi.
Jović: Aha.
KARADŽIĆ: Dakle, nema mogućnosti da neko kaže ne zadire
to u među.... (zamuckuje) nacionalne odnose. O tome se ne
glasa. To je jednostavno, ustavni automatizam, doduše zakon
još nije donesen, ali tamo gdje nije donešen zakon, primjenjuje
se ustavna osnova za taj zakon.
Jović: Znači, strogo po Ustavu, ta njihova odluka je nevažna.
KARADŽIĆ: I strogo i ne strogo. Oni jednostavno to
nelegalno zasjedanje i nelegalne odluke. Jednostavno sve je
nelegalno.
Jović: Mh.
KARADŽIĆ: To je potpuno, mislim, možete slobodno da se
smijete na to.
Jović: Da, da.
KARADŽIĆ: To je smijurija koja će njih koštati.
Jović: Ali ako, ako Evropa sada prizna to, šta ćemo onda?
KARADŽIĆ: Pa ne može to niko da prizna. Ne može to niko
da…
Jović: Ne, ja pitam, ako prizna, a nije da ne može, oni mogu
svašta, oni svašta mogu i oni rade svašta protiv nas i oni su to
njima rekli da...
KARADŽIĆ: Evo sad ja razgovaram sa Francuzom.
Jović: Da li, da li će to imati reakcije kod spskoga naroda na
nemire i to. Toga se bojim.
KARADŽIĆ: Ne. Na nemire neće. Ja se nadam da neće, ali
neće niko moći, vidim da oni danas, čujem u jednom selu,
pretresaju tamo srpske kuće, vjerovatno su i našli nešto oružja,
jer se narod naoružava, ali to im više neće niko dozvoliti, da
ulaze u srpska sela i tako dalje. Jer će narod tamo da ih pobije.
Jović: Da.
KARADŽIĆ: Znači, neće nemiri, to, nemire to izazvat, ali da
pokušaju uvođenje vlasti na osnovu ovakvih odluka, će do...
dovesti do nemira. Isto kao u Hrvatskoj. Neće biti barikada dok
ne krenu transporteri, kad krenu transporteri, onda neće biti,
neće biti koji će moći spriječit’ barikade. Jednostavno to nije
pitanje vođstva nego je pitanje naroda, koji neće to dozvoliti.
Jović: Dobro, dobro. Pozdržavam te. Sve najbolje, prijatno.
KARADŽIĆ: Hvala lijepa. Molim vas, slobodno se osmjehujte
na to. I recite - to je bruka jedna, to je...
Jović: Aha.
KARADŽIĆ: To je ustavna bruka i svašta drugo.
Jović: Važi. Sve najbolje, prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 18. oktobra 1991. godine između
Radoslava Brđanina i Radovana Karadžića
KARADŽIĆ: Da Brđo.
Brđanin: E ovako.
KARADŽIĆ: Reci.
Brđanin: Ja sam ko milicioner, jebi ga, mada brzo kopčam. E,
ja sam sad razgovarao s Radićem.
KARADŽIĆ: Da.
Brđanin: Pošto i Radić je mišljenja, a i ja dijelim njegovo
mišljenje, daaa, ovo njihovo divljanje, ispašćemo na kraju mi
krivi, da to iz Sarajeva niko ne želi rješavati. I meni ne pada na
pamet da dođem, nit’ će doći Radić, nit ću ja išta organizovat.
KARADŽIĆ: Gdje?
Brđanin: U Sarajevo.
KARADŽIĆ: Što?
Brđanin: Pa zato što sam osjetio kad sam spustio sluašalicu da
će na kraju ispast da tamo gdje ja sjedim se stvar... politizira.
Ovo je grupa mafijaša i mafijaši će na kraju za pare sve... i nek
rade svoj pos’o, ja se u to petljat neću.
KARADŽIĆ: Čekajte Brđo, čovječe, pa tu, ovo su istorijski
trenuci. Mi donosimo odluku danas o plebiscitu. I u taj
plebiscit ćemo ugradit i to sa Babićem. To će se za, za svijet,
osvješćuje se svijet, to će sad, to bi oni radili što je nelegalno i,
i podložno zatvaranju i hapšenju. Sve će vas pohapsiti! Pa niste
normalni u pičku materinu. Ja ne mogu da...
Brđanin: Uhapsiće nas?!
KARADŽIĆ: Molim?
Brđanin: Uhapsiće nas?
KARADŽIĆ: Pa pohapsiće ove koji to rade.
Brđanin: Pa oni to rade, mi predsjednici opština to ne
podržavamo, al’ nas niko iz Sarajeva ne podržava.
KARADŽIĆ: Ma ček... ma kako vas ne podržavamo?
Permanentno radimo kako, aaa, šta treba i kako treba. Stalno
smo s vama i stalno stišavamo tu stvar. Ali gledajte, danas ne
možete odbiti da dođete, zato što mi danas donosimo odluku
koja će biti važna za Evropu. I koju, koja, koju će Evropa
morati prihvatiti! Razumete?!
Brđanin: Nije bitno. Ja, ja ganjam politiku centrale i ovdje se
sprovodi, mi ne ganjamo, ali ovaj, ja sam sad stek’o dojam kad
ja, ovaj govorim o ovom, ima mjesec dana, da oni rade
pizdarije, da budem prost, to niko ne reaguje...
KARADŽIĆ: Ma ček... ma molim vas. Slušajte.
Brđanin: Pa i Radić meni kaže: Brđane brate, vidiš da nas
zafrkavaju, oni rade šta hoće, niko nam ne daje podršku, a svi
se prave...
KARADŽIĆ: Ma gledajte, ma nemojte, pa šta je to i s
Radićem i s vama? Šta je? Kakvi su to, kakva su to
očajavanja? Pa molim vas, nema ni jedne politike koja nema
opoziciju i koja nema budale koje joj prave smetnju. Ovo hoću
da vam kažem: mi, mi danas donosimo značajnu odluku koja
će biti vrlo važna za Hag i koja će biti vrlo važna za svijet.
Danas će, će u Hagu bit izvršen strahovit pritisak da se
raspadne Jugoslavija na šest republika. Straho... recimo da je to
izdaja itd. Pa ovo su sudbonosni trenuci. Ne možete se igrati,
hoću doći - neću doći! Nema o tome razgovora! I ja ću
proglasiti lično izdajnikom svakoga ko mi sad bude pravio
smetnje, a ja lično sam neću donijeti nijednu odluku, zato vas i
zovem da dođete, ne mo..
Brđanin: Ne, ne. Ja ne pravim nikakve smetnje, nego nama
ovdje prave smetnje i oni i dalje se šire, niko ih iz Sarajeva ne
zove na odgovornost ni ništa. Nego su naprotiv sa njima tješnje
više nego s nama koji sprovodimo politiku Sarajeva i...
KARADŽIĆ: Ma čekajte, nemojte sad takve djetinjaste stvari,
da sad mi njih šamaramo, a da vas m...
Brđanin: Ma nije to u pitanju.
KARADŽIĆ: ...milujemo, nego...
68
Brđanin: U pitanju je da non-stop, svaki dan, ovaj, politiku u
Banjaluci vodi otpad koji izađe iz Srpske Krajine.
KARADŽIĆ: Gledajte, sa... pa to se da riješiti, sazove se
Skupština Bosanske Krajine, pa se dođe, pa se kaže. Pa ćemo
ići na njegovo smjenjivanje ako je to tako, pa će ga smjeniti
tamo Skupština Bosanske Krajine koja ga je imenovala. Nema
trećeg rješenja!
Brđanin: Dobro.
KARADŽIĆ: Ali morate doći ovdje da se napravi zva... vi ste
jedini zvanični predstavnici srpskog naroda, plus efektivna
vlast koja treba da vas sluša. To su predsjednici opština.
Morate doći na sastanak, nemojte se zavaravati, ovo je pitanje
minuta ili istorijsko pitanje i tu nema razgovora. To, tu nema,
to je izdaja, svaki drugi potez bi bio izdaja! Shvatite, ni armija
ne može bez naših odluka ništa! Prema tome, morate doći i
nemojte, ozbiljno shvatite to, zovite Radića i kažite da, da, da
to sve što oni rade ne pije vode. Sve što je Babić dosad radio
ne pije vode, ako ne, ne uradimo dalje pos’o do kraja, kako
treba. Jer i armija ostaje bez legitimiteta, sve je eee, sve je uuu,
očajno. Razumiješ?
Brđanin: Aha.
KARADŽIĆ: Pa ne mogu, pa padam u očajanje, kako to da
Srbi ne slušaju vođstvo. Pa pička mu materina, ako se kaže
jedna stvar, ne treba više od deset riječi, a, rečenica, da se
objasni, pa ćemo ovdje sjesti pa ćemo tačno ukazat’ na stvari
kako, kako ovaj i donijeti odluke zajednički. Ne može, ja neću
sam da donosim sudbonosne odluke za srpski narod. Hoću da
donesu legitimno izabrani predstavnici, hoću, hoću da
iznesemo, varijanta A, varijanta B, varijanta C. Za što se narod
opredjeljuje? Zato! E to mora čitava Evropa da prihvati šta mi
radimo. A ovako je to sve improvizacija i budalaština,
razumijete me? I sve je improvizacija i budalaština?
Brđanin: Ma ne, pa ja zato i govorim što sam ogorčen. Evo mi
svi slušamo rukovodstvo iz Sarajevo, njih četiri-pet, aaa,
nanose štetu i nikad ih…
KARADŽIĆ: Pa ne... ma ne možemo kažnjavati tako, nego
moramo po... iznijeti fino pošteno na Skupštinu krajišku koja
ih je imenovala i kazati: Nismo postigli saglasnost, postoje
značajne razlike. Narode, mi vam ukazujemo na to, na to, na
to, na to! A ovi, ova gospoda smatra to, to, to! Mi smatramo da
je za to, to nije dobro jer vas vodi u katastrofu. Molimo vas da
se izjasnite. Da li ste za ovu politiku ili ste za ovu politiku.
Ako ste za ovu koju mi kažemo, onda ovaj mora da leti! Nema
druge, nismo mi komunistička partija koja može dekretom
nekog da ukine. Mada sam ja uveo vanredno stanje, ne znam
jeste dobili taj podatak?
Brđanin: Jesam, brate jesam...
KARADŽIĆ: Moraju se sastat’, sastajati opštinski odbori svaki
dan, ali sve to danas moramo. Mi smo neku veče imali ovdje,
ovaj, veliki sastanak prije onog proglasa, razumijete!
Brđanin: Aaa, pala je i vojska, ja ne znam šta će s tim
mladićima oko Okučana biti. Svaki dan, evo danas sahrana
jedinca sina u Čelincu, onoga što mu je otac narodni heroj...
KARADŽIĆ: Rat je Brđo, po... gine se. Rat je!
Brđanin: Nije rat tamo. Tamo nije rat. Tamo stoji sto-tristo
momaka. Rat je u Crnu Goru, rat je u Kninu, a tamo nije rat,
tamo je zafrkancija od rata.
KARADŽIĆ: A...
Brđanin: Tamo gine, 42 naša momka poginula i primirje je.
KARADŽIĆ: Znam, znam, ali to je tako sve, ovih dana će se
ubrzano, ovaj završavati po… situacija, uz, uz, asistenciju
Evrope, samo se postavlja pitanje hoćemo mi dobit ili izgubit!
Pi... postavlja se pitanje hoćemo li dobiti ili izgubiti. I nema tu
ovaj, razgovora, ako budemo gubili krivi smo sami! Ogroman
broj neprijatelja imamo, imamo ogroman broj protivnika,
nemojte sada da mi me... međusobno budemo protivnici, pička
mu materina. Pa dajte da nađemo, da se nađemo da završimo
pos’o na legalan način i onda nema toga na svijetu ko to neće
prihvatiti. A ovako su sve to improvizacije.
Brđanin: Dobro.
KARADŽIĆ: Molim vas, učinite sve. Recite Radiću, vrlo je
bitno, biće svi eminentni predstavnici srpskog naroda ovdje i
donijeće se odluke koje su obavezujuće za sve Srbe, a
obavezujuće su i za Evropu.
Brđanin: Dobro.
KARADŽIĆ: Molim vas sve učinite da svi predstavnici
opština dođu i da dođu svi poslanici.
Brđanin: U redu.
KARADŽIĆ: Ajde.
Brđanin: Zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 20. oktobra 1991. godine između Dragana
Đokanovića i Radovana Karadžića
NN muška osoba: Dobra veče.
KARADŽIĆ: Dobro veče.
NN muška osoba: Stan Karadžić?
KARADŽIĆ: Da.
NN muška osoba: Dragan Đokanović na vezi, doktora bih
trebao.
Đokanović: Halo!
KARADŽIĆ: Da.
Đokanović: Dobra veče.
KARADŽIĆ: Dobro veče, kako ste?
Đokanović: Hvala, dobro, jeste mi vi dobro?
KARADŽIĆ: Slabo vas čujem jako, samo momenat.
Đokanović: Halo!
KARADŽIĆ: Halo!
Đokanović: Jel’ sada bolje?
KARADŽIĆ: Bolje, bolje.
Đokanović: Aa, vratili ste se danas, je l’?
KARADŽIĆ: Da, da.
Đokanović: Je l’ bilo uspješno tamo?
KARADŽIĆ: Jeste, odlično.
Đokanović: E odlično, baš mi je drago, brinuo sam se kako će
tamo proći.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, odlično je bilo.
Đokanović: E, u redu je onda.
KARADŽIĆ: Ma M… Milad ima pogrešne ideje, al’ to smo
sve završili.
Đokanović: E tad, Boga mi sam se plašio te njegove nekakve
naprasitosti.
KARADŽIĆ: Ja, ali to smo završili kako treba.
Đokanović: E…
KARADŽIĆ: Nema on, dva, tri čovjeka koja tako misle, ali i
oni su i njih smo ubijedili.
Đokanović: E fino. Znači u toku naredne sedmiće će se
završavati ono što si ti zamislio?
KARADŽIĆ: Da, da, sve ide svojim tokom. Mi nećemo raditi
ništa prvi, a sve što nam, sve što nam ponude mi moramo
prihvatit, nema druge.
Đokanović: Da.
69
KARADŽIĆ: A, ina…inače, jeste vi dobro?
Đokanović: Pa da vam kažem jesam, evo dobivam tako
nekako, u stalnom iščekivanju, pa čovjek više ne zna ni da li se
osjeća dobro ili loše.
KARADŽIĆ: Ne brinite, biće sve uredu.
Đokanović: Ovi moraju sada popustit. Ovaj, ovaj se sada, tek
poslije Haga, ja mislim, našao u neobranom groždu.
KARADŽIĆ: Ko?
Đokanović: Alija.
KARADŽIĆ: Pa, ha, ha. Ko mu je kriv, ne može on da, da
radi, da pravi politički kriminal i da misli sa, da sa Srbima
možeš tako, na… napravio sitnu prevaru. Pa to ne može tako,
to je bruka za njega. Ja sam mu rek’o i na na razgovorima tamo
i javno za govornicom, to će biti bruka, bruka i bruka je.
Đokanović: Da, da.
KARADŽIĆ: Ali nema ništa, mislim, što je urađeno, urađeno,
nek izvole, nek rade sve šta misle da treba za njihov narod,
svaka njima čast, mi ćemo im pomoći da se bore za svoj narod.
Ali ne mogu da žrtvuju naš narod njihovom narodu.
Đokanović: Naravno.
KARADŽIĆ: I niti ćemo mi tražiti da se oni žrtvuju za nas.
Nek… imamo vijesti da je Boras gore bio u Posavini i da je
donio, donesena odluka da pripoje ono gore Hrvatskoj.
Đokanović: Aha.
KARADŽIĆ: Dakle, Hrvati rade uveliko na regionalizaciji. Mi
smo, mi znamo za to, oni prije nas su, oni su prije nas, uopšte,
napravili mape i potpuno regione zaokružili.
Đokanović: Pa jasno, jasno, Ja sad očekujem, ovih dana, da će
doći do sukoba između SDA i HDZ-a.
KARADŽIĆ: Pa doći će do sukoba, jer će oni htjeti više.
Đokanović: Pa da.
KARADŽIĆ: Na primjer, u Travniku su sada Muslimani
relativna većina, a Hrvati hoće to da uzmu sebi.
Đokanović: Ja, oni to još svojataju, kao njihova…
KARADŽIĆ: Da, po osnovu prava istorijskog, znaš, jer je bila
banovina Hrvatska i ta…Tako da, nek izvole. Pošto su naše,
naša područja prilično čista i lako ćemo se dogovoriti s
Muslimanima, jer ima i kod nas, kod njih naših ljudi dosta, a
ovi Boga mi nek se…
Đokanović: Ja mislim sad da bi bilo ovako vrlo mudro sada
malo u javnost izlazit sa, sa željom Srba da se napravi
kompromis sa Muslimanima.
KARADŽIĆ: Ma nema govora. Ma, ma smijenio bi me narod
odmah, ma kakvi. Ma pljunuli su nas, pedeset puta smo im išli
u zagrljaj, pedeset puta im pružili ruke.
Đokanović: Da, da.
KARADŽIĆ: Ma, ma ko…
Đokanović: Zna se šta su.
KARADŽIĆ: Joj, vidjeli ste na plu… na klubu, ma ne daju da,
ma ne daju mi više da vidim Izetbegovića, da razgovaram s
njim.
Đokanović: (smije se) Vidio sam nešta, al’ mislio sam zbog
Muslimana da, da…
KARADŽIĆ: Ma neću zbog Muslimana, neka Muslimani kažu
ne, da neće tu politiku i nek Alija kaže prevarili smo se,
hoćemo sa Srbima, pa ćemo u redu. Al’ mora to javno da kaže
svijetu i…
Đokanović: Joj, jadnik, sad, sad, sad zna on da to mora reć’, a
kako će to reć’?
KARADŽIĆ: Ma nema govora, ma kakvi, ja bi pao za pola
sata kad bi ja pružio njemu ruku sada ikakvu.
Đokanović: Ma, tačno je to tako.
KARADŽIĆ: Tu nema govora. Ma nema toga Srbina, pa bi
mi…Bulatović će da padne u Crnoj Gori.
Đokanović: Joj ovaj, šta je ovaj napravio tamo.
KARADŽIĆ: Brat mi javlja, ja kažem: mi ‘oćemo u naše, u
našem proglasu da ga poštedimo, da ga ne diramo. Nemoj,
kaže, štediti, on se ne može održati, ni on ni Vlada.
Đokanović: Joj, kako ga je juče Kilibarda, ovaj, napao. Niste to
čuli?
KARADŽIĆ: Ne, ne.
Đokanović: U, im’o je konferenciju za štampu, valjda u
Herceg Novom.
KARADŽIĆ: Da, da.
Đokanović: Pa je rekao da je to strašna sramota i to stravična u
stvari, tako je rekao.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da.
Đokanović: I nema ovo, a niko ga nije tjerao, mog’o je, ako
već nije znao, mog’o je da odćuti to sve redom.
KARADŽIĆ: E moj brate, još mu Skupština dala, a u stvari ga
naložila Skupština, rekla mu kako god ti procijeniš da ti damo,
dajemo ti ovlaštenje.
Đokanović: Aha i on se zato…
KARADŽIĆ: Znači izdaja je njegova, nije skupštinska.
Đokanović: Jest, jest. Dobro, znači u ovoj sedmici će vam ići
ono što, što je zamišljeno, je l’?
KARADŽIĆ: Da, da, ide sve svojim tokom.
Đokanović: E, u redu.
KARADŽIĆ: ‘Ajde.
Đokanović: Drago mi je što sam vas čuo, drago mi je što je u
Banja Luci prošlo lijepo.
KARADŽIĆ: Hvala, pozvani ste od, onaj dan.
Đokanović: E hvala, pri…
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Đokanović: Dovidenja.
Razgovor vođen 22. oktobra 1991. godine između Momčila
Krajišnika i Radovana Karadžića
NN osoba: Dobro veče!
KARADŽIĆ: Zdravo sine! Jel’ to Njegoš?
NN osoba: Jest!
KARADŽIĆ: Čika Radovan, kako si?
(slušalicu od malog Njegoša uzima Momčilo i nastavlja sa
Radovanom)
KARADŽIĆ: Evo stigoh prije sat vremena, oko osam i nešto.
Da!
Krajišnik: Boga ti!
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Prije nas.
KARADŽIĆ: Kad ste vi stigli?
Krajišnik: U devet boga mi stig’o ja ili pola deset.
KARADŽIĆ: Pola deset?
Krajišnik: Da!
KARADŽIĆ: Vi ste malim avionom je li ili redovnim?
Krajišnik: Nije, išli mi onim kolima!
KARADŽIĆ: A, ja kolima ste vi!
Krajišnik: Ja!
KARADŽIĆ: A ja kolima ste vi išli! Je l’?
Krajišnik: Pa ja! Čime ste vi stigli?
KARADŽIĆ: A ja sam išao avionom do Banjaluke, pa
avionom do Sarajeva!
Krajišnik: Avionom?
70
KARADŽIĆ: Da, da!
Krajišnik: E, pa, odlično, zato ste vi stigli tako rano.
KARADŽIĆ: Da, da! A ovi su tek u Doboju, Mićević i ovi
kolima našim.
Krajišnik: Ja, ja! Pa zato, ja vidim da si ti rano stig’o!
KARADŽIĆ: Aha! Šta ima novo?
Krajišnik: Pa, evo, razgovar’o sam sa Buhom i sa onim kako se
zove onaj, sa Vojom Maksimovićem, znaš.
KARADŽIĆ: Da! Šta kažu?
Krajišnik: Završili su sve, pripremili tako da sutra bi trebalo
biti kad se nađemo da bi onaj to pogledali još malo, dogovorili
se.
KARADŽIĆ: Hoćemo li u jedan’est, u deset je konferencija za
štampu pa u jedan’est.
Krajišnik: Da ti kažem, kad god, možemo u jedan’est, nije
problem.
KARADŽIĆ: Dobro!
Krajišnik: Moramo malo da vidimo, znaš, ima, moramo i te
kadrovske ovaj rješenja i sve, znaš.
KARADŽIĆ: Da, važi, važi!
Krajišnik: Uglavnom eto zadovoljni su oni, ja ne znam kakvo
je tvoje, nisi poslije ništa?
KARADŽIĆ: Jesam, sa Kadijevićem i sa Jovićem malo. Sa
Jovićem, na Jovića sam vršio pritisak tamo, neću im dat’ da
oba otvore kad, sad pričam baš Ljilji, jebem im mater oni rade
sa nama neki pos’o zajednički, a tamo postavljaju vjerska
kadrovska rješenja.
Krajišnik: Je l’ de?
KARADŽIĆ: I ne dam mu direktora televizije, mora postaviti
koga mi kažemo. Tu nema govora. Televizija Beograd je
očajna, čovječe, pa oni - pogledaj njihove emisije, rat je a oni
se zajebavaju, razumiješ.
Krajišnik: Jest!
KARADŽIĆ: I onda to onaj Bulatović dole koristi, prepričala
(zamuckuje) mi je Ljilja, kaže da je očajna, ovaj radio Sarajevo
je donijelo izvode, dva i po sata je on odgovarao na televiziji
gledaocima i sigurno je pridobio ponekog za sebe, znaš. Ali
izgleda da on ide u totalnu izdaju!
Krajišnik: Znaš šta, ja mislim da će ići na Skupštinu sa onim
svojim.
KARADŽIĆ: S onim svojim jel’ da?
Krajišnik: Da!
KARADŽIĆ: Ja ne znam hoće li sutra. Nije valjda lud, jebo ga
otac!
Krajišnik: Znaš ko mi je to rekao?
KARADŽIĆ: Ko?
Krajišnik: Onaj Feredić(?)
KARADŽIĆ: Je l’ da?
Krajišnik: Aha!
KARADŽIĆ: Onda smo mi trebali proglas prije Skupštine, u
pičku materinu.
Krajišnik: Ha?
KARADŽIĆ: Mi smo trebali proglas prije Skupštine!
Krajišnik: E, jebo mater, što ja znam. Možda on to i kaže radi
sebe, znaš.
KARADŽIĆ: Da!
Krajišnik: …ono…(zamuckuje, nerazumljivo) kao ostavka(?)
KARADŽIĆ: Ne, ne, prema ovome što je televi…. što je radio
Sarajevo prepričao, on je, on se otkinuo na tu stranu potpuno!
Krajišnik: Boga ti?
KARADŽIĆ: Boga mi! Neće to ništa valjati, ali mislim da će
pasti on.
Krajišnik: Znam, ali vidio si šta kaže onaj Risto Vukčević i
oni, ja ne znam, on je lud onda.
KARADŽIĆ: Da, ne znam, on, on je za sitne pare, on sutra
pregovara sa Tuđmanom.
Krajišnik: Ha? Ja jebem ti!
KARADŽIĆ: Njegovi pregovaraju sa Tuđmanom oko Prevlake
i on hoće za sitne pare da proda sve, al’ narod mu to neće dat’.
On hoće, rek’o na televiziji, da će da povuče rezerviste.
Krajišnik: Ha?
KARADŽIĆ: Rek’o na televiziji da će da povuče rezerviste.
Krajišnik: Da će povuć’ rezerviste?
KARADŽIĆ: Da! Pa, on nema to pravo, to nije njegova stvar
uopšte.
Krajišnik: Šta mu je, jebo majku?
KARADŽIĆ: Nema on to pravo, njemu (zamuckuje) ovaj
mora Kadijević da, da zaprijeti, on to ne smije da pipne,
rezerviste.
Krajišnik: Ma, znaš šta mogu ti reći, da je onaj Kostić, o
stvarno…
KARADŽIĆ: P pr… (zamuckuje)
Krajišnik: …(pričaju uglas) rek’o!
KARADŽIĆ: Prva liga, prva liga!
Krajišnik: Ja ne znam (obraća se nekome ko je u prostoriji s
njim), zašto je ono Jović prema njemu rezervu im’o prvi put,
al’ on je stvarno, čak i ovoga vadio i…
KARADŽIĆ: Da, da! Ja mislim da je dobro postupio!
Krajišnik: Znaš da je stvarno dole (?) i ja sam zadovoljan sa
onim, samo jebi ga, mora čovjek biti ozbiljan, radi toga što je
ozbiljna situacija.
KARADŽIĆ: Ma, ne, da ti kažem, mi ćemo čekat’ samo da
vidimo kakav je ovaj petak. Posle ovog petka mi radimo svoj
pos’o. Ja sam s Kadijevićem gore sjedio malo, i mi radimo
svoj pos’o.
Krajišnik: Da!
KARADŽIĆ: Nema više nikakvog, nemamo mi nikakvog
razloga da se zajebavamo.
Krajišnik: Slušaj molim te,
KARADŽIĆ: Molim?
Krajišnik: Ovaj, moram sutra s tobom, napomeni mi samo
nešto ovaj, imam jedan razgovor, danas sam nešto, evo baš
zvao… onaj čovjek dole znaš, znaš, što smo ono kod njega bili,
sjećaš se ono, onaj što ima bradu. Onde u nas do... Reljevu.
KARADŽIĆ: Aha!
Krajišnik: Pa, nešto mi je rek’o da, da s tobom porazgovaram
pa kad sutra se vidimo, napomeni mi samo, ako sjetiš se ti, a i
ja ću se sjetit!
KARADŽIĆ: Dobro, dobro! U odnosu na koga je to?
Krajišnik: Nešto na tebe, al’ nešto da se dogovorimo, nešto,
ništa nije strašno, treba da se dogovori, znaš?
KARADŽIĆ: Aha, dobro!
Krajišnik: Pa, da, dogovor!
KARADŽIĆ: Dobro, važi!
Krajišnik: …Da ti kažem, sutra ujutro ću ja imati nekih malo
razgovora ovaj, a poslali su poziv i ovim svim drugim
poslanicima, pa Kalinić me maloprije pita. Ja kažem: ti sad
nemaš drugog izlaza nego da moraš ići tamo. Pa on se slaže, pa
vidit’ ćemo.
KARADŽIĆ: ‘Oće i oni, ‘oće oni biti članovi Skupštine?
Hoće!
Krajišnik: Ha? Odluči (?) se ako neće, nek’ idu u p…
KARADŽIĆ: Da, da! Trebalo bi da budu članovi Skupštine! A
onda moramo da da utv…(zamuckuje) utvrdimo kvorum, znaš.
71
Krajišnik: Ja?
KARADŽIĆ: Moramo da utvrdimo kvorum, kad bi dobili 81,
bila bi velika stvar!
Krajišnik: Šta?
KARADŽIĆ: Kad bi dobili 81 bila bi velika stvar!
Krajišnik: Ne razumijem!
KARADŽIĆ: 81 kad bi dobili!
Krajišnik: Ja, ja, ja! To je to!
KARADŽIĆ: Mi imali bismo i opoziciju i sve.
Krajišnik: Ja, ali eto vidit ćemo! Ja se nadam da hoćemo. Sutra
ćemo se malo, znaš, aktivirat’ da vidimo to i gotovo.
KARADŽIĆ: Važi!
Krajišnik: Ajde… Nek’ si stig’o pa ćemo se čut’.
KARADŽIĆ: Ajde važi!
Krajišnik: Eto!
Razgovor vođen 29. oktobra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
Karadžići: Dobar veče.
Milošević: E, zdravo.
KARADŽIĆ: Jeste li umorni?
Milošević: Evo, ovdje tvojih prijatelja.
KARADŽIĆ: Iz Krajine je l’?
Milošević: Komšija itd.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Evo tu su, imamo priču ugodnu.
KARADŽIĆ: A fino. Kako je danas bilo?
Milošević: Pa pravo da ti kažem sve sam im rek’o što sam
im’o da im kažem, reko’ sam im da mene nikakvo ubeđivanje
ne zanima, mene interesuje njihov odgovor. Oni mogu da
urade kako god hoće, nas interesuje jesmo li mi zajedno ili
nismo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Samo taj me odgovor interesuje, a onda od njega
zavisi sve drugo.
KARADŽIĆ: Šta su rekli?
Milošević: Pa oni su ostavili još da razgovaraju samo, ostali su
Bora, Branko, pa tu su i oni, ja samo došao ovde jer su me ovi
dugo čekali, Krajišnici, i nisam hteo da ih ostavljam tako dugo.
Došao sam ja ovde pre jedan sat.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Tako da...
KARADŽIĆ: A dugo ste bili onda zajedno.
Milošević: Mi smo bili pet sati, pet sati rezgovarali. Ja sam
rek’o ako za pet sati nismo se razjasnili, sigurno nećemo ni za
narednih pedeset pet.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: To me, slobodno je da se pita, mene interesuje
odgovor, a argumente smo čuli sve, i sve je svakome jasno, i
da niko ne može da se izgovara da mu nešto nije jasno. Eto.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ostao je Bora s njima i Bakonja. Kosta je tu i ovi su
naši, s kojima ste vi ovde kod mene razgovarali svojevremeno,
ostati njih dvojica tu...
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: ...da razgovaraju, tako da...
KARADŽIĆ: Pa jesu li oni normalni, jebem im sunce? Pa oni
nisu...
Milošević: Ma kakvi, pa znaš kako skaču u oči ovim vašim
sagovornicima od prošli put ovde.
KARADŽIĆ: Je l’ da?!
Milošević: Ih, kakvi, imaju primedbe.
KARADŽIĆ: Je l’ da, imaju primjedbe?
Milošević: Da, to, ja sam im rek’o nemojte zajebavati, ako
ćemo da idemo zajedno onda ćemo slabosti da otklanjamo, a
ako hoćemo da se svađamo, lako je naći i grđe argumente od
tih važih primedbi.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Samo onda da znamo gde je ko.
KARADŽIĆ: Da, da. Imate li utisak šta će da, ovaj, odluče?
Milošević: Ja mislim da je njima jasno da direktan sukob sa
nama njih potpuno obara. I oni sad u stvari nastoje da s nama
ne budu u sukobu, a da...
KARADŽIĆ: A da, a da rade protiv nas.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa ja to ne bi dao više njima, ja bi im... ja
im ne bi dao.
Milošević: Oni moraju sad da se izuju i to je činjenica.
KARADŽIĆ: Da, da se, da izađu iz skloništa jer oni su...
pokušavaju nas da umire, a rade protiv nas.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ja sam lepo to njima objasnio.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: To je čisto sve i vrlo smo čisto (?) objasnili.
KARADŽIĆ: A hoće li, kako će postupiti?
Milošević: Ne znam, videćemo, očigledno su preuzeli neki
ozbiljnu obavezu.
KARADŽIĆ: Aha. Da, da. Da, da.
Milošević: Jedno, meni je potpuno jasno, čim oni tako drsko sa
ovim ljudima razgovaraju. S nama se ponašaju krajnje
korektno, nastoje da budu vrlo ljubazni, ali sa ovim ljudima
razgovaraju vrlo drsko.
KARADŽIĆ: Da, da, mislim da mi nemamo...
Milošević: Taj drski razgovor s njima je meni indikator vrlo
nepovoljan, za nepovoljan...
KARADŽIĆ: Da, da, ovaj, neka, onda ć... onda treba ostaviti
nama, mi ćemo da krenemo na to.
Milošević: To da vidimo, reče mi Bora, šta su konačno... ja
sam im predložio da oni amandmaniraju ovaj...
KARADŽIĆ: Papir.
Milošević: Papir, oni da ga amandmaniraju.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I, sad ne mogu da ti to sve objašnjavam, jer, jer nisi
ti na sigurnom telefonu.
KARADŽIĆ: Dobro, a molim vas, a ne bi trebalo odustati od
onih arbitražnih, od arbitraže.
Milošević: Ne, nikako, mi naprotiv forsiramo da dođe do, do
arbitraže.
KARADŽIĆ: I treba, u, vrijeme treba da se radi dosta na tome
papiru i, i, ovaj, u vrijeme jer nešto je vrijeme njima ima neki
vrlo važan faktor, a arbitražu oni izbjegavaju jer će, jer bi
evropski pravnici morali da kažu ono šta... to ovaj, a ova
dvojica sagovornika naših su vrlo važni što oni na njih galame,
vrlo su važni, važno je da... šta oni priznaju i koji, koji organ
oni priznaju, to je vrlo bitno.
Milošević: Ja, ja, ja!
KARADŽIĆ: Jer će to ipak biti bitno. Vjerujete vi meni, ne
mogu oni nikakvu ovu, nikakve sankcije provesti. Nikakve
72
sankcije, oni mogu samo na političkom planu da ih progla. .
.(prekida ga)
Milošević: Sprovedu sankcije, pa izdržat ćemo, sve smo
izdržali, izdržat...
KARADŽIĆ: Idemo u narod i da kažemo, narode hljeba i vode
ćete jesti ili ćete ili recite da li hoćete da budete kmetovi ili
hoćete da budete narod. Ja mislim da to je, da je to alternativa.
Da mi narodu kažemo da izađemo pred narod i da kažemo i u
Skupštinu i pred narod da kažemo, nas stavljaju pred takav i
takav zid, hoće da nam, dvjesto godina borbe za slobodu i
domovinu, otadžbinu da nam unište ultimatumima, hoćete li da
prihvatimo ultimatume ili nećemo da prihvatimo. I vidjet ćete
kakav će odgovor biti. Ne može Evropa to da provede. Ona ne
može to ništa da provede, krenut će talas simpatija za nas u
samoj Evropi. Mnoge stvari će se probuditi i postat će jasne i
ja mislim da mi ne smijemo nipošto, a ovu dvojicu prepustite
nama, ako oni krenu otvoreno, mi ćemo da, da krenemo
otvoreno, odavde.
Milošević: Ne smiju oni otvoreno, oni će da se to stalno s
nama pogađaju i to. Ali vidit ćemo kako će da stvar teče dalje i
vidit ću konačan rezultat današnjeg sastanka. Mada su oni već
pokazali neko razumevanje, jer su videli da mi nećemo da
prihvatimo nerešenu situaciju, kao videt ćemo i razmotrit
ćemo. Nego hoćemo odgovor.
KARADŽIĆ: Da, da! Ma oni dole loše stoje ako samo ako
mrdnu, oni vrlo loše stoje dole, vjerujte mi. Ja znam moja
braća žive dole. I ja sam odozdo, oni dole stoje loše, oni to ne
mogu dole da, da brane i da provedu, jer su se ustaše
crnogorske svrstale iza njih sada.
Milošević: Pa, samo su se ustaše i svrstale o glavnoj ideji, a ovi
drugi dobronamernici su se svrstali zato što misle da je to neki
dogovor.
KARADŽIĆ: Je, da neka, da je neka igra, da, i da vi stojite iza
toga.
Milošević: Oni to veruju, oni, da to može da bude drugačije…
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Ne mogu da veruju ljudi. Pa mene pitaju, šta... u,
dobro, jeste se vi dogovorili, šta je to iza toga?
KARADŽIĆ: Da, da! Ma kakvi, nema govora. Ma davno je
meni, prije dva mjeseca Krajišnik govorio, neka Skupštine,
nek’ proglase ujedinjenje. Pa ja kažem pa to je proglašeno
davno, 18-te godine, nema tu više šta da se proglašava, ali on
je bio u pravu. Da su Skupštine donijele odluku oni ne bi imali
manevarski prostor više. Mada imaju, to su bezočni ljudi. Oni
su usvojili Beogradsku inicijativu. Tu sad više.
Milošević: Usvojili (?).
KARADŽIĆ: Ali ništa, isto kao Izetbegović. Ne možete s njim
ništa dogovoriti. Što god uradi on…
Milošević: Ovi naši nisu, nisu k’o ovaj.
KARADŽIĆ: Ma jesu! Čim on krene tim putem, jeste isto. Sve
je to isto. A mi, Nikola se sa vama nije čuo. Je l?
Milošević: Ne!
KARADŽIĆ: Aha, dobro! On će biti tamo u Forin Ofisu i
pokušat će, a izgleda da iz Bosne mnogi navaljuju na Forin
Ofis, to su mi rekli neki ljudi, ali eto, on je primljen, mislim
biće primljen i biće neke koristi od toga.
Milošević: Pa ja se nadam, on, on ume lepo da argumentuje u
razgovorima.
KARADŽIĆ: Da, da dobro! Čut’ ćemo se kasnije.
Milošević: Čujemo se!
KARADŽIĆ: Treba Jovica da nam nešto dadne da možemo
da...
Milošević: E, rek’o mi je, samo treba da dođe do tebe i treba,
ja ću ti poslati u koverti, jedan broj.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: E!
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Važi.
Razgovor vođen 29. oktobra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Halo.
KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče.
Milošević: E, zdravo.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Evo, dobro sam. Baš razgovaram sa Kostom i
Vladanom jer, ovi će doći danas popodne, jer je sutra u Parizu
sastanak sa predstavnicima Krajina. A mi sad gledamo s kim, s
čim oni sutra da idu u taj Hag.
KARADŽIĆ: A jesu li došli oni tu?
Milošević: Oni će doći danas popodne.
KARADŽIĆ: A dobro, hoće li ići u Pariz?
Milošević: Hoće, kako da ne.
KARADŽIĆ: Pa, nek’ ide… ma, ne znam ja. Ovaj Babić je
budala jedna.
Milošević: Šta je rek’o?
KARADŽIĆ: Pa, ne znam. Evo već prošli put nije otiš’o, je li?
Milošević: A, prošli put nije, a sad kobajagi hoće. Videćemo.
KARADŽIĆ: Pa mislim da se njemu tamo ljulja. Mislim da
on... mi možemo naći tamo čoveka koji će da radi kako treba,
ako on neće.
Milošević: Da. Malo vremena imamo da...
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Raščišćavamo, u ovom trenutku. A, treba da vidimo
s njim. Ove četiri tačke oni forsiraju. Ako to prihvate, te četiri
tačke, onda je nama situacija mnogo lakša, naravno.
KARADŽIĆ: Dobro. A šta bismo s Bosnom, onda?
Milošević: Ma, Bosna bi morala da se posebno rešava. Tu
nema govora. Ja ne znam šta je tebi Alija sad nudio...
KARADŽIĆ: Ništa. Alija nudi...
Milošević: Jesi li na telefonu na kome možeš da razgovaraš, ili
na kome ne možeš?
KARADŽIĆ: Ne može, ali... mislim da ne može, ali ovoliko
može. Ne. On hoće da prevari. Znam ja njega. Nema tu
nikakvih... nema oko toga s njim razgovara. On pokušava da to
da, mi možemo da pravimo zajedno referendum. Ali da to bude
referendum naroda. Mi, ja ću to njemu predložiti.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ali, ovaj, mi idemo sa s...
Milošević: Jeste vi onaj dan potpisali onaj papir što smo mi
razgovarali?
KARADŽIĆ: Ne, ne. Jer, on nije htio. On nije htio tako da
potpiše, htio da me prevari.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: O... mi imamo to u Skupštini, tu odluku
donesenu, skupštinsku. Pa je on to prenebreg’o.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Prema tome... nema tu, nego, nešto sam drugo
mislio, predsjedniče. Prvo, možemo li mi da idemo sa... da
formiramo neki predlog, novi za Hag?
73
Milošević: Pa, evo šta misle Kosta i Vladan, pošto oni tamo
učestvuju sve vreme. Oni misle da je najpametnije da mi
postojeći njihov papir, da ne bi... jer, oni jednostavno kad im
da nov drugi papir, oni ga odbace.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Da njihov postojeći papir amandmanski pročistimo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Jednostavno, da unesu naše promene, kako, kakav
bi papir za nas mog’o da bude prihvatljiv.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Eto. To je to. To će oni danas, u toku dana da, da
urade.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Iz ovoga što mi oni kažu, oni su sad upoređivali
lzetbegovića i Gligorova na poslednjem Hagu.
KARADŽIĆ: Ja.
Milošević: Izgleda da, kad je reč o ekonomskom delu, da i
Bosna i Makedonija tu može da prihvati potpuno naš koncept.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Izgleda.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: E, sada, ako reše u ovom političkom delu
amandmanski da se oni koji žele da ostanu mogu da ostanu, a
oni za koji neće da ostanu nego hoće da izađu, za njih važi
nekakva šema koju su ovi predlagali.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: I što se prihvati, takođe, kao, kao varijanta i kao
formula za rešenje onda je to veliki napredak.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Međutim, videćemo kako će oni na to da reaguju.
KARADŽIĆ: Da. Ma, znate šta sam ja... imam 2-3, 3-4 ideje.
Prva bi... prvo je neko moje razmišljanje, da li bi bilo mjesta i
vremena da vi skoknete do Vašingtona?
Milošević: Ma, nema šanse tamo da se razgovara sa
odgovarajućim ljudima.
KARADŽIĆ: Nema, je li? Što...
Milošević: Ma kakvi, to...
KARADŽIĆ: Druga ideja je bila da, ovaj, se pravi ono
koordinaciono tijelo. Mi bi morali da pravimo neko tijelo koje
će da, da... jer, mislim da može i da propadne ovaj Hag. Pa,
šta. Nije… mi možemo da se odupremo, ja mislim...
Milošević: Da ti kažem nešto, neka vrsta koordinacionog tela,
ipak, postoji. Kad sedimo i razgovaramo ovde, to je neko
koordinaciono telo.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Nema tu... nema tu nekih...
KARADŽIĆ: Hoće li Crnogorci povući ko... Branka? Neće?
Milošević: Pa ne znam da li će ga povući. Mi danas imamo s
njima razgovor, sad u dvanaest sati.
KARADŽIĆ: Sa Crnogorcima?
Milošević: Jeste. Oni su tražili da razgovaramo, ali ja se ne
nadam tome. Ja nisam bio tome sklon, uopšte sada tom
razgovoru, međutim, Branko je zapeo da svakako napravimo
taj razgovor.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: I ja ne znam šta će oni da urade. Ali, video si da,
kako je reagovao de Mikelis!?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević:A ovaj ga demantuje time što ovako platonski
izvjavljuje kako je Srbija im bliža od Italije.
KARADŽIĆ: Da, da. Ma ne, to je...
Milošević: I čak su prihvatili haški dokument.
KARADŽIĆ: Da. Da. Ovaj...
Milošević: Ovi su nam, video si, dali ultimatum, ako ne
prihvatimo do petog, onda idu na sankcije prema... protiv nas.
KARADŽIĆ: A je li misle da će primijeniti sankcije.
Milošević: Pa, verovatno hoće. A, šta možemo da radimo? Ne
možemo njima da naredimo da ne primene sankcije.
KARADŽIĆ: Da. Ali, ne možemo da prihvatimo ovo njihovo,
je li?
Milošević: Ja mislim da ne možemo.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ja mislim da ne možemo. Jednostavno, prihvatanje
tog njihovog papira je potpuno, da pravo kažem...
KARADŽIĆ: Uništenje srpskog naroda, tu nema...
Milošević: Jeste. To je stvar koju mi ne možemo da
prihvatimo.
KARADŽIĆ: Ja ne znam da li, da, da, da li bi dobro... ja
mislim da možda ne bi loše bilo, to je jedna od te 3-4 ideje, da
se malo možda obratimo narodu. Da, da krenemo u narod da...
Milošević: Ne dobijamo ništa, mislim, time zaista ne dobijamo
ništa... mislim, treba da vidimo šta s njima možemo da
postignemo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ja mislim da... ako oni prihvate ovaj status Krajina,
da onda se ostavlja jedan značajan prostor za sva druga
rešenja.
KARADŽIĆ: Da. Da. Da. Dobro.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Tako otvaraš značajan prostor za sva druga
rešenja. I onda bi morali da vidimo na koji način bi se
dogovorili oko Bosne. Ja sam sa Alijom malo razgovarao i sad
da mu kažem…
Milošević: Da…
KARADŽIĆ: Ako se vama učini da ste eksproprisani kao
republika BiH onda možete da pokrenete i da Ustavom
regulišemo taj mehanizam, to onda koji narod ima pravo i kako
da svoj status reguliše.
Milošević: Nismo Bog zna šta upotrebljavali, ali pošto je on
bio sklon ideji da se tu vrši neko raščišćavanje vaših
međusobnih odnosa, ja sam mu rekao zašto vi ne idete sa
varijantom da idemo u jugoslovensku zajedničku državu, a da
Bosna može da kaže da on sa nekom dozom može da pokrene
pitanje svoga otcepljenja koje niko ne može da... dovede u
pitanje, s tim da u tom trenutku ako se znači vama jer to vama
odmah sigurnost da niko ne može da vas eksploatiše.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Prema tome, zašto bi to radili odmah kad to uvek
možete da uradite jer to se kaže i razvesti se čovek može uvek.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Prema tome da vidimo, da probamo kako bi
izgledao jedan normalan zajednički život s vašim pravom da
izađete kad god vam odgovara i pravom naravno Srba u BiH u
toj situaciji i u tom slučaju dajete na odgovarajući način, da
definišu njihov interes.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Znaš, tako da u stvari ono što bi on mog’o u ovom
trenutku da traži stoji mu uvek kao otvorena mogućnost u
situaciji koju eventualno proceni da mu ta država ne odgovara.
KARADŽIĆ: Da, da, ja mislim da on neće na to da ide, mislim
da je jedina šansa, mislim da treba Evropi, ne znam da li će
74
Bosna biti sada petog, na, na dnevnom redu, ali se vjerovatno
mora.
Milošević: Ovo što bi, ako bi, što bi, ako bi se prihvatio Hag.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Tu nema govora, u četerdeset opština Srbi ne bi
prihvatili nikakvu vlast BiH i sve bi se snage okrenule u tom
pravcu, u pravcu da se suprostave i da, i to bi bilo, to bi bilo
kao u Hrvatskoj, i još gore nego u Hrvatskoj. Prema tome, tu
mi nemamo…
KARADŽIĆ: …pominjati, sasvim je sigurno da bi takvo
rešenje dovelo do dugotrajnog građanskog rata. Jeste.
Milošević: Ne bi, ja mislim da bi to bilo, pošto je odnos snaga
neuporedivo povoljniji, da bi to bilo mnogo bolje rešenje nego
u Hrvatskoj.
KARADŽIĆ: Pa bi bolje rešenje bilo, ali ne bismo im dopustili
da, da, ovaj, nigdje, to bi onda...
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tu, to, nema, oni tamo nesretnici nemaju čak ni
četerdeset opština i toliko. Nego znaš kako ti je, oni su, oni su
rasparčani u te dve Krajine, tu ne živi ni polovina Srba u
Hrvatskoj.
Milošević: …
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Milošević: Tako da se to svodi na par stotina hiljada u
Hrvatskoj.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Da, da. Ovo što se može na određen način da
artikuliše ostalo...
KARADŽIĆ: Ne, mislim ja, ja se nadam da oni znaju da ta
Bosna također nije, nije tako jednostavno, jednostavno
rješenje.
Milošević: Oni sada insistiraju na ovom svom rešenju i, što se
kaže, iako nisu rekli uzmi ili ostavi, oni idu po tome da to
uzmu ili ostave.
KARADŽIĆ: Da, ali dobro, predsjedniče, ja mislim da mi
idemo nakon toga onda se obratimo narodu da se spremi na
dugotrajnu patnju, ali da, da nema ništa od toga, mislim ne
smijemo mi to prihvatiti, to je katastrofa, propast potpuna. A
jesu li prihvatili da se specijalni status odnosi samo tamo na
Hr...
Milošević: Aha. Ništa od toga nisu prihvatili, oni su za sada na
onom svom papiru gdje su ga malo poboljšali, gdje su dodali
međunarodnu kontrolu i demilitarizaciju tako da od svega su
oni po malo uzeli, ali ništa nisu konačno prihvatili. Pred nama
sutra je taj razgovor sa Vajnensom.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Sutra je taj razgovor sa Vajnensom u Parizu, a
prekosutra bi Vajnens došao ovamo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Pa bismo vidjeli u kom pravcu dalje, a shvatio sam
iz ove informacije koju su mi dali iz njegovog štaba da on
namerava da posle toga ode u Bosnu.
KARADŽIĆ Aha.
Milošević: I onda bi ja njemu predložio sutra, ne sutra nego
prekosutra kad dođe pa da on sedne i sa vama i porazgovara.
KARADŽIĆ: Pa, da, jedan put je bio, al’ je samo tada bio oko
posmatrača, sada bismo mi predočili...
Milošević: Sad bi trebo’ da vidi silinu stvari. Da.
KARADŽIĆ: Prema tome, da mi idemo na taj jedan
amandmanski prilaz njihovom dokumentu da predložimo šta
mi, kako mi gledamo na te stvari.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: I onda da vidimo paralelno koliko će evoluirati u
pogledu statusa Krajina i zavisno od toga da…
vidimo šta onda može i kako da se nastavi rasprava.
Milošević: Da. Jer ako se prihvati amandmanski prilaz onda su
uslovi mnogo bolji.
KARADŽIĆ: Da, onda se nastavlja rad, ako se ne nastavi rad
onda mi moramo stvoriti tijelo jedno koje će da predstavi...
Milošević: Mora da se nastavi rad, mora da se nastavi rad.
Videćemo šta je, oni hoće da zbrze i hoće da to, evo idu prema
Savetu bezbednosti da nam zavede sankcije protiv Srbije itd.
KARADŽIĆ: Da. Možda bi neku međunarodnu aktivnost do
petog trebalo uraditi. A da li ovi ugovori Rapalo i London
imaju neke veze?
Milošević: Pa ja mislim da nemaju, ali zamolit ću Vladana.
Evo, tu je i on i Kosta, neka sednu i to u papirima neka vide
kako to može. Ja mislim da London obuhvata i Makedoniju.
KARADŽIĆ: Pa, dobro, može se revidirati London.
Milošević: Mhm, to, to bi onda oni protumačili kao naše
pretenzije na Makedoniju, doduše.
KARADŽIĆ: Pa, dobro, ali da osnova neka da se tu sačuva
možemo da revidiramo Londonski ugovor, nije problem.
Milošević: Evo pogledat ćemo sad šta tu, šta tu kaže...
KARADŽIĆ: Važno je da idemo dalje u posao, ako ne bude
predsjedniče, ja mislim moramo stvoriti tijelo koje će da
ostatak zemlje predstavlja i da njime upravlja.
Milošević: Pa mi imamo ovo Predsedništvo, ali opasnost je da
ga Crnogorci sada razbiju, a to bi više voleli.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ili jednostavno mogu ovoga da smene i da kažu
nema više Predsedništva.
KARADŽIĆ: A dobro, ima i Bosanci, napravit ćemo mi tijelo,
novo tijelo potpuno.
Milošević: Pa to ti telo neće niko da prizna.
KARADŽIĆ: Pa nek’ ga prizna...
Milošević: Ovo, koliko-toliko znaš. Evo sad ambasadori
predaju akreditive, ovo-ono, radi znači ipak, to Predsedništvo
nekako funkcioniše.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Međutim, ako Crnogorci iz njega izađu, onda su
nam podmetnuli takvu minu da to Predsedništvo više neće
imati legitimitet, čak ni formalin, znaš?
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ovaj formalni ono ima po Ustavu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: ...ali ja mislim da oni neće to da urade, nisu valjda
tolike budale.
KARADŽIĆ: Pa, treba vidjeti, ali ako ne bude onda važno je
da sluša, da slušaju snage unutrašnje, a ako ne bude treba
stvarati novo tijelo koje će da...
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Možemo da ih imamo uz sebe protiv sebe.
Milošević: Ma, znam, ali mi moramo da raščistimo tu stvar sa,
sa Crnom Gorom.
KARADŽIĆ: Da, da čekajte, znači oni su u jedan kod vas, je l’
tako?
Milošević: Ne, oni su u dvanaest.
KARADŽIĆ: A Nikola je posle toga, je l’ tako?
Milošević: Ja ne znam kada će doći.
KARADŽIĆ: Ja mislim da će on oko jedan sat.
Milošević: Dobro, lako je to.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Mogu li ja onda vas zvati ponovo
danas?
75
Milošević: Uradit ću ja sve to, a evo, u tom pravcu ćemo da
radimo.
KARADŽIĆ: Dobro. Hoćemo li se čuti, ja onda mogu vas
zvati opet?
Milošević: Svakako, svakako.
KARADŽIĆ: Dobro, predsjedniče. Pozdravite tamo ljude.
Milošević: Zovi poslije tri.
Razgovor vođen 31. oktobra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Vitomira Žepinića
Žepinić: Kako ste?
KARADŽIĆ: Evo jedem grožđe neko, čujem da ste me zvali,
pa da se još čujemo.
Žepinić: E bio sam kući i ja, ovo dva-tri dana pokušavam onaj,
da, da vidimo ima li šanse da kavu negdje popijemo, malo da
se vidimo. Sutra smo nas dvojica namjeravali otići malo do
Krajine.
KARADŽIĆ: Ko?
Žepinić: Aa, Simović i ja.
KARADŽIĆ: Gdje ste namjeravali otići?
Žepinić: U Krajinu tamo.
KARADŽIĆ: Aha.
Žepinić: Ma imamo nekih stvari koje hoćemo da odradimo,
onaj...
KARADŽIĆ: Aha.
Žepinić: Pa ne znam gdje ste vi sutra?
KARADŽIĆ: Sutra sam...
Žepinić: Prije podne...?
KARADŽIĆ: Sutra sam na klinici, pa onda sam u
Predsjedništvu, imam Vajnensa u pola jedanaest.
Žepinić: Da.
KARADŽIĆ: Pa možemo, mogli bismo onda nakon toga
Vajnensa, možda.
Žepinić: Važi. Važi, evo ja ću se sa Miodragom ujutro
dogovorit pa da se onaj, vidimo.
KARADŽIĆ: U, u kabinetu Nikole Koljevića bi možda mogli
da...?
Žepinić: Kad se vraća on?
KARADŽIĆ: Ali, kabinet je tamo, nije problem.
Žepinić: Ama, ama, odvez’o mi je auto, ubiću ga.
KARADŽIĆ: Ko? Nikola?
Žepinić: Ma ja.
KARADŽIĆ: A gdje je odvez’o?
Žepinić: Ma dao sam im auto, jer su…
KARADŽIĆ: A, ee, onda je, o, a to je na aerodromu?
Žepinić: U Beogradu, na aerodromu, da.
KARADŽIĆ: Na aerodromu, on je u Beogradu. Vratiće se on,
ja mislim, sutra ili prekosutra.
Žepinić: Ma nema problema.
KARADŽIĆ: On je dobro, on je tamo u Engleskoj, obaviće
važan posao.
Žepinić: Da znam, rek’o je on. Čuo sam se ja s njim prije nego
što će otići.
KARADŽIĆ: Je li sve ono drugo ide u redu? Ide?
Žepinić: Ide, ide, sve.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro.
Žepinić: Po mom...
KARADŽIĆ: Ono s Acom ide u redu?
Žepinić: Bez ikakvih pro..., ma ja sam danas, večeras sam
malo i sa Sifetom (ili Fikretom) razgovar’o. Ovaj se previše
okomio.
KARADŽIĆ: Ko?
Žepinić: Aaa, Fi..., ovaj Pepi, Kljujić.
KARADŽIĆ: Na koga?
Žepinić: Na Aliju, vidim...
KARADŽIĆ: Na Aliju?
Žepinić: Ja.
KARADŽIĆ: Ali kojega?
Žepinić: Delimustafića.
KARADŽIĆ: Što?
Žepinić: Za armiju ovo…
KARADŽIĆ: Što?
Žepinić: Za armiju.
KARADŽIĆ: Aha.
Žepinić: Ovo što smo uradili.
KARADŽIĆ: Aha.
Žepinić: Mene ne smije, onaj, jer, imam ja adute u rukama
protiv njega...
KARADŽIĆ: Dobro, a Alija neka mene ne olajava, jer sam ja
njemu napravio prolaz u vojsci, nek’ ne pravi gluposti.
Žepinić: Ne, ne, nije, nije to on onaj...
KARADŽIĆ: Ne, budalaštine pravi, oni meni sve kažu.
Žepinić: Tako da, onaj, rek’o sam ja večeras Sifetu (ili Fikretu)
de ti malo, rekoh, njega primiri, jer, reci mu da bi se mog’o i ja
oglasit, a onda neće valjat. Pa je reko Sifet (Fikret) da će ujutru
s njim razgovarat.
KARADŽIĆ: Aha, dobro. Znači, ja sam ovako, ja sutra sam,
ovaj iz kabineta Koljevićevog ja vas zovem...
Žepinić: E važi.
KARADŽIĆ: A gdje... vi, vi ćete bit’ kući je l’ tako da... ovo
na poslu?!
Žepinić: Na poslu.
KARADŽIĆ: U stvari ja ću se javit Simoviću, pa nek’ on vas
nađe.
Žepinić: E valja. Dogovoreno.
KARADŽIĆ: A vi ćete biti sa Simovićem u vezi, od pola
jedanaest, pa dalje.
Žepinić: Važi.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Žepinić: Dobro.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Žepinić: Živio.
Razgovor vođen 1. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Hteo sam da ti skrenem pažnju, meni je kasno ovaj,
palo na pamet da on ustvari jednostavno ne razume ovu ideju
plasiranja islamske države. Zato što je razumeo da bi oni hteli
da odvoje taj deo.
KARADŽIĆ: Aha!
Milošević: Jednostavno, vrteo sam film, analizirao sam kako
da on to ne shvata kad sam mu izneo mnogo činjenica i onda
mi je upalila sijalica, da je on u stvari shvatio pošto sam mu
pokazivao i onu kartu i ono sve.
KARADŽIĆ: Da!
76
Milošević: On je shvatio verovatno da mu ja objašnjavam kako
oni to hoće pa da odvoje taj deo, a nije shvatio glavnu stvar i
hoće celo to da...
KARADŽIĆ: Da, da! Pa da, dobro, odlično! Onda ću to ja
njemu da objasnim.
Milošević: Onda je (govore uglas) jako važno da mu objasniš o
čemu se radi.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Znaš, ti ćeš mu to naj... objasniti, jer dobro, ja sam
to pominj’o…
KARADŽIĆ: Ma ja ću njemu da pokažem bez (zamuckuje) od
jedan’est koma nešto posto ovaj, stopu nataliteta u koji se oni
uzdaju i ministarstvo koje su formirali da uvezu Turke u
Bosnu.
Milošević: Da, da! Da, da!
KARADŽIĆ: I tu... to ministarstvo će njih kompromitovati
strašno. Oni su doneli odluku da formiraju to ministarstvo, i to
toliko motiviše Srbe, a s druge strane njihove namjere
pokazuje koje su osvajačke u stvari.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tako da ću ja to njemu, pomjereno je nešto na
11,15, valjda mu treba više vremena sa ovim drugima.
Milošević: I ja mislim da, da se on još uvek kod Kadijevića(?)
KARADŽIĆ: A, gore, je l?
Milošević: Ma da! Mislim da je on, još završava razgovor kod
njega. On je sinoć mislio da završi to, pa…
KARADŽIĆ: Aha!
Milošević: Jutros. Ja jutros kad sam proš’o pored ovoga
SSNO-a vidim njihovu kolonu kola, znaš sa njihovom
zastavom.
KARADŽIĆ: Znači, još su tamo!
Milošević: Mora da je on tamo, jer je on sinoć kad je otišao od
mene, tada sam se ja čuo sa tobom.
KARADŽIĆ: Mm…
Milošević: To je bilo kasno.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: A onda je, onda je verovatno s njim razgovarao
malo duže, pa nije mog’o da se sporazume, pa su se dogovorili
možda da se vide jutros, verovatno. Čut ću ja to.
KARADŽIĆ: A mogli bismo biti u velikoj prednosti kad
bismo znali zašto se Evropa žuri.
Milošević: A ima više razloga.
KARADŽIĆ: To bi nam bilo vrlo važno.
Milošević: Ima više razloga od ličnih Vandenbrukovih, jer on
ide sa funkcije pa dolazi Portugalac, znaš?
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Od tih, od tih, do, do ipak jasnih razloga da vreme
više ne radi za njih, jer oni su napravili ovaj udar medijskim,
znaš, sredstvima, falš udar...
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Polako se to raščišćava, evo na primer juče ona
jedna izjava Gorbačova vrlo pozitivno.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Vrlo pozitivno ne kladi se sa Francuzima, prvi put
pazi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ovaj prvi put.
KARADŽIĆ: U odnosu na nas...
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To moram da vidim u novinama. To je vrlo
važno. Mi imamo dobrih vijesti iz komisija, kažu da…
Milošević: Kaži ti njemu, kaži ti njemu: molim vas, ovaj, vi
kažete svi su za to, evo Gorbačov je, pazi šta je rek’o
Gorbačov. Ovaj, rekao je da je ukidanje Jugoslovaije,
jugoslovenske federacije neodgovorno, neodgovoran prilaz.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Ja se držim, da podržimo Jugosbaviju, u suprotnom
da li nam treba takva nova Evropa sa toliko patnje, rekao je
sovjetski predsednik.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Zatim, zamerka francuskim stavovima.
KARADŽIĆ: Aha, odlično!
Milošević: I sad pazi, evo, evo TINERA... ti bre ne čitaš nikad
novine. Prekor Evropi i kaže Gorbačov…
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: …da je izjavio da ne treba otpisati jugoslovensku
federaciju.
KARADŽIĆ: Aha, aha!
Milošević: Jer reći da Jugoslavija više ne postoji predstavlja
površan i neodgovoran pristup.
KARADŽIĆ: Odlično, odlično.
Milošević: A zamisli, a to je Hag.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: . . .oslavija. To je dobro, naravno neće ovi, neće ovi
da to sve kažu. A ima na prvoj strani moj susret sa Dejnasom,
najveći je naslov, odbijamo ultimatume, to što sam rek’o.
KARADŽIĆ: To je dobro za narod, to je vjerujte to…
Milošević: Prvih, bez presedana nove istorije, nova rešenja
Haškom dokumentu i…
KARADŽIĆ: Dobro, dobro.
Milošević: Onda sudija će se izjasniti tek pošto se upozna sa
novim tekstom predloga.
KARADŽIĆ: Aha, da, da!
Milošević: Tako da znaš, ja sam maksimalno s njim forsirao,
da oni ispopuštaju, a nisam ni hteo da prihvatim ništa dok ne
vidim novi tekst ovde.
KARADŽIĆ: Da, da, i onda treba treba ići na ovo da nije to
pet, pet prema jedan, nego 50-50, najmanje.
Milošević: Ma ne, ma ja sam njemu rek’o i drugu stvar, on se
uvatio za glavu pa rek’o, šta molim vas, to je krupna primedba,
meni je vrlo neprijatno i tako dalje. Meni je vrlo neprijatno i
onda ostali(?) gde smo bili, da vi to molim vas, mi moramo to
da popravimo. Ja sam rek’o kako vi govorite molim vas 5-1, a
Slovenija vam je u oči… rekla da ne prihvata ništa.
KARADŽIĆ: Da!
Milošević: Da uopšte neće ni da učestvuje ni na konferenciji
nego tu u prisustvu ako treba drugima da pomogne. Prema
tome, nije vama ko prihvata Haški dokument, a ko ne prihvata,
nego je vama samo negativno ako neko želi da bude lojalan
prema svojoj zemlji, ako ne pristaje na njeno ukidanje. A ovi
što hoće da izađu iz Jugoslavije, bez obzira što im se Haški
dokument ne sviđa, vi njih samo blago ćete da ukorite.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Ja kažem šta, to je, to je ogromna greška.
Deklaracija nije smela takva da, molim vas, to mi moramo da
ispravimo. I oni će verovatno da isprave, da podnesu mere.
Onda sam ja rek’o, molim vas, sve ćete vi da dobijete, ako ne
prihvatite crnogorske arnandmane, jer Crnogorci su sad ono
što se dogovorili (?)
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: I dali su te amandmane, a mi smo forsirali sinoć da
se oni usvoje.
KARADŽIĆ: Aha.
77
Milošević: Jer, to je onda otvaranje znaš, imaš zajedničku
državu. Znači, ima alternative, može suverene republike za one
koji to žele i zajednička država za one koji to žele, brate.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Sad stoji, a to smo mi napisali ovde.
KARADŽIĆ: Odlično! Odlično
Milošević: I zajednička država za one koji to žele.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Prema tome, koje će da... i onda koja će da održi
kontinuitet Jugoslavije.
KARADŽIĆ: To je u prvoj i drugoj tačci, je li?
Milošević: Da, da! Da, Da! E sad, on hoće sad sam to nešto da
prihvati, ali da nešto drugo, pa na ćoše i tako dalje.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Znaš, ja mu kažem, šta ćete da… ako crnogorske
amandmane ne prihvatite, Srbija podržava crnogorske
amandmane, ne može sad Crna Gora da odustane od svojih
amandmana.
KARADŽIĆ: Da!
Milošević: Prema tome, imat ćete dve republike koje
podržavaju te amandmane.
KARADŽIĆ: I pola treće!
Milošević: Imate Sloveniju koja je napolju.
KARADŽIĆ: Imate pola treće...
Milošević: Imate ovaj Hrvatsku gde su se Srbi izjasnili protiv i
gde je rat, imate Bosnu koja nikakvo izjašnjenje ne može bez
tri naroda da donese i imate Makedoniju koja je beznačajna. I
što ćete vi onda da radite.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Hoćete vi onda, jer on meni preti znaš, ako se vi ne
izjasnite mi nastavlj... mi nastavijamo da radimo sa
republikama koje hoće da prosperiraju, republikom Srbijom
koja neće da koooperira, mi prekidamo sve odnose, blokadu
ovo, ono… Kažem, nemate vi pravo blokadu bez odluke
Saveta bezbednosti UN-a.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: S ostalim, naše zemlje će da izvrše, pa ja kažem
znači treba da se bijemo sa vašim zemljama. Pa dobro, ako
hoćeš da se bijemo, mi možemo i da se bijemo, mislim nije,
neće nam biti prvi put, ali…
KARADŽIĆ: Da!
Milošević: To je onda nasilje koje je nezapamćeno. Je l’ vi
tako mislite ovaj... da izgradite.
KARADŽIĆ: Neka žurba je zaista velika. Možda je, čini mi se
da se Francuska boji da Njemačka ostane van kontrole
evropske i da je tu možda problem.
Milošević: Ja ne znam šta može da bude.
KARADŽIĆ: A drugo, Francuzi su, Francuz me maltene na
koljenima molio da prihvatimo da evropske trupe budu gdje
nam zatreba, gdje se odlučimo da zovemo.
Milošević: Ne valja to prihvatit.
KARADŽIĆ: Ne valja, znam...
Milošević: Nemci menjaju Ustav.
KARADŽIĆ: Cijeli Ustav, je li?
Milošević: Nemci menjaju Ustav koji im zabranjuje da šalju
trupe.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Sad menjaju Ustav.
KARADŽIĆ: Aha! Da, da, znači ona se otima. Njemačka se
otima ispod kontrole. Dobro predsjedniče. To je dobra ideja,
znači da, po... ponovite mi još jedanput molim vas, da, da
ovaj…
Milošević: Šta da ti ponovim?
KARADŽIĆ: Ono prvo.
Milošević: A ono prvo, objasni mu šta znači ideja o islamskoj
republici.
KARADŽIĆ: Aha, aha. Dobro dobro.
Milošević: Jer, on je, on smatra da je to nerealno što mu ja
govorim zato što ovaj nema interesa da se izdvaja.
KARADŽIĆ: Da!
Milošević: Je l’ gledao on u kartu? U stvari, to je meni tek
posle se ukapiralo da on u stvari nije shvatio da mu ja
objašnjavam da nosi celu bre državu na tanjiru da mu daju.
KARADŽIĆ: Da, da, da! Da, da, dobro. Dobro, odlično. Ja ću
danas na to da, da.
Milošević: Drugo, ti mu kaži da, da može ovo, ovo ovu, ovaj
ultimatum prema Srbiji da je to, da je to loše, jako loše
primljeno. Da je to jako oborilo...
KARADŽIĆ: Da!
Milošević: …ugled Evropske zajednice i njih stavilo,
praktično, u nemoćnu funkciju njemačkih ovih…
KARADŽIĆ: Da, da! A zato sam ja mislio da mi ovim
strancima kažemo da nije Srbija ta koja nas ohrabruje da, nego
mi tražimo od Srbije da, da poštuje naše interese, naše potrebe.
Da, da skinemo pritisak sa Srbije razume...
Milošević: Nije stvar u tome. Ovo što je Babić uradio, to je
nečasno, nije meni pritisak ne pritisak. Nečasno je da kaže da
ga srpska vlada nagovara o svemu prva.
KARADŽIĆ: Da, da! Da,da.
Milošević: One sve tri tačke, video si u prvoj tačci ono što je
on ovde usaglasio, on.
KARADŽIĆ: Da!
Milošević: U prvoj.
KARADŽIĆ: To nisam video, šta je ovaj, još, mislim…
Milošević: …ukupne teritorije u okviru Jugoslavije, piše u
prvoj tačci.
KARADŽIĆ: Jesu oni prihvatili to? Evro... Evropa?
Milošević: Nisu prihvatili, zato što oni neće da prihvate nego
oni idu u okviru Hrvatske.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Ali i oni neće nikakvu promenu granice da dozvole
(?) znaš. Međutim, laže da ga je Srbija ubeđivala da prihvati
Haški dokument.
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević: Ovde je usaglasio četiri tačke, prva tačka je, čit’o si
je sam.
KARADŽIĆ: Da, da, znam.
Milošević: Ukupne teritorije i jedna i druga Krajina u okviru
Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Da, nije…
Milošević: Pod kontrolom i…
KARADŽIĆ: Da, da!
Milošević:
…međunarodne
zajednice
na
osnovu
međunarodnog ugovora.
KARADŽIĆ: Da, da! Da, da!
Milošević: Mislim to, to…
KARADŽIĆ: Ma dobro, on je problem veliki, pusti to sad(?)
Milošević: Džudački pos’o i sada. Šta ovo znači. Prihvatanje, i
sad su ga pitali, a ko to ovaj, kao on rek’o valjda svi, svi... da
su ga...
KARADŽIĆ: Da, da! Dobro predsjedniče, ja ću…
Milošević: Reci mu tako da radi!
KARADŽIĆ: Ja ću danas da vam se javim kad ovo bude
gotovo.
78
Milošević: Da! To budi siguran da će to da traje, može on da
ponovo nešto ovaj odloži, jer njemu je ovde frka.
KARADŽIĆ: Da, da! Ne uspijeva mu ono što je naumio, je li?
Milošević: Ne uspeva, frka mu je, on je, on je otiš’o ovde, on
je bio... da bude do… pitanja do osam... razumeš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I nešto i onda će da čeka, pa... mora da ide kod
Kadijevića, pa kod Lončara(?), pa znaš to je.
KARADŽIĆ: Da, da! Vrlo je važno da, da, igramo na tu
njihovu žurbu, da im otežamo to.
Milošević: Ma ja ne znam, to je... i kako ćemo da, da…
KARADŽIĆ: Amandmanski za…
Milošević: Ne, ja ne znam kako ćemo dalje da stvari teramo,
ali dobro bi bilo kad bi nam ovo prihvatili, jer bi onda skinuli
blokade sa…
KARADŽIĆ: Znam, znam,
Milošević: Sa prvog ovoga (Radovan kašlje i ne čuje se
Slobodan)... skinuli blokade sa principijelnog prvog dela, a čuli
bi u, u amandmanski postupak na ovim svim ostalim delovima.
KARADŽIĆ: Da, da! Da, da! Onda posle odmah rad polako i
gotovo.
Milošević: To... to mora po arbitražu da vidimo pa znaš…
KARADŽIĆ: Da, da! Da,da! Dobro, dobro, dobro.
Milošević: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: Hvala što ste se javili.
Razgovor vođen 2. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Mire (sekretarice Slobodana
Miloševića)
KARADŽIĆ: Radovan.
Mira: Molim?
KARADŽIĆ: Izvinite što vas zovem, nema, nema nigdje
Slobe, ne znam gdje je.
Mira: Nema ga, života mi, i ja da tražim neki dokument, treba
da mu dostavim, ali ne ...
KARADŽIĆ: Je l’ doš’o iz Haga? Nije?
Mira: Ko? Molim?
KARADŽIĆ: Je l’ doš’o iz Haga dokument?
Mira: Jest najverovatnije.
KARADŽIĆ: Aha.
Mira: Pa ovaj, da je to, zvali me ovi, pa su me pitali gdje da mu
dostave to, jer....
KARADŽIĆ: Molim vas, molim vas recite mu da sam ga hitno
tražio. Stanje kod generala Uzelca na zapadnom frontu je
katastrofalno i da on hitno, ovaj, može da stupi s njim u
kontakt, da se raspita šta je il’ da sa Blagojem il’ sa ovim se
čuje.
Mira: Da je stanje na ...
KARADŽIĆ: U, ba, banjalučkog korpusa, jer banjalučki
korpus brani Jugoslaviju. Tamo se ustaše pripremaju da
probiju banjalučki korpus i da, Jugoslavija će pasti.
Mira: Da.
KARADŽIĆ: I to je naj... za danas, u ovom trenutku najhitniji
posao.
Mira: Samo da zapišem…. Šta ste rekli da, da mu kažem?
KARADŽIĆ: Banjalučki korpus je ugrožen i da hitno sa
Blagojem i sa ovim Kadijevićem vidi i direktno da zove ovaj
banjalučki korpus. Ugrožen je banjalučki korpus i može da
padne, to je ratište i onda, onda je gotova Bosna.
Mira: ...A zašto?
KARADŽIĆ: Pa zato što on nema ni tehnike ni ljudstva.
Mira: Ma nemojte.
KARADŽIĆ: Avijacija ne pomaže, ništa se ne dešava tamo.
Mira: Bože sačuvaj.
KARADŽIĆ: Možda je opet neka izdaja u pitanju.
Mira: Pa moguće.
KARADŽIĆ: Molim?
Mira: Jeste ga zvali vi?
KARADŽIĆ: Jesam kući, nema ni u Požarevcu ni tu.
Mira: A joj.
KARADŽIĆ: Hitno zovite molim vas taj, taj...
Mira: Sad ću da vidim gde je, ali ovaj ako ste ga vi zvali ja
nemam gde drugo Radovane da ga ...
KARADŽIĆ: Ma ja, možda će se on vama javit’ odnekud.
Mira: Ako mi se javi, molim vas preneću mu da je hitno.
KARADŽIĆ: Hitno, recite da je to najugroženiji... u ovom
trenutku je pitanje Jugoslavije, pitanje...
Mira: Što ne prenesete generalu Simoviću?
KARADŽIĆ: Molim? Dajte mi generala Sim...
Mira: Pa kako da ne, pa evo Simović je u kancelariji, treba da
mu se prenese pa neka on to....
KARADŽIĆ: Samo da ja upišem njegov telefon.
Mira: Ja, ja, dok on ovaj, dok... E doktore, e ovako Simović, to
je šest, kancelarija, šest – osam – pet – dva – četri – nula.
KARADŽIĆ: Simović general, samo momenat, da vidimo šest
– osam – četri.
Mira: Šest – osam – pet.
KARADŽIĆ: Osam – pet.
Mira: Dva – četri- nula.
KARADŽIĆ: Dva – četri – nula. To je kući... to je kancelarija,
je l’?
Mira: Ja.
KARADŽIĆ: Dobro.
Mira: E.
KARADŽIĆ: Tu uvijek ima neko, je l’?
Mira: Sigurno...
KARADŽIĆ: Ima li on dežuru tamo neku, ima?
Mira: Imaju, imaju non-stop, sigurno, pa neka prenese on
Blagoju il’ nekome tamo.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Hvala lijepa. Prijatno.
Razgovor vođen 2. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i generala Simovića
KARADŽIĆ: Dobar dan.
NN muška osoba: Dobar dan želim.
KARADŽIĆ: Je li kabinet generala Simovića?
NN muška osoba: Jeste.
KARADŽIĆ: Na telefonu Radovan Karadžić iz Sarajeva.
NN muška osoba: Vi ste.
KARADŽIĆ: Da.
NN muška osoba: Mogu li da govorim sa generalom?
KARADŽIĆ: Samo malo, samo momenat.
NN ženska osoba: Dobar dan.
KARADŽIĆ: Dobar dan, kabinet generala Simovića?
NN ženska osoba: Da, ja, da.
KARADŽIĆ: Radovan Karadžić iz Sarajeva na telefonu, želio
bi...
NN ženska osoba: Da, ja Vas pozdravljam i čast mi je da Vas
ponovo čujem.
KARADŽIĆ: Fala lijepa.
NN ženska osoba: Iz Ara, Araova.
79
KARADŽIĆ: Aha, mi smo se tamo…
NN ženska osoba: Ja sam uzela, da, da.
KARADŽIĆ: Aha.
NN ženska osoba: Tamo smo bili skupa.
KARADŽIĆ: Mogu li ga ja za momenat dobiti?
NN ženska osoba: Evo, evo, možete.
KARADŽIĆ: Hvala lijepa.
NN ženska osoba: Radovan Karadžić, gospodin Simović.
KARADŽIĆ: Dobar dan, Radovan Karadžić na telefonu.
Simović: E, pozdravljam.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Simović: Moglo je i bolje, ali dok je Bosna naša, dobro je.
KARADŽIĆ: E, a dokad će biti Bosna naša?
Simović: Dokle ste Vi tamo, a ja ovdje.
KARADŽIĆ: E, sad nam je...
Simović: A ovi posle ima da je produže i da je prošire.
KARADŽIĆ: Sad je veliki problem, veliki je problem kod
Uzelca.
Simović: Kod Uzelca.
KARADŽIĆ: Zato te zovem, veliki je problem kod Uzelca,
pet-šest hiljada ljudi nedostaje, nedostaje mu opreme, mislim
da nema ni ovih zimskih uniformi, avijacija mu ništa ne
pomaže, treb’o bi tući neke ciljeve tamo, jer Hrvati su tamo,
ustaše su pregrupisale snage, hoće da probiju front u zapadnoj
Slavoniji i onda je to, onda je sav, svi planovi su onda ovaj
dovedeni u pitanje. Slobu sam tražio, nema ga ni u Požarevcu,
ni u Beogradu, ne znam gdje je, ni Mira ne zna gdje je, treb’o
bi nešto najhitnije činiti da se tom čovjeku pomogne.
Simović: A šta je to što Uzelac ne uspeva da po vertikali
vojnoj ispolji probleme i...
KARADŽIĆ: Bojim se da nije, da nije shvaćen dovoljno tamo,
to je problem. To bojim se, a onda narod nagađa da nije izdaja,
da nije ovo, da nije ono, ali u svakom slučaju ta avijacija
recimo ne radi ništa. Moglo bi se nekako po dubini registrovati
i ti svi njihovi planovi, jer ima tačno se tamo vojni, vojni
ciljevi koji, koji su pripremljeni i da dejstvuju po nama ovamo
i da probiju taj front. Oni bi se mogli onemogućiti ako bi
avijacija odigrala ulogu, napravila nekolika leta i to uništila i
tako to bi bilo vrlo bitno. Ali on očigledno nešto ne može da,
da dobije neku, neku podršku.
Simović: Ja sam mu juče poslao 270 ljudi dobrovoljaca iz tog
prostora.
KARADŽIĆ: Aha, ja ću, ja, ja, ja radim na tome da mu ide
dvije i po hiljade Ozrenaca, ali bojim se da nema ni opremu
tamo.
Simović: Otišli su u Zvečevo. Sa tog su prostora većina rođeni.
KARADŽIĆ: Aha.
Simović: Obučeni su, naoružani su, računam to je u ovim
prilikama i jedan dobar bataljon.
KARADŽIĆ: Da, da.
Simović: Odred, kako hoće.
KARADŽIĆ: Dvije dobre čete, da.
Simović: Da to dobro iskoristi, jeste. Znam da ima i osipanja
ljudi koji mu se povlače s položaja, to su problemi, danas sam
video u “Novostima”, u tom smislu da neko ima izjavu,
Uzelac, vezano za, da se u Bosni da, Bosna neće zakuvati itd.
Takav neki podnaslov izvučen pa sam čit’o tekst, znam da mu
je izdužen front i da ne može održavati...
KARADŽIĆ: Veliki front, veliki je front, a ta opozicija, taj
Vuk i to, to je izdajnički tamo zlovarilo i vratilo se nešto ljudi,
vratilo se zbog nekih komandi. Vjerujte, pravo da Vam kažem,
pitanje je da li se isplati da 500 ljudi stavljate pod komandu
jednog čovjeka u koga oni nemaju povjerenja ili je druge
nacionalnosti. Ne teba više gajiti ni tu lažnu sliku.
Simović: A o kome je reč?
KARADŽIĆ: Pa primjera radi, traži se neki tamo, ima čak i
neki nesrećni Žikić Musliman... Srbin, ali ima ime Omer. Ali
Srbin je, jer kum mu je bio Musliman i dali mu ime Omer i
sada se oni pobune, uzbune se, plaše se, nisu sigurni, da ih
neće izdati, da ih neće izložiti pogibiji. Sad je najvažnije da
završimo posao pa kako god, najvažnije je sad što manje
žrtava, ja bi volio kad bi se Vi s njim čuli.
Simović: Ja jesam u prilici, ali ću se prvo čuti sa
Generalštabom, da vidim s čime oni raspolažu i da upotpunim
ovo sa vašim informacijama i ovim...
KARADŽIĆ: Vjerujte mi generale, to će biti, to će završit
posao. Džaba Evropa, ništa, ništa ona neće napraviti, sve su
ovo gluposti. Bio je Vens juče dva puta kod mene, pa kod
mene, pa kod Izetbegovića, pa opet kod mene. Ma oni su, oni
hoće da završe radi sebe, da nas zbrze i da unište zemlju. Mi to
njima nećemo dati, ali ako budemo na vojnom planu loše
stajali onda je niš... onda smo ništa, onda je gotovo. Oni sada
strahovito pripremaju da zapadnu Slavoniju likvidiraju, pale
nam sela tamo, kolju ljude, mi moramo zaposjesti sva srpska
sela tamo, tu nema druge.
Simović: A ima li šanse da se sto ljudi iz bosanske Krajine...
KARADŽIĆ: Ja sam dao nalog, nalog tamo dao sam svim
opštinama i presjednicima opština, dao sam nalog, uveli su i
komande mjesta, uveli su i ratnu, kompletno ratno, ratne
uslove privređivanje i rada i sve, opštu mobilizaciju sam
najavio im, jer je ona u toku, od ranije, k’o, ovaj, pa sam rekao
da moraju da vojne obveznike predaju tamo i tako. Ali nema
dovoljno tehnike i avijacije u koju se narod najviše uzda,
uopšte ne funkcioniše tamo. Ja bi Vas molio da vidite malo sa
Slobom i sa Adžićem i sa Kadijevićem ako hoće da spasimo
dio zemlje, ovo je prilika kada, zapadno slavonski front je
ključni front, vjerujte mi. To je ključ svega.
Simović: E, na, u ovom slučaju na nama dvojici je zadatak
kako da obezbedimo ljudski faktor, nije problem hoće li
Uzelac i hoće li ljudi i taj deo, nazovimo izdaja i sumnje da,
da, bar mi skidamo s dnevnog reda, ali nema ljudi na položaju
Radovane, to je problem.
KARADŽIĆ: Pa to je problem, tu moramo nešta da učinimo,
evo ja sam dao nalog da se deset hiljada ljudi za nedjelju dana
obezbijedi tamo, dao sam nalog i sad ide ponovo taj nalog,
ovog trena ide taj nalog.
Simović: Ako nama tehniku u JNA nema ko da upotrebi, džabe
što imamo...
KARADŽIĆ: Da.
Simović: I ona odnos snaga menja na štetu neprijatelja, na
štetu našu.
KARADŽIĆ: Da, da, mi se sada idemo vrlo oštro i
disciplinovano i mislim da će, da ćemo dobiti ovaj, da ćemo
dobit’ nešto ljudstva. Molim Vas ako možete Vi za prvi mah
sad da pošaljete na petnaest dana nešto ljudstva i da vidite šta
je, šta je sa avijacijom i šta je sa ostalim, danas je pitanje
Jugoslavije pitanje banjalučkog korpusa. To budite uvjereni, ja
nisam stručnjak za vojna pitanja, al’ ovo, ovu stvar znam
sigurno, da je pitanje opstanka Jugoslavije pitanje banjalučkog
korpusa. Ima veliki front, malo ljudstva, nema sadejstva, ovaj,
avijacije i artiljerije, da vidimo da se nešto učini.
Simović: Evo, videću ja odmah.
80
KARADŽIĆ: Hajte molim Vas. Ako, ako održimo
zapadnoslavonski front mi smo spasili Jugoslaviju. Bar ovu
manju Jugoslaviju, ali spasili smo je sigurno.
Simović: Ima li nešto ako ja dođem na red da, popodne
nameravam da se čujem sa Slobodanom, nešto što on ne zna, a
možete mi reć’.
KARADŽIĆ: Pa, evo ovu stvar ne zna, inače ću ja u
ponedjeljak ujutru bit kod njega, kao što smo se dogovorili, ali
samo ovu stvar da se, da se Uzelac ojača maksimalno, jer
banjalučki korpus je i Tuđmanu kost u grlu i on bi volio da, da,
tu, i on je čak to izjavljivao, ‘alo…
Simović: Da, da.
KARADŽIĆ: On je to čak izjavljivao samo da je banjalučki
korpus i oni prave ogromne pripreme, pregrupisavanje tamo.
Oni ako probiju slavonski front onda ugrožavaju i Bosansku
krajinu, ovdje će podijelit oružje i dijele već Muslimanima,
ustašama, ovim, ovaj, Paraga dijeli pored Drine i onda će
pokušat da zapale Drinu. Najvažnije nam je da tu na njihovoj
karti, na njihovom pragu, mi njih zaustavimo da zapadni,
zapadnoslavonski front učvrstimo i stavimo pod kontrolu sva
srpska sela tamo. To je najbitnije i to je tačka na kojoj
Jugoslavija opstaje.
Simović: Razumeo sam Vas.
KARADŽIĆ: Hvala Vam lijepa, bićemo u kontaktu.
Razgovor vođen 2. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Radoslava Vukića
KARADŽIĆ: Dobar dan, Radovan je.
Vukić: Koji Radovan?
KARADŽIĆ: Je l’ to doktor Vukić.
Vukić: Jeste.
KARADŽIĆ: Pa Radovan Karadžić je.
Vukić: A, Radovane vi ste... izvinjavam se, recite Radovane.
KARADŽIĆ: Slušajte molim vas, dajte Miru Mlađenovića na
kurs za uređivanje novena. Pa kako smije ovaj naslov da objavi
“Rodoljubi ginu kao glineni golubovi”. Pa jebem mu sunce, on
treba da plaši rodoljube ili treba da ih mobiliše?
Vukić: Dobro, bili smo sinoć, bio je ministar Simović ovdje i
Žepinić, bili smo kod generala Uzelca i on kuka, kaže on
dogovorio se sa Adžićem… da se napravi pritisak na Adžića da
se nešto uradi.
KARADŽIĆ: Ma pusti, lako ću ja za Adžića, ja ću sa
Adžićem i Kadijevićem biti u ponedeljak. Molim vas, jednu
stvar, ono nekakvo proglašenje, ono što je... ima nešto što se
kaže predsjednicima, a to se ne proglašava, dajte molim vas
suština da se postigne kod predsjednika opština.
Vukić: Imali smo isto sinoć sastanak, postavili smo za radio i
poštu ćemo postaviti, a ovo proglašenje mislili smo na
vanredno stanje.
KARADŽIĆ: Dobro, ali nemojte ni vanredno stanje nego
kažite mobilno stanje, mobilno stanje.
Vukić: Mobilno stanje i komanda mjesta ne funkcioniše.
KARADŽIĆ: Molim vas, mobilno stanje, a sve to u četiri oka
takoreći treba, ne treba na ne znam koliko, molim vas ovu
stvar uradite. Dajte svakom predsjedniku opštine izračunajte
po broju stanovnika, svakom predsjedniku opštine dajte
zadatak ko je sposoban - sposoban, ko nije nek’ pušta drugoga
da radi; dajte zadatak Skender Vakufu, 200 ljudi, Šipovo 300
ljudi, Mrkonjić 200 ljudi, molim vas to morate u subotu i
nedjelju pripremiti, da u ponedjeljak ili najdalje utorak imaju, i
to naročito oni koji imaju opremu. Odvukli su opremu
rezervisti, nema garnizon, nema korpus da ih obuče.
Vukić: Dobro, znači nema odijela, znam i to mi se žale.
KARADŽIĆ: Vukiću, molim vas, ovo je presudan trenutak,
pitanje Jugoslavije je pitanje zapadno-slavonskog fronta, ja
vam garantujem, ako ne bude očuvan zapadno-slavonski front
Bosanska krajina će goriti sve uz Savu i rat je u BiH.
Vukić: Znam, razgovarao sam sa generalom.
KARADŽIĆ: Molim vas lijepo, sada dajte mi ovoga maloga.
gdje je ovaj mali Stevandić. Neka mi se javi. Znate li vi gdje je
on?
Vukić: Mijenja on stalno telefon, da se javi odmah hitno.
KARADŽIĆ: Nema telefon?
Vukić: Ima, ali on mijenja stalno, znate.
KARADŽIĆ: Jebem mu sunce. Neka se on javlja meni svaki
sat vremena, on će biti izvršni.
Vukić: Ovaj zaključak što je poslao, to je pogriješio neko u
vašem SDS-u, znate, ovaj.
KARADŽIĆ: Ma dobro, neka ide, to nije bitno uopšte, važno
je da bude je mobilno stanje, ne nikako ratno stanje nego
mobilno stanje, a ono što je najvažnije, ja vas molim k’o Boga,
pos1ušajte me molim vas, dajte zadatak predsjednicima opština
da pomognu mobilizaciju. Ne smije se desiti da u ponedjeljak,
utorak, ne bude tamo deset hiljada ljudi. Vidite po opštinama
koje, zovite predsjednika opštine Medića i kaži mu: Mediću, ti
moraš, Karadžić ti je naredio, moraš da povedeš tristo ili
četiristo ljudi, prije svega onih koji imaju opremu i koji su se
obukli, a onda i ove ostale da preda Uzelcu. Ne znam koliko
može prema svojoj snazi. Skender prema svojoj snazi, Kotor
Varoš koliko može. Pa vidite li šta se dešava, jebem mu sunce
krvavo, da čitava Bosanska krajina drijema i nije u stanju da
zaustavi ustaše. Pa gotova je Bosanska krajina, onda je gotovo
sve i Jugoslavija je gotova, ako Haška konferencija propadne.
Tuđman udara sa velikim snagama na Bosansku krajinu.
Vukić: Ovog petog sad, je l’?
KARADŽIĆ: Pa, ako propadne, ide Tuđman sa velikim
snagarna. Onda treba oni da riješe za tri dana ili mi da riješimo
za tri dana. Ja vas molim da se ne skidate sa telefona, vi i
zovite još koga, svaki predsjednik opštine neka podnosi
ostavku u srijedu ako u utorak i ponedjeljak ne preda određeni
broj rezervista, neka podnosi odmah, neću da ga vidim više, ne
smiju, to je ravno izdaji srpskog naroda.
Vukić: Da ponesu oni uniforme, jer oni se žale nema ništa, šta
ima ponesi i hajde, nema tu.
KARADŽIĆ: Šta ima da se ponese da se obuče, kako god ima
da se obuče, narodna je vojska, nek’ obuče se najtoplije i
najbolje što može i neka ide, hitno molim vas. Sutra ću vas
ponovo zvati da vidimo koliko je predsjednika obećalo koliko
ljudi, oni tačno znaju koliko, imaju evidenciju tamo i po
vesovima (?) i sve, neka napune garnizon ljudima, bez ljudi
ćemo propasti.
Vukić: Dobro, odmah ću ja, mi smo to poslali, a opet ću ja
telefon i kolima obići neke.
KARADŽIĆ: Hajte molim vas, odmah, najhitnije. A onda je
sljedeća hitnost, da vidite sa Vitasom i ovim sa TV da se oko
plebiscita dosta uradi, a posle ćemo da razvijamo TV Banja
Luka. Ali sada je prije svega mobilizacija, pa onda plebiscit.
Vukić: Ja bih vas molio da pritisnete generala Adžića i to malo
te tehnike, jer ove cijevi su već ispucane, bio sam sa Uzelcom
večeras.
KARADŽIĆ: Dobro, dajte vi da mi nabavimo ljude, a sve će
drugo biti, dajte ljudstvo, molim vas, veliki broj ljudi, a svakog
81
predsjednika opštine, neka kaže koliko može i neka preuzme
obavezu, u ponedjeljak najdalje ili utorak najdalje bude u
komandi garnizona, najmanje po četu i po, dvije čete, neka
mjesta više neka manje, ali ukupno da se tamo nakupi bar deset
hiljada. I rekli smo dvadeset hiljada ljudi, niko ništa nije
mrdnuo, niko ništa. Molim vas, recite im ne smiju da
zavaravaju srpski narod, jesu li oni sposobni da vode jednu
opštinu ili nisu sposobni. Ako nisu sposobni, neka po hitnom
postupku se bira drugi čovjek.
Vukić: Dobro.
KARADŽIĆ: Neka ide u pičku materinu.
Vukić: Dobro.
KARADŽIĆ: Hajde prijatno.
Razgovor vođen 8. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i generala Nikole Uzelca
KARADŽIĆ: Halo.
Uzelac: Dobar dan. Poštovanje moje, gospodine.
KARADŽIĆ: Dobar dan generale. Jeste vi?
Uzelac: Ja sam.
KARADŽIĆ: E, kako ste?
Uzelac: Ide. Mora da ide.
KARADŽIĆ: Dobro. Molim vas, nemoj... nemojte se ljutiti na
ove amaterske političare koji ne umiju da, da, da ovaj…
Uzelac: Ja sam im objašnjavao tamo neke stvari. Ja mislim,
valjda su shvatili konačno šta, u kakvoj smo situaciji i…
KARADŽIĆ: Da. Oni to mogu... možemo jedan drugom u
četiri oka reći svašta, ali javni nastup je politički nastup.
Uzelac: Molim?
KARADŽIĆ: Kažem, možemo mi jedan drugom u četiri oka
reći sve što mislimo...
Uzelac: Pa, jeste. Tačno.
KARADŽIĆ: A, javni nastup je... ima političku težinu i tako.
Uzelac: Jeste, jeste, jeste. Tačno. Malo sam se ljutio na
onoga...
KARADŽIĆ: Da. Pa malo, nije on politički, politički mudar,
tako...
Uzelac: Pa jebem mu... on meni javno, preko štampe, objavi te
stvari.
KARADŽIĆ: Da. I to neprovjerene... to se...
Uzelac: A ne, a ne stoji, ništa nema tačno.
KARADŽIĆ: Da. Ma, nije tačno... znao sam da nije tačno.
Kažem ja, ako ima nekih primjedbi...
Uzelac: Što nije doš’o kod mene da, da...
KARADŽIĆ: Pa, jasno.
Uzelac: …se konsultujemo.
KARADŽIĆ: Ako u nižim komandama ima nešto što ne
valja... ja sam zvao Talića...
Uzelac: To nije isključeno. Ja sam to rek’o, ja priznajem, k’o i
svuda, ne ide sve idealno...
KARADŽIĆ: Ali se zato višoj komandi kaže, pa... ona provjeri
nižu komandu, a ne da se…
Uzelac: Pa si...
KARADŽIĆ: …poručujemo preko novina tu.
Uzelac: Pa jeste, brate.
KARADŽIĆ: A, kako vam stoji front?
Uzelac: Pa... kako... relativno dobro, mislim. Držimo se, nema
dejstava sada ovih da... ova dva dana manje intenzi... manji
intenzitet.
KARADŽIĆ: A, to su oni zbog Rima. Oni su...
Uzelac: A, oni su to zbog Rima. To nije očekivati da će to
prekinuti. Evo, pokušava se otvoriti taj saobraćaj. Možda bi i
to uticalo na... da se ne puca dok se ne nađe neko rješenje.
KARADŽIĆ: Da.
Uzelac: Bar na t.. na tom dijelu bar da obustavimo vatru.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Meni bi to odgovaralo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Međutim, naravno, tu mora biti jedna stroga kontrola,
ja ... neću da mene tu izvaraju ili prevare.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: To će biti sve spremno u slučaju, to je lako zatvoriti.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Je li...
KARADŽIĆ: A, to bi trebalo vojska, onaj dio koji kontroliše
da…
Uzelac:...to kombinovano, vojska i policija, milicija, mislim,
tu, tu nema govora...
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Tu će biti tri punkta, najmanje, i na jednom i na
drugom pravcu.
KARADŽIĆ: A, koja milicija? Bosanska, je li?
Uzelac: Pa, možda, možda i…
KARADŽIĆ: Savezna.
Uzelac: Deo bosanske, poto...
KARADŽIĆ: Da.
Uzelac: Eto, mi... policija naša, bosanska, i šta ja znam,
videćemo još. Oni se nude da budu ti učesnici.
KARADŽIĆ: Koji? MUP se nudi, njihov?
Uzelac: MUP. Naš, ovaj...
KARADŽIĆ: Aha. Dobro, naš, naš MUP može s našom
vojskom, ali... iako ne treba potpuno vjerovati vođama…
Uzelac:...neću ja gore iz Sarajeva da mi dođu, neg... ja hoću
ove ljude, naše ljude ovde.
KARADŽIĆ: Da. A, je li se MUP Hrvatske nudi? Ne?
Uzelac: Ne, ne, to, to ne bi moglo da... doći u obzir.
KARADŽIĆ: I ja mislim da ne smijete.
Uzelac: Ovo je slobodna teritorija. Oni ne bi mogli da dođu.
KARADŽIĆ: Ja mislim da ne smije. Da, da.
Uzelac: Ne, oni mogu do dolaska na našu teritoriju, al’ čim
uđu na našu teritoriju tri punkta ima. Jedan pomoćni, dva
pomoćna, jedan glavni.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Onda se to koristi za prevoz oružja, droge, vojske i te
stvari.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: To ne dolazi u obzir.
KARADŽIĆ: Generale, ja sam bio gore malo, vidio se u dva
maha, i ručao, i dugo ostao itd. Ja se nadam, mislim, potpuno
nam se mišljenja poklapaju.
Uzelac: Eh...
KARADŽIĆ: Po...
Uzelac: Pa, i ja mislim da se... samo ja bih molio da utičete na
vaše da ne lupaju svašta.
KARADŽIĆ: Ja ću to da, da, dalje da utičem, i mislim da će
biti u redu.
Uzelac: Ja sam bio na Skupštini, ne znam jesu l’ vam rekli?
KARADŽIĆ: Rekli su mi…
Uzelac: ...sve skoro, otvoreno, što sam mog’o da kažem,
naravno sem onog, vojne tajne...
KARADŽIĆ: Da.
Uzelac: A situacija nije sjajna, jer nema vojske.
82
KARADŽIĆ: Da.
Uzelac: A čim nema vojske... a ovi se okolo grupišu stranim
snagama.
KARADŽIĆ: Evo šta je, upravo što se vojske tiče. Ja sam htio
da vas obavijestim, naših tri-četiri hiljade sa Ozrena,
dobrovoljaca, je javilo se u tuzlanski i dobojski korpus. Dvije
hiljade je spremno da se, da ide u Banja Luku. Samo...
Uzelac: Neka ih naoružaju. Neka ih opreme, naoružaju, i sve
to, jer ja…
KARADŽIĆ: E pa, oni će, oni će ih i opremiti. Ja mislim da su
oni i uvježbani, i...
Uzelac: E, pa tako bi trebalo. Da dođu komplet, jer ja više,
toliko sam dao, a vi znate kud sam sve, na sve strane...
KARADŽIĆ: Da, da, da. E, sad bi, sad bi važno bilo da...
Uzelac: ... nemam rezervni, to je problem.
KARADŽIĆ: Da. Sad bi vrlo važno bilo... to su, to su
prekaljeni borci. Oni su bili i u Slavoniji.
Uzelac: Ma, odlično.
KARADŽIĆ: Neki od njih...
Uzelac: Da dođu... da dođu dva-tri bataljona... u stvari, biće to
odredi...
KARADŽIĆ: Odredi, da.
Uzelac: Odredi, tri čete, četiri čete, nema veze.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Ili, ili ću ih prozvati brigada. Imamo sad novu
formaciju, šesto do osamsto ljudi, brigada. To su fine, lake
brigade...
KARADŽIĆ: Aha.
Uzelac: Pokretljive, borbeno spremnije, sa manje podrške, sa
manje tog balasta, tereta itd.
KARADŽIĆ: Da. Onda bi mogle takve dvije brigade da dođu
sa...
Uzelac: ...četiri brigade bi mi napravili, razumete.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Eh.
KARADŽIĆ: Dobro. Ja... ali, evo, ja sam... ovdje mi je čovjek
koji je bio kod vas, i koji će i dalje biti u kontaktu s vama.
Onaj gr...
Uzelac: Onaj mali?
KARADŽIĆ: Grgurave kose, onaj.
Uzelac: Odlično.
KARADŽIĆ: Cigan... ciganskog izgleda.
Uzelac: Neka požuri...
KARADŽIĆ: E, ovaj, on, on mi kaže da bi sada dobro bilo da
vi tražite od ovoga iz Doboja, i od ovoga iz Tuzle da vam
pošalju dob... ove Ozrence koji su se i obuče... obučeni i
naoružani, i koji su se pripremili isključivo za Banja Luku.
Pola njih će ostati u ovim krajevima, a pola bi ih došlo u Banja
Luku.
Uzelac: Ja treba njih da molim ili da on ode tamo i da kaže da
je to spremano za to i za to? Mislim...
KARADŽIĆ: Ne treba da molite vi njih. Nikako. Ovoga
komandanta u Doboju.
Uzelac: Da ga ja ne molim, nek’ on ode, neka uzme tu vojsku,
i nek’ pravo dotera kod mene, autobusima.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro, samo da ja, momen... samo
momenat. (Nakon što se pozdravlja sa NN ženskom osobom u
prostoriji, Karadžić se obraća NN muškoj osobi: General misli
da to podrazumijeva, da on sad njih moli itd. Najbolje bi bilo
da vi odete kod komandanta…)
Uzelac: Da, da. Tamo, na licu mesta.
KARADŽIĆ: Da, da. Samo, samo momenat, gospodine
generale...
Uzelac: Da proveri da li su opremljeni, naoružani i sve te
stvari, i komplet da dođu.
KARADŽIĆ: Da. Sad ću ja. Samo minutu generale, da,
ovako…
Karadžić se ponovo obraća NN muškoj osobi u prostoriji:
KARADŽIĆ: Da vi odete, da, ove ljude koje, koje ste predali u
kasarnu...
NN muška osoba: Dobro, dobro, dobro.
KARADŽIĆ: I u tuzlansku, i u ovu jeste. Da, da formirate...
gospodin general kaže da, da sada oni imaju nove formacije,
osam stotina je već jedna brigada.
NN muška osoba: Dobro.
KARADŽIĆ: Da, da formirate takve tri brigade, i da, ovaj, se
upute, obučeni, spremni, opremljeni svi, i da idu, da idu
autobusima direktno tamo.
NN muška osoba: ...
KARADŽIĆ: Jeste.
NN muška osoba: …
KARADŽIĆ: To su sve naši ljudi gore, jel’ tako? Sve ste to vi
dali, predali u kasarnu?
NN muška osoba: Ljudi su predati... obukli, dali im...
KARADŽIĆ: I...
NN muška osoba: ...samo vojsci, ne civilima nikakvim.
KARADŽIĆ: Dobro. Ne, ne treba civilna komanda nikakva,
nipošto. Ne, ali sad, sada je samo pitanje da, ovaj, da vi odete
kod komandanta u Doboj i u Tuzlu...
NN muška osoba: ...
KARADŽIĆ: S... niste dobri s onim u Doboju, je li?
NN muška osoba: ...
KARADŽIĆ: Dobro, ali treba da, da, ovaj, jer oni su, oni su se
javili tamo da bi išli i drugdje. Prema tome, ova polovina neka
ide u Banja Luku.
NN muška osoba: Da. Napraviti tako, tako im napraviti polapola. Nek’ ostaje pola na terenu, pola tamo.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Od... tri-četiri hiljade ima...
NN muška osoba: Tako negdje ima eto... osamsto ljudi, četiri
hiljade ima.
KARADŽIĆ: Oko četiri hiljade ima, generale.
(Karadžić ponovo razgovara sa Uzelcem)
Uzelac: Neka bude polovina. Ja ću formirati dve do tri
brigade...
KARADŽIĆ: Tako je. Dvije do tri brigade. Dobro. On će,
ovaj, Ciganović će biti u Doboju. U Doboju nije baš najbolji
s…
Uzelac: Ili ću pojačati moje brigade sa tim bataljonima. Jer, to
je strašan bataijon, ako dođe tristo ljudi u bataljonu, to je super.
KARADŽIĆ: Ma da. Ma, to bi bilo odlično. Evo, ovaj, on će
onda ići kod generala Jankovića da mu kaže da su, da, da se ti
ljudi upute. A, i vi budite u kontaktu s njima. On je malo
slabiji, u slabijim odnosima sa ovim u Doboju. Nije...
Uzelac: Dobro, dobro.
KARADŽIĆ: Pa vi ovome Dobojliji recite da su...
Uzelac: Ja ću Jankoviću reći...
KARADŽIĆ: Jeste. Ti... a ovaj Tuzlak Janković, ja mislim da
je to u redu. Da pošalju oni te ljude, i onda ćemo se
međusobno ispomagati, kad god treba. Mada, ja mislim da će
ovih dana biti jedna...
Uzelac: Da, da.
KARADŽIĆ: Jedna jača odluka u tom pogledu.
Uzelac: E, evo, ja mislim da to mora, krajnje vreme...
83
KARADŽIĆ: Je, je, mi ... ja zahtijevam i na…
Uzelac: Još nešto da vam kažem...
KARADŽIĆ: Da.
Uzelac: Bio sam na sastanku juče, kad je bio savezni sekretar
za unutrašnje... bio je naš, taj naš sekretar, Alija...
KARADŽIĆ: Aha.
Uzelac: I bilo je tu dosta tih ljudi, a onda, na kraju su došli i
Koljević i Ganić.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: I ja sam njih obadvojicu dobro okinuo. Da Koljević ne
misli da sam ja njega nešto...
KARADŽIĆ: Zna on to. Zna on to dobro.
Uzelac: Mislim da je on ukopč’o o čemu se radi.
KARADŽIĆ: Da, da. Jasno, jasno, jasno, jasno.
Uzelac: E...
KARADŽIĆ: Jasno, jasno.
Uzelac: ...je l’ vam je preneo to?
KARADŽIĆ: Nije. Nismo se još vidjeli...
Uzelac: ...
KARADŽIĆ: Mislim, sinoć smo se vidjeli na mitingu našem.
Uzelac: Tako da ima to u vidu, mislim.
KARADŽIĆ: Imali smo dobar miting za Jugoslaviju ovdje.
Uzelac: E...
KARADŽIĆ: Vrlo dobar miting i, ovaj, usred Sarajeva u Zetri,
i tako, bilo je...
Uzelac: Ja sam, onako, po, po, po obadvojici okin’o...
KARADŽIĆ: Tako i treba, tako i treba. U paketu.
Uzelac: U paketu...
KARADŽIĆ: Pa, ko razumije - razumije.
Uzelac: Valjda će razumeti?
KARADŽIĆ: Jeste, sigurno.
Uzelac: Jer, ja kažem vi ste gospodo najodgovorniji u ovoj
republici, vi ne radite ono što treba, nego se bavite sporednim
poslovima. A druga stvar, vi sad pričate meni tu o izbeglicama,
a to nije suštins... to je posledica...
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: Onoga što ste trebali da rešavate, tamo što se dešava
na ratištu...
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Uzelac: To je posledica. A Banja Luka najviše trpi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Uzelac: A Bosna još nijednu reč progovorila, maltene, o tome.
Šalje pakete u Dubrovnik, a niko ne misli o trideset hiljada
izbeglica u samoj Banja Luci.
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Uzelac: Zvanično je petnaest, ali ima još toliko što nije
registrovano.
KARADŽIĆ: Izvinite samo minutu, samo minutu da se javim
na ovaj drugi. Samo momenat. Halo, halo.
Uzelac: Da, da.
KARADŽIĆ: Evo tu sam. Dobro, ovako...
Uzelac: ...
KARADŽIĆ: Mi ćemo... mislim da će, mislim da će biti... ja
tražim da se savezna država uspostavi na noge, i da počne da
funkcioniše.
Uzelac: Moraće, pa ja sam to govorio tamo na tom skupu. To
mora hitno da se radi.
KARADŽIĆ: Hitno će to biti, mislim da se tu već neke stvari
rade. Savezna država mora da se odbrani. Jedino se savezna
država može odbraniti. Nema tu...
Uzelac: Jedino to.
KARADŽIĆ: Razloga da se... srezovi...
Uzelac: Ko hoće da ostane u toj saveznoj državi - ostaje, ali
ima on da bude država i da se mobiliše.
KARADŽIĆ: Jeste.
Uzelac: I da se proglase ciljevi i sve te stvari.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Sve će to biti u redu ovih dana, ovaj,
evo, onda će se on biti, biti... biće u, u, na Ciganovića u
kontaktu sa Jankovićem. Vi možete, ako možete sa Dobojem...
Uzelac: Dobro. Zvaću ja Jankovića da mu kažem.
KARADŽIĆ: I sa Dobojem malo... svi ti Ozrenci koji su, pola
tih Ozrenaca mo... te...
Uzelac: Dobro. To je njegovo tamo, pa nek’ on... Ja ne poznam
tamo nikoga.
KARADŽIĆ: Dobro. Dobro.
Uzelac: Eh.
KARADŽIĆ: Hvala vam lijepa, bićemo u kontaktu.
Uzelac: Hvala.
KARADŽIĆ: Pri... prijatno.
Uzelac: Hvala, živili. Zdravo.
Razgovor vođen 11. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i pukovnika Momira Talića
Talić: Gospodine Karadžiću…
KARADŽIĆ: Dobro veče, gospodine pukovniče.
Talić: Kako, kako ste?
KARADŽIĆ: Hvala Bogu, k’o država, vidite li da smo državu
napravili?
Talić: ‘Alal vera.
KARADŽIĆ: Hvala i vama.
Talić: Podržavam ja tu državu i čestitam.
KARADŽIĆ: Hvala lijepa, vidio sam ja vas, kamera vas je
uhvatila, vidim da ste glasali.
Talić: Obavezno, i to, i to plavi listić.
KARADŽIĆ: Hvala Bogu, plavi kako drugo.
(Talić se smije)
Talić: Kako ste vi?
KARADŽIĆ: Dobro je hvala Bogu, sve u redu. Kako ide u
korpusu?
Talić: Pa dobro, dobro, za sada dobro, ovaj ponovno jedno dve
hiljade smo…
KARADŽIĆ: Dobili, jeste dobili ovaj iz Krajine dve hiljade, je
li?
Talić: Da, da.
KARADŽIĆ: Izgleda da negdje među nižim komandama ima
nekih propusta oko prijema, ono što su vam oni predsjednici
opština dolazili, je li to?
Talić: Iš’o sam lično, ovaj, to, to što iznose što tako ti
pojedinci banalni koji pobegnu.
KARADŽIĆ: Da,
Talić: Nije tako.
KARADŽIĆ: Da, da.
Talić: Ali, ovi su izvrsni što smo sad dobili.
KARADŽIĆ: Što ste dobili, je l’ da?
Talić: Da, da, izvrsni su, ne postavljaju nikakvo pitanje.
KARADŽIĆ: Odakle su, iz Skendera, odakle?
Talić: Ma od svih, ima iz Skendera, ima odasvud, iz Skendera
ima 220 što smo dali u drugu brigadu.
KARADŽIĆ: Aha.
Talić: Tražili su da idu zajedno, ja, odlučili smo tako da idu
zajedno.
84
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, to je njima, malo se identifikuju
sa mjestom i tako.
Talić: Da, da, nema problema.
KARADŽIĆ: Treba odredu dati ime mjesta odakle su došli i
onda se oni identifikuju i neće da…
Talić: Ma, nema nikakvih problema.
KARADŽIĆ: Niko neće da izda svoje ovaj, svoje mjesto kad
ga…
Talić: Ma da.
KARADŽIĆ: Dobro, a reci mi…
Talić: Najcrnji nam je Prijedor.
KARADŽIĆ: Je l’da?
Talić: Pa, oni i ne pošalju pozive, pa ovi što su došli, što su
došli bez poziva ljudi na intervenciju komandanta.
KARADŽIĆ: Ma ja, ma ne, tamo, tamo su nam malo oni
ugrabili dio vlasti, ali na ovoga Miškovića se vi tamo možete,
on je dugo radio u SUP-u, predsjednik naše stranke, možete
osloniti, ovaj. Pa ‘oćete da ja njemu kažem da se on vama
javlja pomalo?
Talić: Ma dajte nek nam pomogne, ta nam je brigada sad bila
na odmoru, sad je prikupljamo za front.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, ja ću to. Recite mi, kako sa
oficirima stojite?
Talić: Trebalo bi nam, ali traže aktivne, a vi znate da mi
imamo vrlo malo. Sve smo što smo imali smo…
KARADŽIĆ: Znam da ima vrlo malo, da - ali bojim se da mi
ne povučete neke iz centralne Bosne gdje su nam potrebni k’o
hljeb.
Talić: Nikog ne povlačimo. Nismo, ni čak, čak vidite da za ove
od Zenice ne pitamo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Talić: A bili su ovi vaši sa mnom.
KARADŽIĆ: Koji, od Zenice je l’?
Talić: Da, da sa Ozrena.
KARADŽIĆ: Da, da, a jesu li bili moji sa Ozrena, jesu?
Talić: Bili su kod nas i rekoše poslati dva odreda, ali nema ih.
KARADŽIĆ: Doći će oni sigurno, doći.
Talić: Neka, kad god dođu, mi smo za njih odvojili sve.
KARADŽIĆ: Doći će, doći će oni, bit će oni, zvaću ja onda
večeras da vidim šta je. Doći će oni sigurno.
Talić: Pa, ja računam.
KARADŽIĆ: Doći će, oni su bili, njih, oni su ranije i gore,
bivali gore.
Talić: Da, da.
KARADŽIĆ: Petsto ih bilo, jedan bataljon, jedan dobar bio
gore.
Talić: Da, da.
KARADŽIĆ: I ja sam rek’o da poša1ju, mogu do četiri-pet
bataljona da formiraju, ali neka su, nek’ formiraju dva.
Talić: Imaju oni pet, ali mi smo se složili da bude tri, ako
mogu.
KARADŽIĆ: Da, da, pa onda druga, drugi poslije da ih
zamijene i tako.
Talić: Da, da.
KARADŽIĆ: Recite mi gdje je general?
Talić: General, imao je danas aktivnosti, sad je doš’o i mora da
odmori.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, dobro, nema problema, pa kad se on
pojavi mi ćemo se čuti, pa htio sam nešto.
Talić: Još jednom ja vam čestitam.
KARADŽIĆ: Hvala lijepa, sad armija ima šta da brani, je l’
tako?
Talić: Ma imamo.
KARADŽIĆ: Imamo.
Talić: To što sad imamo, to je posebno.
KARADŽIĆ: Imamo takve rezultate da Bosna stvarno ne može
da se otcijepi, imamo više od jedne trećine glasova, ukupno
oko dva miliona, oko milion i dvjestodvadeset hiljada glasova,
a oko tri miliona je glasačko tijelo. Znači, mi imamo više od
jedne trećine ubjedljivo, dakle nemaju ni dvije trećine niti
imaju pristanak jednog čitavog naroda. Prema tome, Bosna
sigurno ostaje. Sad da li će njihov dio ostati manje ili više
vezan za Jugoslaviju, ali ovaj dio gdje mi živimo sto posto smo
ostali u Jugoslaviji.
Talić: To je odlično i tako su iskreno oba, oba listića bila da
čovek ne može pogrešiti za bilo koji da glasa.
KARADŽIĆ: Teško da ne glasa. Hvala vam lijepa. Je li Kole
još tu ili je otišao?
Talić: Kole je otišao, on se javlja iz Beograda.
KARADŽIĆ: Javlja se gore, je li?
Talić: Rekao sam da ne računamo na njega.
KARADŽIĆ: (smije se) Žao mi je što je otiš’o, pozdravite ga
kad se čujete s njim.
Talić: Hvala vam lepo što ste se javili.
KARADŽIĆ: Laku noć, prijatno.
Talić: Laku noć.
Razgovor vođen novembra 1991. godine između Momčila
Krajišnika i Radovana Karadžića
Krajišnik: Radovane!
KARADŽIĆ: E.
Krajišnik: Ja sam razgovar’o danas sa Jovićem.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: I rek’o sam njemu da mi ne možemo po tom, ne bih
ja htio, znao sam ja da će to problema nešto napraviti što je
odavde (?) poslije sam ja to potvrdio da sam onaj, zvao onoga
Ljubića i Konjiciju i Čamparu, ma to je čudo jedno, to.
KARADŽIĆ: Šta?
Krajišnik: Oni ništa to, mislim nema tu nekih kratkih pogrdnih
riječi pa sam ja tu sasjek’o itd.
KARADŽIĆ: A šta su, na koga?
Krajišnik: Ma kao nije to regularno, nije ustavno i znaš sve
ostalo. Onda sam ja rekao dobro, ja ću to poslati ovako.
KARADŽIĆ: Smjena Markovića nije regularna?
Krajišnik: Ja, ja, kao to nije po zakonu.
KARADŽIĆ: Jednostavno, oni nisu zainteresovani da predlože
nikoga.
Krajišnik: Ma kakvi, ni za šta oni nisu.
KARADŽIĆ: Odlično. Završen posao.
Krajišnik: I onda sam ja rekao samo da mi nemamo sada ni
mogućnosti, nema zasjedanja Skupštine i jednostavno ne
možemo odgovoriti na to pitanje i on se samo složio.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Ali je zamolio mene da ti predložiš kao stranka do
15,00 časova. Ali znaš šta, ja sam nešto razmišljao, on kaže bi
li moglo da vi kažete: eto, na nas nije više red, znaš, bio je
nekada davno ovaj predstavnik iz BiH, sad je red na Srbiju. Ja
sam nešto razmišljao da bi velika stvar bila kad bi iz Srbije bio
čovjek.
KARADŽIĆ: Da, da.
85
Krajišnik: Znaš zbog čega, čak možeš sugerisati imena, nije
bitno, jer velika je stvar u ovom momentu da tu bude neko
odozgo.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Jer to je kudikamo njima teže i sve ostalo.
KARADŽIĆ: Šta misliš ti o ideji da onaj Mitrović ostane, on je
sad počeo da radi dobro, shvatio je sad to.
Krajišnik: Ja sam nešto razmišljao o tome, ovaj, šta ja znam,
kad bi on htio raditi, u ovom momentu treba neko ko će biti
žrtvovan, znaš. A najbolje bi bilo da bude on.
KARADŽIĆ: Jer tu je kontinuitet, ne može niko da zamjeri
ništa.
Krajišnik: Jest, jest. Mogu ti reći da ti je ideja fantastična.
KARADŽIĆ: Nije moja nažalost, Kostićeva je.
Krajišnik: Ja sam nešto razmišljao, sinoć sam ja htio, ali, nešto
nisam htio da predlažem.
KARADŽIĆ: Sad ću ja zovnuti i Jovića, imam negdje njegov
telefon, a imam, ovaj, jer treba Kostića ili koga ću zvati?
Krajišnik: S Jovićem sam ja razgovarao.
KARADŽIĆ: Aha, sad ću zovnuti prvo Miloševića pa ću
onda…
Krajišnik: Samo neka zna da sam ja završio, poslao sam svoj
telefaks znaš.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Ovaj prije tri sata.
KARADŽIĆ: Ah. Dobro, onda bi i ja poslao telefaksom i
gotovo.
Krajišnik: Ajde molim te, da ti kažem, uglavnom, volio bi to
poslati znaš.
KARADŽIĆ: Važi.
Krajišnik: A onda, onda ti zovi njega.
KARADŽIĆ: Važi.
Krajišnik: Da do tri im treba stići.
KARADŽIĆ: Dobro, a do tri treba stići, je li?
Krajišnik: A, a, jest.
KARADŽIĆ: Pa, ne mogu do tri stići nikako.
Krajišnik: Koliko je sada sati. Oko pet do tri, sad pošalji
telefaksom.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Deset rečenica i gotovo, tri rečenice…
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: ‘Ajde čujemo se. Zdravo.
KARADŽIĆ: Ajde prijatno.
Razgovor vođen 11. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobro veče.
Milošević: E zdravo, kako si?
KARADŽIĆ: Pa gde ste vi, pa i neprijateiji me zovu da mi
čestitaju, a vi ništa.
Milošević: Šta ima, to je njihova stvar neprijateljska.
KARADŽIĆ: Znam, a što vas danas nigdje nema?
Milošević: E ceo dan sam bio s nekim strancima.
KARADŽIĆ: Jeste primili ove naše Engleze?
Milošević: Jesam, kako da ne.
KARADŽIĆ: Ja sam volio da vi ovu dvojicu primite prije ovih
ostalih. Koliko je bilo parlamentaraca tih?
Milošević: Pa bilo ih je sedam, osam, ja mislim.
KARADŽIĆ: A, više ih je bilo, da, da. Ja sam mislio ovu
dvojicu prije njih, da bi mogli malo s njima. Oni su vrlo
benevolentni, vrlo dobronamerni.
Milošević: I ja sam to video.
KARADŽIĆ: Izvanredni, ovaj je član Doma lordova, ovaj lord
Sem Don.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: I bili su nam ovdje, i oni su se osvjedočili kako
je, ovo je sjajno, ovo je briljantno, ovdje što je bilo. Znate
koliko imamo glasova?
Milošević: Koliko?
KARADŽIĆ: Milion i dvjestodvadeset hiljada, a glasačko
tijelo je ukupno tri miliona i 90 hiljada. Mi imamo više od
jedne trećine. I imamo dva osnova po kojima Bosna ne može
da se izdvoji. Prvi osnov je što jedan narod ne da pristanak,
drugi osnov je što oni nemaju dvije trećine ni na nivou
građanstva.
Milošević: (smije se) To je najbolje, kaže jedan razlog što ne
može - nema zvono.
KARADŽIĆ: (smije se)
Milošević: Dovoljno, odlično, odlično.
KARADŽIĆ: Ne znam, kako, jeste li se vidjeli sa onim našim,
Bora i ovaj Veljko i ovi, kako njima sada to izgleda?
Milošević: Pa s njima se nisam još video, sutra ću jer sam
danas imao mnogo drugih obaveza, a ovo drugo teramo, znaš.
KARADŽIĆ: Aha, ono što smo se dogovorili?
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: E, sada, mi vršimo pritisak na savezne organe,
mi odavde stalno upućujemo poruke, zahtijevamo da savezni
organi rade.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer imaju sad šta da brane.
Milošević: Naravno
KARADŽIĆ: Sad nije 5-1, nego 3-3.
Milošević: A reci mi, ovaj, odakle vam taj broj?
KARADŽIĆ: Ja vam garantujem da je sve regularno.
Milošević: Ne, ja verujem to, nego koliko je bilo inače u ovim
izborima.
KARADŽIĆ: Znate kako, sad smo mi dobili, mi smo nakon
izbora dobili više povjerenja Srba nego što smo imali na
izborima. U ovom postperiodu smo dobili više, onda svi
Jugosloveni koji su ranije za Markovića glasali i tako dalje, sve
je to za nas glasalo. Četerdeset i devet hiljada Muslimana i
Hrvata je glasalo, iako je ovdje propaganda bila strahovita da
ne glasaju.
Milošević: To je odlično.
KARADŽIĆ: Dakle, sa njima, inače Srba ima milion i 160.000
koji su glasali, odraslih Srba. Ma u svakom slučaju, konačno i
popis je izgleda bio falsifikovan, ima Srba više nego se
očekivalo. Ima najmanje milion i po Srba u BiH.
Milošević: A ovo je naročito važno za ove.
KARADŽIĆ: Da, da, pa njih je 49.000 glasalo i to je mislim
samo u Bosni, izvan Bosne što živi to nismo računali uopšte.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer računamo da jednu trećinu, da smo više od
jedne trećine dobili bosanskog biračkog tijela. I sad mi idemo
snažno u neke druge poteze i to nas više ne mogu pratiti.
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Ne mogu nas pratiti više nikako, a savezne
institucije treba da rade, jer imaju sad šta da brane.
Milošević: Apsolutno.
86
KARADŽIĆ: Imaju šta da brane, imaju državu i mora da se
brani. Ovo je briljantno sa ovim plavim šljemovima. Šta god
da urade, dobro je.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Je li se vi slažete?
Milošević: Apsolutno.
KARADŽIĆ: Ako pošalju dobro je, ako ne pošalju dobro je.
Nudili smo.
Milošević: Da, da, šta god urade.
KARADŽIĆ: Da, dobro, znači ovih bi se dana moglo početi
ovo da funkcioniše.
Milošević: Ja se nadam, bićemo na vezi, moramo da se
dogovorimo.
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: ‘Ajte, pozdravljam vas.
Milošević: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: Treb’o mi je Blagoje, uzeše mi jednog čovjeka
važnog iz ovoga, već su odlučili iz Travnika, pa sam mislio da
ga zamolim da ga ostavi.
Milošević: A kako se zove?
KARADŽIĆ: Reljić Marko, potpukovnik.
Milošević: Videću ja ujutro s njim.
KARADŽIĆ: Jer, on bi ujutro morao da se javi u Banja Luku.
Ja znam da Uzelcu fali oficira, ali baš ovaj Travnik je strašno
ugrožen. I to je, hoćete li da zapišete?
Milošević: Hoću, hoću, ništa ne brini.
KARADŽIĆ: Jer, on bi onda morao odmah ujutro da reaguje,
da ga ostavi u Travniku da bi mogao on...
Milošević: Zvaću ga ja ujutro, bez brige.
KARADŽIĆ: Dobro, on je otišao da spava, ja neću da ga
zovem večeras, inače bi ga ja zvao. Zvao sam ga, ali... nema ga
tamo.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro, mi se čujemo sutra onda.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: Hvala vam.
Milošević: ‘Ajde, prijatno.
Razgovor vođen 14. novembra 1991. godine između
Božidara Vučurevića i Radovana Karadžića
Vučurević: Alo...
NN Ženski glas: E, samo trenutak.
Vučurević: ‘Alo, dobro jutro gospodine doktore i prijatelju.
KARADŽIĆ: Dobro jutro domaćine, kako ste?
Vučurević: Pa dobro je, kad se sve sabere - dobro je.
KARADŽIĆ: Hvala Bogu, neka je.
Vučurević: Kod vas?
KARADŽIĆ: Dobro je, hvala Bogu, sve je u redu.
Vučurević: Spremate se za Skupštinu?
KARADŽIĆ: Jeste danas, ova dva dana smo puno radili.
Vučurević: Napokon da neko uspije. Evo ovdje ja, krizni štab,
pa govore kakva će im biti sudbina, a ja njima pričao kad su u
mene dva majstora prije dvadeset godina pretesavali stare
hrastove grede, a bilo je čvorova u njima i sporo to ide, mora
da čuvaju sjekire, a ja njima predlažem da će ubrzati ako
zamijene sjekire, jer niko ničiju neće onda čuvati. Ja mislim da
bi gospodin Karadžić trebao napraviti platformu za
Muslimane, a Alija za Srbe, tako bi to bilo.
KARADŽIĆ: To ću danas da predložim.
Vučurević: Tako je, ja i Luka smo sinoć razgovarali, dobro je
veli, reče mi da će sutra doći, javiće mi se.
KARADŽIĆ: Kako je na ratištu? Nema pucanja?
Vučurević: Pa ima, ubiše nam juče jednog čovjeka u
Konavlima.
KARADŽIĆ: Ubiše čoveka?
Vučurević: Ubiše čovjeka.
KARADŽIĆ: Pa kako, jebem im sunce krvavo?
Vučurević: Pa vidite doktore, Osojnik je pao, ovo glavno
uporište. Ja sam sinoć pod noć išao tamo, naša jedinica je već
prešla to utvrđenje i to selo i zaposjela visove i jutros su im
otišli ih posjetiti i nešto im odnijeti, ta naša teritorijalna
odbrana, kupljeno je po Trebinju, ali junački su prošli. Ne
puca, ali steže se obruč, ipak pomalo puca.
KARADŽIĆ: Da, da, oni... usamljenici, snajperisti je l’?
Vučurević: E ono, što su u ratu zvali škripari, toga ima, ja.
KARADŽIĆ: Da, da.
Vučurević: Vidite, onaj... Imali smo juče ovdje Kostića, bio je
i Bulatović.
KARADŽIĆ: Vidio sam, da, da.
Vučurević: General nam se, ovaj, promijenio, juče je došao
ovaj Strugar, Crnogorac.
KARADŽIĆ: Aha, a koji je bio?
Vučurević: Bio je Makedonac, Uzunovski, pa se vratio sinoć.
Ja sam sa njim išao na Osojnik to vidjeti i odvezli ga naši do
Podgorice i otišao avionom, a došao je prije toga ovaj Strugar.
Mada je to malo... tri generala promijeniše za sedmicu dana, ja
sam to čak malo i kritikovao, ali dobro, to je tako moralo biti,
hvala Bogu.
KARADŽIĆ: Dobro, to je intenzivno dešavanje, pa neka ide
tako.
Vučurević: Ja mislim da je ovaj dobar. Dolje ipak ovi naši
rade, grupe ove koje čiste. Danas će proći Kupare, stisnuti ih...
KARADŽIĆ: Znači Cavtat je pao, je li?
Vučurević: Molim? Nećemo ulaziti u Cavtat, okružiti ga,
stisnuti ga za gušu i neka na slamku diše.
KARADŽIĆ: Da, da.
Vučurević: Neka na slamku diše.
KARADŽIĆ: Ja ne mogu da se načudim Dubrovčanima što su
oni puštali ustaše, oni su mogli biti otvoreni grad i niko da ih
ne pipne.
Vučurević: Sreća pa je tako bilo.
KARADŽIĆ: Da, da, budale.
Vučurević: Sad treba proći to, pa polako stiskati Dubrovnik i
čistiti dalje, pa neka bude grad taoc, možda je i bolje što nismo
ušli u njega.
KARADŽIĆ: Bolje, bolje.
Vučurević: Ja mislim da treba biti političan, pa je bolje što
nismo ušli.
KARADŽIĆ: Recite mi jeste li pratili ovu Skupštinu?
Vučurević: Jesam, jesam.
KARADŽIĆ: Kako je narod, je li prati tamo?
Vučurević: Jeste, ono, šta da vam pričam, bolje znate pet puta.
Nema tu dogovora, najvjerovatnije.
KARADŽIĆ: Da, ali naš narod kako je dočekao ovo?
Vučurević: Dočekao je, ono ste dobro govorili, ono u finalu,
ono navečer. Da. Jeste li pripremili što?
KARADŽIĆ: Jesmo i danas. Naše je jasno, ako hoćete da
mijenjate Ustav mora se po proceduri ići. Mi znamo da su oni
pripremili nešto za rat, mi znamo i gdje im je to i šta im je to,
ali moramo da kažemo da taj rat neće dugo trajati i da će biti
87
strašan i da će Boga mi prije svega Sarajevo i nekoliko
gradova ovih bosanskih biti uništeno, da tako kažem. Ja mislim
tu nema za tri, pet do pet dana bi to sve bilo uništeno. Ne mogu
se oni igrati, oni moraju da proračunaju tačno, šta im se isplati,
a šta ne isplati. Ne može se tako rušiti država kao što oni misle.
Mi nemamo ni šansu ni mogućnost da popustimo, jednostavno,
nemamo pravo. Konačno, mogu ja da izađem pred skupštinsku
govornicu i da kažem evo mi prihvatamo suverenost i
nezavisnost BiH.
Vučurević: Maksimalna pogibelj.
KARADŽIĆ: Onog trena narod ne bi prihvatio, onog trena
narod bi krenuo u rat i protiv mene i protiv njih. Prema tome...
Vučurević: Ovdje je narod sa oduševljenjem dočekao, zapravo
prihvatio ono što ste govorili u završnici. Mada ono nije bila
završnica, ali tu je.
KARADŽIĆ: Da, da, poslije toga je bila samo pauza.
Vučurević: Da, ono je rečeno tako veličanstveno, narod je to
prihvatio raširenih ruku, sve drugo je bila nacionalna...
KARADŽIĆ: Ne bi ni prihvatio narod i ja bih džaba govorio.
Ja njima stalno govorim, ne kreiram ja politiku i političku
volju srpskog naroda, ja vam je tumačim, nemojte da vas ja
lažem.
Vučurević: Vi prenosite želju jednog naroda.
KARADŽIĆ: Ja bih vas mogao lagati da narod hoće da živi u
nezavisnoj BiH, ali da znate, prevario bih vas i grdno bi ste se
nasukali kad bih ja vas prevario.
Vučurević: Tako je. Ovdje krizni štab zasjeda, pa Rade
Runjevac, a i on je u kriznom štabu, a vi znate ko je Rade.
KARADŽIĆ: Da, da.
Vučurević: Pa je pogriješio, podsjeti me na jednog moga
komšiju, isprosila mu se starija kćer za nekog Makedonca, pa
se ovaj zvao Temeljko, a on nije potrefio. Vi ste iz naših
krajeva, znate šta je temelj ili podumijenta, isto je, je li? Pa ga
pitaju, kako, je li vaš čovjek? Jeste, a kako se zove?
Podumijenta. Rade kaže pripremili podlugu ili platformu,
Rade, platformu.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro moj Božo, pozdravite tu u kriznom
štabu. I biće dobro, ako Bog da.
Vučurević: Hvala, sad je malo zatišje, kiša nas ubi, pa nam
vojska strada, ali šta ćemo, mora se i pod ovakvim uslovima
ratovati. Doktore, stojte nam dobro, nemojte da vas mi
osudimo.
KARADŽIĆ: Hvala. Ne smijem ja izdati narod, ni govora.
Vučurević: Kad počinje ona Skupština?
KARADŽIĆ: U deset.
Vučurević: Aha. Bio sam ja spremio malo protesta, na ono.
KARADŽIĆ: Do pola je pročitao onaj Mijatović, mi smo rekli
nećemo to da čitamo dok neko ne pomene Vučurovića, a mi
smo znali da neko mora da pomene, pa kad neko pomene, onda
izlazi na repliku Mijatović i čita. Mi sve izanaliziramo, mi sve
to pripremimo.
Vučurević: Bravo.
KARADŽIĆ: Onda kad su pomenuli vas, onda se on javio za
repliku, međutim vidjeli ste, atmosfera je bila, nije mu bilo
moguće. Jeste li gledali?
Vučurević: Naelektrisano, jesam.
KARADŽIĆ: On je pročitao skoro čitavu prvu stranicu.
Vučurević: Aha, a gospodin Čengic, ko bi drugi.
KARADŽIĆ: Neko je pomenuo, zaboravio sam ko je.
Vučurević: Gospodin Čengic, da ko bi drugi, mi smo prijatelji.
Ja mislim da se volimo jednako, koliko on mene, toliko ja
njega.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste.
Vučurević: Doktore, stojte nam dobro i držite se.
KARADŽIĆ: Hvala vam, lijepo pozdravite.
Vučurević: Prijatno.
Razgovor vođen 14. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Halo, predsjedniče.
Milošević: Samo da ti kažem jednu stvar, rek’o mi je ovaj
ovamo gore da ima problema s ovim tvojima.
KARADŽIĆ: Ko je rek’o?
Milošević: Pa, ovaj, predsjedavajući brate.
KARADŽIĆ: A, Ajga.
Milošević: Pa da, da ima problema sa ovima tvojima jer oni su
kao došli, oni hoće svi da budu zajedno, ali da se taj kvorum,
kao, može da glasa samo pola plus deset, itd. Nešto mimo
sveta i mimo, mimo svih...
KARADŽIĆ: Vjerujte, radi se na tome, ja sam sad upravo s
Krajišnikom za... završio, radi se na tome, i juče se čitav dan
radilo. Danas radi Novaković s njima i tako, ali shvatite to, ko
je taj svijet, to je svijet iz onih vremena tih. Samo ova
četvorica naših iz, u, u…
Milošević: Ne može, to mora da, da se dobro odradi.
KARADŽIĆ: Teško je to da se dobro odradi, teško je, jer oni
su Durakovićevi, nisu oni moji. Svi su oni Durakovićevi.
Milošević: Razumem to, ali to oni ipak moraju da, da vode
računa o tome. Šta...
KARADŽIĆ: Ma ko mora da vodi računa! Pa ne bi dospjela
zemlja u ovu situaciju da su oni vodili računa. To je sve goli
izdajnik, danas je Nikola radio sa... malo, sa Bogićevićem i
rekao mu, poslednja mu šansa i da ide, nek i... nek glasa protiv,
al’ mora da bude prisutan.
Milošević: Kad će da dođe?
KARADŽIĆ: Pa ne znam, možda će sutra doći.
Milošević: ‘Ajde, daj Bože, ali hoće li i drugi presednici?
KARADŽIĆ: Da... to ne znamo, to ćemo vidjeti, a nešto je tu
očigl... njegova izdaja je duboka i tu nema, to je...
Milošević: Treb’o bi on da bude na Presedništvu i da glasa
protiv, al’ da bude za kvorum, jebo ga Bog.
KARADŽIĆ: Pa nek bude pa kažem, neka glasa protiv, nek se
hvali da je glas’o protiv, ali mora da bude tamo. Ma rek’o mu
je ovaj, rek’o mu je ovo ti je posljednja šansa, nemamo mi više
tebi nikakvih popusta pravit.
Milošević: Dobro, onda ti radi sve što možeš, pa u redu.
KARADŽIĆ: Dobro, ima li šta novo?
Milošević: Nema ništa drugo novo, sve drugo ide dobro, ali to
me zabrinulo, jer ti si mi rek’o da tih deset nema problema.
KARADŽIĆ: Da. Vidi, ovaj, ne, ne ide, ovih deset srpskih će
biti u redu.
Milošević: Pa ne govorim, ja ne govorim o drugima.
KARADŽIĆ: Ne, ne. Ja mislim da će biti u redu, tamo je
Novaković s njima i ja mislim da će biti ure....
Milošević: E, molim te to, pa bre, pa ja samo za njih pitam, a ja
te ne pitam za ove druge, jebi ga. Ako ovi drugi pokuš… nema
problema.
KARADŽIĆ: Ne, ne, ja se nadam da će i oni biti, pa mislim
ako ih nije neko prepao ili, ili potplatio, mislim da će bit.
Milošević: ‘Aj onda nek poradi malo Moma još na tome i sve
je u redu.
88
KARADŽIĆ: Dobro, a bio je kod me... bi... bili smo na
aerodromu, se... dolazio i Gligorov da se vidi sa ovim.
Milošević: Da, jeste li razgovarali?
KARADŽIĆ: Jesmo, i mi smo razgovarali s njim jedno 15
minuta, 20, onda je on otišao, ostao je Vajnens.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Oni kažu da sad prihvataju da arbitraža, kaže
ima li Jugoslavije ili nema i da kaže ovdje da li se tako ustavno
moglo ovaj...
Milošević: Ne može arbitraža da kaže ima li Jugoslavije ili
nema.
KARADŽIĆ: Molim.
Milošević: Ne može arbitraža da kaže ima li Jugoslavije ili
nema.
KARADŽIĆ: Da, pa ja mislim da, da, da je dobro, da... arbi...
Ne može arbitraža da kaže da li mi postojimo, arbitraža može
da kaže kako ćemo i šta ćemo, i da li smo u pravu nešto, a ne
da li nas ima.
KARADŽIĆ: Da, da. Da to, da li je, da li je u pravu i da li
Jugoslavija može da ostane, ako neko izlazi iz Jugoslavije.
Milošević: Ma nije moguće, to će arbitraža da kaže.
KARADŽIĆ: Da, oni su sad oslonjeni na arbitražu, pa kaže pet
najvećih predsjednika su došli.
Milošević: Da, to je to, ma dobro.
KARADŽIĆ: Inače smo mi ovdje predočili da ako hoće, ima
tri principa koja smo im i rekli. Prvo, ako hoćete trajno rješenje
ono mora biti pravedno. Drugo, u Bosni se ne može donositi
rješenje bez konsenzusa, ako nema konsenzusa, onda za sva tri
naroda specifična rješenja. I, i šta je ono treće što sam rek’o,
da, da se može, da, da se nađe rješenje, a da BiH bude
konfederacija, pa da srpski krajevi ostaju u Jugoslaviji kao u
Federaciji, a da sa ostalima budu konfederalni. I da drugačije
ne može, da to inače moramo gore vidjeti...
Milošević: Nemoj to da zapetljavaš, to nikad neće oni
prihvatiti.
KARADŽIĆ: Ne, onda, onda je, mislim, jer Alija njima laže,
Alija njima kaže da je to sve u redu, da je Bosna suverena, i...
Onda je i njima rekao, može sve što Srbi predlože samo da
Bosna ostane suverena.
Milošević: Nema problema, pa nek bude suverena u
Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: A ne, ne, to neće on.
Milošević: Ne, ne. On neće u Jugoslaviju, je l?
KARADŽIĆ: Da, da, neće on u Jugoslaviju.
Milošević: E, pa što je drugo.
KARADŽIĆ: Neće on Jugo....
Milošević: Molim te, brini o ovome i ništa drugo. ‘Ajde pa se
čujemo.
KARADŽIĆ: Ne, nema problema, a treba pripremiti rezervnu
varijantu, ja ne znam kako će to sutra biti.
Milošević: Vide... Videćemo dalje, ali ovih tvojih deset mora
biti tu.
KARADŽIĆ: Ja mislim da će oni biti, mislim... mislim, mislim
da će biti.
Milošević: E, onda dobro, da oni ne odlaze.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: ‘Ajd dobro, zdravo.
KARADŽIĆ: ‘Ajd prijatno.
Razgovor vođen 15. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo.
KARADŽIĆ: Šta radite?
Milošević: Evo razgovaram sa Kostom i Vladanom.
KARADŽIĆ: Aha, recite mi kako je tamo bilo?
Milošević: Pa tamo je bilo na Veću republika i pokrajina
odlično, a na ovom Saveznom veću opet, kako mi je rek’o
Jović, zaključci opšti ovako koji su sasvim dobri i oni će na
osnovu toga morati da izvedu danas i na Predsedništvu
konkretne zaključke.
KARADŽIĆ: Aha, dobro. Ja... mi radimo da... na, na onome
petome nešto.
Milošević: E, pa radite, to je mnogo, to bi obrnulo stvari.
KARADŽIĆ: Da, da. A recite mi ovo, ovaj, ovi su se naši
dobro ponašali, je l’?
Milošević: Pa ne, ne bi se reklo.
KARADŽIĆ: Bosanci svi ne, je li?
Milošević: Ne. Oni su rekli da su oni svi jedinstveni, nije bilo
nikakve razlike među njima. Oni traže da, da se tu neki, ovako,
stav poštuje njihov itd., oni su tu jedinstveni, i tako.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Nisu oni tu bili...
KARADŽIĆ: Predsjedniče, pitajte Vladana, ja sam dobio neke
sugestije od naših Srba iz Amerike telefaksom. Ako bi se
vraćalo stanje na, na pred stvaranje Jugoslavije...
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Onda bi ovamo ove novooslobođene teritorije
bile u statusu SHS.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ona nije nikad doduše priznata međunarodno
kao država SHS, ali je bilo teritorije SHS, odnosno neki
takav...
Milošević: To je bila teritorija Slovenaca, Hrvata i Srba.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Tako je, a prvo je Slovenija.
KARADŽIĆ: Da, Slovenaca, Hrvata i Srba. Dobro, ako
Slovenci i Hrvati na toj teritoriji prave svoju državu, što i Srbi
ne bi.
Milošević: Dobro, dobro, ma to je jasno, al’ ovaj... mi sad
moramo da se oslonimo na čiste činjenice i da...
KARADŽIĆ: Treba ubaciti i te činjenice.
Milošević: Za nas je bitan ovaj kontinuitet sadašnji, postojeći,
kontinuitet može biti od onoga što postoji, a ne što ne postoji.
KARADŽIĆ: Da, da, trebalo bi onda da vidite, ako ništa
ubacite u igru i Londonski ugovor i sve, malo ih obavezati, tu
postoje potpisi Francuske i Engleske. Pa probat, nećete li
ovako, onda će ovako bit. Spakovane negdje pod sto, da, da se
širi lepeza tih, tih mogućnosti.
Milošević: Inače, najmanje je bilo Crnogoraca, mogu da ti
kažem.
KARADŽIĆ: Ozbiljno?
Milošević: Da. Kao imaju neka posla tamo, pa nisu došli.
KARADŽIĆ: Nek idu u pičku materinu. A je li bilo nekog
kvoruma?
Milošević: …
KARADŽIĆ: To je dovoljno bilo, je li?
Milošević: To je kvorum, čak za puno Savezno veće.
KARADŽIĆ: A majku mu. Ma tu trebala je... i vrlo je nama
teško isto, ove... to je, sve Durakovićev čovjek, to je sve...
89
Milošević: Potvrda legitimiteta Predsedništva itd., to je jako
dobro.
KARADŽIĆ: To je vrlo važno, to je dobro. To je dobro, a
moglo bi se još po nešto. I mi radimo vrlo intenzivno na petom
spratu.
Milošević: To ako bi završili, od toga... ja ne znam...
KARADŽIĆ: Na petom spratu radimo, peti sprat bi trebao da
se okreči.
Milošević: E pa dobro. Ok... (smije se) Okrečite to.
KARADŽIĆ: Da. A prije toga neka, to prije Jovica, brate
pošalje onoga, da ne moram da krečim.
Milošević: E, dobro.
KARADŽIĆ: (?) Dobro.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: Hajde.
Milošević: Zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 18. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Šta radiš?
KARADŽIĆ: Evo radim nešto, još sam u kancelariji.
Milošević: E, pa dobro. Reci mi, ovaj, šta si uradio s onim
petim spratom?
KARADŽIĆ: Pa nešto se radi na tome.
Milošević: Radi!
KARADŽIĆ: Nešto se radi na tome, on traži temelj u Ustavu,
pa mu ovi moji stručnjaci pripremaju, da mu pokažu i da mu
kažu da nema on kud da vrda više, da mora... tako, evo mu
osnova.
Milošević: Kad bi vi to mogli da završite?
KARADŽIĆ: Pa, ja se nadam da ćemo završit ove nedjelje.
Milošević: Pa nemoj ove nedjelje, završite, ja ne znam šta tu
ima. Nema šta da se zida, nego pokušajte završiti u narednih
dan, dva.
KARADŽIĆ: Važi, važi.
Milošević: Kad bi završili danas i sutra to nešto vredi, a to
ide.... kasnije, uvek vredi, ali je bolje što pre.
KARADŽIĆ: Da, da. Važi, važi, ja ću to da ubrz...
Milošević: Zakasnit ćemo to, to je jako važno pitanje. Daj da
znamo na čemu smo.
KARADŽIĆ: Ja ću da ubrzam to jer to je... njemu je
predočeno, nek ide u pičku materinu, predočeno mu je fino.
Milošević: Dobro, ali to je toliko važno da ne bi ti ništa drugo
treb’o da radiš.
KARADŽIĆ: Da, da, (ha, ha, smije se), dobro. Ima li šta drugo
novo?
Milošević: Nema ništa što bi mog’o telefonom da ti govorim.
Ali dobro, imali smo dobre razgovore sa Vensom.
KARADŽIĆ: Sa Vensom. Koliko se dugo zadržao kod vas,
dugo?
Milošević: Tri sata.
KARADŽIĆ: Tri sata, opet.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Fino. Je li to... ima l’ napretka tu?
Milošević: Ima napretka, mislim oni razumiju kako stvari stoje
i ja se nadam da će da budu nepristrasni i korektni.
KARADŽIĆ: Ja stalno njima u šali kažem, vi ćete uskoro
zatrebati pouzdanog savjetnika na Balkanu, pa vi radite kako
znate.
Milošević: He, to... pa to je tačno.
KARADŽIĆ: To uvijek u šali privalim strancima svima.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tako da je to, ovaj, dobro, a za ovo...
Milošević: To ne znam, veruj mi, to, to, uopšte nemam neku
ideju tu.
KARADŽIĆ: Ne, ne, za televiziju to... ja, poslušajte mene.
Milošević: Ne, ali kažem ti za ovo što kaže grešku. Ja nemam
ideju, koju, evo predloži ideju ako imaš bolju.
KARADŽIĆ: A ima, ima izuzetnih privrednika gore, majku
mu.
Milošević: Ma znam, to, to nema veze, to. Video sam ovog što
se izlag’o gore, to sam video.
KARADŽIĆ: Ko... ovaj, ja sam predlag’o ovoga Dejana
Kovačevića iz “Energoprojekta”, prva liga čovjek.
Milošević: Ma to, to se tebi čini. To ti ne znaš, uopšte, šta ti
ljudi treba da rade.
KARADŽIĆ: Pa dobro, znam da moraju biti i pol...
Milošević: Ima direktora takvih dvadeset u Beogradu.
KARADŽIĆ: Da, znam da treba politička ličnost, to je tačno.
Milošević: To je to, ako imate neku bolju ideju sa najvećim
zadovoljstvom je treba prihvatiti, ali stavljate goreg.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, ma dobro, ali mislim, čini mi se...
Milošević: Ali molim te...
KARADŽIĆ: Čini mi se treba sa svježim licima, to mi je
znate...
Milošević: To je tačno. Ali molim te, nemoj molim te da, da...
ovaj drugi, bre, ima srednju školu, bre.
KARADŽIĆ: Koji?
Milošević: Pa ovaj iz…
KARADŽIĆ: Šarenac?
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ne mogu da vjerujem to.
Milošević: E, ja ti kažem.
KARADŽIĆ: A, Boga ti?
Milošević: A drugo, ovaj, molim te, uzmi ovo pitanje petice,
završi maksimalno hitno. Ali javi mi sutra da znam šta su
uradili.
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
Milošević: Ajde molim te.
KARADŽIĆ: Hoću.
Milošević: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: ‘Ajd držite se, prijatno.
Razgovor vođen 18. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Borislava Jovića
KARADŽIĆ: Alo?
Jović: Jović ovde. Dobar dan.
KARADŽIĆ: Dobar dan. Kako ste?
Jović: ... ?...
KARADŽIĆ: Hvala lijepo. Kako ste vi gospodine Joviću?
Jović: Evo dobro je. Evo, mi se patimo, jedan gospodin,
jedan...? (Radovan se smije i ne čuje se šta Jović govori)
KARADŽIĆ: Recite mi, jeste li završiIi ono za televiziju?
Koga ste od... jeste li…
Jović: ...?...
KARADŽIĆ: Niste još. Vjerujte vi meni, nećete pogriješiti.
Jović: A jeste razgovarali sa Slobodanom?
KARADŽIĆ: Jesam.
Jović: Šta on kaže?
90
KARADŽIĆ: On kaže kako god Bora kaže.
Jović: (smijeh) Dobar je.
KARADŽIĆ: Eto tako.
Jović: Dobar je, jaaoj.
KARADŽIĆ: Vjerujte mi odavde vidimo strašno, ovaj, dobro,
a ja sam inače pisac, ja trideset godina znam prilike u
Beogradu i slobodno kad neko kadrovsko rješenje imate ja ću
vam nepristrasno reći. Dva najbolja momka koji najbolje
razumiju vašu politiku, a...
Jović: Koji su to?
KARADŽIĆ: A, to je ovaj Vučelić i Perišić.
Jović: Aha.
KARADŽIĆ: I to, jer je oni brane na način da ne može niko da
odbije pera.
Jović: A šta mislite za Košutića?
KARADŽIĆ: Pa dobro, Košutić ponekad ovako malo kao
slobodan strijelac, i, ali nije, treba i takvih imati.
Jović: Pa, ja vama mogu da kažem, sad ako smem telefonom
da razgovaram?
KARADŽIĆ: Smijete sigurno.
Jović: Aaa, da, da nam je Košutić u tri izlaganja o vojsci, o
formiranju srpske vojske i o kritici savezne vojske, najurio tri
hiljade vojnika sa fronta.
KARADŽIĆ: Ne, to je, on to zna sigurno.
Jović: Posle njegovog govora hiljadu nam je ljudi pobeglo.
KARADŽIĆ: On to zna sigurno. To ja znam da on zna,
nekad...
Jović: Da li on zna ili ne zna, ja ne znam, ali mogu da vam
kažem da ti sposobni ljudi za govorenje su vrlo štetni ukoliko
ne znaju šta govore.
KARADŽIĆ: Da, da. Ako ne i ako ne činilizuju(?). Ne valja
slobodan strijelac biti.
Jović: To je.
KARADŽIĆ: Ali, ali ima i tu neke kor... ja imam recimo
kakvih, ja imam slobodnih strelaca, ali to je čak dobro, jer
ponekad oni kažu ono što bi i ja rek’o, ali ne smijem iz, iz
taktičkih razloga.
Jović: Je, ali najgore je kad kažu ono što ja nikako ne bih
rekao.
KARADŽIĆ: E da. To je to.
Jović: To je onaj..?
KARADŽIĆ: To, onda mora da si... sinhronizovano, al’ dobro
mora i ta... i toga biti. Mora Srbija biti šarena, džaba je.
Jović: Šta mora?
KARADŽIĆ: Mora Srbija biti šarena.
Jović: Ama ona mora biti šarena, ali, ali sav… to šarenilo ne
sme da nas vuče nazad, nego napred. U tome je stvar.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da dobro. Al’ ova dvojica su vam
prva liga vjerujte. Da smo...
Jović: Ma, znam, ali ja kažem ovaj, dobro, ovaj Vučelić je iz
naše partije, ali onaj nije iz naše partije.
KARADŽIĆ: Ma znam, ali prva liga vjerujte.
Jović: Ma i shvatite vi ukoliko je neko prva liga, ali je protiv
nas.
KARADŽIĆ: Ne, ali nije sigurno protiv nas.
Jović: E, to ja ne znam, možda...
KARADŽIĆ: Ne, ne, sigurno nije, jer gledajte. On je ovaj,
bolje vam je da vam jedan takav demokrata objašnjava vašu
politiku, nego neki socijalisti, koji su dozla Boga.
Jović: E, ali da vam kažem. Ako sada, uzmite ovoga kod koga
smo uzeli, na... pritiske on svaki dan govori da Vladu treba
menjati. On nije mandatar. On nema na to pravo. On svaki dan
objašnjava da ta Vlada je nesposobna i da treba je promeniti.
KARADŽIĆ: Pa dobro, sedite s njim, možda je stvarno
nesposobna.
Jović: Ama to je drugo pitanje, pa mi njega nismo uzeli u
Vladu da on nama ruši Vladu svaki dan.
KARADŽIĆ: Da.
Jović: Onda on treba da dođe kod nas i da kaže, neću da sedim
u toj Vladi, hoću da budem kritičan prema njoj i javno,
izvolite, jednostavno neću tako da radim. Hoću da budem
kritičan, da budem slobodan. Ne može on sedeti u Vladi i svaki
dan rušiti Vladu, čoveče.
KARADŽIĆ: Da, da. (smijeh)
Jović: Nije u redu. Da vam kažem ne može, vi, vi iz daljine
gledate i ne ob… ne obratite... ili recimo da se on obrati preko
engleske televizije i kaže: srpskom narodu je potpuno isto
naneo štete fašizam i komunizam. Pa slušajte, ovde je fašizam
okupir’o zemlju, a komunisti su se borili za njeno oslobođenje.
KARADŽIĆ: Eh, dobro.
Jović: Druga je stvar, kakve su greške posle pravili.
KARADŽIĆ: Jeste, dobro, ali kad....
Jović: ...To je to… (govore uglas)
KARADŽIĆ: Al’, ali gledajte i drugu stranu kad...
Jović: ... (govore uglas) Ako on sjedi u jednoj vladi, u jednoj
vladi koja je preuzela na sebe istoriju i tradiciju Komunističke
partije.
KARADŽIĆ: E gledajte. Ali kad to kaže potpredsjednik jedne
srpske vlade…
Jović: Da.
KARADŽIĆ: …u Engleskoj, onda je sigurno da ta vlada nije
boljševička.
Jović: Pa to je sigurno da ona boljševička ona nije i bez tog…
KARADŽIĆ: Pa dobro, ali se ne vidi, ovako se vidi, ovaj...
Jović: Mora da ima jedan kulturan odnos.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, slažem se.
Jović: Ne može reći da su komunisti naneli srpskom narodu
isto toliko štete k’o, kao ovaj, kao ovaj, kao fašisti. Jer fašisti
su, aaa, ovde uništili, streljali, a komunisti su u politici grešili.
To je velika razlika.
KARADŽIĆ: Da. Pa neki kažu…
Jović: To je bilo istrebljenje.
KARADŽIĆ: Pa omaklo se i njima ponekad da strijeljaju. A
omaklo se i njima ponekad da strijeljaju, nije, nije baš da nije.
Jović: Ma ne, ali mislim da ka... jedostavno, ja sam ne mogu se
složiti (Radovan se smije i Jović se ne čuje), ne mogu se složiti
da jedan funkcioner može tako neodgovorno (?) da radi.
Recimo, svaki dan govori o formiranju srpske vojske.
KARADŽIĆ: Da.
Jović: A da li vi shvatate, mi nikada ovdje nismo odlučili da
formiramo srpsku vojsku.
KARADŽIĆ: Ne, to treba sjesti s njim, pa razgovarati. To bi
bila velika glupost.
Jović: …?...
KARADŽIĆ: Da.
Jović: Ja postavljam (?) Jugoslovensku narodnu armiju i kad
god on to progovori nama vojnici beže s fronta i kaže, ma
jebeš ti ovu vojsku, idem ja u srpsku vojsku.
KARADŽIĆ: Da, da. Ne, to je, ne smije nikako.
Jović: Čoveče!
KARADŽIĆ: To će odma’ Bosna da nam traži pola tehnike i, i
rasformiranje armije, stvaranje bosanske armije.
Jović: Mi Srbi gubimo rat, ako takve imamo u izvršnoj vlasti.
91
KARADŽIĆ: Da, bosanske armije, ako, ako vi hoćete srpsku
onda ćemo i mi bosansku i onda je gotovo.
Jović: Sa stanovišta...
KARADŽIĆ: Onda se...
Jović: Sa stanovišta ovaj, vašega, demokratija je velika stvar i
to, ali ako se sposobnost nekog čovjeka upotrebi pogrešno,
onda smo najebali.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jović: Jest Boga mi.
KARADŽIĆ: Treba malo raditi s tim malo više. A dobro da
imate i vanstranačkih, odnosno iz…
Jović: …su uradili drugi, vrlo je teško nama da mislimo na to.
KARADŽIĆ: Da, da. Vidite, meni je Krajišnik, ovaj se javio.
Jović: Da.
KARADŽIĆ: Mi smo tri-četiri dana ovde razmišljali i
razgovarali.
Jović: Da.
KARADŽIĆ: Ja ću sada poslati jedan telefaks u kome ja
kažem da mi nemamo ličnost, ni iz stranke, ni iz Bosne i
Hercegovine za koju, koju bismo predložili sada za mjesto...
Jović: Ja.
KARADŽIĆ: Aaa, predsjednika savezne Vlade.
Jović: ...mišljenje.
KARADŽIĆ: Ee, to, to ne moramo danas, je l’?
Jović: Može za dan, dva. Razmislite za par dana, za ministre će
se vama mandatar obratiti.
KARADŽIĆ: Aha, dobro. A onda bismo, a onda, onda smo
napisali da, u ovom smo tekstu, evo piše se sad ću ga ja poslati
na neki faks koji mi vi kažete, da s obzirom na to da Srbija
skoro tri decenije nije imala predsjednika Vlade, da mi
predlažemo da ta ličnost dođe iz Srbije.
Jović: Dobro. To odgovara.
KARADŽIĆ: A s… s druge strane ne… neko mi je pomenuo
možda ne bi bilo loše da ostane Mitrović ili neki ovako. Radi
kontinuteta i radi osporavanja.
Jović: Pa ja ću da vam kažem, ovaj, što se Mitrovića tiče, aaa...
KARADŽIĆ: Sve znam ono ranije, ne znam kakav je sada.
Jović: Pa, evo sada šta je. Kad smo mi preuzeli ovu vlast,
četveročlano Predsedništvo, onda je Marković odbio da dolazi.
Ja sam pozvao Mitrovića i re..., re..., rek’o, napisaćemo vam
pismo, kad god je sprečen predsednik neka dođe
potpredsednik. On je kaz’o: U redu, važi, dolaziću uvek i
nijednom nije hteo da dođe.
KARADŽIĆ: Nije došao?
Jović: Jest’, apsolutno. A, prema informacijama sa Vlade,
javno se distancira od njega, al’ na Vladi apsolutno ga
podržava sve.
KARADŽIĆ: Da.
Jović: Tako da to, te kurve ja ne volim.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovic: Ja te kurve ne volim. Bratić je bio dobar.
KARADŽIĆ: Da.
Jović: Ima tamo još dobrih ljudi, Pera Gračanin je bio dobar,
mada je on ostareo i ne može više, ali, ovaj Mitrović je
nepouzdan.
KARADŽIĆ: Da. Onda nemojte, onda nemojte, to je vrlo
opasno.
Jović: Razmislićemo mi šta ćemo da radimo.
KARADŽIĆ: A što se Bosanaca tiče, mi bi vam mogli
preporučiti vašoj pažnji, odnosno Hercergovaca, ako baš
hoćete da je i iz Hercegovine i iz Srbije ova dvojica direktora,
“Ineksa” Šarenac, i “Energoprojekta” Kovačević.
Jović: E pa znam, ali vi nama dajete ljude iz Beograda.
KARADŽIĆ: Ne dobro, a oni su Hercegovci. Oni su naši,
ako...
Jović: Ma nemoj, mi imamo Hercegovca i predstavnika
Beograda i sve. Dajte vi nama Muslimana iz Bosne čoveče.
KARADŽIĆ: Pa da nam otcijepi Bosnu odmah.
Jović: Al’ ne, al’ dajte, nnn… nekog ko je sa naše strane.
KARADŽIĆ: Nemamo, nema takvih.
Jović: Imate Šarenca i…
KARADŽIĆ: Šarenca i Kovačevića. Ako hoćete ja mogu
zvanično da ih, ja mogu zvanično da ih pomenem, pa da kažete
da su, da je to bosanski prijedlog.
Jović: Ma znam, a to su sve ljudi iz Beograda, bre. Celog
života ovde rade.
KARADŽIĆ: A dobro, ali oni su odozdo. Državljani su Bosne
i Hercegovine.
Jović: Ne, ne. Vi morate dati nekoga iz Bosne.
KARADŽIĆ: Ne, nema vjerujte. Nije, nije.
Jović: A može da, da li nema vaša partija, nema jednog čoveka
iz Bosne da, da za pre... za člana vlade Bog vas…
KARADŽIĆ: Pa mogli bi da, jedino da, za predsjednika vlade,
ne za op... ne, daćemo mi vama za člana Vlade.
Jović: Ama jok, o članu Vlade govorim.
KARADŽIĆ: Ma dobro, daćemo mi vama za člana Vlade, al’
za predsjed...
Jović: Ovo, ovi za to, za Predsedništava, ovi ne, ne bi mogli
to... nemaju iskustva. Oni imaju iskustvo, direktor preduzeća.
To je velika razlika i, na, na, u odnosu na politiku i našu
ekonomiju.
KARADŽIĆ: Da, da, a...
Jović: To treba neko ko se malo bavio i politikom.
KARADŽIĆ: Da, da. Imate li nekog na umu?
Jović: Na umu?
KARADŽIĆ: Da.
Jović: Pa imamo mi i na drumu i na umu. Samo nisu ovi.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro, dobro, mislim...
Jović: Imamo, imamo, nije problem to. Imamo mi.
KARADŽIĆ: Hoćete mi reći?
Jović: Molim?
KARADŽIĆ: Recite mi.
Jović: Ne mogu sada to reći.
KARADŽIĆ: Aha, dobro.
Jović: Ovo slušaju svi.
KARADŽIĆ: Ha, da. Dobro. Dobro, ali onda ćemo mi napisati
ovo. Na koji faks ću ja poslati ovo da nemamo mi ka...
Jović: Pošalji, pa tamo kod, na Predsedništvo SFRJ, ja samo...
evo moj, ovaj, moj telefon je, to je isti valjda faks, 636-675.
KARADŽIĆ: Ja mislim da ja taj imam, samo jedan momenat.
Jović: 636-675.
KARADŽIĆ: Aha.
Jović: A to će stići tamo.
KARADŽIĆ: Samo momenat. Momenat samo jedan.
Jović: Ma znaju ovi tamo u Predsedništvu Jugoslavije koji je
naš broj faksa.
KARADŽIĆ: 636-675?
Jović: Pa da.
KARADŽIĆ: Da, to ću vidjet. Pa zvaću ja tamo da mi kaže
sekretarica koji je faks.
Jović: Pa da. To je najbolje.
KARADŽIĆ: Dobro.
Jović: ‘Ajde.
92
KARADŽIĆ: Dobro, ovaj, a kad budu ministri, onda ćemo se,
d... dogovarat, vidjećemo.
Jović: Onda mandatar će da zove, a vi dotad razmislite da nam
date, ako možete makar da nam date jednog Muslimana.
KARADŽIĆ: A...
Jović: Ako možete.
KARADŽIĆ: A, dobro, videćemo, ako bude...
Jović: Ako nema, nema.
KARADŽIĆ: ...jugoslovenski orijentisanih Muslimana onda
ćemo da traži...
Jović: ... iz ovoga, ja ne znam šta, Zulfikarpašićev da l’ bi
moglo da se razgovara?
KARADŽIĆ: Ne, oni bi to, ovdje bi ga proglasili izdajnikom i
to bi bio džumbus. To bi morao biti, morala biti ličnost iza koje
bi stajao Izetbegović, znate?
Jović: Aha, aha.
KARADŽIĆ: Jer to je onda, ovdje užasna halabuka se digne,
to...
Jović: Pa dobro dajte, bar, makar, jednoga ili dva neka daju iz
Bosne.
KARADŽIĆ: Da, ovi su mi, Krajišnik je pozvao ove i
razgovarao s njima, oni su rekli to je smjenjivanje nelegalno,
mi nećemo da...
Jović: ...
KARADŽIĆ: Mi nećemo da razgovaramo. Ja sam rek’o
Krajišniku, odlično. Napiši da Skupština nije zasjeda...
zasjedala i da nema an... nema svoje stanovište, svoj stav o
tome.
Jović: Dobro...
KARADŽIĆ: Dobro, do, do... za ministra ćemo razmišljati, a
koj..., koji, aaa, za koju granu to ne...
Jović: Za jedno... pa otprilike će se gledati šta ko može da radi,
čoveče.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jović: Važno je da se vidi ka… šta prema njegovom, prema
aaa… njegovim da kažem kvalifikacijama će se videti šta
može da mu se da.
KARADŽIĆ: A ja ću da sjednem sa Izetbegovićem da vidim
da li on nekoga kandiduje...
Jović: Da.
KARADŽIĆ: Pa, pa ćemo onda vidjet šta bi mogao da radi, je
li? Izetbegović je čvrsto odlučio da Bosnu odvoji od
Jugoslavije.
Jović: Aha, aha.
KARADŽIĆ: I to je mislim veoma snažna orijentacija i
odluka. I znači ako bi njegov ministar onda bi mor’o bit na
mjestu na kome ne bi mogao da, da nametne štetu.
Jović: Dobro.
KARADŽIĆ: Nema druge.
Jović: Važi.
KARADŽIĆ: Dobro, čućemo se Boro.
Jović: Važi.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 18. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Branka Kostića
Kostić: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Kostić: Kako si?
KARADŽIĆ: Odlično, šta mi radiš?
Kostić: E, evo (?) bio sam malo jutros (?)
KARADŽIĆ: E slušaj, svaki put kad se čujemo moram da ti
kažem, ti si... Stvarno su tvoja leđa spasila zemlju.
Kostić: Je li?
KARADŽIĆ: Nema govora, mislim, to je... od tolikog je
značaja, da ti ne mogu opisati.
Kostić: Boga mi i ovo što si ti organizovao dole, svaka ti čast.
KARADŽIĆ: Hvala ti lijepa, ov... ima...
Kostić: …Koljeviću, nijesam tebe čuo, ovaj, da ti prenese htio
sam... ali nijesam mog’o, ovaj zvanično da šaljem telegram i
da čestitam, zbog razumljivih…
KARADŽIĆ: Da, da, da, jasno, jasno. Mi smo ovoga
Bogićevića malo bili uzeli da porazgovaramo s njim, pa ćemo
vidjeti šta ćemo još uraditi.
Kostić: Aha.
KARADŽIĆ: Da, da, da on radi svoj pos’o, koji je zakletvu
položio, mora da radi. Nek’ prisustvuje Predsjedništvu, ne
mora da glasa. Nek glasa protiv kad...
Kostić: Sumnjam da ćete uspjeti.
KARADŽIĆ: Pa, ni ja nisam siguran, ali, evo vidjet ćemo
nešto. On traži ustavni osnov, pa ćemo mu dati ustavni osnov.
Vidi, razgovarali smo malo oko predsjednika Vlade.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: Ti znaš da su neki tamo pominjali i mene,
međutim, to je meni...
Kostić: Rek’o mi je Slobo da je razgovar’o s tobom.
KARADŽIĆ: Je... rek’o Slobo. I to vam ne bi dobro bilo u
ovom trenutku. Ja moram da dovršim ovo što sam ovdje počeo.
To je najbitnije, to je... A s druge strane, za to mje... treba neki
tehnolog, ko umije da... ko je upravljao sistemima ko umije
da... ovaj... Ja sam danas posl’o na Jovićev faks, da... poruku
da SDS nema ni svog ni inače bosanskog kandidata i da
smatamo da Srbija, koja skoro trideset godina nije imala
predsjednika Vlade da... savezne, da smatramo da bi trebalo da
Srbija da predsjednika Vlade.
Kostić: Dobro.
KARADŽIĆ: A, inače smo mislili da, da, da ti predložimo, pa
sam ja to Joviću malo i rekao, ali hoću tebi da kažem, ako bi se
tražio Bosanac ili Hercegovac, mi imamo gore dvojicu, trojicu,
četvoricu ljudi koji su izuzetni privrednici, ako se odlučite za
privrednika. To su ovaj Šarenac iz Inexa, ovaj Dejan
Kovačević iz “Energoprojekta”, neki su spominjali Luku
Mačkića, neki su spominjali i ovog direktora ove “Beobanke”.
Ali, prosto, to je neki krug otprilike tako. Imamo još onog
Mitra Aleksića koji je bio direktor TAT-a, on je sad u Moskvi
predstavnik. On je, on je iz Bosne. Ali ja vjerujem da ćete se vi
opredijeliti za neku jaku, jaku političku ličnost.
Kostić: Pa vidi, ja ne znam, ja ne znam je li... ali tebi mogu da
kažem ovaj, meni je Slobo rek’o i poslije toga razgovora koji
smo imali, koji je on imao s tobom i poslije konsultacija koje
smo imali sa Bulatovićem, ovaj mi smo imali jedan razgovor i
otprilike orijentacija(?).
KARADŽIĆ: Aha, je li to dobro Branko?
Kostić: A znaš kako, u ovom trenutku to je, ipak, objektivno
govoreći, privremena Vlada, znaš?
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: Do raspisivanja parlamentarnih, višestranačkih izbora i
tako dalje. Ovaj, sa stanovništa toga, ipak je bio predsjednik
srpske Vlade, znaš…
KARADŽIĆ: Da. Tu ima nekog iskustva, ali...
Kostić: Jednog krupnog sistema, i sad je predsjednik ove
naftne industrije, jednog istog isto tako krupnog giganta, znaš?
93
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Ovaj, ukoliko bude imao ljude operativne, ovaj, u
kabinetu svome... nije, nije eksponiran u ovim političkim
bitkama i previranjima (...?).
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Kostić: Sa tog stanovišta bi, možda, i za jedan broj ljudi ovako
koji se sada premišljaju još ovako drugih, pripadnika drugih
naroda, bilo prihvatljivije rješenje, nego možda neki koji bi bio
baš eksponiran do kraja, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da, ali malo je na neki način, ne...
odnekud, ovako iz što se kaže, stara nomenklatura, dobro bi
bilo s jednom ličnošću novom, svježom, agilnom izaći.Ali ja
ne znam tačno, ja sad ne znam da nama ne treba ovaj
Krajišnik, on, ovdje nam je on k’o hljeb potreban.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: On je, inače, bio direktor jednog preduzeća
finansijski, ali nam je potreban. Veliku vještinu parlamentarnu
ima, i skoro da se rodio u Parlamentu, on je bukvalno(?).
Kostić: Jesi ti imao kontakte neke sa Fikretom.
KARADŽIĆ: Nisam... o tome sam razmišljao. Nisam siguran
koliko je on, koliko je on pametan uopšte, po ovom pitanju
nisam. A osim toga, ako bi on izaš’o iz Predsjedništva - ušao bi
Duraković.
Kostić: Ne, nijesam mislio, nijesam mislio u vezi ove…
KARADŽIĆ: Aha, nego nešto da...
Kostić: Nego sam mislio, uopšte,vezano za...
KARADŽIĆ: E, to mogu za ministre da mu na...
Kostić: Ne, nijesam uopšte mislio sada za funkcije njegove.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Jer bi to napadno bilo, ovaj...
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Kostić: Nego, računajući na to da ne bi trebalo preveliki
pritisak vršiti, ovaj, na Muslimane u cjelini, znaš.
KARADŽIĆ: Da. Ma ne vršimo mi, mi, ali...
Kostić: Ovaj, računao sam da bi možda on mog’o biti jedan,
ovako, čovek koji bi mogao, što kažu, okrenuti taj sat (ili stav)
u korist tog zajedništva i zajedničkog života(?).
KARADŽIĆ: Da. Ovde je jedan rizik bio sa tim
Zulfirkarpšićem, koga su odmah proglasili izdajnikom, iako je
sigurno pametniji i za Muslimane bi napravio bolju stvar da su
ga poslušali, tako da je on tu oprezan u tom pogledu. Imali smo
jedan dan mi tri sata razgovor, ali smo se saglasili da on mora
o tome da izvijesti Aliju, on je vrlo tu oprezan. Ali imamo
jednu drugu stvar možemo mi. Tu će morat biti neki Musliman
ministar, sigurno. I ja bi on...
Kostić: Ja sam i ovijema mojima dolje, ovaj, savjetovao da u
okviru ovih predloga koje će imati dobije iz Crne Gore
obavezno jednog od tih uglednih Muslimana iz sjevernog
područja Crne Gore.
KARADŽIĆ: Da, da, sposobnih ljudi, koji su odani i sposobni,
je li?
Kostić: Imamo mi dva čovjeka. Jedan je ovaj potpredsjednik
Skupštine, ovaj Atif (?) Dizdarević. Republičke...
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: A ovaj drugi je Atif (?) Ćelačević iz Pljevalja.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: U saveznoj delegaciji. Iz uglednih su porodica, znaš i...
KARADŽIĆ: Da, da...
Kostić: Uopšte za taj sastav naših Muslimana tamo bilo bi
značajno da to imamo.
KARADŽIĆ: Jedan od njih, ne treba nam (ili vam) puno.
Kostić: Jedan, jedan od njih. Da.
KARADŽIĆ: Možda bi se moglo Fikretu, pa bi mog’o ja njega
uputit da on dođe gore da porazgovara, jer njemu je... on bi bio
zainteresovan za privredu, on se za politiku manje interesuje.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: On bi bio zainteresovan da nešto uspije u
privredi i tako.Pa ću ja kad bude to, onda, možda malo stupiti u
kontakt sa njim i kazati mu da bi dobro bilo da on odredi, ili da
on nominuje nekoga ko, ko bi ih kandidovao gore.
Kostić: Da ti kažem nešto, ja ovo ipak tretiram sve kao jednu
privremenu Vladu.
KARADŽIĆ: Jasno, jasno, jeste, to je to...
Kostić: Ovaj, a oko sastava svih tih kadrova, i, i, dosta je na
brzinu formiramo, da ti kažem...
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Kostić: Ovaj, na kraju krajeva, ne možemo je ni formirati prije
nego što i ovo sa Bosnom u cjelini razriješimo, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da, pardon, samo da na ovaj drugi... Alo...
Mira, Slobina, zove.
Kostić: E...
KARADŽIĆ: Ovaj, pa...
Kostić: Još ovo da ti kažem...
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: Ovaj, onu obavezu, oko onog koordinacionog tijela i
oko svega toga, ja nijesam zaboravio.
KARADŽIĆ: E, ja pre... ja sam nominovan za koordinaciju.
Kostić: Znam, pročitao sam, međutim, ovaj, pretpostavljam...
nijesmo se čuli, ali pretpostavljam da ti je jasno bilo da u
situaciji kad je poslije Haga, i poslije onog stava Momirovog i
svega onoga što je bilo dole...
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Ovaj, došlo je do jednog međuperioda, gdje
jednostavno nijesmo znali kako da se ponašamo na kraju
krajeva, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Kostić: Pa bi oko toga sjeli, ovaj, malo, i obavili konsultaciju i
vidjeli i dogovorili se.
KARADŽIĆ: Važi, to bi Predsjedništvu bio jedan milje, na
koji bi Predsjedništvo moglo da se poziva, da kaže da je... da...
da ima šire konsultacije, i, i da mi tu poslužimo da se... da
Predsjedništvo ojačamo, da mu...
Kostić: Jasno, jasno.
KARADŽIĆ: Da ga po... Prema tome, ja tu stojim na
raspolaganju, nema nikakvih problema.
Kostić: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro, onda čujemo se uskoro opet.
Kostić: Važi.
KARADŽIĆ: Prijatno Branko, doviđenja.
Razgovor vođen 22. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Dobar ti dan.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Evo dobro.
KARADŽIĆ: Zvučite mi bodro.
Milošević: Pa dosta, ovako, pristojno.
KARADŽIĆ: A, a, obavili ste nešto dobro, sigurno?
Milošević: Pa i jesam, mogu da ti kažem.
KARADŽIĆ: Je li?
Milošević: E!
94
KARADŽIĆ: (He, he), dobro. Je li preko kanala ili ovdje?
Milošević: Pa, ja mislim da dosta ovako stvari, idu nekim
koliko-toliko normalnim tokom.
KARADŽIĆ: Aha, odlično. Ovaj, šta ste za one odlučili?
Milošević: E, sad...?
KARADŽIĆ: Za onog čovjeka?
Milošević: A, još ništa. Ja se tu još ozbiljno razmišljam...
KARADŽIĆ: Bi li on igrao za naš tim, majku mu.
Milošević: A, a!
KARADŽIĆ: A da ne daje auto golove.
Milošević: He, pa on bi verovatno, samo znaš kako ti je. Ja još
uvek imam u glavi onu prvu ideju oko Mome.
KARADŽIĆ: A, nama je potreban ovde Momo strašno.
Milošević: To je pitanje koje uvek, znaš šta je...
KARADŽIĆ: Strašno je...
Milošević: Šta je važno, šta je manje važno.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Shvataš(?)
KARADŽIĆ: Pa onda to je, to je toliko privremeno da bi
čovjek kojega tu stavimo potrošićemo ga, to je.
Milošević: To u, u određenoj meri je tačno, zato je to i vrlo
težak...
KARADŽIĆ: Da, da, da.
Milošević: To jest, da se na pravi način reši.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Znate.
KARADŽIĆ: Ako je on jako zainteresovan za samog sebe više
nego za, za svoje gazde. Ako bi ga čovjek okružio s dobrim,
ovaj, pouzdanim ljudima, ovoga tipa.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Onda bi mog’o da nastavi da igra.
Milošević: Eh, to Boga mi ne znam, to ne znam u kojoj meri.
Ja mislim da je on objektivno u tako malom manevarskom
prostoru da ne može danas (ili za nas?), da igra kako treba.
KARADŽIĆ: Je l’ de?
Milošević: Mislim.
KARADŽIĆ: Stisnuli su ga ovi drugi, je l?
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Ovi su ga drugi stisnuli?
Milošević: Pa jeste, ja mislim da on ništa ne može bez onih
svojih tamo, znaš...
KARADŽIĆ: Da, da. Da, znam.
Milošević: Na 400 KM, da uradi.
KARADŽIĆ: Da, da. Ma znate šta sam ja mislio?
Milošević: Šta?
KARADŽIĆ: Ovog... Je l’ vi znate lično ovog Komazeca?
Milošević: Ne.
KARADŽIĆ: A ja mislim da ne bi bilo loše da ga upoznate.
Milošević: Zašto?
KARADŽIĆ: Ja ga lično isto tako ne znam, ali, ali znam mu i
tekstove, i angažman dole, ovaj, u Splitu, i, ovaj, on se i u, u
Krajini u njihovoj ekonomiji angažovao bio, od samog
početka. Veoma otresita ličnost. Čini mi se da razumije i tako,
mislim da bi to bio dobar potez.
Milošević: Pa dobro, daj da vidimo da se raspodelimo, ali
morat ćemo da, da se malo presaberemo oko toga šta ćemo...
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Kad ti planiraš da se na... pojaviš ovde?
KARADŽIĆ: Pa, u... pa kad zatreba. Jer mi smo juče imali
Skupštinu, pa smo i danas… danas imamo Skupštinu ovaj.
Milošević: Koju Skupštinu?
KARADŽIĆ: Srpsku.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: A, jer su nas... hoće da nas navuku da... oni su
zakazali zajedničku Skupštinu o ekonomskim pitanjima.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Hoće onda kod sindikata da nas optuže kako mi
nećemo da radimo, da popravljamo ekonomiju i te stvari.
Milošević: Kako da ne, to... prisustvo svakako.
KARADŽIĆ: Međutim, mi idemo prije njih na svoju, a onda
njima, samo zajedničkoj Skupštini predamo ovu... predamo
svoju...
Milošević: Ideje i predloge.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Da, da, ideje i predloge.
KARADŽIĆ: Da, da. Jer te... ako zatreba ja ću da skoknem, ali
čini mi se da je ovo... je možda ako nećete da ostavljate njega,
da je on možda najbolja ideja ovaj Komazec.
Milošević: Pa, šta znam, treba razmisliti o svemu tome, i treba
da se dogovorimo. Biće sigurno potrebe ponedjeljak ili utorak
da se vidimo.
KARADŽIĆ: Dobro, to ćete mi na vrijeme javiti, al...
Milošević: Malo, malo ovako mislim da je vreme da može
jedan od ta dva dana da bude malo.
KARADŽIĆ: Dobro. Ovaj, mogu da vam kažem da je ovo sa
Skupštinom sjajno.
Milošević: Pa dobro je što idu normalno i idu, da tako kažem...
KARADŽIĆ: Je l’ ono 91 previše, nije?
Milošević: Ma kakvi, imaju, imaju oni preko 120, 130…
KARADŽIĆ: Da, da, može da se skrpi (?) 91 pogotovo ovo
kad s platom su ih sad dočekali.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To je izvanredno. Ja mislim da je to velika stvar.
Sad se ja, sad se meni postavlja jedno pitanje: Ja se pitam da
ne... da li bi bilo možda i lakše meni da šaljem takve signale ili
upućujem poruke. Možda bi i mi, i javno, bilo na konferenciji
za štampu bilo u formi predloga moglo da predložimo da
Slovenija krene prema Skupštini sa svojim zahtjevom i da se
njen zahtjev za otcjepljenje razmatra u saveznoj Skupštini.
Mene ne može niko da optuži da ih istjerujem iz, iz, ovaj,
Jugoslavije. Ali da počne da se ta, ta agonija rješava. Ja sad
stalno govorim na konferen...
Milošević: Da, u jugoslovenskim institucijama.
KARADŽIĆ: Je... ja sad stalno nas... nastupam s tim
zahtjevom oštrim, da se, da savezne institucije se oporave i da
se konsoliduje ostatak države i da se u saveznoj Skupštini
može riješiti da…
Milošević: Ma izbaci samo tu reč ostatak, da se konsoliduje, da
se konsoliduje...
KARADŽIĆ: Da se država...
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Odjednom te slabo čujem.
KARADŽIĆ: Da, da. Je l’ bolje sada?
Milošević: E, sad se bolje čuje.
KARADŽIĆ: Da se konsoliduje država i da se u saveznoj
inst…
Milošević: Da, al’ oni onda kroz jugoslovenske institucije da
postavljaju svoje zahteve.
KARADŽIĆ: Da, da, pošto sa Slovenijom nema spornih
teritorija, a ima spornih računa. Neka Slovenija uputi zahtjev
saveznoj Skupštini, nek se formira komisija koja će te račune,
da, da ovaj... paritetna ili neka komisija jugoslovenskoslovenačka.
95
Milošević: Da, da, verovatno bi to bilo dobro.
KARADŽIĆ: Ja mislim da izađem sad u javnost s tim, s tim
predlogom, dalje, da gazim, jer tu mene ne može niko da
optuži, niko da optuži ni za šta. A ja mislim da je konačno
vrijeme da počne da se radi na sređivanju stanja.
Milošević: Apsolutno. Dobro ti je to, to je dobar princip. Sa
onim petim ništa nisi uradio?
KARADŽIĆ: Radi se i ovaj mu je predsjednik gore ustavnog...
preuzeće na sebe da mu on otvori, da mu, da mu dadne
opravdanje, obrazloženje da mu dadne, to je problem.
Milošević: E, pa dobro, nek’ mu ga da, pa da vidimo.
KARADŽIĆ: Ja. On hoće to da... ja mislim da su već stupili u
kontakt.
Milošević: E, pa dobro.
KARADŽIĆ: To ako bismo postigli bilo bi velika stvar.
Milošević: Dobro, onda ćemo biti na vezi.
Karadžić:Važi, dogovoreno.
Milošević: ‘Ajde prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Milošević: Zdravo.
Razgovor vođen 22. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Nikole Koljevića
KARADŽIĆ: Halo!
Koljević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Zdravo.
Koljević: Kako si, reci mi?
KARADŽIĆ: Evo, naspav’o sam se.
Koljević: Jesi li?
KARADŽIĆ: Spav’o sam malo, u stvari, tek sam u četiri leg’o.
Koljević: ...
KARADŽIĆ: Još malo sjedio s porodicom, pa onda...
Koljević: Aha. E, baš je bilo, znaš, mogu ti reći, starinski.
KARADŽIĆ: Da, da. Ja, Risto stari, ništa se nije promijenio.
Koljević: Ništa se nije promijenio (govori kroz smijeh).
KARADŽIĆ: Ništa...
Koljević: Ali ja kažem, znaš šta, jedino kod nas, kod nas
moguće...
KARADŽIĆ: Da.
Koljević: ...da se to tako, ovaj, održi sa potpuno različitim
mišljenjima (smije se).
KARADŽIĆ: Aha. A, uhvatio ga Momo na, na, ovaj...
Koljević: Uhvatio, jest’.
KARADŽIĆ: ...uzima mu anamnezu (smije se).
Koljević: Jest’, jest’, jest’, jest’, jest’. Baš mu teško bilo i teško
ti je, znaš, kad vidiš, ovaj, tu potrebu za negativnim
određenjem, paralelno sa neučestvovanjem.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Znaš. On bi htio da racionalizuje, je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Ja ne učestvujem zato što taj pos’o ne valja.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: E, pa sad, znaš. Al’ dobro je, mislim, meni je baš
bilo, ja sam nešto sinoć zavro da se ostane i pored čitavog dana
i ovaj, drago mi je.
KARADŽIĆ: Ja.
Koljević: A, reci mi ovo. Ja sam bio jutros, ovaj tamo, i bio
sam i sa Momom i bio sam na tom Klubu i ima dosta razloga,
ako bi mogli nas trojica danas da se nađemo. A, nekako
popodne, u neka doba, ne znam kako ti stojiš.
KARADŽIĆ: Pa, ja bi se malo odmorio, a onda možemo pred,
uveče, predveče. Jer sutra svakako bi trebala i Ustavna
komisija i Vlada i sve, ova, ove...
Koljević: Da. Ima, znaš, dilema strateške prirode. Ja sam sve to
sasluš’o što su i ovi ministri govorili, znaš.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Koljević: Ima baš ono dilema da bi trebalo donijeti odluke, a
trebalo bi pametno, a brzo. A, ima i ovih, znaš, problema, koji
se javljaju od, sasvim je jasno šta je sad njihova tehnika.
KARADŽIĆ: Da.
Koljević: Evo, tu ima, ovdje, ovdje kod mene je čovjek, znaš,
‘oće da skinu Bulatovića u, ovaj, Skupštini.
KARADŽIĆ: Da. Zašto?
Koljević: Ministar.
KARADŽIĆ: Zašto?
Koljević: Pa eto, zbog onog što je bilo izvedeno, znaš, sve
poduzimaju te terenske akcije.
KARADŽIĆ: Zbo... zbog čega, što je, zbog plebiscita?
Koljević: Da, da.
KARADŽIĆ: ‘Oće sad zbog toga, je l’?
Koljević: Aha.
KARADŽIĆ: Onda ćemo fino pravit srpsku opštinu Centar i
gotovo.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Samo nek’ oni zagaze u duboku vodu. Samo
nek’ oni zagaze, tu će nam učiniti uslugu.
Koljević: Tako misliš?
KARADŽIĆ: Ma jasno.
Koljević: Da. Pa eto, trebalo bi se, znaš...
KARADŽIĆ: Odma’ ćemo mi.
Koljević: ... ovo malo, ‘oće ljudi da se dogovore, znaš i to.
KARADŽIĆ: Odma’ ćemo mi srpsku opštinu Centar.
Koljević: I moramo, znaš.
KARADŽIĆ: I pripojićemo je dole onom dijelu da... i
preorganizovaćemo grad potpuno. Nema nikakvih problema,
samo nek’ oni kažu.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Samo nek’ oni kažu šta, šta neće, mi sve
prihvatamo. Ako hoće, ovaj, ruke šire - u lice se ljube, može i
to, a ako hoće ovako, može i ovako. Sa Srbima je njima brate
najlakše.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Šta go... šta god oni počnu mi hoćemo, nema
nikakvih problema. Jel’ tako?
Koljević: Pa, ja isto mislim.
KARADŽIĆ: Pa jasno, nema...
Koljević: Ja sam samo ovo... ovom ovde, znaš, juče rek’o,
samo vi se odlučite, vremena nema, kako god ‘oćete.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste, kako god vi hoćete.
Koljević: Ko... kol’ko god ‘oćete, ‘oćete autonomiju, ‘oćete
konfederaciju, ‘oćete, je l’?
KARADŽIĆ: Jeste, jeste.
Koljević: Jel’ sad mi možemo komotno tu stvar, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Ovi su jutros bili, znaš, zavrli da ide delegacija, da ne
ide ono. Ti znaš da je sinoć bila odluka.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Ja ne znam koliko je to pametno, pravo da ti kažem.
Jednostavno autentično ne znam. Znaš?
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Ima i projekt kontra i malo počne...
KARADŽIĆ: Otišla, otišla je delegacija, je l’ tako?
96
Koljević: Da, otišla je delegacija.
KARADŽIĆ: I govoriće jedan, dva, tri, dva od njih?
Koljević: Ja, ja ne znam, ovaj, to.
KARADŽIĆ: Aha.
Koljević: Znam, treba se i u vezi sa tom Vladom i znaš?
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Jer i medu njima su različita mišljenja.
KARADŽIĆ: Aha.
Koljević: Znaš. I to smo mi saslušali, ja sam to sve i zapis’o,
ima nekoliko strateških stvari. A, ima druga stvar, što sam sa
Ilijom razgovarao, ako bi mogli sa Ilijom da napravimo jedan
sastanak sutra. Da organizujemo jednostavno stvar kako ćemo
izvest ono što je Ostojić zadužen.
KARADŽIĆ: Dobro.
Koljević: Znaš. Ne bi to trebalo jednostavno ostaviti.
KARADŽIĆ: Da ti kažem, može. ‘Ajde onda, ‘ajde onda da se
čujemo i sa Momom. Momo sad valjda vodi Skupštinu.
Čućemo se i sa Momom.
Koljević: A Momo je re... rek’o, kad bi ti, kad bi tebi, s
obzirom na umor, odmor i ovo?
KARADŽIĆ: Predveče, predveče. Možda ja i ne znam ima li
još nešto, nekakvo, zakazano predveče, ali, ovaj...
Koljević: Šta to znači?
KARADŽIĆ: Pa, ono, znaš do...
Koljević: Šest, sedam ili sedam, osam ili?
KARADŽIĆ: Tako. Možda eventualno da vidimo Dnevnik, pa
onda.
Koljević: Aha.
KARADŽIĆ: Možda da vidimo Dnevnik, pa onda.
Koljević: Aha.
KARADŽIĆ: Vidjećemo.
Koljević: To bi možda bilo naveče.
KARADŽIĆ: A, da ti kažem. A, sutra se svakako moramo
naći. Sad, da li se moramo mi prije sutra naći nas trojica?
Koljević: E, pa onda ‘ajmo napravit’ to sutra zajedno.
KARADŽIĆ: Da. Sutra da napravimo.
Koljević: Jer ako mora da, što da dupliramo.
KARADŽIĆ: Mi možemo pola sata prije doći, prije svih.
Koljević: Ma da.
KARADŽIĆ: To znači Ustavnu komisiju Momo treba da
sazove, Ustavnu komisiju...
Koljević: ‘Ajmo onda sutra, da danas ne pravimo.
KARADŽIĆ: ... i ministre i ministre i to možemo u sjedištu,
ovaj, malo je sa...
Koljević: I kad bi ti, u kol’ko da ja Momi, je li ti bi se
dogovorio s Momom?
KARADŽIĆ: Nisam, nisam, nego dogovorićemo se s njim. On
je rek’o da to treba sutra, a mi mu to možemo sutra, prema
tome... ovaj, samo mi ćemo...
Koljević: Dobro. Ja bi te samo zamolio da meni neko onda il’,
ovaj...
KARADŽIĆ: Važi.
Koljević: ...ostavi poruku kod kuće.
KARADŽIĆ: Važi.
Koljević: Mislim da nema potrebe da dupliramo ovo, znaš.
KARADŽIĆ: Važi.
Koljević: I on, Momo će danas imat’, imat’ čitav dan sjednicu,
Skupština.
KARADŽIĆ: Važi. Treba li nam, treba li nam Leovac i ovaj...?
Koljević: Ja mislim da ne trebaju.
KARADŽIĆ: Dobro.
Koljević: Znaš, ovo sad, baš ono operativne...
KARADŽIĆ: Operativne stvari. Dobro.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
Koljević: Znaš. I da ne bude ono prvi...
KARADŽIĆ: Ja sam za Tošu našao vezu u Generalštabu za...
Koljević: Vidi.
KARADŽIĆ: ...dokumentaciju i za...
Koljević: Vidi. I to je...
KARADŽIĆ: Je l’ ga našla Rada?
Koljević: Jest’. Jeste i sad smo sve to sredili i on ide. I ovo,
meni je žao što je ovo s Minhenom ovako ispalo, al’ objesi ga.
KARADŽIĆ: Da. A što, to su se oni naljutili nešto, je l’?
Koljević: Šta ja znam. Ona je digla slušalicu i rek... znaš,
ispričala tu priču, ovaj, da, kao da si ti pokvario i kod
Raškovića. To su neke...
KARADŽIĆ: Ma, nisam ja uopšte zvao Raškovića, niti sam se
čuo s njim. Ali...
Koljević: Ma da.
KARADŽIĆ: ...problem je u tome, oni ne mogu da zakažu
ulični miting u Njemačkoj i da zovu vrhunske srpske
političare.
Koljević: Ama, to je ovaj čovjek meni juče objasnio, nisam ni
ja to shvatio, pravo da ti kažem.
KARADŽIĆ: Mora da pitaju da li ste vi za to.
Koljević: Ma, naravno, naravno.
KARADŽIĆ: I da li možete tada i da li ste za to.
Koljević: Da možda... Jeste, da znaš. Ja ne znam je l’ ovaj
čovjek ostaje, koji je, koji vodi SDS, nek’ on to tamo izgladi
brate.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Jer mi smo ovdje, ono što smo se dogovorili, obojica
su ovi bili spremni, i Joja i mali Miroslav.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Al’ ona je rekla ne treba nam ništa, znaš ono.
KARADŽIĆ: Da, da.
Koljević: Ženska posla.
KARADŽIĆ: Ma, ž... histerička...
Koljević: Ma da, ženska histerija.
KARADŽIĆ: Lako ću ja s tim.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Ja sam to navik’o, nije to...
Koljević: A i jedino mislim trebalo bi ovom čoveku, znaš,
ovaj, nekako. Vidio sam ga danas u Skupštini, nisam znao, ne
znam ni gdje je on odsjeo ni... Ovaj što vodi SDS.
KARADŽIĆ: Da, da. Znam, znam. Pa dobro, reći ćemo. Ma...
Koljević: Je l’ Ćetkovic ili...
KARADŽIĆ: Jest, jest Ćetkovic, on je odličan dečko.
Koljević: Vidim da je odličan.
KARADŽIĆ: Ma i... Vidiću ja i taj, ja toj Gordani da se javim
il’ da joj napišem, da kažem, da ona mora da shvati da mi
imamo političke razloge, koje ona ne vidi.
Koljević: Da.
KARADŽIĆ: Jer ne možemo mi da se izlažemo njemačkoj
ulici, boga ti. I pogotovo Njemačka nije naklonjena nama,
tako...
Koljević: Ma slušaj. Zamisli da to bude kontraproduktivno.
KARADŽIĆ: Ma da. Poslije ne možeš da se oporaviš od
greške.
Koljević: Da, da.
KARADŽIĆ: A korist neizvjesna, a šteta sigurna.
Koljević: Jeste.
97
KARADŽIĆ: Šta ćeš onda, idi i gotovo sigurno. Dobro, onda
ću te ja obavijestit’ sutra kad ćemo biti.
Koljević: Jeste.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Koljević: Eto, pa ćemo se onda sutra naći i ovaj...
KARADŽIĆ: Važi.
Koljević: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: ‘Ajde.
Koljević: Prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 23. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: E, zdravo.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Evo odlično.
KARADŽIĆ: E, drago mi je. Je li dobro bilo?
Milošević: Pa jeste bilo dobro, ali ja mislim da je onaj, dole
onaj Babić jedna svinja najobičnija.
KARADŽIĆ: Ozbiljno!
Milošević: Pa juče su mi oni izneli karte, i fino su uneli celu
istočnu Slavoniju, onda su delimično zapadnu Slavoniju kao
ostrvo uneli koje bi kompletno pokrile snage UN-a. I onda
Krajinu bez Knina, bez Knina, bez Obrovca, Benkovca,
Donjeg Lapca...
KARADŽIĆ: Samo rubne...
Milošević: I... bez toga.
KARADŽIĆ: Samo rubne one opštine.
Milošević: Ne rubne, nego sve one gore, ovo su dole, ove
državne.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: I zašto? Ja pitam Goldinga koji je inače jedan
Englez vrlo pošten i... kaže, mi smo razgovarali, kaže, juče s
gospodinom Babićem, on je... on će... on kaže samo ove su
ugrožene, a on tamo nije ugrožen, njemu ne treba niko.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Znaš. Njemu ne treba niko nego treba da ga ovaj
Franja pregazi, a da mu taj narod bude poklan tamo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Mislim on je, on je jedna obična bitanga. Naravno,
ja sam rek’o to, o tome neću da, da raspravljamo. O tome
nećemo sad da, da razgovaramo jer, jer nema smisla da se sad
bavimo kartama. Mi moramo principe da utvrđujemo, a karta
je... pitanje karata je faktičko pitanje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Faktičko pitanje treba da procene ti ljudi koji tamo
žive.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Znaš, i... ali ja mislim da ovaj za nekog radi, čim je
to uradio.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: To... to meni više ništa ne, ne, ne verujem.
KARADŽIĆ: Ma pitanje je... on radi vjerovatno i za svoju
suludu gla… za vlast, to je on...
Milošević: To, ja više ne razumem ništa, jer on onda uopšte
nema predstavu šta radi s tim.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: On nema predstavu šta radi s tim, jer, jer to je
blesavo potpuno. Gornji deo, skroz onaj, to je on rek’o njima
da, da. Kako ne, tamo ima, a kaže kod nas nema, tu je potpuno
sve u redu i ništa to...
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: To ništa ne treba. I šta sad, kad se napravi solucija,
on daje on izvan toga, i onda ga pritisnu ovi. Ma kakvi, to je...
KARADŽIĆ: Da, da. Kako Franjo djeluje? Je l’ djeluje sada
ozbiljno...?
Milošević: Deluje, kao da ga je neko udario čekićem u glavu, e
tako deluje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Deluje... ponaša se, nekoliko puta je iskret’o očima
i počeo da se dere na, na ovoga Vensa. Tako da je bilo jako
neprijatno...
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Skoro da prekinemo jer... A oni vide, i vidim ne
poklanjaju mu mnogo pažnje, jer vide da je potpuno čovek
otkačio.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa oni uvijek realno stanje pri... ovaj
uvažavaju.
Milošević: Da, tačno.
KARADŽIĆ: Sad će on da navali na ovog Paragu sve, te
zločine i to.
Milošević: Otkud znam na koga će da navali, nek navali na
vražiju mater, razumeš. Mnogo je teža... teško to, to ispalo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali, sad ćemo da nastavimo.
KARADŽIĆ: Može li ovaj sutra da se pojavi tu? Ja sam mislio
da dođem ujutru?
Milošević: Ne verujem ja da će taj da se pojavi.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: A možda i može, ja ne znam, ne znam uopšte... sa
njim...
KARADŽIĆ: Da ja probam, da nazovem.
Milošević: Ma neću bre ni da razgovaram.
KARADŽIĆ: Ne, ne, da ja probam da zovem.
Milošević: Neću da razgovaram, ja ću da pozovem sve te ljude
odozdo, sve. I da im lepo kažem šta on radi.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa hoćemo li ih sutra zvati, ne?
Milošević: Pa, videću sutra u toku dana, ja moram završiti još
neki pos’o, videću sutra ili prekosutra.
KARADŽIĆ: A sutra ste vi gore je l’?
Milošević: Da, da, tu sam.
KARADŽIĆ: E pa dobro, ja bi onda... pa sam mis... ovdje mi
je praznik sutra, ne radi se ovde.
Milošević: A, je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: E, pa dobro. Dobro, onda se vidimo sutra.
KARADŽIĆ: Ja bi večeras pošao, jest, pa bi se sutra mi videli.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: ‘Ajd prijatno.
Milošević: ‘Ajd prijatno.
Razgovor vođen 25. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Halo.
98
Milošević: E molim, Radovane.
KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče. Šta radite?
Milošević: Evo, im’o sam neke ambasadore, sad.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: Ovaj, pa hoću da vidim sad dalje kako će stvari da
idu. Lako mi je tu da se dogovorim.
KARADŽIĆ: Aha. A, ovaj ruski bio je l’?
Milošević: Jeste, bio je, a sad mi dolazi Grk.
KARADŽIĆ: A ima li šta dobro odozgo?
Milošević: Pa ima, ovi su vrlo pozitivni ovako.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Videćemo...
KARADŽIĆ: Fino. Recite je li se Babić javljao?
Milošević: Ne. On treba sutra da dođe, kol’ko sam ja razumeo.
KARADŽIĆ: Sam će doći, je l’?
Milošević: Pa ja ne znam da li će sam, a.
KARADŽIĆ: Aha. Pa dobro, ja nisam siguran da li ću moći da
dođem, pa vi sami sa njim malo sjedite.
Milošević: Dobro, ja ću da vidim, ali se stvari, da se odvijaju
vrlo brzo. Ja vidim sad mi je Vens posl’o telegram da bi došao
u nedelju već ovde, da bi se možda videli ponovo u
ponedeljak, i…
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Imat ćemo dosta posla.
KARADŽIĆ: Da, da. Treba gledati ako može ono, da ona
linija ovamo prema, prema nama, recimo na ono ona žuta
prema Bosni, da, da ne bude, ako može tako.
Milošević: Pa ni... nije to linija, oni hoće negde drugde liniju,
oni hoće da imaju pod zaštitom kompletnu teritoriju.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Prema tome, definiše se teritorija koju štite.
KARADŽIĆ: Da, da. Aha.
Milošević: To je... to pitanje je(?).
KARADŽIĆ: Aha, dobro. Jeste li mi vidjeli za ono tri dana pa
kući, niste?
Milošević: Nisam još.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Još, i jer sam očekiv’o da se sretnem sa ovima što
nisam juče uspeo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali ja se nadam da ću danas to moći.
KARADŽIĆ: Dobro, i, i bio sam malo u prilici da vidim
prilike na televiziji, vrlo bi važno bilo da se što prije ono riješi.
Tamo je situacija napeta dosta.
Milošević: To ćemo da kontaktiramo (ili forsiramo?). I druga
stvar, ovaj Bogić mi se javio.
KARADŽIĆ: Je li?
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: Samo... nakon ove poruke juče, je li?
Milošević: Ma jeste. Nadam se da bi početkom nedelje mogli
da se vidimo. Videćemo.
KARADŽIĆ: Aha. Kako vam je zvučao? Je li...?
Milošević: Pa ne znam, pravo da ti kažem suviše bi bilo
pretenciozno s moje strane, da... na bazi toga izvučem, i tako
dalje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Nije ništa što bi bilo loše, ali jednostavno nisam...
KARADŽIĆ: Ma, Momo radi s njim, jer Momo ima više
strpljenja, ja bi ga posl’o u pičku materinu.
Milošević: Pa dobro, da vidimo, da vidimo kako će...
KARADŽIĆ: Da, dobro. Pogledajte ovo za Vučelu Boga mu,
vjerujte biće dobro.
Milošević: Dobro, bićemo na vezi, evo ulazi mi Grk.
KARADŽIĆ: Dobro, ‘ajde, sretno vam, prijatno.
Razgovor vođen 26. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Branka Kostića
Kostić: Alo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Kostić: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako si?
Kostić: Dobro, kako ti?
KARADŽIĆ: Odlično, vidi, juče sam bio na Nikolinom
telefonu pa ne znam kako je i tako, a mislio sam da vidimo koji
bi bio način da sugerišemo ovu liniju od Ploča, jer su nama
Ploče od životne važnosti.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: Pa da oni uzmu to od Ploča pa dole.
Kostić: Prema Dubrovniku?
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: Aha.
KARADŽIĆ: Ima li to šansi?
Kostić: Pa evo ja ne znam, ja sam dogovorio sa ovima da dođu
sa ovima detaljnim kartama, znaš?
KARADŽIĆ: Aha. Možda bi im trebalo reći da iz Bosne sss
neko smatra je li da nek, sne, da recimo da naša strana smatra
da su Ploče od izuzetne važnosti, i da su one do sada
upropastile bosansku privredu, i da bi trebalo da, možda se to,
bilo bi dobro, bilo čini mi se da se to, pošto Jugoslavija može
već postoje određene zahtjeve u tom pogledu.
Kostić: Neretvu, je li?
KARADŽIĆ: Malo desno od Neretve.
Kostić: A.
KARADŽIĆ: Malo desno od Neretve.
Kostić: A desno malo od Neretve.
KARADŽIĆ: Malo, koji kilometar.
Kostić: Dobro, ja ću to uzeti u obzir, videćemo, pa ćemo malo
i sa ovima ljudima iz vojske to, oko toga.
KARADŽIĆ: Pa, da, pa to je privreda bosanska, ali bi morala
da, ne, neće moći da se suprotstavi, naprotiv.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: Jer je sve, zavisi od, od dole, kompletno zavisi
taj.
Kostić: Dobro.
KARADŽIĆ: A unutra vvvv, u kontinent nit, nipošto ne dati,
već, je, jedna strana se tu potpuno protivi i tu konačno nema
ništa, a vojska to može potpuno da kontroliše.
Kostić: Dobro, Neretve praktično, odnosno ovaj, braniti ovom
idejom o demilitarizaciji Dubrovnika, kao okolinom.
KARADŽIĆ: Da, da, sa okolinom a Plo...
Kostić: Praktično da se taj džep demilitarizira čitav.
KARADŽIĆ: Čitav, čitav, a Ploče su tu strateški i uopšte i
privredno je vrlo važna ta, tako, tako da može da se kaže da i
traži da Ploče budu.
Kostić: Dobro, ja ću to uzeti u obzir, ta...
KARADŽIĆ: Ehe, dobro.
Kostić: Pa ćemo tamo kad budemo govorili o tome, ovaj za
armije malo oko toga.
KARADŽIĆ: Važi. Kao mislim da bi to, da, da bi to bila dobra
ideja.
Kostić: Dobro.
KARADŽIĆ: Ima čime da se brani.
Kostić: Dobro.
99
KARADŽIĆ: Dobro, ajde čujemo se.
Kostić: Ajde.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 28. novembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Jovice Stanišića
KARADŽIĆ: Dobro veče.
NN muška osoba: Dobro veče.
KARADŽIĆ: Je li to stan Stanišić?
NN muška osoba: Da.
KARADŽIĆ: Radovan Karadžić iz Sarajeva ovdje.
NN muška osoba: Da.
KARADŽIĆ: Je li to gospođa mama?
NN muška osoba: Ne, ovde je sin.
KARADŽIĆ: A sin. A nisam ti prepoznao glas. Čika Radovan
ovdje. Je li Jovica tu?
NN muška osoba: Jeste.
KARADŽIĆ: Daj ga.
NN muška osoba: Evo.
Stanišić: Doktore.
KARADŽIĆ: E, samo da javim da sam sredio ono. Nema
problema.
Stanišić: Je li u redu?
KARADŽIĆ: Jeste, jeste.
Stanišić: E, kako ste doktore?
KARADŽIĆ: Dobro inače, sve u redu.
Stanišić: Kad ćete doći malo do nas?
KARADŽIĆ: Pa ne znam.
Stanišić: Molim?
KARADŽIĆ: Predsjednik je rek’o da se, da bi trebalo da se
vidimo u ponedjeljak, utorak, međutim...
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Ovaj, ja mogu samo u ponedjeljak i onda ne
mogu čitave nedjelje.
Stanišić: ...
KARADŽIĆ: Pa ne znam. Možda ću ga zvati da vidim da li, a
Mira mi reče da on u ponedjeljak vrlo gust program ima.
Stanišić: Ako dođete u nedelju uveče, onda da se vidimo u
nedelju uveče...
KARADŽIĆ: Važi. Može se desiti da krenem ja, ovaj, u
nedjelju.
Stanišić: Ako krenete, onda, onda bi dobro bilo da se vidimo
malo pre toga mislim.
KARADŽIĆ: Važi, važi. Sa’ću ja njega zovnuti. Ne znam je l’
u Beogradu, il’ je u Požarevcu?
Stanišić: Ne, ne. Nije ni tamo, ni tamo.
KARADŽIĆ: Aha.
Stanišić: Ako imate neku poruku, ja mu mogu preneti.
KARADŽIĆ: Pa trebam samo vidjet da li da dođem u
ponedeljak. Utorak, srijedu, četvrtak ne mogu.
Stanišić: Znači da... Pitanje je da li da dođete, da li da dođete u
ponedeljak ili utorak.
KARADŽIĆ: Ne, ne. Utorak ne mogu.
Stanišić: Dobro.
KARADŽIĆ: Nego samo mogu u ponedeljak ili eventualno
one tamo nedjelje.
Stanišić: Ne znam da l’ da ga sad zovem ili ujutro? Jeste kući
vi ujutro?
KARADŽIĆ: Pa jesam do, do pola deset, petnest do deset.
Stanišić: Pa onda da ga zovnem ujutru?
KARADŽIĆ: Može ujutru, a onda ću ovaj...
Stanišić: U redu. ‘Oćete sad da ga zovnem?
KARADŽIĆ: Pa može, ni sad nije kasno ja mislim.
Stanišić: Vi ste na, na...
KARADŽIĆ: Kući.
Stanišić: Na 354, ne?
KARADŽIĆ: Da, da.
Stanišić: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro. ‘Ajte.
Stanišić: Zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 4. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Evo odlično.
KARADŽIĆ: E drago mi je. Je l’, čujem nešto da su zakazali,
je li?
Milošević: Pa dobio sam jutros Karingtonovo pismo, da
predlaže sastanak šest predsednika u Hagu, u ponedeljak.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: I to kaže neformalni sastanak šest predsednika, da
bi održ’o naj, najniži tonus da nas na neki način privoli.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: E, sad je velika dilema. Velika dilema, ovaj, o kojoj
smo mi razgovarali.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I, i evo Vlatko i ja malo razgovaramo. I Vlatko i ja
smo dosta skloni da na jedan kulturni način, izražavajući našu
spremnost da se razgovori nastave, i da ukažemo da kao što
smo se i dosad na sve odazivali, da…
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Da ćemo se i ovo, na ovaj, ovaj sastanak i odnosno
na sastanak koji on zakaže odazvati ukol’ko se eliminiše jedna
takva pozicija koja je principijelno neprihvatljiva za, za, za
ravnopravno učešće u razgovoru...
KARADŽIĆ: Da, ova, ova situacija je li?
Milošević: Mm, mislim ova, ova odluka o diskriminaciji...
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, tu je izvršena presuda, a onda
sada razgovori. A, znači tako neformalno, ja sam mislio da je
to ponovo ona ista stvar.
Milošević: Nije, nije, ovaj, plenarni sastanak nego je kao
neformalni sastanak, međutim to je sve isto.
KARADŽIĆ: Može li biti, može li bit’ da oni hoće da tako
rasterete Mastriht koji je istog dana?
Milošević: Ne znam.
KARADŽIĆ: Da tamo mogu da kažu, ne, ne, da se o
Jugoslaviji ne govori, jer se upravo danas radi na tome i tako.
Milošević: Pa ne, taj Mastriht je, aaa, desetog ja mislim.
KARADŽIĆ: Desetog ili je devetog ili’ desetog ja mislim, je
li?
Milošević: Da je deveti i deseti Mastriht to...
KARADŽIĆ: Čini mi se da ima dva dana, nisam siguran.
Milošević: Pa može i to da bude. Ja ne znam, šta ti misliš? Da
li da ja ipak njima kažem ovo da, da, dok se ovo ne razreši
nama je teško da prihvatimo, jer mi sad imamo ovu paralelnu
liniju, UN.
100
KARADŽIĆ: Da, da. Tu bi trebalo ovo, otežavati Evropi sve, a
i upućivati tamo u onom pravcu. Jer, tamo bolje stojimo
svakako.
Milošević: Pa i ja se nadam.
KARADŽIĆ: Je li Vens bio u Osijeku? Ne znate?
Milošević: Bio je, bio je juče.
KARADŽIĆ: Aha, je l’ bio kod vas opet, nije?
Milošević: Nije opet bio, aa, treba da se i verovatno ćemo se
sutra videti ponovo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: On je cele nedelje ove ovde. Bio je jutros kod
Veljka.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Dugo, i odleteo je za Zagreb, ja mislim.
KARADŽIĆ: Da. Ja mislim da ovo što pominju intervencije,
da oni to plaše u stvari, da, da…
Milošević: Koje intervencije?
KARADŽIĆ: Pa, evropskih snaga i tako.
Milošević: Kakva intervencija evropskih snaga, kako da
intervenišu? Gde da, gde da intervenišu?
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da to ne može kao irački, irački
koncept.
Milošević: Ma nema govora, ma to oni uopšte ne mogu da
urade.
KARADŽIĆ: Da, da, ne, to bi bio svjet...
Milošević: To jedno, drugo nama je sad se vojska, u, u, uredila
ozbiljnije i prešla onu glavnu krizu, koja je prošla i…
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Nema više problema ni sa mobilizacijom.
KARADŽIĆ: Nema, nema problema. Nema, u Bosni nema,
puno je, puna je vojska, ovaj, na, naroda. Dobro. Ja mislim da
li bi možda to dobro bilo da im se sada kaže na, na ljubazan
način da, n, n ne, nije ravnopravan položaj i da je, ako već
namjeravaju oko petnaestog da preispitaju svoje odluke, da je
bolje sačekati da Evropska zajednica preispita svoje odluke.
Milošević: Ma je l’ su oni rekli da će oko petnestog da?
KARADŽIĆ: Jeste, da bi preispitali Crno… za Crnu Goru, a
čak i za Srbiju.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Na sastanku, šesn’estog, valjda.
Milošević: Ako bi to mogli da…
KARADŽIĆ: Da...
Milošević: Kažemo... kako smo obavešteni, moguće je
preispitivanje takvih odluka i da bi zbog toga mi sačekali da…
KARADŽIĆ: Koje se očekuje polovinom mjeseca, je li?
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Koje je najavljeno polovinom mjeseca?
Milošević: Najavljeno je polovinom meseca ponovno
razmatranje i preispitavanje ovih odluka, i da pre nego što se te
odluke preispitaju aaa, apsolutno nije nam, nnu, smatramo...
KARADŽIĆ: Nije nam obezbijeđena ravnopravna pozicija.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Nije obezbijeđena ravnopravna pozicija, možda
bi to bilo.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Možda da se u tom smislu razmišlja.
Milošević: Da, da, može u tom smislu. Razmisli, ako ti još
neka ideja, ali generalno je otvorena dilema, da li da odemo ili
da ne odemo?
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Dobro. Drugo nema ništa novo?
Milošević: Nema drugo ništa trenutno.
KARADŽIĆ: Kako kod Veljka stvari stoje, dobro?
Milošević: Solidno je.
KARADŽIĆ: Dobro, fino. Ovi se dole ustaše ukopavaju i
prave čak betonske bunkere pored Neretve.
Milošević: Ma nemoj?
KARADŽIĆ: Da, da, vrlo čvr…
Milošević: Granicu da postave.
KARADŽIĆ: Vrlo čvrstu liniju prave tu i to su betonski vrlo
solidni bunkeri, trajni oni. Tako da oni dole…
Milošević: Hoće granicu da postave.
KARADŽIĆ: Ja mislim da oni dole prave granicu, da utvrđuju.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Uz, uzeli su prugu i uzeli su to, mada je vojska
gore, ima po obroncima vojske koja je gore postavljena, ali, ali
oni su to.
Milošević: A što im to vojska ne sruši?
KARADŽIĆ: Pa ne znam da li, onda bi tu krenuo rat sigurno,
ali, ali zapadna Hercegovina ima, ima nekih vojnika, ovih
ustaša. Mada ih je dosta gore na ratištima, ali ima ih i dole.
Milošević: To treba razmotriti, nama ništa ne smeta da oni to
grade.
KARADŽIĆ: Neka ograđuju, aaa…
Milošević: Nek’ ograđuju šta god hoće.
KARADŽIĆ: Ja sam rek’o, jer sad, sada Kljujiću konkuriše
neki Boban odozdo, koji je čak meni slao poruke, šta ja mislim
o tome da, da, da li bi, kako bismo mi gledali na njihovu
smjenu. Ja sam rek’o, to nije naša stvar. Jer on Kljujiću
zamjera što ne radi isto što i mi radimo. A Kljujić sa
Izetbegovićem šuruje tu, i oni su čak i ovo su…
Milošević: Izvini molim te, kad se smenjuje Izetbegović?
KARADŽIĆ: Aaa, sada ja mislim dvadesetpetog.
Milošević: Ko će biti onda?
KARADŽIĆ: Hm, pa vjerovatno on. Vjerovatno on opet.
Milošević: Može da ima…?
KARADŽIĆ: Da, može dva mandata, a i sigurno će on ići, a
mi nećemo moći da se suprotstavimo, jer je, ne možemo se
suprotstaviti, a onda nećemo ni iz principijelnih razloga, jer je
to pitanje te stranke i njenog kadra. Mi, mi imamo primjedbe
na njegov rad, na, na način na koji nas zastupa. Ovde je bio
savjetnik Vajnansov, niko od Srba nije znao i to je mislim
nekorektno da oni Srbe ne u… ne upoznavaju.
Milošević: Je l’ Vensov ili Vajnansov?
KARADŽIĆ: Ja mislim da je Vajnansov. Nikola mi Koljević
reče da je bio neki, da je juče bio tu i radio čitav dan, a niko ga
nije spo... spojio sa Srbima, niti su Srbi obaviješteni o tome.
Inače, rade užasne nekorektnosti i na, na terenu i svojinski
uzimaju preduzeća i, iz vlasti Srbe izgone, i otpuštaju i to je
mislim, nevjerovatno.
Milošević: Dobro razmisli o ovome šta bi nam bilo, mislim da
treba videti par poteza unapred, aaa, razmisli šta bi nam bilo
pametno od ovog trenutka. Pa, pa mi javi ako dođe do neke
ideje, još ćemo malo razmisliti, ali naravno tu je bitan i stav o
Crnoj Gori.
KARADŽIĆ: E to je, upravo hoću da vas pitam kako će, kako
će Momir odgovorit?
Milošević: Momir je sad u Americi.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Sad dolazi u subotu, a ja sam s Milom se dogovorio
da oni ne odgovaraju još.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Dok se ne dogovorimo, jer bilo bi...
KARADŽIĆ: Loše kad bi samo Srbija.
Milošević: Loše kad bi samo mi, a oni otišli, to je,
101
KARADŽIĆ: Da, da, ali pošto su i oni pogođeni ovim oni
imaju još razloga da budu još više uvrijeđeni.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Što su po, ovaj stavljeni na…
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Na crnu listu. Kako se odvija u Rusiji, ne znate?
Milošević: Pa evo vidiš, Jeljcin prizn’o Ukrajinu.
KARADŽIĆ: Prizn’o, je li?
Milošević: Da. Prizn’o Ukrajinu, tako da se tamo to verovatno
neće ni forsirati mnogo, a…
KARADŽIĆ: Ali će oni ići na razgraničenje, je li?
Milošević: Oni nisu jedinstveni, oni imaju svoje razgraničenje,
al’ u pitanju je (kaže da se ovo pitanje Krima postavlja ovde,
pa vidite malo?).
KARADŽIĆ: Da, da. E to, to može biti pogodba da oni njima
vrate Krim.
Milošević: Ma može da bude sve, videćemo.
KARADŽIĆ: Dobro, a to bi onda možda bio dobar presedan.
Milošević: Ko zna šta će se sve tamo izdogađati.
KARADŽIĆ: Dobro. Bićemo…
Milošević: Pa ćemo se čuti.
Razgovor vođen 11. decembra 1991. između Radovana
Karadžića i Momčila Krajišnika
Krajišnik: Da
KARADŽIĆ: Eej, što si ust’o brzo?
Krajišnik: Ma goni ih u pičku materinu i Krajinu i
Hercegovinu, nek jebu mater svoju. Cijeli život čovjek se
slomi za crkve i za njih, jebem im mater!
KARADŽIĆ: Ne, ne, da ti kažem, on je posebno idiot, oni…
Krajišnik: Ma goni ga u pičku materinu, on, cijelo vrijeme
radimo kako ćemo uraditi jednu stvar, a on sarkastično počeo
isticat, ma goni se!
KARADŽIĆ: Pa sjećaš se ti njega sa Glavnog odbora?
Krajišnik: Ma ja.
KARADŽIĆ: Pa ja sam uvijek čovječe do pred, pred kraj, on ti
isto, k’o namuzeš 50 litara mlijeka, on dođe i popiša se u to
mlijeko.
Krajišnik: Ma jebo mater, pola je puta, pola je do 2… izaš’o
napolje, ja gledam njega, pa izađe, pa nije mu jasno, pa glasa,
pa dobro Bog te.
KARADŽIĆ: Pa on je tamo izolovan, u Prnjavoru je izolovan,
njega, njega…
Krajišnik: Znaš šta, na vili su mi došli glave i oni Krajišnici i
Hercegovci! Nek’ jebu mater p… od sebe i došlo mi večeras,
mor’o sam napustiti, nisam više mog’o ni ja.
KARADŽIĆ: Ja kažem ovim momcima, evo, ovo su stvari
zbog kojih ja da smo u jednonacionalnoj državi nikad se ne bi
bavio politikom i zbog koje ja politički, politički poziv,
političarski poziv prezirem.
Krajišnik: Jebo majku, ja sav srećan odotud iz Beograda, ja
kažem kako bi moglo uraditi, nije mi žao 24 sata raditi, ali jebe
me taj Krajišnik, kad se javi neko odozgo, on doš’o pička mu
materina, pa žurim radi toga.
KARADŽIĆ: Ma i ovaj Tešić je budalaš jedan.
Krajišnik: I onaj Tešić, pička mu materina, pa šta je to?
KARADŽIĆ: On je, on je formirao jedno mrtvorođenče, ovaj
da je to, da je to vrijedno bilo i kvalitetno, to bi prohodalo za
godinu i po dana! Dijete čovječe prohoda za godinu, počne da
trči za godinu i po dana. Ništa mu to nije uradio, on ništa nije
uradio, a nek postoji, u redu, ali, nije, nije, pa je l’ kasa
uzajamne pomoći?!
Krajišnik: Ma nije, i onaj me Ostojić nervir’o, dvadeset minuta
pa drži pažnju. Ja, rek’o sam ti, uzmi pet minuta i reci, more-ne
more! U pičku materinu, da ti kažem, moraš ti bolan svako
veče izdržat, odoše mi živci. Večeras sam mor’o napustiti iako
mi je krivo poslije bilo, nevjerovatno. Ma idi u pičku materinu.
KARADŽIĆ: Ne, ne, o, ne, ne, neka si, neka, nemoj ti
pokazivat da ti je krivo. Nego ti reci, ovaj, evo gospodo zašto
mi robujemo šesto godina. Za ovo i zbog ovoga mi robujemo
šesto godina, zato što niko nema odgovornosti prema onome
šta lupeta!!
Krajišnik: Jebo mater onu svoju bezobraznu, on nikad nije, ja
sam njega sluš’o sve večeras, on ništa ne razumije, niti je
konstruktivan prijedlog dao nizašta. A idi more u pičku
materinu. Oni su ljudi fino rekli bolan. Onaj ko je razumio to je
fantastično, samo ne možeš ti to, dvadeset njih diskutanata
ima, a ako ti to daš na diskusiju neće se do ujutru završit.
KARADŽIĆ: Ma ja. Ma ne, znaš šta treba ubuduće radit.
Mislim, treba Vlada da se ponaša kao Vlada, odnosno
mentorski savjet. Treba da se ponaša, da pripreme eksperte,
nemaš ti puno da diskutuje svaka budala, svaki budalaš.
Krajišnik: Jebo te.
KARADŽIĆ: Ovo je domišljeno, promišljeno, prihvatate li
ovo, ili hoćete da neka druga grupa to radi? Tako da mi, ne,
previše smo mislim mi njih razmazili, odnosno previše, previše
oni dis… mislim izdaćemo prijedlog da se tu stvara, to se
stvara u kabinetu nekog ministra.
Krajišnik: Odlično.
KARADŽIĆ: Stvori se odluka u kabinetu nekog ministra, kaže
se, ovo je bolje ovako.
Krajišnik: Ima li…
KARADŽIĆ: Ja, ima li neko bolju ideju? Nema! Nemoj se
zajebavati.
Krajišnik: Jeste.
KARADŽIĆ: Glasaj i gotovo!
Krajišnik: Radovane, toliko je ono, ima pametnih prijedloga,
ali to treba sada usmjeriti zaista nekim…
KARADŽIĆ: Ma ovi su ljudi naši odlični, ovi eksperti.
Odlični, odlični!
Krajišnik: Onaj idiot je, prošli put Vojo, familiju mu jebem,
ma idi more u pičku materinu, koju to državu, idi u pičku
materinu, da ti imam ja tetošit stalno sve. Onaj Vučurović, daj
mu državu sa, sa šeszdeset hiljada stanovnika, a i onaj večeras
doš’o kaže, Nikola, kaže mi ćemo iz Sarajeva, oni (još smo u
Krajini jako važni?). Ma šta ste vi pametno uradili u Krajini,
reci jednu stvar koju su pametno uradili?!
KARADŽIĆ: Ma budale jedne, budale.
Krajišnik: Gdje ste, jeste li u stranci?
KARADŽIĆ: Evo kući sam stig’o.
Krajišnik: Stigli ste?!
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Ma krivo meni poslije, ali nisam mogo jebo te,
mog’o sam eksplodirat, jebem mu mater.
KARADŽIĆ: Ma nema, čuvaj srce, goni ga u pičku, ali pazi da
znaš da kada, kad Vidić ustane treba da znaš da će on da sere!
Krajišnik: Ma nije on, nije meni Vidić problem, da ti kažem, to
se meni nakupilo. Nakupio mi se Radić koji izađe pa kaže
“Mi”, pa nakupilo mi se kad izađe onaj Vučurović pa kaže
“Mi”, pa nakupilo mi se kad dođe onaj iz onog SPO-a odozdo,
pa kaže “Mi”, pa…
102
KARADŽIĆ: Sve to treba stucat rogove.
Krajišnik: Oni, onaj, onaj će se sjetiti onoga Vučurovićevog
onoga odozdo iz (lepe Prstenice?) glupi. Pička im materina,
slomismo se za njih radeći 24 sata i on ti dođe i kaže, večeras
mi je to prelilo čašu.
KARADŽIĆ: Ja…
Krajišnik: Kad on sarkastično kaže “izgleda samo ovima iz
Sarajeva nije jasno, a jasno onima iz Krajine”.
KARADŽIĆ: Da, da. A ovde se ne spava, jebo im pas mater.
Krajišnik: Jebem ti mater, ja ne mogu da dođem sebi bolan,
jebo te život, odoše mi…
KARADŽIĆ: Sjećaš se ti kad sam ja slično tako govorio,
sjećaš se ti kad sam ja rek’o ono?
Krajišnik: Jest, dobro si.
KARADŽIĆ: Kad sam rek’o, ma jebite se i u pizdu materinu.
Krajišnik: Nije doš’o gore, ja sam taman smislio ideju, ‘ajde da
d… daj zadužili, pa još izađem i kažem “daj ljudi, pa daj onaj
proces”, pa to je proces čovječe, ne možeš ti to unijet za 24
sata, to trebaš napraviti, pa ljudi imaju pravo. Napravili više
nego što sam ja nad’o se, nisam u snu sanj’o da će ovo uradit
Radovane, ja sam to razumio.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Nego znaš šta znači kad onaj kaže “moremo…
doprinose po ugledu na Republiku”. Fantastično! Napravićemo
lijepo, ovaj, i reci, svako ima da plaća samo i gotovo!
KARADŽIĆ: Da, da…
Krajišnik: Ma nek’ osnuješ tri poglavlja bolan, velika je stvar!
KARADŽIĆ: Da, da…
Krajišnik: Nećeš ti uzet napravit državu bolan i napravit ovo
sve bez rata, je li? To se zna šta se radi!
KARADŽIĆ: Da, da…
Krajišnik: Pička mu materina. Kako si završio? Jebem ti, krivo
mi je za postupak.
KARADŽIĆ: Nisam… Otpušteni, samo sam ja tražio od njih
saglasnost da ovlaste oni autorsku grupu da odgovore
arbitražnoj komisiji.
Krajišnik: Ma jebeš, nisam htio, htio sam… odjebite svi, oni,
nek ide u pičku materinu. Ja sam, da ti kažem, vjeruj mi, sve
što radim radim toliko…
KARADŽIĆ: Ma čuj, šta se meni…
Krajišnik: Sav se predam tome.
KARADŽIĆ: Ma šta ti meni pričaš, pa sve je jasno, ja ti
kažem, pa pazi, aaa, pa mislim ti sad imaš 50 posto majmuna,
ja sam počeo sa 80 posto majmuna stranku. Sjećaš se Srebrova,
Božane, Škore, Aškere, onog, ovoga-onoga. Možeš mislit kako
je na početku bilo?!
Krajišnik: Ne, ali krivo mi je na to kako ljudi nemaju pojma
pička im materina, sve što smo radili Hercegovina, Krajina,
Hercegovina, Krajina…
KARADŽIĆ: Jest, jest.
Krajišnik: Ma jebem ti mater. Krivo mi je, doš’o Rajko večeras
i kaže, onaj, regije. Ma neću bolan uopšte o Novom Gradu, pa
on me naročito naljutio, pa opštini Centar. Ma napravi srpsku
skupštinu pa reci… ne bendaj ništa onoga gore!
KARADŽIĆ: Da, da…
Krajišnik: Nemoj, nemoj bolan, nemoj čim nas preglasavaju.
KARADŽIĆ: Jeste, jeste…
Krajišnik: Ima, svako “mi” u Prnjavoru, pa “mi” tamo, a
normalno ti sve govoriš kako je tebi.
KARADŽIĆ: Jeste.
Krajišnik: Ti ne razmišljaš o ljudima koji ne mogu da žive.
KARADŽIĆ: Da, da…
Krajišnik: Šta smo mi onda postigli. Hajde taman to
iskormilariš, a onda JNA, izađe ona budala, pa JNA, onaj, gore
onaj pijani, onaj kako se zove sa Pala? Izađe on da kaže, da on
objasni nekom red. ‘Ajde se u pičku materinu.
KARADŽIĆ: Ma goni ih u pizdu materinu. Reci mi ovo, ovaj
sutra su Vijeća, je li?
Krajišnik: Jest. Ne znam ko će za (Kljujića?) bit na Vijeću,
pojma nemam.
KARADŽIĆ: Pa valjda će ići na Vijeće, na Vijeće je ranije
pošto je zacrt’o da se ide.
Krajišnik: Rekao sam ja Voji, krizno je Vijeće ovaj da, da… i
gledaš ti bolan iz Krajine, njih pola ne dođe, on mrtav hladan
dođe, neki dolje, ima ondje finih ljudi, a fakina 99 posto, ne
kažem ja i on je znači… al’ meni pukne film, idi…
KARADŽIĆ: Da, ma ne, pa uvijek on, prva, prva je diskusija
njegova uvijek bljuvanje najcrnjega nečega. On vidi samo crnu
stranu stvari, on uvijek za, uvijek je on to. On je uvijek bio na
granici SPO-a, uvijek je on, znaš. Čisti ludaci kojima igraju oči
na vrh glave, to je sve i nikne im brada, to je sve na granici
SPO-a.
Krajišnik: I dođe mi svaki nekakav teatralac, ma jebem mu…
KARADŽIĆ: Dobro, hajde.
Krajišnik: Slušaj Radovane!
KARADŽIĆ: Molim.
Krajišnik: Imaju gore Srbi da prave dosta ovih ideja gore u
Skupštini, na sastancima…
KARADŽIĆ: Ne čujem te dobro.
Krajišnik: Rekoh, palo je dosta ideja dobrih reko’ gore na
sastanku u Beogradu.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Mislim da je osnovno…
KARADŽIĆ: Nemoj, nemoj ovako, oni nas prisluškuju, pa…
Krajišnik: A ne, ne, da ti kažem, ne mislim ja to, nego da ti
kažem, mislim da, da mi moramo nešto uraditi za dobrobit
sviju ljudi znaš.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Eto nas kad ti budeš im’o vremena, malo ćemo se
dogovoriti.
KARADŽIĆ: Važi. Ja ću odletit sutra gore, imam…
Krajišnik: A?
KARADŽIĆ: Letiću gore sutra ja u B…
Krajišnik: Ajde. Dobro ‘ajde…
KARADŽIĆ: Poslije konferencije za štampu, znaš?
Krajišnik: Aha, dobro, čućemo se.
KARADŽIĆ: Da, čućemo se.
(slaba čujnost razgovora, jer se miješaju glasovi sa TV-a)
Razgovor vođen 11. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: E, Radovan je, dobar dan.
Milošević: Gde si ti?
KARADŽIĆ: Evo, sad ću poletjeti iz Sarajeva.
Milošević: E, pa, fino.
KARADŽIĆ: Hoću li... imamo li vremena da se vidimo prije
toga, jer, oni su tamo u jedan sat?
Milošević: Pa, teško, zato što moram da primim... možda bi i
mogli, ako bi doš’o u, ajd’ da kažemo, u 12,30.
KARADŽIĆ: Da, da.
103
Milošević: Ovaj je, ovaj je kreten, razumeš. Ovaj Babić. Ja
mislim da on ide namerno Tuđmanu na ruku, da mu pravi alibi
za... za tu situaciju.
KARADŽIĆ: Pa, to ću ja danas vrlo oštro da postavim tamo.
Vrlo oštro da postavim. Ja mogu, ja mogu da prihvatim da mi
neko kaže da je pametniji od mene, ali da je bolji Srbin od
mene, to ne mogu da prihvatim. I da ... neka mi kaže, pruži
argumente za to, za to se tako... a, mislim da ima onih momaka
koji su puno toga shvatili tamo. I njega, vjerujte mi, treba
stavljati u širi kontekst. Među ljude, nikako u četiri oka.
Milošević: Da, da. Pitanje je hoće li da dođe on…
KARADŽIĆ: Ako ne dođe, reći ćemo ovim ljudima ovamo.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Reći ćemo ovim ljudima ovamo. To... to je,
mislim da, ovaj, ovo, za ova mora krivica pasti na Tuđmana.
Ova je... jeste vidjeli da ovaj neće predložiti?
Milošević: Neće, predložiće on.
KARADŽIĆ: Ipak, je li?
Milošević: Ma, predložiće, sigurno. Oni čekaju da, da, ovaj, se
vidi kakav će stav na sve da bude. Da ne mogu nas da optuže
da, da nismo za to.
KARADŽIĆ: Mi treba rezolutno da budemo za to, je li?
Milošević: To moramo rezolutno da budemo, i da se danas
objavi sa te sednice Predsedništva i…
KARADŽIĆ: Da, da. Jasno.
Milošević: I konsultacije sa predsednicima opština, da se to
podržava itd., upravo da im zadamo strašan udarac time.
KARADŽIĆ: Da, da. Ja sam rek’o Branku, inače, ono
konsultativno tijelo nek’ radi jednom nedeljno, jednom u deset
dana.
Milošević: Jeste, ali, ali ...
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: To mora danas da se jasno objavi sa te sednice, da
mi to podržavamo, apsolutno. Da se vidi da smo... da je to
najbolji, najbolji dokaz da smo mi apsolutno za mir.
KARADŽIĆ: Da, da, i ukloniti sve prepreke koje, koje
ometaju dolazak.
Milošević: To sve treba reći.
KARADŽIĆ: Dobro. A, kako poslije toga stojite vi?
Milošević: Pa, to će se... ja ću da gledam da i ja skoknem,
pošto primim ovoga. Imam Francuza da primim u 1,00.
KARADŽIĆ: Bilo bi odlično, vjerujte, zbog tih ljudi.
Milošević: Slušaj, ja imam Francuza da primim u 1,00, a
završiću s njim do 1,30, pa bih se ja vama priključio na kratko.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: To na kratko je jedan sat.
KARADŽIĆ: Ma da, ma da. Odlično.
Milošević: Tako da, nije to ni malo.
KARADŽIĆ: Nije, nije. Ma, ne.
Milošević: Sad ću da završim druge svoje poslove, pa uveče
moram... vidim, imam i neku ... sad primam ministra inostranih
poslova Rumunije koji je ovde u posjeti, znaš.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: Jedno za drugim, jednostavno, imam.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: ‘Ajde, dođi ti kod mene u 12,30, ako stigneš u
12,30.
KARADŽIĆ: Važi, dogovoreno.
Milošević: Eto, džaba ti je.
KARADŽIĆ: Onda ćemo se poslije videti nekako.
Milošević: ‘Ajde, leti ti.
KARADŽIĆ: Važi, prijatno.
Razgovor vođen 17. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Jesi se odmorio od sinoć?
KARADŽIĆ: Jesam, stig’o sam pokasno. Bili smo na večeri.
Milošević: Video sam ja da si sinoć bio raspoložen.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Bio si malo bolje raspoložen sinoć.
KARADŽIĆ: Da. Mislite da je neopravdano?
Milošević: Ne, ne. Video sam da si bio lepo raspoložen sinoć.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Video sam da si bio zadovoljan.
KARADŽIĆ: Mislim da je dobro. Mislim da će biti dobro.
Jedino ovo što su, ja... znate li vi tačno sadržaj ovoga šta je, šta
je Francuska podigla (ili odigrala?).
Milošević: Ma, nije to Francuska. To je sve njihova... njihovi
odgovori. To je katastrofa, mogu da ti kažem.
KARADŽIĆ: Mi smo danas na to…
Milošević: To je kompletno dalje, samo u drugoj varijanti
KARADŽIĆ: Ohrabrivanje…
Milošević: Jugoslavije. Ukidanje Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Ukidanje. Jeste, jeste.
Milošević: Ako oni kažu, nek’ se obrati ko hoće da bude
priznat. I da se prihvati Haška konferencija, i da se dalje to
radi, ja mislim da oni više nemaju nikakav razlog da, mislim,
mi nemamo, nemamo šta da tražimo više na Haškoj
konferenciji, niti sa dvanaestoricom.
KARADŽIĆ: Ne, ne. Apsolutno. Njih treba…
Milošević: Mi moramo sad’ da idemo, da tražimo zaštitu UN-a
od nasilnog ukidanja države.
KARADŽIĆ: Jeste. Ja sam sad pisao Ajgi psmo. Poslao sam.
Da zahtijevam da se jugoslovenski poslovi vrate u
jugoslovensku Skupštinu. I da se uskrati pravo svakome da,
pod vidom dobrih usluga, vrši teror nad Jugoslavijom.
Milošević: Da, da. Tu nema šta... to je.
KARADŽIĆ: Mislim da…
Milošević: To je strašno. I oni hoće da... samo, znaš šta će tebi
da bude najveći problem, i svima nama?
KARADŽIĆ: Da?
Milošević: To što će Alija Izetbegović u ime BiH tražiti
priznanje.
KARADŽIĆ: Nema pravo on to. On to nema pravo, mi
ćemo…
Milošević: Pa, pitanje je da li ima pravo ili nema. On će ga
tražiti.
KARADŽIĆ: Nema on na osnovu čega da ga traži. On, ovi bar
imaju plebiscit. On nema na osnovu čega da ga traži.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: On nema na osnovu…
Milošević: On ako ga bude tražio, onda će da bude katastrofa.
KARADŽIĆ: Ne. Onda će... ja mislim... ovdje su je, kod mene
su federalisti... vi znate Đokanovića. To je jedna jugoslovenska
stranka. Ima svih nacionalnosti, ovaj... mi sad... to je njegova
jedna stara ideja, mi... ja tražim da mi nađu Kostića. Došlo bi
jedno 20-tak stranaka, što iz Bosne što iz Crne Gore, ne znam
kol’ko bi iz Srbije, koje bi tražile prijem kod Kostića i kod,
104
ovog, Gligorijevića, i ne znamo da li da SIV u to miješamo?
Da zahtijevamo da se Jugoslavija oporavi i da se da se radi na
spasavanju ovog dijela Jugoslavije koji hoće da ostane u
Jugoslaviji.
Milošević: Da, da. Apsolutno
KARADŽIĆ: Tako da uključujući čak i savezne izbore ili
formiranje neke Skupštine, ili bilo čega, u svakom slučaju da
izrazimo…
Milošević: Potpuno neslaganje, da se zahteva da se prekine sa
saradnjom sa (Evropskom) zajednicom u Hagu, jer ona ukida
Jugoslaviju.
KARADŽIĆ: Jeste.
Milošević: Mi moramo da se obratimo UN-u za zaštitu
integriteta zemlje.
KARADŽIĆ: Sve sam ja to napisao Ajgi, ovome.
Milošević: Nasilno, nasilno ukidanje jedne države.
KARADŽIĆ: Sve sam ja to Ajgi napisao u ovom pismu, a…
Milošević: A sad ja radim na drugoj, pa ćemo se čuti. Radim
na drugoj liniji. Hoću da, hoću da ako može se sastane SIV da
to isto uradi. Mi imamo većinu u SIV-u i oni bi to mogli i
mimo predsednika.
KARADŽIĆ: Ja sam sad TANJUG-u dao tu izjavu da savezne
institucije moraju oštro da odgovore na ovo i da se zemlja
pripremi na odbranu, za odbranu. Tu nema…
Milošević: …
KARADŽIĆ: Tu nema više. Dobro. Mi ćemo se čuti, bićemo
na vezi, a ja ću onda ovu ideju sa federalistima, da vidimo koje
bi sve stranke zatražile prijem.
Milošević: Pozovi iz BiH da, da, jer šta ima iz Srbije? Iz Srbije
je jasno. Srbija je tu jedini stub održavanja te Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ali, daj…
KARADŽIĆ: Ne znam da li da zaobilazimo Crnu Goru? To
je... a, mi ćemo mi samo bosanskohercegovačke. Biće ih 10-12
sigurno koje će tražiti.
Milošević: Nemoj Crnu Goru da zaobilaziš, jer će u Crnoj Gori
da se oni opet ljuljaju, videćeš. Opet će Momir da kaže, a
dobro, Slebodane, što i mi da ne tražimo priznanje?
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Videćeš to.
KARADŽIĆ: Pa da uzmemo i iz Crne Gore?
Milošević: Republika jedna.
KARADŽIĆ: Pa, da uzmemo iz Crne Gore, takođe?
Milošević: Ali sve stranke pozovite. Nemojte samo da uzmete
sad opoziciju, pa da oni kažu, evo opozicija nam to... to onda
je kontraproduktivno.
KARADŽIĆ: Ne, ne, ne. Sve stranke, nemamo pravo da
isključujemo nikoga, pogotovo…
Milošević: Vladajuće i ove druge, sve..
KARADŽIĆ: Pogotovo one koje su na vlasti, nemamo pravo
da…
Milošević: …
Kradžić: Dobro. Na tome ćemo da radimo, a mi ćemo se čuti.
Milošević: Važi
KARADŽIĆ: Mogu li oni šta da urade prije nego što mi
postignemo?
Milošević: Pazi šta je. Oni ne mogu sad ništa da urade do
penaestog.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Jer, do 15. januara su rekli... 15. januar će, tad da
počnu priznavanje. To su odložili.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Pa ćemo da vidimo šta će da bude.
KARADŽIĆ: Da, ali ko može da pošalje od jugoslovenskih
republika? Može li Makedonija? Može da pošalje?
Milošević: Može.
KARADŽIĆ: Ona ima osnov neki, je li?
Milošević: Može, ali ja se bojim samo Bosna da ne pošalje.
KARADŽIĆ: Pa, ne može. Nema pravo da pošalje Bosna.
Onda je to rat.
Milošević: Treba da objasnite Aliji šta znači ako on pošalje
zahtjev.
KARADŽIĆ: Onda je to rat, onda to ne može... tu nema... ne
može niko da spriječi taj…
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Nisu se ovi najavili, ne znam da li su trebali, čini
mi se da su trebali danas, ali nama, nas niko ne... ne javlja.
Nije pošao ovaj nikud? Ona dvojica što su trebali u posjetu da
dođu? Halo.
Milošević: Ne mogu da se setim sad na šta misliš, pravo da ti
kažem.
KARADŽIĆ: Pa, to su trebali…
Milošević: …sam glup.
KARADŽIĆ: Što sam bio tamo, to su... na posjetu, to…
Milošević: Da, da, da. Nisu javljali, je li?
KARADŽIĆ: Nisu. A, ja sam…
Milošević: Nisam bio, nisam bio u vezi s njima. Ali sam
shvatio da ste vi to dogovorili.
KARADŽIĆ: Ja sam mislio da će oni to danas izvesti.
Milošević: Sad ću ja da ih zovem da vidim.
KARADŽIĆ: Dobro. To bi trebalo što prije.
Milošević: Čućemo se. Ali, Boga ti, al’ sam glup.
KARADŽIĆ: Ha, ha, ha.
Milošević: Ne mogu. Jednostavno, mislio sam u drugom
pravcu.
KARADŽIĆ: Da. Valjda će nam Joca ono sutra završiti.
Milošević: Nadam se.
KARADŽIĆ: Ajde, prijatno.
Milošević: Ajde, prijatno.
Razgovor vođen 17. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Branka Kostića
Kostić: Halo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Kostić: Baš sam sada mislio na tebe, mora da je neka…
KARADŽIĆ: A telepatija neka, je l?
Kostić: Telepatija, jest.
KARADŽIĆ: E jesi li dobro?
Kostić: Evo, kako ti?
KARADŽIĆ: Dobro, šta mi radiš?
Kostić: Sad sam zvao Aliju, pa mi rekoše da je na nekom
sastanku ovaj...
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Mi (?) smo sad imali sjednicu Predsjedništva.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: I u okviru prve tačke dnevnog reda razmotrili smo ove
odluke Evropske zajednice.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Pa smo zaključili da, ovaj, ja obavim razgovor sa
Kirom Gligorovom, nenametljivo, ali da ih ne zaobiđemo.
KARADŽIĆ: Da, da.
105
Kostić: Da obavim razgovora sa njim i da obavim razgovor sa
Alijom Izetbegovićem.
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Pri čemu bi sadržaj razgovora sa Kirom i sa Alijom bio
bitno različit.
KARADŽIĆ: Da, da, jer su pozicije malo različite.
Kostić: Jer su pozicije različite.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Što se Kira tiče, jednostavno sam mislio da mu
sugeriram, da ga pitam da li ima potrebe u vezi najnovijih
odluka Evropske zajednice da obavljamo bilo kakvu
konsultaciju i razgovor ovdje, ovaj u organima Federacije sa
njima kao najodgovornim predstavnicima Makedonije, bez
ikakve želje i namjere da namećemo bilo kakva rješenja.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Ali, da mu isto kažem ovako da je naša procjena da
imajući u vidu odluke Evropske zajednice, je zajednički stav
ove četiri republike bio, e, nama dao mogućnost da se ne ide u
dalje zaoštravanje situacije.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: ...u Jugoslaviji. Jugoslavija kao cjelina ostaje (?) za ove
četiri republike, pri čemu se ove dvije otcjepljuju i regulišu
pitanja i sa Ujedinjenim nacijama, i diobenog bilansa i svega
drugoga.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: A ovaj, postupno onda i bez ikakvog osporavanja bilo
Makedoniji, bilo, bilo kom drugom narodu, ovaj idemo u dalje,
ovaj…
KARADŽIĆ: Transformacije, je l’?
Kostić: Dalje transformacije uključujući i pravo Makedonije i
na otcijepljenje i na međunarodno priznanje i s naše strane pa i
od Evropske zajednice i tako dalje, znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Ali mislim da bi to skinulo tenzije i stvorilo povoljnije
uslove u cjelini, ovaj da, to pitanje spora, jednostranog
otcepljenja Slovenije i Hrvatske lakše razriješi.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Ja sam danas Ajgi, samo da, da te
malo prekinem, Ajgi poslao telegram pošto je Kučan rekao da
je to on svojevremeno poslao, ovaj, i skupštinama republičkim
i saveznoj Skupštini zahtjev Slovenije. Ja sam rekao Ajgi,
napisao da vrati jugoslovenske poslove u saveznu Skupštinu i
da ako je slovenački razmatran da se ponovo razmatra jer, dok
Jugoslavija ne prizna Sloveniju to je sve jednostrani akt.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: I da niko ne smije da je prizna prije Jugoslavije.
Ako bi je Jugoslavija priznala, onda to ne bi bio jednostrani
akt, nego bi, nego bi…
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: I tako. Tako da ja mislim da je to odlično, da, da
krenete s tim, mada ja mislim da, da će oni da se nadaju u
Evropsku zajednicu, jer njima treba predočiti da će se
Jugoslavija braniti svim, svim sredstvima i da se ne igraju.
Kostić: E pa vidi, ja sam jednostavno bio da, naša je ocjena da
nemamo što ni s Makedonijom razgovarati, znaš.
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: Međutim, zbog onoga što bi moglo sutra proisteći...
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Da se ti isti koji rade na otcjepljenju i priznanju
Makedonije ne pojave i da kažu mi smo ih zaobišli.
KARADŽIĆ: Da, da, jasno, jasno.
Kostić: Razumiješ.
KARADŽIĆ: Jasno, jasno, to je pametno, ja mislim da je to
odlična ideja.
Kostić: Ovaj, to je jedno, drugo oko Alije. Dilema je moja
sljedeća: da li da, ovaj, razgovaram ja sa Alijom samim ili da
Aliji predložim jedan razgovor po zaključku Predsjedništva,
oni su mene zadužili da obavim taj razgovor.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: Sa najodgovornijim predstavnicima sva tri
konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini...
KARADŽIĆ: Ja mislim da je ta varijanta bolja ako, ako ne
bude problema, ta je varijanta bolja, jer smo mi i svjetski
faktor, strani faktor navikli na to, da tu žive tri ravnopravne
nacionalne zajednice i da, bez ako se ne vide sve tri, da se nije
vidjelo ništa. Tako je Vens prihvatio i on to dalje sugeriše
svima.
Kostić: Ja ću u tom slučaju sa Alijom, kad budem razgovarao,
predložio bih mu ovo, dakle da se ili nađemo ovdje u
Predsjedništvu ili da ja dođem u Sarajevo.
KARADŽIĆ: Da, da, odlično.
Kostić: Znaš.
KARADŽIĆ: Odlično, to je, to je dobra ideja.
Kostić: I da razgovaram sa najodgovornijim predstavnicima
sva tri konstitutivna naroda, ovaj, aa, da ostavim vama u kom
sastavu će to biti, da li trojica ili devetorica ili šestorica i tako
dalje.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da.
Kostić: Znaš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Kostić: I da predočimo onda, situacija u Bosni je bitno
drugačija.
KARADŽIĆ: Da, da, bitno drugačija. Ovdje, ovdje niko ne
može da donese odluku o otcjepljenju...
Kostić: Jer to ne može...
KARADŽIĆ: To nema govora.
Kostić: ...niko ne može donijeti zasebno, ovaj, svaki eventualni
zahtjev Bosne za priznavanje i tako dalje, vodi direktno u
sukob.
KARADŽIĆ: Direktno u rat i to, i to krvav, krvav i opasan rat.
Kostić: E.
KARADŽIĆ: Kojemu se kraja ne bi vidjelo, prema tome ako
želi nešto da, da nešto, neki položaj Bosne i Hercegovine
popravi, definiše, to nije problem, to se može, halo.
Kostić: Da, da, čujem te.
KARADŽIĆ: To se, na tom se može raditi, ali da i recimo
muslimanskog naroda, kao suverenog na čitavom prostoru
Jugoslavije i to se sve može.
Kostić: Evo vidi, to je, to su ta prva dva razgovora, koja sam ja
preuzeo da obavim na sebe. Drugo, ovaj, za sutra smo inače
predvidjeli jednu konsultaciju i razgovor Miloševića,
Bulatovića…
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: Gdje bi bili Jović i ja, da vidimo kakav je konačan stav
Crne Gore, jer ja, Slobo me sad pita znaš li ti kakav će biti stav
Crne Gore. Rek’o sam mu, Slobo, moram ti reći da ne znam.
KARADŽIĆ: Da.
Kostić: Znaš.
KARADŽIĆ: Ja ne vjerujem da oni smiju potražiti dole, da oni
to smiju zatražiti.
Kostić: E sada, ovaj, oko toga ćemo sada, sutra obaviti taj
razgovor, i onda smo se dogovorili, nakon ova dva pojedinačna
razgovora moja sa predstavnicima Makedonije i Bosne i
Hercegovine, sutra imamo tu konsultaciju, ovaj sa Crnom
106
Gorom. Onda bi išli hitno na sastanak ovih najodgovornijih
predstavnika srpskog naroda i dijelova, i regiona i tako dalje,
koji su se izjasnili za zajednički život u Jugoslaviji.
KARADŽIĆ: Da, imaju iza sebe plebiscite i tako dalje.
Kostić: Jest.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da, to je dobro, odlično, evo vidi što
te ja zovem. Ovdje kod mene je predsjednik i potpredsjednik
Demokratske stranke federalista, to je jedna stranka, ona jeste
van, vanparamentalna, ali se dosta glasno čuje, vrlo često…
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: I zalaže se snažno za očuvanje Jugoslavije,
kolika je da je, ona je, to nije nacionalna stranka, ima tu
transnacionalnu, ima tu više nacionalnosti.
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: Oni su imali jednu inicijativu ranije, ja sam tebi
malo pominjao, ali nismo perfektuirali tad, oni su željeli da sve
stranke, recimo prošle godine u ovo doba, u martu, u stvari,
bilo je negdje oko 16 stranaka uključujući i Durakovića, koji
su potpisali zahtjev za očuvanje Federacije. Sada Duraković
naravno to ne bi, ali bi nekoliko vanparlamentarnih i nekoliko
parlamentarnih stranaka, prije svega SDS i SPO iz parlamenta,
onda nezavisni poslanici koji su napustili Reformiste, onda bi,
ovaj, Federalisti, Socijalisti, Jugoslovenska Muslimanska
Organizacija moguće, ako, ako budu smjeli, Jer, jer…
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: ...Jer se na njih obore žestoko kao na izdajnike
čim pomenu Jugoslaviju, ali to su ovi momci iz Moševca koji
su nekad započeli procese demokratizacije u Bosni...
Kostić: Da
KARADŽIĆ: I nekoliko još, da, mi smo željeli da nas primite
vas četvorica i, eventualno, Ajga. I mislili smo da Savezno
izvršno vijeće možda ne mijenjamo, da mi vama izložimo naš
zahtjev za, za konsolidovanje Jugoslavije, ovog dijela
Jugoslavije, za konsolidovanje države, za od, njenu odbranu po
svaku cijenu, za eventualno raspisivanje saveznih izbora ili
stvaranje neke privremene pop, popun, neku privremenu
popunu Skupštine...
Kostić: Da, da.
KARADŽIĆ: ...ili rad onog konsultativnog (?) tijela koje je
već formirano, u svakom slučaju da, da vas posjetimo, to jest
da nas primate i da mi izložimo svoje, svoje zahtjeve da se
ovaj dio zemlje sačuva jer smo mi uvjereni da u ovom dijelu
zemlje više od 50 posto stanovništva hoće Jugoslaviju, mada
nam se čini da bi u čitavoj Jugoslaviji sigurno bilo više od
polovine stanovništva koje bi htjelo. Da li, da li to zvuči…
Kostić: Ja mislim da je to dobro, samo to ne bi to mogli ove
nedjelje.
KARADŽIĆ: Dobro, dobro.
Kostić: Ali bi mogli orjentaciono da uzmemo srijedu ili
četvrtak iduće.
KARADŽIĆ: Naredne nedjelje, je l’ tako?
Kostić: E.
KARADŽIĆ: Dobro, odlično.
Kostić: Pa bi mogli početkom nedjelje u ponedjeljak, ja mislim
da ćemo se mi inače u ponedjeljak sresti ovdje sigurno, ovaj na
ovom zajedničkom...
KARADŽIĆ: Aha.
Kostić: ...sastanku predstavnika.
KARADŽIĆ: Dobro.
Kostić: Svih dijelova Jugoslavije i naroda zainteresovanih za
Jugoslaviju...
KARADŽIĆ: Dobro.
Kostić: ...pa bi onda mogli tačno utvrditi termin, znači.
KARADŽIĆ: Dobro. Dobro, odlično, onda ćemo mi to znači
računati srijeda, četvrtak naredne nedjelje...
Kostić: Tome bi dali malo i publiciteta i televiziju obezbijedili
i tako.
KARADŽIĆ: Da, da , dobro. Dobro, to će u svakom slučaju,
voljeli smo da smo mogli prije 23-eg , jer bi Evropi to osporilo
pravo da, recimo, ako do ponedjeljka neko u ime Bosne i
Hercegovine neovlašteno pošalje neki zahtjev…
Kostić: Da.
KARADŽIĆ: To bi moglo, to bi ih u svakom slučaju, e,
osporilo, ali ako ne možemo prije 23-eg nema problema.
Kostić: Ne smeta ništa.
KARADŽIĆ: Ne smeta, je l’ de?
Kostić: Čak možda i bolje ako neko neovlašteno pošalje...
KARADŽIĆ: Tako je.
Kostić: ... zahtjev, da to bude reakcija.
KARADŽIĆ: Ovo će mu biti po glavi, jest.
Kostić: ...političkih (?) stranaka.
KARADŽIĆ: Ovo će mu biti onda po glavi.
Kostić: Tačno.
KARADŽIĆ: Osporiće ga i tako. Dobro, odlično Branko.
Dobro, mislim da ti je plan odličan i, idemo sad u ovo(?), a
mislim da, prosto, naprosto, mi idemo u potpunu odbranu
zemlje uključujući ako treba i ratno stanje, nek idu oni u pičku
materinu. Budu li se zajebavali treba zemlju odbraniti svim
silama i ići sve na, ići na Ujedinjene nacije, apsolutno treba
Evropi treba osporiti pravo da se dalje zajebava. Mi smo njeno,
njeni članovi, nek idu oni u pičku materinu...
Kostić: Važi(?)
KARADŽIĆ: Treba ići prema Ujedinjenim nacijama.
Kostić: Važi(?)
KARADŽIĆ: Dobro.
Kostić: Dobra i ova ideja da vidimo da savezni parlament
recimo i Predsjedništvo Jugoslavije za Sloveniju daju, ovaj.
KARADŽIĆ: Pa evo ja sam danas posl’o, ima predtekst Ajga,
ima predtekst, ja sam mu sad posl’o telegram, dao sam ga i
stranim sred… i ovim, i ovim sredstvima domaćim
informisanja, da se, da se započne, tu odmah padaju tenzije,
neka počne, neka hitno zas… predložio sam stalno zasjedanje
parlamenta i predložio sam da se vrate svi jugoslovenski
poslovi u savezni parlamenat.
Kostić: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro Branko...
(slijedi prekid razgovora)
Razgovor vođen 18. decembra 1991. godine između
Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića
KARADŽIĆ: Zdravo
Krajišnik: Šta radiš sada?
KARADŽIĆ: Evo, nešto radim. Pišem neke... vidjećeš, nešto
za ovo... ovo što smo se sinoć dogovarali.
Krajišnik: Aha.
KARADŽIĆ: Mjere neke i tako.
Krajišnik: Ja, ja... e, jebem mu mater, ima jedna ideja, meni se
čini dobra, sa ovim roditeljima, pa nešto ne znam sam...
KARADŽIĆ: Šta misliš?
Krajišnik: Vidi nešto, ovaj, veliki je problem, ovaj, pokušaću
ja tebi da to objasnim. Veliki je problem, ovaj, roditelji hoće
pod hitno da idu u Predsjedništvo.
KARADŽIĆ: Aha.
107
Krajišnik: A, ovaj, ima u nas, u BiH, problema što jedni kažu,
ali ne priznajemo to Predsjedništvo, a drugi kažu... drugi
priznaju, znaš.
KARADŽIĆ: Roditelji, je li?
Krajišnik: Ne, ne u nas, u BiH. A roditelji samo hoće u
Predsjedništvo. Neće sa vojnim vrhom.
KARADŽIĆ: U Predsjedništvo Jugoslavije?
Krajišnik: Ja.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: I u tu delegaciju predlažu mene, Izetbegovića, sve
članove pos... onoga, gore, ovoga... Predsjedništva i ...
zamjenika pred... ovoga, predsjednika Skupštine i plus
predsjednika Vlade.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: I sada... jedni se opiru što neće da idu gore u
Predsjedništvo radi toga što je, ovaj, neće da razgaraju o
vojnim pitanjima i uopšte, jer ne priznaju Predsjedništvo, a
drugi, ovaj, ja ne bih išao gore zbog toga što mislim da je to
bez potrebe. Ima određenih stvari koje ćemo riješiti ovdje kad
dođe Kadijević, pa bih htio da što prije taj vojni vrh dođe.
Koliko u ovoj sedmici, danas-sutra, znaš.
KARADŽIĆ: Da, aha.
Krajišnik: I da ti kažem pravo i nisam baš definisao šta bi
najbolje, ali osjećam da je to dobro. Onda sam ja njima
predlagao da bi bolje bilo sa vojnim vrhom. Ma, ne, samo
hoćemo sa Predsjedništvom. Ono je vrhovna komanda i mi nju
samo pikamo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: I to je tako napadno da nemaš pojma.
KARADŽIĆ: Pa dobro. Nek’ idu. Predsjedništvo time dobija
legali... legitimitet.
Krajišnik: Neće oni da idu sami, nego oni hoće da mi
ugovorimo i da samo ja kažem ko neće od ovih da ide... a oni
će to reći štampi.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Znaš.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Tako da je to, ovaj, meni se čini, dosta, ovaj, da
kažem, veliki problem.
KARADŽIĆ: A šta ti misliš, šta bi trebalo tu uraditi?
Krajišnik: Ne znam, jesi li ti mene shvatio dobro?
KARADŽIĆ: Nisam, nisam. Nisam dobro koncentrisan, znaš.
Krajišnik: Aha.
KARADŽIĆ: Nisam dobro koncentrisan. Dobro. Vidjet ćemo
se tamo u pola dva pa ćemo malo raz...
Krajišnik: Hoćeš ti doći u pola dva?
KARADŽIĆ: Pa, kod Izetbegovića u pola dva, je li tako?
Krajišnik: Pa hoćemo ja i ti...
KARADŽIĆ: Pa, da, da.
Krajišnik: Aha. Dobro, ‘ajde, pa ćemo onda dogovoriti, nije to
ni kasno.
KARADŽIĆ: Važi.
Krajišnik: Dobro, ‘ajde, zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 25. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan, kako ste?
Milošević: Evo, dobro.
KARADŽIĆ: Ima li šta novo?
Milošević: Evo Vlatko i ja pokušavamo da vidimo šta bi bila
ova deklaracija koju sam ti spominjao.
KARADŽIĆ: Koja?
Milošević: Deklaracija ona koju sam ti spominjao.
KARADŽIĆ: Aha. Mi imamo sada uslove za ovaj
uspostavljanje toga potpuno. Nema sad šta, a evo, mi sutra, ja
večeras stižem, sutra mi smo kod Branka, ovih deset stranaka.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: Je li Milan napravio ono?
Milošević: Ma jok.
KARADŽIĆ: Nije ništa napravio, je li?
Milošević: Juče je imao intervju na TV, dugačak, kao srpski
narod će se obrukati ako odmah ne prizna Krajinu i druge
stvari, ma tera po svom.
KARADŽIĆ: Ma dobro, ali to treba da prizna, Vlada je
pripremila taj prijedlog, nije to bitno. Treba da prizna, to je
uspostavljanje faktičkog stanja, više je.
Milošević: To je jedna deklaracija, pripremila je Vlada jednu
deklaraciju koja spaja i jedno i drugo i konstatuje da je taj
njihov akt, akt samoodbrane od secesije.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Tako da je to Vlada lepo složila. Nije to problem.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: Nego on ništa oko ovih Ujedinjenih nacija koje su
nam ključno pitanje, on, jednostavno čovek neće ništa da
izjavljuje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: To je taj problem, ali videćemo.
KARADŽIĆ: Ovdje je bilo juče dobro sa Kadijevićem, ne
znam je li vam rekao.
Milošević: Nisam se s njim čuo, saopštenje je dosta bedno.
KARADŽIĆ: Dobro, ali ne onemogućava armiju, naprotiv,
otvara joj ovdje ovaj prostor.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Važno, trudili smo se da ne bude mnogo jer oni
su htjeli da reletiviziraju armiju tu i njeno prisustvo itd.
Milošević: Videćemo kako će to da ispadne. Čuću se ja danas
sa njim.
KARADŽIĆ: Aha, dobro, sutra ću ja biti kod Ranka pa ću vam
se javiti ako budemo u prilici.
Milošević: Videćemo se, nema problema.
KARADŽIĆ: Videćemo se, važi, dobro.
Milošević: To napravite što spektakularnije...
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Vi nemate tu pravnike neke.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Predsedništvo, a i vi činite određenu grešku,
previđate najkrupniju stvar kad osporavate Aliju Izetbegovića.
KARADŽIĆ: Ja.
Milošević: Nije najkrupnija što on bez konsenzusa sva tri
naroda nego...
KARADŽIĆ: Nego on pravi krivično djelo.
Milošević: Najkrupnije je sljedeće. BiH je takvom odlukom
prekršila i sopstveni Ustav.
KARADŽIĆ: Pa jeste, pa to smo rekli.
Milošević: Ustav BiH definiše BiH kao republiku u okviru
Jugoslavije, prema tome on se razlikuje od Ustava Makedonije,
Hrvatske i Slovenije. One su bar donele svoje Ustave, kojima
su definisane kao nezavisne države
KARADŽIĆ: Da, da.
108
Milošević: I one dosledno sprovode takve svoje ustave bez
obzira što su i oni napravljeni kršenjem Ustava Jugoslavije.
Međutim, kod BiH nema ni tog osnova, jer…
KARADŽIĆ: To smo mi istakli u pismu Karingtonu.
Milošević: Ne može neko da proglasi, ne može Izebegović da
od1uči o materiji koja je ustavna materija.
KARADŽIĆ: Da, pa to smo mi rekli, to stalno govorimo. To
je, suština je to upravo, u osnovi se radi, čak i...
Milošević: On nije prekršio Ustav samo u tome da treba
konsenzus svih naroda nego je promijenio status BiH bez
promene svog Ustava.
KARADŽIĆ: Pa, da, da, jasno, jasno.
Milošević: To je najteža povreda u stvari.
KARADŽIĆ: Da, da, jasno.
Milošević: Juče onaj Indus što je ovde u ovoj grupi, on kaže
“to je, kaže, razlog za inpičment”, razumeš.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Jer ne može nijedan predsednik Predsedništva ili
predsednik republike da donese jedan neustavni akt.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Čak i da ste se svi složili, taj bi akt bio neustavan...
KARADŽIĆ: Jer mora po proceduri.
Milošević: Promenite svoj Ustav.
KARADŽIĆ: Mora po proceduri.
Milošević: Da, koji BiH defmiše kao samostalnu državu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A ona kao takva nije definisana.
KARADŽIĆ: Da, jasno, jasno.
Milošević: Takva jedna ustavotvorna konstitutivna odluka ne
može ni biti doneta na sjednici Predsedništva.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Ne može ni niz sednica Skupštine, već mora da se
po ustavnoj proceduri izvrši promena Ustava BiH.
KARADŽIĆ: Sve smo mi to napisali Karingtonu i svim
drugima i Briselu i svim 12 ambasada i svi su oni to dobili
prevedeno, fino prevedeno, ovaj, naše pismo.
Milošević: E tako.
KARADŽIĆ: U kome je to sasvim, a postoji, a neke će opštine
da pokrenu, a postoji, steklo se i biće krivičnog djela pripreme,
pripremnih radnji za izvršenje krivičnog djela do deset godina.
Milošević: Naravno, ako se ide dalje, onda se Srbija i Crna
Gora deklarišu za zajedničku državu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ne dirajući ni vas ni Krajinu, a vi pošto se prvo ako
se prvo reši problem BiH onda vi donosite odluku da se i vi
uključite u zajedničku državu.
KARADŽIĆ: Gledajte, molim vas. Nemojte da se uključimo
nego da deklarišemo svoj kontinuitet, svoje pravo.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer vrlo je važno da vi ne stvarate nešto novo
nego da utvrđujete svoj status.
Milošević: Mi utvrđujemo svoj status u zajedničkoj državi i
reći ćemo da pod Jugoslavijom i dalje ćemo podrazumevati sve
narode i republike dok se na legalan način ne izdvoje.
KARADŽIĆ: Odlično, to onda nas drži u situaciji.
Milošević: Samo da imamo tu definiciju, podrazumevamo sve
narode i republike jugoslovenske dok se na legalan način ne
izdvoje.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A obraćamo se Skupštini Jugoslavije da raspiše
izbore za ustavotvornu skupštinu.
KARADŽIĆ: Da, da, sigurno. Dobro, dobro. Onda ćemo sutra
vidjeti.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: ‘Ajde.
Razgovor vođen 28. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Biljane Plavšić
KARADŽIĆ: Dobro jutro.
Plavšić: Jesi se naspavao?
KARADŽIĆ: Evo, žurim se da... Idemo, idemo u Beograd, pa,
pa se spremam da...
Plavšić: Aaa, to. Da Vam kažem, možete li išta uraditi Vi za
ovoga Martićevog milicionera kojeg su uhapsili ovde, kod
ove...
KARADŽIĆ: Pa, ko ga je uhapsio?
Plavšić: Pa naši ga uhapsili.
KARADŽIĆ: A šta je radio?
Plavšić: Ništa. Išao je u Crnu Goru.
KARADŽIĆ: Da.
Plavšić: I imao je, pošto je on milicioner, bio u uniformi i im’o
svoje oružje. Radislav Petrović.
KARADŽIĆ: Aha.
Plavšić: A, s njim je bio i onaj jedan ruski emigrant, koji čeka
na jugoslovensko državljanstvo.
KARADŽIĆ: Aha. Oba su uhapsili, je l’?
Plavšić: Oba su uhapšena kod nas.
KARADŽIĆ: Dobro.
Plavšić: Ja sa Žepinićem ništa ne mogu da uradim. Mislim
stv...
KARADŽIĆ: Jeste ga, jeste ga zvali?
Plavšić: Ma, ni... Ne mogu ga zvat’.
KARADŽIĆ: Eee, eee (kašlje).
Plavšić: Što god sam ga do sada molila, nikada nije ništa
uradio. I njega nikad, nikad ovdje nema! Ja sam predsjednik
Savjeta za zaštitu ustavnog poretaka, nikad nije došao on.
KARADŽIĆ: Sad ću ja njega zvati da, da mu, ovaj, kažem to.
Plavšić: Eee, Radislav Petrović, molim Vas.
KARADŽIĆ: Dobro.
Plavšić: Čovjek je im’o svoje lično naoružanje kao milicioner
što mora da ima...
KARADŽIĆ: Da, da.
Plavšić: I ovaj ruski emigrant, koji čeka na jugoslovensko
državljanstvo, sjedio s njim. Uzeli im Ladu, kola...
KARADŽIĆ: Da.
Plavšić:...njihova. Eto, šta su napravili.
KARADŽIĆ: Dobro, sa’ću ja to vidjeti.
Plavšić: ‘Ajte, molim Vas.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Plavšić: Fala Vam.
Razgovor vođen 29. 12. 1991. godine između Radovana
Karadžića i Jovice Stanišića
KARADŽIĆ: E, kako ste?
Stanišić: Doktore!
KARADŽIĆ: Evo ja ovog časa sam zvao kod ministra…
Stanišić: E, eh, …
KARADŽIĆ: Samo minutu, samo minutu da vidim nešto,
Džim Mudi je bio ovdje pa da vidim kako su prikazali.
109
Stanišić: Aha.
KARADŽIĆ: Gdje ste vi sada?
Stanišić: U ministarstvu.
KARADŽIĆ: Aha. Samo minutu, evo ga kod mene.
Stanišić: Dobro, dobro, sačekaću ja.
KARADŽIĆ: Ovaj treb’o bi tamo zovnuti da, da li bi ja mog’o
jedan specijal, nije zasp’o, nije?
Stanišić: On je naš čovek.
KARADŽIĆ: Molim.
Stanišić: Ono jutros je naš čovek javljao.
KARADŽIĆ: Aha.
Stanišić: Da mu obezbedim jedan prolaz potpuni do, do
institucije gde to treba završi, međutim, on se posle nije javio,
ja sam mu rekao.
KARADŽIĆ: Aha.
Stanišić: Ako mu je to još potrebno.
KARADŽIĆ: Da.
Stanišić: Da u ponedeljak ujutro rano ode na adresu i da završi
pos’o, znači nema nikakvih problema.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro, dobro.
Stanišić: Tako da znate. To sam hteo samo da vam kažem.
KARADŽIĆ: Dobro. Dobro. Ja bi treb’o, ja sam tražio faks od
tamo kod, kod kuće.
Stanišić: Aha.
KARADŽIĆ: Da mu pošaljem večeras nešto, a sutra ću mu
poslati drugo šta je, što kad ja prestajem.
Stanišić: Aha.
KARADŽIĆ: A, ovaj, nešto, ovaj...
Stanišić: Da l’ ima on kuci?
KARADŽIĆ: Faks.
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Šef.
Stanišić: Da, da.
KARADŽIĆ: Zar nema.
Stanišić: Ja mislim da on to ne...
KARADŽIĆ: Nema kući, je l’?
Stanišić: Ne.
KARADŽIĆ: Ništa, onda ću mu poslati na, na ovaj, poslaću
mu sad na Mirino, a je l’ Mira ostavlja uključeno, ostavlja?
Stanišić: Ja mislim da.
KARADŽIĆ: Dobro, poslaću sad na Mirino, pa ću onda, ovaj,
pa ću onda ujutro mu poslat’ popravljeni.
Stanišić: Dobro. Kako ste vi?
KARADŽIĆ: Dobro je, dobro je. Hvala Bogu, dobro je.
Stanišić: Dobro je, je li?
KARADŽIĆ: Radim čitav dan, bio Mudi ovdje, pa još neke
druge stvari i tako.
Stanišić: Aha.
KARADŽIĆ: Pripremam ovu konvenciju, ovo trećega.
Stanišić: Aha.
KARADŽIĆ: To će bit’ ja mislim dobro.
Stanišić: Dobro, je l’?
KARADŽIĆ: Da, da.
Stanišić: Dobro. Je li dolazite onda kad, gotov pos’o, je l’?
KARADŽIĆ: Drugog vjerovatno uveče, ne vjerujem da ću
prije.
Stanišić: Dobro. Dobro.
KARADŽIĆ: Ne vjerujem da ću prije ako se ne čujemo, a
mislim da ćemo se čuti.
Stanišić: Čućemo se, čućemo se doktore.
KARADŽIĆ: Da, da važi.
Stanišić: E hvala prijatno.
KARADŽIĆ: ‘Ajde prijatno.
Stanišić: Živeli, zdravo.
Razgovor vođen 30. decembra 1991. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Zdravo Radovane!
KARADŽIĆ: Dobar dan, kako ste?
Milošević: Evo dobro.
KARADŽIĆ: Jeste li dobili ovaj papir?
Milošević: Jesam, još ga nisam pročitao pošto imam sastanak u
sobi, pročitaću ga brzo.
KARADŽIĆ: Dobro. Ima nepreciznosti i tako dalje, ja sada
idem, u jedanaest imamo redakcioni odbor ovdje i ja ga isto
nisam redigovao. Sada ćemo mi napraviti redakciju pa ću vam
ja poslati, pa ja mislim da mi njega objavimo u prazničnom
broju na uvid javnosti do trećega. I ja mislim da mi ne
odvajamo u principu ovo što se najavljuje, ova nova varijanta.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Nego da se o njoj može razgovarati.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: S tim što ne može biti simetričan odnos
(Makedonije i Bosne i Hercegovine?).
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer nije ista priroda ovaj.
Milošević: Naravno.
KARADŽIĆ: Inače vidim odličan vam je intervju, sjajan.
Milošević: Je li?
KARADŽIĆ: Ko god bude prenosio ne može više da
pothranjuje onaj imidž o Srbiji koji su oni stvarali.
Milošević: Da, da. Pa ja sam hteo da čak i mirno ovaj, gurnem
to.
KARADŽIĆ: Nema nikakve šanse, sve je rečeno, a sve je
pokriveno u postupanju Srbije, prema tome.
Milošević: Jeste. Bez onih vrućih reči i ne znam šta, nego
mirno jedan fini razgovor smo imali.
KARADŽIĆ: Državnički pravi baš bez… mi stranački
možemo da malo zagrijavamo, ali vi ste ovo baš dobro.
Milošević: Dobro Radovane.
KARADŽIĆ: Ja mislim da to moraju prenijeti ljudi dijelovima
svijeta.
Milošević: Koja strana(?)
KARADŽIĆ: Mi ćemo vam ovo poslati, ja sam zamolio Miru
da zovne tamo u Politici da ostave prostor da se to objavi
barem u Politici.
Milošević: Ma nema problema, on je tek večeras.
KARADŽIĆ: Ja ne znam je li večeras izlazi taj sutra za Novu
godinu i tako dalje.
Milošević: Vi to nazovite nacrtom.
KARADŽIĆ: Da, da. Prijedlogom ili nacrt.
Milošević: Razmatrati pa ćete tek usvojiti.
KARADŽIĆ: Da, da. Kazaćemo da stavljamo na uvid javnosti
nacrt konvencije nove Jugoslavije i tako dalje. Ali, ne bismo
htjeli da završimo, ja ću vas zvati negdje oko dvanaest, pola
jedan.
Milošević: Vodite računa, to je jedna stvar opasna, da se ne
shvati da se stvara nešto novo.
KARADŽIĆ: Ne, ne, samo kontinuitet.
Milošević: Eh, to.
KARADŽIĆ: Samo konsolidacija i kontinuitet.
110
Milošević: Eh to. Konsolidacija i kontinuitet onih koji žele da
ostanu i da urede svoju budućnost.
KARADŽIĆ: Da, da. A kako su dole? Šta su radili dole?
Milošević: Još ništa danas, raspravljaju, nisu završili ništa.
Danas nastavljaju da vide kako će, šta će, pa će onda nama da
se jave.
KARADŽIĆ: Hoćete li mi slati ovaj novi papir?
Milošević: Pa, ja sam ovaj papir još uzeo da ga Vladan i i
Ratko pogledaju. Sama deklaracija je dobra, a ja sam pročit’o.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Sama deklaracija je dobra, preambula je malo, malo
rogobatna(?)
KARADŽIĆ: Ali, htjeli smo da sankcionišemo u njoj sve ono
što se podrazumijeva, da se vidi da je to.
Milošević: Znam šta ste hteli, nego malo je rogobatno, moralo
bi malo da se koriste preambula iz onog njegovog naziva(?)
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, nema nikakvog problema.
Vjerujte, ono je pravnički dobro što je on uradio, samo
politički pruža mogućnost da se tumači, evo ovi su obnovili
ostali, ako neće ne moraju.
Milošević: Ne, ne, ne može tako, moramo drukčije da to
postavimo, važi.
KARADŽIĆ: Da, da, važi. Čućemo se.
Milošević: Na vezi, pošalji mi odmah na faks čim dođeš da
uradim onaj tekst.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: Važi.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 5. januara 1992. godine između Radovana
Karadžića i Vladislava Jovanovića
Jovanović: Halo.
KARADŽIĆ: Dobro veče.
Jovanović: Dobro veče. Kako ste?
KARADŽIĆ: Je li to stan Jovanovića?
Jovanović: Da, to sam ja.
KARADŽIĆ: Ovdje Radovan Karadžić, da li...?
Jovanović: O, halo gospodine Karadžiću. Kako ste?
KARADŽIĆ: Hvala, veoma dobro. Kako ste vi?
Jovanović: Izvinite, proveo sam ceo dan...
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: …u mraku radeći na nečemu, pa sam pomislio...
KARADŽIĆ: Da. Upravo sam razgovarao sa Dobricom i pitao
ga da nije isuviše kasno da vas zovem. On reče da ste se
upravo razišli i da ne bi bilo isuviše kasno.
Jovanović: Ušao sam ovog trenutka.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro, evo šta smo htjeli: mi smo
razmatrali neke od naših opcija. Nema šanse da sedimo i
čekamo eventualno priznanje BiH kao nezavisne zemlje u
njenom sadašnjem obliku. Ova Izetbegovićeva opcija nas
pomalo brine.
Jovanović: Da.
KARADŽIĆ: Ovaj narod ovdje neće nikakvu analogiju sa
Sovjetskim Savezom, nema šanse.
Jovanović: Ona nije samo njegova.
KARADŽIĆ: Da. To je ono čega se plašim. To je ono što oni...
Dobrica mi je takođe rekao da, da...
Jovanović: Da.
KARADŽIĆ: On radi sve ovo vrijeme – više od godinu i po
dana ili dvije – sa drugima, iz Evrope. Usaglašava svoje
dokumente.
Jovanović: Taj pritisak na nas je sada još veći zbog sovjetskog
modela, sve je otvoreniji.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: To se dakle radi u dogovoru sa drugima; on to ne
radi sam.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Treba da se nađemo u nekakvom procepu.
KARADŽIĆ: Tako da, a i činjenica da je on (pored bjekstva?)
smislio da je njegov legitimitet, radi traženja nezavisnosti, da
je ponuda...
Jovanović: Tog traženja.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Znate, tako da je sve to dogovoreno.
KARADŽIĆ: Da, da. Tako da on ne bi...
Jovanović: Oni zaobilaze pravne i političke razloge i prigovore
i grade potpuno drugačiju platformu. Ponudu koju Zajednica
podnosi svim republikama da budu priznate kao nezavisne.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A on istupa sa zgodnim izgovorima. Dakle, oni su
mi ponudili priznanje i ja sam ga prihvatio. Ja ništa nisam
radio u vezi s tim.
KARADŽIĆ: Da. On izrazi svoju želju, što ko(nedovršena
riječ)... to nije optužba, mada u stvari jeste.
Jovanović: Da. Tako da je to dogovoreno, u to sam apsolutno
siguran.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: A i to, čineći to oni zaobilaze ona dva pitanja koja
smo uputili Ka(nedovršena riječ)... i Badinterove komisije.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Tako da će oni sve to završiti pre nego što komisija
izađe sa odgovorom.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Onda će oni tražiti da se pitanja granica definišu
van terena.
KARADŽIĆ: Da, da. Ali recite mi – da li će oni to uraditi već
desetog?
Jovanović: Ja lično ne mislim tako. Jer raspoloženje je da se
ovaj rok pomeri bez mnogo buke.
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Da se sačuva obraz, ali i da se to obavi. Samo ako
se možda ovaj poslednji dogovor ne poštuje.
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Recimo u pogledu prekida vatre.
KARADŽIĆ: A Hrvatska se svojski trudi da se on ne poštuje.
Jovanović: Naravno, uz bodrenje svog pokrovitelja, jer se
samo u toj verziji mogu pogurati događaji u vezi sa raspadom
Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: I ja se toga bojim. Ili ako iz bilo kog razloga ovo
ostane kako jeste, a među nama je doneta odluka o
(proširenju?) plavih šlemova, to bi onda moglo ispasti kao
jedan veoma jak argument za one koji su za odlaganje. Jer
kako mi ovaj Portugalac reče, ovo ne treba uzeti kao krajnji
rok ili fiksni vremenski okvir - to je samo jedna od faza. Ove
faze se mogu dalje produžiti u zavisnosti od događanja i prema
tome kako ćete vi izvršavati svoje, itd.
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Zato, moj, ovaj, ostaje da oni iskoriste priliku da,
ovaj, produže rok, a da se pritom ne upotrebi reč odlaganje.
111
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: S tim što, da bi druga strana sačuvala obraz, oni bi
nama i Crnoj Gori postavili dodatne zahteve da sarađujemo i
da se ponašamo politički i tako to.
KARADŽIĆ: Da. To bi u stvari opet bila ucjena, zar ne?
Jovanović: Njihov ceo metod je ucena.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Oni bi i ovaj put želeli da to odlože, a mogli bi i da
navedu uspeh Vensove misije kao pozitivan razvoj događaja?
Tu bi mogli da pridodaju i ostvarenje mira na frontu, plus
početak ovih internih, prijateljskih dijaloga. Što će oni
verovatno iskoristiti kao dodatni element. Možete zamisliti,
možda i nešto drugo što... međunarodne sankcije.
KARADŽIĆ: Za odlaganje, je li tako?
Jovanović: Za produženje roka.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Možda ne za odlaganje. Radi se o pokušajima da se
pronađe način da se de fakto ovaj, mislim, mislim (nepoznata
riječ) stvar. Jer, pošto je, je li vrlo (eksplozivna?) zbog...
KARADŽIĆ: Zbog?
Jovanović: Zbog kratkog roka.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: A onda bi oni pustili da cela stvar legne, pa bi
faktor čekanja...
KARADŽIĆ: Na nas, je li tako?
Jovanović: Da.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: U međuvremenu tu bi bila... konferencija koja bi,
samo trenutak (kašlje), izvinite, koja bi prema poslednjem
izveštaju trebalo da se održi već desetog ili devetog.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A ona bi dala nekakav rezultat. Dala bi izvestan
zamah ili bi pokrenula nešto. A verovatno bi se i zakazao
sledeći sastanak ili ekspertska grupa u narednim danima. Sve
to bi se moglo iskoristiti kao razlog da se ne pređe Rubikon, da
se čeka i tako dalje.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A možda bi mogli da nateraju (Badinterovu?)
komisiju da produži preventivni rok.
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Naveli bi neki formalan razlog i rekli da ovo...
KARADŽIĆ: Zašto bi oni to uradili? Da li im je to potrebno?
Jovanović: Zato da bi mogli da pruže izgovor za odlaganje.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Znate već.
KARADŽIĆ: Njemačka ne želi odlaganje, zar ne?
Jovanović: Ne želi. Ona je, uostalom, formalno priznala, ali
čeka na petnaesti da ne bi trčala ispred...
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Jer joj ne odgovara da ide sama.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Niti da vremenski razmak između formalne
deklaracije i njene primene bude isuviše dug. Da.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Zato joj odgovara da Zajednica iznese jedinstven
stav o statusu.
KARADŽIĆ: Da. U pogledu ove dvije republike ili svih?
Jovanović: Pa, svih koji su to tražili.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: U međuvremenu, hoću reći, Bošnjaci i Makedonci
lete tamo-amo zahtevajući, ovaj, upravo to: da sve četiri budu
priznate istovremeno.
KARADŽIĆ: Aha. Da.
Jovanović: Ovaj, drugo je pitanje da li uslovi za to postoje.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Ili mogu biti nađeni. Znate, u pogledu Makedonije
možda još uvek ne. U slučaju Bosne, ako se uopšte upuste u
naše pravne i političke, ovaj, argumente, ovaj, izgleda da, ovaj,
jedino što bi moglo da ih uplaši je, ovaj, nedostatak kontrole
nad situacijom koja bi mogla nastati.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: To je jedina stvar u vezi sa vama koja ih koči.
KARADŽIĆ: Da, da. To bi nastalo, to bi nastalo,
nekontrolisani procesi. Ja sam to rekao i Vensu kada me je
upitao: Šta će se desiti? Ja sam mu rekao: Biće velikih
masovnih pokreta, zaokružavanja teritorija, selidbe iz jednih
krajeva u druge i, naravno, uz to slučajeva nekontrolisane
pucnjave. On upita: Ko će to započeti? Niko ne zna ko će
započeti.
Jovanović: Da.
KARADŽIĆ: U takvim situacijama se ne može znati ko će
započeti... Započeće neko na najnižem nivou.
Jovanović: Da, da. To je jedino što ih može zadržati, to i ništa
drugo. Jer naši argumenti ih se uopšte ne tiču. Njima nije stalo
do prava; njih ono ne interesuje. Ovaj, oni diktiraju političku
volju.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Dakle, ono što ste vi rekli, i mi smo. Rekao sam im
otvoreno da je to poziv na priznanje, poziv na neizvesnost i rat.
A sad dobro razmislite i vidite šta vam odgovara. Dobićete još
jednu nezavisnu državu, ali ćete izgubiti mir.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Dakle, to je ono što ih koči, ovaj, i ono drugo u
manjoj meri. Iz tog razloga oni trenutno nisu u poziciji da
tačno sagledaju sve posledice. Po mom mišljenju, oni će se
obuzdavati još jedno kratko vreme.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A do tada će vršiti pritisak na nas da prihvatimo
unutrašnje granice u periodu od deset godina.
KARADŽIĆ: Da, da. U redu, a da li je ova opcija za Srbiju i
Crnu Goru, hm, hm, po tom sovjetskom modelu, kako rekoše,
dva plus dva, plus dva, taj višak, ako se uzme u obzir sovjetski
model, o tome nema govora, zar ne?
Jovanović: Pa, to ne dolazi u obzir ni formalno ni pravno. Jer,
u njihovom slučaju, sve sovjetske republike su odlučile da se
odupru sopstvenoj državi.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: I proglasile su nezavisnost.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: U našem slučaju, to nije slučaj sa najmanje dve
republike.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Nema trećeg u sporu, a drugo, ovaj, Rusija je
imperijalna tvorevina, a mi to nismo.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Treće, Srbi žive u republikama van Srbije, u nekim
od njih hiljadu i po godina.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Greška kolonizatora, što je bio slučaj sa Rusima u
Kazahstanu ili na Baltiku i toj grupi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Oni nisu nastali nakon što su pokoreni.
KARADŽIĆ: Da, da.
112
Jovanović: Oni su bili tamo mnogo duže od carstva. Ja sam im
sve to rekao, ali nema vajde. Oni nemaju sluha za sve to i
insistiraju na ovom modelu kao primeru postojećih modela koji
se poštuju. Ako oni, koji su veći, mogu...
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Koji ostavljaju daleko veći broj ljudi kao manjinu u
drugim republikama, zašto ne biste mogli i vi?
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Pritisak će verovatno rasti.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Kad su naši argumenti genocid, plus starost našeg
stanovništva u ovim republikama, plus činjenica da je skoro
pedeset posto stanovništva za Jugoslaviju, a ne za njene
republike.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Oni su krajnje zabrinuti zbog toga. Mislim da će se
izvršiti ogroman pritisak na Crnu Goru da se, ovaj, povuče iz
ovoga.
KARADŽIĆ: Trebalo bi uraditi nešto povodom toga tamo
dole.
Jovanović: Pa, trebalo bi. Oni rade non-stop. Mislim da će
pritisak biti ogroman jer, ako oni to dobiju, srušili bi čitavu
konstrukciju.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Postigli su ono što su hteli.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Raspad Jugoslavije.
KARADŽIĆ: A šta bi, recimo, značilo priznanje BiH?
Jovanović: Pod uslovom da se usude da preduzmu takav
rizičan, kriminalan korak, pošto je rizičan u odnosu na njihove
standarde…
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A tu je i odlučivanje, te demokratije - one nisu baš
voljne da se upuste u to u stilu baš me briga. Ali ako odluče da
idu na to, ovaj, one bi mogle ići do kraja. Što znači da bi ustale
da zaštite...
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Da, da, legalizovati se (zaglušeno glasovima u
sobi).
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Recimo oni Srbi koji bi ustali i organizovali se bilo
politički, teritorijalno ili vojno - oni bi, ovaj, bili osuđeni kao
nelojalna manjina što bi, ovaj, nekorektno ponašanje višeg
sloja, i oni bi pokušali na razne načine da ga umire dajući mu
široku autonomiju u okviru pariteta nezavisne Bosne ili da ga
podele ili sjedine na neki drugi način. Međutim, sve je to
rizično i ne uklapa se u stil ili tradiciju Predsedništva.
KARADŽIĆ: Znam. Šta, šta to znači za armiju i druge savezne
institucije u Bosni?
Jovanović: Pa, u tom slučaju morala bi ili da prizna, ovaj,
suverenitet Bosne, to jest vrhovnu vlast bosanskih čelnika i da
se ponaša shodno tome, ili da se povuče i raspusti.
KARADŽIĆ: A može li da ne prizna?
Jovanović: Može, ali to bi predstavljalo seme pobune, to je
građanski rat.
KARADŽIĆ: Dakle, problem je u tome da li priznanje od
strane Evropske zajednice znači da jugoslovenske vlasti,
jugoslovenske institucije u Bosni više ne funkcionišu.
Jovanović: To bi trebalo da znači, to jest, početak kraja
njihovog funkcionisanja. One bi verovatno dobile neko vreme,
ovaj, neki rok, ovaj, prelazni period za prilagođavanje. Ali u
tom slučaju, ako bude priznata kao nezavisna država, ona bi
imala vrhovnu, suverenu vlast nad svima unutar svoje
teritorije.
KARADŽIĆ: Dobro, ono što ja ne razumijem, pošto sam
razgovarao s nekim od vaših ljudi tamo gore, vi znate na koga
mislim, koji su rekli “to je samo šala”. Nema težine, to njihovo
priznanje.
Jovanović: Prvo i prvo, ima pravnu težinu jer pravne
(posledice?) priznanja neke zemlje znače priznanje njene
vrhovne vlasti. Drugo, u tom slučaju Jugoslavija prestaje da
postoji na toj teritoriji.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A elementi Jugoslavije bi mogli...
KARADŽIĆ: Mogli?
Jovanović: …ili da se povuku ili da priznaju tu vlast i postanu
njen deo. Shvatate?
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Dakle, sve posledice koje skoro da proizilaze jedna
iz druge.
KARADŽIĆ: Zar ne može država Jugoslavija da osudi zahtjev
za priznanjem kao pobunu?
Jovanović: Pa, mogla bi u situaciji stabilne ravnoteže snaga.
Međutim, s obzirom da postoje četiri takva zahteva, to više
nije, što kažu, u okviru njenih moći.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A svi ti zahtevi su, znate, prihvaćeni kao jedna
opcija, a druga opcija, savezna, nije prihvaćena.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Tako da čin pobune nije, ovaj, kvalifikovan (kao
takav?) čak i u slučaju Hrvatske i Slovenije.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Umesto toga, izabrali su vijugav, krivudav,
neuverljiv put...
KARADŽIĆ: Dobro onda, u tom slučaju, ja ne razumijem,
znači, zašto se ta opcija ne razradi dalje u razgovorima tamo
gore jer to je, to onda nije sve; to nije, onda ništa nije isto ako
oni priznaju... onog časa kad priznaju.
Jovanović: Nije isto. Istini za volju, ja nisam razgovarao o tom
sa bilo kim, niti sam pitan. Ali očigledno nije isto u pravnom
smislu, s pravnog i političkog stanovišta.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Pravi odnos snaga je nešto drugo i to je uvek
odlučujući faktor na kraju.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Ili on može odlučiti, ali pravno i politički, ako se
taktički zaključci izvedu logički, to bi bilo to.
KARADŽIĆ: Mislim, ako priznaju, da li bi država Jugoslavija,
ovaj, prestala da postoji čak i ako se ona sama s tim ne slaže?
Jovanović: Ne, jugoslovenska država ne bi prestala da postoji
sve dok su ove dve republike zajedno.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: A i ako one u tom slučaju to ospore. Ali njima je
teško da to potpuno sprovedu. Međutim, ako se one razdvoje,
onda bi se automatski smatralo da je nastupio raspad. Pošto bi,
u tom slučaju, pet, ovaj, zatražilo nezavisnost, a šesta je
irelevantna jer je potpuno za sebe.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Hoću reći da je ovo teorijsko tumačenje koje ne
mora da se ostvari.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Nadam se da neće.
KARADŽIĆ: Ne znam. Mi ovdje razmišljamo da li bi
pomoglo da Milošević ode tamo gore devetog? Mogao bi imati
113
dva razloga da ne ide. Prvi je da nije pozvan, ovaj, prvo zbog,
ovaj, ova Briselska deklaracija nudi raspuštanje Jugoslavije, a
drugo, ovaj, savezna vlast je totalno (zapostavljena?) jer
Predsjedništvo nije pozvano.
Jovanović: Ja zapravo ne znam da li ga ne zovu ili uopšte ne
znam kako će to...
KARADŽIĆ: Mislim da savezno Predsjedništvo nije pozvano.
Jovanović: Mi još uvek ne znamo, jer oni su to samo
spomenuli u štampi, i to možda devetog ili desetog; mi još
nismo ništa primili.
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Ili mora biti da su primili poziv. U pozivu se tačno
navode priroda, dnevni red i, ovaj, učesnici. A tada oni mogu
odlučiti na osnovu poziva. Na taj način postoji samo opšti stav
da se nastavi sa Konferencijom. Ovog puta u Briselu.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Mi se tome iz principa nismo usprotivili, osim da u
tom slučaju obe opcije moraju biti ravnopravne. Drugo,
Konferencija bi se morala distancirati od Evropske zajednice,
to jest, postići potrebnu samostalnost i biti podvedena pod
uticaj, recimo, Ujedinjenih nacija.
KARADŽIĆ: Da. A kakva je bila reakcija, ili...?
Jovanović: To je bilo naše tumačenje sve vreme.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: To je ono što smo mi rekli u odgovoru koji sam
poslao Vandenbruku.
KARADŽIĆ: Da, ali (nedovršena riječ).
Jovanović: ...Ja sam to rekao (Pinjeru?).
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Dakle, nadam se da se o tome diskutovalo i sada
kada je najhitnije.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Dakle, imamo još vremena do “dana D” kako to oni
kažu.
KARADŽIĆ: Da, problem je u tome što Karington ostaje, što
znači da okvir ostaje isti kao i ranije.
Jovanović: On ostaje jer je on, kako to oni kažu, Vensov
pandan.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Ali još važnije od njega je da Konferencija bude
izvučena iz pokroviteljstva Zajednice.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Mada to ne izgleda slučajno. Ovaj, pominje se
Zajednica.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Ali naš osnovni prigovor tamo nije uzet u obzir,
stoga mi tek treba da razmotrimo kako da nastupimo u okviru
toga.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Prvo da vidimo šta imaju na umu, a onda da
kažemo to i to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Naš stav je bio formalan i kategoričan, ovaj, da
takav okvir može ostati, ali samo bez pokroviteljstva
Zajednice.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Dobro, danas je četvrti, sutra još uvek imamo...
KARADŽIĆ: Danas je peti, a sutra je šesti.
Jovanovic: A, peti, da. Svejedno, još nije odlučeno da li će to
biti devetog ili desetog.
KARADŽIĆ: Aha.
Jovanović: Mislim da deveti pada u četvrtak, znači to je
obično...
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Iznenadilo bi me ako bi ispalo da bude petog.
KARADŽIĆ: Da, da. Mi bismo to voljeli. Tada bih ja doletio
da ukratko vidim vas i Miloševića zajedno, jer nas ovdje čeka
slijed poteza koje naš narod potpuno podržava i koji zavise od
plebiscita, itd. Dakle, to može dati nepovoljan predznak, pre
svega, ima predznak pravog, ovaj, hm... uspostavljanja neke
vrste ravnoteže snaga. Hoću reći, mi ne možemo čekati. Mi ne
bismo željeli da požurujemo stvari, ali ne možemo čekati.
Jovanović: Da, teško. Dobro bi bilo ako bismo mogli da se
okupimo u neko vreme, hoću reći da nas nekolicina prođe kroz
to zajedno.
KARADŽIĆ: Da, da li biste mogli reći otprilike ko bi trebalo
da prisustvuje?
Jovanović: Pa, vidite, ja to vidim kao lični pritisak, ali ja
nemam moć odlučivanja.
KARADŽIĆ: Ne, ne, mislio sam ako možete ikako da
sugerišete, ja bih bio...
Jovanović: S vaše strane, možda bi bila dobra ideja ako bi
Koljević i Krajišnik mogli da dođu, ili možda samo vi.
KARADŽIĆ: Da, to sam i mislio, nas trojica, da.
Jovanović: A tu bi bila i nekolicina nas, pored nas dvojice
možda i Jović.
KARADŽIĆ: Da.
Jovanović: Možda još neko, tako da razmotrimo stvar iz
svakog ugla.
KARADŽIĆ: Da, mi bismo takođe mogli pozvati one koji
djeluju ovdje, mada (nedovršena riječ) ne djeluju ovdje kao
savezna institucija.
Jovanović: Svakako! Više, više očiju vide bolje. Ljudi mogu
izneti sveže ideje s tim u vezi.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Dobra je ideja da se čitava stvar razmotri u svetlu
svih mogućnosti.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Obojica... način...
KARADŽIĆ: Ako bi odgovaralo, šta mislite da dođemo sutra?
Jovanović: Pa, bilo bi bolje sutra, jer ja neću biti ovde
prekosutra, a možda ni sledećeg dana.
KARADŽIĆ: Da, da.
Jovanović: Ako sam bitan, mada...
KARADŽIĆ: Veoma bitni, veoma bitni, jer tu su implikacije iz
inostranstva i tako dalje.
Jovanović: Dobro, to možemo obaviti sutra ili, ako ne
odgovara drugim učesnicima, onda možemo i sledećeg dana.
KARADŽIĆ: Ma… (nedovršena riječ).
Jovanović: Mogu videti, možda bi bilo bolje da vi direktno,
znači, sredite to.
KARADŽIĆ: Lijepo, ja ću se direktno pobrinuti, možda bi
moglo sutra, sutra, možda je tako bolje.
Jovanović: Meni je svejedno, ja sam na raspolaganju. Nema
problema.
KARADŽIĆ: Mi bismo bili tu veoma kratko; znači, sjeli bismo
i završili to za dva sata.
Jovanović: Tako je.
Jovanović: Vrlo dobro, ja ću to srediti i neko će vas sigurno
obavestiti.
KARADŽIĆ: Dobro. Mnogo vam hvala.
Jovanović: Hvala i vama. Laku noć.
KARADŽIĆ: Sve najbolje. Laku noć.
114
Razgovor vođen 9. januara 1992. godine između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Pa, evo dobro sam.
KARADŽIĆ: Kako je bilo?
Milošević: Pa, bilo je... pravo da ti kažem na stari način, itd.
Ali, mi smo svoje stavove čvrsto držali, oni, oni se malo
kolebaju tamo, da ipak, da ipak mora da... ovaj, se uvaži ova
federalna opcija na tu i tome, tako da se nadam da, da će neki
mali pomak da se napravi.
KARADŽIĆ: Aha, ne... ne, ne trpi im se poraz ponovo, je li?
Milošević: Molim.
KARADŽIĆ: Ne trpi im se poraz ponovo.
Milošević: Ne trpi im se poraz ponovo, a s druge strane vrlo je
to jedna teška situacija. Jer oni će očigledno da ih priznaju, ove
republike i... to će da bude veliki problem.
KARADŽIĆ: Koje će da priznaju?
Milošević: Pa ovu Sloveniju i Hrvatsku sigurno, da li će ostale
- to je veliko pitanje. Imam utisak da neće Bosnu priznati sad.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Ali nisam siguran, jesam li ti rek’o i prošli put,
ovaj, nisam siguran da je ovo juče bilo mnogo pametno.
KARADŽIĆ: Nemamo druge vjerujte, oni... oni hoće nas da
zateknu, mi imamo i sa ovim drugima dobre kontakte. Oni
hoće da nas zateknu u jednoj situa... da... da nas pri...
Milošević: Da ti kažem, to veze sa legalitetom nikakve nema,
nikakvi, ni... nikakvi veza... legalit... nema. A drugo, žao mi je
što nisi rek’o nijednu reč juče kad su te već pitali oko tog
Babića, mog’o si da kažeš da... da, da se kaže i... da i ti deliš
moje neslaganje sa takvim njegovim ponašanjem.
KARADŽIĆ: A, rekao sam ja to.
Milošević: Ma nisi rek’o, pročit’o sam ja evo, tu se vidi da
nema jedinstvene politike srpskog naroda, itd. A onda kao UN
bi trebale itd., mislim ne treba ti da uvek kad je potrebna
podrška na nekoj stvari da, da je…
KARADŽIĆ: Nema... ja sam siguno rekao da je... da se... sam
saglasan sa zalaganjem za ovu mirovnu inicijativu i da
razumijem strahove naroda u Krajini, ali da nema razloga za
strahove jer je tu deset miliona Srba koji garantuju itd. Tako da
ne bi valjalo da sad personalno ja napadnem Babića po
cjevanici, ali sam rekao jasno na kojoj sam strani. Ne znam
kako su to oni objavili, ja još nisam vidio novine.
Milošević: Pa, oni su napisali ovde, evo piše to što si ti rekao,
oni nisu drukčije mogli. Kaže “Povodom novinarskog pitanja u
pismu Slobodana Miloševića Milanu Babiću, doktor Karadžić
je odgovorio, sama činjenica da to pismo ide pokazuje da
srpska… Jugoslavije vodi jedinstven… u ovoj fazi, starešina
doktora Karadžića. Mogla bi da postoji koordinacija svih
srpskih jer srpski narod je velik, mi se trudimo da postoji
jedinstvo srpskog naroda, jer to samo… I sada nam se to kvari
i oduzima. Mora postojati velika koordinacija, posebno je
naglasio. S druge strane, pa njegovom mišljenju, odgovornost
(?) za narod u Krajinama je ogromna, tu svi potezi moraju da
budu prostudirani. Srpskom narodu u Krajini garancija je čitav
srpski narod… garantuje UN (to isto tako nije dobro, nikakva
garancija).
KARADŽIĆ: To nije tako rečeno, al’ dobro.
Milošević: Nikada do… nisu bile… UN ne obavljaju svoju
funkciju” (to je, to je u redu, ali ja sam očekivao da ćeš ti da
kažeš, brate, delim neslaganje predsednika Republike Srbije,
sa, sa ponašanjem Milana Babića, jer to je zaista bilo potrebno
da neko kaže. To i nije u ovom trenutku… reč je o Srbima
izvan Srbije.
KARADŽIĆ: Ma bilo bi to suviše da sad nešto skaču dva na
jednoga, potpuno nepotrebno, ja.
Milošević: …skakanje, izdajice šta misliš o tome? Vidim...
znaš što se tiče, nisi ti ništa na svoju inicijativu.
KARADŽIĆ: Ma ja mislim da sam ja još više rek’o nego što je
objavljeno. Videćemo u drugim novinama kako je. Ali sam
rekao sigurno da je… da… neophodno prihvatiti snage UN, i
prihvatiti taj način rješavanja uz odgovornost i Srba, za, za
Srbe u Krajini. Ali je... bilo bi znate kako, bilo bi to suvišno da
ja sad njega po cjevanici udarim. Dovoljno sam, dovoljno sam
ga udario kad sam rekao da smatram da UN neće iznevjeriti.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Mislim da je to bolja podrška, tiha, nego podrška
otvorena, to onda ispada hajka na ovoga tamo, pa će onda on
da budi simpatije.
Milošević: Pa nije to tako, nije to tako, mislim sad si... sad je
bio, bio red da, da meni daš podršku oko toga.
KARADŽIĆ: Ma nije vama potrebna podrška.
Milošević: Sad je, sad je hrabrost dovesti da tako kažem, ovaj,
plave šlemove tamo i na svaki način obezbediti mir, to je sad,
sad nije hrabrost u tome da se bojnim pokličima tamo narod
gura u veliku nesreću.
KARADŽIĆ: To je sve tako rečeno, ali nema potrebe da se
vama da podrška jer vi niste napadnuti, to je.
Milošević: Nisam ja... ne, ne držim ja... nisam ja mislio nik...
nekakvu zaštitu ili bilo šta drugo. Nego jednostavno da se vidi
da je to i tvoje mišljenje.
KARADŽIĆ: Pa, vidi se brate iz teksta, iz to... iz toga što ste
pročitali, a kamoli iz…
Milošević: Pa, vidi se Radovane, što se vidi, vidi se da ne
znamo šta radimo i da treba da smo jedinstveni, i to su ovako,
opšta mesta... vrlo mi je žao zbog toga, moram da ti kažem. Jer
ja sam očekivao da ti da kažeš bar jednu rečenicu, mislim da,
da nisi mor’o meni da daš podršku, mog’o si da kažeš
smatram, da, da je Babić trebao da prihvati, ovaj, mirovni
plan... Vens, jer taj mirovni plan je dobar, on obezbeđuje,
kažeš nekoliko stavova koji su da tako kažem opšti. Nisi mor’o
mene ni da pominješ tu.
KARADŽIĆ: Da. Pa moramo da vidimo... u drugim novinama
je sigurno kaza... kazano više, jer sam ja upravo to rekao, da
razumijem strahove, ali da su UN garancija, i da one nisu
dosad nikad iznevjerile, i da ipak ti strahovi ne smiju da pred...
(?) dejstvo.
Milošević: Da, da, razumem ja, al’ kažem pročit’o sam to,
prema tome nije meni... meni potrebna podrška nego podrška
da rešimo taj problem tamo. Da rešimo, da ga rešimo na
human način, da ga rešimo na dobar način, a ne…
KARADŽIĆ: Ma dobro, ali treba smiriti taj sukob, šta sad on...
ako on odgovori oštro i ružno, onda će to da strašno doprinese
podjelama. To može on sad da odgovori veoma oštro i veoma
ružno i onda ide, u, ususret opozicije i dobija to personalni
karakter, karakter personalnog neslaganja, što nije dobro. To
nije dobro, treba ići…
Milošević: To je Radovane, mislim da svako kome je u ovom
trenutku stalo do interesa srpskog naroda u Krajinama treba da
115
podrži dolazak mirovnih snaga UN, i mislim da... ti da si rekao
da smatraš takođe da je taj plan da dođu mirovne snage UN
dobar, i da ne razumeš zašto ga odbija, ovaj, ne pominjući ni
mene, ni moje pismo, ni bilo šta drugo, da bi to bilo jako
korisno.
KARADŽIĆ: Ma ja sam to izričito rekao tako, izričito sam
rekao da prihvatam. Videću u Oslobođenju i u Expresu kako
je, kako je to napisano.
Milošević: Mislim, moramo kad je, kad je neka vrlo važna
stvar, onda…
KARADŽIĆ: Pogledajte, sigurno ćete vidjet da je to, da je to
rečeno, ali ne bi valjalo da se sada okomimo na njega kao na
ličnost.
Milošević: A, uopšte nisi mor’o ni Babića da…
KARADŽIĆ: Jer on će dobiti tamo simpatije naroda i onda se
tu narod dijeli na, na, ovaj, deset struja. Ovako, mora, mora biti
to neki normalni politički rad, naša neslaganja moraju imati
karakter dnevnog rada, a ne rascjepa. To je vrlo opasno.
Milošević: Ja ne govorim o rascjepu, jer politički rad je i to da
se vidi da Srpska demokratska stranka BiH smatra da je dobra
koncepcija UN.
KARADŽIĆ: Da, dobro. Mislim, ona je dobra kao... ona... ono
bi bolje bilo kad bi moglo na liniju razdvajanja, ali ovo je
kompromis i mi smo ga prihvatili kao kompr…
Milošević: …najbolje znaš koliko smo se sve za to borili, to je
jedan kompromis koji je da tako kažem maksimalno kod svih.
KARADŽIĆ: Da, da, pa to su... to sam ja i rekao.
Milošević: Ti kaži (?) ako je čudo, čudo je da se uopšte može i
da prihvate takve stvari.
KARADŽIĆ: Da. Jeste l’... jeste l’ se vidjeli s ovim?
Milošević: Pa, jesam se video, praktično razgovarali, ali to
ćemo se… kad se vidimo dole(?)
KARADŽIĆ: Dobro. Mi smo ovde otišli korak dalje.
Milošević: Dobro, dobro. Kad pođeš ovamo čut ćemo se, ali
ovo mi je jako žao, moram da ti kažem.
KARADŽIĆ: Ma nemojte da žalite, vjerujte vi meni, znam,
znam ja šta radim. Ovo je bolje po...
Milošević: Pa dobro, to... to je možda u ovom trenutku tebi…
KARADŽIĆ: Ne, ne, bolje je i za vas, bolje je i za vas.
Vjerujte, svi bi rekli evo sada Miloševićevi trabanti idu na
glavu Babiću, to ne valja, to je...
Milošević: Tebe trabanta ne bi nazvao i trabantovao, a drugo,
ja ti ne kažem da treba da kažeš da Babić ide u vražiju mater,
nego da kažeš da jednostavno smatraš da taj plan treba
prihvatiti, to je dobar plan.
KARADŽIĆ: Pa to sam ja rekao i ranije, i jučer na konferenciji
i ranije, i juče sam rekao to, to je rečeno već nekoliko puta.
Milošević: Dobro Radovane.
KARADŽIĆ: Nemojte bit’ neraspoloženi, poslušajte vi mene.
Milošević: …neraspoložen, nego kad god je nešto bilo stanipani onda mene…
KARADŽIĆ: Ne bojte se vi, prava pomoć…
Milošević: Ja se ne bojim uopšte.
KARADŽIĆ: Ne, ne, prava pomoć je diskretna pomoć, a nije,
nije ona rogobatna pomoć koja se vidi s Mjeseca. Nego
diskretna pomoć, to je pomoć koja je politička, koja je dobro
odmjerena i koja stavlja pet grama na jedan tas, a ne pet
kilograma, pa onda svi kažu, ah, ovaj, sad radi ne znam šta.
Milošević: Dobro Radovane.
KARADŽIĆ: (smije se!) Hajd’.
Milošević: Čut ćemo se pa…
KARADŽIĆ: Hajte, vidjećete da je ovo bolje.
Milošević: ‘Ajd.
KARADŽIĆ: ‘Ajde prijatno.
Razgovor vođen 12. januara 1992. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Dobar dan.
KARADŽIĆ: E, slabo vas nešto čujem. Jeste l’ dobro?
Milošević: Ja tebe dobro čujem.
KARADŽIĆ: E, sad ja vas, dobro.
Milošević: E, možda nisam primakao bio.
KARADŽIĆ: Jeste l’ se odmorili?
Milošević: Ma jesam uglavnom, i dobro sam. Evo razgovaram
sad oko nekih stvari i tako. Sutra će kod mene da svrati na putu
za, na putu za Bon.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa se nadam da će to da ide jednim svojim, koliko,
toliko…
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Dobrim tokom. Međutim, morali bi mi da svakako
pokušamo da se sa Crnogorcima dogovorimo pre 15-og, da
ipak dve Vlade, to znači dva subjekta koje svako priznaje, i u
Evropi, i svuda, Crnogorci, i našao… oko ovog kontinuiteta
nešto kažu.
KARADŽIĆ: Kako ih je ovaj... Momo i ja smo bili kod njih i
rekli smo vam. I to je... oni su puni nekih strahova, i, ušli su u
ra... u razne obaveze ja bi rek’o, a boje se i za sebe, i to je, to je
mučno bilo. Ali, ali, nama se činilo da smo postigli nešto.
Milošević: Pa i Bora mi kaže koji je bio s njima, s Mihajilom
Markovićem i Bogdanom Trifunovićem, da su se dogovorili to.
Sad ćemo da vidimo.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Došli danas Milu ovamo pa ćemo da vidimo s njim
u kom pravcu, ali to bi morali danas i sutra o tom razgovor(?)
KARADŽIĆ: Da, a kad bi... kad bi on došao?
Milošević: Danas u toku dana.
KARADŽIĆ: Ja sam rek... oni su meni počeli priču izokola, pa
kao armija će biti skupa, pa će socijalni bunt, ovo, ono. Ja
kažem, nemojmo se zavaravati, Crnogorci nikad nisu zbog
gladi ustajali, nego zbog nepravde, i zbog nedostojanstva, i
takvih stvari. A zbog gladi oni nikad nisu se, ovaj, dizali na
neku bunu.
Milošević: Vidim da si Vuka(?)
KARADŽIĆ: Jesam, jesam. Je l’ piše negdje?
Milošević: Ne piše, nego dosta sam... dosta se čuje.
KARADŽIĆ: Pa, primili smo ga, primili smo ga, Krajišnik i ja,
i ovaj Buha.
Milošević: Pa jeste, on je dao izjavu tu da je, ovaj, nema više
Jugoslavije.
KARADŽIĆ: Ma, to je…
Milošević: To…
KARADŽIĆ: To je jedna budala koja nam je ovdje nanijela
štetu veliku.
Milošević: Pa, to je i…
KARADŽIĆ: Nanijela veliku štetu, to je nevjerovatno koliko
je on govorio, i još smo ga mi primili da vidimo, da ga malo...
ovaj, da malo uđe u neku obavezu, da ne... ne, ne krije i da ne
priča gluposti. On je toliko išao Aliji i duvao u krila, da to nije
normalno.
Milošević: Stvarno, kao što sam ti rek’o.
116
KARADŽIĆ: Ne, pa mi smo to znali, ali, ali mora čovjek tu
budalu držati na nekoj, na nekoj vezi.
Milošević: Ni na čemu ga neće izdržati, jer ga drže drugi ovi.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, mi ćemo ga malo držati na nekoj
vezi, prvo da, da ga ovde neutrališemo, jer mi smo ove njegove
SPO-vce jednog po jednog uzeli, sve što vredi.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: A, inače tu… toliko bio amater, mi smo tu za
tom večerom pričali Aleksa Buha, Krajišnik i ja. Pa, oni su
amateri kompletni, oni ništa nemaju domišljeno. Ili je to neko
drugi za njih domislio, ali oni nemaju…
Milošević: Sve je, sve je neko drugi za njih uradio. Oni samo
vuku kratkoročne poteze koji im se kažu, to vuci sad, to vuci
sad, oni nemaju nikakvu…
KARADŽIĆ: I bila su dva-tri mladića koji su, posle su mi
prišli, i rekli svaka vam čast. Tako da sam i kod njih napravio
neku pukotinu, jer ovi pošteni mladići vide kad se susretnu sa
još nekom idejom sličnom, oni vide da je ono, ono tamo fali.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ali njega, njega teško, treba njega, teško i njega
izvana razbijati. Njega se mora razbijati iznutra, prilazit
njegovim ljudima, i, razbijati tu, tu laž njegovu. On... ide sad
na savez suverenih država pa... a onda su ga ovde izviždali
kada je rekao da ipak Bosna mora imati malo tješnje veze sa
Srbijom nego sa... ovaj... izviždali ga Muslimani.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Na tribini. Mi ćemo danas... imamo nešto gore
sa ovim, ovaj, Radomanom.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Pa, ovi moji ... Momo i ovi moji privrednici, pa
sam mislio da i ja dođem, baš me zanimalo to šta će... da se
radi, dole, i da l’ da nešto i zajedno radimo dole, sa
Crnogorcima.
Milošević: Pa, kad bi došli?
KARADŽIĆ: Pa, to sa Radomanom je u četiri, a mi bi možda
malo ranije do vas.
Milošević: Pa, ‘ajde.
KARADŽIĆ: Ja ću gledat’ čim budemo mogli da ovaj…
Milošević: Gledat’ ću i ja da ovo nekako isforsiramo danas.
KARADŽIĆ: Ja sam njima rekao za tom večerom dole, ovaj,
da nam se ne smije desiti ono što se desilo 1916-te i predočio
im da je kralj Nikola malo bio manje sebičan, on bi bio
svetinja, u svakoj srpskoj kući bi bila njegova slika. Da nije
1916-te se izmakao, i njima smo otvoreno rekli mi od vas ne
očekujemo ništa drugo nego da postojite u Jugoslaviji zajedno
sa Srbijom. I da nam se ne izmaknete kad mi treba da se
oslonimo.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: To je nama dovoljno, mi ćemo sve drugo završit.
Evo čujem, na radiju su rekli jutros da je samo Slovenija
prošla, da je Hrvatska pala za stepenicu niže.
Milošević: Pa, ne znam kako će to konačno da bude kod
Nemaca, ne verujem da će pasti.
KARADŽIĆ: Molim. Kod Nij...
Milošević: Ne vjerujem da će kod Nemaca pasti.
KARADŽIĆ: Pa dobro, ali kod ostalih je to, to još uvijek ne
znači ništa.
Milošević: Dobro.
KARADŽIĆ: Ali. Onda je on ja mislim pogodniji za pregovore
ako to zapne, je li?
Milošević: Pa, videćemo. Bićemo na vezi u toku dana, ti si
ovde znači negde oko dva, je l’.
KARADŽIĆ: Tako, oko tri, pola tri-tri.
Milošević: ‘Ajde važi, onda se vidimo.
KARADŽIĆ: Važi, prijatno.
Milošević: Prijatno.
Razgovor vođen 12. januara 1992. godine između
Radovana Karadžića i Jovice Stanišića
Stanišić: Molim.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Stanišić: ‘Alo.
KARADŽIĆ: ‘Alo, dobar dan.
Stanišić: Jeste vi?
KARADŽIĆ: Jesam, jesam.
Stanišić: E pa gdje ste doktore?
KARADŽIĆ: Kući sam, jeste dobro?
Stanišić: Baš mi je drago da vas čujem. Bili ste ovde, je li?
KARADŽIĆ: Da, da.
Stanišić: Kako ste?
KARADŽIĆ: Pa dobro, uglavnom dobro. Ali sam zabrinut za
mnoge stvari, ali eto.
Stanišić: Da, da.
KARADŽIĆ: Mi pripremamo mnoge stvari vrlo, vrlo, vrlo
ovaj pomno, tako da nas ne može ništa iznenaditi.
Stanišić: Aha.
KARADŽIĆ: Šta se zbiva kod vas?
Stanišić: Evo ja sam dva-tri dana bio. Sutra ujutru sam na
poslu i tako.
KARADŽIĆ: Jeste bili van, van Beograda?
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Aha.
Stanišić: Tada kad sam ja bio, bili ste vani?
KARADŽIĆ: Da.
Stanišić: Bio sam dva-tri dana i…
KARADŽIĆ: Razgovarao sam s onim ovaj, što je ostao, pa
sam pričao malo što je, što je… što je vjerujte mi presudna
stvar.
Stanišić: Da, da, da.
KARADŽIĆ: To je kao, kao veliki džukac, veoma jak i
snažan, al’ koji je ostao bez gazde, podvio rep, cvili i gleda
okolo.
Stanišić: Da, da, da. To je strašno.
KARADŽIĆ: Samo da mu se stavi lanac i da dobije gazdu pa
biće, biće zmaj.
Stanišić: Tako.
KARADŽIĆ: Molim vas, ako se lanac ne stavi, to će krepat
kuče.
Stanišić: O Boga ti.
KARADŽIĆ: To će kuče krepati, jednostavno to nije sposobno
da, da živi bez gazde, bez domaćina, bez lanca.
Stanišić: A kad, kad vi dolazite ovdje ponovo, ja bi, ja bi jako
voleo da vas vidim?
KARADŽIĆ: Pa ne....
Stanišić: Verujte mi doktore da bi ovaj hteo da vas vidim.
Vrlo, vrlo mi je važno.
KARADŽIĆ: Ne znam, imam nekih važnih stvari ovdje, ne
znam kad ću stići.
Stanišić: Kad očekujete odprilike?
117
KARADŽIĆ: Dvadeset četvrtog, ma mogu ja ako treba na dva
sata, dogovoriti se da mi pošalje Branko ili neko pa da ovaj
doletim i da.
Stanišić: Pa evo recimo da se čujemo onda sutra, pa da se
dogovorimo za prekusutra ili koji dan kad’ dođete ovamo...
KARADŽIĆ: Da, a možemo li, možemo li ovaj, morali bi...
Bojim se da dole ispod Brace da, da se da ne postoji potpuna
svijest o tom trenutku.
Stanišić: Da, da.
KARADŽIĆ: Bojim se da je to vrlo dramatično odsustvo.
Stanišić: ...
KARADŽIĆ: Vrlo dramatično odsustvo realne procjene.
Stanišić: Da. To mene i ubija.
KARADŽIĆ: I igra se na jednu kartu apsulutno. Ne igra se na
dvije karte, negdje na tri karte, ne obezbjeđuje se rezervna
varijanta koja može slobodno i sto posto da zaigra. Samo da
radimo ono što naši neprijatelji misle da radimo, pola toga da
radimo bilo bi odlično. Ono što nam inače pripisuju da radimo,
samo to da radimo bilo bi odlično.
Stanišić: Zbog toga sam i hteo da se vidimo. Jako ovaj, jako
bitno, jako važno, ovaj ili da, da tražite vi od njega da se
nekako vidimo, ili da dođete da se vidimo, ili ja... Meni sada
baš nije jednostavno da se ja tamo pojavim.
KARADŽIĆ: Da.
Stanišić: Zbog tu komšija tih i tako dalje...
KARADŽIĆ: Da, da.
Stanišić: Znate da mi nije teško, poleteo bi bilo gde sad da se
vidimo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Stanišić: Nego jednostavno, ovaj, stvari su komplikovane vrlo.
KARADŽIĆ: Ali mo… mog...
Stanišić: Bojim, bojim se lošeg raspleta, eto to.
KARADŽIĆ: Da znam to, a dobro da li, da li oni znaju, da li
oni dole ispod znaju, ispod Brace?
Stanišić: Pa ne može se to tako lako… ovo će da dođe, ne da
dođe, ja sam... Zaista je moguće bilo da kažem, ali to je
nedovoljno ...
KARADŽIĆ: Da.
Stanišić: Morali bi to da se malo poradi i tako. Ali, ali, ali bi
dobro bilo da… Meni je žao što, što nisam bio tu.
KARADŽIĆ: Ja sam bio, ja sam bio, kratko jer tamo je bio
jedan sastanak.
Stanišić: ...izuzetno je važno.
KARADŽIĆ: Ma znam to, ako, ako treba ja mogu.
Stanišić: Možete da dođete recimo u utorak, jako bi dobro bilo,
da ja sutra malo ovde vidim neke stvari, a utorak bi bio pravi
dan ili sreda.
KARADŽIĆ: Koji je utorak datum?
Stanišić: Sad, sad....
KARADŽIĆ: Koji je utorak datum, 21?
Stanišić: Pravo da vam kažem ne znam.
KARADŽIĆ: Ja mislim da je 21.
Stanišić: Da...
KARADŽIĆ: Možda bih mogao.
Stanišić: Jako bi to bilo važno.
KARADŽIĆ: A onda bi morao vjerovatno sutra veče, ali
međutim.
Stanišić: Ima neke stvari koje ne idu, koje ne idu kako treba.
KARADŽIĆ: Da, da. Ma ne samo to ima dosta, mislim mora
se potpuno predvidjeti svaka varijanta. A bio sam neki dan
inače sa Babićem i sa ovim, sa Mićunovićem i sa ovima, dugo
sam, dugo smo radili, pa smo onda išli u Patrijaršiju, u Sinod, u
Sabor.
Stanišić: Mhm.
KARADŽIĆ: Tamo su htjeli da napišu čak veoma, veoma loše
saopštenje.
Stanišić: Hm.
KARADŽIĆ: Dosadašnje vlasti, pa smo mi to malo, ja sam to
malo ublažio svojim govorom.
Stanišić: Reci mi jeste vi bili sa onim ispod ovoga.
KARADŽIĆ: Eee.
Stanišić: …ste načinjali te teme i to?
KARADŽIĆ: Mmmm, ispod Brace?
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Ne, ne kratko sam bio kad je bio tamo sa, ovaj
na sastanku kod, kod Kostića su bili svi ovi što su preostali.
Stanišić: Jeste li bili s njim?
KARADŽIĆ: Kratko sam bio, deset minuta, deset minuta,
mislim da ne postoji uopšte uvid u kompletnu situaciju. Mislim
da ne post..,
Stanišić: Znate šta, kad je ovo poč... kad je ono, pred ono
pisanje, ja sam bio tamo sa ovim iz Vlade i...
KARADŽIĆ: Da.
Stanišić: Ja sam smog’o što kaže hrabrosti i snage pa rekao
kakva je situacija.
KARADŽIĆ: Da.
Stanišić: Razumete?
KARADŽIĆ: Da, da. Mi smo donijeli jedan zaključak da se
on, on, Babić i ja pojavimo kod Miloševića.
Stanišić: I?
KARADŽIĆ: Javno da, da, na konsultacije i da damo
saopštenje o tome.
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: I da ta saopštenja, da u tom saopštenju kažemo
da se u principu svi zalažemo za snage Ujedinjenih nacija, a da
se traže dodatne garancije jer je promijenjena situacija zbog
toga što je Hrvatska sada nezavisna, dobila, priznata
nezavisnost i što se prejudicira ishod, pošto i njemačke izjave i
hrvatske izjave govore o tome da, da, da prejudiciraju ishod
političkog rješenja.
Stanišić: Sećate se vi, šta sam vam ja govorio ovo, da to neće
valjati.
KARADŽIĆ: Ma pa dobro, ali dobro bi bilo da Tuđmanovci,
mislim da...
Stanišić: E e e ali, sad bi kompletno strategiju trebalo
promeniti.
KARADŽIĆ: Potpuno bi trebalo promijeniti.
Stanišić: Potpuno, treba nova stvar, razumete?
KARADŽIĆ: Da, nova...
Stanišić: ...treba obrnuti potpuno novu.
KARADŽIĆ: Prije svega treba optužiti Evropsku zajednicu da
je ona suspendovala.
Stanišić: Ne samo to, nego dići narod brate.
KARADŽIĆ: Ma jasno, pa jasno.
Stanišić: Dići narod, svoj narod koji, koji ovaj, znate vi kakav
je to narod?
KARADŽIĆ: Znam da, da, tu treba da se.
Stanišić: I šta treba, razumete?
KARADŽIĆ: Ne bude li on, biće neko drugi.
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Biće neko drugi, to je van svake sumnje. Dobro,
onda ću ja gledati ako mognem ovaj, ako mognem sutra uveče,
ako obezbijedim.
118
Stanišić: Ja bi voleo da to bude ovaj, da... Kako da vam
kažem, nikad nisam bio ovako zabrinut.
KARADŽIĆ: Nisam ni ja nikad bio zabrinut, al’ to je dobar
znak, to znači da smo svjesni situacije.
Stanišić: Da.
KARADŽIĆ: Jer malo fali, dlaka fali da se sve, sve dobro
završi.
Stanišić: Ah i ja mislim.
KARADŽIĆ: Dlaka fali, ali moraju oni tamo znati da je ovdje
sve ustalo na noge i da nema šanse da drugačije bude.
Stanišić: Moraju da znaju da su ovde, da će ovde da.
KARADŽIĆ: Da je bilo dosta.
Stanišić: Da je bilo dosta, i da će da grune.
KARADŽIĆ: Da je bilo dosta to moraju znati.
Stanišić: Ne znaju da će da grune i onda ne znaju gde će da se
to završi.
KARADŽIĆ: Da, da, oni moraju znati da je bilo dosta.
Stanišić: ...dešavalo četrnaeste i drugih.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da.
Stanišić: Toga se plašim.
KARADŽIĆ: Potpuno, potpuno smo saglasni.
Stanišić: Toga se plašim i onda će, onda će biti totalni rat,
razumete?
KARADŽIĆ: Da, da. A jeste vidjeli kako ovaj dole radi u
svojoj Skupštini?
Stanišić: Pa to je… slušajte oni su, oni su... Ma morate da
dođete, moramo da se vidimo! Ne vredi.
KARADŽIĆ: A znam, džaba što nas dvojica pričamo, kad se
mi potpuno slažemo.
Stanišić: Da, da, da.
KARADŽIĆ: Jer moramo da pričamo sa onima sa kojima se ne
slažemo. Da im kažemo da to… Da moraju da razrade tri
varijante.
Stanišić: Da, da.
KARADŽIĆ: Ne može se… da razradiš jednu varijantu, pa se
nadaš daj Bože da ovo bude.
Stanišić: Recite mi kako vam je supruga?
KARADŽIĆ: Dobro je, hvala, tu je.
Stanišić: Dobro je, je l’?
KARADŽIĆ: Dobro, odlično.
Stanišić: Hm, saradnici ovi dobro?
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, evo i sad u šest imamo jedan
savjet.
Stanišić: Je l’ tako?
KARADŽIĆ: Mi radimo svaki dan, juče sam čitav dan radio…
Ma kakav, rudar je gospodin za mene. To smo osnivali,
osnivali “Privrednik”, pa smo onda neke druge stvari
pripremili koje ću vam reći kad se vidimo, mi te moramo da
pripremimo i tu isto tako, to znači onda bi morali ja doći sa
Krajišnikom, tu bi morali da pripremimo neke stvari.
Stanišić: Hmm.
KARADŽIĆ: Koje, koje bi munjevite bile, vrlo su jednostavne
da se urade ali imaju, imaju ogromne efekte, ogromne efekte,
fantastične efekte imaju. A lako ih je napraviti. Mislim,
pripremili smo božanstvene varijante.
Stanišić: Svaka čast.
KARADŽIĆ: Božanstvene varijante, nema ništa što smo
propustili ako bude ovako biće ovako, ako bude ovako biće
ovako. To moramo da radimo. Ne smijemo nikako da se
oslonimo na jednu varijantu.
Stanišić: Onda se čujemo recimo tamo u utorak, nedelju ili
sredu.
KARADŽIĆ: Ne, prije, prije, u utorak. Sigurno, jer ja onda
sutra veče ako bi uspio da, da nešto završim onda bi’ ja mog’o
sutra veče. Da bismo sutra već se vidjeli kasno ili prekosutra
ujutru ili sutra uveče mi, a prekosutra tamo.
Stanišić: Dobro bi bilo da, da to izvedete na način da ne
budem, znate kako u inicijativi ja ne mogu. Razumete?
KARADŽIĆ: Ne, ne, ja, ja, da, dobro.
Stanišić: Razumete?
KARADŽIĆ: Da, jasno. Ma evo i ja sam vas nazv’o prvi ....
Stanišić: Da, da.
KARADŽIĆ: Prema tome. Ne moram lagati.
Stanišić: Da, dobro.
KARADŽIĆ: Dobro dogovoreno.
Stanišić: ‘Ajde prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Stanišić: Zdravo, živeli.
Razgovor vođen 15. januara 1992. između Radovana
Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: E.
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: Evo me.
KARADŽIĆ: Ej, samo da vam kažem, ne izgleda da su ovdje,
da daju iz banaka, ovaj već vraćeni novac u velikim
količinama i da to vuku gore u, a, a, Novi Sad i u Beograd da
mijenjaju.
Milošević: To ne može da se menja, ono što je završeno.
KARADŽIĆ: Ma, ma, oni su to zamijenili njima jedanput i
sada im to izdaju banke ovdje, organizovani državni šverc.
Milošević: Da, to ću da proverim. Šta izdaju banke?
KARADŽIĆ: Banke onaj novac koji su prikupile stari.
Milošević: Ne mogu da ga izdaju, kome da ga izdaju?
KARADŽIĆ: Oni ga dadnu švercerima državnim koji mu rade
za državu BiH.
Milošević: Dobro, to ću da vidim, oni ne mogu nigde da
zamene taj novac.
KARADŽIĆ: Mogu u Narodnim bankama, idu u Novi Sad i u
Beogradu zamjenjuju.
Milošević: Ma sumnjam, sad ću da proverim sa…
KARADŽIĆ: Hoće da opljačkaju Srbiju, vjerujte.
Milošević: Evo, sad ću da proverim to šta je.
KARADŽIĆ: Ili to ništa, nikakve potvrde, ništa više, to bi
trebalo stati potpuno. Ko je zamijenio, zamijenio.
Milošević: I ne promenjuju ga više, taj je novac bezvredan.
KARADŽIĆ: E, ali, mo… oni, oni, m, m, sada mogu da se da
se može da se menja u Narodnim bankama. Ne može u
poslovnim bankama.
Milošević: Nema ga ni u Narodnim, ne može, ne vero... to
mora da se stane na put. Sad ću da zovnem Vlatka.
KARADŽIĆ: I to je izgleda sa znanjem nekih državnih organa
ovdje, izdaje se izdaju se vreće novca, a, a, a, njihovim
plaćenim ljudima, da idu gore, da to zamjenjuju sa raznim, b...
p... po... potvrdama i falsifikatima.
Milošević: Ne verujem.
KARADŽIĆ: To treba s, s, s, stopirati hitno. Inače, ovde hoće
da mi Hajru ovu skinu ovu, pa ja idem, danas sam je naručio sa
Krajišnikom da vidim kako to da spriječimo. O, ovog
guvernera.
Milošević: Sad ću da vidim ja ovo.
119
KARADŽIĆ: A, ovog guvernera, mi smo to po našem, po...
sa... ovaj, držali je evo godinu dana smo je.
Milošević: Dobar je to guverner.
KARADŽIĆ: A, odličan, ali sad ćemo je teško održati.
Milošević: Ma, dobro, šta će sve, da vidimo šta je. E, e, ja ću
sad da zovnem ovoga da proveri, ništa ne brini.
KARADŽIĆ: I nek zaustave to, to je, to je pokušaj pljačke.
Milošević: Ništa ne brini, to se ovde mora onemogućiti čak i
ako oni to tamo daju. Bez brige Radovane.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Bez brige. Ja ću sutra biti u Atini sa
(Micotakisom?).
KARADŽIĆ: Odlično!
Milošević: Tako da…
KARADŽIĆ: I to će imati publicitet, je l’ de?
Milošević: Imaće publicitet, mi ćemo dati sve, samo dobro, to
je kratka radna poseta, ta, otići pre podne, vratiću se pred veče,
nije to…
KARADŽIĆ: Dobro. Onda ja sam u petak ujutru kod vas?!
Milošević: ...što je i on bio kod mene ovde par sati i gotovo.
KARADŽIĆ: Aha. Ja ću u petak ujutru bit kod vas.
Milošević: Dobro Radovane.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Za…
KARADŽIĆ: Zaustavite ovu pljačku.
Milošević: Prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 15. januara 1992. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Milošević: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Kako ste?
Milošević: Evo, vrlo dobro.
KARADŽIĆ: E, baš mi je drago. Ima li novosti ikakvih?
Milošević: Pa, nekih specijalnih nema, ali kao što vidiš niko ni
ne pominje BiH da je priznata.
KARADŽIĆ: Da. Izgleda da se i u Italiji vidim politici
privikavaju na ideju da će biti mala Jugoslavija.
Milošević: Pa, videćemo kako će stvar da teče dalje, Micotakis
predlaže da se ponovo sretnemo, ovaj, da vidimo, još neke
stvari, pa može se desiti da to učinimo brzo.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Eto.
KARADŽIĆ: Odlično. Alija je izgleda da uspio je da dobije
prijem kod Miterana.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Međutim, pošto mu je naša Skupština ot… ovo,
otkazala mandat da zastupa i Srbe, mi moramo Miteranu prije
toga poslati takav zaključak.
Milošević: Pošaljite vi Miteranu da je, da je rek’o predsednik
Republike koji…
KARADŽIĆ: Koji zastupa samo svoju nacionalnu zajednicu.
Milošević: Koji, koji, u stvari neprekidno krši Ustav BiH.
KARADŽIĆ: Da, da, i koji zastupa samo svoju nacionalnu
zajednicu i da ga molimo da sa francuske strane, ako žele da
upotpune sliku o BiH, ujedno, ujedno kontaktiraju i sa
hrvatskom i srpskom nacionalnom zajednicom.
Milošević: Jeste, a, da, a, a, a, je on, on predsednik
Predsedništva.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: A, a, a, sedmočlanog, a, a, a, samo koji je izabran
između sedam članova Predsedništva, od strane njih šestorice i
da su oni kolektivni šef države i da se u tom sedmočlanom
Predsedništvu nalaze dva predstavnika srpske zajednice i dva
predstavnika hrvatske zajednice.
KARADŽIĆ: Da, da. To ćemo mi da pošaljemo danas, ja
mislim da, da…
Milošević: Pa, to kad bi se vi s Hrvatima dogovorili da ga malo
zaustavljate oko toga onda bi bilo lako.
KARADŽIĆ: Da, da, pa ide, ide.
Milošević: I većinu u Predsedništvu čak.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: I imali većinu u Predsedništvu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: O svemu što se dogovorite i imali bi vi onda u
rukama kolektivnog šefa države.
KARADŽIĆ: Da, da, jedini mi je…
Milošević: Vi se ne možete dogovoriti čak da ga zaustavite ni
oko takvih stvari. Evo ga Alžir, fundamentalisti, je u
ekspanziji, sad ću da pitamo Miterana kako će da mu se svidi
kad mu pet miliona ovih…
KARADŽIĆ: M, m…
Milošević: Tamo Muslimana da zajebava.
KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. To je nama dobro došlo dole što
se tako zakuhalo (smijeh).
Milošević: A, pitanje je šta je dobro za to. Ma nije, pravo da ti
kažem, ali, ali, ovaj…
KARADŽIĆ: Pa, mora da shvati on, da će, da će, ako to bude
ojačalo u Evropi da je, da je to bo... Bosna prva stanica tu.
Milošević: Da, da. To ne bi valjalo, to ne bi valjalo.
KARADŽIĆ: Ja, a je l’ se zna, je l’ ko priznao, je l’ se, šta se
dešava danas?
Milošević: Niko još nije, al’ ja mislim da će Sloveniju i
Hrvatsku priznati.
KARADŽIĆ: A, a, a, a, većina je li?
Milošević: Pa, Ginter je izgleda dao izvještaj da ispunjavaju
samo Slovenija i Makedonija ta, znaš.
KARADŽIĆ: A i za Makedoniju je dao je li?
Milošević: Da, da, za Sloveniju i Makedoniju, za Hrvatsku nije
dao.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Izgleda. Ne znamo tačno još.
KARADŽIĆ: Ja.
Milošević: Ali, ali ovi će i ovako da priznaju Sloveniju i
Hrvatsku, Mekedoniju neće priznat, to.
KARADŽIĆ: Da, da. A dobro, a hoće li, šta je, je li se
izjašnjavao on o, o pravu Jugoslavije da opstane?
Milošević: Ma, nije se on još, on se stalno izjašnjava da
Jugoslavija ne postoji.
KARADŽIĆ: Da je u fazi raspadanja u stvari.
Milošević: Da je u fazi raspadanja.
KARADŽIĆ: Da, to znači da…
Milošević: Država koja je u fazi raspadanja ne znači da će se
raspadat sada.
KARADŽIĆ: Da, znači da postoji, ali je bolesna.
Milošević: Jest, već je bolesna pa.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ove su dobro date, ove…
KARADŽIĆ: Izjave?
120
Milošević: Izjave Vlade Srbije i Crne Gore.
KARADŽIĆ: Hoće to tamo u Evropi biti zapaženo, hoće?
Milošević: Pa ja se nadam da hoće, a video si kako su... kod
nas.
KARADŽIĆ: Da, da. Na, ovdje naslovnoj strani, to je dobro.
Milošević: Jest, jest.
KARADŽIČ: Dobro. Ja ću vjerovatno u četvrtak veče biti na
nekoj televizijskoj emisiji tamo, pa ću možda u petak se ujutro
pojaviti kod vas.
Milošević: Dobro onda.
KARADŽIĆ: A, a jeste vi tu? Jeste?
Milošević: A, a, a, u petak da.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: U petak da.
KARADŽIĆ: Sutra je Cimerman tu, a ja ću i sa Izetbegovićem
ćemo probati da malo, da nastavimo konferenciju o Bosni, jer
je nama stalo.
Milošević: Takva konferencija i treba i Cimermanu da kaže da
se Srbi zalažu za integritet Bosne.
KARADŽIĆ: Da, da i…
Milošević: U Jugoslaviji!
KARADŽIĆ: U Jugoslaviji jeste.
Milošević: Eto.
KARADŽIĆ: I eventualno za unutrašnju transformaciju, da tri
nacionalne zajednice kao u Belgiji recimo imaju svoju
autonomiju.
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: A, a, a, autonomno se…
Milošević: …ali u Jugoslaviji!
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: U Jugoslaviji, ovaj Bosna.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Tako da ćeš ti lepo moći ja se nadam s njim da
obaviš razgovor.
KARADŽIĆ: Da, da, ako on bude re... a, a, a, rekao da se
Hrvati i Muslimani ne slažu, molim, oni mogu svoj odnos
prema Jugoslaviji da nešto autonomnije urede, ali u Bosni.
Milošević: Da, hm, vi želite da se Bosna ne deli.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Vi želite da se Bosna ne deli, a ono što oni žele to
je njihova stvar.
KARADŽIĆ: Da, m, m, transformacija nije podjela, to je,
transformacija nije podjela.
Milošević: To je dobro.
KARADŽIĆ: Dobro onda, možda ću vam se ja i sutra javiti, ali
bi, ovaj, zamoliću vas Branka da mi pošalje nešto, da, jer sutra
imam ovdje Cimermana, pa uveče imam tu emisiju.
Milošević: Dobro, dobro, nema to problema, ja sutra verovatno
neću biti tu.
KARADŽIĆ: A, a, a, to, ja bi sutra uveče bio, a preksutra ću
ja…
Milošević: (‘Ajde svrati?)
KARADŽIĆ: Ujutru se pojavit kod vas. Dobro predsjedniče.
Milošević: ‘Ajde prijatno.
KARADŽIĆ: Prijatno. Doviđenja.
Razgovor vođen 15. januara 1992. godine između
Radovana Karadžića i Blagoja Adžića
KARADŽIĆ: Kako ste?
Adžić: Pa eto znate, starački.
KARADŽIĆ: Ee starački, dobro, sjajna vam je ova izjava i
ovaj je bio izvanredno.
Adžić: Odakle se javljate?
KARADŽIĆ: Iz Sarajeva.
Adžić: Zar nećete brzo ‘vamo gore?
KARADŽIĆ: Biću u četvrtak uveče, odnosno u petak ujutru.
Adžić: Onda bi stvarno dobro bilo da se…
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, ja ću doć’.
Adžić: Ništa drugo ne rješava.
KARADŽIĆ: Doći ću, a molim vas da pozdravite Veljka.
Kako je on?
Adžić: Pa on je sad trenutno malo van Beograda.
KARADŽIĆ: Aha. Pozdravite, a ja ću se vama javit’. Vidite
kako je istočna, ova sjeverna Bosna, ono što sam vam
govorio... zakuvalo.
Adžić: Da, da.
KARADŽIĆ: Zakuvalo se gore.
Adžić: Dobro.
KARADŽIĆ: Ja dolazim čim…
Adžić: Biće mi drago da se vidimo i to čim stignete.
KARADŽIĆ: E važi, dobro.
Adžić: Ali da se čujemo u petak, pa…
KARADŽIĆ: E ja ću čak i u četvrtak uveče biti, ali imam neku
televizijsku emisiju, ja ću se i tada javiti.
Adžić: Dobro.
KARADŽIĆ: Tu sekretaru, ako ne, onda u petak ujutru.
Adžić: Dobro.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Adžić: Hvala.
KARADŽIĆ: Živili.
Razgovor vođen 10. februara 1992. godine između između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
Milošević: Alo.
KARADŽIĆ: Halo.
Milošević: E, pa, nismo se čuli kad smo se dogovorili.
KARADŽIĆ: E, pa, vi ste rekli iza tri, pa ja sam mis...
Milošević: Da, to je tačno, u pravu si, samo što sam ti sad u
popriličnoj gužvi.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa je ovaj, ovo će da izgleda bude malo više u redu
s Crnogorcima.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Tako da bi, da bi mi nastavili, mi nastavili
najverovatnije sutra, još je ostalo da to potvrdimo.
KARADŽIĆ: A oni su bili tu, je l’?
Milošević: Jeste.
KARADŽIĆ: A radi se.
Milošević: Radila je radna grupa.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: A oni su bili onaj dan kad je bilo u novinama.
KARADŽIĆ: Aha.
Milošević: Pa bi to išlo dosta dobro.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: E, sad reci mi kako stoji tamo u Krajini, molim te.
Je l’ ova budala, jesi video šta je on juče uradio bez kvoruma,
raspisuje neki referendum kojim hoće da organizuje odbijanje.
KARADŽIĆ: Ništa, ništa, ja mislim da je to bez veze, to,
mislim da sada treba jasno reći da Predsedništvo Jugoslavije
121
ima ingerencije na tim teritorijama i može državnu prinudu da
obezbijedi, prema tome nema tu govora.
Milošević: Ne, samo neće ovi, oni koliko, ako bude bilo ko
zlonameran, a pogotovo ovi na koje mislimo, oni će to tretirati
kao prekršaj.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Ja ne znam može li njemu neko da naš nešto kaže
da se on ili primiri ili prihvati ili da ga smene brate.
KARADŽIĆ: Da, da, to…
Milošević: Ne vredi drugo, jer ogromnu će štetu da napravi.
KARADŽIĆ: Danas novine strane, ovaj naročito taj Cajtung
kaže da, da hvali vašu taktiku i kaže da je to za Hrvatsku loše i
tako.
Milošević: Ne da je loše, nego je, nego je pogibeljno, i oni,
jedini njihov džoker je Milan Babić.
KARADŽIĆ: Da.
Milošević: Jebem ti Boga, da me je neko streljao ne bi mogao
da, da, da pomislim ko će da bude, ovaj, Tuđmanov džoker.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Neverovatno.
KARADŽIĆ: Da, da, neverovatno zaista, ali ja mislim da bi ta
Skupština morala, da ako ne bude išlo, da bi ga morala da
smijeni, tu nema druge.
Milošević: Pa i ja mislim, dabome, Je l’ ti, jel’ ti poznaješ tog
Paspalja?
KARADŽIĆ: Poznajem, on ga je doveo prije mjesec.
Milošević: Znam, al’ skeniraj njemu to.
KARADŽIĆ: Pa, vidjet ćemo, ako ne, ako bude ovo prepreka
zaista, onda ako.
Milošević: Ovo je priprema sigurno, to nemoj ako, jer, jer to su
njemu u pitanju sati i možda dan-dva.
KARADŽIĆ: Ali Skupština je veća od njega, ona je donijela
odluku.
Milošević: Pa, jeste, al’ on je juče jednu Skupštinu isfingir’o,
video si.
KARADŽIĆ: Da, da.
Milošević: Prema tome, oni bi morali da, da tu povuku neku
crtu.
KARADŽIĆ: Da, da, to je neverovatno. Kako idu druge stvari,
ne znate?
Milošević: Odlično.
KARADŽIĆ: Dobro, je l’?
Milošević: Odlično.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro. Dobro kako će, dobro, ja bi došao
sutra, jer ja sam sutra tamo u Predsjedništvu povodom ovog
zakona.
Milošević: Kog zakona?
KARADŽIĆ: O pravu naroda, koji ide Skupštini i
ustavotvornoj Skupštini.
Milošević: Doćićeš prekosutra?
KARADŽIĆ: Pa prekosutra je to, sutra veče smo na
Predsjedništvu a prekosutra je valjda u Skupštini.
Milošević: Trebali bi da se vidimo onda.
KARADŽIĆ: Da, da, mislio je Dragan Đokanović ako bi
mogli sutra veče, koliko ćete vi ostati sutra veče tu?
Milošević: A ja, ja sam sutra u Crnoj Gori.
KARADŽIĆ: A, dole ste.
Milošević: Ja, ja. Da, da.
KARADŽIĆ: Aha. Dobro, ja bi, ovaj, kad vi sve to dogovorite
ja ću okupiti dole ovaj srpski blok, koji, na koji ja imam
uticaja, Demokratsku stranku njihovu, onda Narodnu i SDS,
okupiću ih da izađu na referendum.
Milošević: Ma ne, a misliš radiće ovaj referendum?
KARADŽIĆ: Da, da, u Crnoj Gori.
Milošević: A, u Crnoj Gori. Dobro, to ćemo lako.
KARADŽIĆ: Dobro, nije lako, ima ovaj, i oni se još protive,
međutim, ja bi…
Milošević: Znam, ali, ali to je, to je ovaj, to je lakše ako će ovi,
koji se ako se ovi slože gore. To moramo da vidimo, sutra
ćemo da pretresemo stvar, dobro.
KARADŽIĆ: Dobro.
Milošević: Radovane, bićemo na vezi. Prekosutra se vidimo,
znači.
KARADŽIĆ: Dogovoreno.
Milošević: E, važi.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 10. februara 1992. godine između
Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića
KARADŽIĆ: Dobro. Dobar dan.
Milošević: Šta radiš ti, gde si juče ceo dan.
KARADŽIĆ: Pa, bio sam tu, stalno neki, nekih silnih poslova.
Milošević: Ja sam te zvao sinoć i rekli su mi da nisi tu, a ja
nisam hteo da objašnjavam sad ko traži i tako.
KARADŽIĆ: A, gdje, kući ste me zvali je l’?
Milošević: Muškarac se neki javio, na onaj drugi broj.
KARADŽIĆ: Aha, aha.
Milošević: Da.
KARADŽIĆ: Ima li šta novo?
Milošević: Mene više intere... ovo što, imaću, imaću novo,
verovatno, za jedan sat da vidim sve kako stvari stoje, dole, ali
mene interesuje dokle ste vi uznapredovali.
KARADŽIĆ: Pa, jeste vidjeli šta, ovo šta se zbivalo?
Milošević: Pa to, ovo što je što kaže javno.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa prilično, prilično smo.
Milošević: Aha.
KARADŽIĆ: Ja sam bio dan ranije i to sam maltene izdiktirao
mada bi ja volio da je još drugačije pitanje, ali dobro.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: U osnovi, u osnovi mislimo da na ovim
prostorima možemo tu stvar da ostvarimo.
Milošević: E, pa to je dobro, to je dobro, jer neće ovi da iskoče
iz toga?!
KARADŽIĆ: Pa, ne znam ovaj, zavisi šta ovaj, ovaj će sad
tamo da ide da nudi svašta živo.
Milošević: Pa dobro, nek’ ide nek’ nudi, ali prevariće ih, vi bi
mogli da im objasnite da ne trebaju to da rade.
KARADŽIĆ: Ja mislim da oni to znaju.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Ja mislim da oni to znaju, i mislim da bi trebalo i
na tom nivou isto tako malo porazgovarati jer, ja sam im
predstavio, može da traje 30 godina a može 30 dana, pa kako
hoćete.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Jer 30 godina ih košta 150 miliona dolara, za
turizam.
Milošević: Da, da.
KARADŽIĆ: Tako da bi možda bilo, bilo mogućnosti, jer ove
moje poruke će stići tamo kod njihovih šefova uskoro.
Milošević: Dobro, je l’ možemo mi da se čujemo negde tamo,
negde tamo posle tri.
122
KARADŽIĆ: Može, sa nekog dobrog telefona, je l’?
Milošević: ‘Ajde, javi mi se posle tri, molim te.
KARADŽIĆ: Važi, dogovoreno, prijatno.
Razgovor vođen u februaru 1992. godine između Momčila
Krajišnika i Radovana Karadžića
Krajišnik: Halo.
KARADŽIĆ: Zdravo.
Krajišnik: E samo, zdravo. Uklopi ti njega u tri sata (obraća se
nekome). Šta radiš ti?
KARADŽIĆ: Evo, dobro je. Reci mi, znaš li je li Božović
došao?
Krajišnik: Nisu još krenuli pošto je magla ne mogu da.... pa
do… se raziđe (oni bi nekad došli?)…
KARADŽIĆ: Dobro, nemoj da nam izmakne, moramo sjesti
danas s njim. Jer je Milošević je rekao da mi gore čovjeka
instaliramo, da bude stalno u.... kancelarija da mu se otvori da
bude stalno gore.
Krajišnik: Pa taj... to bi bilo pravo, ovaj, ovi se u stvari sam
naručio i rekao sam... onome Savi, stvarno nema smisla, bruka
je to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Pa smo rekli da ćemo štititi, vi ... nas zafrkavate, a
(šverceri?) vam prolaze, ja ti garantujem može i.... ja kažem u
osam te zovem i više te neću zvati. I stvarno nek’ idu u pizdu
materinu.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Šta radiš ti?
KARADŽIĆ: Evo idem na kliniku pa... ovaj...
Krajišnik: Moram i ja otići gore, na otorini je mali onaj, ne
otorini nego na onoj...
KARADŽIĆ: ...Do dva sam ost’o tamo.
Krajišnik: Kako je tebi... ost’o tamo?
KARADŽIĆ: Do sva sam ost’o. Pa ost’o s njima, popili piće u
kancelariji njihovoj tamo.
Krajišnik: Aha.
KARADŽIĆ: Ovaj, i malo ih relaksirao, znaš. I ono, uputio ih
na to, ne smije se nikako ići u klinč, mora se ići u saradnju...
Krajišnik: Neka si rek’o na vlasti. Imaju oni tu... loš pristup. Je
li bio?
KARADŽIĆ: Molim? Jeste, jeste.
Krajišnik: Neka si malo.
KARADŽIĆ: Znaš, neka da se malo približe, da se zbliže
malo.
Krajišnik: Ma ja...
KARADŽIĆ: Lakše sad....
Krajišnik: Očito je da dobri ljudi... ali ona je uvrijed...
uvredljiv....
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: A oni su... ovaj, znaš ono, kažu, šta ja radim, briga
mi se...
KARADŽIĆ: Ja. Ona misli ja radim pošteno, jebite se...
Krajišnik: Jeste.
KARADŽIĆ: Tamo, a niko to ne zna i ne vidi. Znaš. Tako da
ja mislim da je dobro bilo sinoć, ha?
Krajišnik: Pa i ja mislim da je dobro bilo, moram ti reći, ovaj,
ja sam zadovoljan. Vidio sam ja na njima, na njihovim licima
zadovoljstvo veliko.
KARADŽIĆ: Ja, mi smo došli ih (rašćeramo?) znaš, da im
pomognemo da, da, da, se pomire.
Krajišnik: Da, da. I to treba nešto, i znaš, nađeš im izlaz.
KARADŽIĆ: Da, da, izlaz da nađeš. Jer ono, kad zakrme i
jedan i drugi.
Krajišnik: Ja sam gledao Prijića dobro, znaš. Prvo je bio
mutan, cijelo vrijeme. Onda, on je očekivao sad jednu veliku
pomoć s tvoje strane.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: I onda, znaš, ti si više (?) onda sam ja, ono, ovaj,
rek’o malo na njegovu stranu, pa se nasmija. I vidio sam ja
zadovoljstvo na obadvojici.
KARADŽIĆ: Da, da, olakš... olakšanje.
Krajišnik: Ja, jest. I onda ono... jebi ga... jebo mater, jesam li ja
ili nisam, pa ono, znaš, to je problem naš.
KARADŽIĆ: Čućemo se kad dođe on, nemoj da nam
promakne danas.
Krajišnik: Dobro, rekao sam ja tamo Simoviću.
KARADŽIĆ: Ne, mi ćemo da sjednemo s njim...
Krajišnik: Džaba je to sjediti, ali eto, sješćemo.
KARADŽIĆ: Ne, ne, moramo da sjednemo da kažemo da...
rekao je predsjednik... da se gore pri Ministarstvu za trgovinu
otvori jedna kancelarija za predstavništvo.
Krajišnik: Aha, ‘ajd, važi.
KARADŽIĆ: U samom ministarstvu, prema tome... nema i
onda će on bilanse te da vodi računa o tim bilansima.
Krajišnik: Ma, ja, pa to je to.
KARADŽIĆ: I on naloži nama dole da nabavimo šta mu treba,
odozgo naloži nabavi šta treba i gotovo.
Krajišnik: Nek’ samo bude taj čovjek i ništa drugo.
KARADŽIĆ: Ništa drugo.
Krajišnik: ‘Aj, važi.
KARADŽIĆ: ‘Ajd zdravo.
Krajišnik: Halo?
KARADŽIĆ: Srbo mi reče da će biti kod vas, kod tebe da...
Krajišnik: Molim?
KARADŽIĆ: Srbo mi reče da će doći kod tebe...
Krajišnik: U 12 sati, jeste.
KARADŽIĆ: Je l’ trebam ja, ne treba?
Krajišnik: Joj sinoć... ma valjalo bi kad bi mogao ti doći.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Da dogovorimo malo strategiju. Ja znam da je on
izgubljen, znaš, sad mu moramo vidjeti nekog drugog čovjeka,
nije on to kalibar onaj.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Ni on, ni onaj Baja, ni...
KARADŽIĆ: Najbolje bi bio sad onaj Momčilo onaj
Mijatović, ali ne bi ja htio njega predlagati. Treba nekog naći
ko je dobar, klasa i gotovo.
Krajišnik: Radovane, velika je to stvar kad naši...
KARADŽIĆ: Bi li ovaj Bože Antić mog’o?
Krajišnik: On bi bio pravi.
KARADŽIĆ: Pa daj da sjednemo s njim, jebem mu.
Krajišnik: Pa da porazgovaramo, čak smo i njemu rekli da on
pokuša nekog naći. Ne možemo mi onde... eksp.... pa taj
čovjek, jebo te... kad ti znaš situaciju, a on je pričao drugim
ljudima, ti ne možeš da spoznaš da je to to.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Znaš, nije to realno, nikako(?).
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Hoćeš li doći onda u 12 sati?
KARADŽIĆ: Malo ću kasniti, ali doći ću.
Krajišnik: ‘Ajd.
KARADŽIĆ: Prijatno.
123
Krajišnik: Zdravo.
Razgovor vođen u februaru 1992. godine između Momčila
Krajišnika i Radovana Karadžića
KARADŽIĆ: Zdravo.
Krajišnik: Zdravo Radovane.
KARADŽIĆ: Šta radiš.
Krajišnik: Evo svašta, šta radiš ti.
KARADŽIĆ: Evo malo sam se čuo gore sa Miloševićem, treba
da mu faksiramo ovo gore da vidi šta je.
Krajišnik: Evo ja sam fotokopir’o i imam prevod.
KARADŽIĆ: Aha.
Krajišnik: Da mu pošaljemo faks.
KARADŽIĆ: ‘Ajde pošalji ti faksom.
Krajišnik: ‘Oću.
KARADŽIĆ: (…..?)
Krajišnik: Imaš li ti faks molim slučajno.
KARADŽIĆ: Imam.
Krajišnik: Daj mi faks, pa ću to ja odma’ njemu.
KARADŽIĆ: Pošalji i orginal i prevod.
Krajišnik: Ha.
KARADŽIĆ: Pošalji i orginal i prevod.
Krajišnik: Orginal i prevod ću poslati.
KARADŽIĆ: Dobro.
Krajišnik: Čekaj samo, imaš li faks da mi kažeš.
KARADŽIĆ: Imam, imam sigurno.
Krajišnik: ‘Ajde.
KARADŽIĆ: Ovaj, šta sam htio da kažem još, ima li šta novo.
Krajišnik: Pa Biljana eto k’o nešto ovaj, ja sam razgovar’o
tamo sa Krajišnicima.
KARADŽIĆ: Ja.
Krajišnik: Njih sam malo smirio i oni su složni, malo sam
mor’o objasniti iako nije valjalo preko telefona, ali rek’o sam
ja, jednostavno, bilo je mnogo više optimističkije nego što je
tačno, znaš.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Jer sam im mor’o dati malo ovaj elana da to ne
prave gluposti i sa Brđaninom i sa onim Kuprešaninom i onda
sam, ovaj, prvo to uradio, onda sam drugo ovdje dogovorio da
oni to prevedu, treće ustavna komisija da to pripremi. Zvao me
sad Alija.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Je li tačno da si za petak zakaz’o proglašenje Ustava
kao što je pometnja, nismo rekli za petak nego za sutra.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Reko’, al’ molim te mi nećemo sad ići na
proglašenje radi korektnosti, čekamo u četvrtak razgovore.
KARADŽIĆ: U…
Krajišnik: A onda iza toga možemo i hoće ljudi da proglase
prije nego što dođe ovaj referendum.
KARADŽIĆ: A ha.
Krajišnik: U svakom slučaju nećemo dok vas ne upoznamo.
KARADŽIĆ: A ha, šta.
Krajišnik: (...?)
KARADŽIĆ: Šta kaže on.
Krajišnik: Kaže dobro, radite kako ‘oćete, a eto ja bi to
drukčije, molim te mi smatramo da moramo dogovor postići,
to nam je cilj, radi toga se to odgađalo.
KARADŽIĆ: A ha.
Krajišnik: I znaš šta, molim te, Bilić ovaj sa televizije.
KARADŽIĆ: Da.
Krajišnik: Pozvao je Latića, Mahmutćehajića, bio pozv’o
tražio ovoga Pelivana, mene i Izetbegovića o referendumu.
KARADŽIĆ: A ha.
Krajišnik: A sad pregovarački ovaj tim, pa onda poziva Latića,
Mahmutćehajića i mene.
KARADŽIĆ: A ha.
Krajišnik: Šta misliš bili onda sutra valjalo otić’ tamo malo pa
objasniti.
KARADŽIĆ: Obavezno bi bilo.
Krajišnik: Al’ vidi, ja sam mislio da će biti u vezi referenduma,
pa vidi reko’ bi valjalo, ali eto.
KARADŽIĆ: Je l’ to u vezi referenduma ili u vezi čega?
Krajišnik: U vezi ovo tamo ovaj pozicije Bosne i Hercegovine.
KARADŽIĆ: Uh, ali mora, mora se reći o referendumu nešto,
je li?
Krajišnik: Ha, pa dobro, lako je onda reći referendum (....?)
upetlja se ta ideja.
KARADŽIĆ: Hoćemo večeras ono da ovaj zovneš za one
ljude. Što...
Krajišnik: ‘Ajde ti reci, koga bi treb’o, o čemu, zovnuti onaj
tim je l’.
KARADŽIĆ: ... imaš ti zapisan tim.
Krajišnik: Ja mislim da ja njega znam napamet, ali eto.
KARADŽIĆ: Evo, sad ću ti ja reći i plus onaj uži savjet, a
Simović je sad na Vladi pa neka ga večeras u neko doba.
Krajišnik: Ja, ja, ja mislim da, vidi misliš li ti dolaziti i kako
ovamo.
KARADŽIĆ: Koljević, Plavšić, Krajišnik, Karadžić, Zukić(?),
Maksimović, Buha i nekog iz MUP-a, Stanišić recimo ili neko
‘vako.
Krajišnik: Dobro.
KARADŽIĆ: Jesi zapis’o, nisi?
Krajišnik: Znam ja sve (...?).
KARADŽIĆ: Sad ne bi dolazio ako ne treba, ako treba doš’o
bi.
Krajišnik: Pa vidi šta sam ja mislio, da ti kažem.
KARADŽIĆ: Reci.
Krajišnik: Mene je zvao onaj kako se zove Koljević, kad bi mi
sastanak ovaj imali.
KARADŽIĆ: Uveče, izjutra, jer ovaj ima Vladu u jedan sat,
evo ti 684-679 ovaj faks.
Krajišnik: 684-679
KARADŽIĆ: 679 jeste.
Krajišnik: 684-679 telefaks, je li.
KARADŽIĆ: Ja i piši za predsjednika hitno.
Krajišnik: Hoću, ja, hitno.
KARADŽIĆ: Ovaj, a prevod je dobar, je li?
Krajišnik: Ja mislim da je dobar, da ti kažem mnogo je lakše
onda kad ga imaš.
KARADŽIĆ: A ha dobro, ovaj reci mi ovaj…
Krajišnik: Šta ti misliš bi li valjalo u utorak staviti Leovca i
onoga Ekmečića, majku mu.
KARADŽIĆ: Au, obavezno ih, obavezno ih.
Krajišnik: Ja mislim (....?) da jest, onaj Nikola misli da nije, ali
ja mislim da treba.
KARADŽIĆ: Ma obavezno, malo jest (....?) Leovac, ali ne
možemo mi...
Krajišnik: Koliko nam je problem onda kad ljudi tamo sjednu
sami onda su protiv, moram malo i objasniti, njima dvojici bi
trebalo objasniti, Buha (....?) učinili ste veliku stvar.
KARADŽIĆ: Da, da.
Krajišnik: Najdanović?
124
KARADŽIĆ: Reci Najdanović, nek stave Najdanović!
Krajišnik: Ma ja, neka, znam ja koji tim pa ću ja pozvat sve i
gotovo, je li tako?
KARADŽIĆ: Jeste.
Krajišnik: ‘Oćemo li u šest sati?
KARADŽIĆ: Može.
Krajišnik: U osamn’est.
KARADŽIĆ: Može.
Krajišnik: Hajde, ja vas čekam u osamn’est, ja ću to sve znat
pa ti tada, reci i onome Koljeviću da on dođe i gotovo.
KARADŽIĆ: Dobro, a ovaj, ja moram zvati ovog gore, ovaj
može biti sutra popodne, ja i predveče bi iš’o tamo radi
prekosutra uveče. I Karington prekosutra ujutro dolazi gore sa
Kutiljerom.
Krajišnik: Pa eto, da ti kažem, uglavnom ja sam tu (....?)
KARADŽIĆ: Ali bi Cimerman i ovaj Habib bi htjeli da se vide
sa mnom u srijedu, ali ja u srijedu neću biti ovdje, pa hoću da
ovaj da u utorak uveče gore ovaj primim da sa njima budem,
znaš.
Krajišnik: Dobro.
KARADŽIĆ: Da im kažem šta je i kako je, mislim ne mora
biti sad ovaj.
Krajišnik: (....?) ono što si mislio da pošaljete pismeno, mogli
ste objasniti, je li.
KARADŽIĆ: Može se objasniti, ja.
Krajišnik: Ja, ja odlično.
KARADŽIĆ: Ne mora biti etiketa takva, ali sadržaj mora biti
takav.
Krajišnik: Da, da, da.
KARADŽIĆ: Ono banka i armija to može biti samo tri pa se
udružuje kad je potrebno.
Krajišnik: To, e to je prava stvar.
KARADŽIĆ: Da, da dobro.
Krajišnik: Znaš, to kad uradimo, sve smo učinili.
KARADŽIĆ: Da, da, dobro.
Krajišnik: Ja ti kažem, ja sam gled’o malo ovaj, mnogo toga
ima što nismo postigli i moram doći završiti.
KARADŽIĆ: Da, da, ne, ali princip je postignut.
Krajišnik: Ma ja, pa to je velika stvar.
KARADŽIĆ: Sad je pitanje kvantiteta.
Krajišnik: Kad ti misliš navratiti da ja samo znam hoćeš li doći
i ranije, da ja, ti i Koljević ili ćeš kako.
KARADŽIĆ: Ma doći ću (....?)
Krajišnik: Volio bi ja kad bi mog’o malo i sa Plavšićkom da
sjednemo prije toga, bojim se da je ona zapostavljena.
KARADŽIĆ: Pa zovi, zovi i nju na ovo.
Krajišnik: Danas ću je zovnuti (...?)
KARADŽIĆ: Da, da, dobro.
Krajišnik: ‘Ajde važi, ja ću tebe pozvati u osamn’est.
KARADŽIĆ: Važi.
Krajišnik: ‘Aj zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Razgovor vođen 15. februara 1992. godine između
Radovana Karadžića i Dobrice Ćosića
KARADŽIĆ: ‘Alo.
Ćosić: O Radovane!
KARADŽIĆ: Dobar veče.
Ćosić: Dobro veče, večeras sam te gledao na izjavi, ovu tvoju,
ovde preneo Beograd.
KARADŽIĆ: Aha šta, ovo na dnevniku je l’?
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Da, i to se završilo kako se moralo završiti.
KARADŽIĆ: Da, samo što sada ja sada imam jak osjećaj da
Alija hoće podjelu takođe, odnosno neku, Alija neće da to gura
jer vidi da mi to guramo. I Hrvati isto to hoće.
Ćosić: A dobro Hrvati, ja nisam razumeo, oni taj njihov
referendum je... čemu onda?
KARADŽIĆ: Oni će sa svojim pitanjem, to je dobro, ja sam im
rekao.
Ćosić: Ma bogati za Hrvate?
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Samo za Hrvate?
KARADŽIĆ: Pa to upravo ispada kako treba.
Ćosić: Je l’?
KARADŽIĆ: Pa tri nacionalna referenduma i onda imamo
znači tri političke volje.
Ćosić: (Smije se)
KARADŽIĆ: Ne može bolje.
Ćosić: Ma da, pa to je, ja sam se uplašio da oni imaju dupli,
pravo da ti kažem, razumeš?
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: Nisam bio, nisam to razumeo, nisam to pažljivo pratio.
KARADŽIĆ: Ja, a oni sad prema onome što meni kažu,
odnosno prema onom kako se ponašaju, oni neće ni unitarnu
Bosnu ni bilo kakvu Jugoslaviju. Ja sam onda rekao, neki dan
sam rekao i novinarima sve nabrojao šta ko hoće i ja sam
rekao, sve to moramo poštovati.
Ćosić: Sjajno si ti to formulisao.
KARADŽIĆ: Jeste li gledali taj dio?
Ćosić: Sjajno.
KARADŽIĆ: Da ovi neće to moramo poštovati, ovi neće to
moramo poštovati.
Ćosić: To je bilo kolosalno formulisano, najjednostavnije i
najubedljivije To je kolosalna formulacija. To je prosto mali
jedan ovako uzorak, uzorak kako treba odgovarati jasno i
bistro... i mudro i tvrdo.
KARADŽIĆ: Da svačiju volju moramo poštovati, a ukinuti
bilo kome mogućnost da dominira.
Ćosić: Potpuno demokratski i pošteno. Nema, to je izvanredan
odgovor. To je onako, divio sam ti se.
KARADŽIĆ: A to su dali gore isto to, je li?
Ćosić: Kako da ne.…To je kolosalan, demokratski i ne može
biti bolje od…
KARADŽIĆ: Tako da je sad, tu smo nastupili tako i sa
Evropljanima. Ja mislim da su oni otišli tamo i bili su vrlo
korektni. Mislim da su otišli sa jednim uverenjem da se Bosna,
ovakva kakva je, ne samo da mislim, nego i osjećam i to su na
neki način i rekli, da se Bosna ovakva kakva je ne može
priznati nipošto.
Ćosić: Odakle su ti, koje su bile krupnije ličnosti.
KARADŽIĆ: Pa ovaj je zamjenik De Pinjeirov. Da, da, njegov
zamjenik.
Ćosić: Aha, pa dobro, onda je to ipak nešto.
KARADŽIĆ: To je prilično visoko.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: To je kao Viliams (?) kod Karingtona…
Ćosić: Aha, da, da.
125
KARADŽIĆ: Tako da to ovako i sad, ići ćemo vjerovatno
uskoro, oni su tražili da idemo negdje u Evropu slijedeći put,
pa onda ponovo ovdje. Ja lično bih najviše volio ovdje, mada
Alija manipuliše, tu smo ga isto uhvatili. Nisu dali da uđe pet
nezavisnih poslanika… Kalinić.
Ćosić: A Kalinić?
KARADŽIĆ: E, a znači biraju opoziciju, to sam ja odmah na
licu mjesta rekao, evo gospodo vidite jednu od manipulacija.
Oni biraju koja opozicija će tu. Onda je Kecmanović dobro
nastupio, onaj iz SPO je nešto gnjavio, ali je u osnovi i on
rekao ili protiv referenduma ili kantonizacija. Kecmanović je
isto tako protiv referenduma ili kantonizacija.
Ćosić: I on?
KARADŽIĆ: Ja, ja, koncenzus, kantonizacija, da, da, onda
Kalinić isto tako, onda je socijalista bio protiv referenduma,
odnosno da se odloži referendum. Jedino su komunisti bili
izričito za referendum.
Ćosić: A, ovi Durakovićevi?
KARADŽIĆ: Da, Durakovic je potpuni prethodnik ovoga i to
je potpuna koalicija.
Ćosić: Dobro je.
KARADŽIĆ: Tako da su sad morali da ponesu tamo i oni
sutra, prekosutra imaju u ponedjeljak ministre, pa će im onda
prenese tamo.
Ćosić: Je li, meni se čini, tako prateći to, naravno to je jedino
danas što ih interesuje u političkom životu njihove zemlje.
Meni se čini da su Hrvati, da se centar, da je Zagreb se odlučio
za vrapca na Neretvi, a da se odrekne goluba na Drini.
KARADŽIĆ: Da, da jasno, mada je on, večeras smo uklonili
neku minu, koju su bili postavili vjerovatno HOS-ovci duboko
u našem prostoru tamo kod Tasovčića. Oni vrlo lukavo igraju
znate i tu je, i tu mora da se, ako se bude nešto definitivno sa
njima radilo, tu moraju, oni moraju da obezbijede garancije za
to, jer oni su recimo i osamnaeste godine, imamo utisak po
dogovoru, ostavili neke rezerve prema Jugoslaviji, klerikalni
krugovi. Oni uvijek ostave.
Ćosić: U Bosni?
KARADŽIĆ: Ne u Hrvatskoj.
Ćosić: A, pa kako da ne.
KARADŽIĆ: I oni uvijek ostave, isture jednu varijantu, jednu
grupu koja to prihvata.
Ćosić: To je bio Stepinac.
KARADŽIĆ: A, da, da, a drugu grupu.
Ćosić: Zato što je bio na Solunu, rezumeš.
KARADŽIĆ: Da, da, tako da i sada oni će reći eto mi bismo,
ali HOS-ovci… Međutim, nema govora, mi dobro stojimo na
svom prostoru ovdje i mi sad imamo dobar ministarski savjet,
sve smo pripremili, mi možemo potpuno da funkcionišemo kao
država apsolutno bez ikakvih…
Ćosić: Je li… ti sada želiš u Banja Luku?
KARADŽIĆ: Nema govora, Sarajevo je glavni grad.
Ćosić: Čekaj, ali šta je sa Banja Lukom, ona tamo ima…
KARADŽIĆ: Oni imaju regiju tamo, imam otuda nekih budala
koje svaki čas hoće da se otcjepljuju, da učine problematičnom
Krajinu, a ja to ne dam, jer nije problematična, to je čista stvar.
Ćosić: Da, da. Slušaj, je l’ se dodiruju negdje ove četiri regije?
KARADŽIĆ: Sve je u jednom komadu.
Ćosić: A, u, povezuju se?
KARADŽIĆ: Povezuju se potpuno sve.
Ćosić: A dobro, Muslimani i ne pokušavaju da generalizuju
svoj prostor.
KARADŽIĆ: Ma i ne pokušavaju, a oni imaju dobro integrisan
prostor u centralnoj Bosni koji je stvarno najbogatiji i
najrazvijeniji. To je Visoko, Zenica, onda gore Tuzla, onda ona
Gračanica, Lukavac i tako dalje, taj… to...
Ćosić: Da Boga ti, oni imaju jaku industriju.
KARADŽIĆ: Da, da, oni tu dobro stoje u tome. Hrvati isto
imaju integrisano dole od zapadne Hercegovine do centralne
Bosne, a u Posavini smo ih mi iskidali, medutim tu se možemo
dogovoriti oko pasaža nekih ili nešto ovako.
Ćosić: Vi ste lepo poljop.. ratari i stočari.
KARADŽIĆ: Zemlje imamo koliko hoćete, ali oni imaju
fabrike, samo neke fabrike su im kamen o vratu.
Ćosić: Neke bolje da nemaju.
KARADŽIĆ: Neke bolje da nemaju, ja sam onda ovim
Evropljanima rekao, eto rek’o vidite, nas ima tridesetdva
posto, držimo šezdesetčetiri posto zemlje, a imamo
dvadesetpet posto nacionalnog bogatstva. Vidite da smo se
sporije razvijali, to je jedan od pokazatelja koji je...
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: Ovaj, inače, i sad se onda ja šalim, kažem to su
nam ostavili da mi razvijamo zdrave tehnologije, čiste
tehnologije da ne bismo...
Ćosić: Da, da… biti ekološka država.
KARADŽIĆ: Jeste, možemo se proglasiti ekološkom državom
i inače su nam napravili ovi kartografi najpošteniju varijantu
karte u kojoj imamo šezdesetjedan koma tri posto prostora.
Ćosić: A sad šezdesetjedan koma tri?
KARADŽIĆ: A inače po istorijskom pravu imali bi blizu
sedamdeset posto, ono prije genocida.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: Međutim, moraćemo biti korektniji, pogađati se,
popuštati i Muslimanima i Hrvatima da oni integrišu svoje
prostore, tako da tri republike u Bosni mogu da žive sasvim
mirno, nema nikakvih problema.
Ćosić: E sad ako to ovi iz Evropske zajednice sad požure da ih
priznaju ?
KARADŽIĆ: Ništa mi to njima priznat nećemo. To njima ne
znači ništa, kao što ih je Bugarska priznala pa nikom ništa.
Nikom ništa, jednostavno to…
Ćosić: I Turska i Bugarska, je l’?
KARADŽIĆ: Ja, i Turska i Bugarska, nema to ništa, Turska ja,
volim ja što je priznala.
Ćosić: A Nemačka?
KARADŽIĆ: Nije Njemačka.
Ćosić: A još nije?
KARADŽIĆ: Nije, nije. Turska i Bugarska, ja volim što je
Turska, jer sad to samo Srbima kažeš da je Alija rekao da je
Turska brat.
Ćosić: (smije se) Da, da, da.
KARADŽIĆ: I onda, on se prešao još na jednom mjestu i u
svom papiru rekao brigu o iseljeništvu, a onda smo mi ukazali
Evropljanima da je to pokušaj da se Turci usele, da usele Turke
u Bosnu, jer oni imaju projekat useljavanja Turaka.
Ćosić: Da, da, to se govori.
KARADŽIĆ: Da, da, oni mogu u svoj kanton.
Ćosić: Mogu, zašto da ne, oni mogu, imaju para, dobiće…
KARADŽIĆ: E oni ako izađu iz savezne države, jer je savezna
država odnosno Jugoslavija, monarhija je to iseljavanje platila
i to je međunarodni ugovor između Jugoslavije i Turske.
Ćosić: Jeste, to je plaćeno.
KARADŽIĆ: Da, i sad je to sve plaćeno i ti su računi sve
sređeni i sad bi oni htjeli da se liše savezne države i da, kao,
126
nemaju obaveza prema tom ugovoru. Međutim, i kad bi se
osamostalila Bosna mora da ima obavezu da preuzme sve
ugovore.
Ćosić: Da, da, da.
KARADŽIĆ: I ne može da ih poništi.
Ćosić: Tačno, tačno.
KARADŽIĆ: Međutim, to je jedan voluntarizam budalasti i ja
sam konačno shvatio da oni isto tako žele, ovaj neki od njih,
naravno svi ne, isto tako žele da im mi obavimo posao tako da
sad i Hrvati i Muslimani, neki od njih naravno, čekaju da mi
završimo posao i za njih i za nas.
Ćosić: Da, da, pa jasno, to im je lakše.
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: Reci mi ko je sad vođa Hrvata?
KARADŽIĆ: Sad je najprominentniji ovaj Boban odozdo iz
Hercegovine, ali ima jednog čovjeka neću da vam kažem na
telefon nego kad se vidimo.
Ćosić: Da. Reci. molim te, šta je on po zanimanju?
KARADŽIĆ: On je ekonomista ja mislim ili pravnik.
Ekonomista, bio je direktor nekih preduzeća i tako.
Ćosić: Da, da, da. Hoćeš li skoro ovamo?
KARADŽIĆ: Ja se nadam, morao bih iza nedjelje doći da malo
nekako...
Ćosić: Vidiš li ti, ovdje je veliki lom, ovaj ludi Vuk danas
Mađarskoj dade autonomiju, ko… daš. On im ovako to deli
kao da mu je to ženin, ženin…
KARADŽIĆ: Kome daje autonomiju, Mađarima?
Ćosić: Mađarima.
KARADŽIĆ: U Vojvodini?
Ćosić: Tako priča, rekao tamo, izjavio u Mađarskoj, pa rekao
(…?) za štampu.
KARADŽIĆ: Da, da, ne, on definitivno treba da bude… ja da
sam umjesto Slobodana Miloševića ja bi i ovoga sahranio, ja
bih išao na referendum.
Ćosić: Ne, ne, njima treba dati, dati im bitku tu.
KARADŽIĆ: Ja bih išao na referendum, Mićunoviću rekao
bih, a pojavio bi se između zakazivanja i održavanja
referenduma tri puta na televiziji i izašao bih na referendum za
politiku ili protiv politike Miloševića.
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: I onda bi ga sahranio. To je jedna budala i taj
Mićunović neviđena. Neki dan sam ja sa njima razgovarao i sa
Ðogom i govorio mu da ne povlače riskantne poteze prije
svega koji bi slabili Srbiju, a drugo to su riskantni, ovaj je
riskantan potez za njega i za njegovu stranku. On ne krije da bi
se kandidovao ako bi ga natjerao glavni odbor.
Ćosić: On?
KARADŽIĆ: Pa da. Da bi se kandidovao za predsjednika, on
dakle hoće fotelju, baš ga briga kako će, kako bi to bilo.
Ćosić: Bez šanse je on ikakve.
KARADŽIĆ: Ma kakve ša… on nema nikakve šanse.
Ćosić: Nema on tri’est hiljada glasova, ma kakvih tri’est
hiljada.
Karadžić Ma ne, ja da sam umjesto Miloševića, ja - ako bi oni
pravili pritisak - ja bih prije devetog marta rekao otkažite, evo
vam mjesec dana referendum za ili protiv moje politike.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: I ja bi to uradio, pa nek idu u pičku materinu ili
bi ja iš’o…
Ćosić: Tačno.
KARADŽIĆ: Ili bi ja iš’o, ili bi njih sahranio za slijedeće četiri
godine da ćute k’o mule.
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: Jer tu nema šta, to su budale. On priča koješta,
pa mi smo u glavnom planu ostvarili protiv toliko neprijatelja.
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: Užasnih neprijatelja.
Ćosić: Tačno, tačno.
KARADŽIĆ: Mnogi strateški ciljevi su se ostvarili i dalje se
ostvaruju.
Ćosić: To sad pogotovo kad dođe ovaj, kad dođu ove trupe od
Ujedinjenih nacija.
KARADŽIĆ: Ja.
Ćosić: Odmah reci, hajde referendum pa da vidimo više.
KARADŽIĆ: Jasno, da vidimo, da vidimo šta ti to pričaš!?
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: Eto ti…
Ćosić: U ime koga ti to?
KARADŽIĆ: Jeste. Eto ti, sve nacionalne manjine će glasati
protiv mene i sve, ali da vidimo sad kako će odsad biti.
Ćosić: Da, da, jer i Šiptari prete desetog.
KARADŽIĆ: Da će nešto da počnu, je l?
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: I oni prete.
KARADŽIĆ: Da, da, ne, ne, ja bi njega i njega i Vuka
eliminisao na taj način.
Ćosić: Da. Treba ih pustiti da vidimo, da vidimo šta će to, šta
to znači.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Koliko ih ima. Apsolutno si u pravu, to mi nije palo na
pamet, ali to doista. To je…
KARADŽIĆ: Ma ja bih, ma ja bih dosta, ma rekao bi ama
Srbi, šta je?! Ma ja i ovim svojima sam sinoć rek’o. Neka
budala opet iz Krajine tamo koju Milan Babić pali, ja sam,
ovako ćemo se dogovoriti, ti si poslanik i učestvuješ u
kreiranju politike, član si Glavnog odbora, a stalno radiš
naopako, sad ćemo to da raščistimo ili da biramo drugog ili da
slušaš naše odluke i da radiš lojalno kako treba, a kad hoćete
svaki Glavni odbor će početi glasanjem o povjerenju
predsjedniku stranke.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: Svaki Glavni odbor, molim. Između dva Glavna
odbora ocijenite kako sam radio. Tajno glasanje o povjerenju
predsjedniku.
Ćosić: Tačno.
KARADŽIĆ: Nemam ja interesa ni jedan minut da budem
duže, nego što vi imate interesa.
Ćosić: Da, da, da.
KARADŽIĆ: Za mene.
Ćosić: Da, da, da…
KARADŽIĆ: Tako da bi ga ja, to je, to je stvarno…
Ćosić: Naopako…
KARADŽIĆ: Uuu, ugrožavanje temelja države. Ma gonite se u
pičku materinu! Evo vam referendum.
Ćosić: To je nastup. Treba jedared to postaviti i dati im da
narod im odredi mesto i da ih onda, jer slušaj oni imaju takav
publicitet, oni tako razgaraju, razaraju to nekako, ljudi su
nespokojni, nesrećni, nemaju normalan život, nemaju
porodični život, džaba ti socijalni život.
KARADŽIĆ: Ma jasno, ma treba on, treba to da uradi, a onda
mora da se pojavi dva-tri puta na televiziji da objasni i tok
događaja.
Ćosić: Sprema se za skupštinu, čujem.
127
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Ne mogu da ti govorim ovako, imam jedan predlog
interesantan, moram da mu prijavim to u ponedjeljak.
KARADŽIĆ: A treba malo da ga stisnu ovi prijatelji, da malo i
on mora da sluša, ne može.
Ćosić: He, he.
KARADŽIĆ: A ne može više Boga ti, sve, sve laži da imamo
neki uticaj na njega, a ništa.
Ćosić: Da. Svi misle da imamo, a nemamo, nemamo.
KARADŽIĆ: Nemamo.
Ćosić: Ti nešto njima moraš…
KARADŽIĆ: Ma znam, ali slabo, sporo se rješava te promjene
i to da Bog sačuva.
Ćosić: Evo vidiš drži, sad će opet da ide, sad će opet da
izazove, opet imamo demonstracije, ovi pred televizijom, sad
zbog čega, sad zbog Bjeletića.
KARADŽIĆ: Da, da, pa to mu govorimo svi, svi odreda mu
govorimo.
Ćosić: E rešićemo i to sa ovim, sa onim, ali…
KARADŽIĆ: Svi mu to govorimo.
Ćosić: Da li, da li Jović, da li ko tu od tih ljudi...?
KARADŽIĆ: Jović, Jović je tu, ja ne mislim da Jović to
mnogo gore...
Ćosić: Ta stranka, i to vesela stranka. Eto. Eto tako, da li si ti
sinoć zvao u jedan?
KARADŽIĆ: Aaa, može biti.
Ćosić: Ja, ja pojurio na telefon, zatvori se.
KARADŽIĆ: Jest, jest, može biti.
Ćosić: Ja bio u šetnji, bio Mihajlo Marković i Milorad pa smo
bili, aaa, bili u šetnji.
KARADŽIĆ: Aha. A dobro, šta Mihajlo kaže, je li ta njihova
stranka bi isto trebala neko, neko odobrenje da se...
Ćosić: Sad tobože, tobože i oni se nešto spremaju da neki drugi
put. Sad ti Milorad ide s Jovićem na intervju za dva-tri dana u
sredu valjda u Novi Sad.
KARADŽIĆ: Za televiziju Novi Sad?
Ćosić: Da, da ga, da ga propita malo.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: I da… tako da ga eksponira u toj politici, a to je…
KARADŽIĆ: Da, da. Na Boru ide, je li?
Ćosić: Na Boru.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: To se sprema…
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: A, predsednik se mislim sprema, ne mislim nego znam,
sprema se za parlamenat.
KARADŽIĆ: Da, da, mora da poštuje parlament, mora da ide
često iako nije on vezan ustavno za parlament, ali mora često
da ide.
Ćosić: Normalno, normalno.
KARADŽIĆ: E, ovi su sad sutra, sad me zvao, zove onaj
jajoglavi, budalasti, ovaj, savjetnik Babićev, jer oni sutra
vjerovatno spremaju smjenu Babiću.
Ćosić: Je l’?
KARADŽIĆ: Da, ovi tamo u Glini, a onda on zakazuje kontra
skupštinu, od onih, od onih poslanika koji su njemu odani. Ja
sam u stvari za to da idu svi na jednu skupštinu.
Ćosić: Pa tu da dobije.
KARADŽIĆ: Da, i konačno da ne, da, da se glasa dok se drugo
ne radi. Konačno on može da kaže, izvinite - sve što vi
zaključite iz vaše nadležnosti što mene obavezuje ja ću
provoditi, ali vi ne možete mene da spriječite da ja imam
rezerve da je ovo opasno što nam se dešava.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: I da držimo Ujedinjene nacije pred obavezom da
budu za, da budu pred moralnom obavezom prema nama i da
ne bude ni smjene, a da bude neko usklađenje. Međutim, on
nije isto dobar za politiku.
Ćosić: Neće, neće on, on, on, on ja ne znam kako će s njim da
se to na kraju krajeva reši, kad ode vojska? Vojska mora da
ode.
KARADŽIĆ: Bojim se da će ga, da ga smijene ovi, bojim se
da će sutra da ga smijene.
Ćosić: Da. Da, ako ga sutra smene nešto, to će nešto da znači,
ali on je samozvanac i samodržac!
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: I on hoće da ostane u tom Kninu dok ga ne u…
KARADŽIĆ: Da. Budalaština je to.
Ćosić: I ne samo pucnjave, ima nesreće, ima obračuna, ima
svega među njima.
KARADŽIĆ: Da, da, to jeste budalaština zaista. Ali eto on kad
bi htio malo da sluša i to, ako već zove, ovaj me sad, sad ovaj
njegov savetnik zove. Inače, to je jedan jajoglavi, budalasti
čovjek koji nikad neće da ovaj, neće da sasluša ništa, a sad, sad
zove, sad vide da su u nevolji. Više poslanika je protiv Milana
nego za Milana.
Ćosić: Da, da. On je sav u manjini jer…
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Očigledno, nema on nikakve šanse, sem tako, da, da
simulira, da inscenira te skupštine, da….
KARADŽIĆ: Kad bi htio da sarađuje sad bi ga trebalo spasiti,
ne bi ga trebalo rušiti! Mislim, rušenje je uvijek neki lom.
Ćosić: Jasno, ako bi on pristao normalno da sarađuje nek
ostane gdje je tu šta je.
KARADŽIĆ: Jasno, jasno.
Ćosić: To nek bude stvar jedne, demokratske procedure, ako će
da ga menjaju, neka ga menjaju, ali ne, ne sad zbog ovoga.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Ali je on dobio publicitet i značaj u svetu i on insistira.
KARADŽIĆ: Da, da. Pa znam, ali sad će da se obruka.
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: Da, sad je popustio još jedno vrjeme.
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: Još jedno vrijeme.
Ćosić: A viđaš li Milorada, aaa, Ekmečića?
KARADŽIĆ: A, viđam na našim savjetima. Naime, on je baš
privržen i rado dolazi poslije. Ima jedan divan literarni tekst u
Ekspres politici.
Ćosić: Kada izlazi?
KARADŽIĆ: Od prije, aaaa, od juče.
Ćosić: Od juče!
KARADŽIĆ: Ja, od juče Ekspres politika.
Ćosić: U, baš ću sad da ga vidim.
KARADŽIĆ: A to je nevelik tekst, ali literaran, da je taj NIN
pametan, on ga je treb’o objaviti. To je za NIN takav tekst, nije
za dnevnu, odnosno, večernju novinu.
Ćosić: A tema koja mu je?
KARADŽIĆ: Pa nek vam nađu, nešto o mirisima, dok je bio u
Hercegovini o mirisima bosanskih šuma i onoga.
Ćosić: Je li?
KARADŽIĆ: Da, da. A onda o dolasku u Sarajevo, u Bosnu
kada toga nestaje. A onda sad, kako i mnoge druge stvari
nestaju i tako. Ma čista literatura. Eto.
128
Ćosić: Ha, ha.
KARADŽIĆ: Ha, ha, čista literatura.
Ćosić: Divno. Je li, jesi li čuo ove svoje zemljake iz
Podgorice?
KARADŽIĆ: Nisam još, ali kažu da je to dobro urađeno.
Ćosić: Pa, aaa, da dobro.
KARADŽIĆ: Kažu da je to dobro.
Ćosić: Dobro urađeno, ovde se, ovi su ovde vrlo zadovoljni.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Mada tu ima nekih vesti, kad ti budem, mmmm, nešto
ću ti reći kad te vidim ovde.
KARADŽIĆ: Da, ma evo meni je majka u posjeti i sestra.
Tamo je narod bio veoma napet oko tih…
Ćosić: Ma normalno.
KARADŽIĆ: Tog njihovog ponašanja.
Ćosić: To sam želeo da ti kažem. Postoje veoma ozbiljne
procene da su oni primorani da ovo rade.
KARADŽIĆ: Oni su jako izgubili kod naroda.
Ćosić: Jako su izgubili kod naroda i da ni… da nisu ovo uradili
bogme.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Spremalo im se je….
KARADŽIĆ: Samo da siđe Nikšić u Titograd, to bi bio
džumbus.
Ćosić: Pa Vlašević, pa Morača, pa...
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Bio bi lom veliki.
KARADŽIĆ: Da, da, to je vrlo, vrlo loše što su uradili.
Ćosić: I ovaj, ljudi koji su dobro obavešteni koji su otuda došli
to govore. Govore ljudi da, da je njima igrala glava.
KARADŽIĆ: Da, da. Moja majka je obična žena, ne bavi se
politikom, ali je, ali je to procijenila...
Ćosić: Daj, daj, pa ona i zna najbolje to da proceni.
KARADŽIĆ: Da, da. Ne, ne, oni su, oni su ugrozili svoje
izbore da, kad bi im uskoro bili izbori izgubili bi oni.
Ćosić: Vrlo… vrlo verovatno da bi izgubili. Vrlo verovatno
samo da se pojave…
KARADŽIĆ: Da, da. Jeste. Ja sam sa Krajišnikom dva puta
bio dole da ih oko tog pitanja malo razmekšam, a sad ću morati
jedanput otići da uzmem ovaj blok, onu njihovu demokratsku
pa… narodnu i srpsku demokratsku koju su osnovali i pored,
nisu mene...
Ćosić: Je l’ ti znaš o toj stranci?
KARADŽIĆ: Ne znam puno, znam po imenu te ljude, jednom
sam ih vidio, ali svejedno morao bi otići dole da pred sam
referendum ne prave pitanja. Nego naprotiv mora da se izađe
na referendum.
Ćosić: Aha.
KARADŽIĆ: Na, ooo, na njihov referendum mora da se izađe.
Taj srpski blok bi ja dole mogao da imam uticaj na njih, na
njih.
Ćosić: A dobro, hoćeš ti da… ti nećeš da se mešaš u tu,
karakter te stranke i personalije njene, ne?
KARADŽIĆ: Pa ne bih htio, aaaa, ali ako me budu pitali onda
hoću. Ako hoće da budu pod nekim našim patronatomm, onda
hoću.
Ćosić: Znaš ti, jesam ti rekao za onog Nikšićanina tvog?
KARADŽIĆ: Ðukanovića?
Ćosić: Ðukanovića.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Njega mnogo hvale ovde dole.
KARADŽIĆ: Da, da, on bi i napustio ove, on bi…
Ćosić: Da, da. Tako da…
KARADŽIĆ: To ćemo da vidimo.
Ćosić: Imaj ga u vidu, ako se u to mešaš.
KARADŽIĆ: Da, da, ako budu tražili od mene ja hoću da se
miješam.
Ćosić: Drugo, treba da se svi dogovorimo, treba da se
dogovorimo ovde oko, ove ove stranke ovde.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Tu ima velikih problema.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Hteo ovaj Branković to, upropašćuje to sve.
KARADŽIĆ: Da, da. A ja mislim da je to, to, ooo…
opozicionarenje iz mode, to je nevjerovatno koliko... a toliko
se pruža prilika da se pojavi neka opozicija koja će biti
drugačija.
Ćosić: Znaš šta, ja, malo, malo razmisli, jedan od ljudi koji je
najozbiljniji, ja bih to predao Košutiću.
KARADŽIĆ: Pa da, jasno. To bi bilo dobro. To bi bilo dobro,
on je danas bio kod nas na Skupštini ovdje.
Ćosić: On bi bio...To njemu treba pomenuti.
KARADŽIĆ: Da, to bi bilo dobro ako hoće oni da... i onda
bismo mogli da, mogli da pravimo neku svesrpsku...
Ćosić: Ono što smo govorili...
KARADŽIĆ: Da, da. E tu je sad već Jovo sebe potpuno
izbacio iz bilo koje šanse. Jer Jovo se potpuno, ovaj…
Ćosić: Ne može Jovo ništa.
KARADŽIĆ: Ne, ne, izbacio se potpuno. On je tako naivan i
tako…
Ćosić: Nije, nije on za toga.
KARADŽIĆ: I loš političar.
Ćosić: Nije on. Tu smo nešto petljali i sa ovim, i sa ovim
Pupovcem.
KARADŽIĆ: Dobro, to isključivo mora da se ograniči na Srbe
u velikim gradovima i onda...
Ćosić: Jeste, jeste, jeste, jeste. To mora i krajnje je vrijeme da
se oni uključe. Ovi njegovi, on je evoluirao grdno, on je vrlo
loše počeo i sa onim pismom Karingtonu, gde optužuje srpsku
nacionalnu politiku za rat.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Za sve te nesreće tamo.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Kako su Srbi, Srbi izazvali rat.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: I, eeee, onda je, događaji su ga tako izmlatili, da su čak
i one, one tamo, recimo Milića, Jo… Jovu Milića, koji je pre
dva meseca napadao vas.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: E nisi ti to pratio.
KARADŽIĆ: Nisam.
Ćosić: Napadao vas je strašno.
KARADŽIĆ: Samo pratim one koji me hvale. Ne, ne mogu da
pratim… ha, ha…
Ćosić: Imate pravo.
KARADŽIĆ: Ne mogu da pratim, ha, ha, ha.
Ćosić: Ma bravo. Dosta više s tim.
KARADŽIĆ: Ha, ha. Dosta je meni depresija. Ha, ha.
Ćosić: I taj je čovjek sada, eto i on je, primorali su i njega da
krene u tu, u taj demokratski forum da se bori za prava.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Za kolektivna prava.
KARADŽIĆ: To ako ograniče na Srbe izvan krajina onda treba
da ih pomognemo oko…
129
Ćosić: Imaju ovako vrlo interesantne ideje. Imaju vrlo
interesantne ideje, jer oni kažu ove krajine bez nas ništa ne
znače. Misle ljudi da se sele, da prave kulturne centre u
krajinama, da, da oživljuju…
KARADŽIĆ: Da, da .
Ćosić: Da svu tu populaciju podižu.
KARADŽIĆ: Jasno.
Ćosić: Inače je prazna i pusta.
KARADŽIĆ: Jasno, jasno, jasno.
Ćosić: Primitivna i nema potencijala. Nit će se zanimat za
razvoj.
KARADŽIĆ: Da, da, ne može sast…
Ćosić: Njegovim dolaskom, a sad da mogu, da moli…
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Da će biti spremni da se, da se sele u te gradove.
KARADŽIĆ: Da stvaraju centre, je li?
Ćosić: Dabome.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, onda ih… Onda, onda ih treba,
treba im onda pomoći. Ja.
Ćosić: Kako da ne. Pa, iii… iscrpno smo razgovarali ovde. Pa
sam onda ja uredio prijeme sa ovim odgovarajućim ljudima
ovdje. Mada je ovaj Perišić dao veliki otpor i jedva ga primio.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Da nisam ja bio zapeo, ne bi ga primio.
KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Dobro.
Ćosić: Ali ga je najzad primio, pa vidi ha, ha, ha, tako je došlo
do korisnog razgovora.
KARADŽIĆ: Da, ima li Vlado Jovanovic kakvih novosti,
nema!?
Ćosić: Njega, pravo da ti kažem, aaaaaa…
KARADŽIĆ: Od onda ga nisi vidio.
Ćosić: A… ima jedno tri-četiri dana.
KARADŽIĆ: Aha.
Ćosić: Ovako, u tom vremenu nema ništa…
KARADŽIĆ: Meni se čini da otupljuje neka, neka agresivnost
prema nama, da nam malo…
Ćosić: Znaš šta, on ide, on ide sad za Nemačku, pre…
prekosutra.
KARADŽIĆ: Pa kad onda treba Milošević da ide iza njega,
odmah!
Ćosić: Ne znam, to ne vredi govorit.
KARADŽIĆ: Odmah! Da vidimo šta oni hoće, hoće očigledno
da trguju, da vidimo šta to mi imamo što vama treba.
Ćosić: On…
KARADŽIĆ: Jer ne… mi, mi nešto imamo što njima treba, da
vidimo šta je to.
Ćosić: Ja mislim da, ja mislim da on u ponedeljak-utorak ide.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Kol’ko sam ga ja razumeo.
KARADŽIĆ: Aha, to je dobro.
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: To je dobro.
Ćosić: Milošević je pozvan u Rim.
KARADŽIĆ: Da, da, to je dobro isto. To je dobro. Oni nek
shvate da će tu opstati nešto.
Ćosić: Da.
KARADŽIĆ: I onda treba s tim računati.
Ćosić: Je li ti ispričao razgovore sa de Mikelisom?
KARADŽIĆ: Aaaa, jeste nešto, koliko je mogao.
Ćosić: Gadan tip.
KARADŽIĆ: Da, da, to je žabac jedan opasni.
Ćosić: Uh! Taj, taj Vencijaner je takav prostak.
KARADŽIĆ: Opasni žabac.
Ćosić: Čuda nečuvena. To nije bilo davno u spoljnoj politici.
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: Takve figure evropske.
KARADŽIĆ: Da, da. On uživa da bude agresivan. Da kaže
nešto…
Ćosić: Da, da.
KARADŽIĆ: Opasno, pretnje neke i tako.
Ćosić: On je ovako, on, on je čovjek koji, koji se hvali svojim
pokvarenjaštvom.
KARADŽIĆ: E tačno tako.
Ćosić: Koji se ne stidi svog pokvarenjaštva.
KARADŽIĆ: I da uživa u njemu.
Ćosić: To je, to je onako kod njega, vidi se da je inteligentno
pismen.
KARADŽIĆ: Da.
Ćosić: On je narcis jedan u negativnom smislu, ha, ha.
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Voli svoje, svoje dupe onako…
KARADŽIĆ: Da, da.
Ćosić: Nešto naivno. Duhovni narod…
KARADŽIĆ: Ha, ha. Dobro, pozdravite Božicu pa ćemo se…
Ćosić: Pozdravi i ti.
KARADŽIĆ: Hvala, prijatno.
Razgovor vođen 1. marta 1992. godine između Rajka
Dukića i Radovana Karadžića
Dukić: Ja… ja.
KARADŽIĆ: E, evo mi nešto razmatramo neka, vidi i ovo šta
realno može da napravi, neka se nešto munjevito napravi.
Dukić: Uh, ja bi napravio Radovane sve, ali sad zove Kalinić,
čovek zgranut kaže; jebi ga, do čega smo došli da nam pucaju
u zastavu, evo Momo.
KARADŽIĆ: ‘Ajde neka.
Dukić: Momo Pejić me zove...
KARADŽIĆ: Neka napravi.
Dukić: …Čovjek samo što ne plače, kaže dajmo ljudi sutra da
dižemo. Dragan traži sutra ovdje da se digne ovaj narod u
Sarajevu, kompletan da se ustane, da se...
KARADŽIĆ: Nek se, nek se digne i nek se pripremi. Večeras
nek zatvore sve.
Dukić: Pa…
KARADŽIĆ: Sve izlaze.
Dukić: Pa, nema drugoga bolan.
KARADŽIĆ: Nek zatvore sve izlaze.
Dukić: Ne vrijedi više ovako.
KARADŽIĆ: Nek’, nek’ zovu i onoga Gvozdena na, nek’ mu
nađu telefon, nek’ zovu Gvozdena i nek… sad ću ja reći ovim
momcima ovdje znaju li.
Dukić: Može se on javiti ovdje, Gvozden.
KARADŽIĆ: Pa ja se nadam, a ovaj...
Dukić: Nek’ se javi meni ovdje.
KARADŽIĆ: A ovaj kako se zove, Dragana treba zvati Bojića,
on, on može da stupi u kontakt. Nek’ se to zatvori, bolje da se
tako završi nego da narod sam krene.
Dukić: Dobro, dogovoreno.
KARADŽIĆ: Neka to bude munjevito i ima da...
Dukić: Dobro.
KARADŽIĆ: …svi izlazimo.
Dukić: Dobro.
KARADŽIĆ: Svi izlazimo tu.
130
Dukić: Dobro, dogovoreno.
KARADŽIĆ: Zdravo, prijatno.
Dukić: Zdravo, prijatno.
Razgovor vođen 2. marta 1992. godine između Radovana
Karadžića i Rajka Dukića
Dukić: Molim.
KARADŽIĆ: Halo.
Dukić: Ja.
KARADŽIĆ: Radovan, ko je?
Dukić: Rajko je ovde.
KARADŽIĆ: E, vi ste Rajko, je li?
Dukić: Da, da.
KARADŽIĆ: Evo, Ðole je zvao sada sjedište, pa su mu dali
ovaj broj.
Dukić: Pa mi smo prešli ovdje i mislim da je bolje, sigurnije,
bezbjednije i…
KARADŽIĆ: Aha.
Dukić: Bolje funkcionišemo odavde.
KARADŽIĆ: Dobro. Kakvo je stanje?
Dukić: Ovaj, tu smo uglavnom svi na okupu, ima nas puno. Pa
mislimo da je dobra situacija. Vi znate da je jedan čovek
nastrad’o.
KARADŽIĆ: Naš čovjek u svatovima, je li tako?
Dukić: Ne, ne, na barikadi je pogin’o.
KARADŽIĆ: Njihov, je li?
Dukić: Naš čovjek.
KARADŽIĆ: A gdje?
Dukić: Tu kod Pafalića.
KARADŽIĆ: A…
Dukić: Na Pofalićima.
KARADŽIĆ: A zar i dolje ima barikada?
Dukić: Da, da.
KARADŽIĆ: U gradu samom.
Dukić: Da, da, da. Sve je to presječeno, sve držimo.
KARADŽIĆ: Molim.
Dukić: Ma sve je blokirano.
KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, a šta se, šta je gore prema Palama
i u...
Dukić: Sve je u redu, sve je u redu. Držimo sve pod kontrolom.
Razmatramo neke tu druge mogućnosti, malo smo zakasnili
vezano za radio-televiziju, ali ćemo nešto napraviti.
KARADŽIĆ: Aha.
Dukić: Uglavnom, do sada je sve u redu. Ima dovoljno sastava.
Obavešteni naši ovi načelnici centara na terenu.
KARADŽIĆ: Odlično.
Dukić: Teren je kompletan obavješten i instruiran, ljudi se
javljaju.
KARADŽIĆ: Odlično.
Dukić: Drži se sve ovdje pod kontrolom, mi smo tu evo: Mićo,
Vito, Radić, Jovo i tako dalje. Biljana je bila tu, otišla sad u
Predsjedništvo. Imali smo kontakt sa armijom i tako.
KARADŽIĆ: Dobro, odlično, samo to treba sad čvrsto držati i
izvesti na čistinu potpuno.
Dukić: Nema govora, mi ne odstupamo od ovoga.
KARADŽIĆ: Potpuno treba izvest na čistinu.
Dukić: Sarajevo je u blokadi, kompletno.
KARADŽIĆ: Odlično, dobro. Onda ćemo se sutra, ujutro ću ja
opet zvati prije...
Dukić: Pa, mi smo tu cijelo vrijeme.
KARADŽIĆ: E hvala vam.
Dukić: Onda se čujemo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
Dukić: Doviđenja.
Razgovor vođen 18. aprila 1992. godine između Radovana
Karadžića i generala Milutina Kukanjca
Kukanjac: Da.
KARADŽIĆ: Halo.
Kukanjac: Da.
KARADŽIĆ: Dobar dan.
Kukanjac: Dobar dan.
KARADŽIĆ: Radovan je, evo me ovde u gradu. Vidite, ovo
što je sa Skupštinom bilo.
Kukanjac: Ja.
KARADŽIĆ: Nikakve veze s nama nema.
Kukanjac: Dajte saopštenje.
KARADŽIĆ: Ranije su mitraljirali oni Simovićev kabinet i
kabinet drugih ministara srpskih, sada su mitraljirali treći sprat
na kojem sjedi Krajišnik.
Kukanjac: Pa prema tome dajte to saopštenje.
KARADŽIĆ: Sad ćemo da damo saopštenje.
Kukanjac: Dajte saopštenje, jer je ispalo da smo mi to uradili.
KARADŽIĆ: Nema, nema govora.
Kukanjac: Mora se brzo reagovati.
KARADŽIĆ: Odmah ćemo mi to da uradimo.
Kukanjac: Dobro.
KARADŽIĆ: Dobro.
Kukanjac: Tu ste vi, je l’?
KARADŽIĆ: Da, da.
Kukanjac: Dobro.
KARADŽIĆ: Idemo na konferenciju za štampu pa ćemo
onda...
Kukanjac: Dobro.
KARADŽIĆ: ...biti ovdje opet. Ako treba da se vidimo možda.
Kukanjac: Dogovorit ćemo se.
KARADŽIĆ: A za Vogošću molim vas, vidite šta je, tamo
Vikić i ove Zelene beretke pokušavaju da osvoje Pretis i da
uzmu borbena sredstva.
Kukanjac: Mora se sprečiti.
KARADŽIĆ: A naši tamo brane ljudi, radi se.
Kukanjac: Neka brane.
KARADŽIĆ: A može li nekako da se stavi tampon između
njih?
Kukanjac: Pa da vidimo sad, evo sad mi kontaktiramo sa njima
ovaj, sa tim Koprivicom tamo da vidimo šta je šta.
KARADŽIĆ: ‘Ajte molim vas, neka pođe neko, ne smiju oni
na vojsku, neka se postavi tampon između jednih i drugih.
Vojska je inače u tom smislu ovdje i dobrodošla. I on vidi da je
Vens rekao tamo, jeste li vidjeli to.
Kukanjac: Šta je rekao?
KARADŽIĆ: Rekao je da se sve strane slažu da je jedina
snaga koja može spriječiti sukobe Jugoslovenska armija.
Kukanjac: Aha.
KARADŽIĆ: To je u razgovoru sa Kučanom rekao da su čak i
Hrvati i Muslimani rekli, mada Hrvati i Muslimani predviđaju
da će armija morati da napusti.
Kukanjac: Da spasi pa da ga napusti.
KARADŽIĆ: Prvo da ga spasite pa da onda...
Kukanjac: Jeste, nema to...
131
KARADŽIĆ: Ne treba tu velika pomeranja, imamo mi rešenje
za to.
Kukanjac: Dobro.
KARADŽIĆ: Nego, ako, molim vas neka se postavi tamo i
onda možda da ostane možda čitavo vrijeme taj neki voz tamo.
Kukanjac: Da vidim šta je, evo sad baš ovi moji generali kod
mene oko toga, pa radimo već.
KARADŽIĆ: Jer ako on provali tamo, tamo ima i zolja i osa,
armija neće biti sigurna, ni jedno vozilo neće biti sigurno,
ako...
Kukanjac: Sigurno, to je tačno.
KARADŽIĆ: Ako se oni toga dokopaju.
Kukanjac: Dobro.
KARADŽIĆ: Naši brane, ali ne znam koliko će izdržati.
Kukanjac: Dobro.
KARADŽIĆ: Hoće li brzo to biti, hoće?
Kukanjac: Evo sad ćemo da vidimo.
KARADŽIĆ: E hvala.
Kukanjac: Zdravo.
KARADŽIĆ: Prijatno.
132
Download

HALO, OVDJE RADOVAN!