DOGAĐANJA
Druga međunarodna konferencija Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti
Veća bezbednost,
manja šteta
„„ Kao najveći problemi u oblasti korporativne bezbednosti u Srbiji izdvojeni su nedostatak
pratećih zakonskih akata, ali i nepostojanje svesti u većini kompanija o nužnosti
funkcionisanja efikasnog sistema korporativne bezbednosti
B
ezbednosno okruženje, novi izazovi korporativne bezbednosti u
zemljama okruženja, kao i stanje
korporativne bezbednosti u Srbiji bile su
glavne teme na nedavno održanoj Drugoj
konferenciji Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti (SAMKB) u
sardnji sa Privrednom komorom Beograda. Stručnjaci iz Hrvatske i Slovenije su
istakli da je saradnja nacionalnih asocijacija koje okupljaju menadžere korporativne bezbednosti od velikog značaja,
kako bi se razmenjivala znanja, iskustva
i dobre prakse, te da se mora kontinuirano raditi na edukaciji da bi ova profesija
postala uvažavana u društvu i da bi vlasnici kompanija shvatili da je korporativna bezbednost investicija koja se isplati, a
ne samo trošak. Među važnim pitanjima
koja su postavljena na Konferenciji bilo
je i angažovanje radnika van kompanije
tzv. autsors (engl. outsourcing), zbog toga
što veliki protok ljudi bez stroge kontrole može da ugrozi korporativnu bezbednost. O pomenutim temama i problemima
raspravljalo se na prvom okruglom stolu „Dinamično beznednosno okruženje
i novi izazovi korporativne beznednosti
u regionu Jugoistočne Evrope“.
50 | SVET BEZBEDNOSTI decembar 2014
Kao najveći problemi u oblasti korporativne bezbednosti u Srbiji izdvojeni su
nedostatak pratećih zakonskih akata, ali
i nepostojanje svesti u većini kompanija
o nužnosti funkcionisanja efikasnog sistema korporativne bezbednosti o čemu se
govorilo na drugom okruglom stolu „Stanje korporativne bezbednosti u Republici
Srbiji – aktuelnosti i trendovi“.
Edukacija, pa prestiž
Milan Vršec, direktor Instituta za korporativne bezbednosne studije iz Slovenije, istakao je da se mora raditi mnogo
više na edukaciji menadžera korporativne bezbednosti. Zbog toga su, kako kaže,
u Institutu pokrenuli novi studijski program da bi ponudili nova znanja. „Pitanje je ko su ljudi na pozicijama korporativne bezbednosti. Često je reč o kvazi
stručnjacima koji mogu čak da naprave i
veću štetu od dobrobiti. Na tim pozicijama neretko rade ljudi iz policije i vojske,
ali ne mora da znači da su stručni za te
poslove. Mnogi stručnjaci iz ove oblasti,
s druge strane, nemaju neophodna iskustva“, rekao je Vršec.
Denis Čaleta, predsednik Instituta za
korporativne bezbednosne studije iz Slo-
venije, kazao je da su doktori, pravnici,
profesori - vrlo uvažene profesije u društvu, ali da su menažderi korporativne bezbednosti tek odnedavno postali zastupljeni u kompanijama, te će ta profesija
tek kroz vreme postati cenjena u društvu. „Da bi se to desilo važna je saradnja asocijacija u regionu koje okupljaju
menadžere korporativne bezbednosti. To
su mesta gde će se generisati znanja i gde
će znanje, iskustva i dobra praksa moći
da se razmenjuju između ljudi iz prakse
i stručnjaka.
Menadžer korporativne
bezbednosti vodi
neprestanu borbu
između smanjenja
novca koji se izdvaja
za potrebe bezbednosti u
kompanijama i zadržavanja
istog nivoa usluge
Takođe, asocijacije bi trebalo da budu
i mesto na kom bi kompanije mogle da
dobiju preporuke za dobrog menadžera
korporativne bezbednosti“, objasnio je
Čaleta i dodao da bezbednost ne poznaje granice kao i kriminal.
Dragan Trivan, predsednik SAMKBa, je kazao da je ta Asocijacija već imala upite kompanija za preporuke. On je
dodao da je važno u komunikaciju uključiti top menadžere i vlasnike i pažljivo
osmisliti nastup prema vlasnicima kapitala kako bi im ukazali na značaj korporativne bezbednosti.
Marijan Benko, izvršni direktor korporativne sigurnosti u kompaniji Agrokor iz Hrvatske, naveo je primer kompanije IKEA koja je, tri godine pre nego
što je otvorila centar u blizini Zagreba,
tražila preporuke tamošnjeg Udruženja
za menadžere korporativne bezbednosti.
Andrej Podvršič, EMEA direktor bezbednosti kompanije DuPont iz Švajcarske, se složio da bezbednost ne poznaje granice i da ono što je danas problem
u Africi ili Ukrajini, sutra može da bude
problem u Beogradu ili Ljubljani.
On je, takođe, istako da je pažljiva selekcija kadrova za pozicije korporativne bezbednosti ključna, kao i edukacija i treninzi. „Samo to će dovesti do toga da ova
profesija bude cenjena“, rekao je Podvršič.
Nagrade
U
okviru ove Konferencije Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti dodelila je i nagrade. Trgovački lanac
DIS dobitnik je nagrade za korporativnu
bezbednost, dok je za najboljeg menadžera u ovoj oblasti izabran Marinko Kresoja,
direktor Direkcije bezbednosti OTP banke
Novi Sad. Titulu najbolje knjige ponela je
„Osnove zaštite biznisa i preduzetništva“,
dok je specijalnu nagradu za doprinos u
razvoju korporativne bezbednosti dobio
centar NAVAK.
Slučaj Srbija
Dragan Trivan:
Važno je u komunikaciju uključiti top menadžere i
vlasnike i pažljivo osmisliti nastup prema vlasnicima
kapitala kako bi im ukazali na značaj korporativne
bezbednosti.
Menadžeri korporativne bezbednosti i gazde
M
arijan Benko, izvršni direktor korporativne bezbednosti u kompaniji Agrokor iz Hrvatske, kaže da čelni ljudi koji su zaduženi za korporativnu bezbednost u nekoj
kompaniji moraju pred vlasnikom da zauzmu odlučan stav, kao i da znaju šta hoće.
„Koliko će moći svoje ideje da sprovedu u
delo, zavisi od toga kako ih doživljava vlasnik. Vlasnik mora biti upoznat sa problemima i situacijom u kratkom razgovoru uz prvu
jutarnju kafu. „Gazda“ ne sme da bude zatrpan nepotrebnim informacijama, pet minuta razgovora je sasvim dovoljno. Ukoliko
rukovodioci sektora korporativne bezbednosti nisu prvi sa kojima vlasnik razgovara,
onda su sigurno u problemu jer će svakako biti njihova krivica ukoliko se dese neke
opasnosti“, istakao je Benko.
Istina je, kako on kaže, da se o sredstvima koja se izdvajaju za ovu oblast uvek raspravlja, te da se često na taj segment poslovanja gleda kao na trošak. Zbog toga,
prema njegovim rečima, vlasnik mora da
ima svest zbog čega je važno da ulaže u taj
segment poslovanja.
Pored navedenog, Benko naglašava da
vlasnik mora i drugima ukazati na to da rukovodioci ovog sektora obavljaju jako važan zadatak, te da svi moraju da sarađuju
na tom poslu. „U velikim kompanijama organizacija korporativne bezbednosti je od
izuzetnog značaja, kao i poštovanje pro-
Osnovni problemi i izazovi u oblasti korporativnog bezbednosnog menadžmenta u Srbiji su, uz neposredne posledice
aktuelne ekonomske krize, nedostatak
adekvatnih pratećih zakonskih akata u
ovoj oblasti, nepostojanje svesti u većini
kompanija o nužnosti funkcionisanja efikasnog sistema korporativne bezbednosti (često i nerazumevanje uloge korporativne bezbednosti). Među problemima
se izdvaja i loša organizacija i kadrovski sastav postojećih službi bezbednosne
zaštite kompanija, nedostatak ili zastarelost postojećih pravila i procedura, kao
i nedovoljna i neregulisana saradnja sa
nadležnim državnim organima.
Pažljiva selekcija kadrova
za pozicije korporativne
bezbednosti je veoma
značajna kao i edukacija i
treninzi
Marijan Benko
cedura. Na menadžerima za korporativnu
bezbednost je da uče i top menadžere i zaposlene kako da se ponašaju da ne bi došlo do štete. Zato menadžer za korporativnu bezbednost mora da izgradi mrežu ljudi
od poverenja i da utiče na kadriranje da bi
mogao da izabere lojalne saradnike. Isto je
i sa tehničkom zaštitom, vrlo je važno prepoznati koji kvalitet opreme se koristi“, rekao je Benko.
Na drugom okruglom stolu učestvovali su prof. dr Zoran Keković, sa Fakulteta
bezbednosti u Beogradu u svojstvu moderatora, dr Goran Matić, naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo i sudski veštak za bezbednost informacija, dr
Marinko Kresoja, direktor Direkcije bezbednosti u OTP Banci, Dejan Pavlović,
zamenik direktora Sektora za korporativnu zaštitu NIS Gazprom Neft, Vladimir
Radović, direktor Samostalnog sektora
za upravljanje rizikom JP Pošta Srbije, i
Mladen Raonić, direktor bezbednosti PTP
DIS d.o.o. Razgovor se vodio oko bezbednosnih izazova u spomenutim kompanijama. Menadžer korporativne bezbednosti, prema rečima učesnika ovog
okruglog stola, vodi neprestanu borbu
između smanjenja novca koji se izdvaja za potrebe bezbednosti u kompanijama i zadržavanja istog nivoa usluge. „Sve
počiva na pitanju - koliko košta korporativna bezbednost kompanije - jer se ona
zasniva na proceni ekonomske dobiti”,
zaključio je Goran Matić.
SVET BEZBEDNOSTI decembar 2014 |
51
Download

Svet bezbednosti-Konferencija SAMKB 2014