JAVNA MEDIJSKA USTANOVA
„RADIO – TELEVIZIJA VOJVODINE“
Broj:
Dana:
ZAPISNIK
Sa XIII sednice Programskog odbora RTV. Sednica je održana 11.09.2014.godine sa
početkom u 17,30 časova u Novom Sadu, ul.Sutjeska br.1 (zgrada TVNS).
Predsednica je obavestila prisutne da sednici prisustvuje 14 članova Odbora i to:
Dijana Subotički, zamenik predsednice Mata Matarić, Kristina Sapožničenko, Milivojev Pavle, mr
Mirjana Maksimović, Medić Duško, Zoltan Takač,Koprivica Marina,Vlaisavljević Milan, Robert
Kolar, Nada Kalkan,Savanović Dragoljub, prof.dr Pavle Budakov i Simović Strahinja.
Sednici nisu prisustvovali: Petković Dunja, Batinić Dragan, Drašković Nenad, i mr
Gordana Novkov.
Sednici su po pozivu prisustvovali: Srđan Mihajlović, Generalni direktor RTV-a ,
Slobodan Arežina, direktor TVNS, i Jožef Klem,direktor RNS..
DNEVNI
1. USVAJANJE
ODBORA
RED
ZAPISNIKA SA DVANAESTE
SEDNICE
PROGRAMSKOG
2. RAZMATRANJE IZVEŠTAJA RRA O RTV-u za 2013 ( izvestilac – Slobodan
Arežina, direktor Televizije i Jožef Klem, direktor Radija)
3. PRAĆENJE AUDITORIJUMA RTV – a, u periodu januar – avgust 2014 ( izvestilac
– rukovodilac službe istraživanja Vladimir Jerković).
4. NOVA PROGRAMSKA ŠEMA RNS i TVNS ( izvestilac Klara Kranj glavni i
odgovorni urednik RNS, i Slobodan Arežina, direktor Televizije).
5. RAZNO, INFORMACIJE, PREDLOZI
PRVA tačka dnevnog reda: USVAJANJE ZAPISNIKA SA DVANAESTE SEDNICE
PROGRAMSKOG ODBORA.
Programski odbor je jednoglasno usvojio Zapisnik sa XII sednice, održane 24. juna
2014.godine.
DRUGA tačka dnevnog reda: RAZMATRANJE IZVEŠTAJA RRA O RTV –u za
2013. godinu
Predsednica je za izlaganje druge tačke dnevnog reda dala reč direktoru Radija Jožefu
Klemu.
On je u svojoj prezentaciji govorio o izveštaju RRA i to konkretno o delu koji se tiče
Radija Novi Sad. Rekao je da je ovaj izveštaj obuhvatio samo Prvi program Radija Novi Sad gde
se emituje program na srpskom jeziku a da ista analiza nije urađena za Drugi i Treći program tj.za
programe na manjinskim jezicima. On je u nastavku svog izlaganja govorio o cilju i predmetu
ovog istraživanja i rekao da je cilj istraživanja da se utvrdi da li je RTV kao pokrajinski javni
servis ispunila zakonske i programske obaveze definisane Zakonom o radiodifuziji. Predmet ovog
istraživanja je ispunjavanje obaveza RTV u odnosu na opšte programske standarde kao i
ostvarivanje opšteg interesa u oblasti Javnog radiodifuznog servisa. On se osvrnuo na odnos
premijera i repriza u našem programu i rekao da je na radiju oko 95% premijera u programu, što
govori o veličini produkcije u Radiju ali i da je bilo zamerki na to što se neke interesantne emisije
ne repriziraju. Takođe, je napomenuo da se sve ove emisije mogu poslušati na odloženom slušanju
na sajtu RTV.
Zakon propisuje da najmanje 50% emisija mora da bude na srpskom jeziku, a pošto se analizirao
samo Prvi program radija koji je na srpskom jeziku to nije bilo upitno. On je napomenuo da je jako
važan deo izveštaja onaj koji se tiče žanrovske strukture emitovanog programa i rekao da Prvi
program RNS ispunjava sve zakonske obaveze. Najviše su zastupljene muzičke emisije (46.85%) ,
zatim informativni program (31.85%), ima dosta kulturno-umetničkog sadržaja, sportskog i
zabavnog programa. Ono na šta bi u budućnosti trebali da obratimo pažnju jesu obrazovni i dečiji
program i trebalo bi povećati njihovo učešće u programu. Zatim, je pričao o odnosu sopstvene i
nezavisne produkcije i rekao da na Prvom programu RNS imamo 86% sopstvene produkcije (a
minimum propisan zakonom je 50%), zatim ima 13% domaće produkcije i 0.56% nezavisne
produkcije. Primedba RRA je oko zastupljenosti nezavisne produkcije u radijo programu bi trebalo
da bude zastupljena sa najmanje 10%. Kada bi se posmatrali i Drugi i Treći program RNS onda bi
zastupljenost nezavisnih produkcija bila malo bolja. Napomenuo je u nastavku da novi zakon
uvodi pojam Evropske nezavisne produkcije gde možemo nabavljati i nezavisne produkcije van
našeg okruženja na jezicima na kojima emitujemo svoj program i već se radi na obezbeđivanju
kvalitetnih emisija za koje vredi izdvojiti sredstva. Što se tiče Drugog i Trećeg programa RNS oni
su slični po žanrovskoj strukturi sa Prvim programom ali postoje razlike u vezi sa reprizama jer su
na Drugom i Trećem programu zastupljenije reprize. Na kraju je spomenuo zaključke RRA od
kojih je prvi zaključak da je Radio-televizija Vojvodine ispunila sve obaveze koje proizilaze iz
člana 73.
U nastavku je Predsednica dala reč direktoru Televizije Slobodanu Arežini koji je započeo
priču o žanrovskoj strukturi Prvog programa RTV gde je najzastupljeniji informativni program
(36%) i da se razmišlja o daljem povećanju informativnog programa, Napomenuo je da smo jedna
od retkih televizija koja ima toliko programa za decu (5%) i od prilike toliko i naučnog programa.
Rekao je da je Prvi program RTV ispunio sve zakonske obaveze što se tiče žanrovske strukture.
Kada je reč o odnosu premijera i repriza tu je odnos pola-pola i to se, rekao je on, može opravdati
nezavidnom finansijskom situacijom u kojoj je RTV bila u 2013.godini. RRA je primetila da je
oko 6.5% programa na Prvom programu RTV na jezicima nacionalnih zajednica koje žive na
teritoriji Vojvodine i oko 11% na stranim jezicima. U 2013.godini smo imali oko 89% sopstvene
produkcije što je iznad zakonske obaveze (najmanje 50% sopstvene produkcije), oko 5% nezavisne
produkcije, 3.5% strane i 2.5% domaća produkcija. Zatim je Slobodan Arežina govorio o Drugom
programu RTV gde je RRA u izveštaju primetio da je na Drugom programu najviše sadržaja na
mađarskom, srpskom i rumunskom jeziku. I ova struktura zastupljenosti jezika na Drugom
programu odgovara nacionalnoj strukturi nacionalnih zajednica na teritoriji Vojvodine. Rekao je
da smo uprkos finansijskim ograničenjima uspeli da reflektujemo ono što je Vojvodina u
multinacionalnom smislu. Napomenuo je da na Drugom programu imamo znatno veći procenat
repriznog sadržaja sa Prvog programa RTV (66%). Takođe, imamo zastupljene sve žanrove iako se
ponekad žanrovska klasifikacija RTV ne poklapa sa žanrovskom klasifikacijom RRA. Ali i među
redakcijama postoje razlike. Kada govorimo o Drugom programu najraznovrsniji program ima
mađarska redakcija.
Kristina Saboščenko je rekla da je čula primedbe od strane slušalaca u vezi sa džinglovima
na Radiju Novi Sad. Na to je Klara Kranjc odgovorila rekavši da uz svo uvažavanje starije publike
koja teško prihvata promene, moramo ići u korak sa vremenom kako bi pridobili i mlađu publiku.
Mirjana Maksimović se uključila u diskusiju i rekla da se ne slaže sa prigovorom RRA da u
programu RTV nije dovoljno zastupljena ćirilica. Marina Koprivica je imala primedbu na
scenografiju u emisiji Sučeljavanje i u vezi sa sadržajem pojedinih emisija. Pavle Milivojev je
rekao da je njegov utisak da je izveštaj RRA veoma povoljan za RTV.
Nakon diskusije usvojen je:
Z A K LJ U Č A K
Programski odbor je zadovoljan rezultatima merenja programa koje je RRA iskazala
ali da apelujemo na menadžment da svakako poveća procenat nezavisne produkcije, kao i
procenat kulturno-umetničkog programa, odnosno dečijeg programa na Radiju, što je i RRA
pokazala u brojevima.
TREĆA tačka dnevnog reda: PRAĆENJE AUDITORIJUMA RTV – a, u periodu
januar – avgust 2014. godine
Predsednica je dala reč mr Vladimiru Jerkoviću koji je na početku izložio komparativnu
analizu gledanosti RTV i drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Kada posmatramo ukupnu gledanost programa Radio televizije Vojvodne (Prvi i Drugi
program posmatraju se kao mreža) u prvih osam meseci 2014. godine primećuje se da je zbog
dužeg praćenja programa rejting porastao. Porast rejtinga pratio je i porast udela u gledanosti.
Ukupan broj gledalaca Prvog programa RTV u toku dana u prvih osam meseci 2014. godine iznosi
četvrtinu stanovništva Vojvodine starijeg od četiri godine. Četvrtina stanovništva provodi 39
minuta u toku dana gledajući neku emisiju na programu RTV 1.
Prvi program RTV prosečno je pratilo 24.6% Vojvođana, gledanost je 0.68%, dužina praćenja 39
minuta, udeo u gledanosti 3.25%, prosečna starost 56 godina.
Prosečan ukupan broj gledalaca smanjivao se pravilno od januara (28.54% u januaru) do avgusta
(21.73% u avgustu), trend sličan kao i kod ukupnog televizijskog programa.
Muškarci više od žena gledaju Prvi program RTV, odnosno u televizijskom programu koji gledaju
muškarci veće je učešće programa RTV 1.
Među gledaocima koji svakoga minuta u toku dana prate program RTV 1 zastupljeniji su gledaoci
višeg obrazovnog nivoa nego kada je u pitanju ukupan televizijski program. Značajno je veći
procenat visoko obrazovanih, kao i srednje obrazovanih gledalaca. Izrazit je nedostatak dece od 4
do 14 godina među gledaocima RTV 1.
Nedeljom program RTV 1 prati skoro 27% Vojvođana, 42 minuta u toku dana, tako da je u nedelju
najveća gledanost programa – rejting je 0,78% što je znatno više od nedeljnog proseka. Udeo u
gledanosti SHR% je međutim najveći u petak (3,53%) zbog manje konkurencije - gledanosti
ostalih televizijskih programa.
Po žanrovskoj raznovrsnosti Prvi program RTV najviše zadovoljava kriterijume koji utvrđuju
karakteristike programa javnog servisa propisane Zakonom. Najviše je informativno-političkog
programa kojeg je oko 21% i ostalih informativnih emisija - 7%. Po zastupljenosti slede
dokumentarne emisije i filmovi sa 5,74%, zabavne emisije sa 4,8%, komercijalni sadržaji sa 4,1%.
Ukupnu gledanost Prvog programa RTV podiže dobar rejting informativno-političkih emisija koje
čine oko 21% emitovanog programa, zatim zabavni program, opšte obrazovni program i prenosi
sportskih takmičenja.
Drugi program RTV imao je najveći ukupan broj gledalaca u januaru, skoro 11% stanovništva
starijeg od 4 godine. Najniža vrednost je u maju, posle čega počinje rast. Gledanost – rejting
programa takođe je najveća u januaru i februaru, opada do jula nakon čega počinje rast. Kada je u
pitanju Drugi program RTV primećuje se da je prosečna starost 48 godina. Publika je znatno
mlađa nego publika ostalih kanala.
Prvi program Radio Novog Sada je u prvih osam meseci bila šesta stanica po slušanosti u
Vojvodini sa rejtingom od 3.992 slušalaca, dnevnim auditorijumom od 38.276 slušalaca i udelom u
slušanosti 3.3%. Dužina praćenja programa je bila 150 minuta. Najveći broj slušalaca – reach Prvi
program Radio Novog Sada imao je u januaru kada je preko 52.000 Vojvođana je slušalo program.
Najbolja slušanost - rejting je međutim bila u maju kada je znatno manji broj slušalaca – 33.000
program najduže u proseku pratilo - 229 minuta tako da je slušanost - rejting prešla 5.200
slušalaca. RNS 1 najveći rejting od 5440 slušalaca ostvaruje subotom, kada se okuplja preko
53.000 slušalaca i petkom kada je rejting preko 4.700 slušalaca. RNS1 ima najveću slušanost u
jutarnjim satima i to u periodu od 6:00-7:00 sati.
Predsednica je zamolila mr Vladimira Jerkovića da prokomentariše gledanost emisija koje
su uvedene u letnju programsku šemu. On je izdvojio emisije „Na dva mora“ i „Na dva mora pod
suncobranom“ i rekao da je prosečan rejting tih emisija bio preko 20.000 gledalaca, što je iznad
proseka gledanosti prosečne emisije u istom periodu. Tako da su to emisije koje su doprinosile
gledanosti.
Pavle Budakov je prokomentarisao političke emisije na RTV i smatra da nije jednako
učešće svih političkih opcija koje participiraju u skupštini Vojvodine. Generalni direktor Srđan
Mihajlović je odgovorio da je nakon razgovora sa njim prosledio dopis koji je kasnije bio predmet
kolegijuma na Televiziji. I da je on i tada u tom razgovoru konstatovao da je primedba na mestu i
da se nada da se, ne samo u odnosu na pojedine partije nego i uopšte, te situacije neće ponavljati.
U svakom slučaju tome se pristupilo sa pažnjom a menadžment je ukazao na ono što su bile
primedbe gospodina Budakova i drugih političkih opcija i da se nada da su takvi problemi iza nas.
Z A K LJ U Č A K
Programski odbor je jednoglasno usvojili izveštaj o praćenju auditorijuma RTV
za period januar-avgust 2014. godine.
ČETVRTA tačka dnevnog reda: NOVA PROGRAMSKA ŠEMA RNS I TVNS
Predsednica je na početku najavila glavnu i odgovornu urednicu Klaru Kranjc. Klara
Kranjc je u svom izlaganju upoznala članove Programskog odbora sa novom jesenjom šemom
Radio Novog Sada. Rekla je da jesenje šeme sva tri programa Radio Novog Sada nisu pretrpele
značajnije izmene u odnosu na prethodnu sezonu.
Prvi program Radija sa jesenjom šemom krenuo je sinhrono sa Prvim programom
Televizije, 8. septembra, dok Drugi i Treći radijski program počinju emitovanje 15. septembra.
RNS1 i dalje teži da bude moderan medij koji u potpunosti zadovoljava kriterijume javnog
servisa i potrebe slušalaca na teritoriji pokrajine. U tom kontesktu SLUŠALAC ostaje centar i
program se kreira u skladu sa svakodnevnim navikama, potrebama i interesovanjima publike.
Imajući u vidu da sva istraživanja pokazuju da radio ima primat u jutarnjim i prepodnevnim
satima u odnosu na televiziju, dok slušanost uveče drastično pada, fokus ostaje na dnevnom
programu od 06h do 18h. U skladu sa životnim navikama publike forma programa se bazira na
trominutnim radijskim paketima, koji podrazumevaju tematsku obradu problema osvetljenu sa
svih strana. Sadržinski se vodi računa o ulozi javnog servisa, pa su tako zastupljeni sadržaji iz
kulture, obrazovanja, poljoprivrede, ekonomije i biznisa, ekologije, zdravstva, nauke i novih
tehnologija, sporta. U odnosu na ležerniju letnju šemu, od 8. septembra na program su vraćene
emisije: Jedan na jedan, Tema dana, Bolja Vojvodina, I to je Vojvodina, Dramska minijatura,
a sad ozbiljno, Radionari. Trominutni izbor iz bogate radijske Fonoteke emituje se
svakodnevno u sklopu obeležavanja 65 godina postojanja Radio Novog Sada. Za vreme
trajanja sajma knjiga u Beogradu RNS1 će svakodnevno sat ipo vremena emitovati uživo
program sa te manifestacije. Od novih sadržaja planira se informativna emisija regionalnog
karaktera u saradnji sa javnim servisima u regionu i Dojče Vele-om, kao i emisija namenjena
studentskoj populaciji. Ponuda nezavisne produkcije nije zadovoljila potrebe programa, pa se
očekuje novi konkurs sa preciznijim propozicijama i kvalitetnijom ponudom.
U nastavku se osvrnula na Drugi program RNS I rekla da program na mađarskom
jeziku RNS sa jesenjom šemom počinje 15. septembra,a na program se vraćaju emisije koje se
nisu emitovale tokom leta i počinje emitovanje nove emisije „Središnja tačka“ koja će se baviti
zdravim načinom života. Takođe, na Trećem programu radija Novi Sad, na rusinskom,
slovačkom i rumunskom jeziku očekujemo nove emisije nezavisnih produkcija.
U nastavku se članovima Programskog odbora obratio Slobodan Arežina koji je na
početku govorio o ciljevima promena u programskoj šemi i rekao da je to segmentiranje
gledališta prema ciljnim grupama i rasporedu dnevnih obaveza članova tih grupa. Drugi važan
element u planiranim izmenama je korespodencija sa programima televizija koje program
emituju na području Vojvodine. Rekao je da je jedan od principa i „kontraprograming“ koji
podrazumeva da u terminima kada drugi emituju sadržaje sa kojima Televizija Vojvodine ne
može da se meri po produkcionim performansama, ( strani blokbaster filmovi i serije,
visokobudžetni šou programi, ekskluzivni sportski događaji.....) mi emitujemo sadržaje koji se
po žanru razlikuju od konkurencije. To znači da npr. u vreme prenosa međunarodnih sportskih
događaja emitujemo dokumentarne filmove ili putopisne emisije. Zajednički imenitelj za sve
sadržaje je interesovanje publike unutar procenjene ciljne grupe. Insistira se na upotrebnoj
vrednosti sadržaja za članove te grupe.Informacije koje mogu da koriste u svakodnevnom
životu: saveti za očuvanje životne sredine, preporuke za vaspitanje dece,vesti koje mogu
pomoći u njihovom preduzetničkom poslu ili u poljoprivrednoj proizvodnji..... samo su neki od
primera takve vrste sadržaja.
Od emisija koje će produkciono biti pripremljene za emitovanje tokom naredne jeseni
izdvajaju se: Agrodnevnik, sedmično analitičko izdanje „Ekonomija 3“, u kojoj će stručnjaci i
vodeći menadžeri tragati za odgovorima na ključna pitanja ekonomije Vojvodine i Srbije,
tokom oktobra završiće se pripreme za emitovanje debatne emisije „U nedostatku dokaza“,U
zabavno-muzičkom programu pored osvežavanja koncepta „Državnog posla“ najvažniji
poduhvat je večernji šou „Brakusovi dobri ljudi“. Uz muziku uživo i zvezde naše muzičke i
umetničke scene u emisiji će biti predstavljeni pojedinci koji su učinili neko dobro delo.
Afirmacija onoga što su uradili i upoznavanju šireg auditorijuma sa njima zadatak je na koji će
odgovor ponuditi specifična inventivnost autora emisije, Igora Brakusa. Televizija Vojvodine
završila je i pregovore oko otkupa prava za eduteiment igranu seriju „Mala istorija Srbije“.
Kao programske vinjete biće emitovana radnim danom, a vikendom kao polusatni format. U
večernjem terminu priprema se i serijal celovečernjih umetničkih dokumentarnih filmova. U
dečijem programu uvodi se stalni termin za tinejdžere, u njemu će najpre biti emitovan serijal
o skejtbordingu u Vojvodini. Serijal o seksualnom obrazovanju osnovaca “Pundravci“
priprema se sa donekle, izmenjenim konceptom. Umesto direktene edukacije, radiće se dečija
igrana serija iz koje će potrebne poruke mladi dobijati na njima prilagođen način. Takođe biće
promenjen koncept emisije „Hajde sa mnom u obdanište“ i „Uvek medalja“. Za nove sadržaje
bilo je neophodno promeniti i dnevnu satnicu programa tako da je emitovanje strane serije sa
23h pomereno na 24h. U dosadašnjem, popodnevnom terminu za reprizu te serije biće
emitovani Agrodnevnik i dokumentarni program, a repriza serije će biti tokom prepodneva.
Sve emisije koje su stekle redovnu publiku, kao što su „Petkazanje“, „1na1“, „Dodati život
godinama“, „Tabloid“...ostaće u svojim dosadašnjim terminima.
Šema Drugog programa TV Vojvodine pratiće ove promene. Međutim ograničenja u
izmenama rasporeda emitovanja dnevnih izdanja vesti na jezicima nacionalnih zajednica, pre
svega u studijskim kapacitetima, za sada sprečavaju veće promene u šemi. Takođe, je na kraju
izlaganja spomenuo da će se do kraja godine završiti pripreme za emitovanje vesti i na
nemačkom jeziku.
Nakon izlaganja Slobodana Arežine članovima Programskog odbora obratio se
Generalni direktor Srđan Mihajlović koji je rekao da osim izmena u programskoj šemi na
sledećem Upravnom odboru biće predstavljen i novi cenovnik vezan za komercijalne i
marketingške usluge RTV. Napomenuo je da se šest meseci radilo na tome da se sagleda
pozicija RTV na tržištu kao i njeni problemi, snage i nedostaci. I taj cenovnik koji je donet
direktno je vezan za programsku šemu. U nastavku je napomenuo da počinjemo da koristimo
podatke koje sve kuće i oglašivači koriste na tržištu i potrudićemo se da zaradimo što je više
moguće novca za ovu kuću.
Robert Kolar se javio za reč i rekao da se slaže sa konceptom programske šeme.
Takođe, pohvalio je filmski i serijski program RTV i okretanje ka evropskoj produkciji.
Pohvalio je i koncept jutarnjeg programa RNS.
Marina Koprivica je postavila pitanje u vezi sa dečijim programom RNS (konkretno
dečija radio drama u večernjim časovima). Klara Kranjc je odgovorila da ta ideja stoji i da se
razmišlja o tome.
Pavle Milivojev je govorio o Radio i TV programskoj šemi i zamolio je da se emisije
tematski drže svojih naslova.
Robert Kolar je prokomentarisao ideju za večernji program RNS za decu i rekao da je
to neophodno za bolji program RNS. Mirjana Maksimović se uključila u diskusiju.
Zatim je Pavle Milivojev postavio pitanje u vezi sa slušanošću O radija. Generalni
direktor je rekao da će izveštaj o slušanosti O radija biti predstavljen na sledećem sastanku.
Robert Kolar je izneo utiske nakon razgovora sa kolegama iz Dizeldorfa i rekao da bi
bilo dobro da oni koji uređuju emisije za pojedine grupe (napr.tinejdžere) budu iz te grupe.
Klara Kranjc je odgovorila da već postoji zamisao da se u Radiju obezbedi termin koji
će mladi uređivati za mlade.
Generalni direktor je rekao da se iz nove televizijske i radio programske šeme
primećuje suština a to je da RTV kao javni servis treba da da optimizam u ovom teškom
vremenu i da je ideja da budemo pozitivni i otvoreni kao i da damo energiju ljudima.
Napomenuo je da smo išli za evropskim modelom stvaranja programske šeme. Naša ideja je da
prepoznamo mlade ljude koji će postati vidljivi i poznati i da pokažemo da onaj ko govori dva
strana jezika i ko je obrazovan neko koga mi definišemo kao sistem vrednosti. Takođe, rekao je
da nijedan javni servis u Evropi nije uspeo da ima mlađu publiku od komercijalnih televizija.
Duško Medić je rekao da bi se internet mogao malo više koristiit u organizaciji
programske šeme.
Z A K LJ U Č A K
Predsednica je u zaključku rekla da Programski odbor podržava novu
programsku šemu Radija i Televizije Vojvodine, da podržava koncept
kontraprograminga kao i da predlaže češće ažuriranje plej liste na Radiju odnosno
razmatranje uvođenja priča za laku noć.
PETA tačka dnevnog reda : RAZNO, INFORMACIJE, PREDLOZI
Generalni direktor Srđan Mihajlović je informisao članove Programskog odbora da je
između dva naša Programska saveta došlo do izmene zakonske regulative koja se odnosi na
deo koji tangira direktno Javnu radio difuznu ustanovu Vojvodine a sada Javni medijski servis.
Dakle, rekao je, imamo promenu u nazivu a sa druge strane mi smo išli u susret tome i u kući
se pripremali za ono što sad zakon kaže a to je da u roku od šest meseci moramo da uskladimo
akte i imamo puno različitih stvari koje treba da donesemo da bi se ispoštovala ta regulativa.
Naglasio je da paralelno sa tim imamo i izmenu Zakona o radu koji se isto tako tiče cele
strukture.
Rekao je da će celu mapu puta prezentovati na sledećem programskom savetu koji će
definisati koje smo sve aktivnosti imali, gde se sada nalazimo i koji su nam sledeći koraci. Ono
što novi zakon definiše jeste mogućnost promene generalnog modela rada i funkcionisanja na
čemu ćemo raditi a suština je da se poveća efikasnost rada i da se poboljša kvalitet programa.
To se sve može očekivati do kraja godine. Napomenuo je da ulazimo u veliki proces promena
koji zahteva veliku aktivnost i rekao da očekuje podršku Programskog saveta.
U diskusiju se uključio i Mata Matarić i pohvalio edukativne emisije u vezi sa
poplavama kao i ideju Generalnog direktora da ojača dopisničku mrežu. I dao je sugestiju u
vezi sa terminom emisije Petkazanje. Generalni direktor mu je odgovorio i rekao da vodimo
računa o gledanosti emisija i da smo u terminu petkom kada je najteže prikupiti publiku uspeli
da prikupimo gledaoce koji su pratili Petkazanje. Ali i da će se razmatrati da reprize budu u
nekom od predloženih termina.
Pavle Milivojev je pomenuo vest da je odabran projekat za izgradnju RTV doma.
Srđan Mihajlović je rekao da su pristigli radovi i da će oni biti prezentovani
20.septembra, a sledeći korak je da definišemo šta je ono što mi iz kuće želimo.
Nakon ovog izlaganja predsednica Programskog odbora je zaključila petu tačku
dnevnog reda i samim tim zatvorila trinaestu sednicu PO RTV-a.
Pošto je dnevni red iscrpljen sednica je završena u 20,10.h.
Zapisnik sačinila
Gordana Bajović, dipl. pravnik
Predsednca PO RTV
Dijana Subotički, s.r.
Download

RADIO – TELEVIZIJA VOJVODINE