Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2012/2013 Anketu organizovalo i sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije preko svoje lokalne organizacije sa Univerziteta u Novom Sadu. Anketa je sprovedena tokom zimskog i letnjeg semestra 2012/2013. godine. Anketa sadrži ukupno 38 pitanja i 9 podpitanja. Anketu je popunilo 625 studenata doktorskih studija sa teritorije Republike Srbije od koji 614 studenata koji studiraju na Univerzitetima čiji je osnivač država Srbija i 11 studenata koji studiraju na privatnim Univerzitetima, ili imaju drugačiji status. Posebnu zahvalnost za ovako uspešno sprovedenu anketu dugujemo Ministarstvu za obrazovanje i nauku, Udruženju studenata doktorskih studija i mladih istraživača Univerziteta u Nišu i prof dr Veri Dondur predsednici Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj, koji su nam pomogli da što veći broj studenata doktoranata dobije ovu anketu. Novi Sad, decembar 2013. godine Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Sadržaj Pitanje 1 – Na kom univerzitetu studirate/radite istraživanje ..................................................................... 5 Pitanje 2 – Naziv fakulteta ........................................................................................................................... 6 Pitanje 3 – Kom naučnom polju pripadaju vase studije/istraživanje? ......................................................... 7 Pitanje 4 – Godina upisa na doktorske studije ............................................................................................ 7 Pitanje 5 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite ............................................................................. 8 Pitanje 6 – Da li učestvujete u izvođenju nastave na bečelor i master studijama? ..................................... 8 Pitanje 6b – Ako učestvujete u izvođenju nastave koliko je vaše opterećenje i da li ono utiče na vaš istraživački rad? ....................................................................................................................................... 9 Pitanje 6c – Ako ne učestvujete u izvođenju nastave da li bi želeli i zbog čega? ..................................... 9 Pitanje 7 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno visokom nivou za doktorske studije? ........................................................................................................... 9 Pitanje 8 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama? .................................................. 10 Pitanje 9 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra za kvalitet doktorskih studija? ............... 10 Pitanje 10 -­‐ Da li vam departman/fakultet/univerzitet organizuju ili omogućuju da pohađate kurseve/predavanja/seminare? ................................................................................................................. 11 Pitanje 11 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi? .................................................................... 12 Pitanje 12 – Da li koristite KoBSON? .......................................................................................................... 12 Pitanje 13 – Kako ocenjujete uslove za vaš istraživački rad? ..................................................................... 13 Pitanje 14 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom? ........................................................................... 13 Pitanje 15 – Da li vas vaš mentor podržava u objavljivanju naučnih radova? ........................................... 14 Pitanje 16 – Kako ocenjujete vaš odnos sa mentorom? ............................................................................ 14 Pitanje 17 -­‐ U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi? .............. 15 Pitanje 18 -­‐ Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? ..................... 15 Pitanje 19 -­‐ Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom doktorskih studija? ............................ 16 2 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Piatnje 19b – Ako je odgovor DA napišite koju: ..................................................................................... 16 Pitanje 20 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu? ................................................................................ 16 Pitanje 20b -­‐ Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo? ......................................................................................................................... 17 Pitanje 21 -­‐ Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima, kongresima? .......................................................................................................................... 19 Pitanje 22 -­‐ Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima bitnim? ............................................................................................................. 20 Pitanje 23 -­‐ Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih naučnih projekata? ........................................ 20 Pitanje 24 -­‐ Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata? .............................. 20 Pitanje 25 -­‐ Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima? .................. 21 Pitanje 26 -­‐ Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima? ...................... 21 Pitanje 26b -­‐ Ako je odgovor DA napišite broj radova ........................................................................... 21 Pitanje 27 -­‐ Da li ste do sada objavljivali radove na domaćim konferencijama/časopisima? .................... 22 Pitanje 27b-­‐ Ako je odgovor DA napišite broj radova ............................................................................ 22 Pitanje 28 -­‐ Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama? ....................... 22 Odnos sa mentorom .......................................................................................................................... 22 Manje opterećenje u nastavi ............................................................................................................. 23 Bolji materijalni status ....................................................................................................................... 23 Poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave ............................................................................ 23 Veća istraživačka samostalnost ......................................................................................................... 24 Veće mogućnosti boravka u inostranstvu .......................................................................................... 24 Naglašena istraživačka delatnost ....................................................................................................... 24 Razvijanje interdsiciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju ............................................................ 25 Aktivnije učešće u univerzitetskom životu i bolja informisanost ....................................................... 25 Pitanje 29 -­‐ Da li ste dovoljno informisani o mogućnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet? ............................................................................................................................................... 26 3 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 29b -­‐ Ako je odgovor na prethodno pitanje NE napišite na koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša ............................................................................................................................. 26 Pitanje 30 -­‐ Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost studenata doktorskih studija? ................................................................................................... 30 Pitanje 31-­‐ Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? ................................................... 31 Pitanje 32 -­‐ Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način? ................. 31 Pitanje 33 -­‐ Da li imate ugovor o radu sa naučnom institucijom na kojoj pohađate doktorske studije i/ili sprovodite istraživanja? ............................................................................................................................. 34 Pitanje 34 -­‐ Gde bi voleli da nastavite karijeru po završetku doktorskih studija? ..................................... 34 Pitanje 35 -­‐ Da li mislite da će te moći naći zaposlenje u Srbiji po završetku doktorskih studija? ............. 35 Pitanje 36 -­‐ Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji? ............................................................. 35 Pitanje 37 -­‐ Da li planirate da napustite Srbiju? ........................................................................................ 35 Pitanje 37b -­‐ Ako je odgovor DA navedite razlog .................................................................................. 36 Pitanje 37c -­‐ Koja strana država po vašem mišljenju pruža najbolju perspektivu mladim naučnicima i zašto? ..................................................................................................................................................... 42 Pitanje 38 -­‐ Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga važnim? ............................... 50 4 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 1 – Na kom univerzitetu studirate/radite istraživanje
5 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 2 – Naziv fakulteta Fakultet tehničkin nauka Novi Sad Medicinski fakultet Niš Mašinski fakultet Beograd Tehnološko-­‐metalurški fakultet Beograd Poljoprivredni fakultet Novi Sad Ekonomski fakultet Niš Prirodno-­‐matematički fakultet Novi Sad Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Niš Filozofski fakultet Novi Sad Pravni fakultet Beograd Filozofski fakultet Niš Medicinski fakultet Kragujevac Prirodno-­‐matematički fakultet Kragujevac Fakultet organizacionih nauka Beograd Elektortehnički fakultet Niš Fakultet dramskih umetnosti Beograd Mašinski fakultet Kragujevac Hemijski fakultet Beograd Građevinsko-­‐arhitektnonski fakultet Niš Građevinski fakultet Subotica Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Beograd Biološki fakultet Beograd Matematički fakultet Beograd Tehnološki fakultet Novi Sad Fakultet veterinarske medicine Univerzitet umetnosti Farmaceutski fakultet Beograd Elektortehnički fakultet Beograd Tehnološki fakultet Niš Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad Prirodno-­‐matematički fakultet Niš Fakultet za fiziku Beograd Mašinski fakultet Niš Rudarsko-­‐geološki fakultet Beograd Poljoprivredni fakultet Beograd Geografski fakultet Beograd Ekonomski fakultet Kragujevac Filozofski fakultet Beograd Ekonomski fakultet Subotica Medicinski fakultet Beograd Fakultet za fizičku hemiju Beograd Stomatološki fakultet Beograd Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru Šumarski fakultet Beograd 6 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 3 – Kom naučnom polju pripadaju vase studije/istraživanje? Pitanje 4 – Godina upisa na doktorske studije Godina upisa na doktorske studije 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 2012 2011 2010 2009 2008 7 2007 2006 2005 2003 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 5 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite Godina studija na kojoj se trenutno nalazite 300 250 200 150 100 50 0 1 2 3 4 5 6 7 Pitanje 6 – Da li učestvujete u izvođenju nastave na bečelor i master studijama? Da
247
40%
Ne
378
60%
8 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 6b – Ako učestvujete u izvođenju nastave koliko je vaše opterećenje i da li ono utiče na vaš istraživački rad? Opterećenje u izvođenju nastave anketiranih doktoranata varira od 2 časa nedjeno pa do u par slučajeva preko 20 časova nedeljno. Velika većina anketiranih se slaže da dražanje do 8 časovan nedeljno utiče umereno ili uopšte ne utiče na njihov istraživački rad, dok opterećenje preko 8 časova u velikoj meri negativno utiče na istrađivači rad. Pitanje 6c – Ako ne učestvujete u izvođenju nastave da li bi želeli i zbog čega? Većina anketiranih koji ne učestvuju bi želeli da se uključe u izvođenje nastave pre svega zbog mogućeg zaposlenja na fakultetu, zbog sticanja predavačkog iskustva, zbog prenošenja stečenog iskustva malđim kolegama. Ono što je evidentno je da velika većina anketiranih izvođenja nastave vide kao jedinu priliku da se zaposle na fakuletetu. Pitanje 7 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno visokom nivou za doktorske studije? Da
251
40%
Ne
374
60%
9 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 8 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama? Da
294
47%
Ne
331
53%
Pitanje 9 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra za kvalitet doktorskih studija? 1-
Veoma zainteresovani
91
15%
2
119
19%
3
209
33%
4
147
24%
59
9%
5 - Apsolutno ne zainteresovani
10 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 10 -­‐ Da li vam departman/fakultet/univerzitet organizuju ili omogućuju da pohađate kurseve/predavanja/seminare?
stranog jezika
72
12%
veština komunikacije
43
7%
pitanja intelektualne svojine
35
6%
metoda naučnog rada
222
36%
etike u nauci
92
15%
primena računarskih tehnologija u nauci
82
13%
ništa od navedenog
340
54%
Moguće je selektovati vise od jednog odgovora tako da se procenti posmatraju za svaku stavku
pojedinačno.
11 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 11 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi? Da
439
70%
Ne
186
30%
Pitanje 12 – Da li koristite KoBSON? Da
532
85%
Ne
72
12%
Ne znam šta je KoBSON
21
3%
12 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 13 – Kako ocenjujete uslove za vaš istraživački rad? Odlični
34
5%
Dobri
175
28%
Osrednji
241
39%
Loši
131
21%
Veoma loši
44
7%
Pitanje 14 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom? Svaki dan
111
18%
2-3 puta nedeljno
96
15%
jednom nedeljno
77
12%
2-3 puta mesečno
76
12%
jednom mesečno
97
16%
ređe od jednom mesečno
168
27%
13 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 15 – Da li vas vaš mentor podržava u objavljivanju naučnih radova? Da
533
85%
Ne
92
15%
Pitanje 16 – Kako ocenjujete vaš odnos sa mentorom? Odličan
275
44%
Vrlo dobar
150
24%
Dobar
94
15%
Dovoljan
47
8%
Nedovoljan
59
9%
14 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 17 -­‐ U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi?
Uopšte ne učestvuje
45
7%
Nedovoljno
120
19%
Dovoljno
279
45%
Optimalno
181
29%
Pitanje 18 -­‐ Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? Ne plaćam ništa
219
35%
do 30.000 din
54
9%
od 30.000 do 100.000 din
97
16%
od 100.000 do 200.000 din
193
31%
preko 200.000 din
62
10%
15 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 19 -­‐ Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom doktorskih studija? Da
311
50%
Ne
314
50%
Piatnje 19b – Ako je odgovor DA napišite koju: Skoro svi studenti koji su naveli da su primali ili sada primaju stipendiju vezanu za doktorske stuije su stipendisti Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, odnosno sada Ministarstva obrazovanja i nauke. Izuzetak čini samo nekoliko studenata koji su primali ili još primaju sledeće stipendije: VIP stipendija, Vojna stipendija Republike Srbije, Stipendija države Mađarske, COST Action stipendija, Stipendija jednog od FP7 projekata, Lokalne samouprave, Fondacija za Razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Pitanje 20 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu? Da
177
28%
Ne
448
72%
16 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 20b -­‐ Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo?
Tehnicki Fakultet u Becu. Boravio sam tamo mesec dana na strucnom usavrsavanju.
1) Република Словачка, Технолошки универзитет у Братислави, Факултет за материјале и технологије у
Трнави, 01.03. - 31.03.2009, У ОКВИРУ CEEPUS МРЕЖЕ CII-SI-0206-04-1011 - APPLICATIONS OF
RAPID MANUFACTURING IN BIOMEDICAL FIELDS
2) РЕПУБЛИКА СЛОВАЧКА, ТЕХНОЛОШКИ УНИВЕРЗИТЕТ У БРАТИСЛАВИ, ФАКУЛТЕТ ЗА
МАТЕРИЈАЛЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ У ТРНАВИ, 01.03. - 31.03.2011, у оквиру ceepus мреже CII-SI-0206-041011 - Applications of Rapid Manufacturing in Biomedical Fields
3) Братислава, Беч, Трнава, посета Carl Zeiss и Институту за метрологију у Братислави, Технолошком
универзитету, Департман за индустријску метрологију на Институту за производно машинство и
ласерску технологију у Бечу, Carl Zeiss и Факултет за материјале и технологије у Трнави, 24. 01. –
30.01. 2010, у оквиру ТЕMPUS пројекта No.: JEP 41120 2006.
4) република Словенија, универзитет у марибору, Машински факултет, 01.04. - 31.04.2012, У ОКВИРУ
ceepus МРЕЖЕ CIII-RO-0013-07-1112 - Teaching and Research of Environment-oriented Technologies in
Manufacturing
Technikum Wien, 2x2 meseca
Iowa State University, USA, šest meseci
Karlov univerzitet, CERGE-EI, 3 meseca
Na Masarik Univerzitetu u Brnu.
studijski boravak, Austrija, Tehnički fakultet, 1 mesec
Tri meseca na Budapest University of Technology and Economics.
Univerzitet u Ajovi, SAD, mesec dana.
Fachhochschule Technikum Wien, mesec dana
Univerzitet u Ljubljani (TEMPUS projekat)
Univerzitet u Osijeku, Strojarski Faklutet u Slavonskom Brodu (CEEPUS)
The University of J. E. Purkyně in Ústí nad Labem (CEEPUS)
Univerzitet Freiburg, 4 meseca
Univerzitet Udine, Ekonomski fakultet , Italija : 2 nedelje u martu 2009.
Na master studijama sam radio tri meseca praksu u Hochschule, Merseurg, Nemačka
i na master studijama smo imali nedelju dana predavanja na Tehničkom fakultetu u Beču, Austrija
Istanbul, Sabanci Univerzitet
Tehnički univerzitet u Torinu, Italija (Politecnico di Torino), jednomesečni studijski boravak
Univerzitet u Poatjeu, Francuska jun - jul 2012.
Laboratorija za dijapauzu Instituta za entomologiju Biološkog centra Češke Akademije za nauku u Češkim
Budejovicama (mesec dana)
Univerzitet Kiril i Metodije u Skoplju, 7 dana
Thailand, Hat-Yai, Prince of Songkla University
Univerzitet u Ljubljani, Biotehnički fakultet
Biotehnički fakultet, Univerzitet u Ljubljani
U sopstvenoj reziji u cilju istrazivanja u arhivima i bibliotekama u Budimpesti.
Univerzitet Oxford, 2 meseca
ELTE Budimpešta 1 mesec, Maribor 3 meseca (u tri navrata po mesec dana), Humboldt Berlin 3 meseca
(nekoliko kracih boravka u ukupnom trajanju oko tri meseca),...
Univerzitet Debrecen
Univerzitet Kapošvar u Mađarskoj, na internacionalnoj konferenciji,..
Univerzitet u Kapošvar od 17.-19. maja 2011. godine
Universita degli studi da Milano
Univerzitet u Bolonji8, Fakultet za fiziku, mesec dana
Univerzitet u Gentu, Belgija.
17 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Barts Cancer Institute, Queen Mary Univesity of London; mesec dana
Univerzitet u Kopenhagenu, tri nedelje
Tehnicki univerzitet Ilmenau, Ilmenau, Nemacka dva boravka od po 7 i 35 dana
UCL, 2008/2009
University Iowa
Hebrew university, Israel, dve nedelje.
Tri meseca u Sloveniji, na Institutu za sumarstvo, odeljenje za zastitu suma
Trenutno sam u Juznoj Africi, u Forest and Africultural Biotechnology Institute (FABI)/ Univerzitet u Pretoriji, na
odeljenju za genetiku i mikrobiologiju i fitopatologiju, stigla sam krajem juna i bicu ovde minimum 8 meseci
Univerzitet Max Plank u Kelnu, Nemacka
IUC Dubrovnik, konferencija za postdiplomce, pet dana, Cologne University, radionica, dva dana
Koc University, Istanbul, dva puta po 30 dana
Belgija, godinu dana
Universitee Nice Sophia Antipolis ~ 8 meseci tokom skolske 2010/2011 i 2011/2012
Danska, Roskilde univerzitet, 7 dana
Hrvatska, Inter University Center, 7 dana
Kornel Univerzitet, Njujork, Amerika; 2 meseca
Univerzitet u Trentu, mesec dana
mesec dana na Institutu Jozef Stefan, Ljubljana Slovenija, plus nekoliko letnjih skola i konferencija
NTUA Atina, Demokritos Atina (ukupno 6 meseci), AGF Krakov (20 dana)
mesec dana, Pariz, INSERM
2 meseca, Insbruk, Austrija
Univerzitet u Beču, jednomesečni strudijski boravak.
Univerzitet u Insbruku, Austrija - mesec dana
Univerzitet u Osu, Norveska - tri meseca
Masarikov Univerzitet, Ceska Republika - mesec dana
Univerzitet u Kataniji, Italija, 10 meseci
Neurološka klinika Univerziteta u Hejdelbergu, Nemačka; studijski boravak od 2 meseca
Poljoprivredni fakultet u Rehovotu, Univerzitet u Jerusalimu, 25 dana
University St.Istvan Godollo, Hungary-12 dana
University Jerusalem, Israel - 30 dana
Dva puta na Inernational-Sommer-Akademie u Austriji i par drugih, ali vjerujem da ni ovaj odgovor nije
potreban, budući da se tiče organizacije MA na Cetinju.
6 meseci San Rafaele institut, Milano, Italija
2 meseca Sapporo Medical School, Saporro, Japan
1.Tempus project HERBS, 40 dana na Complutense Univerzitetu u Madridu-tokom osnovnih studija
2.Forecast Exchange program, Georgia State Univerzitet u Atlanti, USA, 9 meseci tokom osnovnih,
dodiplomskih, studija
Dve letnje akademije u Austriji od po dve nedelje.
Na Univerzitetu u Gracu, u letnjoj školi, jula 2011.
South China Normal University, Kina. Nedelju dana.
U Ostravi ali samo tokom radionice u okviru kongresa na kom sam bila ucesnik
Bioloski fakultet, Karlov univerzitet, Prag, pet dana
BOKU Univerzitet u Beču, mesec dana
Chelsea and Westminster Hospital, London,UK 3 meseca
AKH Klinika, Bec,Austrija,7 dana
University of Namibia (7 dana)
Michigan State University (7 dana)
Univerzitet u Jerusalimu
NOAA agencija za atmosferska istrazivanja u SAD. Boravila sam dva puta, prvi put 2 sedmice a drufi 4
sedmice
18 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Boravila sam u Brazilu, dva meseca, na Univerzitetu Estadual Paulista Julio de Mesquita Filho, UNESP,
Araraquara – SP. (preko IAESTE razmene studenata)
Karlsruhe Institut of Technology, Institute for Continuum Mechanics
Univerzitet Hohenheim (Stuttgart, Germany), Master studije (M. Sc. Economics), nezavisno od doktorskih
studija oktobar 2011 Mesec dana u toku leta, Univerzitet u Malagi, Španija
Aristotle University of Thessaloniki, nedelju dana
Tor Vergata u Rimu, Italija. Godinu dana na masteru
Laboratorija za kardiovaskularnu farmakologiju i eksperimentalnu toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet
u Ljubljani - mesec dana
Univerzitet Pjer i Marija Kiri iz Pariza
RWTH Aachen University
Univerzitet u Parizu, nedelju dana
Leibniz univerzitet u Hanoveru, Nemacka. Boravio 3 meseca.
20 Dana na Techniche Universitet Munchen, 2011.
MHH medicinische Hochschule Hannover, Germany
Fakultet za strojništvo, Maribor - 5 dana
Boravila sam u inostranstvu iskljucivo na Kongresima i workshopovima koje sam sama smatrala neophodnim,
a ucesce sam sama finansirala
Факултет за хемијску технолигију, Универзитет у Пардубицама, Чешка Република, 1-22.4.2011. године
NTNU, Trondheim, Norway u trajanju od 6 meseci (jedan semestar)
Tehnicki Univerzitet ilmenau, Nemacka, 3 puta po 3 meseca. 2007, 2010 i 2011. godine
Max Planck Institute for Chemical Physics of Solids, Dresden, Germany 2010. godine - mesec dana, 2011.
godine - mesec dana
Univerzitet u Grazu, Austrija, program Experiencing Europe - Dr Zoran Djindjic, 3 meseca
University of Anhalt - mesec dana
FSS Construction, Valensija, Spanija. Dva meseca u okviru razmene studenata.
3 meseca na univerzitetu u Bohumu - Nemačka
Tehnicki Univerzitet u Ilmenau, Nemacka. Dva meseca.
Ilmenau, 3 godine po tri meseca,, Klermon-Feran, 5 dana
Tehnicki univerzitet u Minhenu ( 2x1 mesec)
Centar za infektivnu biologiju i imunologiju, Humboltov univerzitet u Berlinu, 8.-24. jun 2012.
Rurh Univerzitet u Nemackoj, mesec dana.
Bartok seminar i festival, dve nedelje
Konzervatorijum P. I. Čajkovski u Moskvi, mesec dana.
Naučna međunarodna konferencija, Filozofski fakultet, Ljubljana, Slovenija (3 dana)
Pitanje 21 -­‐ Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima, kongresima?
Da
329
53%
Ne
296
47%
19 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 22 -­‐ Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima bitnim?
Jako je bitno
565
90%
Nije jako bitno
59
9%
1
0%
Nebitno je
Pitanje 23 -­‐ Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih naučnih projekata?
Da
255
41%
Ne
370
59%
Pitanje 24 -­‐ Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata?
Da
95
15%
Ne
530
85%
20 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 25 -­‐ Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima?
Da
126
20%
Ne
499
80%
Pitanje 26 -­‐ Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima?
Da
360
58%
Ne
265
42%
Pitanje 26b -­‐ Ako je odgovor DA napišite broj radova
Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija, koji su popunili našu anketu, obajavili na stranim koneferncijama/časopisima je 2.98 radova po studentu. 21 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 27 -­‐ Da li ste do sada objavljivali radove na domaćim konferencijama/časopisima?
Da
481
77%
Ne
144
23%
Pitanje 27b-­‐ Ako je odgovor DA napišite broj radova
Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija, koji su popunili našu anketu, obajavili na domaćim koneferncijama/časopisima je 2.84 rada po studentu. Pitanje 28 -­‐ Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama? Ocenjivanje je vršen ocenama od 1 do 5 (1-­‐najvažnije 5-­‐ najmanje važno) Odnos sa mentorom 22 1
338
54%
2
88
14%
3
77
12%
4
50
8%
5
72
12%
Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Manje opterećenje u nastavi 1
92
15%
2
117
19%
3
221
35%
4
115
18%
5
80
13%
1
342
55%
2
98
16%
3
69
11%
4
40
6%
5
76
12%
1
290
46%
2
124
20%
3
104
17%
4
47
8%
5
60
10%
Bolji materijalni status Poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave 23 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Veća istraživačka samostalnost 1
160
26%
2
185
30%
3
158
25%
4
72
12%
5
50
8%
1
323
52%
2
134
21%
3
73
12%
4
31
5%
5
64
10%
1
286
46%
2
143
23%
3
93
15%
4
39
6%
5
64
10%
Veće mogućnosti boravka u inostranstvu Naglašena istraživačka delatnost 24 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Razvijanje interdsiciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju 1
269
43%
2
159
25%
3
81
13%
4
49
8%
5
67
11%
Aktivnije učešće u univerzitetskom životu i bolja informisanost 25 1
214
34%
2
154
25%
3
136
22%
4
63
10%
5
58
9%
Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 29 -­‐ Da li ste dovoljno informisani o mogućnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet?
Da
370
59%
Ne
255
41%
Pitanje 29b -­‐ Ako je odgovor na prethodno pitanje NE napišite na koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša Ukljucivanje svih doktoranata (ne samo zaposljenih na fakultetu) na mailing listu fakulteta
obaveštenjima na sajtu univerziteta ili slanjem obaveštenja ma mail studenata
obavestenjem na sajtu ili preko mentora
slati mejlom obaveštenja ili zalepiti na info tablu u studentskoj službi za doktorske studije
Bolji nacini informisanja
Licnim kontaktom
Putem e-maila je moguca cesca razmena podataka sa univerzitetskim osobljem ali se ne praktikuje. Jedine informacije ticu se
skolarina i overe semestra. To mora biti unapredjeno.
Mail, sajt fakulteta
Da se umreze doktorandi i da se njima preko vase organizacije salje sve informacije vezane za doktorske studije!
Obaveštavanje putem mejla
Oglasne table, centralizacija studenstkih informacionih sistema, obavestenja putem maila o mogucnostima razmena, bolji
marketing takvih stvari.. putem interneta pa i televizije ..
ukjuchivanjem svih studenata bez obzira da li su radno angazovani na fakultetu ili ne, kao i mogucnost uchestvovanja u
nastavi po kriterijumima koji su merljivi a ne nepotichni
Pokretanjem mailing liste i boljem informisanjem i uključenjem profesora!
Smanjivanjem kolicine nepotrebnih informacija kojima su optereceni studenti/kolege...
mailing lista
S obzirom da sam korisnik univerzitetskog web mejla, odlicno bi bilo da putem mejla budem informisan o mogucnostima koje
nudi Univerzitet.
slanjem predloga elektronskim putem
tako sto bi svaki student na doktorskim dobijao upute od profesora kako i gde moze da se informise...da se odrzi obavezno
predavanje na tu temu, da se salje na mailove studenata obavestenja....
putem bolje dostupnosti informacija na sajtu fakulteta; informisanje od strane profesora
Redovnim obavestavanjima putem mail-a
Boljom komunikacijom i zalaganjem za studente.
Promocije, plakati, iskrena zainteresovanost predavaca da se neko prijavi na dati program.
mailing liste, referent koji bi bio zadužen za razmenu i sl.
26 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Obajvljivanje na sajtovima matičnih fakulteta.
Razvijanjem boljih međuljudskih odnosa u zajednici
Da budu istaknutija obaveštenja na sajtu kao i na oglasnim tablama, da se prijave studenti koji žele mailom da dobiju
obaveštenja
redovnim oglašavanjem nadležnih službi
Fakultet poseduje mailove svih studenata u bazi podataka, ne bi bilo na odmet da prosleđuje slična obaveštenja tako umesto
da ih kači na tablu zgrade koju posećujemo samo kad overavamo semestar...
Konstantna online komunikacija, email, otvoren pristup podacima i koncentrisanost svih relevantnih informacija na jednom
mestu.
Cestim organizovanjem predavanja u smislu informisanja studenata o mogucnostima usavrsavanja i stipendiranja.
slanjem obaveštenja na mail adrese
Većim brojem informacija na portalu Univerziteta ili slanjem emailova kolegama sa doktorskih studija od strane
koordinacionog tima.
Obaveštavanjem od strane koordinatora koji je zadužen za komunikaciju sa studentima doktorskih srudija, posebno jer nas
ima svega 8 u klasi, putem maila i aktivnijim učešćem od strane mentora.
Putem mail-a ili direktno preko studentske službe za doktorske studije.
Ne znam, dobila sam 3 mejla u toku godinu dana od fakulteta, jedan konstantno za školarinu, druga dva o predavanju stranog
predavača.
Time što bi postojalo određeno "mesto" (fizičko mesto, sajt ili kabinet) gde bi takve informacije bile dostupne i ažurne.
obavestavanjem doktoranada putem e-mail-a o potencijalnim stipendijama, veca transparentnost programa
Mejling lista studenata doktorskih studija, na koju bi se slale informacije
Da dobijamo informacije putem poste
Objavljivanjima konkursa na sajtu fakulteta, oglašavanje na tablama...
veći broj tribina i prezentacija na matičnim fakultetima
da postoji institucija ili odeljenje pri univerzitetu koje bi imalo internet stranicu na kojoj bi zainteresovani uz jednostavno
pretrazivanje mogli da dobiju informaciju
Referentom za postdiplomske studije koji obavlja savetodavnu delatnost u smislu da štiti interese doktoranata i upoznaje ih sa
specifičnim mogućnostima, obzirom da je taj broj svakako manji od studenata osnovnih studija, ili neki web sajt - mreza,
doktoranata, mozda čak umrežavanje sa kolegama iz inostranstva ali samo onima koji su stekli osnovna znanja na domaćem
univerzitetu.
vecom saradnjom i interakcijom medju samim studentima! *tipa zajednicki kursevi i radionice za sve doktoirante iz odredjene
oblasti istrazivanja!
Jedna od mogucnosti je da se putem mailing liste studenti doktorskih studija obavestavaju o konferencijama, seminarima,
radionicama, projektima i sl.
Stalnim azuriranjem podataka na sajtovima koje doktoranti posecuju, kao i formiranje mailing lista zainteresovanih
doktoranata za sitpendije i razmene, radi lakse komunikacije i brzeg dobijanja informacija vezanih za predmet zanimanja.
Na primer obavestavanje doktoranata o mogućnostima stipendiranja i razmenama putem email-a.
Na primer, tako što se studenti obaveste da postoji sajt sa korisnim informacijama o stipendiranju, itd.
Mislim da je neophodno da postoji osoba na fakultetu posvecena iskljucivo doktorantima, razmenama i stipendijama.
Mišljnja sam da bi svaki fakultet morao preko svog odseka za međunarodnu saradnju da putem slanja e-mailova i
organizovanja prezentacija uputi studente u tu mogućnost.
Jedan sajt ili portal koji će objedinjavati sve informacije o aktuelnim stipendijama i koji će se redovno ažurirati.
Informisanost bi mogla da se poboljsa vecom aktivnoscu studentskih organizacija
Putem nekog sajta za doktorante
Putem portala.
na oglasnoj tabli,sajtu fakulteta,slanjem informacija na mail
sluzbe fakulteta imaju poatke studenata (e-mail,...)
Informisan sam zahvaljujući svojoj inicijativi, dok bi Univerzitet i npr. Ministarstvo moralo da ima mnogo direktniji pristup
(mailovi, češći update na sajtu itd.).
Mailing lista za sve doktorante bi učinila čuda. Stranica na fejsbuku takođe.
Redocno isticanje svih izmena i dopuna pravilnika i ostalih informacija na sajtu fakulteta. Da bi ovo bilo moguce, potrebno je
da nastavni kadar koji je ukljucen u doktorske studije i sami budu upoznati sa pravilima studiranja i mogucnostima koje su na
raspolaganju, sto do sada nije bio slucaj.
27 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Mislim da postoji velika pristrasnost pri dodeli stipednija i razmena, i da shodno tome često budu obavešteni samo određeni
studenti.
Poboljšanjem kvaliteta internet sajta, te organizovanjem mailing lista na koje možemo biti prijavljeni.
Da informacije nekada stignu i od mentora i profesora, a ne samo od nas samih i od googla.
Mogla bi da se poboljsa ako bi te informacije bile dostupne na sajtu blagovremeno, a ne kada je vec kasno da se aplicira. A
jos bolje bi bilo da nas fakultet ili cak Univerzitet informise slanjem elektronskih poruka.
Jedinstvena baza podataka o studentima doktorskih studija Srbije sa slanjem email-ova na adrese doktoranata.
Sve je usmeno, pa ko šta od koga čuje.
slanjem informacija na mail
Konkretnim savetima, konkretnim informacijama, konkretnim preporukama, transparentom informisanoscu, transparentnom
podelom znanja i iskustva, vise iskustva maticnog Univerziteta, znacajno unapredjenje kvaliteta nastave i kadra koji tu nastavu
sprovodi, boljim rejtingom Univerziteta u naucnoj zajednici...
Bilo bi dobro kada bi nas nasa doktorska sluzba obavestavala putem mejla o aktuelnim stipendiranjima i razmenama.
Oglašavanjem na fakultetu, podsticajem mod strane profesora, postrima...
Tako sto bi se mogao orgnizovati kadar koji bi se samo time bavio u okviru fakulteta.
e-mail listom doktoranata na jednom fakultetu
Slanjem e-mail-ova.
Internet sajt koji bi obuhvatio sve informacije ili informacije o tome gde se mogu naci stipendije, ali sabrane na jednom mestu.
Jednostavnim obavestenjem na sajtu doktorskih studija fakulteta.
internet, neke javne stranice
redovnim obaveštavanjem
Doktoranti ne mogu cesto da posecuju fakultet buduci da vecina nas ima posao, porodicu, druge obaveze... Bilo bi vrlo
korisno da se svako obavestenje na nivou katedre i fakulteta prosledi na mejl.
e-mail pruža dobre opcije infomiranja doktoranata
Objavljivanjem takvih mogućnosti na sajtu fakulteta
Problem su kontakti sa istraživačima koji bi bili domaćini. Dakle stipendija ili razmena je beskorisna ako Vas nema ko da primi,
a fakultet ne obezbeđuje ovakvu vrstu kontakta
Češće i potpunije oglašavanje putem zvaničnog sajta.
putem mejla ili nasajtu fakulteta
Veći protok informacija o ovoj temi, javnost tih informacija i njihova veca dostupnost.
Preko sajta fakulteta
Formiranje jedinstvene baze.
Veca dostupnost informacijama i online obavestavanje
- Jasnim i preglednim centralizovanim web sajtom sa primerima (znaci ne zakopano na 11 stranici Univerziteta ili u vestima
ostalo sa fakultetskog sajta).
- Cirkularni mejlovi (prijaviti se na mejl listu koja bi bila dovoljno reklamirana za odredjenu oblast, tj da dobijam samo mejlove
za fiziku/astronomiju ako me to samo interesuje, a ne i za lingvistiku recimo)
Mailing listom
Tako što bi sekretar postdiplomskih studija na fakultetu aktivnije pratila dešavanja u akademskom životu u Srbiji i inostrantsvu
i blagovremeno o svemu obaveštavala doktorante.
Mislim da je nedovoljno informacija na sajtu fakulteta, univerziteta i da bi mentor trebao da ukaze studentu na brojne
mogućnosti koje postoje al ili prekasno ili nikad ne stignu do studenta.
Moguće je da mogućnosti nema mnogo, ali je moguće i da postoje, ali informacije o njima nisu dostupne studentima. Jedan od
zadataka ljudi koji vode postdiplomske studije mogao bi biti i unapređenje mogućnosti razmena koje nudi Univerzitet, te bi o
tome mogli obaveštavati doktorante kako bi ovi iskoristili mogućnosti.
Tak što bi trebalo da postoji zaduženo lice koje će se baviti samo time i slati svim stipendistima informacije o moigućim
stipendijama i razmenama, a da stipendisti zavisno od interesovanja mogu da se prijavljuju.
Kontaktiranje studenata mejlom i obavestavanje o aktuelnim konkursima.
Informisanost bi se poboljšala kada bi:
1) Konkursi za različite discipline nauka bili posebno izdvojeni;
2) Ukoliko postoji konkurs za određenu dicplinu (ili je izričito naglašeno koji (e) fakultet (e) obuhvata) da Univerzitet
elektronskom poštom obavesti kandidate (studente) koji pohađaju odgovarajući fakultet
Preko učešća u organizacijama kojima je stipendiranje delatnost, putem tribina i predavanja, newslettera i e-maila.
28 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Ne znam kako to funkcioniše u drugim evropskim zemljama ali kod nas je sve prepušteno samoinicijativnom informisanju.
Internet je uvek tu i naravno to je uvek način na koji možemo da se informišemo ali su informacije do kojih tim putem možemo
doći često veoma preopširne i konfuzne i teško je snaći se.
Mislim da bi bilo veoma koristno kada bi bili organizovana neka predavanja/seminari o tipovima stipendija, načinima
konkurisanja i sl.
Nešto slično se može dobiti u akdemskim centrima drugih zemalja ali oni su jel' specifični za tu zemlju i značajni za studente
koji su se već donekle opredeliti za nešto. Npr. Morate prvo znati za DAAD da biste mogli da im se obratite. :)
Preko web sajta ili direktno informisanje od strane profesora
Naravno da bi mogla da se poboljsa. Postoji veliki broj načina, pa iz moje tacke gledista bilo šta da se primeni, bilo bi bolje
nego što je to trenutno.
Postojanjem portala koji bi bio namenjen isključivo studentima doktorskih studija.
Nisam sigurna...da postoje neka predavanja na tu temu, ili internet stranica na kojoj moze vise da se procita o tome i da se
prate novosti.
nemam trenutno ideju.
Redovnije obaveštavanje putem zvaničnih kanala koji su posebno za to predviđeni.
Tako što će sam Fakultet uzeti učešće u izlaganju aktuelnih stipendija i rezmene, a ne mi, UVEK samostalno moramo da se
bavimo tim.
Mailing lista
Ako bi informacije o stipendiranju i razmenama isticale na oglasnim tablama, fakultetskim sajtovima ili drugim uočljivijim
mestima...
Organizovanjem posebnog internet sajta u te svrhe na kojem bi sve ponude i aktuelnosti mogle da se pronadju na jednom
mestu
Transparentniji sajt fakulteta, predavanje i seminari na te teme, kao i mogucnost povezivanja studenata koji imaju iskustva sa
razmenom i odlaskom u inostranstvo sa onim studentima koji nemaju iskustva sa tim.
Više podataka i informacija na sajtu fakulteta, ali i na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja
Studentske sluzbe bi mogle da informisu doktorante.
Obaveštavanjem putem maila
- obaveštenja na mejl (npr. da se formira neka baza podataka svih doktoranata)
- putem medija (TV, radio,...)
- transparentna obaveštenja na sajtu univerziteta, fakulteta, KOBSONa,...
Da te informacije postanu dostupnije, možda da se objedine na jednom sajtu ili nešto slično.
Cirkularna pisma
putem web sajta ili emaila
Poslati dopis fakultetu o mogucim razmenama kako bi se obavestili svi studenti doktorskih studija.
putem mejlova, organizovanih predavanja...
Dostupnošću svima podjednako.
Postojanje dela na sajtu fakulteta koji bi se bavio samo tim pitanjima; Obaveštavanje preko mejla studentima koji su interesuju
za te mogućnosti...
stvaranjem odgovarajucih e-servisa, najpre mailing listi putem kojih bi dobijali obavestenja.
Oblast umetnosti je veoma problematična jer su mogućnosti stipendiranja svedene gotovo na nulu, iz ličnog iskustva govorim
jer sam pokušavala da nadjem bilo koju stipendiju ali ona jednostavno ne postoji.
Verovatno slanjem obavestenja na mail adresu ukoliko ima neceg novog na fakultetu.
Npr. slanjem obaveštenja na mejl
objavljivanjem informacija na sajtu fakulteta
Kroz ceste sastanke sa institucijama koje stipendiraju.
Da dobijamo vuse informacija od starijih doktoranata, profesora, linkova na sajtu fakulteta
Bolji rad strucne službe.
da Univerzitet prosledi svanu informaciju icno na mail
Стварање сајта који би служио само тој сврси, боља инфоермисаност саме катедре па самим тим и доктораната.
javni konkursi, on line- e mail...
Putem odredjenih skupova, mail-a.
Organizovanjem predavanja, seminara, azuriranjem web sajta, kreiranjem i aktiviranjem foruma za istrayivace...
29 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Mejl je izmišljen odavno.
Slanjem e-mail poruka
Jednostavno bi sam proces rada po meni trebao da se promeni, i da studenti imaju mogucnost ucestvovanja u razmeni bez
obzira sa kog su fakulteta i sl. Konkretno, ja sam sa drugog fakulteta upisala doktorske na PMFu u Nisu, bez icije podrske,
koleginice i kolege koje su inace osnovne studuije zavrsile u Nisu imale su vece prednosti od mene, usavrsavali su se i isli na
naucne skupove u inostranstvo, dok sa mnom to nije bio slucaj. Mozda je tu "zakazao"moj mentor ali ne bih nikoga narocito
da optuzujem, mada je to na neki nacin diskriminacija jer nisam bila u istom polozaju kao i ostali... Razocarana sam vrlo...
doktorske studije sam zamisljala malo drugacije. Ako neko zeli da zavrsi odgovarajuci fakultet, pritom i placa skolarinu koja
naravno ide u budzet fakulteta, zasto ga sputavati... Imala bih jos mnogo toga da napisem ali zaustavicu se ovde....
preko sajta fakulteta
razmena nema uopšte ili mi nismo informisani, može da se poboljša putem medija, javnih obaveštenja...
Obaveštenjima na sajtu fakulteta i direktnim slanjem i-mejlova studentima doktorskih studija.
Trebalo bi da sve informacije budu dostupne svima na sajtu fakulteta/univerziteta.
Obavestavanjem putem e-mail ili web stranice.
Mailing listama, tviter nalogom instance koja bi se bavila tim pitanjima
Da se fakulteti vise angazuju oko studenata i da se preko njih obavljaju sve mogucnosti dodatnog stipendiranja.
Isticanjem na sajtu fakulteta, obaveštavanjem mejlom.
Direktnim kontaktima osoba zaduženih za informisanje doktoranata.
Da se ljudi sa fakulteta malo više potrude oko doktoranata
Veće interesovanje nadležnih i bolje oglašavanje.
Prvenstveno bi sajt fakulteta u tom smislu morao biti ažurniji, a zatim bi katedre morale da obaveštavaju svoje studente o
mogućnostima. Sada je uglavnom sve na studentima, profesori bi morali da budu uključeniji.
Bilo bi dobro da se studenti mogu informisati primanjem redovnih informacija e/mailom ili poštom, barem jednom nedeljno.
Sajt fakulteta se ne ažurira, u studentskom referatu nuglavnom emaju dovoljan broj informacija, a kada imaju, one su
kontradiktorne uslovima u kojima treba da se primene; često od dve osobe u referatu dobijam suprotne odgovore na isto
pitanje...
Redovnim slanjem mejlova od strane fakulteta ili neke drugenaučne institucije koji bi za cilj imali bolju informisanost studenata.
Čini se da informacije o održavanju konferencija, naučnih skupova itd. nisu dostupne široj javnosti, te se za jedan broj ovakvih
naučnih događaja ni ne zna.
Premda priznajem da je stepen informisanosti relativno dobra, imajući u vidu da se spisak konkursa nalazi na sajtu
Univerziteta, problem je naći odgovarajuću stipendiju za razmenu u pojedninim oblastima poput moje (društveno-humanističke
nauke - teorija umetnosti i medija). Daleko veći broj povoljnijih i pogodnijih stipendija je u ponudi za studente i studentkinje
tehničkih, prirodno-matematičkih i medicinskih nauka. Takođe, mahom izlaze konkursi za upise na master i doktorske studije.
Trenutno očekujem da izadje konkurs za stipendije "Koimbra Grupe" za mlade istraživače. Prošle godine nisam mogla da
konkurišem budući da nisam bila još uvek prijavila naslov teze, sada je to moguće, jer je ta procedura završena. Program ove
stipendije mi, čini mi se, za sada, najviše odgovara.
Pitanje 30 -­‐ Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost studenata doktorskih studija?
30 Da
318
51%
Ne
307
49%
Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 31-­‐ Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? Da
518
83%
Ne
107
17%
Pitanje 32 -­‐ Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način?
Da, radom u nastavi ali i vannastavnim aktivnostima.
Zainteresovana sam za bilo koji vid učestvovanja u Univerzitetskom zivotu
zainteresovana sam, zelim da me uvedu u nastavu!!!
projekti, projekti, projekti !!!
Ne baš
mislim da trenutno doktoranti nemaju vremena za to. Na osnovnim studijama sam bila veoma aktivna na tom polju
Na bilo koji način volim da učestvujem, počevši od zabave...
Ucesce u projektima, predavanjima, promocijama, pomoc mladim studentima, kooperacija, akcije razne, sajmovi,
inkubatoci, inovacioni centri - samo tesko je naci ljude motivisane da se angazuju, cak ni ja vise nisam kao nekad. Nisam
vise tako zadovoljna statusom doktoranta, ne osecam se narocito povlascenom. Isla sam kod mnogih profesora, nudila
svoju pomoc, otvoreno i ljudski, al nikom to ne treba. Ima nas i previse kazu oni. I to jeste tako. Pun je nas odsek kojekakvih
asistenata koji tamo sede i rade od pamtiveka sa istim statusom i sikcu kad neki korektan profesor, odgovoran, pokusa da
ukljuci i nekog mladjeg, novog. Strasno. S druge strane ima mladjih asistenata, saradnika, itd. al ove sto ja znam, bolje da
ne komentarisem. Da su ih prstom uboli, ne bi takve nasli, a nas ima po godini najvise koji zavrsavamo i znam i bolje od
sebe koje niko nije nikad nagradio. Al zato za neradnike i pozere ima mesta uvek. Neka ih. Ima i predanih, vrednih i
pametnih, trudim se da se na njih fokusiram i ugledam, da mi studiranje bude ugodnije i bas volim da sretnem takve, to mi
da nadu u bolje sutra.
Ne znam sta je tacno univerzitetski zivot?, Eto ja se prijavljujem da ucestvujem u radnoj akciji pod nazivom "Univerzitetski
zivot"
Aktivno, kroz pripreme i izvođenje nastave.
nemam mogucnosti, zivim daleko od Univerziteta.
za svaki vid saradnje i ucestvovanja su zainteresovani svi studentu samo je potrebno da to neko pokrene od strane
profesora ili neke organizacije studenata i da to naravno podrzi fakultet
Da, spreman sam da volontiram, prikljucim se projektu, aktivno ucestvujem u promociji.
Razmenjivanje iskustava sa starijim kolegama.
Da, kroz učešće na veću, kroz članstvo u različitim udruženjima...
Da, rad na poboljsanju kvaliteta univerzitetskog zivota
Kroz aktivnosti studentskoga parlamenta, na primer, jer to telo predstavlja najvazniju sponu izmedju nastavno- naucnoga
kadra i samih studenata, zatim bih insistirala na redovnijem izvestavanju o mogucnostima boravka studenata u inostranstvu,
31 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 putem razmene studenata....etc....
Jesam, u velikoj meri, jer mi je jedan od važnih, takoreći i primarni životni cilj naučna karijera i sticanje statusa zaposlenog
na Univerzitetu.
Skupovi
Aktivno učestvujem
Svakako da je veoma bitno informisati studente na koje nacine mogu da se ukljuce u studentski zivot, i pomagati ima na sve
nacine da ostvare inicijative ukoliko imaju, te zatim ostajati sa studentima u kontaktu kroz LLL* programe. *(Lifelong
Learning)
Naravno, predavački ili uključenjem u naučnositraživačke projekte.
Svakako, bilo u nastavi bilo u nekom drugom vidu angažovanja za potrebe univerziteta, kako bi se unapređivalo znanje i
informisanost samog studenta doktorskih studija, a opet kako bi stečeno znanje poslužilo na korist kako univerzitetu tako i
drugim studentima.
Jesam ali kod nas očito doktorske studije nikada neće biti isto što i u inostranstvu
Zainteresovan sam da ucestvujem putem clanstva u institucijama poput drustva fizicara i sl.
Da apsolutno, ima dosta vidova samog stavljanja na raspolaganje univerzitetu u smislu projekata i vremena do upoznavanja
kolega iz drugih oblasti i načina njihovog rada, možda socijalna institucija poput kluba, doktoranata BU, sa prostorijama,
članstvom, itd, po nekom Engleskom sistemu može da doprinese, zato što se socijalni aspekt komunikacije, umreženost i
prilika da se ljudi upoznaju neoficijelno a onda učestvuju u oficijelnim projektima univerziteta itd. Brane sopstvena naučna
polja ili pak bolje objasne jedni drugima zašto je važno ili važna ova ili ona oblast, razmenjuju iskustva sa kongresa, stvaraju
zajedničke strategije. Mišljenja sam koliko god da ta ideja deluje ekskluzivno i pomalo anahrono, ona time ne iscrpljuje svoje
prednosti zato što organizacioni principi mogu biti savremeni.
Jedino ako to ne oduzima mnogo vremena i moze da vidno utice na poboljsanje statusa doktoranata, ali i pojednica, ne
samo celine.
Da, mada nisam sigurna sta tacno znaci ucestvovanje u univerzitetskom zivotu. Ucestvovala bih u programima razmene sa
stranim univerzitetima (npr. na projektima koji traju do nekoliko meseci), kursevima stranih jezika u Srbiji ili inostranstvu i sl.
Ucestvovala bih u izvodjenju nastave na fakultetu ukoliko taj rad ne bi ometao moj istrazivacki rad.
Učestvovanje u nastavi, učestvovanje na konferencijama i sličnim priredbama, bolja komunikacija sa ljudima iz drugih
disciplina.
Voleo bih da budem asistent na nekom predmetu
Odlučivanjem o bitnim stvarima, komunikacijom i saradnjom sa kolegama, a mimo univerziteta druženje :)
Da, ucestvovanje u debatama o kvalitetu studija i studentskim aktivnostima van fakulteta i pri fakultetu. Promocija
univerziteta i nauke.
Kao predavač
Zainteresovana sam, ali nisam informisana o tome uopste tako da ne znam na koji bih nacin sve mogla da ucestvujem.
Zapraavo nisam sigurna šta sve podrazumeva učestvovanje u univerzitetskom životu. Tako da sam rekla ne, ako je to blabla sastajanje i slično. Pružite nam optimalne uslove i univerzitetski život će se sam razvijati. Ako se odnosi na mogućnost
učešća u edukaciji, nastavi ili kako već, onda je to jakoooo važno.
Naravno, kroz intenzivniju saradnju sa profesorima i kolegama, kreiranje postovanja prema doktorantima, pravim
mentorstvom u smislu individualnog pristupa, kroz konkretne aktivnosti i mogucnosti ukljucivanja u naucno-istrazivacki rad...
Da, pre svega vezano za svoje polje delatnosti.
Ne..ne stizem
Realno, nemam vremena za to.
Ne znam šta je tačno pod ovim podrazumeva. Ali Da, mislim da bi doktoranti trebali da učestvuju u radnim telima
Univerziteta koja se bave pitanjima koja su za njih od značaja. Takođe, smatram da bi trebalo da postoji telo koje bi se
bavilo podrškom doktorantima i mladim istraživačima, a koje ne bi bilo usmereno samo na istraživački, već i na nastavni
rad.
da, potrebna je interdisciplinarnost
Na svaki mogući način, pre svega u dodatnim naučno-nastavnim aktivnostima katedre/fakulteta, volonterskom radu,
učestvovanju u studentskim telima
Volela bih da se ukljucim u vasu organizaciju i da budem u toku. Samo, da li je to izvodljivi posto ste u Novom Sadu?
Da, tako da se svi pitamo odnosno da svaki fakultet ima po jednog ili nekoliko predstavnika koji bi se bavili problemima
vezanim za doktorsko studiranje i koji bi bili u toku sa aktuelnim problemima sa svog fakulteta, sa ciljem da se studentima
izjednace uslovi studiranja, skolarine...ali i da se povezu u cilju saradnje jer i ovako smo slabo opremljeni pa da se
pomognemo koliko je moguce.
S obzirom da nikako ne učestvujem za početak da se uključim dok ne vidim sve mogućnosti.
32 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Uvek, doprinos akademskom životu treba da bude jedan od osnovnih zadataka mladih istraživača - kroz okrugle stolove,
seminare, izložbe i druga dešavanja. Univerzitet bi takođe mogao da angažuje doktorante u polju u kom oni mogu da
pomognu i da to bude njihova obaveza (projekti Univerziteta, međunarodna saradnja, organizovanje međunarodnih
događaja i sl.).
Zavisi. Želim da radim na Univerzitetu.
Pre svega preko razmene studenata i učešća na seminarima, edukacijama, kongresima i simpozijuma.
Jesam onoliko koliko to moje obaveze dozvoljavaju.
Stanje na Univerzitetu je takvo da nemam nikavu želju za učestvovanje u bilo kakvim aktivnostima. Kao što sam već
napisala, bila sam angažovana kao saradnik u nastavi i nakon tog iskustva nemam nikakvu želju da se vratim Univerzitetu.
Zainteresovan sam
Trenutno ne mogu da stignem da se time bavim, ali možda u budućnosti.
Želim da učestvujem u univerzitetskom životu - češće posećivanje naučnih skupova, pohađanje kurseva koje organizuje
Univerzitet
U debatama, sastancima, rešavanju tekićih problema i prezentacija istih
Kroz razvoj studentskih organizacija i institucija
Da, da se zaposlim kao asistent, a već sam angažovana na projektu kao stipendista ministarstva
Idealno bi bilo da postoje projekti u okviru predmeta na doktorskim studijama u kojima bi doktoranti mogli da ucestvuju
makar samo kao pomocna radna snaga pri istrazivanju i prikupljanju podataka.
Nastavu stranih jezika i kompjutersku nastavu specijalno organizovanu za doktorante takodje smatram nacinom za
povezivanje doktoranata.
U smislu organizovanja razmena studenata, organizovanja skupova mladih filologa iz područja našeg interesovanja,
osmišljavanja manjih doktorantskih projekata, angažovanja i pomoći u uredištvu časopisa i izdavaštvu
Skupovi, konferencije i sl.
Da, zainteresovana sam da učestvujem u predavanjima i vežbama kao asistent a zatim i kao profesor.
Zainteresovana sam.
Jesam. Da vise budem ukljucena u projekte na jednoj katedri i izmedju katedri -i terdisciplinarnost.
U vidu rada na fakultetu.
Da. U svakom pogledu.
Da, mozda kroz radionice studenta doktorskih studija sa profesorima iz kojih bi proistekle ideje, koje bi bile realne i mogle se
realizovati. Mislim da sama komunikacija medju doktorantima nije na dovoljnom nivou, sto se moze realizovati posebnim
projektima samo za studente dok. studija, koji mogu biti kako profesionalnog, tako i zabavnog karaktera.
Da
Da.
Na bilo koji način koji doprinosi edukaciji i ostvarivanju konkretnih rezultata u radu.
DA, radeći
Radom u nastavi, učestvovanjem i organizovanjem naučnih skupova, okruglih stolova...
Svakako, u izvodjenju nastave u okviru naucno pravne oblasti sa izabranog smera.
Jesam, ali ne znam kako.
Kroz ucesce u izvodjenju nastave i rad na projektima.
Zelela bih da se zaposlim na fakultetu u nastavi.
Da. Ali ne verujem da ista mogu da promenim, znaci ne. Ucestvovanjem (pa i u ovoj anketi) zameram se ljudima koji ce
sutra da me sputavaju jer im se moze.
Jako sam zainteresovana za ucesce na naucnim skupovima, seminarima, kongresima i u zemlji a i u inostranstvu.
Volio bih aktivno učestovati u univerzitetskom životu putem održavanja predavanja na bachelor i master razini studija.
Doktorati se u oblasti savremene teorije umetnosti pišu, a osnovne kulturne institucije poput Narodnog muzeja i Muzeja
savremenih umetnosti u Beogradu već godinama nisu u funkciji, što je poražavajuće. Polje kulture je izrazito važno, budući
da je to jedina društvena sfera kojom se može uticati na promenu svesti i emancipaciju društva. Pored obnove muzeja, bilo
bi dobro odobriti i podržati osnovanje instituta za umetnost i umetnčka i teorijska istraživanja, interdisciplinarno orjentisanog.
Na doktorskim, master i osnovnim studijama treba podsticati posete i predavanja profesora iz inostranstva sa prestižnih
univerziteta. Treba ustanoviti posebnu platformu za besplatno ili uz olakšice učenje stranih jezika, namenjenu studentima i
studentkinjama doktorskih studija, imajući u vidu da se ozbiljan doktorski rad piše uz oslanjanje na najmanje tri strana
jezika, dok studenti i studentkinje koriste mahom jedan, do u najboljem slučaju dva strana jezika.
33 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 33 -­‐ Da li imate ugovor o radu sa naučnom institucijom na kojoj pohađate doktorske studije i/ili sprovodite istraživanja?
Da
216
35%
Ne
409
65%
Pitanje 34 -­‐ Gde bi voleli da nastavite karijeru po završetku doktorskih studija? U nekoj on naučno istraživačkih institucija (fakulett/univerzitet/institut)
541
87%
U javnoj administraciji
11
2%
U industriji
33
5%
U nevladinim organizacijam
3
0%
Kao privatni preduzetnik
20
3%
Negde drugde
17
3%
34 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 35 -­‐ Da li mislite da će te moći naći zaposlenje u Srbiji po završetku doktorskih studija?
Da
369
59%
Ne
256
41%
Pitanje 36 -­‐ Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji?
Da
193
31%
Ne
432
69%
Da
217
35%
Ne
408
65%
Pitanje 37 -­‐ Da li planirate da napustite Srbiju?
35 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Pitanje 37b -­‐ Ako je odgovor DA navedite razlog
Ovde je bolje da se postavi pitanje, navedite razloge zbog kojih bi ste ostali u Srbiji :)
Nema potrebe da navodim razlog samo pogledajte naslovnu stranu bilo kojih dnevnih novina u Srbiji
Bolji uslovi za rad i zivot
U cilju profesionalnog napredovanja i proširenja stečenih znanja.
Ne zelim da kao potencijalni buduci doktor nauka radim 10 sati dnevno a da od plate ne mogu da priiustim sebi i
jednog dana svojoj deci normalna zivot...
Nemogućnost zaposlenja u nekoj od naučno istraživačkih ustanova.
život sa porodicom u uredjenom društvu i primanja shodna obrazovanju
materijalni
Loša perspektiva - u Srbiji ne postoji posao koji uključuje istraživački rad, a koji je pristojno plaćen. Pored toga, loše
stanje zdravstva i školstva.
Nemogućnost ostvarivanja osnovne životne egzistencije
Pravi odgovor bi bio MOZDA. Ako budem imao primamljiviju ponudu sto da ne.
bolji uslovi u instranstvu
Srbija nije zainteresovana za mene.
Bolja je zarada, ceni se rad i skola, naravno ako ste strucnjak u oblasti koju studirate, veca mogucnost
napredovanja, mogucnost za ispoljavanje kreativnosti i inicijativnosti u svakom domenu i dr.
Nemogućnost nalaženja posla, nemanje perspektive, i nemanja očekivanja da će biti nešto bolje
Nauka je davno napustia Srbiju.
Možda ako ne nadjem odgovarajući posao.
Situacija je skoro neizdrživa
Akademci se vise cene u razvijenim zemljama
Zbog bolje organizacije, boljih uslova rada i vece materijalne satisfakcije.. i vece mogucosnosti za dalje
napredovanje u oblasti
mogucnost posla i egzistencije
"Ako dodje do sranja, on je moj! Razumes? I nemoj da te zmija ujede, da si ga terao preko dzombe, razumes!?"
Ukoliko se ne zaposlim na nekom od fakulteta sigurno odlazim jer je besmisleno ziveti ovde.
Primecujem da su nauka i obrazovanje na poslednjem mestu u drustvenom zivotu Srbije, i da su finansijski gotovo
neisplativi u odnosu na ''ulaganje'' koju svaki student izdvoji od pocetka do zavrsetka visokoskolskog obrazovanja!
Nedovoljno cenjen rad pre svega rad i kvalitet rada, a potom i i diploma.
doskolavanje, zaposlenje
ne dovoljno strucan kadar iz oblasti mog interesovanja....drustvena nezainteresovanost
Zivot u uredjenijoj i razvijenijoj drzavi.
Totalno razocarenje
Vece profesionalne mogucnosti, nivo zarada i ekonomska sigurnost
Bolji uslovi za napredovanje.
Ne znam da li cu moci da se zaposlim
Nedovoljna materijalna satisfakcija
MOŽDA vam nedostaje kao opcija; biram MOŽDA
Smatram da mladi naučnici u Srbiji nakon završetka doktorskih studija nemaju mogućnost da svoje stečeno
obrazovanje primene u praktičnom radu jer sve je manje radnih mesta za koja mladi naučnici mogu da konkurišu.
Nema nikakve izvesnosti. Admistrativna ograničenja mi toliko troše vremena, energije i zdravlja da mi treba još
jedan život da bi to izgubljeno vreme i energiju nadoknadio, pritom ističući da sam vrlo strpljiva i smirena osoba.
Na prvom mestu zbog nemogucnosti napredovanja, neorganizovanosti, loseg timskog rada i politike ( u smislu- sve
cesce se naucnici i profesori predeljuju za politicki zivot cime se nauka zapostavlja; naucnik je naucnik, profesor je
profesor a zna se ko se bavi politikom)
36 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Iako sam odgovorio NE opet ću da navedem razlog. Šansi za zaposlenje ima, ali premalo, pogotovo u nauci, tako
da ako ne uspem da se zaposlim u zemlji okrenuću se inostranstvu.
Ne mogu da vidim da cu uskoro imati posao. Da imam obezbedjenu egzistenciju nikada ne bih pomisljala da odem
iz Srbije.
Prirodna i u zivotu neophodna promena sredine.
Na prethodna dva pitanja sam odgovorila tako kako jesam iz razloga što nije ponuđena mogućnost za potpuniji
odgovor. Naime, nije da baš smatram da nema nikakve perspektive za mlade naučnike u Srbiji, ali je ta perspektiva
izuzetno nejasna i nestabilna. Ne planiram zapravo da napustim Srbiju jer za to nemam mogućnosti, ali bih je
svakako napustila ukoliko bi mi se pružila prilika, jer nažalost ne vidim šta će biti sa mnom kada odbranim taj
doktorat. Možda sam isuviše pesimistična, ali do sada nisam imala nikakve prilike za zaposlenje, a sumnjam da će
se to stanje uskoro promeniti, samo zbog toga.
Zbog boljih i savremenijih uslova za rad.
Nemogućnost dobijanja posla i vrednovanja rada i dosadašnjih uspeha
Neadkvatni uslovi za dalji rad i napredak. Nedovoljna primanja.
Uslovi su katastrofalni, perspektiva nikakva. Ako ne odem, sedeću bez posla ko zna koliko uprkos izvanrednim
rezultatima
zatvorenost institucija, slaba vertikalna prohodnost, enormna korupcija pri zapošljavanju, loši uslovi za istraživanje i
napredovanje
Nigde ne mogu da nadjem posao već 3 godine iako sam bila čak student generacije. Mesta asistenata dobijaju
uglavnom oni sa najlošijim referencama, ali su u prijateljskim i rodbinskim odnosima sa profesorima. Niko ne ceni
kvalitet kandidata, već se kandidat procenjuje na osnovu toga ko mu je mentor i da li ga neko "gura".
Ako ne pronadjem odgovarajuci posao koji je na nivou moje diplome, a mogu da se zaposlim u inostranstvu, onda
planiram da napustim Srbiju
Bolji uslovi u rad u kojima cu moci slobodno da radim bez opterecenja kada ce stici hemikalije
Bolja materijlna situacija jer sa primanjima u Srbiji samostalan zivot nije moguc, jer se svodi na prezivljavanje i
puku egzistenciju skopcanu na kalkulisanja
Zato što ovde nema posla,
Mislim da se u Srbiji problemi ne resavaju na nacin da buduci doktori nauka osete perspektivu i izvesnost u
zaposljavanju. Samim tim, potrebno je postaviti standarde u kojima ce se usvojiti povlasceni polozaj za deficitarni
kadar, strateski vazne discipline i strucnost koja je neophodna u razvoju privrede.
Nedostatak opreme i sredstava za naucni rad
Zarad izvesnijeg obezbedjivanja uspesne buducnosti.
Volela bih bar na godinu dana negde otići na post-doc
Materijalni status, izizetno loši uslovi za laboratorijska istraživanja, nedostatak saradnje univerziteta sa industrijom.
nemogucnost zaposlenja, los materijalni status, slaba medjuinstitucijalna komunikacija i opremljenost laboratorija
zato sto vec 4 godine radim bez radnog vremena bez zdravstvenog osiguranja i bez dana radnog staza. izbor
dostupnih naucnih metoda je jako uzak sto dovodi do toga da se jako naporan rad i potencijalno znacajni rezultati
(za njihovo zavrsno dokazivanje poterbne su metode koje mi nemamo razvijene) bivaju objavljeni u ponizavajuce
slabim casopisima
Ali isključivo iz razloga porodične vezanosti i upletenosti, da toga nema, rado bih proveo deo života negde drugde.
Zbog vece plate, boljih uslova za rad, tacnije uslova za rad, posto ih u Srbiji gotovo i nema! Moje istrazivanje je
strasno skupo (molekularna filogenetika, populaciona genetika i taksonomija) i da nije bilo Instituta u kome sam
trenutno, nikada ne bi ni bilo sprovedeno!
Da odem što dalje od fakulteta, "kolega" i mentora.
1.Materijalni uslovi 2. Losi istrazivacki uslovi 3. Nemogucnost stalnog zaposlenja MAlo li je?
Mislim da je finansijska situacija neizvesna, tako da za nauku ce se odvajati mali broj sredstava.
Treba napustiti Srbiju jer u njoj nema posla niti bilo kakve perspektive za vredne, pametne i sposobne ljude, već
samo za mediokritete, nesposobnjakoviće i one koji se drže političkih stranaka iz čiste koristi, a ne iz ubeđenja!
Zbog boljeg posla, većih prihoda.
loše materijalno stanje, opšta nesigurnost
Planiram da prijavim postdoc.
Nedostatak sredstava za učešće na međunarodnim konferencijama i loši uslovi rada.
Mislim da su sanse da nadjem posao nakon doktorskih studija vrlo male
Nemogućnost zapošljavanja, sveprisutnost nepotizma kao jedinog kriteriju prilikom zapošaljavanja.
37 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Bolji tretman i drugačija tačnije praktičnija saradnja naučnih radnika.
Perspektiva za mlade naucnike u Srbiji postoji, ali uz faktore srece i kontakata.
Potpuna nestrucnost kadrova koji zauzimaju vodece polozaje i vrse opstrukciju mladih i pametnih ljudi.
Nameravam na neki kraći period, zbog usavršavanja i zarade
Los materijalni status naucnika, nemogucnost zaposlenja
Ništa ne valja, to je dovoljan razlog...
Ne samtram da trenutna intelektualna situacija u drzavi omogucava moj dalji istrazivacki razvoj,niti zaposljenje iz
oblasti struke sem mediokritetima sa politckom, rodbinskom i finansijskom potporom.
materijalne prirode, edovoljno sam placen za poslove koje radim
Svi gore navedeni odgovori su razlog, uz opštu atmosferu nesigurnosti.
Neprofesionalnost u dosta okvira. Nedostupnost rada na uređajima koji postoje. Dosta uređaja je zastarelo (stariji
od 20 god.) i rad na njima nije pouzdan. Pogled u budućnost praktično ne postoji.
Loše zdravstvo, loš obrazovni sistem, ne želim da mi deca rastu u takvim uslovima. Ljudi su neprijatni, mračni,
siromašni finansijski i duhom, gej parada ne može da se održi vec 12 godina, nema ulja, nema poslova, nema
para, imidž nacije kaljaju huligani na stadionima, ne postoji svest o životnoj sredini, nemam pare za letovanje iako
sam skoro doktorirao, moja draga ne može da se zaposli, kad me neko gurne u busu ne kaže mi "izvini", ceo svet
misli da jedemo ljude, pola nacije viče "kosovo je srbija", druga polovina viče "srbija je evropa", nema PayPal-a u
Srbiji, ne možemo da se sastavimo da jedan pišljivi autoput završimo, neću imati penziju nikad, gorivo je suviše
skupo, poljoprivreda je potpuno propala, postoje stvari kao TV Pink, reality showovi o jadnim ljudima i njihovim
jadnim životima, ne postoji ni jedna kompetentna politička figura koja bi ulila poverenje, kriminalci i loši đaci prolaze
mnogo bolje nego mi truli odlikaši, popunjavam anketu koja verovatno ništa neće promeniti i pored sve dobre volje
jer se u ovoj zemlji ništa neće promeniti u narednih 500 godina... i tako dalje. Mnogo je razloga za odlazak, a tako
malo za ostajanje.
radi strucnog usavrsavanja i provere do sada stecenog znanja
Loša materijalna situacija
Na ovo pitanje je odgovor najviše možda/nikad se ne zna. Istraživači na stranim univerzitetima većinom imaju bolje
uslove. Redovno im stiže oprema koju naruče, lični dohotci su značajno veći. Pored dobre volje za ostankom i
radom u Srbiji, nedostatak istraživačke opreme i mogućnosti za eksperimentima predstavljaju odlučujući faktor
svakom doktorantu. Fakulteti naplaćuju ogromne školarine (čak vezane za kurs evra), dok se u studenta od tog
novca ne ulaže ništa (u vidu eksperimenta/sufinansiranja publikovanja i izlaganja na konferencijama).
Ovaj moj odgovor je "MOZDA". Razlog za DA: Bolja organizacija stranih naucnih ustanova. U Srbiji u vecini
slucajeva se sve odvija sporo i nema nekog entuzijazma da se i male stvari poprave. Problem ne samo u
menadzmentu nego kod starijih naucnika koji su izgubili volju da se bave novim problemima na uzbudljiv nacin.
Razlog za NE: Drugovi i porodica oko mene.
Jer od ove plate ne mogu da se priuste uslovi za normalan zivot
Zato sto ne mogu da nadjem adekvatno zaposlenje.
U Srbiji se potencijal mladih ljudi ne prepoznaje. Ne ulaze se uopste u njihovu edukaciju. Ja, konkretno, moram
sama da platim doktorske studije iako sam bila odlican student osnovnih studija, a pritom sam i zaposlena na
jednoj od nastavnih baza Medicinskog fakulteta.
Višedecenijska finansijska nestabilnost u državi, mala mogućnost zaposlenja, skromne mogućnosti za naučno
istraživački rad.U Evropi
Nema buducnosti za postene ljude
Odgovor je mozda, ako se ukaze zaista povoljna prilika od licnog i opsteg niteresa
materijalni status
nemogucnost zaposlenja vec 5 godina
Trenutno ne, ali već sutra može biti drugačije. Stihijski se sve u našoj zemlji radi, tako smo i mi primorani da živimo,
te takve i odluke donosimo.
Blago onima koji nas prime. Ovi ovde nisu ni za žaljenje što odlazimo.
Već Sam van Srbije
Nemogucnost zaposljavanja i losi uslovi zivota, nedostatak materijalnih sredstava za zivot, nedostatak perspektive,
nepostojanje sistema, planiranja i dobre buducnosti, los mentalitet stanovinstva, ukljucuji i nastavni kadar, korupcija
na svim nivoima, vladavina interesnih grupa, zloupotreba mladih istrazivaca, nepostovanje doktoranata,...
Loš standard, male plate, nepostojanje meritokratije, veliki stepen političke i ekonomske neizvesnosti, teokratija,
klerofašizam, populizam, nacionalizam, socijalna demagogija, korupcija, nezaposlenost, partokratija, autoritarna
svest
38 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Finansijski razlozi i potreba za organizovanim sistemom
Moji predhodni odgovori vec su naveli razloge, zato sto u Srbiji ne postoji perpektiva za mlade naucnike.
Pogresno koncipirana strategija obrazovanja i naucnoistrazivackog podmlatka. Dokle god kvantitet bude ispred
kvaliteta (govorim o broju upisivanih studenata iz godine u godinu, koji i dalje raste) situacija nece biti bolja.
Materijalni status istrazivaca u Srbiji.
Zato sto nema sredstava za razvoj i zbog stanja kolektivne svesti. Jednostavno okolina vas potiskuje i veliki broj
osoba koji rade sa vama a nisu kvalifikovani.
Da li je neophodno navoditi razlog?!
Ukoliko mi se ukaže prilika za posao u struci, a u Srbiji nemam izgleda da ga pronađem, spremna sam da odem u
inostranstvo.
Jednostavno zbog mnogo boljih uslova za bavljenje istraživačkim radom i sredine gde veze i hijerarhija nisu
presudne za dalju karijeru
Postdiplomske studije
Sve gore navedeno.
U Srbiji nema perspektive za mlade naucnike.
Ne planiram ali verovatno cu morati
nemogućnosti koje nas okružuju i nepostojanje nade da će se bilo šta sistemski promeniti
Sigurnost zaposlenja
mentalitet
Sistemska neuredjenost na svim nivoima i nemogućnost profesionalnog i odgovornog bavljena svojom strukom.
Iz Crne Gore sam... :) (ovo opet dovodi u pitanje neke od prethodnih odgovora)
Zar je potrebno?
Veca plata.
Mada ko zna. Zavisi od ponude.
Iz Srbije bih otišao zato što znanje i stručnost nisu na prvom mestu već veze i korupcija.
U Srbiji se ne cene uopšte ni znanje ni rad. Pametni ljudi ovoj korumpiranoj državi ne trebaju. Ovoj državi samo
trebaju kriminalci i poltroni
Nemogucnost zaposlenja
sa povecanjem nivoa obrazovanja plata se smanjivala proporcionalno, tako da je sada 2x manja no 2001.g. a o
cenama koje rastu linerano da i ne govorimo, tako da je realna zarada i 4x manja. sramota.
Smatram da ne postoji prava zdrava konkurencija i ne postoje umetnicke agencije koje bi vam omogucavale da
dobijate vise sansi za projekte. Smatram da je korupcija i u umetnickom zivotu u Srbiji uzela maha i to ne malo.
- nedostatak sredstava na instituciji na kojoj radim za osnovne potrebe (skoro godinu i po (!) sam cekao da dobijem
racunar (!!) (2012. godina!), isto toliko za radno mesto, itd.
- opterecenost birokratijom - Prakticno sam moram da budem upoznat sa Zakonom o javnim nabavkama, itd.
ukoliko zelim bilo sta da kupim, uradim, nabavim, organizujem... I to uprkos cinjenici da postoje administracija i
racunovodstvo koje bi trebalo da rade takve stvari. A to trosi dragocenog vremena koje mogu da iskoristim za
istrazivanje.
U slučaju da nikako ne uspem da se zaposlim dolazi u obzir razmatranje inostranstva. Inače iskreno želim da
učestvujem i doprinesem nauci Srbije.
Ako ne nađem zaposlenje napustiću Srbiju.
Teško je ostati, ali je nekad teže i otići. Ali ako ovde nada u život bude do kraja uništena i goli opstanak doveden u
pitanje, mislim da mi se ne može zameriti i razmatranje odlaska. U ovom trenutku, ne verujem u pravednu
raspodelu resursa u Srbiji.
Usavrsavanje
Ukoliko nakon završetka studija ne pronađem posao na kome bih mogla da usavršim svoja saznanja i iskustva,
naučno istraživački rad na kome trenutno radim gubi svaki smisao, jer oblast koju proučavam (spada u disciplinu
tehničkih nauka) doživljava velike promene za veoma kratki vremenski period (od mesec dana, a nekad i manje).
korupcija i bezperspektivnost
Specifična oblast istraživanja kojom želim da se bavim je nedovoljno razvijena u Srbiji, gotovo da je nema uopšte.
Želim da se obrazujem i usavršim u toj oblasti u nekom vodećem institutu i da nakon toga svojim povratkom
omogućim njen razvoj i u Srbiji.
Jako losi uslovi studiranja i nizak nivo obrazovanja koji se dobija nako zavrsenih studija.
39 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 trudicu se da ostanem u Srbiji
Doktorske studije sam upisao iz ljubavi prema istrazivackom radu, ali sam shvatio da u Srbiji ima previse sujete i
ljubomore.Naucnicima na funkcijama nije u interesu nauka i struka, vec ostvarenje licnih interesa kao i u politici.
Nisam optimista kada je u pitanju razvoj nauke i struke u nasoj zemlji. Takodje mislim da treba da se poveca broj
medjunarodnih radova mentorima kao uslov za vodjenje kandidata.
Ako budem morala, onda da, ali nadam se da će se odgovori na prethodna dva pitanja nekako volšebno promeniti.
lose politicko, socijalno, istrazivacko, kulturno...stanje u zemlji
zbog toga što naša zemlja ne ceni dovoljno mlade naučnike!!!
Ukoliko ne budem u mogucnosti da se zaposlim u nekoj naucnoj organizaciji
nema mogucnosti za napredovanjem
Mislim da u Srbiji ne postoji interes da se postdiplomci, a onda i doktori nauka zapošljavaju na važnim funkcijama,
pa i manje važnim. Činjenica je da su sve pozicije "zauzete" od stranačkih aktivista, nestručnih lica, a da se
konkursi raspisuju samo formalno. Ovo znači da ne postoje uslovi u zemlji da se naučni radnici, doktori nauka i
perspektivni naučnici zapošljavaju u NIO, na fakultetima, a onda i finansijska ulaganja u istraživanja su dosta
skromna. Druge države nude mnogo više!
Da bih mogao uopste da se bavim naukom, i da bih pristojno ziveo od toga
Slaba zainteresovanost za naucni kadar, i nemogucnost nalazenja posla
Zbog mogućnosti za lični i profesionalni napredak, kao i mogućnosti da sa mesečnim primanjima ne trebamo
pomoć roditelja.
U poslednje dve godine doktorata sam pocela da razmisljam o tome,pre svega zbog losih uslova za rad, zbog toga
sto nemam posao i zbog toga sto mislim da se to nece promeniti.
Zbog nedovoljne zainteresovanosti tržišta za moju struku
Ako u Srbiji nakon završetka doktorskih studija ne uspem da se zaposlim, jedina alternativa je da posao tražim u
nekoj drugoj državi
Politika univerziteta u Srbiji ne razlikuje se puno od politike bilo koje druge institucije, ne ceni se dovoljno kvalitet i
pokazani rezultati, vec privrzenost, bliskost ili simpatije izmedju odredjenih profesora i studenata...
Naučnici su nedovoljno cenjeni i plaćeni, sve je manje finansijskih sredstava za rad i usavršavanje, nema
podsticaja za bavljenje naučnim radom u Srbiji.
Zato sto nema posla ni za sadasnje doktore nauka, a i plate su jako male.
Osim ako ne uspem da nađem posao u svojoj zemlji
Zato što se fakultet odnosi prema doktorantima loše.
Razmišljam o tome kao opciju, iako sam zaposlen kao lekar.
Inostrano radno iskustvo, usavrsavanje stranog jezika, visa plata.
ukoliko se ne zaposlim ove godine, moracu.
Zato sto u ovoj zemlji nema nade za mlade talente. Zalosno, ali istinito.
Ako ne mogu naci posao u Srbiji.
Na ovo pitanje ne mogu da odgovorim ni da ni ne, da ste ponudili opciju MOŽDA, to bih zaokružila. Stvar je u tome
da sam ja student generacije mog Fakulteta, i da NEMAM POSAO VEĆ 3 GODINE! Prema tome, i dalje se nadam
da ću ga naći negde u zemlji, pre svega kao asistent na fakultetu ili barem negde u struci, inače zašto bih se
školovala za osmi stepen stručne spreme? Ako i to ne nadjem, odoh iz Srbije, trbuhom za kruhom.
Nemam vezice, nisam ničiji sin, nemam novac sa kojim bi konpenzovao predhodno navedene nedostatke
Nemogucnost obezbedjivanja zaposlenja, nemogucnost bavljenja naucnim radom, losi medjuljudski odnosi
Iako bih najviše voleo da posle završenih doktorskih studija ostanem u Srbiji, smatram da su veoma male šanse da
ću naći odgovarajući posao. Generalno, sumnjam da će se situacija u našoj zemlji uskoro promeniti na bolje.
Polako ali sigurno večita neizvesnost ubija optimizam u meni.
Nemogucnost zaposljenja i losi uslovi istrazivackog rada i rada uopste!
Nemogućnost zaposlenja
Iz razloga sto postoji minimalna sansa za zaposlenje i nema nikakve perspektive. Vec duze vreme pokusavam da
nadjem posao i svi me odbijaju uz obrazlozenje da nemam radno iskustvo. Prilicno sam sigurna da ce mi neko van
Srbije pruziti sansu da pokazem svoje znanje.
Nema posla.
Radi zaposljenja
Nemogućnost zaposlenja, loši životni uslovi, loši uslovi rada u naučnim institucijama.
40 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Srbija nije zemlja u kojoj se ceni naucni rad i licni istinski trud i zalaganje
Uopšte ne zivim u Srbiji jer nisam mogla naci posao.
Samo jos u Srbiji placate da budete doktorant, u svetu placaju vama. Van granica Srbije bolje su mogucnosti za
rad, napredovanje i naucno usavrsavanje i od nauke moze da se zivi i cene vas zbog toga.
Nema posla za studente bez podrške sa fakuteta (veze).
Uredjenje zemlje. Novac.
У Србији се не поштује, а и не тражи радна спосбност за рад на факултету него родбинске везе.
losi materijalni uslovi, lose institucije,bez mogucnosti za pracenje i rad u oblastima savremene
nauke,nezainteresovanost nastavnog kadra za naucni rad
Ako nemaš vezu možeš da budeš najbolji i nezapošljen.Sa vezom čak i ne pišeš sam radove uključujući doktorat.
Zbog boljeg materijalnog polozaja.
perspektiva
Zbog materijalne situacije.
Radi se pre svega o daljem usavrsavanju na polju na kome sam trenutno. Razvoj novih lekova, pretklinicka
istrazivanja lekova, farmaceutska industrija, to kod nas nije moguce.
Drugi, razlog je materijalni, ne mogu to navesti kao prvi razlog, jer trenutni primam platu i mislim da sa tim
primanjim studenti, a kasnije i mladi doktori nauka mogu da zive u nasoj zemlji, naravno pod uslovom da imaju
posao. Gledam iz moje perspektive. Tako da je glavni razlog usavrsavanje, koje se ovde ne moze sprovesti.
Katastrofa u drzavi, zdravstvu. Neadekvatno nagradjen za rad i trud i odgovornost na poslu.
Bolji uslovi za rad i zivot u Inostranstvu. Rado bih ostala u Srbiji, ali mi se na zalost cini da ne postoji volja da se
ovde ista promeni na bolje.
Slaba finansijska situacija, nizak standard, neizvesnost u svakom pogledu.
Ma koliko da je covek sposoban, inteligentan, kreativan i radan, da bi uspeo u Srbiji, potrebno je da pogazi
osnovne principe covecnosti i postane kao i svi ostali koji su "uspeli", a koji ga, dok je covek, sputavaju u napretku.
Preciznije, nemam para da platim svoje zaposlenje, niti zelje obzirom da se to podrazumeva, nezavisno od mojih
kvaliteta.
Smatram da je jako neorganizovana država
Nema perspektive nikakve a i u inostranstvu ti ne trebaju rodbinske i neke druge veze da bi se usavrsavao i pritom
doneo mnogo dobrih stvari toj drzavi
Zbog toga sto je ovde nemoguce naci posao. Na fakultetu se mesta cuvaju za rodjake i politicki podobne, a ostali
koji nisu ni jedno ni drugo nemaju nikakve sanse. U privatnom sektoru doktori nauka nikom ne trebaju! Zasto bi
nekoga placali sa doktoratom, kad to moze da radi i diplomirani gradjanin
Veoma je teško naći posao, ne verujem da ima perspektive ali se još uvek nadam promenama. Napuštanje zemlje
mi je poslednja opcija.
Loš odnos države prema visokoobrazovanim ljudima. Korupcija na svim nivoima. Loš rad javne administracije, tj.
ne poznavanje propisa i maltretiranje građana čuvenim FT1P.
Zato sto ne mogu da se zaposlim u javnoj administraciji. A i imam familiju u Australiji.
- Nemogućnost zaposlenja po završetku studija - Loši uslovi za rad i istraživanje - Nedostatak materijalnih
sredstava u NIO
Nemogucnost zaposlenja
Slaba perspektiva. Ne vidim da ce se stanje poboljsati u skorije vreme.
Napustio zemlju bih ali mi devojka ne da.
Zbog nemogucnosti da nadjem posao u struci, a ponajmanje u oblasti koju volim. Zbog nepostojanja drzavne
strategije za produkciju i zaposljavanje visoko obrazovanih kadrova. Zbog sistemske korupcije u svim sferama
drustva i nedostatka politicke volje da se tome stane na put.
Ne bih nikada napustila svoju zemlju i najveca mi je zelja da radim u Klinickom centru i na Medicinskom fakultetu u
Nisu, da se bavim naucnim radom i ucestvujem u izvodjenju nastave, medjutim, ako ne budem uspela da se
zaposlim po zavrsetku doktorata moracu da potrazim posao u nekoj drugoj zemlji. Sada je proslo 3 godine od mog
diplomiranja, a fakultet sam zavrsila za tacno 6 godina sa prosecnom ocenom 9,81, bila sam i stipendista
Ministrastva omladine i sporta za mlade talente, a do posla je prosto bilo nemoguce doci. Molim Vas ukoliko ste u
mogucnosti da pomognete da se prvo mi stipendisti zaposlimo u svom gradu, u svojoj zemlji, na svom fakultetu.
Hvala unapred.
Nisam sigurna ali mozda bih i napustila zemlju ako bih bila duze bez zaposlenja nakon zavrsetka studija.
Korupcija, politika, narod, ...
Razmišljam o tome... razlozi su ponude koje dobijam.
41 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Usavršavanje.
Ne živim u Srbiji pa je ne mogu napustiti. :) Živim u Hrvatskoj, samo studiram u Beogradu.
Srbija ima ekonomsko-moralno-savremeno-informaciono-tehnološko-medjuljudsko-...-organizacioni problem
Svakako ostavljam opciju otvorenom.
Napustila bih Srbiju ukoliko ne bih dobila odgovarajuću radnu poziciju, neophodnu za nastaviak rada i istraživanja u
ovoj oblasti i nakon odbrane doktorata. Osim toga, uslovi za rad su problematični. Ipak, moram da pohvalim,
stipendija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi u
poslednjuh par godina i nadam se da će Ministarstvo podržati svoje najbolje studente i pri sticanju radnih mesta. U
poslednjih par godina, od kako sam korisnica, ova stipendija mi je bila od nezamislive pomoći i pružila zuzetnu
podršku, bez koje bi moj rad na doktoratu i istraživanjima bio nezamisliv. Perspektiva za mlade naučnike bi mogla
itekako da postoji, ona naravno nije nemoguća, ukoliko bi se sprovodila kvalitetnija politiika, a to podrazumeva
dugoročna ulaganja u prave vrednosti, što bi se trostruko isplatilo u svakom pogledu.
Pitanje 37c -­‐ Koja strana država po vašem mišljenju pruža najbolju perspektivu mladim naučnicima i zašto?
Svajcarska
Norveska/Danska/Svedska
Sajcarska i Nemacka zbog uredjenosti.
Nemačka. Pored uslova za pristojan istraživački rad dodatni motiv je i mogućnost primene ostvarenih istraživačkih
rezultata u realnoj industriji.
SAD, Nemačka, Norveška itd.
Nemacka. Imaju jako razvijenu industriju i ynaju da cene rad i trud!
Slovenija, Nemačka i Austraija
Sve strane zemlje koje obezbeđuju posao nakon završetke doktorskih studija.
Holandija i Švajcarska. Širok izbor oblasti, lak odlazak i dobri uslovi.
nemačka
SR Nemačka
SAD - zato što imaju najraznovrsniju ponudu poslova.
Nemacka, jer imaju razvijen sistem u svim aspektima
Sve zavisi od lične sposobnosti, ali evidentno je da razvijenije države pružaju više mogućnosti.
Nemacka, dobri projekti podrzani novcanim sredstvima i iskusnim expertima od kojih se moze puno nauciti
Imam utisak da je to Japan.
Kanada
ima ih vise
SAD, V. Britanija, Kanada, pojedine zemlje EU.
Saudijska Arabija, Kina, Brazil, Amerika, Nemacka, Japan, Svedska i dr. Prve tri pomenute su drzave gde se
trziste rapidno razvija u poslednjih nekoliko godina i gde po mom misljenju svaki dobro skolovan i strucnjak moze
da nadje mesta u svojoj bransi.
Još uvek razmatram opcije
Sve zemlje izmedju Austrijske granice i Portugalije ukljucujuci Slovacku Cesku, Poljsku Rusiju, Japan Ameriku,
Kanadu, Singapur, Tajvan ...
Zavisi u kojoj oblasti. Nemacka, Skandinavske zemlje, Japan...
Zapadnoevropske drzave
SAD. Odlični naučni programi prilagođeni onome što tržište rada trebuje. Finansijska motivacija koju ova zemlja
nudi je odlična.
SAD, ITALIJA, NEMAČKA
SAD - veliko trziste i potreba za kadrovima
Kina - veliki potencijal za unapredjenje i razvoj
Ujedinjeno Kraljevstvo - kvalitet institucija u mojoj oblasti
42 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Nemacka, Holandija, Belgija... zbog materijalnih sredstava, velikih ulaganja u nauku, dobre organizacije i velikog
broja mehanizama sto vladinih, sto nevladinih oragizacija da studije i rad ucine kvalitetnijim i velikih napora kako bi
ljude motivisali na rad i na ucenje..
Svaka ima nesto svoje sto moze da pruzi. A to zavisi i od samih studenata. Ja i u Srbiji mogu da nadjem nesto sto
ce me preokupirati i sto ce mi znaciti za dalje, samo mnogo teze i bolnije. Znam neke nase koji idu u Belgiju,
Holandiju i ne zale se. Mislim da Amerika, Kina, Rusija, Japan mogu da pruze najbolju perspektivu, jer su veliki,
bogati i mocni, ulazu u nauku, misle na svoj podmladak i ulazu u razvoj u celini.
Nikako Albanija! Ostalo po izboru...
Nemacka, Svedska i Norveska. najbolje ekonomski i naucno razvijene zemlje
EU
Po mom misljenju, to su zemlje nemackog govornog podrucja i skandinavske drzave.
Švedska, Švejcarska.
veći deo razvijenih evropskih zemalja, bolji uslovi rada i kolegijalnost
Švajcarska - konkretni projekti, stipendiranje svih studenata na doktorskim studijama
Švajcarska
nemacka
Sakndinavske zemlje, Engleska potom Nemačka
SAD, Norveska
Nemacka
Nemacka, zbog boljeg finansiranja i razvoja mladih kadrova i njihovih ideja.
Amerika. Ima veoma sredjen sistem.
Nemacka, USA, UK
Zemlje zapadne Evrope pretpostavljam.
Sve osim Srbije, i bivse SFRJ, zato sto se tamo ceni znanje i zaposljavaju se ljudi koji su zainteresovani za nauku,
a ne kao ovde, ljudi koji imaju vezu, neradnici
Amerika zbog finansijskih mogucnosti
Finska jer ima veoma visoka ulaganja u nauku sto omogucuje svim mladim naucnicima da rade na projektima i da
od finansija sa projekta pristojno zive
SAD, Nemacka. Dve najmocnije ekonomske sile a shodno tome ulazu vise novca u nauku i istrazivanja.
Sjedinjene američke države. Visoke stipendije, mogućnost zaposlenja i poštovanje mladog naučnog radnika i
njegovih rezultata.
Norveska, jer ulaze u mlade. Dok studiraju, oni ne razmisljaju da li ce moci da plate skolovanje i sl.
Nemacka
Nemacka
Nemačka, ekonomski najsnažnija država u kojoj se ceni rad
Smatram da Nemacka ima veoma dobar potencijal i pruza dobru perspektivu mladim naucnicima
Nemačka i Japan
Sopstvena drzava, ukoliko postupa na pravno prihvatljiv, uskladjen, legitiman i legalan nacin...l
Nemačka
Nemačka
Nemačka
Skandinavske zemlje.
Skandinavske zemlje. Omogućen je normalan rad sa pristojnim primanjima tako da je čovek može da se
usredsredi na rad i stvaranje, a da pritom može da ima i izdržava svoju porodicu i decu, a ne da se bavi
svakodnevnim trzavicama, oko egzistencijalnih i administrativnih problema.
Trenutno Nemačka jer je izuzetno razvijena i ekonomski, kao i politički jaka
Austrija, po iskustvu ljudi koje poznajem zakljucujem.
Nabolju perspektivu pruza Velika Britanija, Svajcarska i Skadinavske zemlje. Tamo se nalaze najbolji i najcenjeniji
naucni centri u Evropi.
Aerika, Velika Britanija... Uslovi rada, odnos prema radu, strucnost nastavnog osoblja, metodologija istraživanja...
43 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Slovenija, Nemačka, Italija i Francuska
Republika Ceska - snazan, otvoren i aktivan univerzitet, sa rotirajucim nastavnim osobljem i izvrsnom
umrezenoscu sa nacionalnim i evropskim institucijama.
Iz iskustava svojih prijatelja i kolega, morala bih da kažem da je to Nemačka, mada nije podjednako optimalna za
sve struke (uvek najbolje prolaze usmerenja tehničke ili prirodno-matematičke struke), za društvene nauke su to
Poljska i skandinavske zemlje. Najpre stoga što nude, posebno Nemačka, odlične uslove za stručno usavršavanje,
praksu, studiranje i život uopšte, dobre stipendije i mogućnost da se zaposlite u firmi koja vas stipendira odnosno u
kojoj se stručno usavršavate.
Nemačka i Rusija, zbog savremenih metoda, odgovarajućeg kadra i internacionalnog karaktera njihovih
univerziteta, zbog praktičnih usmerenja koja odgovaraju potrebama i zahtevima tržišta, i razvoju nauke.
Švajcarska
Nemacka i Francuska-dobro opremljene laboratorije, sirok spektar istrazivanja, dobri materijalni uslovi i bolji pristup
profesora i naucnika.
Severne zemlje
Nemačka (mogićnost dobijanja posla, bolji standard, priznavanje doktorata)
EU, SAD, ulažu značajnija sredstva u istraživanja i obrazovanje
Sve one koje imaju dobre izvore fundiranja razvoja nauke i obrazovanja, bilo od strane drzave ili razlicitih
institucija/fondova... (uglavnom drzave sa razvijenim ekonomijama)
Engleska
Austrija zbog jako niskih školarina. Sve skandinavske zemlje zbog lakše nostrifikacije i dobijanja zvanja u EU.
Sad, Kina, skandinavske zemlje
SAD Svedska Nemacka
Nemačka i SAD, jer traže znanje i stručnost i uvažavaju rezultate rada, a o tome najviše govore dostignuća
njihovih naučno-istraživačkih institucija i industrije.
Kina
Nemacka i Holandija
Belgija, Holandija, Nemacka, Velika Britanija, Kanada
Australija i Velika Britanija su po mom misljenju najbolje uredile oblast vezanu za nove naucnike i mlade doktore
nauka.
Možda SAD...
Svajcarska i Nemacka, zato sto imaju jaku industriju kojoj je potreban ozbiljan razvoj, i koja je u mogucnosti takav
razvoj da finansira
SAD
USA, Nemacka
Bilo koja spremna na stvarna ulaganja u toj oblasti i sa makar malo bolje razvijenijim programom doktorskih studija
nego sto je to situacija kod nas.
Veliki broj zemalja koje školuju potreban broj građana i imaju posao za svakog od njih
Pa to sve zavisi od oblasti kojom se neko bavi, teško je precizirati koja pruža najbolju perspektivu
Nemačka, Austrija...
Nemacka: Univerziteti kao institucije i kao pojedinacni profesori su otvoreni za saradnju, pristupacni, raspolozeni
za realizaciju istrazivackih ideja kroz savete, laboratorije, sredstva i pomoc.
Ceska: predusretljivi su po pitanju realizacije ideja i pomoci studenata da se snadju i sprovedu istrazivanje, uy
upucivanje na najbolje i najadekvatnije stipendije ili zasnivanje radnog odnosa
jos uvek nisam sigurna ali nekoliko mojih prijatelja je otislo na doktorske studije u nemacku i od pocetka su
zaposleni (te imaju sve privilegije i obaveze zaposlenih), imaju pristup svim neophodnim metodama (na svom
institutu ili su slobodni da ostvare saradnju sa drugima) i vrlo cesto posecuju kongrese u razlicitim zemljama. ovi
studenti inicijalno su otisli u inostranstvo zato sto u srbiji nisu ispunjavali uslove za konkurisanje za stipendiju sto je
bez izuzetka i razmisljanja bila sretna okolnost jer nisu imali izbora pa su morali.
SAD iz mnogo razloga, Izrael, Skandinavija, mahom zbog dobre organizacije i jednostavnog sistema koji
funkcioniše po principu: Dobri rezultati = Nagrada, Bolji rezultati = veća stimulacija, Odlični rezultati = Odlični
uslovi, Zatim javno poštovanje i uvažavanje naučnika i prepoznavanje da su oni društvu potrebni, u Srbiji, to su
neka vrsta parazita socijalnih programa i drzavnog budzeta.
Nemacka
USA i Kanada, zbog svega prethodno navedenog
44 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Amerika. Širok dijapazon mogućnosti.
Nemacka, Svajcarska i Norveska u Evropi - ekonomski stabilne zemlje koji diktiraju trendove poslovanja i kretanja
nauke u mnogo razlicitih sfera. Kanada, USA - veoma stabilne zemlje iz kojih je u proteklih 20tak godina proizaslo
mnogo kvalitetnih naucnih kadrova. U oba primera, postoji napredovanje, rad kojim se potencijalno bavimo je
placen, priznat i objavljen. Uslovi su fenomenalni.
Nemacka
Nemacka i Austrija
Po meni Kina, zemlja prosperiteta i zemlja sa nesmanjenim razvojem
Amerika, Kanada, zemlje Skandinavije, pružaju najbolju perspektivu mladim naučnicima budući da su jako
zainteresovane za prepoznavanje talenata mladih ljudi i spremne su da im omoguće rad i usavršavanje.
Najbolju perspektivu mladim istraživačima pruža Nemačka u EU a u svetu SAD.
Nemacka, SAD.
Nemačka, poseduje puno istraživačkih institucija koje pružaju jako dobre mogućnosti doktorantima i
postdoktorantima.
Zemlje Evropske unije. Zbog stepena razvijenosti naučno-istraživačkih institucija.
nemačka, holandija, engleska, švajcarska, austrija, danska, sjedinjene države, kanada, australija,...
99% ljudi koji su u svojoj oblasti rada svetski eksperti, radi u ovim državama. Samo eksperti mogu da stvore
eksperte. Ulaganje u nauku je u ovim zemljama daleko veće nego u Srbiji. Gore navedene stvari su neophodne
kako bi se proizveo vrhunski stručnjak a toga u Srbiji nema!
SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska
Nemacka, iz iskustva poznanika i prijatelja i svega onoga sto sam od njih cula
Verujem da vecina drzava zapadne Evrope, barem po kvalitetu nauke, pruza dosta dobru perspektivu mladim
naucnicima.
Po mom sudu najbolju perspektivu mladim naučnicima pružaju SAD zbog velikog broja univerziteta, koji tamo
postoji i koji imaju relativno stabilne izvore finansiranja.
Danska
Austrija, Skandinavske zemlje, jer se tamo nalaze vodeći instituti iz moje oblasti.
Svajcarska, SAD. Zbog strucnosti kadrova.
Nemačka, ima najbolje laboratorije i plate
nemacka, Svedska, Holandija
Švedska, jer tretira naučnike i njihov trud onako kako zaslužuju.
SAD jer cene ljude koji znaju,mogu i hoce.
Nemacka, jer osim istrazivanja postoje konkretni rezultati koji imaju primenu
SAD, Nemacka, suvisno je objasnjavati. Uredjen sistem, ceni se red, rad, nauka..
Nemačka, USA, Japan, sudeći po mišljenju mojih prijatelja iz struke koji tamo rade i po postignutim rezultatima.
Francuska, Švajcarska, Italija, Španija, Nemačka.
Imaju sve suprotno od nas.
Stvarno mi ne treba mnogo. Samo pristojan posao i pristojna plata. Sigurnost za buduću porodicu. Ne moram čak
ni da se bavim naukom. Samo želim da znam da kada mi se dete razboli mogu da odem kod doktora i očekujem
nešto. Ne znam. Novi Zeland deluje dovoljno daleko. Kanada, Skandinavija, Kina, Senegal... nema to veze sa
mladim naučnicima. A i kako ja da znam, nikad nigde nisam bio da vidim...
nemacka, francuska-razvijene zemlje koje ulazu u naucna istrazivanja
Većina zemalja EU, SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Rusija itd. Zapravo, retke su zemlje gde je lošija sitacija
nego u Srbiji
Za tehničke nauke i istraživanja raj predstavljaju instituti u Nemačkim gradovima, zavisno od oblasti. Dostupnost
opreme i mogućnost istraživanja su na neuporedivo višem nivou.
Zavisi od oblasti kojom se bavi istrazivac.
Nemacka
Za lekare Nemacka, zato sto je prilicno stabilna zemlja i nema tako rigorozne zahteve za prijem. Ovde mislim na
klinicki rad, ne na naucno-istrazivacki. Ne znam koja bi zemlja bila pogodna za naucno-istrazivacki rad
SAD
Norveska
Nemacka ili Austrija
45 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 nemacka, SAD
Nemačka, Amerika, ...
SAD, najviše sredstava
USA, Norveska. Iskustva kolega koji su imali dovoljno para, pameti i srece da odu tamo!
Engleska obzirom da je visokorazvijena zemlja sa visoko razvijenom naucno-istrazivackom delatnoscu.
USA. Najbogatija zemlja sveta sa najvećim ulaganjima u nauku. Najveći stepen ekonomskog liberalizma.
SAD
Sve zemlje Severne Evrope, Amerika, Nemačka
U oblasti epidemiologije, Holandija i Danska
Norveska, Svedska, Nemacka. Vode racuna o kvalitetu naucnih kadrova koji izlaze iz njihovih institucija, materijalni
status je zadovoljavajuc, dostupnost opreme i informacija je na zavidnom nivou.
Norveska.
danska, bio sam tamo turistički i video kako to izgleda
Skandinavske drzave. Imaju velike fondove za istrazivanja, organizovane institucije i uredjen sistem
funkcionisanja.
Visokorazvijene zemlje koje ulažu u istraživanja.
Skandinavske zemlje, zbog dobre finansijske pomoći mladim naučnicima, odličnih akademskih institucija, opšte
prosvećenenosti društva
Nemacka, Svajcarska. Visok zivotni standard i najbolja organizacija
Sve zavisi o oblasti nauke kojom se kandidat bavi. Polje tehnicko-tehnolosko je definitivno Nemacka, Amerika,
Japan i Kina. Zbog visokog standarda.
Skandinavske zemlje, zbog odličnih materijalnih uslova, kako za istraživače, tako i za laboratorije, a danas je
budžet laboratorije možda i presudniji od dobrih ideja.
Tradicionalno razvijene zapadne zemlje poput Francuske, Engleske, Holandije i sl su takodje veoma perspektivne
za mlade naučnike, kao i SAD.
Povezanost industrije, i nauke, kao i postojanje jakog privatnog sektora koji može finansirati istraživanja su
okolnosti koje u ovim zemljama postoje, dok se isto ne može reći i za Srbiju.
ne znam. Možda SAD.
Katar, Izrael. Materijalni uslovi na visokom nivou.
Australija, Severna Koreja
Holandija, jer je otvoreno drustvo
Evropska Unija i Amerika zbog boljeg materijalnog položaja nauke, opremljenosti laboratorija
Bilo koja, u principu u velikom broju zemalja mladi naučnici imaju mesto koje sistemski definisano u okviru društva.
SAD, jer ulazu u znanje i pamet. Svajcarska, jer su bogati da mogu sve. Nemacka, jer ceni kvalitet
Nemačka. Uređen sistem.
Amerika. Metodoloski pristupi.
EU, USA, Australija, zato sto su bogate zemlje...
Novi Zeland, Australija, Kanada jer imaju dobre institucije vezane za moju struku i imaju dosta posla.
Austrija
bilo koja koja na bolji nacin vrednuje rad vrhunski obrazovanih naucnika
Nemacka i SAD. Imate mogucnost napredovanja i relativno fer konkurenciju.
Australija, Nemacka, SAD, itd. Ne trosi se vreme na birokratiju (postoje administrativne i racunovodstvene sluzbe
koje zapravo rade posao za koji su placene) i postoje svi uslovi za bavljenje istrazivanjem (oprema, prostor,
mogucnost posecivanja konferencija iz oblasti kojima se bavim, itd.)
Nemačka, zato što obezbeđuje dobre uslove istraživanja i dobru materijalnu podršku.
Skoro sve Zapadnoevropske (razvijene zemlje), za moju oblast ipak Australija, jer ima najveća poljoprivrdan polja i
pruža naučna istraživanja više od ostalih.
Većina zemalja EU zbog boljeg materijalnog statusa doktoranata i boljih uslova za rad (oprema, reagensi...)
Sjedinjene Države, zbog akademske tradicije, kvalitetnih univerziteta, stava prema nauci i obrazovanju, većih
ulaganja u nauku i kulturu, stepena građanske svesti, boljeg životnog standarda, većih mogućnosti za uspeh.
Veliko je pitanje da li ću ja ikada u životu raditi u bilo kojoj od tih okolnosti.
46 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Nemacka. Visina stipendija.
Smatram da su to:SAD, Francuska i Portugal.
Poseduju vrhunske institute u naučnoj oblasti koja je predmet mog istraživanja.
One države u Evropi koje imaju značajnija izdavanja za nauku i dobru povezanost nauke i privrede, poput
Nemačke, Belgije, Holandije, skandinavskih zemalja.
SAD, Kina, Japan
EU, SAD, Japan
Svedska, Svajcarska,... Opremljene laboratorije, saradnja sa visoko strucnim kadrom, ozbiljnost u radu, kompletno
placene studije i zivotni troskovi.
Odlicni utisci iz Kanade, s obzirom da sam tamo boravila neko vreme dok sam bila na kongresu. Kolege iz moje
oblasti vrlo su zadovoljne poslom tamo. Za ostale zemlje ne mogu da tvrdim jer nisam u njima bravila.
Mislim da je to SAD kao tehnoloski najrazvijenija zemlja na svetu.
Kanada, mogucnost ostanka
Nemacka
Nemacka
Nemacka.
Sjedinjene Americke Drzave, zato sto nudi jako dobre uslove za istrazivacki rad
Nemacka, zbog brojnih mogucnosti
Nemačka, Francuska, zemlje Skandinavije. Razlog je u činjenici da je nauka luksuz. Bavljenje naukom zahteva i
novac, koji u razvijenim zemljama Evrope najvećim delom obezbeđuje privreda. Ako nema privrede, nema ni
novca kao ni luksuza, pa sledi da nema ni nauke.
Holandija, skandinavske zemlje. Mislim da shvataju na pravi nacin ulaganje u nauku
Mislim da je država koja pruža izgledne pozicije za razvoj mladim naučnicima Nemačka (u Evropi), ili Australija.
Upoznat sam sa uslovima koje nude ove dve zemlje, jer sam se fokusirao na njih već ranije. One nude perspektivu
da naučnici mogu da rade, a da one (država, NIO) obezbede sve ostalo (finansije, stan, putovanja,
eksperimentalne delove, i sl.).
Dokle god u Srbiji mladi moraju da brinu o egzistenciji, onda o placanju objave radova, izdvajanju sredstava za
opite, put ili stan, teško mogu da se zadovolje ambiciozni mladi naučnici i ostanu u Srbiju.
Nemačka, Engleska....
Ne bih izdvojila jednu drzavu, ali po iskustvu onih koji su bili na razmeni svuda je mnogo bolje nego kod nas.
Mislim da države koje imaju najviši standard pružaju i najbolje uslove mladim naučnicima. Takođe je važna i
državna strategija, gde se ulaže u nauku i njen razvoj.
Amerika, zbog profesionalnog pristupa i sredstvima koje se izdvajaju za nauku
nemacka verovatno
Nemacka-pruza podrsku u vidu stipendija, i strucnog kadra, i ima veliki broj institucija i preduzeca zainteresovanih
za visoko obrazovani kadar
Kanada, USA, Holandija
Nemačka i Austrija. Uređen sistem, zna se zašto i koliko se radi, stvoreni uslovi za naučna istraživanja,
kompetentni profesori i stručnjaci, zasluženo plaćeno.
Nemacka i Holandija u Evropi, a van Evrope SAD. Veliki broj kolega i prijatelja koji je tamo otisao zbog losih
uslova, je uspeo da zavrsi doktorke i postdoktorske studije na vreme, a mogao je da se za to vreme izdrazava od
stipedije koje su znacajno vise nego kod nas. Takodje veliki broj njih je ostao tamo i zapslio se. Pomenute drzave
imaju dobre uzniverzitete i isntitute u obalasti prirodnih nauka. Takodje doktorati nisu kao kod nas optereceni
publikacijama nego je akcenat na istrazivackom radu koji je veoma isplaniran od strane mentora i projekta na
kome je student angazovan. Takodje radovi koje treba da se obajve nisu vezani za rang casopisam nego se
casopisi biraju po temi i autorima koji tamo objavljuju, tj nema klasifikacija tipa M21, M22 i sl.
Odgovor zavisi od više činilaca: vrste naučnog istraživanja, količine sredstava koja su potrebna za istraživanje,
različitih nacionalnih tradicija u okviru date discipline itd. Za humanističke nauke, na primer, nesumnjivo Amerika,
zbog povoljnih uslova za rad, relativno dobrih stipendija i, što je najvažnije, odlično opremljenih biblioteka.
Italija, bar što se tiče mog zanimanja.
Nemacka
Nemačka, Austrija, Češka, SAD
Po mom mišljenju sve navedene države pružaju dobru perspektivu za mlade naučnike jer se u tim državama
izdvaja mnogo više sredstava za nauku i istraživanja, imaju odlično opremljene laboratorije i instrumente i mašine
47 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 najnovije generacije, računarsku opremu, bolja informisanost o studijama i stipendijama,veći broj naučnih
organizacija i institucija koje nude zaposlenje i tokom studija, što kod nas nije slučaj.
Norvečka, Finska, Danska, Holandija, Nemačka i Švajcarska, kao i USA
Mislim da je SAD najbolja opcija za mlade naucnike sa svih strana sveta jer su otvoreni za saradnju i nove
inicijative
Pa ima ih puno, to je otprilike bilo koja razvijena zapadna evropska zemlja, odnosno SAD, u zavisnosti od oblasti
kojom se bavite...
Nemačka, Holandija, Norveška. Dosta ulažu u nauku i razvoj. Naučni kadar je dobro plaćen.
Amerika, jer kod njih nema nezaposlenih doktora nauka.
Nemačka, zato što ceni rad i disciplinu i nagrađuje rad, nudi mogućnost napredovanja
Zemlje EU, SAD, Kanada - zbog većih ulaganja u nauku
U Evropi Nemačka, zbog velikog broja naučnih projekata, velike potražnje za mladim istraživačima doktorantima,
nekomplikovana procedura za dobijanje papira za one koji se odluce da tamo rade i studiraju, korektan odnos
medju kolegama i veliki broj naprednih kurseva i kvalitet nastave.
Nemacka. Najvise izdvajaju za nauku.
Mnoge države imaju jako dobre programe.
Nemacka; skolovanje je najjeftinije u Evropi, dostupnost informacija - pretplata Biblioteka na kompletnu bazu
podataka strucnih casopisa, nastave jezika i racunara, otvorenost asistenata i profesora, postojanje projekata na
odredjenim predmetima, mogucnost studiranja na engleskom, usavrsavanje nemackog kao vrlo perspektivnog za
buduce zaposlenje.
Skandinavske zemlje, jer nude najviše mogućnosti za usavršavanje, školovanje je besplatno, stipendije primaju svi
koji studiraju u zakonskom roku od 6 godina (nakon čega se stipendija vraća), a odlično je organizovano i
studiranje na daljinu na državnim univerzitetima.
Nemačka pruža najbolju perspektivu za mlade istraživače koji se bave istraživanjem u okviru tehničko-tehnoloških
oblasti. Ova zemlja garantuje pouzdan i veoma dobro plaćen posao uz izuzetno povoljna socijalna i zdravstvena
osiguranja. Zaposleni nisu sluge ili robovi, radi se maksimalno 8 časova dnevno.
Nemacka! Izuzetna oprema i mogucnost usavrsavanja primenom mnogobrojnih aparata.
Nemacka
Mislim da su to zemlje srednje Evrope koje imaju dovoljno novca da ulažu u razvoj nauke i čija israživanja kasnije
mogu da primene u razvoju privrede svoje zemlje.
Nemacka. Najvise ulazu u nauku.
Zemlje EU
Nemacka, ima jaku i naprednu industriju kojoj su nephodna nova istrazivanja.
Nemačka, jer je finansijski najmoćnija, uvek spremna da skupi svu inteligenciju i zato je superiorna.
Smatram da je to Nemacka zbog najboljeg matreijalnog stanja u zemlji i uredjenosti sistema.
SAD, zato sto najvise ulazu u eksperimentalni istrazivacki rad
Nemacka, Austrija, itd zbog toga sto su ljudi adekavatno placeni za svoj rad
bilo koja, a narocito ako je daleko od Srbije
Nemačka- zboge fenomenalne organizacije
Nemačka, zbog uređenog sistema, dobre opreme, dobrog pristupa
Nemacka, Norveska, Svedska, Amerika, Skandinavske zemlje i ostale razvijene zemlje Evrope i sveta.
Nemačka, Norveška
Norveska, zbog dobrih uslova studiranja i naucnoistrazivackog rada i odlicnih materijalnih uslova za istrazivace
Italija. Bavim se tekstilom i odecom, a Italija je vodeca drzava kada je ova oblast u pitanju.
Nemacka.
Nemacka.
Nemačka i Austrija zbog boljih uslova.
Norveska, Nemacka-pretpostavljam izmedju ostalog i zbog finansijske stabilnosti
Zemlje Skandinavije, Njemacka, Austrija. Zato sto cijene mlade talentovane ljude i pune entuzijazma i potencijala,
pruzaju sansu svim zainteresovanim i to jos novcano nagrade a ne da im studenti placaju za dodatno obrazovanje.
Sve zapadne zemlje zbog vece posvecenosti naucnim i istrazivackim delatnostima, mogucnostima studijskih
putovanja, boljim uslovima studiranja, mogucnosti zaposlenja posle zavrsenih studija...
48 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Norveska ima sjajne programe za usavrsavanje, a i dostupna su im sredstva za finansiranje brojnih projekata.
Kada vide da znate i vredite potrude se i da vas zadrze za sebe.
Zemlje zapadne evrope. Zbog mogućnosti rada u struci.
Nemacka, Japan
Austrija, Švajcarska, Nemačka
Немачка јер је научна делатност повезана са праксом и у том смеру се научна делатност и развија.
vecina evropskih zemalja
Nrmacak i Franciska
Sve u kojima postoji i poštuje se zakon
Svajcarska, zbog postovanja zakonskih propisa i boljih materijalnih mogucnosti, a pretpostavljam i boljih
medjuljudskih odnosa.
U S A, Germany they have good research record.
SAD, tamosnja industrija ima vise sluha za ulaganje u istrazivanja.
Amerika
Svajcarska, Nemacka, SAD.
Odlican sistem rada, sve je definisano, kreativnost je potrebna samo u nauci, a ne u svakodnevnom zivotu, sto
moze poprilicno oduzimati vreme koje se treba utrositi za nauku. Naravno i sredstva i mogucnosti.
Evropske drzave
Drzava kojoj skolovani ljudi nisu problem vec privilegija.
Nemačka, Skandinavija.
Boravila sam dva puta po mesec dana na Institutu Max-Planck u Nemačkoj. Uslovi za rad su odlicni. Pre svega se
vodi racuna o bezbednosti i zdravlju istrazivaca. U Srbiji ne postoje osnovni uslovi za bezbedan rad (previse
istrazivaca u maloj aboratoriji sa losom ventilacijom). Ukoliko Vam je potrebna neka hemikalija, moguce je da je
kupite i dobijete za dva dana. U Srbiji su za to potrebni meseci. Na Univerziteu postoji i vrtic, tako da zene mogu
da radjaju decu i studiraju. Standard je visok. Ljudi su kulturni i civilizovanai i svako hoce da Vam iyadje u susret.
Nemačka i SAD, zbog finansijske sigurnosti.
SAD
Zemlje Benelux-a, Novi Zeland, Australija
Nemacka
Nemacka i Amerika
Strucniji kadar i vise finansijskih sredstava
Verovatno zapadne zemlje, jer imaju para i znaju da će ulaganje u nauku najbrže umnožiti te njihove novce.
Zapadne zemlje, zbog respektiranja i uvažavanja znanja i postavljanja stvari na pravo mesto
Engleska, Nemacka, Francuska, mnogo vise ulazu u nauku i naucne radove
Švajcarska, od početka školovanja se opredelite za oblast i dobijate posao, ko upiše doktorske potpisuje ugovor za
posao na fakultetu i imaju veliku finansijsku podršku.
Nemačka, Norveška, Australija, Kanada, Novi Zeland - Stabilne ekonomije i shvataju )i javni i privatni sektor) da je
dalji napredak moguć ulaganjem u nauku i istraživački rad.
skandinavske drzave
Engleska, Nemacka
Mozda Nemacka, zato sto u velikoj meri ulažu u mlade ljude sa potencijalom i pružaju najrazličitije programe za
aktivno angažovanje istraživača u raznim institucijama.
Nemacka i Amerika, zbog strucnosti katrova
Kuba
Nemačka, Austrija i Australija
Nemacka. Zbog sredstava koja izdvaja za nauku, kao i njihove metodologije rada i pristupa radu i istrazivanju.
Nemacka. Imala sam prilku da provedem tamo dva meseca prilikom pohadjanja osnovnih studija i odusevljenja
sam stepenom uvazavanja studenta i koliko njhiva vlada ulaze u njihovo usavrsavanje i kolike su tamo mogucnosti
zaposlenja dobrih studenata.
Nemacka
Zemlje zapadne Evrope-Austrija, Nemacka i Svajcarska i SAD
Skandinavske zemlje
49 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Nemacka, zbog interdisciplinarnog pristupa radu i razvijene industrije koja ulaze sredstva u naucnoistrazivacki rad,
cime se rashodi drzavnog budzeta smanjuju, a korist naucnika i industrije po okoncanom projektu je obostrana.
Nemačka, Austrija
SAD
Zemlje EU. Tamo još, valjda, ima posla. Ovde ga nema.
Norveska
Nemacka, u Evropi. Jaka ekonmija, jaka industrija, dobra perspektiva, manjak visokokvalifikovanog kadra.
Nemacka
Srbija
Nemacka, jer ujedno omogucava i zaposlenje
Nemacka, jer podstice mlade na naucno-istrazivacki rad obezbedjivanjem neophodnih sredstava.
Nemačka
Nemacka. Bila sam tamo proslog leta i licno se uverila u mogucnosti za studente doktorskih studija.
Skandinavija, UK, Austrija, Madjarska
Amerika. Zbog najvećeg broja kvalitetnih opcija i uopšte visokog životnog standarda.
Dovoljno bi bilo da se naša država za početak ugleda na blisku nam Sloveniju, da ne govorimo o nekim drugim,
razvijenijim državama.
U SAD ima najviše mogućnosti.
Mislim da su to države germanskog govorno područja: Njemačka, Austrija, Švicarska, Velika Britanija...
Navedene države ulažu jako puno u unaprijeđivanje znanja i stručnog kadra. Sukladno tome, studentima nude
brojne poticajne mogućnosti tijekom školovanja - poput stipendija za boravak izvan matične zemlje studenta.
Npr. Nemačka zato što finansira mlade naučnike i ulaže u njihovo profesionalno usavršavanje. Takođe, nakon
završetka studija zagarantovano im je zaposlenje.
Švetska, uopšte skandinavske zemlje. Kina i SAD. Za područje umetnosti i kulture, posebno pored navedenih,
treba istaći Nemačku, Holandiju, možda Francusku. Ove zemlje imaju strogo i jasno definisan program i plan za
mlade naučnike. Širi je korpus radnih pozicija gde istraživači mogu biti angaživani, od međunarodnih naučnoistraživačkih projekata do angažmana na fakultetima. Jako se puno ceni područje nauke i kulture pa samim tim i
puno ulaže, jer je svest o značaju obrazovanja i nauke i umetnosti na višem stupnju.
Pitanje 38 -­‐ Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga važnim?
Treba da se pokrene pitanje budzetskih mesta na doktorskim studijama... Ako je u pitanju budzetski deficit i
nemogucnost placanja troskova fakultetima, onda bi trebalo pokrenuti akciju da univerzitetski profesori budu
privilegovani tim sto su mentori/profesori na doktorskim studijama i da se sami odreknu nadoknada koje im sada
donosi angazman na doktorskim studijama...
Nijedno pitanje niste postavili o statusu, položaju i potrebama studenata koji rade u privatnim preduzećima (puno
radno vreme ) i paralelno pohađaju doktorske studije
nemam dodeljenog mentora, a poslednji ispit sam položio u septembru 2010. godine. obrazloženje da na fakultetu
nema mentora koji ispunjava uslove. to je ujedno i moje pitanje. da li imate mentora
Zašto nas ne pitate da li profesori u opšte održavaju nastavu ili konsultacije na doktorskim studijama,... ili pak da li
su ponudili studenu neki kontakt telefon, e mail, ,...? Ko to kontroliše?
Koliko ste zadovoljni ukljucivanjem studenata doktorskih studija koji nisu nizi stepen studija zavrsili na istom
fakultetu u projekte u kojima ucestvuju naucni radnici na fakultetu, a uzimajuci u obzir cenu skolovanja?
Uopste nisam zadovoljan.
1. Da li postoji direktna povezanost nastave na doktorskim studijama sa praksom i na koji način? Ne postoji
povezanost!
2. Da li vaš fakultet sarađuje sa domaćim/međunarodnim kompanijama u kojima bi se izvodila relevantna naučna
istraživanja? Ne!
3. Da li postoji saradnja fakulteta sa privrednim organizacijama gde bi doktorandi usavršavali svoja praktična
znanja? Ne!
50 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Treba postaviti studentima pitanje da li su upisani na budžet ili samofinansiranje i kakvi su bili uslovi konkursa
prilikom upisa doktorskih studija, jer postoji određen broj studenata koji plaćaju svoje budžetsko mesto na fakultetu
što je i moj slučaj. Ministarstvo nije obezbedilo sredstva fakultetima za budžetante na doktorskim studijama
poslednjih nekoliko godina i fakulteti iako raspišu konkurs za jedno ili dva budžetska mesta, nakon upisa iznudjuju
novac za školarinu studentima uz pretnje da će im onemogućiti dalje školovanje. To je izuzetno opterećujuće jer
tako studenti moraju da zarade prosečnu platu u Srbiji samo za školarinu da bi sačuvali mesto na studijama, koje
nikada ne bi ni pomislili da upišu da na konkursu nije bilo budžetsko mesto.
Da li je bitno polagati prijeni ispit za upis na doktorske studije?
Bez obzira na univerzitete sa kojih dolaze doktoranti, prosek na prethodnom studiranju nije i ne treba da bude
jedini kriterijum po kom se studenti upisuju i rangiraju na upisnim listama na doktorskim studijama. Ovom pitanju se
u inostranstvu pridaje velika pažnja. Pogledajte univerzitete u SAD, tamo se pre primanja na doktorske studije
često pohađa pripremni semestar, u kom studenti kandidati slušaju predavanja i polažu ispite. Ovakav sistem je
skup, ali ako želimo rezultate u nauci, u nju moramo ulagati.
Trebalo bi organizovti dogadjaje gde mogu da se upoznaju doktoranti, jer ovako smo jako izolovani, radimo u
malim grupama ili pojedinacno.
Da li ove ankete imaju smisla za Vas?
Mislim da imaju, bila sam na jednoj prezentaciji Vasoj na FTN-u u svecanoj sali, gde ste prikazivali rezultate ovih
istrazivanja i prilicno jasno i ostro ukazali na probleme studenata doktoranata svim prisutnima. Samo tako
nastavite i mi cemo se svako na svoj nacin boriti da se stanje akademskih gradjana u Srbiji poboljsa. Ja trazim da
bude sve po zasluzi, nista drugo. Kad bi tako bilo gde bi nam bio kraj...!!!
Dali je obavezan rad na SCI listi za odbranu doktorske teze i zašto.
Koliko ste angažovanmi an doktorskim studijama u okviru naučnih projekata odseka ???
Pitanja se uglavnom odnose na mlade naucnike, zapostavljena opcija da su na doktorskim studijama i starije
kolege koje vec rade u nekim od Institucija (manji gradovi).
pre bi napisao neke stanje nego postavio pitanje....
zao mi je samo sto se predavanja na doktorskim studijama odrzavaju na taj nacin sto profesori gledaju da obave
to...kao da ima je to muka al moraju da zavrse sa tim tako da kroz to prodju u toku jednog sata ili dva i kraj za taj
predmet za celu godinu...jer niko nema vremena da se zadrzava sa studentima i da im pomaze...jer svako od njih
juri i svoje poslove, radove, sci liste, projekte i slicno...jer generalno na kraju se sve svodi na novac...sve to zbog
veceg statusa i primanja...a da neko uputi studente tamo i tamo trazite to i to, ovde i ovde imate
konferencije...pitajte nas, pisite nam mailove, odgovaracemo....a ne ja pisem mailove i zovem svog profesora vec 4
meseca samo da ode na studentsu da mi prilozi potpisanu prijavu o polozenom ispitu njemu je tesko...a kamoli da
mi pomogne oko mog rada nekog ili neke konferencije i slicno....e to je stanje a pitanja su dosta kvalitetna koja su
u upitniku ovom tako da nema potrebe za daljim
Povezanost (saradnja) privrede i naucno-istrazivackih institucija
Da li mislite da država treba da nastavi stipendiranje postdiplomaca-doktoranata i zašto?
Ne, to je rasipanje novca jer čovek odbrani doktorat i radi van nastavno naučne ustanove i samo je izgubljeno
vreme i novac.
Zbog cega ste upisali doktorske studije?
Da li postoji mogucnost zaposlenja u NIO u kojoj ste angazovani kao stipendista Ministarstva?
Smatram da na fakultetu apsolutno ne podrzavaju zaposljavanje doktoranata, cak i najboljih studenata koji su
trenutno stipendisti ministarstva (vec trecu godinu za redom). Konkursi se ciljano raspisuju, nisu javni, i posao
dobijaju samo oni koji imaju jake veze, a pri tom se kvalitet istog ne dovodi u pitanje. Sramota je sta se radi, i to
toliko ocigledno, a nama koji se trudimo, vredno radimo, objavljujemo radove se otvoreno govori da nemamo
sanse da se zaposlimo na fakultetu. Zanima me kome se obratiti po tom pitanju, na koji nacin da se stane na put
takvom ponasanju i hoce li poceti da se cene oni koji zaista nesto vrede, a ne oni ciji su roditelji velika imena.
Iskreno se nadam da ce ovo pitanje konacno naici na neki pozitivan odgovor.
Unapred Vam se zahvaljujem!
Jedna tehnička sugestija:
Značenje brojeva ne odgovara uobičajenom i stoga može zbuniti ispitanike. 1 obično znači nimalo/ne slažem
se/nebitno i sl., a 5 veoma mnogo/slažem se/bitno, a ne obrnuto, kako je u vašoj anketi.
Pitanje resenja problema budzeta, koje bi nas, doktorante, koji svojim trudom, radom i uspehom u potpunosti
ispunjavaju zakonske uslove, oslobodii placanja anormno visokih skolarina, neuskladjenih sa kvalitetom usluga u
nastavi.
1. Da li se redovno ili uopšte održavaju predavanja i vežbe na doktorskim studijama na važem fakultetu?
Za dve godine studija i 8 predmeta imao sam ukupno 2časa predavanja na doktorskim studijama koje sam
redovno posetio.
2. Da li bi redovno održavanje vežbi i predavanja pomoglo u efikasnijem polaganju ispita i napredovanju studenata
51 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 na doktorskim studijama?
Da li će i kada će biti uvedeni neki kursevi, obuke za primenu statističkih paketa za obradu podataka?
Da li ste prosli kroz lavirint apsurdnih problema kako biste uopste i dobili mesto na doktorskim studijama?
Nemam konkretno pitanje, samo sugestiju u vezi sa časopisima za društveno-humanističke nauke u smislu što bi
mogućnosti objavljivanja u njima i uređivačka politika možda mogle imati malo više sluha za doktorante kojima je
velika obaveza objavljivanje radova, u smislu ažurnosti u odgovorima i samom objavljivanju jer smo sa svih strana
pritisnuti rokovima. Hvala unapred.
bilo bi zanimljivo razmotriti poboljšanje uslova za istrazivacki rad formiranjem itrazivackih laboratorija koje bi
zaposljavale istrazivace (sa istrazivackim zvanjem) nevezano za projekte. Ovim ljudima je osecaj sigurnosti veoma
bitan za stabilan rad na tezi. istrazivaci kod nas
1) nemaju dovoljno prostora da kvalitetno provedu 6-8 sati dnevno na svom istrazivanju na fakultetima
2) vreme koje i provedu na fakultetu posvete studentima i nastavi
pitanja koja bi isla u ovom smeru bi dobro dosla, dok preostalo vreme moraju da se snadju za prostor za svoj
istrazivacki rad
Dodatno, usled navedene situacije nema kvalitetnijih istrazivanja na kojima ce biti angazovan tim ljudi jer
komunikacija ide teze zbog razdaljine i razlicito ritma,...Tako dobijamo teze koje su samostalne celine koje su
dovoljne za jednu tezu ali niko nikada ne prosiri dato istrazivanje kkao bi se zaista postiglo nesto korisno
Ocena opremljenosti (instrumenti) laboratorije u kojoj radite?
Odgovor od 1 do 5
Niko se nije pitao zasto je stipendija Ministrstva koju sam svojevremeno primala
toliko niska
Zasto je raspisuju? To je sramota
32 000 din?
Neka mi neko kaze da li je opstanak u Beogradu moguc sa tom sumom?
Koja je cena samostalnosti?
Kako gledate na odnos Univerziteta i nauke, odnosno Univerziteta i privrede?
Mislim da je saradnja Univerziteta sa NIO na visem nivou u odnosu na onu koja je potrebna za Srbiju, ali je to i
odraz nemoci privrede nase zemlje. Privreda u Srbiji je na niskom nivou, te nije moguci veci obim saradnje
Univerziteta i industrije, koja je na kraju lanca od inovacije do implementacije i potvrdjivanja ideje.
Nema pitanja o popularizaciji nauke
Kako biste promenili trenutnu nepovoljnu situaciju na dr studijama?
- Uvela bih otvorene konkurse na univerzitetima (ali stvarno otvorene, kao u Rusiji), dakle, posle 4 ili pet godina,
raspisuje se konkurs za neku poziciju na fakultetu, ne dolazi onaj za koji se taj konkurs rapsisao, već najbolji koji
se prijavio (čak iako je to neko spolja).
- Da mogu studenti slobodno, bez bojazni od izbacivanja, svojim prodekanima da prijave problem rada sa
mentorima.
- Otvorena vrata svih institucija gde je doktorantima potrebno istraživanje (neki mentori ne daju preporuke koje bi
umanjile proceduru i uštedele novac), ukinula naplatu po biblioteka, arhivima i drugim centrima za doktorske
radove (ako treba na drugačiji način njih finansirati, ali ne iz džepova studenata)...
Iskreno se nadam da će ovo nešto promeniti, ali toliko smo ogrezli u korupciji i nestručnosti, da postaje jezivo.
Takođe ne znam šta radi i da li radi uopšte univerzitetska revizija?????
Srdačan pozdrav i hvala Vam!
Zašto ste upisali doktorske studije?
Da li mislite da drzavni aparat dovoljno ceni istrazivacki rad i istrazivace?
odgovor: NE
Postoji li web. adresa ili neko kome se mogu obratiti na nivou univerziteta,
ako imam pitanja i nedoumica vezanih za svoja prava i obaveze ili novosti
unutar akademske mreze itd.
Da li ste zaposleni? Na koji način obezbeđujete sebi sredstva za školarinu i istraživanje?
Da li smatrate da treba uvesti komentorstvo na doktorskim studijama? DA
Stpednija doktorantima se daje cetiri godine (iznos je 32000). Da li mislite da je moguce zavrsiti naucno
istrazivacke studije u tom roku? Kako stipedista koji svaki mesec prima 32 000dinara moze da prezivi, pod
uslovom da samo od toga zivi i pod uslovom da ima npr. porodicu?
Kakav plan ima drzava za doktorante koje stipendira i mlade istrazivace koje placa iz budzeta nakon zavrsavanja
doktorskih studija?
Zašto radim doktorat?
Zato što nikakav drugi posao nisam mogao da dobijem posle studija. Nekad je važilo da oni koji ne mogu da se
52 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 zaposle idu u obrazovanje. Danas tehnološki višak ide da se bavi naukom. Oni bolji su već otišli. A kakvo ljudstvo,
takva i nauka.
Da li ste informisani o administrativnim telima koja su zaduzena za doktorante?
Pitanje opravdanosti ukidanja budžeta za doktorske studije studentima zaposlenim na projektima ministarstva. Da
li to podrazumeva da doktorant kad mu se uzmu pare za školarinu ostaje sa platom ispod čistačice, što je
neprimereno.
Sta mislite o korupciji u nauci?
U principu ne. MIslim da ste ovim pitanjima obuhvatili skoro sve sto je bitno.
Da li smo zadovolji kvalitetom i sadrzajem nastave na doktorskim studijama kao i angazmanom predavaca na
doktorsim studijama
Kada će biti napravljen plan sa sigurnom realizacijom i jasnim ishodom za školovanje, zaposlenje ....?
Mogu i da odgovorim. :))
Da li se nesto moze promeniti i kako?
Da li mislite da je Srbiji neophodna radikalna reforma Univerziteta?
Da, jer na mnogim fakultetima vladaju sistemski nepotizam i korupcija koji srozavaju vrednost diploma, jer je
upisna politika neusaglašena sa potrebama tržišta rada i jer je ministar prosvete ujedno i profesor na privatnom
"univerzitetu" opskurnog turbo-folk naziva "Megatrend", što je samo paradigma za problem tzv. privatnih fakulteta
koji služe za besramno štancovanje diploma obezvređujući ionako obezvređen sistem univerzitetskog obrazovanja
u Srbiji.
Polje je neiscrpno... ima puno pitanja, ali ja verujem da je to sve iz lične perspektive nekome važno, nekome ne.
Ja nemam problema sa svojim mentorom, ali znam da moje kolege imaju. Pa su u tom smislu možda važna i
pitanja kako je mentor odabran, da li je zapravo odabran ili dodeljen.
Nešto opštije pitanje bilo bi i da li su zahtevi u izradi doktorske disertacije prilagođeni novom
programu/sistemu/vremenu/shvatanje ili se prepisuju stari iz vremena dok su postojale magistarske studije.
Da li na nivou fakutleta postoji osoba/služba zadužena za programsku koordinaciju doktorskih studija i savetovanje
studenata.
Koliko su različite značajne informacije, kako na nivou fakulteta, tako i na nivou univerziteta, dostupne studnetima
doktorskih studija.
...
Sve sto se odnosi na dobijanje posla/stipendija/ucesce u projektima preko rodbinskih i slicnih veza. Proverite malo
sta se desava na Filoloskom fakultetu u Beogradu, pa cete videti da je maltene 100% nastavnog osoblja
primljenog na rad u poslednjih nekoliko godina ili istog prezimena kao i neki od redovnih profesora na fakultetu, ili
je u kakvoj drugoj slicnoj rodbinskoj i prijateljskoj vezi s nekim (posebno dekankom i njenom "ekipom"). Za mene
nije bilo mesta, jer nisam imala dovoljno jaku vezu, a verujem da je to slucaj i s mnogo drugih kolega i koleginica.
Mislite o tome.
Treba pitati doktorante šta oni misle da ne valja direktno u istrazivačkom radu i da li je korupcija protekcija
odredjenih kandidata. takodje da li bi se smelo dozvoliti da deca redovnih profesora se bave naukom u istoj
naucnoj oblasti
Pošto je anketa anonimna, mogli biste da iskoristite šansu i ostavite više prostora o komentarisanju predavača i
kadra
Smatram da je neophodno povećati konkurentnost srpske nauke, kroz kompeticiju među projektima. Takođe što
više raditi na olakšavanju razmene studenata i boravke istrašivača u inostranstvu, jer su ta iskustva i kolaboracije
koje iz njih nastaju nešto najnormalnije u zapadnom svetu, a u krajnjoj liniji su i neophodna za razvitak nauke u
Srbiji.
Plate nisu toliko loše kad se pogleda stanje u zemlji, mada naravno neadekvatne stručnoj spremi i ostalim
parametrima, ali broj radnih mesta i put koji mladi naučnici prolaze dok konačno ne dobiju ugovor o radu je
katastrofalan. Radi se volontiranjima koja traju preko godinu dana, za koje vreme budući istraživači rade puno
radno vreme i više da bi se "dokazali", zatim primaju stipendije koje su ipak premale a takodje ne teče im staž,
socijalno, penziono, zdravstveno... To dovodi do masovnog odliva mozgova u inostranstvo, gde im plate nisu
dovoljne za bogatstvo, ali da za neki normalan život, i naravno svaki rad se plaća.
Status studenata doktorskih studija se menja iz godine u godinu, od duzine studija pa do uslova prijave i odbrane
doktorske teze. Smatram to neozbiljnim, a naročito što mi o tome ne dobijamo nikakve informacije, osim ako se
samo ne angažujemo da nađemo osobu koja bi u tom trenutku mogla da nam da odgovor na takvo pitanje.
uslovljavanje radovima na sci listi i paralelna nemogucnost objavljivanja u istima
Problem 1. - Problem mentora je dosta kompleksan problem, posebno za zaposlene na fakultetu. Često se
dešava da je sa jedne strane formalni mentor koji ispunjava uslove, dok je sa druge strane neformalni mentor kod
koga učestvujete u nastavi. U ovim situacijama je dosta teško studirati.
53 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 Problem 2. - Još uvek je prisutan negativni stav pojedinih profesora (mentora) o novom sistemu doktorskih studija.
Poseban problem je brzina sudiranja, pa se neretko pojavljuje konstantna opstrukcija studiranja.
Možda bi trebalo u sledecoj anketi detaljnije istraziti i ove probleme
Da li smatrate da bi drzava trebalo u vama da vidi interes?
Apsolutno da!
Da li smatrate bitnim mogucnost zaposljavanja mladjih kolega i zasto?
Smatram izuzetno bitnim. Trenutno je situacija takva da se mladi istrazivaci zaposljavaju stihijski sto je jako lose.
Naprimer: vec sam bio u situaciji da saradjujem sa kolegama koji zavrsavaju master studije, prenesim im znanje i
vestine, ostvarimo jako lepu saradnju, bude potencijala za ozbiljniji rad, ali se ispostavi da ne mogu biti zaposleni
do kraja ovog projektnog ciklusa (bolje receno, izuzetno je neizvestno i komplikovano to izvesti) i onda se oni
odluce da doktorske studije nastave u inostranstvu. To mi se vec dvaput desilo, a mogli smo da imamo prilicno
ozbiljan tim za oblast kojom se bavim.
Da, šta zapravo mislim o dokt. studijama?
Zatrpavanje već poznatim informacijama bez razvijanja rasuđivačkih sposobnosti. I srljanje kompletne nauke u
tako ne bitne stvari a mladom istraživaču se ne nudi ni poligon ni vreme za sopstvene ideje.
Kako je moguće da država Srbija prošle godine iz budžeta nije obezbedila nijedno budžetsko mesto na doktorskim
studijama?
Da li verujete u poboljšanje situacije u Srbiji? Da li verujete da će ova anketa nešto promeniti? Da li mislite da će
Vam se pružiti više prilika za usavršavanje, za napredak, za sređivanje životnih prilika, da Vas čekaju uzbudljivi
naučni projekti?
Neka se nadležni ne uvrede, ja njih ne napadam i nemam ništa protiv njih, ali moj odgovor nije "da". Istina, jedva
sastavljam kraj s krajem od osnovne škole i ne živim u istim uslovima kao prosečan doktorant. To što sam na
doktorskim studijama je čudo i bukvalno sreća i uprkos svemu imam mnogo razloga za zadovoljstvo. S obzirom na
situaciju, stipendija koju sam dobio je dar s neba.
Da li ste zadovoljni visinom stipendije koju primate?
Da li mislite da treba da se poveca broj publikovanih medjunarodnih radova mentorima kao uslov za vodjenje
kandidata?
Da li mislite da su naucne-institucije u kojima su doktoranti upisali doktorske studije imaju za cilj da pljackaju
doktorante?
Ima, i to sam već pomenula kao sugestiju Ministartvu nauke u svom godišnjem izveštaju.
To je pitanje roka za završetak doktorskih studija. Smatram da taj rok ne bi trebao da bude isti za sve doktorante
jer nije isto da li se bavite nekom oblasti društvenih nauka, informacionim tehnologijama, laboratorijskim
istraživanjima ili ste pak, kao ja, istraživač na terenu koji zavisi od sezone, od klimatskih prilika i od opreme koja
često (i prečesto) izostaje. Bez namere da omalovažim druge kolege, rekla bih da naša istraživanja zahtevaju
mnogo više i vremena i energije i sredstava da bi bila realizovana.
Finansiranje istraživanja studenata doktorskih studija.
Pitanje kako zadržati naučnike u Srbiji?
Uslovima koji će biti u ravni ili slični onima u inostranstvu, a to su siguran istraživački rad, uz izvesnost da se radovi
mogu objaviti (bez finansijskog kriterija), da standard istraživača bude podignut na viši nivo, da se izvrši
udruživanje i pomoć iskusnijih naučnika sa mladima, i sl.
Ne bih volela da se ponavljam, jer sam već napisala u kakvoj situaciji se nalazi nauka u Srbiji. To je ogorman
problem i nisam stekla utisak da se bilo ko time ozbiljno bavi. Istraživači, u svojim laboratorijama, kritikuju i kukaju,
ali se njihov glas slabo čuje.
Kada sam prošle godine organizatorima Noći istraživača i Festivala nauke (jer sam i sama bila učesnik) predložila
organizaciju okruglog stola, koji bi se bavio problemima u srpskoj nauci, oni su su se složili da bi to bilo dobro
uraditi, ali se ništa konkretno po tom pitanju nije preduzelo. Smešno je baviti se tolikom promocijom nauke, kada je
stanje u nauci toliko loše.
Takođe, naučnici u Srbiji nemaju pojma šta njihove kolege rade u toj istoj Srbiji, jer nigde ne postoji spisak
projekata i institucija koji su na njima angažovani. Tako dobijamo situaciju u kojoj, pored toga što nemamo para,
smo i jako loše povezani i sasvim je moguće da se posao duplira u pojedinim oblastima.
Iako se sve gorenavedeno odnosi na nauku, mislim da je neraskidivno povezano sa doktorskim studijama, jer su
svi doktoranti na ovaj ili onaj način povezani sa naučnim institutima i istraživačkom delatnošću.
Nažalost, smatram da be se više pažnje moralo posvetiti materijalnom statusu doktoranata (ne samo stipendista
Ministarstva prosvete i nauke, već svih doktoranata), jer je to pitanje o kome, uz istraživački rad, takođe moramo
da mislimo i koje ometa naš rad, s obzirom na niska primanja i veoma visoke školarine. Ovo nije pitanje samo za
studente doktorskih studija, već pre svega za Ministarstvo, fakultete, institute i ostale nadležne institucije.
Komentar 1: Smatram da je zloupotrba angažovanje istraživača u nastavi, s obzirom da većina institucija u kojima
su istraživači zaposleni ne daje nikakvu finansijsku nadoknadu za taj posao. S druge strane, zaposleni u nastavi
primaju plate za taj posao a dodatno i ne tako male honorare za "bavljenje naukom", čime su istraživači stavljeni u
54 Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011 jako nezavidan položaj. Mislim da bi po ovom pitanju trebalo pokrenuti ozbiljnu debatu, koja bi trebalo da dovede
do rešenja ovog problema, zbog koga su mnogi istraživači ogorčeni.
Komentar 2: Iskreno mislim da većinu nastavnih predmeta na doktorskim studijama treba ukinuti i svesti na 1 ili 2
važna predmeta. Gomila besmislenih predmeta, smišljenih kako bi nastavnici sebi obezbedili bodove, potpuno je
kontraproduktivna i nepotrebna na doktorskim studijama. Ako najuspešniji univerziteti na svetu nemaju nastavne
prdmete na doktorskim studijama, s razlogom se postavlja pitanje da li su neophodni na univerzitetima u Srbiji. Što
se tiče Biološkog fakulteta u Beogradu, jedina dva predmeta koja po mom mišljenju imaju razloga da budu na
doktorskim studijama su Akademske veštine i Bioetika.
Mislim da bi bilo konstruktivno i da je od izuzetne važnosti da se o navedene teme ozbiljno razmotre.
Visina školarine - da li je opravdana i u sprezi sa kvalitetom studijskog programa/mogućnostima za istraživački rad
i sl.?
Budžetska mesta - da li postoje na svim godinama ili samo prilikom upisa na određenu (prvu) godinu?
Na koji način se vrši rangiranje za budžetska mesta (prosek, bodovi ili neki drugi način i koji)?
Ukoliko ste stipendista Ministarstva, da li stipendiju koristite za sprovođenje istraživanja i istraživački rad (kao što je
definisano ugovorom) ili od tih sredstava plaćate školarinu?
Da li postoji neko ko je zadužen za informisanje doktoranata po svim pitanjima?
Potrebno je organizovanje većeg broja naprednih kurseva i seminara za doktorante. kako iz novijih istraživanja
tako i iz istorije nauke, a gde bi predavaci bili domaći i strani profesori koji su istaknuti naučnici u oblastima kojma
se bave.
U kojoj meri postoji korupcija na fakultetu i kako ona utice na motivisanost studenata i nacina polaganja ispita?
Da li i zasto doktoranti nemaju pristup KoBSON-u , ukoliko se ne nalaze na teritoriji Srbije a doktoranti su na
Univerzitetima u Srbiji?
pitanja vezana za mogucnosti bolje informisanosti o svemu sto je vezano za studije i
pitanja vezana za nacine da se poboljsa saradnja sa mentorima
Da li se na Vasem fakultetu tacno zna cije ce dete biti primljeno i na kom predmetu ?
Zasto Ministarstvo stalno potencira kako ulaze u mlade istrayivace, a prestalo je da sufinansira odlaske na
konferencije u inostranstvu, koje predstavljaju vazan vid rezmene naucnih saznanja i dostignuca i samim tim
osnovu za napredovanje i usavrsavanje mladih istrazivaca?
Da li znate ko je odgovoran za ovoliki nivo korupcije u prosveti, sada i u nauci? Ne.
Da li smatrate da je potrebno uvesti spoljnu kontrolu zaposljavanja u naucnim ustanovama? Apsolutno.
Sta bi Vam najvise pomoglo da uspesno okoncate doktorske studije?
Smatrate li da treba obezbediti doktorantima i stipendistima zdravstveno osiguranje, kao i penziono-invalidsko
osiguranje? DA!!!!!!!!!!!!!!!!
- Kolika je korupcija na univerzitetu?m- Ogromna.
smatram da ste postavila sva prava pitanja. Zelim samo da skrenem paznju da bi bilko dobro da se uvede
zvanicna evaluacija profesora na doktorskim studijama i samog studijskog programa, ali takva, da ako bi rezultati
bili negativni ona dovede do reagovanja vlade kako bi doslo do eventualnog poboljsanja. Smatram da su studenti
nacelno dosta izlozeni samovolji profesora i da ne postoji adekvatana zastita od toga.
Sta cu ja da radim kada mi nestane stipendija i ostanem bez ikakvih prihoda a nece da me zaposle na fakultetu, jer
nisam "njihova" a ispunjavam sve uslove za rad i vise od toga?
Da li se studenti doktorskih studija skoluju za biro? To je strasan gubiotak investicija drzave!
Kada i KAKO ce se stvoriti uslovi da se najbolji studenti i zaposle na svomjim fakultetima?
Da li je korupcija kada ste kao saradnik na projektu, čiji rad finansira Ministarstvo, formalno zaposleni na Priridnomatematičkom fakultetu, a de facto učistvujetu u realizaciji projekta na Ekonomsko fakultetu?
Da li smatrate da školstvo u Srbiji treba reformisati? Da, pod hitno.
Da li smatrate da diploma u Srbiji nešto znači? Ne, apsolutno je nebitna.
Zašto tako mislite? Zato što ako imam vezu ili pare nebitno je kakvo znanje posedujem.
Kako se osecam danas? Neraspolozeno. Mozda bi drugacije odgovorio da nije napolju tmurno i...
Hoce li konacno drzava preduzeti da zaposli kvalitetan naucno-istrazivacki kadar, kako bi oni dali doprinos razvoju
svoje zemlje?
Koliko stručnjaka Vašeg obrazovnog profila ima u gradu u kom živite? I Da li ste zaposleni?
55 
Download

Rezultati ankete o kvalitetu doktorskih studija u Srbiji 2012/13