(Ne) Zavisne Agencije i “Javna” Preduzeća na
Kosovu
(Analiza o funkcionisanju Nezavisnih agencija i
javnih preduzeća, njihov pravni osnov, politizacija
upravnih odbora, kao i njihovi odnosi sa osnivačkim
institucijama)
Priština, 2014
1
2
Sadržaj:
Uvod........................................................................................... 5
Metodologija................................................................................ 6
Nezavisne Agencije.......................................................................
Pravni osnov osnivanja i funkcionisanja Nezavisnih
institucija na Kosovu..................................................................... 7
Nezavisne institucije kao ustavna kategorija..................................... 8
Nezavisne agencije osnovane posebnim zakonima............................. 9
Pravna samostalnost i praksa njihovog funkcionisanja....................... 11
Budžetska samostalnost ............................................................... 13
Nedostatak fizičkih prostorija za rad ............................................... 14
Odnos Agencija sa osnivačkom institucijom – Skupštinom Kosova...... 15
Upravni organi i njihova politizacija................................................ 17
Međunarodni članovi u upravnim organima...................................... 18
Kriterijumi za utvrđivanje nivoa prihoda i zarada.............................. 19
Da li Kosovo ima potrebe za tako mnogo Agencija?........................... 21
Preporuke................................................................................... 22
3
Javna Preduzeća........................................................................... 23
Pravni osnov za osnivanje i funkcionisanje Javnih
preduzeća na Kosovu.................................................................... 25
Bordovi (Odbori) javnih preduzeća na Kosovu................................... 27
Način njihovog funkcionisanja........................................................ 28
Izbor upravnih organa................................................................... 29
Politizacija na partijskim osnovama................................................. 30
Kriterijumi za utvrđivanje nivoa prihoda i zarada............................... 31
Izveštavanje o radu javnih preduzeća.............................................. 33
Preporuke................................................................................... 34
4
Uvod
Konstituisanjem demokratskih institucija nakon perioda uspostavljanja UNMIKove administracije na Kosovu, bilo uredbama ove administracije ili posebnim
zakonima, uspostavljeni su i osnovi temelja i funkcionalizacije jednog većeg
broja Nezavisnih agencija, koje uređuju i upravljaju određena veoma značajna
pitanja.
Nezavisne agencije i institucije su entiteti koji služe za samostalno regulisanje
raznih funkcija javnog života na Kosovu i dele se u nekoliko vrsti. Formiranje
nekoliko nezavisnih institucija, kao što je Generalni revizor, Ombudsman ili
Nezavisni odbor za medije, predviđeno je u Ustavu Kosova. S druge strane,
Ustav takođe ostavlja prostor za formiranje drugih agencija prema potrebi bilo
pod autoritetom Skupštine Kosova ili Vlade. Ove agencije i institucije formiraju
se odgovarajućim zakonima, koji uključuju poslovnike o radu, organizaciju,
nadležnosti, izbor bordova ili direktora, i dr.
Kosovske institucije, odnosno Skupština Kosova su do sada osnovale i
funkcionisale oko 31 nezavisnu agenciju, koje imaju zakonsku obavezu za
neposredno izveštavanje u Skupštini Kosova. Ove agencije mada bi trebalo da
pridobiju iz jednog sigurnog pravnog osnova za njihovo osnivanje i funkcionisanje,
ipak praksa kaže da se odgovarajuće odredbe ne uvek sprovode, a ima puno
slučajeva gde nedostaje sekundarno zakonodavstvo.
Nezavisne institucije i agencije, još uvek imaju nejasnoća o načinu finansiranja,
jer ne postoji jedan jedinstveni model njihovog finansiranja, pri čemu se neke
institucije finansiraju direktno iz budžeta Kosova, a neke druge se baziraju na
sopstvene izvorne prihode kroz razne poreze. Neke institucije pridobiju od obeju
mogućnosti, čak neke od njih dobijaju i finansijsku pomoć od međunarodnih
donator.
Takođe, i uloga Skupštine Kosova u nadgledanju i kontroli ovih institucije nije
se pokazala dovoljno efikasnom. Ona nije razvijala objektivne kriterijume za
ocenjivanje rada nezavisnih institucija kroz redovno izveštavanje.
Ono što izaziva najveću zabrinutost i sprečava izgradnju integriteta nezavisnih
agencija, jesu klijentalistička politička imenovanja na visokim rukovodećim
položajima (na nivou borda i egzekutiva), koja su u više slučajeva ova preduzeća
pretvorila u “gnezda” za rehabilitaciju militant određenih političkih subjekata.
S druge strane, nivo javnog podizanja svesti o radu nezavisnih institucija je
slab I pristup informacijama je ograničen. Stoga, do sada nije postojao neki veći
javni pritisak kako bi uticao na osnaživanje i depolitizaciju Nezavisnih agencija
kao veoma važne institucije na Kosovu.
KDI, imajući u vidu svoje iskustvo I ekspertizu, kroz ovaj rad nastoji da daje
suštinski doprinos u objektivnom predstavljanju aktuelnog stanja sa kojim se
suočavaju i funkcionišu nezavisne agencije na Kosovu. Njihova funkcionalizacija
i osnaživanje nad legalnim i profesionalnim načelima, ne samo da bi pomogle u
njihovoj ulozi i angažovanju, nego bi pomogle u izgradnji i jačanju demokratskih
institucija na Kosovu.
5
Metodologija
Korišćena metodologija u realizaciji rada je uglavnom kvalitativna. U početku
je izvršena identifikacija i spisak nezavisnih agencija koje osniva izveštavaju
Skupštini, kao i javnih preduzeća koja posluju na Kosovu. Zatim, razmatran
je ustavna i zakonska osnova institucija uključenih u ovu studiju i njihovi
odnosi sa Skupštinom Kosova.
U narednoj fazi pripreme rada su konsultovani su godišnji izveštaji koje su
pripremile ove institucije za Skupštinu Kosova, odnosno poštovanje rokova
za izveštavanje, sadržaj i struktura izvještaja, kao i pristup Skupštine Kosova
(poslanici) tokom razmatranja ovih izveštaja. Praćenje sednice Skupštine
i sednica parlamentarnih komisija, transkripti i zapisnici sa tih sastanaka
korišćeni su kao izvor verifikacije gore navedenih pitanja. U tom smislu,
razmatrani su takođe i razna istraživanja i izveštaji lokalnih i međunarodnih
organizacija o performansi nezavisnih agencija i javnih preduzeća na Kosovu.
Sastav bordova nezavisnih agencija, njihov način funkcionisanja, politizacija
istih na klijentelinim osnovama, kriterijumi za utvrđivanje visine prihoda
i dnevnica su takođe predmet tretiranja u ovom radu. Pristup zvaničnim
dokumentima, pouzdani članci medija i drugih sekundarnih izvora uzeti su
obzir u dokazivanju fenomena.
Direktni intervjui sa različitim relevantnim akterima, kao što su: poslanici
Skupštine, predstavnici i bivši predstavnici bordova agencija i javnih
preduzeća, predstavnici medija i civilnog društva, kao i predstavnici
međunarodnih institucija na Kosovu , uzeti su kao važni izvori za ovaj rad.
6
NEZAVISNE AGENCIJE
Nezavisne institucije i agencije su osnov funkcionalne demokratije. Uz
ostale vlasti: zakonodavnu, izvršnu i sudsku, one omogućavaju jedan
razvijeni sistem očuvanja ravnoteže, povećajući odgovornost i ublažavajući
neprimereni politički uticaj. Izazovi koji prate krhku demokratiju na Kosovu,
nastavljaju da ometaju razvoj institucija, polazeći od stalnog nedostatka
resursa u pojedinim slučajevima, pa do političkog uplitanja.
Termin “nezavisne institucije” odnosi se na potrebu institucija da se štite
od bilo kakvog uticaja, čineći ih nezavisnim i otpornim prema eventualnim
političkim oplitanjima i dajući im operativnu autonomiju. U svakom slučaju,
isto kao i vlada, i nezavisne institucije odgovaraju izabranim predstavnicima
Kosova koji nadgledaju njihov rad.
Standardi i prakse razvijenih zemalja su utvrdili nekoliko kriterijuma ili uslova
koji će uticati da nezavisne agencije obavljaju svoj mandat samostalno
i slobodno. Među primarnim kriterijumima, ocenjuje se da je finansijska
nezavisnost, koja utiče na jačanju potpune delotvorne autonomije. Drugi
važan kriterijum ocenjuje se da je nezavisnost kod imenovanja upravnih
organa, koja bi se bazirala na vrednosti meritokracije, a ne klijentalne ili
političke. I zadnje, njihova nezavisnost u donošenju odluka i poštovanju tih
odluka od strane drugih institucija.
Nezavisne institucije su, dakle, ključni subjekti funkcionisanja vlasti,
garantirajući
i osiguravajući kontrolu i ravnotežu, kao i sprovođenje
vladavine prava. U ispunjavanju njihove funkcije u monitorisanju institucija
su samostalne, što znači da njihov rad ne treba da je od političkim uticajem,
ili da se kontroliše od strane nekog izvršnog organa.
PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE
NEZAVINSIH AGENCIJA
Nezavisne agencije Republike Kosova su nezavisne institucije osnovane
Ustavom ili posebnim zakonima. Član 142 ustava Republike Kosova utvrđuje
oblik i načine osnivanja nezavisnih agencija. Navedeni član utvrđuje četiri
osnovna načela koja treba da propraćaju osnivanje i funkcionisanje ovih
institucija.
Prvo Skupština Kosova je ustavni autoritet koji ima pravo osnivanja
nezavisnih agencija. Za njihovo osnivanje, Ustav utvrđuje da Skupština
treba da donosi odgovarajuće zakone koji, između ostalog, uređuju njihovo
pravno funkcionisanje i delokrug. Drugo, Ustav utvrđuje da se nezavisnim
agencijama mora zagarantovati da se obavljanje njihove pravne funkcije
ostvaruje bez uticaja i na nezavisan način od bilo kakvog uputstva ili uplitanja
7
drugih državnih organa. Treće, za garantovanje njihove nezavisnosti, utvrđuje
se da nezavisne institucije treba da raspolaže svojim posebnim budžetom
i da upravljaju njime na samostalan način. Zadnje ustavno načelo, koje
treba da proprati osnivanje nezavisnih agencija, nadovezuje se sa ustavnom
garancijom da ostali državni organi sarađuju i da odgovaraju zahtevima
nezavisnih agencija tokom obavljanja pravnih nadležnosti1.
Prema njihovom mandatu i delokrugu rada, domaće zakonodavstvo je
utvrdilo dve vrste nezavisnih institucija koja deluju na Kosovu. U prvoj grupi
spadaju one institucije koje imaju mandat da nadgledaju vladu u poštovanju
standarda za dobro upravljanje uopšte i koje su u funkciji zaštite ljudskih
prava i sloboda. Dok u drugoj grupi spadaju one kategorije nezavisnih
institucija koje obavljaju regulatorne i funkcije licenciranja. Međutim, osim
ove dve grupe postoje i nekoliko institucija koje kvazi-sudskog karaktera,
kao što su: Nezavisni nadzorni savet ili nezavisna komisija za medije(NKM),
Zajedničko svih ovih institucija jeste da su one osnovane od starne Skupštine
Kosova i za njihov rad izveštavaju neposredno ovoj instituciji na redovnim
godišnjim osnovama, a neko od njih i na tromesečnim osnovama.
Nezavisne institucije kao ustavna kategorija
U Ustavu Republike Kosova, postoji jedno posebno poglavlje (Poglavlje XII)
u kome su listirane nezavisne institucije, koje imaju epitet kao ustavna
kategorija. U tom poglavlju uključene su i odredbe kojima se utvrđuje
uloga i odgovornosti nezavisnih institucija, način izbora rukovodstva i oblik
njihovog izveštavanja kod osnivačkih institucija. U tom smislu u navedenom
poglavlju navodi se jedan broj centralnih institucija, koje prema ustavnom
utvrđivanju, treba da funkcionišu i obavljaju date nadležnosti nezavisno od
uplitanja ili uticaja drugih organa Republike Kosova. Takođe, ovo poglavlje
postavlja jasne granice koji utvrđuju oblik obavljanja nadležnosti drugih
državnih organa u odnosu na delokrug rada nezavisnih organa, te utvrđuje
kriterijume po kojima se nezavisne agencije mogu osnivati i funkcionisati.
Nezavisne institucije, kao ustavna kategorija, listirane u ovo poglavlje su:
Ombudsman (Narodni advokat)
Generalni revizor Republike Kosova
Centralna izborna komisija
Centralna banka Kosova i
Nezavisna komisija za medije
Sve ove institucije imaju potpuno različit delokrug rada jedna od drugih,
1
Komentar – Ustav Republike Kosova, I izdanje, str. 672. Autor Enver Hasani, Ivan
Čukalović. 2013
8
polazeći od zaštite ljudskih prava, upravljanja i očuvanja finansijske
stabilnosti, kontrole potrošnje javnih fondova, upravljanje izbornih procesa,
pa do regulisanja, upravljanja i nadgledanja spektra prenosnih frekvencija u
Republici Kosova.
Nezavisne agencije osnovane posebnim zakonima
Nezavisne agencije Republike Kosova su institucije formirane od strane
Skupštine, na osnovu odgovarajućih zakona, koji uređuju osnivanje,
funkcionisanje i njihove nadležnosti. Nezavisne agencije njihove funkcije
obavljaju nezavisno od svakog drugog organa ili autoriteta u Republici
Kosova2.
Ove institucije imaju svoj budžet, koji se samostalno upravlja, u skladu
sa zakonom. Svaki organ, svaka institucija ili drugi autoritet, koji obavlja
legitimnu vlast u Republici Kosova, dužan je da sarađuje i da odgovara
zahtevima nezavisnih agencija tokom obavljanja njihovih zakonskih
nadležnosti, u skladu sa zakonom3.
Skupština Kosova od konstituisanja prve legislature je usvojila veliki broj
zakona, koji su u uključivali potrebu za osnivanjem jedne specifične agencije.
Broj agencija koji je osnovan od strane Skupštine Kosova do sada dostiže cifru
31 nezavisnih agencija. Ove agencije za njihov rad odgovaraju i izveštavaju
neposredno Skupštini, dok deluju u distanci od Skupštine da bi se nezavisno
pratilo i regulisalo rad izvršne grane vlade.
Takve agencije su:
1.
Ustavni sud
2.
Autoritet za Civilnu avijaciju
3.
Sudski savet
4.
Nezavisna komisija za rudnike i minerale
5.
Kosovska agencija za imovinu (Nadzorni bord, Komisija za imovinske
zahteve i izvršni sekretarijat)
6.
Agencija protiv korupcije
7.
Kosovski autoritet za konkurenciju
8.
Izborni panel za žalbe i podneske
2 Ustav Republike Kosova – član 142 tačka 1. Nalazi se na: http://www.kushtetutakosoves.info/
3
Ustav Republike Kosova – član 142 tačka 3, nalazi se na: http://www.kushtetutakosoves.info/
9
9
Regulatorni autoriteti za elektronsku i poštansku komunikaciju
10
Regulatorna kancelarija za vodu i kanalizaciju
11
Regulatorni autoritet za železnicu
12
Sudski institut Kosova
13
Agencija za besplatnu pravnu pomoć
14
Akademija nauka i umetnosti Kosova
15
Savet Kosova za kulturno nasleđe
16
Državna agencija za zaštiti ličnih podataka
17
Državni tužilac
18
Regulatorna kancelarija za energetiku
19
Nezavisni nadzorni savet civilne službe
20
Fond penzijskih štednji
21
Kosovska agencija za privatizaciju
22
Kosovska agencija za inteligenciju
23
Organ za razmatranje javne nabavke
24
Regulatorna komisija za javnu nabavku
25
Agencija za upravljanje memorijalnih kompleksa Kosova
26
Radi-televizija Kosova
10
PRAVNA NEZAVISNOST I PRAKSA NJIHOVOG
FUNKCIONISANJA
Pravni okvir, kojeg je usvojila Skupština Kosova u cilju zagarantovanja
nezavisnosti funkcionisanja nezavisnih agencija, u velikoj meri uspeva da
garantuje njihovu funkcionalnu nezavisnost. Međutim, ne tako dugo iskustvo
njihovog funkcionisanja dokazalo je u nekim slučajevima da ima konfuzije
u odredbama unutar samog određenog zakona, ka i da ima zanemarivanja
nadležnih institucija za popunjavanjem pravnog okvira
sekundarnog
zakonodavstva. Ovakav pristup je ometao ove institucije da implementiraju
njihov zakonski i ustavni mandat.
Dosadašnja praksa rada ovih institucija pokazala je da nije dovoljan samo
pravni osnov za garantovanje nezavisnost u funkcionalnosti, nego volja za
implementaciju zakonskih i ustavnih odredbi predstavlja suštinski element
da ove institucije budu u službi sprovođenja pravne države.
Izazovi sa kojima se suočavaju ove nezavisne institucije su različitih priroda,
počev od potrebe za usaglašavanjem zakonodavstva u cilju razjašnjenja
odgovornosti i ovlašćenja među
institucijama, politizacije rukovodećih
organa i izazova sa odugovlačenjem vlade da predlaže članove za bordove
koji će se kasnije usvojiti ili ne od Skupštine, nedovoljan budžet, potrebe
za povećanjem osoblja, nedostatak fizičkih prostorija za rad, pa do odlaska
eksperata sa iskustvom u duge institucije.
Potreba za usaglašavanjem zakonodavstva u cilju razjašnjenja odgovornosti
i ovlašćenja među institucijama, nastala je iz okolnosti ili slučajeva gde su
institucije zemlje osnovale agencije, koje, mada njihova rukovodstva bira i
razrešava Vlada, treba da izveštavaju Skupštini. Takav primer je Autoritet
civilnog vazduhoplovstva Kosova4.
Među najvećim izazovima sa kojim se suočavaju nezavisne agencije je
nedostatak članova njihovog rukovodećeg organa. Ova činjenica dolazi kao
rezultat nemarnosti Vlade Kosova da predlaže članove prema zakonskim i
ustavnim ovlašćenjima. Samo tokom ovog vremena kada je izrađen ovaj
rad, 10 agencija su sa ne-kompletiranim bordovima, dok 3 od njih nemanju
uopšte bordove, bilo zbog isteka mandata ili i zbog toga da nisu nikada
konstituisani od njihovog osnivanja.
Ne kompletiranje upravnih organa uticalo je da ima nedostatka kvoruma za
odlučivanje, što je stavio gotovo van funkcije ove institucije. Kosovska agencija
za privatizaciju (KAP), još od ostavke predsednika Borda direktora, g. Blerim
Rexha i dva druga člana borda, od kojih je jedan član je međunarodni, ostala
je bez kompletiranog borda. Nedostatak jednog međunarodnog direktora,
onemogućilo je odlučivanje u vezi isplata koje treba da se izvrše iz sredstava
koja se održavaju u poverenju od strane Agencije. To iz razloga što se što
zakonom zahteva potvrdno glasanje tri (3) međunarodna članova borda za
bilo kakve odluke.
4
Član 16.3 Zakona o civilnom vazduhoplovstvu. Nalazi se u http://www.
assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L051_al.pdf
11
Druga agencija koja je veoma važna u tretiranju žalbi koje se odnose na
ekonomske operatere u vezi sa tenderskim procesima na Kosovu (Organ za
razmatranje javnih nabavki ORJN), od jula 2013. godine je ostao bez ijednog
članova borda. Ova institucija je funkcionisala sa ne kompletiranim bordom
još od maja 2010. godine, kada je gospodin Baki Krasniqi podneo ostavku.
Valja naglasiti da je samo tokom 2013. godine ova institucija primila oko
469 žalbi od ekonomskih operatera, a u nedostatku upravnog borda 214
žalbi je i dalje ostalo bez odgovora.
Još eklatantni slučajevi su Savet Kosova za kulturno nasleđe i Nacionalni
savet za nauku koji su ostali bez borda uopšte. Savet Kosova za kulturno
nasledje, od 2010. godine funkcioniše bez borda zbog isteka mandata
članova borda. sudbinu je imao i Nacionalni savet za nauku, koji nema
nijednog izabranog člana. Kao i za većinu drugih nezavisnih agencija, i Zakon
o naučno – istraživačkoj delatnosti je utvrdio da većina predloga dolaze iz
Vlade Kosova. Predlog Vlade sa imenima članova Nacionalnog saveta za
nauku nije usvojen u Skupštini, 23.09.2012. godine i od tog vremena Vlada
nije ponudila nikakav drugi predlog Skupštini.
Ništa bolje ne stoji ni Kosovski autoritet za zaštitu konkurencije, koji i uprkos
činjenice da ima u mandatu značajno područje u cilju zaštite konkurencije,
rukovodeći bord istog je trenutno ostao samo sa jednim od 5 članova koliko
je predviđeno zakonom. Treba naglasiti da je ovaj bord do 24. novembra
2013. godine funkcionisao samo sa 3 člana, jer je dvojici članova istekao
mandat još od 24. novembra 2011. godine.
Zadnje, poteškoća u obavljanju svog mandata ima i Nezavisna komisija za
medije, koja je ostala sa 2 člana, od 6 koliko treba da ima ukupno. Ova
komisija prvobitno nije bila potpuna budući da je jedan član (Emrush
Kastrati) dao ostavku 12. septembra 2013. godine, a kasnije je Skupština
26. decembra 2013. godine, nakon preporuke funkcionalne parlamentarne
komisije, razrešila iz položaja članova NKM-a: g. Shefki Ukaj – predsednik i
Vesna Jovanović – član5. S druge strane, predložen za razrešenje od komisije
bio je i drugi član, Nevzat Hydaverdi, međutim on je skinut, budući da je
umro.
S druge strane, sa rukovodećim organima kojima nedostaje po jedan il
dva člana borda, su i ove druge agencije: Kancelarija regulatora za energiju
(bez dva člana Borda), Sudski savet Kosova (bez dva člana), Penzijski fond
Kosova (bez dva člana), Bord Radio-televizije Kosova – RTK (bez 1 člana iz
redova srpske zajednice) i Centralna banka Kosova (bez 1 člana).
Ne popunjavanje ili de-funkcionalizacija nekih bordova nezavisnih agencija
je došlo kao rezultat i nejasnoća zakonodavstva koje normira ovu oblast u
našoj zemlji. To mišljenje deli i Visar Ymeri – poslanik Skupštine Kosova,
koji kaže da „U nekim slučajevima imamo raskorak zakonodavstva, jer ove
institucije, mada se smatraju nezavisnim, većina članova rukovodećih organa
se predlažu od Vlade i imenuju od Skupštine. Budući da je Skupština osnovala
i nadgleda ove institucije, onda bi trebalo da bira i imenuje članove njihovih
bordova. Na pr. Izborna komisija treba da bude sveobuhvatna (Skupština,
5
Odluka Skupštine. Nalazi se u: http://kpm-ks.org/materiale/dokument/1388153194.0154.pdf
12
Vlada, CS)“6, dodaje dalje poslanik Ymeri.
Mada je primenjivo zakonodavstvo u zemlji, objavljivanje konkursa,
intervjuisanje i izbor užeg spiska kandidata za člana bordova ostavilo Vladi,
parlamentarna komisija može: da dostavlja dopis Vladi Kosova, od koje traži
početak procedura za izbor novih kandidata za članove borda (bordova), ili
da poziva vladine zvaničnike da izveštavaju u komisiji o njihovim pripremama
da upravljaju procesom za izbor članova novog borda ove nezavisne
institucije. Međutim, takva praksa bi uticala da parlamentarne komisije budu
više angažovane u procesu izbora novih članova bordova i istovremeno bi
se izbegle prakse prekoračenja mandata ili ne funkcionisanja bordova, kao
posledica članova sa isteklim mandatom. Na žalost takva praksa se veoma
retko događa u Skupštini Kosova.
Budžetska nezavisnost
Zakon o menadžiranju javnih finansijama i odgovornostima uključuje
odredbe koja garantuju finansijsku nezavisnost institucija, vodeći računa da
se svaki njihov zahtev za budžet podnosi u celosti Skupštini Kosova. Jedan
broj institucija mogu da uživaju i dopunsko finansiranje u vidu prikupljanja
prihoda ili fondova od međunarodnih donatora7.
Kao osnivač nezavisnih institucija, Skupština Kosova ima odgovornost da
ovim institucijama obezbedi uslove za rad, kao što su: radne prostorije,
budžet i imenovanje članova u rukovodeće pozicije. Samo Skupština Kosova
je odgovoran za završni budžet nezavisnih institucija. Tokom procesa
planiranja budžeta za jednu nezavisnu agenciju sa određenim prihodima,
ni ministar, a ni Vlada nisu ovlašćeni da izmene predloženi budžet ili zahtev
za budžetska izdvajanja jedne nezavisne agencije ili sudova, ukoliko je taj
dokument dostavljen do datuma navedenog u budžetskom cirkularu i u skladu
sa traženim oblikom u cirkularu. Ako dokument nije dostavljen Ministarstvu
finansija do utvrđenog datuma, Ministar je ovlašćen da pripremi predlog
budžeta i zahtev za izdvajanje za odgovarajuću nezavisnu agenciju, koji bi
trebalo da budu osnovani, ali ne više od budžeta i zahteva za budžetska
izdvajanja za tekuću fiskalnu godinu 8. Sadašnji pravni osnov osigurava
dosta dobar stepen nezavisnosti, za onoliko – koliko se može aplicirati ovde
i zbog toga se samo imenovanje ili izbor članova borda vrši glasanjem u
Skupštini9.
Međutim, pojedini predstavnici nezavisnih institucija, koje su uključene u
ovu studiju, izrazili su svoju zabrinutost u pogledu dovoljnosti dodeljenog
budžeta za potpuno obavljanje njihovog mandata. Konkretno, budžet koji se
usvaja od strane Skupštine je često manji od njihovog početnog zahteva.
6
Visar Ymeri – šef Parlamentarne grupe Pokreta Vetëvendosje. Lični intervju,
7
Član 64-66, Zakona br. 03/L-048 o menadžiranju javnih finansija i odgovornostima, 3. juni 2008. Nalazi se u: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.
php?option=com_content&task=view&id=141&Itemid=56
8
Član 66, tačka 1 Zakona br.03/L-048. Nalazi se u http://www.gazetazyrtare.com/e
gov/index.php?option=com_content&task=vieë&id=141&Itemid=56
9
Agron Krasniqi – Zam. direktora Fonda penzijskih štednji Kosova. Lični intervju.
13
Takvu zabrinutost izražava i predstavnik Nezavisnog nadzornog saveta, koji
ocenjuje da često nisu zadovoljni, budući da se budžet ne usvoja prema
njihovim podnetim zahtevima.10
Očigledno je da se bez finansijske nezavisnosti ne može govoriti o nezavisnosti
neke određene agencije. Poslanik Visar Ymeri ocenjuje da je finansijska
nezavisnost garancija i funkcionalne nezavisnosti nezavisnih agencija u našoj
zemlji. Međutim, po njemu neke od agencija su zloupotrebile finansijsku
nezavisnost, jer su više usmeravale njihov budžet za ličnu korist članova
bordova i njihovog osoblja, nego što je upotrebljen za razvoj same agencije.
Svaka plata koja se dobija iz javnog novca mora biti javna, a ne skrivena
od javnosti. Bez obzira na finansijsku autonomiju, mora da postoji jedna
granica o njihovim najvišim i najnižim platama, koje bi trebalo povezivati sa
ekonomskim razvojem zemlje11, dodaje dalje g. Ymeri.
Nedostatak fizičkih prostorija za rad
I nakon više godina njihovog funkcionisanja i mnogobrojnih obećanja
institucionalnog lideršipa zemlje, da državne institucije neće imati problema
sa potrebnim prostorijama za rad, ipak neke od nezavisnih institucija
nastavljaju da se suočavaju sa problemom nedostatka dovoljnih prostorija
za rad. Institucija Ombudsmana, odnosno Narodnog advokata (NA), Organ
za razmatranje javnih nabavki (ORJN), Nezavisna nadzorna komisija za
Civilnu službu (NNKCS), savet za kulturno nasleđe, Kancelarija regulatora
za vodovod i kanalizaciju i Nezavisna komisija za rudnike i minerale, su neke
od agencija koje su još uvek smeštene u privremene objekte i sa nedovoljno
fizičkim prostorijama, koje čine smetnju u sprovođenju zakonskog i ustavnog
mandata koji one imaju.
10
Bajram Ajeti – Predsednik Nezavisnog nadzornog saveta za civilnu službu Kosova. Lični intervju.
11 Visar Ymeri – šef Parlamentarne grupe Pokreta Vetëvendosje. Lični intervju,
14
ODNOS AGENCIJA SA OSNIVAČKOM INSTITUCIJOM –
SKUPŠTINOM KOSOVA
Skupština Kosova osim što vrši osnivanje, usvaja budžet i vrši izbor članova na
rukovodećim položajima nezavisnih institucija, takođe nadgleda njihov rad. Nezavisne
institucije su obavezne da izveštavaju pred Skupštinom na redovnim godišnjim
osnovama. Skupština ima pravo da traži vanredne izveštaje od svake nezavisne
institucije osnovane od njene strane.
Rokovi za dostavljanje godišnjih izveštaja razlikuju se od institucije do institucije i
utvrđeni su dotičnim zakonima. Međutim, obično nezavisne institucije su obavezne da
dostavljaju godišnji izveštaj o radu najkasnije do 31. marta naredne fiskalne godine. Sve
institucije imaju najmanje tri meseci vod dana završetka godine, da pripremaju njihove
godišnje izveštaje. Sadržaj izveštaja razlikuje se na osnovu delokruga rada institucije.
Ne postoji poseban zakon ili podzakonski akt koji utvrđuje pravila izrade godišnjih
izveštaja. Neki zakoni predviđaju i osnovni sadržaj izveštaja koji je institucija obavezna
da dostavlja Skupštini.
Primenjivo zakonodavstvo na Kosovu, obavezuje sve nezavisne institucije, koje su
osnovane od strane Skupštine, da izveštavaju neposredno toj instituciji. Ove institucije
svake kalendarske godine dostavljaju odgovarajućoj komisiji Skupštine godišnji izveštaj
njihovog rada, koji je kao takav javni dokument. Nakon što funkcionalna komisija bude
tretirala isti, izveštaj se uz preporuke komisije procesira plenarnoj sednici Skupštine za
usvajanje. Skupština većinom glasova odlučuje o njegovom usvajanju ili ne usvajanju.
Članovi Skupštine u određenim slučajevima daju komentare i preporuke u
vezi sa dostavljenim izveštajima, međutim nezavisne institucije retko kada
snose odgovornost za implementaciju preporuka u narednom izveštajnom
periodu. U stvari, preporuke se ne evidentiraju na sistematski način, a to
čini praćenje njihove implementacije te Kosova nije usvojila godišnje izveštaje
nezavisnih institucija, kao što je bio slučaj sa godišnjim izveštajima koje su podnosili
KPA (Kosovska agencija za privatizaciju) i RTK u 2013. godini. Ipak, ovde imamo
pravnu prazninu, jer ne postoji formalna obaveza u pogledu ponovnog podnošenja
izveštaja, odnosno izricanja sankcije protiv upravnih organa institucija kojima su
odbijeni izveštaji. Ovaj pristup dovodi u pitanje nadzornu ulogu Skupštine u odnosu
na nezavisne institucije.
Ne baš efikasnu ulogu Skupštine Kosova u odnosu na ove institucije adresirala
je i Evropska komisija putem Izveštaja o napretku za Kosovo. U poslednjem
izveštaju ove institucije, objavljenom u 2013. godini, kaže se da: «Skupština
mora da poboljša svoju nadzornu ulogu nezavisnih institucija i regulatornih
organa. U tom adresirala i druga pitanja u kontekstu funkcionisanja ovih
institucija. «Nejasni pravni osnovi za izveštavanje, slaba koordinacija sa vladom
u izboru članova bordova i neuspeh na uspostavljanju mehanizama za držanje
članova bordova odgovornim, glavni su izazovi koje treba rešiti. To će pomoći
da se osigura blagovremeno imenovanje nezavisnih i profesionalnih menadžera
i članova bordova ovih institucija”12, navodi se dalje u ovom Izveštaju.
12
Izveštaj o napretku Evropske komisije za Kosovo za 2013. godinu, str. 7, nalazi
se u http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2013/package/ks_rapport_2013.pdf
15
U cilju poboljšanja ovo pitanje treba da se zakonom sankcionišu agencije
čiji se izveštaji ne usvajaju od strane Skupštine Kosova. Trebalo bi da
postoji interakcija između Skupštine i nezavisnih agencija, kako bi smo imali
kontinuirano vrednovanje njihovog rada, a ne da se čeka da samo jednom
godišnje donese izveštaje Skupštini.
Još jedan drugi identifikovani problem u odnosima između Skupštine i
nezavisnih agencija je i pitanje forme izveštavanja. Nedostatak jedinstvenog
pravila o formi izveštavanja za sve nezavisne agencije, gde bi se uspostavili
neki kriterijumi podobnosti izveštaja od strane administracije Parlamenta,
činilo je da se često izveštaji koriste da se sakrije istina, umesto da istu
objektivno predstavljaju.
Takođe, problem predstavlja činjenica vremena kada se ovi izveštaji
tretiraju od strane Skupštine Kosova. Razmatranje finansijskih izvještaja pre
objavljivanja Izveštaja Generalnog revizora, često puta je stavio u zabludi
Skupštinu, usvajajući izveštaje na koje je se zatim Kancelarija za reviziju
predstavila podatke, pri čemu su pronađene mnoge nepravilnosti. Zbog
toga Skupština treba da preispituje rokove, kako bi se finansijski izveštaj
određene institucije razmatrao i usvojio nakon objavljivanja Izveštaja
Generalnog revizora .
Međutim, u uzajamnim odnosima između Skupštine i agencija ne pojavljuju
se nedostaci samo kod nezavisnih agencija, već i kod same Skupštine.
Ne retko poslanici Skupštine ili i nadležni ministri ne pročitaju uopšte ili
zanemaruju u velikoj meri izveštaje, koji se predstavljaju od strane agencija.
Ovu zabrinutost izražava i Sami Kurteshi – Narodni advokat (Ombudsman)
kada kaže da: U Skupštini, često nisu prisutni odgovorni institucija, za
koje se čini izveštaj - Vlada. Ali, u većini slučajeva dogodilo se da premijer
šalje određene ministre za napad, međutim Skupština, zapravo, nije imala
saznanja o izveštaju, nego je diskutovala o izveštaju I na kraju se glasalo.
Dakle, Skupština je postala glasačka mašina i rutina glasanja pobeđuje
politički razlog zbog čega postoji Skupštinu13.
Skupština u cilju efikasnog nadzora treba da uspostavi mehanizme koji će
kontinuirano držati pod njenim mikroskopom ove institucije. Jedan takav
primer je izgradila susedna država Albanija, koja je u okviru Skupštine formirala
posebno odeljenje za praćenje i usluge nezavisnih agencija. Ovo odeljenje
stalno pruža izveštaje za rad ili ne rad ovih institucija i te informacije služe
Skupštini, Predsedništvu i parlamentarnim komisijama. U zavisnosti od sadržaja
izvještaja, Skupština odlučuje o vremenu i obliku razmatranja i reagovanja.
13 Sami Kurteshi – Narodni advokat. Lični intervju
16
UPRAVNI ORGANI I NJIHOVA POLITIZACIJA
Među najvećim izazovima sa kojima se suočava Skupština u odnosu na nezavisne
institucije je ne koordinacija sa Vladom za blagovremeno biranje članova bordova,
predlozi na političkim i klijentalnim osnovama, kao i ne utvrđivanje načina držanja
odgovornim članova bordova. Mada su nezavisne institucije odgovorne samo ispred
Skupštine Kosova, Vlada Kosova vrši izbor kandidata, dok Skupština bira između
kandidata predloženih od strane Vlade.
Skupština Kosova, preko funkcionalnih komisija ima pravo da imenuje zvaničnike
na visokim rukovodećim pozicijama u nezavisnim institucijama. Procedure za izbor
vodećih zvaničnika nezavisnih institucija su različite. Pravila za izbor i imenovanje
čelnih ljudi ovih institucija utvrđuju se zakonom koji osniva nezavisnu instituciju. Ali,
uopšte, postoje dva načina izbora čelnika nezavisnih institucija:
1. Vlada objavljuje konkurs za popunjavanje rukovodećih pozicije u nezavisnoj
instituciji, vodi proces selekcije i intervjuisanja, imena najboljih kandidata dostavljaju
se Skupštini na konačno usvajanje;
2. Skupština sama preduzima sve neophodne procedure: objavljivanje konkursa,
intervjuisanje, izbor 14.
U većini slučajeva ovakva praksa izbora članova bordova izazvala je brojne polemike,
budući da su se poslanici parlamentarnih stranaka žalili da oni često moraju da biraju
između političkih kandidata na jednoj strani, i nekvalifikovani kandidati, s druge strane.
Poznato je da Kosovu nedostaje tradicije funkcionisanja i strukturiranja nezavisnih
agencija, a to čini uticaj politike veoma lakim. Politizacija bordova ovih institucija,
transformišúi ih u gnezda akomodiranja partijskih članova i pristalica, sa posebnim
naglaskom na vladajuće stranke, imaju uticaja da ove institucije ne budu nezavisne u
vršenju svog ustavnog mandata.
Takvi slučajevi su kao taj sa Centralnom bankom Kosova, gde se na čelu ove institucije
bira Bedri Hamza, koji je očigledno poznato da je već duže vremena važan član i faktor
Demokratske partije Kosova i do nekoliko dana pre preuzimanja položaja Guvernera
bio Ministar finansija u vladi koju vodi PDK. U cilju zadovoljenja formalnog zakonskog
uslova, on je podneo ostavku na javne funkcije samo nekoliko dana pre kandidovanja
za mesto Guvernera. Kasnije, izbor Blerim Rexha za predsedavajućeg Borda Kosovske
agencije za privatizaciju, koji je posle nekoliko meseci bio primoran da podnese ostavku,
jer su prethodno podnela ostavku i dva druga člana borda, uključujući i američku
predstavnicu, Bernadette Roberts. Blerim Rexha je do nekoliko dana pre nego što je
izabran na čelo KAP, bio član Glavnog odbora DPK.
Ništa bolje ne stoji ni agencija čija je misija zaštita prava privatnosti, kao osnovno
građansko prava zagarantovano Ustavom, dakle Agencija za zaštitu ličnih podataka.
Ovu agenciju od 2011. godine vodi Ruzhdi Jashari, koji je u prethodnim godinama bio
član i predsedavajući Skupštine opštine Štimlja, predstavljajući PDK.
Takođe, i u rukovodstvu Borda Penzijskih štednji Kosova, od 2009. godine je Ruzhdi
14 Priručnik – Nadzorna funkcija parlamentarnih komisija, str. 41. Objavljeno od
Skupštine Kosova u junu 2012.
17
Morina, bivši predsednik Omladinskog foruma PDK. G. Morina je u isto vreme,
do avgusta 2012. godine obavljao i funkciju izvršnog načelnika javnog preduzeća
„Trainkos“, ali nakon pokretanja istrage zbog konflikta interesa od strane Agencije
protiv korupcije, on je ponudio ostavku sa položaja izvršnog načelnika „Trainkosa“.
U zadnje vreme, Skupština Kosova je razrešila sa funkcije predsedavajućeg borda
NKM-a, Shefki Ukaj, pod pretekstom da je sakrio u njegov CV njegovo angažovanja
kao odbornik u opštini Priština iz redova LDK.
Jedna druga praksa, koja takođe dokazuje insistiranje politike da uzurpira
ove nezavisne institucije, odnosi se na činjenicu da se ne retko u Skupštini
Kosova dostavljaju ista imena predložena od Vlade, iako su ta imena mesec
dana ranije odbijena od strane poslanika Skupštine Kosova.
Takav pristup je dokazao kontinuirane tendencije politike da koristi ove
institucije kao mesta za zapošljavanje i rehabilitaciju političkih pristalica i
eksponenata. Politizacija i partizacija nezavisnih institucija na klijentalnim
osnovama, ugrozila je funkcionalnost pravne države i izgradnju jedne
funkcionalne demokratije.
Dakle, imenovanja na visoke položaje (na nivou borda i egzekutiva) kasne.
Slobodna radna mesta ostaju otvorena za duži vremenski period, ometajući
ozbiljno funkcionisanje odgovarajućih institucija15.
Međunarodni članovi upravnih organa
Još od vremena Međunarodnog upravljanja Kosova, a kasnije i Sveobuhvatnim
paketom Predsednika Ahtisari, neke od nezavisnih agencija su u njihovim
upravnim organima imale i nastavljaju da imaju međunarodne članove.
Takve su: Ustavni sud, Kosovska agencija za privatizaciju, Generalni revizor,
Kosovska agencija za imovinu i Fond penzijskih štednji. Prema Zakonu
o izmeni i dopuni zakona koji se odnose na završetka međunarodnog
nadgledanja nezavisnosti Kosova, usvojen u septembru 2012. godine,
utvrđen je 31. avgust 2014. godine, kao vreme kada se završava mandat
većine međunarodnih predstavnika u upravne bordove nezavisnih institucija.
Polazeći od osetljivosti institucija u kojima su služili međunarodni predstavnici,
ostaje poseban izazov da se oni zamenjuju kadrovima koji će sačuvati
institucionalnu nezavisnost i nivo profesionalizma.
15 Stanje nezavisnih institucija na Kosovu – objavljeno od OSCE-a na Kosovu, juli
2012, str. 4. Nalazi se u http://www.osce.org/sq/kosovo/92052?download=true
18
KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE NIVOA PRIHODA I ZARADE
Primenjivo zakonodavstvo u zemlji nije još uvek izgradio jedinstveni
model finansiranja za nezavisne institucije na Kosovu. To je učinilo da bude
enormnih razlika u odnosu na prihod od jedne do druge agencije, i pored
istog pravnog statusa. Većina od njih primaju najveći deo finansiranja kroz
kosovski budžet, koji se svake godine usvaja od strane Skupštine. Samo
manji broj njih ima mandat ubranja utvrđenog prihoda od taksi za licence
ili specijalnih taksi, dok se jednom još manjem broju dozvoljava da zadrže
sav taj deo sakupljenih tarifa kao operativni prihod.
Nedostatak jednog zakona koji u velikoj meri standardizuje nivo plata,
činio je da imamo različitih platnih praksi u nezavisnim institucijama. Neki
od bordova se isplaćuju honorarno, na osnovu broja susreta na kojima
učestvuju, dok drugi primaju fiksnu platu. U tim slučajevima gde je plata
fiksna, reference su različite i razlikuju se puno od agencije do agencije. Na
pr., Zakon o narodnom advokatu bilo je utvrđeno da se nivo plate Narodnog
advokata i njegovih zamenika određuje u skladu sa „Zakonom o platama
visokih javnih zvaničnika“, zakon koji ni dan danas nije uspeo da bude
usvojen od strane Skupštine Kosova. Istu formu prema zakonu utvrdio
je i Nezavisni nadzorni savet za civilnu službu Kosova, gde se u članu 21.
ovog zakona kaže da se „nivo plate predsednika i članova Saveta određuje
u skladu sa Zakonom o platama visokih javnih zvaničnik”16.
Neke druge institucije
su ovo pitanje regulisale unutrašnjim aktima,
pravilnicima i administrativnim uputstvima. To je slučaj sa Trustom penzijskih
štednji Kosova, gde je prema Agron Krasniqi – Zamenik direktora Fonda
penzijskih štednji Kosova, ova institucija usvojila pravilnike i uputstva kada
je reč o dnevnicama za putovanja. Što se dela dnevnica i dohotka osoblja
tiče, to ostaje u nadležnosti upravnog borda, koji donosi te odluke. Imamo
unutrašnje šeme koje određuju iznos, ali treba da znamo da ne samo Penzijski
fond, nego sve druge nezavisne institucije su u direktnoj konkurenciji sa
industrijom u koju operiraju17, dodaje dalje g. Krasniqi.
16 Član 21, Zakona br. 03/L-192 o Nezavisnom nadzornom savetu civilne službe
Kosova. Nalazi se u http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2010-192-alb.pdf
17
Agron Krasniqi - Zam. direktora Fonda penzijskih štednji Kosova. Lični intervju.
19
S druge strane, međutim, neke druge agencije su plate rukovodioca utvrdile
kao ekvivalentu ili referencu plate jednog drugog položaja i institucije,
mada se uopšte ne odnosi na status nezavisnih agencija. Takav primer
je plata direktora Agencije protiv korupcije, koja ima za referencu platu
predsedavajućeg parlamentarne komisije18. Ili drugi primer gde se primanja
članova borda i direktora Nezavisne komisije za rudnike i minerale (NKRM)
utvrđuju od Skupštinske Komisije za budžet i finansije19.
Dakle, imperativ je vremena da se usvajaju norme koje standardizuju plate
u svim nezavisnim agencijama, jer nema nikakvog logičkog niti praktičnog
smisla da bude tako velikih razlika u platama od jedne agencije do druge.
Takođe, valja otkloniti slučajeve
nivoa plata određenih agencija koje
premašuju nekoliko puta plate najviših državnih zvaničnika.
18
Član 9, Zakon br. 03/L-159 o Agenciji protiv korupcije, 5. juli, 2010. Nalazi
se u: http://akk-ks.org/repository/docs/Ligji_per_Agjencine_kunder_Korrupsionit_
nr_03_L_159.pdf
19
Član 64, zakona br. 03/L-163 o rudnicima I mineralima. 27. avgust 2010. Nalazi
se u: http://www.kosovo-mining.org/kosovoweb/al/downloads/legislation/basicContentParagraphs/00/document/Ligji%20per%20Minierat%20dhe%20Mineralet%20
(shqip).pdf
20
DA LI JE KOSOVU POTREBAN TAKO VELIKI BROJ NEZAVISNIH
AGENCIJA?
Ne tako bogata tradicija demokratskog i institucionalnog života na Kosovu,
činila je da se ne shvati jasno i uloga i značaj koji imaju nezavisne agencije, u
regulisanju nekih od značajnih državnih segmenata. Ovaj nedostatak tradicije
je uticao da se osniva enormni broj oko 36 nezavisnih institucija, bez neke
detaljne analize o potrebi njihovog osnivanja. Aktivista civilnog društva, Avni
Zogiani, ocenjuje da su mnoge od agencija formirane samo da bi ispunjavale
zahteve koji su nam došli iz vani (međunarodnih), ne odražavajući naše
potrebe i naše specifičnosti20. Takva situacija je možda došla i od tendencija
za stvaranjem institucija sa ciljem zapošljavanja ljudi na političkim osnovama
i nepotizma. Narodni advokat, Sami Kurteshi, inicira njegovu zabrinutost
da se ne može isključiti mogućnost da je osnivanje mnogih agencija imao
za cilj zapošljavanje bliskih ljudi. Što se funkcionalnosti tiče, on smatra da
Kosovo ima suviše agencija. Što se realne potrebe tiče, ni izbliza nemamo
koliko bi trebalo da bude, jer mi stvaramo institucije za druge ciljeve, ali ne
za realne potrebe21, rekao je dalje g. Kurteshi.
Obavljanje funkcija i aktivnosti koje aktuelno obavljaju tako mnogo agencija,
mogu se obaviti iz drugih grana vlasti, a da nemaju ori tome status agencija,
ili i spajanje nekoliko od njih moglo bi biti najbolje rešenje u sistemu
funkcionisanja ovih institucija. Takvog je mišljenja i poslanik Visar Ymeri, koji
ocenjuje da, apsolutno nemao potrebe za tako velikim brojem agencija, neke
od njih bi se mogle udružiti u jednu jedinu agenciju. Takođe, moramo imati
jedan koordinacioni mehanizam njihovih politika zbog povezanosti između
politika22, dodaje dalje g. Ymeri.
Međutim, i pored ocenjivanja mnogih intervjuisanih u ovom radu da naša
zemlja nema potrebe za tako veliki broj nezavisnih agencija, paradoks
formiranja novih agencija se nastavlja u našoj zemlji. Kosovske institucije
umesto da preduzimaju mere za njihovo preispitivanje i reorganizaciju,
Skupština je 19.03.2013. godine osnivala još jednu drugu agenciju, tj.
Agenciju za upravljanje memorijalnih kompleksa Kosova.
20
21
22
Avni Zogiani, Izvršni direktor Organizacije “Qohu”. Lični intervju,
Sami Kurteshi – Narodni advokat. Lični intervju.
Visar Ymeri – šef Parlamentarne grupe Pokreta Vetëvendosje. Lični intervju,
21
Preporuke
• Skupština Kosova treba da analizira i preispita broj nezavisnih agencija
osnovanih od njene same, kao i razmatranje mogućnosti za njihovo spajanje
ili smanjenje;
• Skupština treba da standardizuje zakonodavstvo koje uređuje oblik
finansiranja (prihodi i zarade), formu izveštavanja i izbora članova upravnih
organa nezavisnih agencija;
• Da Skupština uključi u njen Poslovnik sankcionisanje za ne izveštavanje i
ne usvajanje izveštaja jedne određene agencije;
• Da Skupština gradi mehanizme za monitoring i kontinuirano komuniciranje
sa agencijama, kako bi pratila njihov rad i implementaciju preporuka koje
proizilaze iz plenarnih sednica u slučajevima kada se vrši usvajanje njihovog
izveštaja;
• Stvarati koordinacioni mehanizam politika nezavisnih agencija, zbog
povezivanja tih politika;
• Da parlamentarne komisije pažljivo razmatraju potrebe nezavisnih agencija
tokom budžetskog procesa, vodeći računa da one imaju dovoljno resursa i
fizičkih prostorija za obavljanje njihovog mandata;
• Skupština treba da preispituje rokove razmatranja finansijskih izveštaja
agencija. Finansijski izveštaj institucije treba razmatrati i usvojiti nakon
objavljivanja Izveštaja Generalnog revizora (u nekim slučajevima,
parlamentarna komisija je bez primedbi usvojila finansijski izveštaj, dok je
izveštaj revizije našao neurednosti u upravljanju budžeta);
• Vlada Kosova treba da blagovremeno nominira čelnike ili članove borda
nezavisnih institucija, shodno zakonom utvrđenih odredbi;
• U cilju depolitizacije upravnih organa agencija, parlamentarne komisije
i predstavnici civilnog društva moraju biti uključeni još u početnoj fazi
intervjuisanja kandidata koji se predlažu od Vlade da rukovode određenim
agencijama;
• Skupština i Vlada od sada treba da počinju sa procedurama identifikacije
i izbora kandidata, da bi zamenjivali međunarodne članove kojima ističe
mandat kao članovi bordova 31. avgusta 2014;
• Ažurirati veb-stranice nezavisnih agencija u cilju redovnog informisanja
građana o razvojima u radu institucije, kao i plasiranja redovnih saopštenja
za štampu;
• Koristiti medije za informisanje građana o ulozi i funkciji koju obavljaju
ove institucije.
22
JAVNA PREDUZEĆA
Od 1999. godine javna preduzeća (JP) na Kosovu su bila pod nadzorom
Međunarodne instalirane administracije na Kosovu – UNMIK-a. Međutim,
osnivanjem i Kosovske poverilačke agencije, u junu 2002. godine, one su
stavljene pod njenim upravljanjem KPA je korporatizirala sva JP-a (ukupno 25)
koje je imala pod portfolijom i formirala je jednu novu strukturu upravljanja
korporacija, osnujući Bord direktora, kao najviši organ odlučivanja u svim
JP-ima. Nakon završetka mandata KPA-a, koja se kasnije transformisala
u Kosovsku agenciju za privatizaciju – KAP, većina imenovanih članova
od KPA-a su podneli ostavku, da bi nakon toga upražnjena mesta bila
popunjena imenovanjima od strane Vlade Kosova. Proces korporatizacije je
predvideo pretvaranje ovih kompanija u akcionarska društva gde je jedini ili
glavni vlasnik javnost preko Vlade Kosova. Putem ove korporatizacije, Vlada
Kosova je osigurala njeno pravno vlasništvo nad JP, ostavljajući prostora za
povlačenjem investicija kroz prodaju akcija.
Preduzeća u javnom vlasništvu na Kosovu pružaju usluge snabdevanja
električnom energijom, usluge telekomunikacije, usluge železničkog
transporta i usluge vazdušne kontrole, zatim usluge vodovoda i kanalizacije,
uglavnom na lokalnom nivou. Energetske i telekomunikacione kompanije
su najveći poslodavci na Kosovu, gde samo KEK a.d. zapošljava oko 5.000
radnika. Ove kompanije imaju snažan uticaj u funkcionisanju ostalih sektora
ekonomije, kao pružaoci ključnih inputa. One takođe, na neposredan način,
utiču na blagostanje građana. Bilo kakvo poboljšanje u njihovoj performansi,
imaće neposredan i jači efekat u ekonomiji i društvu23.
Prema funkciji i mandatu koji imaju, javna preduzeća na Kosovu dele se na
Centralna javna preduzeća (CJP) koja Vlada može da ih privatizuje, daje pod
koncesijom ili pod kirijom, i Lokalna javna preduzeća (LJP) gde su vlasnici
opštine, utvrđeno prema Zakonu 04/L-111 o izmeni i dopuni Zakona br. 03/l087 o javnim preduzećima.
1. Centralna javna preduzeća
1. Kosovska elektro-energetska korporacija d.d. (KEK);
2. Operator sistema, transmisije i tržišta d.d. (KOSTT);
3. Pošta i telekomunikacije Kosova, d.d.. (PTK)
4. Trainkos;
5. Infrakos;
6. Međunarodni aerodrom u Prištini d.d.;
7. Kompanija za upravljanje deponija d.d.;
23
Korporativno upravljanje 1, str. 46. Izdanje Instituta Riinvest, novembar 2006.
Nalazi se u: http://www.riinvestinstitute.org/publikimet/pdf/22.pdf
23
8. HRP Ibar- Lepenac d.d.;
9. Radio-televizija Kosova (RTK).
Regionalne kompanije za navodnjavanje
1. Kompanija za navodnjavanje Beli Drim, d.d.
2. Kompanija za navodnjavanje Radoniqi-Dukagjini d.d.
Regionalne kompanije za vodovod
1. Regionalna kompanija za vodovod Prishtina d.d., Priština
2. Regionalna kompanija za vodovod Hidrodrini d.d., Peć
3. Regionalna kompanija za vodovod Južni hidroregion d.d., Prizren
4. Regionalna kompanija za vodovod Mitrovica d.d., Mitrovica
5. Regionalna kompanija za vodovod Hidromorava d.d., Gnjilane
6. Regionalna kompanija za vodovod Radoniqi d.d., Đakovica
2. Lokalna javna preduzeća
1. Gradska toplana Termokos d.d., Priština - Priština 100%
2. Gradska toplana Đakovice d.d., Đakovica- Đakovica 100%
3. Regionalna kompanija za otpad Çabrati d.d., Đakovica- Đakovica 100%
4. Regionalna kompanija JKP Standard, Mitrovica - Mitrovica 100%
5. Kompanija za otpad JKSP Zvečane, Zvečane - Zvečane 100%
6. Kompanija za vodovod i otpad Ibar, Zubin Potok, Zubin Potok 100%
7. Kompanija za vodovod i otpad 24. Novembar, Leposaviće,
100%
Leposaviće
8. Regionalna kompanija za vodovod Bifurkacija d.d., Uroševac, Uroševac
85.3% Kačanik 14.7%
9. Javno stambeno preduzeće Priština, Priština 100%
10. JP Tregu, Mitrovica - Mistrovica 100%
24
11. Regionalna kompanija za otpad Pastrimi d.d., Priština
12. Regionalna kompanija za otpad Ambienti d.d., Peć
13. Regionalna kompanija za otpad Pastërtia d.d., Uroševac
14. Regionalna kompanija za otpad Eco-Regjioni Sh.A, Prizren
15 Regionalna kompanija za otpad Higjiena d.d., Gnjilane
16. Regionalna kompanija za otpad Uniteti d.d., Mitrovica
PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE JAVNIH
PREDUZEĆA
Ustav Republike Kosova je svojim članom 60 utvrdila da će Republika Kosova
imati u svo vlasništvu sva preduzeća u Republici Kosova koja su preduzeća
u javnom vlasništvu. Sve obaveze koje se odnose na ova imovinska prava
će biti obaveza Republike Kosova. Vlada Kosova može da privatizuje, daje
pod koncesijom ili da izdaje pod kirijom preduzeća u javnom vlasništvu na
zakonski regulisani način24.
Bazičan zakon koji uspostavlja norme i formu upravljanja, izveštavanja,
vlasništva i dr., je Zakon o javnim preduzećima, usvojen od strane Skupštine
Kosova 13.06.2008. godine i izmenjen i dopunjen 20.04.2012. Ovim
zakonom uspostavljen je pravni okvir za regulisanje izvršenja imovinskih
prava u javnim preduzećima, korporativno upravljanje preduzeća u skladu
sa međunarodno priznatim načelima za korporativno upravljanje javnih
preduzeća, a utvrđene su i efikasne strukture izveštavanja i odgovornost za
odobravanje odgovarajuće nadgledanje aktivnosti javnih preduzeća. Takođe,
prema ovom zakonu predviđeno je i uvođenje bordova direktora za ova
preduzeća. Ovim bordovima se, u cilju efikasnog upravljanja, data obaveza
upravljanja javnih preduzeća, određivanja razvojnih ciljeva kompanije i dr. .
24
info/
Ustav Republike Kosova, Član 160 i. Nalazi se u: http://www.kushtetutakosoves.
25
Međutim, sadržinu ovog zakona osporava poslanik Visar Ymeri, koji ocenjuje
da je Zakon o javnim preduzećima dvosmislen, jer nije jasno da li su ova
preduzeća u vlasništvu javnosti ili su preduzeća koja pružaju usluge za javnost
i prelaze u vlasništvu vlade. On takođe smatra da ove institucije treba da
budu prenete kod Skupštine Kosova, čak odluke za njihovo otuđivanje treba
da se donose kvalifikovanom većinom glasova poslanika25.
Takođe i Avni Zogiani, aktivista civilnog društva, smatra da na Kosovu imamo
pogrešno shvatanje oko koncepta javnih preduzeća. Ona nisu nezavisne, ona
su entiteti kojim praktično rukovodi egzekutiva. Međutim, na žalost, u našoj
zemlji vlada-egzekutiva su oštetili ove institucije, jer ih je targetirala kao
mesto gde se može razvijati najviša vladina korupcija. S ciljem da se ove
institucije štite od direktnog političkog uticaja, treba jačati ulogu Skupštine
kod ovih institucija, bilo u imenovanju upravnih organa ili i u nadgledanju
njihovog funkcionisanja26.
25 Visar Ymeri, poslanik – šef Parlamentarne grupe Pokreta Vetëvendosje. Lični intervju,
26 Avni Zogiani, Izvršni direktor Organizacije “QOHU”
26
BORDOVI JAVNIH PREDUZEĆA NA KOOSVU
Javna preduzeća na Kosovu nastavljaju da budu među naj slabim tačkama
institucionalnog organizovanja kada se radi o sastavu i funkcionisanju njihovih
upravnih bordova. Razni izveštaji nastavljaju da upute brojne kritike na
adresu ovih institucija. Ono što najviše pada u oči – jeste predlaganje i izbor
ljudi bliskih političkih stranaka na vlasti.
Mada organizacija, izbor i funkcionisanje imaju pravni osnov, u većini slučajeva,
javna preduzeća su kršila zakonodavstvo. U tom smislu, evidentirani su
slučajevi političkih uticaja u uključivanju ljudi iz politike u upravne bordove,
kao i evidentiranje slučajeva konflikta interesa u određenim slučajevima.
Prema Zakonu o javnim preduzećima, Br. 03/L-087, Član 17 koji se odnosi
na uslove kvalifikacije i profesionalne podobnosti, utvrđuje da jedna osoba
ima pravo da služi kao direktor samo ukoliko ispunjava sve uslove, da
nije bio kažnjen za krivična dela, da ne predstavlja konflikt interesa, da je
profesionalac, apolitičan i dr.
S druge strane, kada je reč o performansi bordova Centralnih javnih
preduzeća, nadležne domaće institucije su uvek imale primedbi. To se
uglavnom nadovezuje sa ne dobrim finansijskim upravljanjem i nedostatkom
polaganja računa naspram javnosti.
Kancelarija Generalnog revizora je u izveštajima performanse za 2012.
godinu predstavila niz preporuka n koje bi trebalo uzeti u obzir kako bi
se poboljšala njihova performansa. Preporuke ove institucije upućene
Vladi, koje su prezentirane prošle godine, odnose se na: Povećanje
nivoa odgovornosti, kroz jačanje primene izmenjenog Zakona o JP-ima
u praksi. Jačanje odgovornosti kroz uvođenje upotrebe odgovarajućih
sistema upravljanja i nadgledanja, usredsređivanje na aktivnosti bordova u
poboljšanju performanse, kako bi osigurali funkcionisanje procesa prihoda
i jedno pouzdano finansijsko izveštavanje, te i izradu unificiranih uputstava
upravljanja, koji će pomoći JP-a u povećanju gajenja transparentnosti i
odgovarajuće kontrolne klime27, bile su neke od naglašenih preporuka. U
ovaj izveštaj se takođe spominju i izazovi sa kojima se suočavaju JP-a, kao
što su finansijski gubici, neodgovarajuće upravljanje javnom nabavkom sa
primenjivim zahtevima, nedostatak kontrole humanih resursa i dr.
27
KGR, Godišnji izveštaj revizije 2012, http://oag-rks.org/repository/docs/
RVA_2012_Shqip_923921.pdf
27
U nekoliko slučajeva, izveštaji javnih preduzeća nisu uspeli da budu usvojeni
od Skupštine Kosova. Zadnji primer se nadovezuje sa izveštajem performanse
javnih preduzeća za 2012. Godinu, kojem Skupština Kosova nije dala vizu.
Štaviše, i pored ne usvajanja izveštaja, odgovorne institucije, kao što je
Vlada, ne preduzimaju nijednu meru kako bi se tražila odgovornost i polaganje
računa. Vlada Kosova, kao deoničar javnih preduzeća, nije preduzela mere
za razrešenje bordova, čija je performansa negativno ocenjena28.
Međutim, osim primedbi na performans, ono što se smatra najviše
zabrinjavajućim za javnost, računa se uplitanje političkih i partijskih interesa
u izboru direktora preduzeća.
Način njihovog finansiranja
Većina bordova javnih preduzeća funkcioniše sa mandatom od 2008.
godine. Znatnom broju njih je već istekao mandat, međutim, Vlada im je
po posebnim odlukama produžila mandat nekim direktorima nekih od javnih
preduzeća, to da ne bi poslovi zaostali.
Tokom javne debate, organizovane od strane Parlamentarne komisije za
ekonomski razvoj, u vezi sa nadgledanjem sprovođenja Zakona o javnim
preduzećima koju je izvršila ova komisija, predstavnik Ministarstva za
ekonomski razvoj (MER), Ramadan Sejdiu, opravdao se za direktore bordova
javnih preduzeća, kojima je istekao mandat u pozicijama koje imaju, da im
je mandat produžen odlukom Vlade, a uskoro će se izabrati i druga generacija
članova bordova.
Funkcionisanje upravnih organa JP-a je bila meta kritika i onih koji se
pozivaju na nadgledanja rada JP-a. Osim što nisu usvojili izveštaj, Skupština
Kosova je u martu 2013. godine razmatrala izveštaj performanse JP-a i
izneli su niz kritika.
Izveštaj uglavnom sadrži informacije o odgovornostima i ovlašćenjima
bordova i direktora, kao i ostale obaveze koja proizilaze iz zakona o javnim
preduzećima, ali ne sadrži neku analizu o performansi javni preduzeća.
Dakle, više je je prepis zakona i poziva se na zakon. Od posebne je važnosti
da se naglasi da sva ova javna preduzeća, izuzev PTK-a, KEK-a, KOST-a
i Međunarodnog aerodroma u Prištini, posluju sa gubicima, a i ona javna
preduzeća koja operiraju s dobitkom, u nekim od njih dobitak je u 2011, u
poređenju sa 2012. godinom, smanjen29.
U određenim slučajevima, uzročnik negativne performanse ocenjuje se
i profesionalna odsutnost članova bordova JP-a. Većina javnih preduzeća
operiraju s gubitkom i jedan od uzročnika ove ne dobre performanse je i
imenovanje neprofesionalnih i političkih članova30.
28 Agron Demi –Izvršni direktor Instituta GAP. Lični intervju
29 Ali Sadriu, predsednik Parlamentarne komisije za nadgledanje javnih finansija,
transkript sa plenarne sednice, 29. mart 2013, http://assemblykosova.org/common/
docs/proc/trans_s_2013_03_29_10_4837_al.pdf
30 Agron Demi, Izvršni direktor Instituta GAP. Lični intervju
28
Pravni osnov u pojedinim slučajevima ne procenjuje s eda je prepreka ili
nepopunjena, kada je reč o funkcionisanje JP-a. Neretko je pravni osnov
nedovoljan, ali trba videti i kako se primenjuje. Ali ono što bi hteo da kažem
jeste da je odluka o Zakonu o javnim preduzećima veoma parcijalna. Više
se bavi pitanjem izveštavanja, nego pitanjem regulisanja samog sistema.
Trebalo bi da bude sveobuhvatan, a ne samo za dva-tri pitanja31. S druge
strane, kada je reč o funkcionisanju KEK-a, Bord je organ koji je izbran od
strane Vlade, a koji vrši nadgledanje kompanije. tj., predstavnik je deoničara
i automatski se očekuje da bude profesionalan. Znači, ne može svako biti
izabran za člana Borda KEK-a, jer treba da raspolaže znanjem o delatnosti i
to naravno da utiče i na rezultate same kompanije32.
Izbor upravnih organa
Prema Zakonu od javnim preduzećima, III. Poglavlje, Član 15, koji govori o
izboru direktora Centralnih JP-a, kaže se: Bord direktora jednog Centralnog
JP-a sastoji se od pet (5) ili sedam (7) direktora. Po ovom članu, broj
direktora bilo kog određenog Centralnog JP-a ostaće isti broju direktora
odgovarajućeg JP-a na dan stupanja na snagu ovog zakona; pod uslovom
da, u taj datum, Centralno JP ima osam (8) ili više direktora, onda će broj
direktora istog biti sedam (7). Takođe, ovaj član predviđa da će se svi
direktori, izuzev jednog, izabrati od strane Vlade; i svaki na takav način
izabrani direktor služi u mandatu od tri (3) godine. Drugi direktor će biti IN
JP-a i bira se od strane Borda direktora JP-a u skladu sa članom 21. ovog
zakona. Tokom izbora direktora Borda direktora jednog Centralnog JP-a,
Vlada može da izabere samo osobe koje su preporučene Vladi od strane
dotične komisije za preporučivanje, osnovane u skladu sa stavom 2 ovog
člana. Tokom izbora direktora, Vlada treba da obezbedi da najmanje dva (2)
direktora budu eksperti, ili da najmanje raspolažu odgovarajućim znanjima
iz računovodstva, kako se zahteva članom 17.4 ovog zakona33.
S druge starne, drugi član 17.2 ovog zakona odnosi se na nezavisnost
koju direktori JP-a treba da imaju u trenutku izbora. Prema ovom članu, svi
direktori osim IN moraju biti nezavisni.
Zakon je takođe utvrdio i kriterijume po kojima se jedna osoba ne može
kvalifikovati da bude izabrana za direktora JP-a. Takvi kriterijumi su ako je:
a) aktuelno zvaničnik ili menadžer dotičnog JP-a ili bilo koje od njegovih
filijala, ili je služio kao zvaničnik ili menadžer dotičnog JP-a ili bilo koje
od njegovih filijala u toku pet (5) protekli; b) aktuelno radnik višeg ranga
dotičnog JP-a, ili je služio ka radnik višeg ranga dotičnog JP-a u toku tri
(3) prethodne godine; c) aktuelno ima, ili je tokom protekle tri godine imao
bilo kakvog poslovnog materijalnog odnosa (osim kao pojedinačni potrošač
usluga JP-a) sa dotičnom JP-om ili bilo kojim od njegovih filijala, bilo direktno
ili indirektno34.
Izbor upravnih organa je često bila „ratna“ arena u Skupštini Kosova. Često
31 Pranvera Dobruna, član borda KEK-a. Lični intervju
32 Pranvera Dobruna, član borda KEK-a. Lični intervju
33 Zakon o javnim preduzećima, Br. 03/L-087, III, Poglavlje, Član 15.
34 Zakon o javnim preduzećima, Br. 03/L-087, III, Poglavlje, Član 17.2
29
puta predlozi Vlade su naišli na protivljenje Skupštine tokom glasanja.
Međutim, u većini slučajeva, i nakon odbijanja određenih imena, Vlada
nije izvršila izmene i prosleđena su ista imena. Takve situacije su završene
njihovim izborom, nakon postizanja „pomirenja“ subjekata koji težili da
unose njihove bliske ljude sa političkim strankama. Prema odlukama Vlade
u toku tri zadnje godine, većina predloženih iz prethodnog puta su na kraju
dobili i usvajanje Skupštine.
Takve prakse su više puta kritikovane od starne civilnog društva. Izbor osoba
na partijskim i neprofesionalnim osnovama bio je i slabi rezultat performanse
JP-a uopšte, ne isključujući ni Lokalna javna preduzeća.
Politizacija na partijskim osnovama
“Bitke” političkih subjekata na vlasti da zaposle ljude koji su bliži politici i na
klijentalnim osnovama, bile su fenomen svih tih političkih snaga koje su bile
na vlasti za određene godine. Centralna javna preduzeća su bila najpovoljnije
mesto za rehabilitaciju ili sistematizaciju partijskih militanata.
Znatan broj članova bordova JP-a i rukovodstava, dolazi iz partijskih struktura.
Mnogi slučajevi su i javni na veb-stranicama JP-a koja predstavljaju sastav
bordova. PTK u upravljačke strukture ima ljude bliski političkim strankama, kao
što je slučaj sa izvršnim načelnikom, g. Sejdi Hoxha, koji ima uske porodične
veze (sestrić) sa članom Predsedništva PDK, Azem Syla. U upravljačke
strukture ovog istog preduzeća je i Demir Limaj, brat bivšeg ministra za
transport, Fatmir Limaj, kao i Bardhyl Sejdiu, sin bivšeg predsednika LDK i
bivši Predsednik zemlje, Fatmir Sejdiu. I TrainKos ima u upravljačke strukture
Heset Cakolli, iz AKR. S druge strane, bez politizacije nisu prošle ni druga
preduzeća. Hajdar Beqa, Hidromehaničko preduzeće “Ibër Lepenci“, izvršni
načelnik i član UO PDK-a. Zatim, Arsim Janova, Gradska Toplana Termokos,
Priština, član Predsedništva LDK-a.
Za civilno društvo, ovaj fenomen ima osnove iz ranijeg perioda izgradnje
kosovskih institucija. Agron Demi iz GAP ocenjuje da je politizacija javnih
preduzeća počela još od proglašenja Nezavisnosti Kosova. Po njemu, jedna
od prvih intervencija Međunarodnog civilnog predstavnika (ICO) prema
odlukama Vlade Kosova bila upravo protiv politizacije bordova javnih
preduzeća. U decembru 2008, Vlada Kosova sastavljena u to vreme iz
koalicije PDK-LDK, donela je 15 odluka na osnovu kojih je imenovala članove
bordova , ali su u velikoj meri imenovani članovi stranaka na vlasti35. Prema
Demi, od toga vremena, Vlada je samo produžila mandat članova bordova
javnih preduzeća, i ako je njihova performansa ocenjena da je slaba. Na
primer, Jedinica za politike monitorisanje javnih preduzeća, koja funkcioniše
u okviru Ministarstva za ekonomski razvoj, svake godine vrši ocenjivanje
performanse bordova javnih preduzeća i u većini slučajeva bordovi se
negativno ocenjuju. I pored toga, Vlada nije preduzeća mere u imenovanju
novih profesionalaca u takve javne bordove”.
35 Agron Demi- Izvršni direktor Instituta GAP. Lični intervju
30
Krajnja politizacija ovih institucija primorala je 2009. godine Međunarodnog
civilnog predstavnika (ICO), da traži od Vlade da otpušta najmanje 12 osoba
iz bordova JP-a zbog njihove politizacije36. Štaviše, žalba MCP-a se odnosila
i na činjenicu da imena koje je Vlada izabrala za bordove direktora nisu
poslata Vladi od strane Selektivne komisije, kako je zakonom predviđeno.
Kritike za politizaciju upravnih organa javnih preduzeća, ne retko su bile
arena oštrih diskusija i na plenarnim sednicama Skupštine Kosova. I pored
debata i snažnih kritika od starne poslanika, institucije zemlje, odnosno
Vlada zemlje još uvek se nije odrazila. Opšta je konstatacija da se ovaj grč
javlja samo iz političkih cenkanja između partnera vladajuće koalicija.
KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE NIVOA PRIHODA I ZARADA
Nedostatak Zakona za utvrđivanje plata visokih zvaničnika čini da upravni
organi javnih preduzeća i nezavisnih agencija dobijaju velike i ne usaglašavane
plate. Štaviše, velika razlika se uočava i od jedne nezavisne institucije
do druge. Ima takvih, kao što je Međunarodni aerodrom u Prištini i Fond
penzijskih štednji Kosova i neke druge institucije koje se ocenjuju da imaju
specifičnu delatnost, da primaju višestruko veće plate od najviših nosioca
državnih institucija.
Odluke Vlade za finansijsku nadoknadu JP-a kazuju na to da se radi o većim
iznosima u odnosu na prihode čelnika drugih institucija. U odluci Vlade iz
2009. godine za bord direktora PTK-a, za osnovne honorare dodeljuju se
850 evra za predsedavajućeg i 750 za članove borda. S druge starne, za
menadžment, odnosno izvršnog načelnika utvrđuje se plata od 5 hiljada i
182.24 evra bruto.
Dotle, za plate čelnika KEK-a, odnosno menadžerskog direktora, mesečna
bruto plata je utvrđena 2 hiljada i 800 evra. Vladine odluke su nagrađivale
dobrim platama i rukovodstvo ostalih javnih preduzeća, kao na pr. u JHP
Ibër - Lepenc d.d., plata izvršnog načelnika dostiže iznos od 1.980 evra.
Dana 13. marta 2013. godine Vlada Kosova je usvojila pravila o visini
nadoknade članova centralnih javnih kompanija. U prvoj kategoriji javnih
kompanija su: Pošta i Telekom Kosova, Energetska korporacija Kosova,
Operator sistema, Transmisije i Tržišta (KOSTT) i Pošta Kosova37.
36 Za kompletan spisak imena vidite: Institut GAP, Monitor odluka Vlade Kosova, 4
april 2009, str. 3-4 ili Aneks II ovog rada.
37 Odluka Vlade Kosova. Nalazi se u: http://www.kryeministri-ks.net/repository/
docs/Vendimet_e_mbledhjes_se_119-te_te_Qeverise_2013.pdf
31
Samo bord direktora četiri najvećih javnih kompanija košta kosovskom
budžetu oko 300 hiljada evra godišnje, u ime finansijske nadoknade
predsedavajućih i članova borda, ne uključujući ovde i bonuse koje su do
sada dobili.
Prema ovoj odluci, predsedavajući bordova ovih preduzeća isplaćuju se 850
evra mesečno, plus 200 evra za revizijske komisije i 150 evra dobijaju za
nadoknadu revizije i 150 evra za druge komitete.
Jedna novina u odnosu na prethodne postupke JP-a je primer KEK-a. Ovo
preduzeće je počelo sa jednom inicijativom u cilju preispitivanja prihoda i
zarada.
Pranvera Dobruna, član borda KEK-a kaže da je u okviru borda ovog
preduzeća izabran jedan komitet koji će se baviti ovim pitanjima, budući da
među radnicima ima nezadovoljstva. Po njoj, ovaj komitet će savetovati bord
kako bi se donela jedna ispravna odluka. Mi smo tražili da se ovo pitanje
preispituje, pri čemu će se utvrditi termini reference za svaku odgovornost38,
dodaje dalje g.-đa Dobruna.
38 Pranvera Dobruna, član borda KEK-a. Lični intervju
32
IZVEŠTAVANJE O RADU JAVNIH PREDUZEĆA
U pogledu izveštavanja i odgovornosti, primenjivo zakonodavstvo predviđa
Vladu odgovornom pre Skupštine. Vlada odgovara Skupštini o načinu na koji
ona, Ministar i Jedinica za politike i monitorisanje JP-a obavljaju nadležnosti
i ovlašćenja koja su im ovim zakonom data. Zakon je utvrdio da Vlada treba
da izveštava Skupštini na godišnjoj osnovi om performansi ovih nadležnosti
i ovlašćenja, kao i o ostvarivanju utvrđenih objektiva u politici vlasništva
utvrđene članom 6.1 ovog zakona. Takođe, obavezuje se Vlada da pruža
kvantitativne i održive podatke javnosti i Skupštini o načinu upravljanja
Centralnih JP-a u interesu Republike Kosova39.
Predstavnici javnih preduzeća ocenjuju da se uopšte poštuju zakonski rokovi
za izveštavanje. Mi komuniciramo sa Vladom preko Jedinice za monitorisanje
Javnih preduzeća pri MER-u. Predsedavajući borda izveštava kod ministra.
Izveštavanje je predviđeno jednom godišnje40.
Međutim, dostupni podaci za javnost, koji se potvrđuju i u slučajevima
u kojima je Skupština odbila usvajanje izveštaja koji joj se podnose od
strane Vlade Kosova, izveli su zaključke da neka od Javnih preduzeća nisu
imala potrebnu performansu. Kao posledica ne-funkcionisanja i ne dobre
performanse, vidi se i rizik nastavka JP-a. I pored angažovanja bordova
javnih preduzeća, performansa nekih od kompanija je nastavila da bude
propraćena znatnim gubicima. Ova negativna performansa ozbiljno ugrožava
nastavak ovih preduzeća. Neodgovarajuće kontrole uopšte pokazuju da
menadžmenti ovih preduzeća nisu još uvek obezbedili funkcionalnu klimu
kontrole, kako bi obezbedili efektivno i efikasno upravljanje javnog novca41.
39 Zakon o javnim preduzećima, Br. 03/L-087, Član 8, tačka 1.
40 Pranvera Dobruna, član borda KEK-a. Lični intervju
41 KGR, Godišnji izveštaj revizije 2012, http://oag-rks.org/repository/docs/
RVA_2012_Shqip_923921.pdf
33
Preporuke:
• KDI preporučuje da se izvrše izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima,
kako bi se razjasnile norme za poboljšanje efikasnosti nadgledanja JP-a,
koje će omogućiti i performansu u korist kvalitetnih usluga za građane;
• Izmene Zakona treba da se odražavaju u de-politizaciji upravnih organa
JP-a i u politike nadoknade i beneficija borda direktora;
• Skupština Kosova treba da ojača svoju ulogu kod ovih institucija, bilo u
imenovanju upravnih organa ili i u nadgledanju njihovog funkcionisanja;
• Treba jačati ulogu Skupštine Kosova u odlukama o njihovom otuđenju.
Takve odluke treba da se donose kvalifikovanom većinom glasova poslanika;
• Ministarstvo za ekonomski razvoj trba da ojača ulogu Jedinice za politike
i monitorisanje (JPM) javnih preduzeća u pogledu nadgledanja javnih
preduzeća;
• Vlada i Skupština Kosova treba da preduzmu mere prema upravnim
bordovima JP-a, koja nisu dobro performirala.
34
PRILOG sa podacima o mandatu članova upravnih organa
Nezavisnih agencija
Agencija protiv korupcije
Br.
1
Ime
Položaj
Hasan Preteni
Početak mandata
Predsednik
Isteka
mandata
23/09/2011
23/09/2016
Fond penzijskih štednji Kosova
Br.
Ime
1
2
3
4
5
6
Alan Pickering
Driton Qehaja
Frederick Artesani
Leendert Van Driel
Ruzhdi Morina,
Ymer Havolli
Početak
mandata
Član
01/08/2012
Član
01/08/2012
Član
22/10/2011
Član
01/08/2012
Član
01/08/2012
Predsedavajući 01/08/2012
Isteka
mandata
31/07/2015
31/07/2015
21/10/2014
31/07/2015
31/07/2015
31/07/2015
Položaj
Nezavisna komisija za rudnike i minerale
Br.
Ime
Položaj
1
2
3
4
5
Ahmet Tmava
Ibush Jonuzi
Ramiz Krasniqi
Shaip Latifi
Xhevdet Kastrati
Predsednik
Član
Član
Član
Član
Početak
mandata
28/01/2010
28/10/2010
08/12/2011
28/10/2010
28/10/2010
Isteka
mandata
28/01/2014
28/01/2014
08/12/2015
28/01/2014
28/01/2014
Državna agencija za zaštitu ličnih podataka
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
Akesandar Spasić
Bekim Demiri,
Mentor Hoxhaj,
Ramadan Qehaja
Ruzhdi Jashari
Državni nadzornik
Državni nadzornik
Državni nadzornik
Državni nadzornik
Glavni nadzornik
04/05/2011
04/05/2011
04/05/2011
04/05/2011
04/05/2011
04/05/2016
04/05/2016
04/05/2016
04/05/2016
04/05/2016
35
Nezavisna kosovska agencija za imovinu – Nadzorni odbor
Br.
Ime
Položaj
1
Marisa Cohrs
2
3
4
5
Ian Cliff
Ismail Osdautaj
Markus Josef Baechler
Ujup Krasniqi
Predsedavajući
Borda
Član Borda
Član Borda
Član Borda
Član Borda
Početak
mandata
Isteka
mandata
30/08/2013
31/08/2014
22/08/2014
15/11/2013
22/08/2014
15/11/2013
31/08/2014
14/11/2014
31/08/2014
14/11/2014
Kosovska agencija za imovinu – Komisija za imovinske zahteve
Br.
Ime
Položaj
1
2
Adem Vokshi,
Norbert Wuhler,
3
Veijo Heiskainen
Član Komisije
Član Komisije
Predsedavajući
Komisije
Početak
mandata
Isteka
mandata
25/04/2013
31/08/2013
25/04/2014
31/08/2014
31/08/2014
31/08/2014
Kosovska agencija za imovinu - Izvršni sekretarijat
Br.
Ime
1
Scott Bowen
2
Xhevat Azemi
Položaj
Direktor Izvršnog
sekretarijata
Zam. Direktora
Sekretarijata
Početak
mandata
Isteka
mandata
29/06/2012
31/08/2014
30/09/2011
30/09/2015
Centralna banka Kosova
Br. Ime
Položaj
1
2
3
4
5
Guverner
Član
Direktor Trezora
Član
Predsednik Borda
36
Bedri Hamza
Bedri Peci
Fatmir Plakiqi
Mejdi Bektashi
Sejdi Rexhepi
Početak
mandata
14/03/2013
28/02/2013
26/07/2015
15/05/2009
13/06/2008
Isteka
mandata
14/03/2018
28/02/2018
26/07/2015
14/05/2014
12/06/2013
Sudski institut Kosova
Br.
Ime
1
Albert Avdiu
2
Bedri Bahtiri
3
Enver Peci
4
Fejzullah
Hasani
5
6
7
8
9
10
11
12
Položaj
Početak
mandata
Direktor IS – Sudskog
25/05/2012
saveta
Stalni sekretar, MP/Vlada 25/05/2012
Predsedavajući, Sudski
25/05/2012
savet Kosova
Predsednik, Vrhovni sud
Tužilac, Udruženje
tužioca
Tužilac, Državno
Laura Pula
tužilaštvo
Nebojša Boričić Sudija, Vrhovni sud
Osman Ismaili Profesor, Pravni fakultet
Advokat, Advokatska
Ramë Gashi
komora Kosova
Rexhep Murati Profesor, Pravni fakultet
Susan Heintz
OSCE
Ymer Hoxha
Sudija, Udruženje sudija
Idain Ismaili
Isteka
mandata
25/05/2014
25/05/2014
25/05/2014
25/05/2012
25/05/2014
25/05/2012
25/05/2014
25/05/2012
25/05/2014
25/05/2012
25/05/2012
25/05/2014
25/05/2014
25/05/2012
25/05/2014
25/05/2012
18/04/2012
25/05/2012
25/05/2014
12/06/2012
25/05/2014
Savet za besplatnu pravnu pomoć
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
Afrim Shala
Alban Sutaj
Vrhovni sud Kosova
Ministarstvo pravde
08/11/2012
08/11/2012
08/11/2015
08/11/2015
3
Armend Krasniqi
Advokatska komora
08/11/2012
08/11/2015
4
Bahrije Berisha
08/11/2012
08/11/2015
08/11/2012
08/11/2015
08/11/2012
08/11/2015
08/11/2012
08/11/2015
5
6
7
Ministarstvo finansija
Ministarstvo
Fadil Rracaj
socijalnog staranja
Ministarstvo za
Nenad Stojčetović
zajednice i povratak
Član iz NVO “
Shukrije Gashi
Partners Kosova”
37
Organ za razmatranje javne nabavke
Br. Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
Osman Kryeziu
Hysni HOXHA
Član
Predsednik
03/06/2011
30/07/2008
22/11/2013
31/07/2013
3
Tefik Sylejmani
Član
30/07/2008
31/07/2013
4
Ekrem
Član
31/07/2008
31/07/2012
5
Demë Keka
Član
2010
dorëheqje
6
Baki Krasniqi
Član
31/07/2008
Salihu
31.07.2012
Autoritet za civilnu avijaciju
Br.
Ime
Položaj
1
2
3
4
Arsim Cakaj
Asman Hoxha
Avni Mazreku
Fitim Shala
5
Kosum Kosumi
Član
Član
Član
Član
V.D.
Predsedavajućeg
Početak
mandata
Isteka
mandata
03/07/2009
03/07/2009
03/07/2009
03/07/2009
03/07/2013
03/07/2012
03/08/2012
03/07/2013
25/09/2009
25/09/2013
Regulatorna kancelarija za vodovod i kanalizaciju
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
Raif Preteni
Kero Bardhi
Direktor
Zamenik direktora
15/04/2010
15/04/2010
14/04/2015
14/04/2015
Komisija za razmatranje pri Regulatornoj kancelariji za vodovod i kanalizaciju
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
Ylber Aliu
Predsedavajući
16/06/2011
16/06/2014
38
Avokati i Popullit
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
6
Basri Berisha
Bogoljub Staletović
Ibrahim Arsllan
Isa Hasani
Sami Kurteshi
Shqipe Ibraj – Mala
Zamenik
Zamenik
Zamenik
Zamenik
Ombudsman
Zamenik
07/10/2011
07/10/2011
07/02/2011
07/10/2011
04/06/2009
07/10/2011
06/10/2014
06/10/2014
06/10/2014
06/10/2014
03/06/2014
06/10/2014
Sudski savet Kosova
Početak
mandata
Isteka
mandata
Član SSK
Član SSK
Predsedavajući
Sudskog saveta
07/07/2011
07/07/2011
06/02/2007
06/07/2016
11/03/2013
10/03/2018
Član SSK
23/12/2010
22/12/2015
Član SSK
Član SSK
Član Sudskog
Kosova
Član Sudskog
Kosova
Član Sudskog
Kosova
Član SSK
Član Sudskog
Kosova
18/04/2011
11/11/2010
17/04/2016
10/11/2015
21/12/2011
20/11/2016
21/12/2011
20/11/2016
21/12/2011
20/11/2016
19/03/2010
18/03/2015
25/08/2009
24/08/2014
Br.
Ime
Položaj
1
2
Agim Maliqi
Asllan Krasniqi
3
Enver Peci
5
6
Gerrit Marc
Sprenger
Malcolm Simmons
Muharrem Shala
7
Nebojša Boričić
8
Raima Rama Elezi
9
Salih Mekaj
10
Valdete Daka
4
11
Živojin Jokanović
saveta
saveta
saveta
saveta
39
Regulatorna kancelarija za energiju
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
Blerim Koci
Enver Halimi
Krenar Bujupi
Merita Kostari
Përparim Kabashi
Član
Predsednik
Član
Član
Član
15/12/2008
15/05/2012
15/05/2012
15/05/2012
15/12/2008
15/12/2013
15/05/2017
15/05/2017
15/05/2017
15/12/2013
Regulatorni autoritet železnica Kosova
Br.
Ime
Položaj
1
2
3
Gëzim Qerimi
Halit Gara
Ilmi Ahmeti
Član
Član
Član
Početak
mandata
01/04/2010
01/04/2010
01/04/2010
Isteka
mandata
01/04/2014
01/04/2014
01/04/2014
Nezavisni nadzorni savet Civilne službe Kosova
Br.
Ime
Položaj
1
2
3
4
5
6
7
Gjylnaze Novobërdali - Gola
Hajzer Salihu
Irena (Svetić) Ahmeti
Lulëzim Aliaj
Naim Abazi
Sabile Avdyli
Shkëmb Manaj
Član
Član
Član
Član
Član
Član
Član
40
Početak
mandata
12/12/2013
12/12/2013
23/07/2009
12/12/2013
29/01/2010
23/07/2009
12/12/2013
Isteka
mandata
11/12/2018
11/12/2018
23/07/2014
11/12/2018
29/01/2015
23/07/2014
11/12/2018
Kosovska agencija za privatizaciju
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
1
Blerim Rexha
Predsedavajući
21/02/2013
2
Dardane Peja
Član
21/02/2013
3
Dardane Peja
Član
21/02/2013
4
5
Haxhi Arifi
Maja Milanoviq
OKB Bernadette
Roberts
OKB Hubert
Warsmann
OKB Mohammed
Omran
Član
Član
21/02/2013
21/02/2013
Direktor
31/08/2014
Direktor
31/08/2014
31/08/2014
Direktor
31/08/2014
31/08/2014
Skender Komoni
Član
21/02/2013
21/02/2015
6
7
8
9
Isteka
mandata
16/05/2013
(ostavka)
21/02/2015
16/05/2013
(ostavka)
21/02/2015
21/02/2015
31/08/2014
(ostavka)
Regulatorna komisija za javnu nabavku
Br.
Ime
Položaj
1
2
3
Ilaz Duli
Safet Hoxha
Silvana Nikolčević
Član
Predsednik
Član
Početak
mandata
10/07/2010
10/07/2010
10/07/2010
Isteka
mandata
10/07/2015
10/07/2015
10/07/2015
Kancelarija Generalnog revizora
Br.
Ime
Položaj
1
Lage Olofsson
Predsedavajući
Početak
mandata
09/03/2009
Isteka
mandata
31/08/2014
41
Regulatorni autoritet telekomunikacije
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
Besnik Berisha
Ekrem Hoxha
Lulzim Kurtaj
Naser Shala
Nijazi Ademaj
Član
Predsednik
Član
Član
Član
17/09/2009
17/09/2009
17/09/2009
17/09/2009
17/09/2009
16/09/2014
16/09/2014
16/09/2014
16/09/2014
16/09/2014
Medijski bord za žalbe
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
Albion Kelmendi
Daut Krasniqi
Sylejman Klinaku
Član
Član
Član
05/11/2012
05/11/2012
05/11/2012
05/11/2015
05/11/2015
05/11/2015
Nezavisna komisija za medije
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
Drita Begolli
Emrush Kastrati
Nevzat Hydaverdi
Član
Član
Član
30/08/2012
30/08/2012
30/08/2012
4
Shefki Ukaj
Član
30/08/2012
5
Vesna Jovanović
Član
30/01/2013
6
Xhemajl Krasniqi
Član
30/08/2012
30/08/2016
12/09/2013
30/08/2014
30/08/2014
(razrešen)
30/01/2016
(razrešena)
30/01/2016
42
Bord za razmatranje žalbi
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
Agron Kajtazi
Artan Qerkini
Dragan Djorgović
Faik Çollaku
Faruk Prebeza
Hyda HajrullahuDallku
Nexhat Hasani
Përparim Hoxha
Refik Ramaj
Samir Lleshi
Shukri Hoxha
Skender Kolgeci
Vlora Zhushi
Član
Član
Član
Član
Član
23/09/2011
28/06/2012
28/06/2012
12/10/2012
23/09/2011
23/09/2013
31/12/2012
31/12/2012
31/12/2013
23/09/2013
Član
23/09/2011
23/09/2013
Član
Član
Član
Član
Član
Predsedavajući
Član
12/10/2012
12/10/2012
28/06/2012
12/10/2012
23/09/2011
23/09/2011
23/09/2011
31/12/2013
31/12/2013
31/12/2012
31/12/2013
23/09/2013
23/09/2013
23/09/2013
6
7
8
9
10
11
12
13
Agencija za upravljanje memorijalnih kompleksa Kosova
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
Idriz Blakaj
Direktor Agencije
12/07/2013
12/07/2018
43
Savet Kosova za kulturno nasleđe
Ova nezavisna institucija, još od 2010. godine, I dalje funkcioniše bez borda
Bord Radio-televizije Kosova – RTK
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Afërdita Maliqi
Aleksandar Janječević
Besa Bytyçi
Elif Tokmak
Fadil Bajraktari
Faton Mehmetaj
Ismet Behxheti
Ivan Veljković
Majlinda Hajrullahu
Naime Beqiraj
Rrahman Paçarizi
Član
Član
Član
Član
Član
Član
Član
Član
Član
Član
Predsedavajući
15/11/2013
15/10/2009
30/01/2013
02/05/2013
30/08/2012
30/01/2013
30/08/2012
30/08/2012
30/08/2012
15/11/2013
30/08/2012
15/11/2016
15/10/2013
30/01/2016
02/05/2016
30/08/2015
30/01/2016
30/08/2015
30/08/2015
30/08/2015
14/11/2016
30/08/2015
Ustavni sud Kosova
Br.
Ime
Položaj
1
2
3
4
Altay Suroy
Arta Rama - Hajrizi
Enver Hasani
Ivan Čukalović
5
Kadri Kryeziu
Sudija
Sudija
Predsednik
Sudija
Zam.
predsedavajućeg
Početak
mandata
Isteka
mandata
13/06/2009
25/06/2012
13/06/2009
12/06/2009
12/06/2015
24/06/2021
12/06/2015
13/06/2015
13/06/2009
12/06/2015
Kosovska komisija za konkurenciju
Br.
Ime
Položaj
Početak
mandata
Isteka
mandata
1
2
3
4
5
Ahmet Krasniqi
Deniz Jonuzi
Gani Asllani
Halit Shabani
Osman Jakupi
Predsedavajući
Član
Član
Član
Član
21/11/2008
24/11/2008
29/04/2010
24/11/2008
24/11/2008
24/11/2013
24/11/2011
29/04/2015
24/11/2013
24/11/2011
44
Nacionalni savet za nauku
Spisak sa ovim predlozima Vlade sa imenima za članove Nacionalnog saveta
za nauku, koja sledi, nije usvojena u Skupštini Kosova, 23.09.2012. godine.
Od tog vremena Vlada nije dostavila nove predloge.
1. Ak. Rexhep Ismajli,
2. Dr. Zejnullah Rrahmani,
3. Dr. Jahja Draçolli,
4. Dr. Dukagjin Popuvci,
5. Dr. Fetah Podvorica,
6. Dr. Skender Kaçiu,
7. Dr. Zejnullah Gruda,
8. Dr. Nexhmi Rexha,
9. Dr. Isuf Kraniqi,
10. Dr. Xhevat Perjuci,
11. Dr. Abdyl Krasniqi,
12. Dr. SuzanaMangjuka,
13. Ak. Rexhep Ferri,
14. Dr. Radivoje Mançić, i
15.Mr. Husnija Bibuljica.
45
Spisak ispitanika:
Sami Kurteshi – Ombudsman
Visar Ymeri – Poslanik, šef Parlamentarne grupe Pokreta Vetëvendosje
Ali Sadriu – Poslanik, predsednik Komisije za nadgledanje javnih finansija
Avni Zogiani – Izvršni direktor Organizacije “ÇOHU”
Agron Demi – Izvršni direktor Organizacije “GAP”
Pranvera Dobruna – Član borda KEK-a
Bajram Ajeti – Predsednik Nezavisnog nadzornog saveta Civilne službe
Kosova. Lični intervju.
Agron Krasniqi – Zamenik direktora Fonda penzijskih štednji Kosova. Lični
intervju.
46
Bibliografija:
Ustav Republike Kosova
http://www..kushtetutakosoves.info/
Komentar - Ustav Republike Kosova, I izdanje, str. 672. Autori: Enver Hasani,
Ivan Čukalović. 2013
Izveštaj o napretku Evropske komisije za Kosovo 2013
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2013/package/ks_
rapport_2013.pdf
Odluka
Skupštine
dokument/1388153194.0154.pdf
http://kpm-ks.org/materiale/
Priručnik – Nadzorna funkcija parlamentarnih komisija, str. 41
Stanje nezavisnih institucija na Kosovu – izdavano od OSCE na Kosovu, juli
2012, str.4. http://www.osce.org/sq/kosovo/92052?doënload=true
KGR, Godišnji izveštaj revizije 2012,
http://oag-rks.org/repository/docs/RVA_2012_Shqip_923921.pdf
47
Zakoni:
Zakon o civilnom vazduhoplovstvu
http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L051_
al.pdf
Zakon br. 03/L-048 o menadžiranju javnih finansija i odgovornostima
http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task
=vieë&id=141&Itemid=56
Zakon br. 03/L-192 o Nezavisnom nadzornom savetu Civilne službe Kosova.
http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2010-192-alb.pdf
Zakon br. 03/L-159 o Agenciji protiv korupcije, 5. februar, 2010.
http://akk-ks.org/repository/docs/Ligji_per_Agjencine_kunder_
Korrupsionit_nr_03_L_159.pdf
48
Zakon br. 03/L-163 za rudnike i minerale, 27. avgust, 2010.
http://www.kosovomining.org/kosovoëeb/al/doënloads/legislation/
basicContentParagraphs/00/document/Ligji%20per%20Minierat%20
dhe%20Mineralet%20(shqip).pdf
Zakon o javnim preduzećima, Br. 03/L-087, Èlan 17.
http://gazetazyrtare.rksgov.net/Documents/Microsoft%20Ëord%20
%20ligji%20per%20ndermarrjet%20publike%2087%20lekturuar.%20
24.06.2008.pdf
49
“Izraženi stavovi u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Kosovske
fondacije za otvoreno društvo (KFOS)”
50
Download

(Ne) Zavisne Agencije i “Javna” Preduzeća na Kosovu