2/3 EXT. VENECIJA-VELIKI KANAL-GONDOLE – NOĆ
Prilaze Velikom kanalu. MALA CVEĆARKA prilazi i nudi Dubravku
cveće.
DUBRAVKO:
Dopuštate li?
LOLA:
Divni ste! Mnogo volim cveće!
KRINKA:
I ja... Hvala vam.
Dubravko bira u Cvećarkinoj korpi, i skupi dva lepa buketa.
Mala je presrećna kada vidi koliko će kupiti. On joj da novac.
Ona ga poljubi i otrči. Devojke se smeju.
LOLA:
Šarmirali ste je...
DUBRAVKO:
Pa, mislim da nije do mene... Više je
do novca...
KRINKA:
Ista je kao sve današnje devojke...
One se smeju. Prilaze „parkiranim“ gondolama.
DUBRAVKO:
Hoćemo li u ovu?
KRINKA:
Možemo.
Dubravko im pomaže da se ukrcaju u gondolu. Sedaju. Njih dve
jedna pored druge. On prekoputa. Dogovara se sa GONDOLIJEROM
na italijanskom gde će da plove.
DUBRAVKO:
Predlažem vam da se provozamo i
drugim kanalima, da vidite Veneciju
sa svih strana...
LOLA:
Može, vi se razumete, vi osmislite...
Dubravko kaže nešto na italijanskom. Gondolijer klima glavom i
kreće.
3/3 EXT. VENECIJA-VELIKI KANAL-GONDOLA – NOĆ
Divna, romantična plovidba. Susreću se sa drugim gondolama.
Krinka je zamišljena.
DUBRAVKO:
Vi ovoga časa uopšte niste sa nama...
Kuda ste odlutali, gospođice Krinka?
Ona se prene.
KRINKA:
Razmišljam nešto...
LOLA:
A, ona često tako odluta...
KRINKA:
Mislim kako je lepo noću na vodi...
DUBRAVKO:
Jeste. Ja ne mogu bez vode. Ona me
smiruje...
LOLA:
Kao i svaki primorac...
KRINKA:
I ja volim vodu... Iako nisam primorka.
LOLA:
Da, ona je stvarno najsrećnija kad je na
moru.
DUBRAVKO:
A vi gospođo?
LOLA
(koketno):
I ja volim da se kupam... Voda tako lepo
masira...
Sestre se pogleduju za koju Dubravko pokazuje više
interesovanja.
4/3 EXT. VENECIJA-MRAČNI KANAL-GONDOLA – NOĆ
Ulaze u jedan mračan kanal. Ućute se. Lola uhvati Krinku za
ruku. Gondolijeri se dovikuju i to izgleda strašno.
KRINKA:
Da nije malo mračan ovaj kanal?
DUBRAVKO:
Zašto?
LOLA:
Mene je strah... Ova crna voda, pa ove
stare zgrade... Izgleda dosta sablasno.
Dubravko se smeje. One se pogledaju. Nije im svejedno. I
Dubravkova reakcija može da se tumači na razne načine, ne zna
se da li je iskren ili ciničan.
DUBRAVKO:
Vas je strah od mene?
LOLA:
Ne... Ne od vas, nego...
DUBRAVKO:
Nemojte da se bojite...
Napeta situacija.
DUBRAVKO:
U redu. Reći ću gondolijeru da nas
vrati.
Lola odahne. Pusti Krinkinu ruku.
LOLA:
Nemojte, molim vas, pogrešno da nas
shvatite... Ovde je mračno, i nije baš
prijatno, nije to zbog vas...
DUBRAVKO:
Ne brinite, razumem, imale ste
neprijatnost danas. Hoćete li cigaretu?
KRINKA:
Ne hvala!
DUBRAVKO:
Ne pušite? A sve dame danas puše...
LOLA:
Ja ponekad zapalim...
DUBRAVKO:
Hoćete li sada?
LOLA:
Ne, hvala.
On pali cigaretu. Plove...
5/3 EXT. VENECIJA-KANAL – NOĆ
Noć na kanalu. Gondole pune turista plove i mimoilaze se.
6/3 EXT. VENECIJA-VELIKI KANAL-GONDOLA –OBALA NOĆ
Dubravkova, Krinkina i Lolina gondola.
DUBRAVKO
(nastavlja):
Evo, ovde više nije tako strašno, zar
ne?
LOLA:
Nije.
DUBRAVKO:
Ni ja nisam strašan?
LOLA
(koketno):
Vi ne možete biti strašni...
DUBRAVKO
(Krinki):
A zašto ste vi ponovo ćutljivi? I dalje
brinete?
KRINKA:
Ne, uživam u ovoj noći.
LOLA:
Ono je skoro uvek ćutljiva! Samo u
izuzetnim prilikama priča više od mene!
DUBRAVKO:
A koje su to prilike?
LOLA:
Kada joj je neko društvo naročito
simpatično...
DUBRAVKO:
A to znači da ja nisam simpatičan?
KRINKA:
O, ne... Ne, ne... Samo sam se
zamislila, zaista.
DUBRAVKO:
Doibro, neka bude tako, verovaću vam
ovog puta!
KRINKA:
Ali samo ovog...
DUBRAVKO:
Samo ovog, pazite se!
Lola prati ovu malu koketeriju. Pristižu blizu obale.
DUBRAVKO:
Je li vam dosta vožnje, ili ste za još
jedan krug?
LOLA:
Pa...
KRINKA:
Imamo dogovor sa mamom.
LOLA
(malo je sramota):
Opet...
Dubravko kaže Gondolijeru na italijanskom, i on se približi
obali. On im pomaže da izađu, pa i sam izlazi. Plaća
Gondolijeru.
7/3 EXT. OBALA-ULICA KRAJ VELIKOG KANALA – NOĆ
Na ulicama ima dosta ljudi. Kreću dalje. On ih prati.
DUBRAVKO:
A koliko vi uopšte ostajete u Veneciji?
LOLA:
Sutra poslepodne polazimo.
DUBRAVKO:
Kuda ćete, ako nije tajna?
LOLA:
Idemo na Rab. A vi? Ostajete?
DUBRAVKO:
Još dva-tri dana. Pa ću u Dubrovnik.
Lola uzdahne. Krinka miriše svoj buket ruža. Šetaju. Dolaze do
BENDA koji nešto peva.
LOLA:
Šta ono pevaju?
Krinka osluškuje pesmu.
KRINKA:
Ja razumem samo jedan deo... Nešto kao
„Ako me zaboraviš...“
DUBRAVKO:
Ako me zaboraviš, draga, umreću od tuge
za tobom...
Krinka se postidi. Kao da je njoj namenio. Lola pak misli da
je njoj.
LOLA:
Ako me zaboraviš draga... Ponovite još
jednom.
DUBRAVKO:
Ako me zaboraviš, draga, umreću od tuge
za tobom.
Sestre su zamišljene, svaka na svoj način.
Download

Ovde