IV
ponedeljak, 8. novembar 2010.
BIZNIS
conferencesŸdanas. rs
Demografski gubici, tajkunska ekonomija, lo{a naplata doprinosa, neadekvatno obrazovanje - ~injenice zbog kojih su promene postoje}eg na~ina finansiranja primanja najstarijih gra|ana neodlo`ne
Mirjana N. Stevanovi}
U
koliko Me|unarodni
monetarni fond i
Vlada prihvate zahteve sindikata u vezi sa
promenom Zakona o
penzijama, sigurno
ne}u biti protiv, ali veliko je pitanje da li }e dr`ava mo}i da izdr`i sistem koji oni predla`u - izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} otvaraju}i
panel diskusiju na temu „Reforma penzionog sistema Srbije“
koju je sredinom protekle nedelje organizovao Danas konferens centar.
Krkobabi} je naglasio da ni sa
prose~nom penzijom od 20.550
dinara jedan penzioner ne mo`e
da podmiri potrebe dvo~lanog, a
posebno ne brojnijeg doma}instva jer je prose~na potro{a~ka
korpa „te{ka“ oko 50.000 dinara, a minimalna 38.000. On je
dodao da bi trebalo izgraditi sistem PIO koji ekonomska snaga
zemlje mo`e da izdr`i i da ga dalje razvija.
- Penzioni sistem je funkcionisao tako {to je dr`ava svim osiguranicima raspisivala obavezu
uplate doprinosa, a na osnovu
visine izdvajanja i ostvarenog
radnog sta`a, odnosno starosne
granice, garantovala da }e oni
ostvariti pravo na penziju. Zato
1,6 miliona penzionera danas
o~ekuje od dr`ave da se pridr`a-
va normi koje je sama propisala.
Ali, stanje u kome se nalazi na{a
privreda dovelo je do toga da prikupljeni doprinosi pokrivaju tek
oko 51 odsto sredstava potrebnih za isplatu, a ~ak ni uz ve}u finansijsku disciplinu, kada bi svi
poslodavci bili redovni u svojim
obavezama, stanje se ne bi bitnije promenilo, iako se ra~una da
bi pokrivenost, u tom slu~aju,
ipak dostigla 65 odsto - objasnio
je potpredsednik Vlade.
On je naglasio da je predlog
izmena poreskog sistema od
strane svetskih stru~njaka ocenjen kao korektan, iako je po re{enjima najbla`i u Evropi.
- Penzioni sistem je `iva materija, koja prati rast i slabljenje
ekonomske mo}i društva i to je
razlog zbog koga }emo u 2013.
zapo~eti temeljnu reformu sistema. Do tada primanja }e se
uskla|ivati tri puta godišnje, a
mislim da ne bi trebalo u taj sistemski zakon da se ugra|uje
na~in rešavanja problema posebnih grupa. Posebni uslovi za
neke kategorije budu}ih penzionera, poput rudara, balerina, pilota ili drugih osiguranika sa beneficiranim sta`om, mogu}e je
re{iti posebnim uredbama, kako
je to ve} ura|eno u slu~aju penzija koje primaju umetnici i koje
ne mogu biti manje od 50.000
dinara - podsetio je Krkobabi}.
Šef kancelarije MMF-a za Srbiju Bogdan Lisovolik, koji se
u~esnicima panela obratio preko video bima, izjavio je da pra-
Statistika
Direktorka Fonda penzionog i invalidskog sistema Dragana Kalinovi}, obja{njavaju}i na~in funkcionisanja te institucije, iznela je podatak da je najve}i broj
korisnika starosnih penzija - 908.000, {to je 56 odsto ukupnog broja penzionera sa
vidljivom uzlaznom linijom koja taj broj ve} ~etiri decenije unazad pove}ava za jedan do dva odsto godi{nje. Invalidskih penzionera je 355.400 odnosno 22 odsto,
a trend je opadaju}i, za jedan do dva odsto na godi{njem nivou. Porodi~nih penzionera ima 354.500 i njhovo u~e{}e je oko 22 odsto, a statisti~ki pokazatelji za tu
kategoriju su prili~no ujedna~eni i bez ve}eg odstupanja ni na decenijskom nivou.
Po delatnostima, 1.337.500 je penziju steklo rade}i u firmama, 57.196 je u taj status do{lo nakon obavljanja samostalne delatnosti, a 224.314 penzionera su doprinose upla}ivali kao poljoprivrednici.
Foto: FoNet
Reforma penzionog sistema je {ansa Srbije za uspeh
ti debatu izme|u Vlade i sindikata i da se nada dobrom ishodu. On je objasnio da pitanje reforme penzionog sistema sadr`i
demografsku komponentu jer
se `ivotni vek produ`ava i potrebno je da se ili za penzije izdvaja vi{e ili da sistem ima podsticaje koji ljude motivi{u da rade du`e. Ali, prisutan je i ekonomski deo jedna~ine, kada je
sistem dizajniran tako da ljudi
`ele da rade du`e, a ne da je to
obaveza za njih, upozorio je Lisovolik.
- Deficit penzionog sistema
Srbije je najvi{i koji sam ikad video u svetu. Potrebno je da se
200 milijardi dinara dodatno
uplati u Fond iz doprinosa i op{tih poreza. Ako pove}ate dopri-
Jovan Krkobabi},
potpredsednik Vlade Srbije
Radina Todovi}, dr`avni
sekretar u Ministarstvu
rada i socijalne politike
- Stanje u kome se nalazi na{a privreda dovelo
je do toga da prikupljeni doprinosi pokrivaju tek
oko 51 odsto sredstava potrebnih za isplatu, a ~ak
ni uz ve}u finansijsku disciplinu, kada bi svi poslodavci bili redovni u svojim obavezama, stanje se
ne bi bitnije promenilo
Foto: FoNet
Bogdan Lisovolik,
stalni predstavnik
Me|unarodnog
monetarnog fonda
- Deficit penzionog sistema Srbije je najvi{i koji
sam ikad video u svetu. Potrebno je da se 200 milijardi dinara dodatno uplati u Fond iz doprinosa i
op{tih poreza. Zato je veoma va`no da imate sveobuhvatnu reformu
nose to destimuli{e rad jer ljudi
ne vole da pla}aju doprinose,
naro~ito ako ne}e dobiti te penzije. Zato je veoma va`no da
imate sveobuhvatnu reformu.
Jedan od na~ina je da se podr`i
ekonomski rast i u tom delu je
najva`nije izgraditi klimu pogodnu za ulaganja, posebno za
strane direktne investicije. Kada
se takve kompanije pojave one
su veoma produktivne, mogu da
ispla}uju bolje zarade i imaju ve}a izdvajanja za doprinose - rekao je Lisovolik.
On je zamerio to {to je u nekim segmentima prisustvo dr`ave preveliko i stvara veliku gu`vu za u~e{}e privatnog sektora.
Zato je veoma va`no da dr`ava
transparentno ka`e „ovo je na{a
- Ovo je najbla`a reforma sa kojom smo mogli
da krenemo. Naravno, prilikom izrade teksta, analizirali smo zakone drugih dr`ava, Slovenije, Austrije, Nema~ke i dobra re{enja smo prilagodili na{em
sistemu
Dragana Kalinovi},
direktorka Fonda penzijskog
i invalidskog osiguranja
Foto: Stefana Savi}
- Poslodavaci koji ili uop{te ne upla}uju doprinose ili kasne ili pla}aju na najni`e osnovice, kao i
postojanje sive ekonomije, na{a su stvarnost. Primena predlo`enih izmena i dopuna penzionog sistema nije ote`avaju}i faktor u funkcionisanju
Fonda, ali nas ograni~ava to {to naplata izvornih
prihoda nije pod na{om kontrolom
grana“ ili „ne suzbijamo privatnu inicijativu i ne}emo vas previ{e oporezivati“. Lisovolik je zaklju~io da reforma penzionog sistema daje Srbiji {ansu za uspeh,
jer iako nije toliko ambiciozna
koliko je MMF `eleo, ipak je korak u pravom smeru.
Prema re~ima Radine Todovi}, dr`avnog sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike,
starosna granica je u nekoliko
navrata od 2002. do 2008. godine, pove}avana na svakih šest
meseci. Ovoga puta, me|utim,
predlog je minimalno pove}anje
sa 53 na 58 godina, a prilago|avanje }e se odvijati podizanjem
granice za ~etiri meseca svake
godine do 2022. Sta` kod mu{karaca je ostao nepromenjen,
40 godina, a kod `ena je pove}an
na 38 godina, tako|e po ~etiri
meseca na godi{njem nivou.
- To je najbla`a reforma sa
kojom smo mogli da krenemo.
Naravno, prilikom izrade teksta,
analizirali smo zakone drugih
dr`ava, Slovenije, Austrije, Nema~ke i dobra re{enja smo prilagodili na{em sistemu. Bilo je
predloga MMF da se starosna
granica za `ene izjedna~i sa mu{karcima na 65 godina, ali u dugim pregovorima uspeli smo da
zadr`imo sada{nja re{enja. Izmenama smo malo smanjili li~ni koeficijent sa ~etiri na 3,8 za
najvi{e penzije i ta u{teda prebacuje se u Fond solidarnosti. Tako }e sada najvi{e penzije umesto 102.000 iznositi oko 97.000 -
istakla je Todovi}eva i naglasila
da je najni`i osnov penzije pove}an za jedan odsto, a da }e biti i
vanrednih pove}anja ukoliko on
padne ispod 27 odsto u odnosu
na prose~nu zaradu zaposlenih.
Direktorka Fonda penzijskog
i invalidskog osiguranja Dragana Kalinovi} istakla je da se dru{tveno ekonomska situacija u
zemlji odrazila se na rad Fonda.
- Sve ve}i broj nezaposlenih
prouzrokuje smanjenje priliva iz
poreza i doprinosa, nepovoljna
demografska slika Srbije pove}ava broj korisnika prava, ~emu
doprinose i fleksibilni uslovi za
sticanje penzije kao i trend re{avanja problema tehnolo{kih vi{kova preko Fonda, {to je hipoteka sa kojom se danas nosimo.
Andra Miloji},
pomo}nik direktora
Republi~kog zavoda
za statistiku
- U 2008. u Srbiji je za osiguranje izdvojeno devet odsto u odnosu na novac koji se po tom osnovu izdvaja u Nema~koj. To jeste na nivou Rumunije i Bugarske, ali u odnosu na sve ostale zemlje iz
okru`enja i EU, znatno je manje, a da pri tom razlike u primanjima nisu do te mere izra`ene
Milovan Stani{i}, rektor
Univerziteta Singidunum
- ^injenica je da obrazovni sistem moramo da
u~inimo tako efikasnim da proizvodi kadrove koji su potrebni tr`i{tu, mogu da se samozapo{ljavaju, a da su produktivniji nego sada{nji kada po~nu da rade
Ostvareni izvorni prihodi Fonda
direktno zavise od naplate doprinosa, koji su od 2003. godine
pod kontrolom i punom nadle`no{}u Poreske uprave i na koje
nemamo mogu}nost da uti~emo. Poslodavaci koji ili uop{te
ne upla}uju doprinose ili kasne
ili pla}aju na najni`e osnovice,
kao i postojanje sive ekonomije,
na{a su stvarnost. Primena predlo`enih izmena i dopuna penzionog sistema nije ote`avaju}i
faktor u funkcionisanju Fonda,
ali nas ograni~ava to {to naplata
izvornih prihoda nije pod na{om
kontrolom - rekla je Kalinovi}.
Reformu penzionog sistema
name}e demografska slika Srbije u kojoj se stanovni{tvo smanjuje za 179.000 godi{nje, pa se
smanjuje i broj aktivnog radnog
stanovni{tva, du`e se `ivi i prose~na starost porasla je sa 40 na
41 godinu, prose~an `ivotni vek
je za mu{karce 71, a za `ene 78
godina, dok je prose~an broj ~lanova doma}instva 2,8, rekao je
pomo}nik direktora Republi~kog zavoda za statistiku Andra
Miloji}. On je objasnio da se detaljniji i precizniji podaci o~ekuju nakon sveobuhvatnog popisa
koji je planiran za narednu godinu i tada }e mo}i da se trasiraju
nove strategije.
- Penzije u javnim rashodima
u~estvuju sa skoro 31 odsto, a sa
druge strane BDP je pro{le godine pao za 3,1 odsto dok se ove
godine o~ekuje da }e rast biti izme|u 1,5 i dva odsto mada }e se
paralelno uve}avati i rashodi.
Nadu ne uliva ni ~injenica da su
minimalna sredstva koja se u
li~noj potro{nji izdvajaju za osiguranje. Primera radi, u 2008. u
Srbiji je izdvojeno devet odsto u
odnosu na novac koji se po tom
osnovu izdvaja u Nema~koj. To
jeste na nivou Rumunije i Bugarske, ali u odnosu na sve ostale zemlje iz okru`enja i EU, znatno je manje, a da pri tom razlike
u primanjima nisu do te mere
izra`ene. Tu mo`da le`e {anse za
reformu i mogu}nosti ulaganja
stanovni{tva u penzije i u osiguranje - rekao je Miloji}.
Na~in na koji se gradi penzioni sistem u zemlji deo je op{teg
stanja u dru{tvu, a poslednja
{ansa da se re{e problemi „tankih“ penzionih fondova bila je
privatizacija, koja je trebalo da
otvori nova radna mesta, {to
ubacuje novac u bud`et i da pobolj{a stepen pokrivenosti isplata izdvajanjima za doprinose.
Na to je ukazao rektor Univerziteta Singidunum Milovan Stani{i}. Prema njegovim re~ima, sada bi morali da u svim sferama
iznalazimo mehanizme za poveNastavak na strani VI
Foto: FoNet
„
„
„
„
Foto: FoNet
„
Milan Kova~, direktor Dunav
dru{tva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom
- Broj aktivnih ~lanova dobrovoljnih penzionih
fondova u poslednjih nekoliko godina stagnira i to
nije dobra tendencija, ali je o~ekivana zbog ekonomske krize u kojoj su i poslodavci i privatna lica
obustavili sklapanje novih ugovora
„
„
Kristof Cetl, predsednik
Upravnog odbora
Grave osiguranja
- Iako je od 2005. vrednost premije u razli~itim
oblicima osiguranja uve}ana 2,7 puta, a o~ekivanja su da }e ove godine uplata dosti}i gotovo 84
miliona evra, cifre su samo na prvi pogled impresivne. Ako se poredimo sa drugim zemljama, to je
mali nivo
„
Foto: FoNet
VI
ponedeljak, 8. novembar 2010.
Nastavak sa strane V
}anje priliva novca u penzione
fondove i da u~inimo privredu
efikasnijom. Jedna od jakih
poluga za to je obrazovanje, iako je zbog izdvajanja, to na prvi pogled konkurent penzionim fondovima.
- ^injenica je da obrazovni
sistem moramo da u~inimo
tako efikasnim da proizvodi
kadrove koji su potrebni tr`i{tu, mogu da se samozapo{ljavaju, a da su produktivniji nego sada{nji kada po~nu da rade. Ali i obrazovni sistem mo`e da smanji svoju teretnu ulogu u bud`etu, da postane
„proizvodna“ delatnost jer
ima mnogo kvalitetno obrazovanih kadrova, lekara na primer, koji u narednih deset godina ne}e na}i posao jer je tr`i{te prezasi}eno tim profilom. Respektivne ustanove za
obrazovanje mogu svoja znanja da ponude stranim studentima, ranije ih je bilo na
desetine hiljada i dr`ava bi
mogla da oformi tim koji bi to
realizovao - rekao je Stani{i} i
dodao da je neshvatljivo da dr`ava toleri{e to {to neki tajkuni ne pla}aju doprinose i poreze, umesto da krene u akciju i
dnevno objavljuje nazive firmi
koje tako „posluju“.
Da u Srbiji ni izbliza nisu iskori{}eni svi potencijali za
ostvarivanje boljih penzija,
potvrdio je i Kristof Cetl, predsednik Upravnog odbora Grave osiguranja, koji je ukazao
na vezu izme|u rasta sektora
osiguranja i rasta dr`avne ekonomije.
- Iako je od 2005. vrednost
premije u razli~itim oblicima
osiguranja uve}ana 2,7 puta, a
o~ekivanja su da }e ove godine
uplata dosti}i gotovo 84 miliona evra, cifre su samo na prvi
pogled impresivne. Ako se poredimo sa drugim zemljama,
to je mali nivo, posebno ako se
ima u vidu da kada se podeli na
7,5 miliona ljudi, imamo premiju per kapita upla}enu u sistem osiguranja `ivota od 11,7
evra na godi{njem nivou. U
ni fondovi, definitivno su za`iveli kao tre}i stub penzionog
osiguranja jer ve} sada okupljaju oko 170.000 klijenata, a
samo u poslednja tri kvartala
njihova imovina porasla je za
blizu 40 odsto i iznosi oko 9,5
milijardi dinara, rekao je Milan Kova~, direktor Dunav
dru{tva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom i
dodao da prose~na uplata iznosi 54.000 dinara.
- Broj aktivnih ~lanova u
poslednjih nekoliko godina
stagnira i to nije dobra ten-
z Postizanje sna`nijeg privrednog
rasta i ve}e zapo{ljavanje, klju~ne
pretpostavke za punjenje PIO fonda
z Za isplatu penzija potrebno
dodatnih 200 milijardi dinara
z Srbija zna~ajno zaostaje za
evropskim zemljama po
izdvajanjima za `ivotno osiguranje
i dobrovoljne penzijske fondove
Hrvatskoj se u proseku uplati
devet puta vi{e, oko 100 evra
na godi{njem nivou, u Sloveniji oko 350 evra, a to je 32 puta
vi{e nego u Srbiji. Razlog tako
niskih ulaganja je ili nedostatak
novca ili ljudi ne znaju i nemaju poverenja. Ipak, ohrabrenje
je to {to smo, na osnovu istra`ivanja, do{li do podatka da je
tri odsto stanovni{tva spremno
da upla}uje osiguranje, a to je u
apsolutnim brojevima oko
220.000 ljudi - rekao je Cetl.
Prema rezultatima ~etvorogodi{njeg istra`ivanja, privat-
dencija, ali je o~ekivana zbog
ekonomske krize u kojoj su i
poslodavci i privatna lica obustavili sklapanje novih ugovora. Ako gledamo performanse
penzionih fondova u Srbiji,
prinosi koje su ostvarili ~lanovi od 8,5 odsto, veoma su konkurentni ~ak i u poslednje dve
godine, koje smo pro{li prili~no uspe{no. U Dunavu smo
ve} vi{e od pola milijardi dinara isplatili kroz penzije, ali nije
dobar trend to {to su isplate
uglavnom bile jednokratne objasnio je Kova~.
Download

Reforma penzionog sistema Srbije